arbitraza predavanje

7/25/2019 Arbitraza predavanje

1/126

ARBITRAA POJAM, KARAKTERISTIKE IVRSTE

Milena orevi


2/126

Arbitraa

Alternativa dravnom sudovanjuPrivatni na in reavanja sporova

Tvorevina stranaka u sporuIshod = kona na i obavezuju a odluka

nalik sudskoj


3/126

Prednosti i mane

NeutralnostFleksibilnost i neformalnost

Strunost arbitaraNejavnost

Brzina odluivanjaTrokoviOlakano priznanje i izvrenjeOgranienje ovla enja


4/126

Vrste arbitraa

Ad hoc i institucionalneOtvorene i zatvoreneUnutranja i me unarodna

lan 3. ZA: Meunarodna arbitraa, u smislu ovog zakona, je ona arbitraa koja zapredmet ima sporove iz me unarodnih poslovnih odnosa, a naro ito ako:

1) stranke u vreme zakljuenja sporazuma o arbitrai imaju poslovna sedita urazliitim dravama;

2) se izvan drave u kojoj stranke imaju svoja poslovna sedita nalazi mesto:a) arbitrae, ako je odre eno u sporazumu o arbitrai ili na osnovu njega, ilib) u kome treba da se izvri bitan deo obaveza iz poslovnog odnosa ili mesto sa kojim

je predmet spora najue povezan;3) su se stranke izri ito sporazumele da je predmet sporazuma o arbitrai vezan zavie drava.

Ako jedna od strana nema poslovno sedite, za tu stranu uzima se u obzir redovnoboravite.

Domaa i stranaTrgovinska i gra anska


5/126

Pravni okvir arbitrae

Autonomija volje stranakaInstitucionalna i model pravilaNacionalni izvoriMeunarodni izvoriSudska i arbitrana praksa


6/126

ARBITRANI SPORAZUM

Milenaorevi


7/126

Arbitrani sporazum = Osnov arbitrae

lan 4 Zakona o arbitraiSpor moe da se reava putemarbitrae samo na osnovu sporazumastranaka.

lan 12. Pravilnika STA pri PKS

Arbitraa reava sporove izmeunarodnih poslovnih odnosa ukoliko je njena nadlenost ugovorena u skladusa ovim Pravilnikom.


8/126

Pojamlan 9 Zakona

Sporazumom o arbitrai stranke poveravajuarbitranom sudu na reavanje svoje budue

sporove ili sporove nastale iz odreenogpravnog odnosa.

Sporazum o arbitrai za reavanje buduihsporova moe biti sadran u odredbi ugovora(u daljem tekstu: arbitrana klauzula) ili uposebnom ugovoru.


9/126

lan II NY Konvencije

Svaka drava ugovornica priznaje pismeniugovor kojim se stranke obavezuju da stave unadlenost arbitrae sve sporove ili neke odsporova koje nastanu ili bi mogli nastatiizmeu njih po odreenom pravnom odnosu,

ugovornom ili neugovornom, koji se odnosina pitanje koje je podobno za reavanjearbitranim putem.


10/126

Vrste

Kompromisna klauzula Arbitraa: PKJ BeogradSporove iz ugovora poveriti arbitrai ICC saseditem u Parizu Stranke su saglasne da svaki spor u vezi ovogugovora bude konano reen od straneSpoljnotrgovinske arbitrae pri Privrednoj komoriSrbije uz primenu njenog Pravilnika Kompromis

Dijagonalna klauzula BIT


11/126

. 10 :

. 1 6 ()

, :

a) , b) , , :i.

(ICSID ), ii.

(ICSID ), iii.

(UNCITRAL)iv. (ICC)


12/126

Punovanost arbitranog sporazumalan 10Sporazum o arbitrai nitav je ako:1) vrsta sporova na koji se odnosi nije podobna za arbitrau;2) nije zakljuen u formi propisanoj ovim zakonom;3) stranke nisu imale potrebna svojstva i sposobnost za njegovo

zakljuenje, ili4) je zakljuen pod uticajem prinude, pretnje, prevare ili zablude.Sporazum o arbitrai ne proizvodi dejstva u odnosu nareavanje spora koji nije podoban za arbitrau.

Punovanost:FormalnaMaterijalna (sadrina)Sposobnost stranaka da sporazum zakljue


13/126

Arbitrabilnost

Podobnost spora za arbitrau (arbitrabilnost)

lan 5 Zakona Arbitraa se moe ugovoriti za reavanje imovinskog spora opravima kojima stranke slobodno raspolau, osim sporova zakoje je odreena iskljuiva nadlenost suda.Svako fiziko i pravno lice moe da ugovori arbitrau,ukljuujui i dravu, njene organe, ustanove i preduzea ukojima ona ima svojinsko uee.

Arbitrau moe da ugovori svako ko, u skladu sa odredbamazakona koji ureuje parnini postupak, ima sposobnost dabude stranka u postupku.


14/126

Formalna punovanost zahtev pisane formelan 12 Zakona

1. Sporazum o arbitrai mora da se zakljui u pismenoj formi.2. Sporazum o arbitrai je zakljuen u pismenoj formi ako je sadran uispravama koje su stranke potpisale.

3. Smatra se da je sporazum o arbitrai u pismenoj formi ako je zakljuenrazmenom poruka putem sredstava komunikacije, koja omoguavajupismeni dokaz o sporazumu stranaka, bez obzira da li su te porukestranke potpisale.

4. Sporazum o arbitrai smatra se zakljuenim i ako se stranke upismenom ugovoru pozovu na drugo pismeno koje sadri sporazum oarbitrai (opti uslovi za zakljuenje pravnog posla, tekst drugogugovora i sl.) ako je cilj tog pozivanja da sporazum o arbitrai postanesastavni deo ugovora.

5. Smatra se da postoji sporazum o arbitrai i ako tuilac pismenim putempokrene arbitrani spor, a tueni izriito prihvati arbitrau i s tim sesaglasi u pismenoj formi ili u izjavi na zapisniku na roitu, kao i akouzme uee u arbitranom postupku i do uputanja u raspravljanje opredmetu spora ne istakne prigovor da ne postoji sporazum o arbitrai,odnosno ne ospori nadlenost arbitranog suda.


15/126

Formalna punovanost zahtev pisane formelan 13. Pravilnika

(1) Nadlenost Arbitrae moe se zasnovati samo pismenim sporazumomstranaka. Ovaj sporazum se moe zakljuiti kako u pogledu odreenog sporatako i u pogledu buduih sporova koji mogu proistei iz odreenog pravnogodnosa.(2) Pod pismenim sporazumom podrazumevaju se i sporazumi o nadlenosti

Arbitrae zakljueni razmenom poruka putem sredstava komunikacije, kojaomoguavaju pismeni dokaz o sporazumu stranaka, bez obzira da li su te porukestranke potpisale.

(3) Arbitrani sporazum je punovano zakljuen i kada se stranke u pismenomugovoru pozovu na drugo pismeno koje sadri sporazum o arbitrai (opti usloviza zakljuenje pravnog posla, tekst drugog ugovora i sl.) ako je cilj tog

pozivanja da sporazum o arbitrai postane sastavni deo ugovora.(4) Smatra se da postoji sporazum o arbitrai ako tuilac pismenim putempokrene arbitrani spor, a tueni izriito prihvati arbitrau i s tim se saglasi upismenoj formi ili u izjavi na zapisniku na roitu, kao i ako uzme uee uarbitranom postupku i do uputanja u raspravljanje o predmetu spora neistakne prigovor da ne postoji sporazum o arbitrai, odnosno ne ospori

nadlenost Arbitrae.(5) Stranke koje su ugovorile nadlenost Arbitrae prihvatile su time iodredbe ovog Pravilnika.


16/126

lan II NY Konvencije

Pod pismenim sporazumompodrazumevaju se arbitrana klauzulauneta u ugovor, ili kompromis,potpisana od stranaka ili sadrana urazmenjenim pismima ili telegramima.

Uporedi salanom 7 UNCITRAL Modelzakona iz 2006


17/126

Prenos

lan 131. Sporazum o arbitrai ostaje na snazi i u sluaju

ustupanja (cesije) ugovora ili potraivanja, osim ako

nije druk ije ugovoreno.2. Sporazum o arbitrai ostaje na snazi u sluajusubrogacije, osim ako nije druk ije ugovoreno.

3. Odredbe st. 1. i 2. ovog lana primenjuju se i udrugim sluajevima prenosa potraivanja, osim akonije druk ije ugovoreno.


18/126

Reenje Vieg trgovinskog suda, P. 13602/2005(1) od 26.6.200 godine - Sudska praksa trgovinskih sudova - Bilten br. 2/2006

Sentenca: Arbitrani ugovor je punovaan samo ako je zaklju en u pismenom obliku.

Iz obrazloenja:"Odredbe o pismenoj formi ugovora o arbitrai u jugoslovenskom pravu, a sada u pravu Srbije sadrane su u Zakonu o parni nom postupku i Pravilniku STA.Prema ovim aktima, arbitrani ugovor je punovaan samo ako je zaklju en u

pismenom obliku ( l. 470. ZPP). Pismena forma ispunjena je ne samo kada je arbitrani ugovor sadran u jednoj ispravi koju su stranke potpisale, ve i kada

je sporazum postignut razmenom pisama, telegrama, teleksa ili drugih sredstava telekomunikacija koja omogu avaju pismeni dokaz o zaklju enom ugovoru.Posebno je potrebno naglasiti jer se to odnosi na konkretni slu aj da ugovor oarbitrai je punovano zaklju en u pogledu forme i kada je sadran u optim uslovima za zaklju enje pravnog posla ( l. 471. ZPP), odnosno ako su opti uslovi sastavni deo osnovnog pravnog posla (Pravilnik, l. 13. st. 3).U konkretnom slu aju nije sporno da se Ugovor br. 21/8 od 17.10.1990. godine sastoji od vie akata. Sam ugovor se u lanu VI poziva na opte uslove kreditiranja, koji predstavljaju separatni akt u kome je u ta ki 25. sadrana arbitrana klauzula.Prema tome uslov forme je u konkretnom slu aju u potpunosti ispunjen."


19/126

Materijalna punovanost

Zabrana generalne klauzule (sporazum upogledu odreenih pravnih odnosa)lan 9: Sporazumom o arbitrai stranke

poveravaju arbitranom sudu na reavanje svojebudue sporove ili sporove nastale iz odreenogpravnog odnosa.Neparan broj arbitara

lan 16. st. 2: Arbitrani sud sainjavaju jedanarbitar (arbitar pojedinac) ili tri, odnosno viearbitara (arbitrano vee). Ako je sporazumom oarbitrai predvieno vie arbitara, njihov broj morada bude neparan.


20/126

Materijalna punovanost

Arbitrabilnostlan 5: Arbitraa se moe ugovoriti zareavanje imovinskog spora o pravimakojima stranke slobodno raspolau, osimsporova za koje je odreena iskljuivanadlenost suda.Nije predviena islkljuiva nadlenostdomaeg suda!

Mane volje


21/126

Reenje Privrednog apelacionog suda, P. 11649/2010 od 31.8.2011. godineSentenca: Arbitrani sporazum predstavlja vrstu ugovora, obzirom da nastaje saglasno u

volja ugovornih strana, te stoga, kao i bilo koji drugi ugovor, moe se pravno ocenjivati u pogledu postojanja saglasnosti volja, pa izme u ostalog i da li su

prilikom ugovaranja postojale mane volje.Iz obrazloenja:

"Prema spisima, parni ne stranke su dana 1.7.2008. godine zaklju ile Ugovor o poslovnoj saradnji broj ..., pa su u lanu 5. predvidele da, u slu aju nemogu nosti reavanja sporova putem pregovora, ugovaraju nadlenost Privrednog suda u Beogradu. Navedeni Ugovor dostavljen je uz tubu kako na srpskom jeziku, tako i na bugarskom jeziku. Pored toga, dostavljen je i Aneks IOsnovnog ugovora isklju ivo na srpskom jeziku, gde je u uvodu nazna eno da se na zahtev ovde tuioca vri dopuna osnovnog Ugovora o poslovnoj saradnji od 7.7.2008. godine, s tim to je, umesto dopune, u lanu 5. Aneksa I izvrena izmena Osnovnog ugovora, tako to je dogovorena u slu aju spora nadlenost Me unarodne spoljnotrgovinske arbitrae pri Privrednoj komori Srbije. Iz injeni nih navoda tube proizlazi da tuilac upravo zahteva ponitaj Aneksa I,sa obrazloenjem da je isti potpisao u primerku koji je bio sa injen samo na srpskom jeziku, te da je stoga bio u zabludi o sadrini Aneksa I.


22/126

Ugovor o arbitrai regulisan je Zakonom o arbitrai (dalje: Zakon) ime unarodnim ugovorima koji su ratifinovani u Republici Srbiji, i to Njujorkom konvencijom o priznanju i izvrenju inostranih arbitranih odluka i Evropskom konvencijom o me unarodnoj trgovinskoj arbitrai. Arbitrani sporazum

predstavlja vrstu ugovora, obzirom da nastaje saglasno u volja ugovornih strana, te stoga, kao i bilo koji drugi ugovor, moe se pravno ocenjivati u pogledu postojanja saglasnosti volja, pa izme u ostalog da li su prilikom

ugovaranja postojale mane volje. Na to ukazuje i lan 10. Zakona, koji predvi a da je sporazum o arbitrai, izme u ostalog, nitav i ukoliko je zaklju en poduticajem prinude, pretnje, prevare ili zablude. Merodavno pravo za pravnu ocenu arbitranog sporazuma odre uje se na osnovu prava koje su ugovorne strane izabrale kao merodovno pravo za svoj arbitrani sporazum, a, unedostatku izbora, primenjuje se pravo zemlje u kojoj je doneta ili u kojoj treba da se donese arbitrana odluka, shodno odredbama Njujorke konvencije o

priznanju i izvrenju inostranih arbitranih odluka.Imaju i u vidu napred navedeno, prvostepeni sud je propustio da ceni

punovanost arbitranog sporazuma, shodno injeni nim navodima tube, te je,stoga, prilikom donoenja pobijane odluke, propustio da postupi po lanu 10.Zakona i ispita osnovanost injeni nih navoda u tubi da je tuilac bio u zabludi u vezi sa zaklju enjem arbitrane klauzule iz Aneksa I, u kom slu aju bisporazum o arbitrai bio nitav.U ponovnom postupku prvostepeni sud e postupiti po napred navedenim

primedbama, te

e ispitati da li je sporazum o arbitrai nitav, od

ega zavisi oodluka o prigovoru me unarodne nenadlenosti doma eg suda."


23/126

Sposobnost stranaka da zaklju earbitrani sporazum

lan 5 Zakona1. 2. Svako fiziko i pravno lice moe da ugovori

arbitrau, ukljuujui i dravu, njene organe,ustanove i preduzea u kojima ona imasvojinsko uee.

3. Arbitrau moe da ugovori svako ko, uskladu sa odredbama zakona koji ureujeparnini postupak, ima sposobnost da budestranka u postupku.


24/126

Zaklju enje arbitranog ugovora preko zastupnika

Reenje Vieg trgovinskog suda, P. 13602/2005(3) od 26.6.2006. godine -Sudska praksa trgovinskih sudova - Bilten br. 2/2006Sentenca:

Ako je zastupnik (ex lege ili na osnovu Statuta) ovlaen da u ime preduzeazakljuuje ugovore i vri druge pravne radnje bez ogranienja, ovlaen je i zazakljuenje arbitranog ugovora.

Iz obrazloenja:"Kada je u pitanju ovla enje zaklju enja arbitranog ugovora, osnovno pitanje koje se javlja prilikom zaklju enja arbitranog ugovora preko zastupnika (zakonskog ili statutarnog) ili punomo nika pravnog lica, jeste pitanje

prekora enja ovla

enja.Prema jugoslovenskom Zakonu o preduze ima ( l. 41. i 42.) koji je vaio u to

vreme, zastupnik (ex lege ili na osnovu Statuta) je ovla en da u ime preduze a,a u granicama svojih ovla enja zaklju uje ugovore i vri druge pravne radnje. Utom smislu, ako zastupnik u granicama svojih ovla enja zaklju i arbitrani ugovor, a zastupljeni neposredno postaje ugovorna strana takvog ugovora, te

ga ugovorena nadlenost arbitrae obavezuje.


25/126

Kada je, pak, Optim aktom pravnog lica odre eno i u registar upisano da njegov zastupnik odre ene ugovore moe zaklju iti samo uz saglasnost organa upravljanja, saglasnost moe biti data prethodno, istovremeno ili naknadno ako to drugo nije upisano u sudski registar ( l. 55. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima). Sledstveno tome, ako zastupnik zaklju i arbitrani ugovor bez saglasnosti zastupljenog, zastupljeni je u obavezi samo ukoliko odobri u injeno

prekora enje (naknadna saglasnost). Kada zastupljeni u roku koji se prema redovnom toku stvari pretpostavlja odobri ovo prekora enje, arbitrani ugovor je

punovaan i proizvodi dejstvo od momenta zaklju enja u smislu l. 55. st. 3.ZOO. Nasuprot tome, ako saglasnost nije data, smatra se da ugovor o arbitrai

nije ni zaklju en ( l. 55. st. 4). injenica savesnosti ima odre enog uticaja na punovanost pravnog posla samo u okviru prekora enja ovla enja po vrsti i vrednosti pravnog posla. Naime, kada

je druga strana savesna (to moe biti samo u pogledu registrovanih internih ograni enja ovla enja), moe odmah po saznanju za prekora enje, ne ekaju i da se zastupani u ugovoru izjasni, izjavi da se ne smatra ugovorom vezanom (Zakon o obligacionim odnosima l. 87. st. 4).Kada je u pitanju posebno punomo je, da bi zaklju io ugovor o arbitrai

punomo nik mora imati posebno ovla enje za svaki pojedini slu aj (Zakon oobligacionim odnosima l. 91. st. 4). Ovo punomo je, u smislu l. 90. istog Zakona, mora biti u pismenoj formi. U posebnom punomo ju, treba da budu nazna eni svi bitni elementi arbitranog ugovora, to zna i da nije dovoljno samo ovlastiti punomo nika da zaklju i arbitrani ugovor. Punomo nik kome je dato opte (generalno) punomo je mora imati posebno punomo je za zaklju enje arbitranog ugovora, budu i da "redovno poslovanje" ne

podrazumeva i preduzimanje ovog pravnog posla."


26/126

Reenje Vieg trgovinskog suda, P. 13602/2005(4) od 26.6.200 godine - Sudska praksa trgovinskih sudova - Bilten br. 2/2006 Sentenca:

Arbitrani sporazum zakljuen protivno ogranienjima sadranim u Statutu i osnivakom

aktu obavezuje pravno lice za

iji raun je zaklju

en i pored toga to je ograni

enje upisanou registar.

Iz obrazloenja:"Arbitrani sporazum zaklju en protivno ograni enjima sadranim u Statutu i osniva kom aktu obavezuje pravno lice za iji ra un je zaklju en i pored toga to je ograni enje upisano u sudski registar. Ovde je pozitivno pravo SCG bilo bitno razli ito od ve ine evropskih

pravnih poredaka koji na ovakve slu ajeve zastupanja pravnih lica po zakonu primenjuju teoriju o tzv. prividnom punomo ju. Uz manje razlike, prekora enja ovla enja koje je u inio punomo nik obavezuju vlastodavca, ukoliko je tre e lice bilo u dobroj veri, odnosno kada je razumno moglo da veruje da je punomo nik ovla en da obavee principala arbitranim sporazumom.Naravno, za zaklju enje arbitranog sporazuma koji se moe zaklju iti i od strane

punomo nika zastupanog, neophodno je specijalno punomo je dato za svaki pojedini slu aj.Generalno punomo je za zaklju enje svih pravnih poslova nije dovoljno. Tako e, punomo zaklju enja arbitranog sporazuma mora da bude data u istoj onoj formi koja vai za arbitrani sporazum. Ukoliko punomo nik prekora i granice svog ovla enja u vezi sa zaklju enjem arbitranog sporazuma a kada su u pitanju pravna lica na koja se primenjuje reim Zakona o preduze ima, prekora enje ovla enja punomo nika ima dejstva prema tre im licima, samo ukoliko je ono za njih znalo ili je, pak, moralo da zna. Zakon o

preduze ima ovde, dakle, u potpunosti prihvata teoriju o prividnom punomo ju. Na kraju valja dodati da na punovanost zaklju enja arbitranog sporazuma bilo putem zastupnika exlege pravnog lica, bilo putem njihovog prokurista, odn. punomo nika, nema uticaja injenica da je pravni posao zaklju en van okvira pravne sposobnosti pravnog lica

punovaan ili, pak, ne. Ovakvo reenje proizlazi iz principa autonomije arbitranog sporazuma."


27/126

Autonomija arbitranog sporazuma

lan 28 Zakona1. 2. Ako je sporazum o arbitrai zakljuen kao arbitrana

klauzula, ona se, prilikom odluivanja o prigovoru opostojanju ili punovanosti sporazuma o arbitrai,smatra nezavisnom od ostalih odredaba ugovora.

3. Odluka arbitranog tela o proglaavanju nitavim

ugovora koji sadri arbitranu klauzulu, ne povlainitavost te klauzule.

lan 14. PravilnikaNitavost ili nepostojanje osnovnog ugovora nepovlai sa sobom nitavost arbitranog sporazuma.


28/126

Reenje Vieg trgovinskog suda, P. 11125/2005 od 13.1.2006. godineSentenca:

Ako su stranke (pravno lice sa seditem u inostranstvu i pravno lice sa seditemu Srbiji) za sluaj spora u toku izvrenja ugovora, ugovorile nadlenostMeunarodne arbitrae, a taj je ugovor zakljuen na odreeno vreme koje jeisteklo, to ne znai da je protekom vremena prestala vanost ovog ugovora upogledu ugovorene sudske nadlenosti kada je u pitanju spor nastao u tokuizvrenja ugovora, jer je re o kompromisnoj klauzuli - arbitranom sporazumukoji ne deli sudbinu osnovnog ugovora u pogledu trajanja.

Iz obrazloenja:"Reenjem pod brojem kao u izreci odbijen je prigovor tuenog da za reavanje ove pravne stvari nije nadlean sud Republike Srbije. U obrazloenju istog reenja je navedeno da je istina da su tuilac i pravni prethodnik tuenog zaklju ili u februaru 1985. godine ugovor kojim je za slu aj spora ugovorena

nadlenost Me unarodne arbitrae u Cirihu, ali da je isti ugovor zaklju

en na odre eno vreme od 11 godina te da je prestao da vai 31.12.1996. godine. U

tom smislu prvostepeni sud nalazi da, saglasno lanu 81. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, injenica postojanja sporazuma onadlenosti ne postoji u momentu kada parnica otpo inje da te e, te je prigovor nenadlenosti doma eg suda, istaknut od strane tuenog, odbijen.


29/126

U prvostepenom postupku nije potpuno i ta no utvr eno injeni no stanje dovoljno da bi se na njemu zasnovala pravilna i zakonita odluka u pogledu nadlenosti doma eg suda za su enje u ovoj pravnoj stvari.Prilikom odlu ivanja o istaknutom prigovoru nenadlenosti, prvostepeni

sud je isklju ivo fokusirao svoju panju na odredbe Ugovora iz februara 1985. godine te je naao da je isti prestao da vai, a na emu zasniva zaklju ak da ne postoji injenica sporazuma stranaka o nadlenosti

strane arbitrae. Pri tome je prvostepeni sud zanemario sadrinu sporazuma stranaka od 5.2.2004. godine koja protivre i navodima stranaka o prestanku vaenja Ugovora iz 1985. godine i koja ukazuje na postojanje poslovnih odnosa stranaka i posle prestanka vaenja Ugovora. tavie, predmetni sporazum se u svojoj preambuli poziva na Ugovor od 6.2.1985. godine i sutinski predstavlja dogovor stranaka oispunjenju obaveza tuenog, ali se ne moe pouzdano utvrditi da li su u

pitanju obaveze tuenog nastale u toku trajanja ugovora ili naknadno

nastale obaveze. U drugom slu aju osnovano bi se postavilo pitanje da li se radi o nekom drugom poslovnom odnosu ili o pre utnom nastavku

ugovora koji je po svom slovu prestao da vai. U tom smislu, u toku postupka nije priloen Aneks iz 1996. godine koji se pominje usporazumu. Sve ovo ukazuje da u prvostepenom postupku nisu utvr ene sve injenice od zna aja za odlu ivanje o nadlenosti doma eg suda.


30/126

U ponovljenom postupku prvostepeni sud e zatraiti od stranaka da dostave Aneks iz 1996. godine, te e pozvati tuioca da se izjasni iopredeli po kom osnovu, a u smislu primedbi ovog suda, potrauje

utueni iznos odnosno da li se radi o potraivanju koje je nastalo uvreme trajanja predmetnog ugovora ili o potraivanju koje je naknadno nastalo, a o emu je tuilac duan da po potrebi dostavi i dokaze.Potom e ponovo odlu ivati o podnetom prigovoru nenadlenosti s tim to e posebno ceniti injenicu da je lanom 15. Ugovora nadlenost arbitrae ugovorena za sporove nastale u toku izvrenja odredaba ugovora, a izvrenje ugovora nije vezano samo za period trajanja ugovora koji podrazumeva zasnivanje prava i obaveza, ve se moe

produiti i posle isteka ugovora. Ovde valja ista i da kompromisna klauzula - arbitrani sporazum po svojoj prirodi predstavlja poseban sporazum stranaka koji ne deli sudbinu osnovnog ugovora u pogledu

njegovog trajanja. S druge strane, tako e valja ista i da sporazum ona inu isplate duga sam po sebi ne zna i novi ugovor ve samo novelu ve postoje eg ugovora u situaciji kada se istim sporazumom ne menjaju osnovne odredbe ugovora koje sadre bitne elemente ugovora.Sa napred izloenog, a na osnovu lana 387. Zakona o parni nom

postupku, odlu eno je kao u dispozitivu."


31/126

Pravo merodavno za arbitrani sporazum

Autonomija voljeLex causaeLex loci arbitri

In favorem validitatis


32/126

Reenje Vieg trgovinskog suda, Pv. 118/2007(2) od 16.2.2007Sentenca:

Uslove za punovanost arbitranog sporazuma ceni sama Arbitraa a eventualno i sud upostupku za priznanje, ponitaj ili izvrenje arbitrane odluke. Ako punovanost sporazumaceni na sud pre svega utvruje da li se primenjuje neka meunarodna konvencija, pa akoto nije sluaj, treba primeniti merila naeg prava, a ako su stranke ugovorile merodavnopravo, moraju biti ispunjeni uslovi i iz naeg prava i iz izabranog prava.

Iz obrazloenja:"Nadlenost arbitrae ceni se na taj na in to e se ispitati da li postoji punovaan arbitrani sporazum (kompromis ili kompromisorna klauzula). Ako su stranke povrgle arbitrani sporazum pravu neke druge drave, potrebno je da budu ispunjeni uslovi za punovanost arbitranog sporazuma prema tom pravu, kao i prema pravu Republike Srbije.Da bi arbitrani sporazum bio punovaan, neophodno je da se ispune odre eni uslovi. Teuslove ceni pre svega sama arbitraa, a eventualno i sud, naj e e u postupku za ponitaj ili za priznanje i izvrenje arbitrane odluke. Postavlja se pitanje, kako se ceni punovanost arbitranog sporazuma u slu aju da se pitanje pojavi pred sudom Republike Srbije. Prvo

pitanje koje se postavlja je, prema kome pravu valja ceniti arbitrani sporazum. Odgovor na ovo pitanje zavisi pre svega od toga da li se u datom slu aju primenjuje neka me unarodna konvencija ili ne. Ako se ne primenjuje specijalan konvencijski reim, treba primeniti merila naeg prava, a ako bi stranke ugovorile merodavno pravo, onda je za punovanost arbitranog sporazuma neophodno da budu ispunjeni uslovi i po naem pravu i prema izabranom pravu.


33/126


34/126

Domaaj arbitranog sporazuma

SubjektivniObavezuje samo strane koje ga potpiu

Izuzetak: grupa kompanija, probijanjepravne linosti, estoppelObjektivni pravila tumaenja

Svi sporovi iz ugovoraU vezu sa ugovoromProtivtuba?


35/126

Sastavljanje arbitranog sporazuma

Jasna obaveza za stranke Ad hoc ili institucionalna arbitraa

Jedini nain reavanja sporova (splitklauzule?)

Odreeni krug pitanja obuhvaenKonano reavanje sporova


36/126

Dodatni elementi

Izbor institucije taan nazivOdabir sedita arbitrae

Sastav tribunala, kvalifikacije arbitaraJezik arbitrae

Merodavno materijalno pravo Ad hoc arbitraa organ imenovanjaPunomonik za prijem pismena


37/126

Patoloke klauzule

moe biti nadlena arbitraa arbitraa zvanine trgovinske komore u Parizu arbitraa trgovakog suda u Beogradu

spor reava: arbitraa Beograd arbitraa u Seulu pred Korejskim trgovinskimarbitranim tribunalom i arbitrom pojedincom uskladu sa pravilima ICC arbitrae

sporovie se reavati pred arbitraom kojueimenovati Meunarodna trgovinska komora u enevi,u skladu sa arbitranom procedurom koju predviaGraanski zakonik Venecuele i Graanski zakonikFrancuske, uz potovanje prava mesta arbitrae.


38/126

Tuma enje arbitranog sporazumaPrimena tzv. "principa korisnog efekta"Sentenca:

Tumaenje nejasne arbitrane klauzule, radi utvrivanja zajednikenamere stranaka da spor povere arbitrai, najee se vri uz primenutzv. "principa korisnog efekta".

Iz obrazloenja:"Prilikom zaklju enja ugovora, deava se da ugovorne strane, usled nepanje, greke ili neupu enosti, arbitrau ozna e na pogrean ili nedovoljno precizan na in.Patoloke" arbitrane klauzule predstavljaju estu pojavu ume unarodnom poslovnom prometu i uzrok su brojnih nesporazuma ikontradiktornosti koje ine smetnje harmoni nom odeljenju arbitranog su enja.Ipak, po samoj logici stvari, name e se zaklju ak da su ovakve manearbitranog ugovora vie plod nepanje ugovornih strana, nego njihove volje upravljene na ograni enje arbitrane nadlenosti.


39/126

Pravna sudbina ovakvih klauzula zavisi od njihove interpretacije. Da li e jedna "patoloka" klauzula doiveti svoje ''ozdravljenje'', pitanje je na koje se moe odgovoriti jedino utvr ivanjem prave volje stranaka koje su je zaklju ile.Uporedno arbitrano pravo priklanja se opciji ''spaavanja'' arbitranog ugovora onda kada se primenom pravila tuma enja utvrdi da je zajedni ka namera stranaka bila da spor povere arbitrai. U pokuaju iznalaenja takve namere u me unarodnom arbitranom pravu naj e e se primenjuje tzv. princip korisnog efekta. Ovaj princip polazi

od pravila da dvosmislenu odredbu ugovora treba shvatiti u smislu koji joj daje izvesno dejstvo, a ne u smislu koji joj ne daje nikakvo dejstvo.Vano je ustanoviti da su stranke ovim ugovorom htele da izuzmu nadlenost dravnog suda, to zna i da se formira oboriva pretpostavka da je volja stranaka bila da sporni odnos rasprave pred arbitraom. Kaoi druge ugovore i arbitrani ugovor treba tuma iti onako kako toodgovara volji stranaka i shvatanju potenog prometa, budu i da bituma enje stricti iuris nekada moglo biti suprotno zajedni koj nameri stranaka "animus contrahendi".U tom smislu, a pored principa korisnog efekta treba primeniti i opta pravila tuma enja ugovora koja

predvi a obligaciono pravo.


40/126

Iz sadrine same arbitrane klauzule u konkretnom slu aju sledi da je o igledno da su stranke htele da izuzmu nadlenost dravnog suda, to zna i da se formira oboriva pretpostavka da je volja stranaka bila da sporni odnos rasprave pred arbitraom. Kada se arbitrani ugovor,odnosno arbitrana klauzula tuma i onako kako to odgovara volji stranaka, kao i shvatanju potenog prometa, a polaze i od principa korisnog efekta i optih pravila tuma enja ugovora, dolazi se donedvosmislenog zaklju ka da su u konkretnom slu aju ugovara i

postigli sporazum da se u krajnjem slu aju spor predaje na razmatranje arbitranom sudu pri Trgovinsko - Privrednoj komori zemlje u kojoj se

nalazi sedite banke, a to je R, M. Na to upu uje sadrina arbitrane klauzule prema kojoj ukoliko se u roku od 3 meseca ne postigne

arbitrani sporazum izme u strana, ra unaju i od dana obra anja strane koja namerava da se obrati arbitrai drugoj strani, reavanje spora se predaje na razmatranje arbitranom sudu pri Trgovinsko - Privrednoj komori zemlje u kojoj se nalazi sedite banke.Prema tome, pravilno je prvostepeni sud naao da u konkretnom slu aju postoji arbitrani sporazum i primenom principa korisnog efekta i tuma enja ugovora pravilno doao do zaklju ka da je ugovorena nadlenost arbitranog suda pri Trgovinsko - Privrednoj komori zemlje u kojoj se nalazi sedite banke, a to je M, R. Reenje Vieg trgovinskog suda, P. 13602/2005(2) od 26.6.2006. godine - Sudska praksa trgovinskih sudova - Bilten br. 2/2006


41/126

NADLENOST ARBITRAE& KONSTITUISANJE

ARBITRAE Milena orevi


42/126

Odlu ivanje o nadlenosti

lan 27 ZakonaNadlenost arbitranog suda odre uje se sporazumom stranaka.Kompetenz kompetenz

lan 28 Zakona

Arbitrani sud moe da odluuje o svojoj nadlenosti uklju

uju

i iodluivanje o prigovoru o postojanju ili punovanosti sporazuma o

arbitrai. Arbitraa je nadlena ako je

Spor arbitrabilan (Arbitraa se moe ugovoriti za reavanje

imovinskog spora o pravima kojima stranke slobodno raspolau,osim sporova za koje je odre ena isklju iva nadlenost suda)Postoji arbitrani sporazum (pismena forma)Sporazum obuhvata stranke u postupku (Izuzetak: grupakompanija, probijanje pravne li nosti, estoppel)

Tubeni zahtevi su u okviru objektivnog domaaja arbitranogsporazuma


43/126

Utvr ivanje nadlenostilan 15. Pravilnika STA(1) Ako tuena strana ospori postojanje arbitranog sporazuma ili ne odgovori na tubu,predmet se iznosi pred Predsednitvo u uem sastavu da se utvrdi da li je u ispravama koje

je tuilac podneo sadran sporazum o nadlenosti Arbitrae.

(2) Kad Predsednitvo u uem sastavu utvrdi da je u ispravama, koje je tuilac podneo,sadran sporazum o nadlenosti Arbitrae, postupak se nastavlja iako druga stranka odbijeda u estvuje u njemu.(3) Odlukom iz stava 2. ovog lana ne prejudicira se kona na odluka o postojanju ipunovanosti arbitranog sporazuma.

lan 16. Pravilnika STA Ako Predsednitvo u uem sastavu utvrdi da u ispravama koje je tuilac podneo nije

sadran sporazum o Arbitrai, Sekretarijat Arbitrae poziva tuenog da se u roku od 30 danaod dana prijema poziva izjasni da li prihvata nadlenost Arbitrae. Ako tueni ne odgovori iliodbije da prihvati nadlenost, Sekretarijat Arbitrae obavetava tuioca da se ne moepristupiti arbitrai.

lan 18. Pravilnika STA(1) Arbitrano ve e odnosno arbitar pojedinac paze po slubenoj dunosti u toku celogpostupka da li se radi o sporu iz nadlenosti Arbitrae u smislu lana 12. ovog Pravilnika.(2) U slu aju kada stranka istakne prigovor nenadlenosti Arbitrae pitanje nadlenostiraspravlja proireno ve e koje u svom sastavu ima pet lanova. U njegov sastav, poredlanova arbitranog ve a, ulaze i predsednik i potpredsednik Arbitrae. Ako se spor vodipred arbitrom pojedincem proireno ve e ima tri lana i njega sa injavaju arbitar pojedinac,predsednik i potpredsednik Arbitrae.(3) U slu aju spre enosti predsednika ili potpredsednika Arbitrae, predsednik Arbitraeodre uje zamenika iz reda lanova Predsednitva u irem sastavu.


44/126

Osporavanje nadlenosti

1. pred arbitraom2. pred sudom pre nego to je arbitranipostupak otpo et/okon an

- deklaratorna tuba?- otpo injanje sudskog umesto arbitranogpostupka

3. pred sudom nakon donoenja arbitraneodluke- pod uslovom da je tueni i tokom

arbitranog postupka istakao prigovornenadlenosti arbitrae!


45/126

Prigovori nenadlenosti i prekora enjaovla enja

lan 29 Zakona1. Prigovor da arbitrani sud nije nadlean (u daljem tekstu:prigovor nenadlenosti) tueni mora da podnese najkasnije kadi odgovor na tubu.

2. Pravo na podnoenje prigovora nenadlenosti tueni ima i kad je imenovao arbitra ili je u estvovao u njegovom imenovanju.

3. Prigovor da arbitrani sud prekora uje granice svojih ovla enja(u daljem tekstu: prigovor prekora enja ovla enja) strankamora da podnese im pitanje za koje se tvrdi da prelazi granice

ovlaenja arbitranog suda bude izneto u arbitranompostupku.

4. Arbitrani sud moe da dozvoli da se prigovori iz st. 1. do 3.ovog lana podnesu i kasnije, ako oceni da je do zakanjenjadolo iz opravdanih razloga.


46/126

Odlu ivanje o prigovorima

lan 30 Zakona1. O prigovorima podnetim u skladu sa l. 28. i 29. ovog zakonaarbitrani sud moe da odlu i kao o prethodnom pitanju iliodlukom o predmetu spora.

2. Ako arbitrani sud o prigovorima odlu i kao o prethodnompitanju, svaka stranka moe u roku od 30 dana od danadostavljanja odluke da zahteva od suda odre enog zakonom daodlui o tom pitanju.

3. Protiv odluke suda iz stava 2. ovog lana nije dozvoljena alba.

4. Arbitrani sud moe nastaviti postupak i doneti arbitranuodluku za vreme dok je u toku postupak pred sudom oprigovorima iz stava 2. ovog lana.


47/126

Prigovor nenadlenosti STA

lan 19. Pravilnik STA(1) Prigovor nenadlenosti tueni moe da istakne u odgovoru na tubuili drugom podnesku pre rasprave, a na raspravi, pre uputanja uraspravljanje o predmetu spora, samo ako nije dao odgovor na tubu ilidrugi podnesak.

(2) O prigovoru nenadlenosti raspravlja se u kontradiktornompostupku. Ako je prigovor nenadlenosti odbijen donosi se delimi naodluka ili zakljuak koji se obrazlae u kona noj odluci o predmetuspora. Zaklju ak potpisuju svi lanovi proirenog arbitranog ve a(vee plus predsednik i potpredsednik STA).(3) Proireno arbitrano ve e donosi odluku ako usvoji prigovornenadlenosti i oglasi se nenadlenim.(4) Kada je odbijen prigovor nenadlenosti, bez obzira da li je o ovompitanju odlu eno zaklju kom ili deliminom odlukom, spor se nastavljapred arbitrom pojedincem ili arbitranim ve em.


48/126

Dejstvo

lan 14 ZakonaSud kome je podneta tuba u stvari koja je predmet sporazumao arbitrai oglaava se nenadlenim i odbacuje tubu poprigovoru stranke koji mora da bude podnet pre uputanja uraspravljanje o predmetu spora, osim ako utvrdi da je sporazumo arbitrai o igledno nitav, da je bez dejstva ili da ga nijemogu e izvriti.

Uloga suda - lan 7 Zakona

Dravni sud (u daljem tekstu: sud) moe, u vezi arbitrae, dapreduzima samo one radnje koje su izri ito odre ene ovimzakonom.


49/126

Reenje Vieg trgovinskog suda, P. 2494/2005 od 24.3.2005. godine

Sentenca:Podnoenjem tube doma em sudu ne menja se ugovorena

nadlenost stalne strane arbitrae.Iz obrazloenja:"Ugovorena nadlenost izbranog suda ne moe se izmeniti samo voljom tuioca, iskazanom podnoenjem tube sudu. Dakle,arbitraa Me unarodne trgovinske komore u Parizu je stalna arbitraa i ima status izbranog suda, pa je stoga ugovaranje nadlenosti navedene arbitrae ugovaranje nadlenosti izbranog suda za reavanje sporova. Shodno iznetom, kako je me u strankama ugovorena nadlenost izbranog suda-arbitrae i kako

je tueni prigovor postojanja arbitrane klauzule stavio preuputanja u raspravljanje odnosno kako je pravovremeno

prigovorio sudskoj nenadlenosti, to je pravilna odluka kojom sesud oglasio nenadlenim i odbacio tubu zbog ugovorene nadlenosti izbranog suda, koja ima u inak isklju enja sudske nadlenosti."


50/126

Reenje Vieg privrednog suda, P. 7560/95 od 21.12.1995. godine

Sentenca:Kada ugovorne strane - privredni subjekti u slu aju spora po ugovorupredvide nadlenost arbitrae ili privrednog suda pa tuba budepodnesena privrednom sudu, tuena strana ne moe sa uspehomprigovarati nenadlenosti privrednog suda, jer podnosilac tube imapravo da bira da li e parnicu pokrenuti pred privrednim sudom iliarbitraom.

Iz obrazloenja:Pogreno je me utim, prvostepeni sud na osnovu izvedenih dokaza utvrdio da su stranke po l. 9. Sporazuma od 15.4.1991. godine

prioritetno ugovorile postupak pred arbitraom, to bi imalo za posledicu primenu l. 473. ZPP. Po sadrini sporazuma stranka od 15.4.1991. godine budu i sporovi parni nih stranaka "rei e se putem

paritetne arbitrae ili kod Privrednog suda u B.". Ovakva formulacija upu uje na to da je strani ugovornici, koja pokre e postupak,ostavljeno da bira da li e isti pokrenuti pred arbitraom ili kod

privrednog suda."


51/126

Reenje Privrednog apelacionog suda, P. 9730/2011(1)od 18.1.2012. godineSentenca:

Kada tueni u odgovoru na tubu ne istakne prigovor nenadlenosti, niti se pozove na

zakljuen sporazum o arbitrai izme

u stranaka, prema imperativnoj normi

lana 14.Zakona o arbitrai sud nema zakonskih uslova da se oglasi nenadlenim po podnetoj tubi,

imajui u vidu da se tueni upustio u raspravljanje, dostavljanjem odgovora na tubu, ukome nije istakao prigovor.

Iz obrazloenja:"Prema lana 4. ugovora, koji je zaklju en izme u parni nih stranaka i iz koga su proistekli sporovi koji su predmet tube i protivtube, na ugovor i sve odnose koji iz njega proisteknu

primenjuju se vae i propisi Fudbalskog saveza Srbije, a za eventualne sporove iz ovog ugovora nadleni su organi Fudbalskog Saveza Srbije. Prvostepeni sud nalazi da su parni ne stranke, lanom 4. ugovora, dogovorile da je u slu aju spora nadlena odgovaraju a arbitraa Fudbalskog saveza Srbije, da zbog toga postoji apsolutna nenadlenost suda i da su se stekli uslovi za odbacivanje tube i protivtube, shodno lanu 14. Zakona o arbitrai (dalje: Zakon).Prema lanu 14. Zakona, sud kome je podneta tuba u stvari koja je predmet sporazuma oarbitrai oglaava se nenadlenim i odbacuje tubu po prigovoru stranke, koji mora da bude

podnet pre uputanja u raspravljanje o predmetu spora, osim ako utvrdi da je sporazum oarbitrai o igledno nitav, da je bez dejstva ili da ga nije mogu e izvriti. U konkretnoj

pravnoj stvari, postupak pred sudom iniciran je tubom tuioca ... USA radi isplate odre enog nov anog iznosa po navedenom ugovoru. U odgovoru na tubu, tueni Fudbalski klub B. nije istakao prigovor nenadlenosti, niti se pozvao na lan 4. ugovora i sporazum oarbitrai, iz ega proizlazi, prema imperativnoj normi lana 14. Zakona, da sud nije imao zakonskih uslova da se oglasi nenadlenim po podnetoj tubi, imaju i u vidu da se tueni upustio u raspravljanje, dostavljanjem odgovora na tubu, u kome nije istakao prigovor."


52/126

Reenje Privrednog apelacionog suda, P. 1013/2011 od18.1.2012. godine

Sentenca:Prigovor apsolutne nenadlenosti suda, usled postojanja sporazuma o arbitrai,

mora se, shodno

lanu 14. Zakona o arbitrai, istai pre uputanja uraspravljanje o glavnoj stvari.

Iz obrazloenja:"Prvostepenim reenjem, pod gore navedenim brojem, odba eni su, kao neblagovremeni, prigovori apsolutne i mesne nenadlenosti Privrednog suda uZrenjaninu, izjavljeni 10.12.2010. godine.U konkretnom slu aju, prema stanju u spisima, prvostepeni sud je doneo reenje o izvrenju ... od 9.9.2010. godine, kojim je obavezan tueni da tuiocu isplati glavni dug u iznosu od 298.203,94 dinara sa zateznom kamatom itrokovima izvrnog postupka u iznosu od 26.564,00 dinara. Protiv navedenog reenja tueni je izjavio blagovremen prigovor dana 16.9.2010. godine, kojim je osporio potraivanje tuioca navodima da su parni ne stranke u dugogodinjem

poslovnom odnosu, te da se njihovo poslovanje odvijalo prebijanjem me usobnih potraivanja i ujedno istakao prigovor kompenzacije za iznos 50.400,00 dinara, nakon ega je prvostepeni sud reenje o izvrenju stavio vansnage u delu u kome je odre eno izvrenje i ukinuo sve sprovedene izvrne radnje i spise predmeta dostavio parni nom odeljenju istog suda. U nastavku

postupka, podneskom od 10.12.2010. godine, tueni je istakao prigovor apsolutne i mesne nenadlenosti prvostepenog suda, pozivaju i se na sporazum kojim je ugovorena stvarna nadlenost arbitrae Privredne komore Srbije imesna nadlenost Privrednog suda u Pan evu.


53/126

Reenje Privrednog apelacionog suda, P. 1013/2011 od18.1.2012. godine -nastavak

Kod takvog stanja stvari, pravilno je prvostepeni sud zaklju io da je prigovor mesne i apsolutne nenadlenosti suda neblagovremen.Odredbom lana 14. Zakona o arbitrai predvi eno je da e se sud kome je podneta tuba u stvari koja je predmet sporazuma o arbitrai oglasiti nenadlenim i odbaciti tubu po prigovoru stranke, koji mora da bude podnet pre uputanja u raspravljanje o predmetu spora, dok se

prigovor mesne nenadlenosti, u smislu lana 20. stav 1. Zakona o parni nom postupku, mora ista i najdocnije na pripremnom ro itu, aako ono nije odrano do uputanja tuenog u raspravljanje o glavnoj stvari.U konkretnom slu aju tueni se u samom prigovoru koji je izjavio protiv

reenja o izvrenju upustio u raspravljanje o glavnoj stvari i na taj na in izgubio pravo da u nastavku postupa istakne prigovor apsolutne imesne nadlenosti prvostepenog suda."


54/126

Zna ajRazlozi za ponitaj arbitrane odlukelan 58 ZakonaSud e usvojiti tubeni zahtev za ponitaj samo ako tuilac prui dokaze da:1) sporazum o arbitrai nije punovaan po pravu koje su stranke sporazumno

odredile ili po pravu Republike ako se stranke nisu druk ije sporazumele;2) .3) je arbitranom odlukom reen spor koji nije bio obuhva en sporazumom o

arbitrai ili su odlukom prekora ene granice tog sporazuma . Ako seutvrdi da se deo odluke kojim su prekora ene granice sporazuma o arbitraimoe odvojiti od ostalog dela odluke, moe da se poniti samo taj deo odluke;

4) sastav arbitranog suda ili arbitrani postupak nisu bili u skladu sasporazumom o arbitrai, odnosno sa pravilima stalne arbitrane institucijekojoj je poverena organizacija arbitrae, osim ako taj sporazum nije usuprotnosti sa nekom odredbom ovog zakona od ije primene stranke ne moguodstupiti ili, ako takvog sporazuma nema, da sastav arbitranog suda iliarbitrani postupak nisu bili u skladu sa odredbama ovog zakona, ili

5) Ponitaj odluke sud e izrei i ako utvrdi da:

1) po pravu Republike predmet spora nije podoban za arbitrau , ili2) su dejstva odluke u suprotnosti sa javnim poretkom Republike.


55/126

Zna ajRazlozi za odbijanje priznanja i izvrenjalan 66 ZakonaPriznanje i izvrenje strane arbitrane odluke moe se odbiti, na zahtev stranke

protiv koje se ono trai, samo ako ta stranka podnese dokaz da:1) sporazum o arbitrai nije punovaan po pravu koje su stranke sporazumom

odredile ili po pravu drave u kojoj je ta odluka doneta;2) 3) se odluka odnosi na spor koji nije bio obuhva en sporazumom o arbitrai

ili su odlukom p rekora ene granice tog sporazuma. Ako se utvrdi da sedeo odluke kojim su prekora ene granice sporazuma o arbitrai moe odvojiti odostalog dela odluke, mogu e je delimi no odbijanje priznanja i izvrenja teodluke;

4) arbitrani sud ili arbitrani postupak nisu bili u skladu sa sporazumom oarbitrai ili ako takvog sporazuma nema, u skladu sa pravom drave u kojoj jemesto arbitrae;

5) ..Nadleni sud e odbiti priznanje i izvrenje arbitrane odluke ako utvrdi da:1) po pravu Republike predmet spora nije podoban za arbitrau , ili2) su dejstva arbitrane odluke u suprotnosti sa javnim poretkom Republike.


56/126

Arbitri

KvalifikacijeBroj

Nezavisnost i nepristrasnostImenovanjeIzjava arbitraPrestanak dunostiIzuze e


57/126

Kvalifikacije arbitaraKo moe biti arbitar - lan 19 Zakona1) Arbitar moe biti svako fiziko lice koje je poslovno sposobno, bez obzira na dravljanstvo.2) Arbitar mora imati svojstva koja su stranke sporazumom utvrdile.3) Arbitar mora biti nepristrasan i nezavisan u odnosu na stranke i predmet spora.

4) Arbitar ne moe biti lice koje je osu eno na bezuslovnu kaznu zatvora, dok traju poslediceosude.

lan 5. Pravilnika STA1) Arbitri mogu biti doma i i strani dravljani.2) Arbitraa ima listu arbitara, koju utvr uje Skuptina Privredne komore Srbije.3) Lista arbitara se utvr uje svake etiri godine, s tim da arbitri koji se nalaze na listi arbitaramogu biti ponovo birani.4) Stranke mogu da predloe arbitra sa liste arbitara ili van liste. Predsednitvo Arbitrae

odluuje o predlogu za izbor van liste.5) Predsednik arbitranog ve a odnosno arbitar pojedinac moe da bude samo arbitar koji se

nalazi na listi arbitara.

6) Stranka koja je za arbitra predloila lice koje nije na listi arbitara, duna je da Arbitraidostavi njegovo ime, adresu i kvalifikacije.7) lanovi Predsednitva u uem sastavu ne mogu biti birani za arbitre, osim u slu aju

predvienom u lanu 21. ovog Pravilnika. Predsednik i potpredsednik Arbitrae mogu bitibirani samo za predsednika arbitranog ve a, ukoliko ve nisu uestvovali u reavanju onadlenosti Arbitrae u konkretnom sporu. Posle isteka mandata, lanovi Predsednitva uuem sastavu unose se na listu arbitara.


58/126

Broj arbitaralan 20. Pravilnika STA(1) Spor reava arbitar pojedinac, kada stranke tako predvide ili kadase radi o sporu ija vrednost nije ve a od 70.000 USD.(2) U svim ostalim slu ajevima, a posebno kada su stranke takopredvidele, spor reava arbitrano ve e, koje se sastoji od tri lana.

lan 16 Zakona1) Broj arbitara arbitranog suda odre uju stranke.2) Arbitrani sud sa injavaju jedan arbitar (arbitar pojedinac) ili tri,

odnosno vie arbitara (arbitrano ve e). Ako je sporazumom o arbitraipredvieno vie arbitara, njihov broj mora da bude neparan.

3) Ako stranke ne odrede broj arbitara, njihov broj odre uje lice ili

institucija koje su stranke sporazumom odredile (u daljem tekstu:organ imenovanja) a ako organa imenovanja nema ili to ne u ini, brojarbitara odre uje nadleni sud.

4) Ako arbitrau organizuje stalna arbitrana institucija, ona vri funkcijuorgana imenovanja.


59/126


60/126

Imenovanje arbitra pojedinca

lan 21. Pravilnika STA(1) Stranke mogu sporazumno, u roku od 30 dana ododgovora na tubu, da izaberu arbitra pojedinca saliste arbitara i da o tome pismeno obaveste Arbitrau.

Arbitar pojedinac moe da bude i predsednik ilipotpredsednik Arbitrae.(2) Stranke mogu sporazumno da imenovanje arbitra

pojedinca prepuste predsedniku Arbitrae.(3) Ako stranke u navedenom roku ne izaberusporazumno arbitra pojedinca, njegovo imenovanjevri predsednik Arbitrae.


61/126

Imenovanje arbitranog ve alan 17 Zakona

1) Stranke se mogu sporazumeti o postupku imenovanja arbitara, a akoto sporazumom nije predvi eno arbitri se imenuju u skladu sa ovimzakonom.

2)

3) Ako spor reavaju tri arbitra, svaka stranka imenuje jednog arbitra uroku od 30 dana od dana kada je druga stranka pozove da to u ini. Ako to pozvana stranka ne u ini, arbitra imenuje organ imenovanjakoji su stranke odredile, a ako tog organa nema ili to ne u ini,imenovanje vri nadleni sud. Tre eg arbitra, koji predsedavaarbitranim sudom (u daljem tekstu: predsednik ili predsednik arbitranog suda), biraju imenovani arbitri u roku od 30 dana oddana njihovog imenovanja. Ako ga ne izaberu, imenovanje vriorgan imenovanja, a ako tog organa nema ili to ne u ini, imenovanjevri nadleni sud.

4) Protiv odluke suda kojom se imenuje arbitar nije dozvoljena alba.


62/126

Imenovanje arbitranog ve alan 22. Pravilnika STA(1) U sporovima koje reava arbitrano ve e tuilac e izabrati svog

arbitra prilikom podnoenja tube, odnosno prilikom uplate arbitranihtrokova, a tueni u odgovoru na tubu.(2) Ako jedna ili obe stranke ne izaberu svoje arbitre u rokovima iz stava

1. ovog lana, ili ako u roku od 30 dana ne izaberu drugog arbitraukoliko izabrani arbitar ne prihvati svoje imenovanje ili ako imenovanje

prepuste Arbitrai, arbitre imenuje predsednik Arbitrae u daljem rokuod 30 dana, o emu se obavetavaju stranke i imenovani arbitri, u rokuod osam dana od imenovanja.

(3) Ako stranka dva puta uzastopno izabere za arbitra lica koja se neprihvataju imenovanja, pravo imenovanja prelazi na predsednika

Arbitrae.(4) U roku od 30 dana od dana prijema izvetaja o svom naimenovanju,

imenovani arbitri biraju sa liste arbitara tre eg arbitra kao predsednikavea.Oni mogu da izaberu za predsednika ve a, predsednika ilipotpredsednika Arbitrae. Ako oni u ovom roku ne izvre izbor,predsednika ve a imenuje predsednik Arbitrae u daljem roku od 30dana.

(5) Odredba iz stava 3. ovog lana primenjuje se i u slu aju izborapredsednika ve a.


63/126

Zajedni ki arbitar

lan 23. Pravilnika STA Ako se u jednom sporu pojavljuju kaotuioci ili tueni vie lica, oni e seprethodno sporazumeti o izboruzajedni kog arbitra. Ako se ne

sporazumeju u rokovima predvi

enimovim Pravilnikom, arbitra imenujepredsednik Arbitrae.


64/126

Zabrana za arbitre

lan 24. Pravilnika STA(1) Arbitri ne mogu dati, pismeno ili usmeno,miljenje ili savet, niti mogu biti zastupnici usporu koji se vodi pred Arbitraom.(2) Zaposleni kod stranaka, lanovi njihovih

organa i stalni saradnici, ne mogu bitiimenovani za arbitre u sporovima u kojimauestvuju te stranke.


65/126

Izjava arbitaraPrihvatanje dunosti arbitra - lan 20 Zakona

Arbitar daje pismenu izjavu o prihvatanju dunosti arbitra.Dunost arbitra da obavesti stranke o bitnim injenicama -

lan 21 Zakona

1. Lice koje je predloeno za arbitra duno je da, pre prihvatanjadunosti arbitra, saopti injenice koje mogu opravdano izazvatisumnju u njegovu nepristrasnost ili nezavisnost.

2. Arbitar je duan da, od dana kada je imenovan, saopti bezodlaganja injenice iz stava 1. ovog lana ako su nastupile poslenjegovog imenovanja.

Obavljanje dunosti - lan 22 Zakona Arbitar je duan da savesno i efikasno obavlja dunost arbitra.


66/126

Izjava arbitralan 25. Pravilnika STA(1) Lice koje treba da bude arbitar pismeno izjavljuje da li se

prihvata ove dunosti i duno je da otkrije bilo koju okolnostkoja moe da izazove sumnju u njegovu nepristrasnost ilinezavisnost.

(2) Ova izjava se podnosi Sekretarijatu koji je dostavlja strankama.

(3) Ukoliko stranke ne stave primedbe u roku od 15 dana od danaprijema izjave, arbitar se smatra imenovanim.(4) Ukoliko jedna ili obe stranke stave primedbe, o kona nom

imenovanju arbitra odlu uje Predsednitvo Arbitrae u uemsastavu.

(5) Ovom odredbom ne dira se u odredbe o izuze u arbitra.


67/126

IBA Uputstva o sukobu interesa non-waivable crvena lista mora se odustati od imenovanja [arbitar = stranka ili zastupnik stranke ili lan organa upravljanja, arbitar ima zna ajan finansijski interes u jednoj odstranaka ili je veoma zainteresovan za ishod spora, arbitar redovno prua pravne savete jednoj od stranka i od toga ubira zna ajne prihode];

waivable crvena lista potencijalno vodi diskvalifikaciji, ali stranke mogu izri ito dati svojpristanak da im takva osoba arbitrira [arbitar je prethodno pruao pravne savete stranci ilise bavio slu ajem koji treba da sudi, poseduje udeo ili akcije u pravnom licu koje jestranka, bliski lan porodice arbitra je veoma zainteresovan za ishod spora, arbitar zastupapovezano preduze e ili zastupa jednog od advokata stranke, radi u istoj adv. Kancelariji kao

jedan od advokata stranke, ima bliske prijateljske odnose sa jednom od stranaka iliadvokatom koji je zastupa ]; narandasta lista moraju biti prijavljene ali nisu tako ozbiljne kao primeri sa crvene listete je mogu a i pre utna saglasnost stranaka [u prethodne tri godine zastupao ili savetovaostranku iako sad nisu u vezi, u prethodne tri godine bio advokat u sporu protiv jedne odstranaka, u prethodne tri godine bio dva put imenovan od iste stranke, u prethodne trigodine bio arbitar u drugom sporu u kojem je jedna od stranaka stranka, radi u advokatskojkancelariji koja prua usluge stranci ili njenom zavisnom preduze u, dva arbitra rade u istojadv. kancelariji, postoji blisko prijateljstvo izme u arbitra i advokata jedne od stranaka,arbitar je u poslednje tri godine imao vie od tri imenovanja od strane iste adv. Kancelarije,arbitar je iznosio decidiran stav u pogledu arb. spora i sl]

zelena lista ne mora se prijaviti [arbitar je ranije objavio pravno miljenje o pravnompitanju koje se zaspravlja, arbitar je ranije bio koarbitar sa zastupnikom jedne od stranaka,

adv. kanc arbitra je ranije yastupala jednu od stranaka ili povezanih preduzea koje nemajuveze sa predmetom spora].


68/126

Prestanak dunosti arbitralan 25 Zakona1. Arbitar moe da se povu e sa dunosti pismenom izjavom ako iz

opravdanih razloga, uklju ujui i razloge iz lana 23. ovog zakona(razlozi za izuze e), nije vie u stanju da obavlja svoju dunost.

2. Stranke se mogu sporazumeti o opozivu arbitra ako on iz stvarnih ilipravnih razloga, uklju ujui i razloge iz lana 23. ovog zakona, nije vieu stanju da obavlja svoju dunost ili ako ne izvrava dunost uprimerenom roku.

3. Ako se arbitar povu e sa dunosti ili se stranka saglasi sa opozivomarbitra, to ne zna i da se time priznaje osnovanost razloga zaprestanak dunosti arbitra.

4. Ako se stranke ne sporazumeju o opozivu arbitra, stranka koja smatrada arbitar nije vie u stanju da obavlja svoju dunost ili da ne izvravadunost u primerenom roku, moe da zatrai od stalne arbitraneinstitucije ili, u slu aju ad hoc arbitrae, od nadlenog suda, da doneseodluku o prestanku dunosti arbitra.

5. Protiv odluke suda o prestanku dunosti arbitra nije dozvoljena alba.


69/126

Prestanak dunosti arbitralan 26. Pravilnika STA

(1) Ako arbitar iz pravnih ili stvarnih razloga nije vie u mogu nostida obavlja svoje dunosti ili iz drugih opravdanih razloga ne izvravasvoje dunosti u primerenom roku, njegov mandat prestaje ako sepovue sa funkcije.

(2) Stranke se mogu sporazumeti o opozivu arbitra ako on izstvarnih ili pravnih razloga nije vie u stanju da obavlja svoje dunostiili ih ne obavlja u primerenom roku.

(3) Svaka stranka moe zatraiti da Predsednitvo u uem sastavuodlui o prestanku mandata arbitra iz razloga navedenih u stavu 2.ovog lana.

(4) injenica da je na osnovu ovog lana ili lana 27. arbitruprestala funkcija, ne zna i da se time priznaje kao osnovan bilo koji odrazloga pomenutih u ovom lanu ili u lanu 27. stav 1.


70/126

Izuzee arbitra kao razlog za prestanakdunosti arbitra

lan 23 Zakona Razlozi za izuze eIzuzee arbitra moe se traiti samo ako postoje injenice koje mogu opravdanoizazvati sumnju u njegovu nepristrasnost ili nezavisnost ili ako nema svojstvakoja su stranke sporazumom utvrdile.

lan 24 Zakona - Postupak izuze a

1. Ako se stranke nisu druk ije sporazumele, zahtev za izuze e arbitra strankapodnosi u pismenoj formi u roku od 15 dana od dana kada je saznala zaimenovanje arbitra ili za razloge za izuze e.

2. Stranka koja je sama ili sa protivnom strankom imenovala arbitra moezahtevati njegovo izuze e samo ako je razlog za izuze e nastao ili je stranka zanjega saznala poto je arbitar imenovan.

3. Ako se stranke nisu druk ije sporazumele, o izuze u arbitra odlu uje nadlenisud.

4. Smatra se da su se stranke koje su organizaciju arbitrae poverile stalnojarbitranoj instituciji sporazumele da se zahtev za izuze e arbitra reava uskladu sa njenim pravilima.

5. Arbitrani sud moe da nastavi arbitrani postupak i da donese arbitranuodluku iako je postupak izuze a u toku.


71/126

Izuze e arbitralan 27. Pravilnika STA

(1) Izuze e arbitara moe se traiti samo ako postoje okolnosti koje moguizazvati opravdanu sumnju u njegovu nepristrasnost ili nezavisnost iliako arbitar nema kvalifikacije koje su stranke sporazumno utvrdile.Stranka moe zahtevati izuze e arbitra koga je imenovala sama ilizajedno sa protivnom strankom samo iz razloga koji je nastao ili za koji je saznala posle izvrenog imenovanja.

(2) Zahtev za izuze e mora da se podnese u roku od 15 dana poto jestranka saznala za razloge izuze a ili od imenovanja arbitra, a moe dase podnese do donoenja odluke.

(3) O zahtevu za izuze e obavetavaju se druga stranka, arbitar ije seizuzee trai i drugi lanovi arbitranog ve a. Odluku o izuze u donosiPredsednitvo Arbitrae u uem sastavu po pribavljenom izjanjenjuarbitra ije se izuze e zahteva. Odluka Predsednitva ne mora bitiobrazloena .


72/126

Zamena arbitralan 28. Pravilnika STA

(1) Ako za vreme trajanja mandata arbitar bude spre en u vrenju svojihfunkcija, stranka koja ga je imenovala imenuje drugog arbitra najdocnije u rokuod 15 dana od dana prijema poziva Arbitrae da imenuje arbitra.(2) Ako je arbitra, koji je spre en da vri svoje funkcije, imenovao predsednik

Arbitrae, na njegovo mesto predsednik Arbitrae imenuje drugog arbitra u rokuod 15 dana.(3) Ako su predsednika ve a izabrali arbitri stranaka, a koji je spre en uobavljanju svoje funkcije, novog predsednika ve a biraju arbitri stranaka u rokuod 30 dana.(4) Ako je predsednik Arbitrae imenovao predsednika ve a koji je spre en daobavlja svoju funkciju, novog predsednika ve a imenuje predsednik Arbitrae, uroku od 30 dana.

lan 26 Zakona Ako arbitru prestane dunost, imenuje se novi arbitar u skladu sa odredbamaovog zakona o imenovanju arbitra.


73/126


74/126

Pravila postupkalan 32 Zakona1. Stranke su slobodne da same sporazumno odrede pravila postupka po kojima e

arbitrani sud postupati ili da upute na odreena arbitrana pravila, u skladu saodredbama ovog zakona.2. Ako je arbitraa meunarodna, stranke se mogu sporazumeti da se na arbitrani

postupak primeni strano pravo, u skladu sa odredbama ovog zakona.3. Ako stranke sporazumno ne odrede pravila arbitranog postupka, arbitrani sud

moe voditi arbitrani postupak na na in koji smatra celishodnim , u skladu saodredbama ovog zakona.4. Ovlaenje arbitranog suda iz stava 3. ovog lana obuhvata i pravo da odluujeo doputenosti, znaaju i dokaznoj snazi predloenih i izvedenih dokaza.

lan 12 Pravilnika

Arbitraa reava sporove iz meunarodnih poslovnih odnosa ukoliko je njenanadlenost ugovorena u skladu sa ovim Pravilnikom.

lan 13 Pravilnika

(5) Stranke koje su ugovorile nadlenost Arbitrae prihvatile su time i odredbe ovogPravilnika.


75/126

Pravila postupkaOdre ivanje pravila postupka

lan 45. Pravilnika

(1) Na postupak pred Arbitraom primenjuju se odredbe ovogPravilnika i odredbe sporazuma o arbitrai.(2) Ako Pravilnik ne sadri odredbu koja se odnosi na pitanje koje se

postavlja, stranke, a ukoliko one to ne uine, arbitrano vee odnosnoarbitar pojedinac mogu da odrede pravila koja smatraju celishodnim ugranicama odredaba Zakona o arbitrai Republike Srbije.

Ranije reenje (do izmena iz 2007): subsidijerna primena ZPP

Primena drugih pravila lan 46. Pravilnika

(1) Stranke mogu ugovoriti da se na voenje spora pred ArbitraomprimenjujuPravila o arbitrai Komisije Ujedinjenih nacija zameunarodno trgovako pravo (UNCITRAL).(2) Ako u Pravilima o arbitrai Komisije Ujedinjenih nacija zameunarodno trgovako pravo (UNCITRAL) ne postoje odgovarajueodredbe, primenjuju se odredbe ovog Pravilnika.


76/126

Naela postupkaNaelo dispozicije (pokretanje postupka, okonanje,

pravila postupka. irok domaaj autonomije volje!)Ravnopravnost(lan 33(1) Zakona)Kontradiktornost(lan 33(2) Zakona)

Arbitrani sud duan je da svakoj stranci omogui da iznesesvoje stavove i dokaze, kao i da se izjasni o radnjama ipredlozima protivne stranke.Znaaj: razlozi za ponitaj (lan 58(2) Zakona:Sud e usvojiti tubeni zahtev za ponitaj samo ako tuilacprui dokaze da: 2) stranka protiv koje je arbitrana odluka doneta nije bilauredno obavetena o imenovanju arbitra ili o arbitranompostupku ili iz nekog drugog razloga nije mogla da iznesesvoje stavove; .

Ekonominost (okonati postupak bez odlaganja!)lan 44(1) Pravilnika: Arbitrani postupak e se, po pravilu okonati u roku od jedne godine od dana konstituisanjaarbitranog vea ili imenovanja arbitra pojedinca.


77/126

Na ela postupkaNaelo javnosti po pravilu iskljueno primatnaela poverljivosti postupka!

lan 37 (3) Pravilnika: Rasprave su nejavne, ako se strankenisu drugaije sporazumele.lan 51 (3) Pravilnika: Odluka se moe objaviti u celostisamo uz pristanak stranaka. Po ovlaenju predsednika

Arbitrae odluka se moe objaviti u strunim i naunimglasilima bez navoenja imena stranaka i podataka kojimogu biti tetni po interese stranaka.

Raspravno naelo (zavisno od zemlje arbitrae)Naelo usmenosti modifikovano(vid.lan 35. Pravilnika ilan 39 Zakona)!Naelo neposrednosti(takoe delimino ogranienog dometa npr. odluivanje krnjeg tribunala)


78/126

Mesto arbitraelan 34 Zakona1. Stranke mogu sporazumno da odrede mesto arbitrae.2. Ako stranke nisu sporazumno odredile mesto arbitrae, mesto

arbitrae odreuje arbitrani sud, vodei rauna o okolnostimasluaja koje obuhvataju i pogodnost odreenog mesta zastranke.

3. Ako su se stranke sporazumele da organizaciju arbitrae povere

stalnoj arbitranoj instituciji, mesto arbitrae se odreuje uskladu sa njenim pravilima.

4. Ako mesto arbitrae nije odreeno u skladu sa st. 1. do 3. ovoglana, smatra se da je mesto arbitrae mesto koje je uarbitranoj odluci oznaeno kao mesto njenog donoenja.

5. Izuzetno od odredaba st. 1. do 4. ovog lana, ako se strankenisu druk ije sporazumele, arbitrani sud moe da se sastane ubilo kom mestu koje oceni prikladnim, radi veanja arbitara iliradi sasluanja svedoka, vetaka ili stranaka, kao i radi pregledarobe, drugih predmeta ili isprava.


79/126

Mesto arbitrae lan 1. Pravilnika(3) Sedite Arbitrae je u Beogradu, Terazije 23.

lan 37. Pravilnika - Mesto odravanja usmene rasprave

(1) Usmene rasprave se, po pravilu odravaju u seditu Arbitrae.(2) Na predlog stranaka arbitrano vee ili arbitar pojedinac mogu da odlue da se raspravaodri i u nekom drugom mestu

lan 51. Pravilnika - Sadrina odluke

(1) Pismeno izraena odluka ima uvod, izreku i obrazloenje:(a) uvod odluke sadri datum i mesto donoenja odluke;

lan 60. Pravilnika - Rasprava van sedita

(1) Ako arbitrano vee, odnosno arbitar pojedinac odri raspravu van stalnog sedita Arbitrae, predsednik Arbitrae odreuje naknadni iznos iz kogae se pokriti trokoviodravanja tog roita.(2) Ako se roite van stalnog sedita Arbitrae odri po predlogu jedne stranke, naknadniiznos polae stranka koja je predlog uinila. Ako se roite odri po zajednikom sporazumustranaka, svaka stranka polae polovinu naknadnog iznosa.


80/126

Zna aj mesta arbitraeLex arbitri pravni okvir za autonomiju volje stranaka

- merodavno pravo za punovanost arbitranog sporazuma ako strankenisu druk ije ugovorile! (pitanja arbitrabilnosti, broja arbitara,

kvalifikacija i sl)- Osnovna pravila postupka

lan 5 Zakona (arbitrabilnost)(1) Arbitraa se moe ugovoriti za reavanje imovinskog spora o pravima kojima strankeslobodno raspolau, osim sporova za koje je odreena iskljuiva nadlenost suda.

lan 57 Zakona (ponitaj)1. Tuba za ponitaj moe da se podnese samo protiv domae arbitrane odluke.2. Domaa arbitrana odluka je odluka koja je doneta u unutranjoj ili meunarodnoj

arbitrai u Republici.3. Za odluivanje o tubi za ponitaj mesno je nadlean sud mesta arbitrae.

lan 64 Zakona (3) Strana arbitrana odluka je odluka koju je doneo arbitrani sud ije je mesto vanRepublike, kao i odluka koju je doneo arbitrani sud u Republici ako je na arbitranipostupak primenjeno strano pravo.


81/126

Zna aj mesta arbitraelan 58 Zakona (Razlozi za ponitaj)

(1) Sud e usvojiti tubeni zahtev za ponitaj samo ako tuilacprui dokaze da:1) sporazum o arbitrai nije punovaan po pravu koje su strankesporazumno odredile ili po pravu Republike ako se stranke nisudruk ije sporazumele;

.(2)Ponitaj odluke sud e izrei i ako utvrdi da:

1) po pravu Republike predmet spora nije podoban za arbitrau,ili2) su dejstva odluke u suprotnosti sa javnim poretkomRepublike.


82/126

Zna aj mesta arbitrae lan 66 Zakona (Razlozi za odbijanje priznanja i izvrenja)

(1) Priznanje i izvrenje strane arbitrane odluke moe se odbiti, nazahtev stranke protiv koje se ono trai, samo ako ta strankapodnese dokaz da:

1) sporazum o arbitrai nije punovaan po pravu koje su strankesporazumom odredile ili po pravu drave u kojoj je ta odlukadoneta;

(2) Nadleni sud e odbiti priznanje i izvrenje arbitrane odlukeako utvrdi da:1) po pravu Republike predmet spora nije podoban za arbitrau,ili2) su dejstva arbitrane odluke u suprotnosti sa javnimporetkom Republike.


83/126

Zna aj mesta arbitraePomo nadlenog suda

Privremene mere (moe i kad sedite arbitrae nije u Srbiji lan 15 ZA)Konstituisanje tribunala u ad hoc arbitraama (l. 16 i 17 ZA)Izuzee i opoziv u ad hoc arbitraama (lan 25 ZA)Konana odluka o nadlenosti ako arbitraa o tome odluuje kaoo prethodnom pitanju (lan 30 ZA)Izvodjenje dokaza pred sudom ako postoji potreba (lan 46 ZA)Deponovanje arbitrane odluke pred sudom mesta arbirtae akostranke tako ugovore (lan 55 ZA)Kontrola arbitrane odluke


84/126

Jezik postupka lan 35 Zakona o arbitrai 1. Stranke mogu sporazumno da odrede jezik ili jezike na kojima

e se voditi arbitrani postupak, a ako takvog sporazuma nemao tomee odluiti arbitrani sud, vodei rauna o mestuarbitrae i jeziku koje su stranke koristile u svom pravnomodnosu.

2. Stalne arbitrane institucije svojim pravilima mogu da uredepitanje jezika u arbitranom postupku.

3. Jezik arbitrae primenjuje se na sve pismene izjave stranaka, nausmenu raspravu, na arbitrane odluke i druge akte arbitranogsuda osim ako se stranke druk ije sporazumeju ili ako unedostatku takvog sporazuma arbitrani sud nije druk ijeodluio.4. Arbitrani sud moe odrediti da se uz pismene dokaze priloi iprevod na jezik ili jezike koje su stranke sporazumno odredile ilikoje je odredio arbitrani sud.

5. Do odreivanja jezika postupka, tuba, odgovor na tubu i drugipodnesci mogu se podneti na jeziku ugovora ili na jeziku sporazuma o arbitrai ili na srpskom jeziku.


85/126

Jezik postupkalan 38. Pravilnika

(1) Stranke mogu sporazumno odrediti jezik ili jezikekoji e se koristiti u arbitranom postupku. Ako sestranke nisu o tome sporazumele, arbitrani postupak se vodi na srpskom jeziku.

(2) Jezik arbitrae primenjuje se na sve pismeneizjave stranaka, na usmenu raspravu, na odluke izakljuke osim ako se stranke drugaije nesporazumeju. Uz sve pismene dokaze, ukoliko susainjeni na nekom drugom jeziku, prilae se iprevod na jezik postupka.

(3) Prepiska Sekretarijata sa inostranomstrankom koja nije zastupana od strane domaeg

lica, a oigledno ne vlada srpskim jezikom, vodi se nasrpskom uz prevod na engleski jezik.


86/126

Faze postupka

Otpoinjanje postupkaPodnoenje tube Pla anje trokova?

Dostavljanje tube na odgovor tuenomKonstituisanje arbitraeMerodavno pravo materijalno i procesnoUsmena rasprava dokazni postupak Donoenje odluke


87/126


88/126

Otpo injanje postupka

Sporazumom stranaka odre

eno Institucionalna arbitraa : Podnoenje tube ilizahteva za arbitrau(lan 38(1) ZA,lan 30 Pravilnika STA)

Ad hoc arbitraa : dan kada tueni primi zahtev zaarbitrau ili tubu i obavetenje da je tuilacimenovao arbitra ili predloio arbitra pojedinca ipozvao protivnu stranku da imenuje svog arbitra ilida se izjasni o predloenom arbitru pojedincu(lan38(2) ZA)


89/126

Tuba i/ili zahtev za arbitrauZahtev za arbitrau(lan 30(3) Pravilnika STA)

Identifikacija stranakaDokaz o postojanju arbitranog sporazumaPredlog za imenovanje arbitra

Tuba(lan 30(4) Pravilnika STA)Sve gore navedeno +Opis spora

Tubeni zahtevinjenice i dokazi na kojima se zasniva tubeni zahtev Ako se stranke nisu druk ije sporazumele, tuilac u tubi navodi injenice na

kojima zasniva svoje zahteve, sporna pitanja i odre uje tubeni zahtev. (lan36(1) Zakona)

Povlaenje tube(lan 47 ZA,lan 47(2)(b) Pravilnika STA)Mogue izuzev ako se tome usprotivi tueni a tribunal proceni da tueni imaopravdan interes da se ipak donese konana odluka

Kako tretirati neuredne i nepotpune tube u pogledu datumaotpoinjanja arbitrae?ta kada se zakonske odredbe o ovom pitanju i odredbe Pravilnikarazlikuju?


90/126

Dostavljanje tube na odgovor tuenomLino dostavljanje? Diplomatsko?Mogue je neposredno (na samom roitu) ili potomDo 2007. godine Pravilnikom STA se zahtevalo da sedostavljanje ima izvriti putem pote, preporuenimpismom uz povratnu potvrdu u prijemu.Problemi: tuilac ne moe da sazna tanu adresu tuenog;

tueni, po prijemu tube, izbegava prijem drugih poiljkivezanih za spor.

Od 2006. po Zakonu, odnosno od 2007. po novomPravilniku STA,dostavljanje se smatra urednim ako jepismenoupu eno na potansku adresu primaoca ,putem preporuene pote ili na neki drugi nain kojiobezbedjuje dokaz da je pismeno upueno (DHL,Fedex i sl.) - lan 41(1) ZA,lan 34(1) Pravilnika.


91/126

DostavljanjePotanskom adresom primaoca se smatra adresa nakoju primalac redovno prima potu poslovnosedite ili redovno boravite, ili adresa navedena usporazumu o arbitrai - lan 41(2) ZA,lan 34(2) Pravilnika.

Pismeno se smatra primljenim kad je upueno naposlednju poznatu adresu primaoca - lan 41(3) ZA,lan 34(3)Pravilnika.

Datum dostavljanja: teorija prijema ili odailjanja?Znaaj urednog dostavljanja: otpoinjanje postupkai/ili tuenom nije uskraeno pravo na odbranu(znaajno zbog ponitaja i/ili priznanja odluke) jer je

o sporu obaveten

d b


92/126

Odgovor na tubuU odgovoru, tueni se izjanjava o zahtevima tuioca i iznosi svojasredstva odbrane zajedno sa odgovarajuim dokumentima.(lan 29(2)Zakona)

Identifikacija stranakaStav o (ne)nadlenosti arbitrae

Prigovor nenadlenosti tueni moe da istakne u odgovoru na tubu ili drugompodnesku pre rasprave, a na raspravi, pre uputanja u raspravljanje o predmetuspora, samo ako nije dao odgovor na tubu ili drugi podnesak (lan 19(1) Pravilnika)

Prigovor da arbitrani sud nije nadlean (u daljem tekstu: prigovor nenadlenosti)tueni mora da podnese najkasnije kad i odgovor na tubu(lan 29(1) Zakona)Stav o merodavnom pravuPredlog za imenovanje arbitrainjenice i dokazi na kojima se zasniva odgovor na tubuProtivtuba?(Tueni moe sve do zakljuenja glavne rasprave podneti protivtubu,ako zahtev protivtube proistie iz istog pravnog odnosa. (lan 32(1) Pravilnika)) rok 30 dana za odgovor; Na protivtubu se primenjuju odredbe ovog zakona o tubi.(lan 37(2) Zakona)

Rok za odgovor: Rok koje su strane ugovorom odredile ili rok koji odredi arbitrani tribunal(lan

36(3) Zakona); 30 dana od dana prijema zahteva ili tube(lan 31(1) Pravilnika)

P i b


93/126

Protivtubalan 37 ZA1) Tueni moe da podnese protivtubu, ako sestranke nisu druk ije sporazumele.2) Na protivtubu se primenjuju odredbe ovog zakona

o tubi.lan 32. Pravilnika STA(1) Tueni moe sve do zakljuenja glavne rasprave

podneti protivtubu, ako zahtev protivtubeproistie iz istog pravnog odnosa.(2) Protivtuba se dostavlja drugoj stranci koja moe uroku od 30 dana od dana prijema protivtubedostaviti svoj odgovor.

P l di j


94/126

Posledice proputanjalan 42 Zakona

Ako se stranke nisu druk ije sporazumele i ako bez navoenjaopravdanih razloga:

1) tuilac posle podnoenja zahteva za arbitrau nepodnese tubu u skladu sa lanom 36. stav 2. ovog zakona,arbitrani sud e obustaviti postupak, ili2) tueni ne podnese odgovor na tubu u skladu sa lanom36. stav 3. ovog zakona, arbitrani sud e nastaviti postupak, priemu se ne smatra da proputanje znai da tueni priznajenavode i zahteve tube, ili

3) jedna od stranaka, iako uredno pozvana, ne doe nausmenu raspravu ili ne podnese pismene dokaze, arbitrani sudmoe da nastavi postupak i donese arbitranu odluku na osnovudokaza koji su podneti.

K i i j bi


95/126

Konstituisanje arbitrae

ImenovanjeKvalifikacije

BrojIzjava arbitra

Nezavisnost i nepristrasnostVideti prezentaciju br 2. Arbitri i nadleznost

Merodavno pravo materijalno i


96/126

procesno

Procesno: Autonomija voljeLex arbitri

Materijalno: Autonomija volje

Izriit izbor Izbor Pravilnika i njegovih odredbi

Zakon o arbitrai (l. 50), Pravilnik STA (l. 48)

M d t ij l


97/126

Merodavno materijalno pravo lan 50. Zakona

1. Arbitrani sud u meunarodnoj arbitrai odluku donosi primenom pravaili pravnih pravila koje su stranke sporazumno odredile.

2. Svako upuivanje na pravo odreene drave tumaie se kaoneposredno upuivanje na materijalno pravo te drave, a ne na njenekolizione norme, osim ako neto drugo nije izriito predvienosporazumom stranaka.

3. Ako stranke nisu odredile merodavno pravo ili pravna pravila, arbitranisud u meunarodnoj arbitrai to pravo, odnosno pravila odreuje na osnovu kolizionih pravila koje oceni prikladnim.

4. Arbitrani suduvek e voditi rauna o odredbama ugovora i obiajima.

M d t ij l


98/126

Merodavno materijalno pravo lan 48. Pravilnika

(1) Arbitrano vee odnosno arbitar pojedinac duni su primeniti pravoili pravna pravila koje su stranke odredile kao materijalno pravo koje ese primeniti na njihov ugovorni odnos.(2) Ako stranke to nisu odredile, arbitrano vee odnosno arbitarpojedinac odredie pravo ili pravna pravilana koje upu uju kolizione norme iju primenu arbitrano vee, odnosno arbitar pojedinacsmatraju najprikladnijim u tom sluaju.(3) U svim sluajevima arbitrano vee odnosno arbitar pojedinacdonose odlukuu skladu sa odredbama ugovora i uzimaju u obzirtrgovinske obiaje koji se mogu primeniti na taj posao.(4) Odluka se moe doneti iskljuivopo naelu pravinosti, samo akosu stranke dale takvo ovlaenje.

Usmena rasprava dokazni postupak


99/126

Usmena rasprava dokazni postupak lan 39 ZA1. Ako se stranke nisu druk ije sporazumele,

arbitrani sud odluuje da li e da odriusmenu raspravu ili e da vodi postupak naosnovu isprava i drugih pismenihdokumenata.

2. Ako jedna od stranaka zatrai odravanjeusmene rasprave, arbitrani sud e da odriraspravu osim ako stranke nisu sporazumnoiskljuile usmenu raspravu.


100/126

lan 35. STA

(1) Usmena rasprava se odrava kada arbitrano vee, odnosno arbitarpojedinac, smatraju da su se za to ispunili uslovi.(2) Ako arbitri utvrde da su pismeni podnesci i dokazi dovoljni zadonoenje odluke i bez usmene rasprave, ako nijedna od stranaka nezahteva odravanje usmene rasprave, nee se zakazivati usmenarasprava, ve e se obavestiti stranke dae odluka biti doneta naosnovu podnetih pismenih dokaza.(3) Ako ni jedna od stranaka u roku od 15 dana od dana prijema ovogsaoptenja ne zahteva usmenu raspravu, arbitri donose odluku bezrasprave, na osnovu podnetih dokaza.

(4) Predlog da se odluka donese bez odravanja usmene raspravemogu podneti i stranke sporazumno.(5) Usmena rasprava e se odrati uvek kada jedna stranka to zahteva.(6) Usmenu raspravu pismeno zakazuje predsednik arbitranog vea, uime i u dogovoru sa ostalim arbitrima, odnosno arbitar pojedinac.


101/126

Obaveza obavetavanja


102/126

lan 401. Stranke moraju blagovremeno biti obavetene o

svakoj usmenoj raspravi, kao i o svakom sastankuarbitranog suda koji se odrava radi pregleda robe,drugih stvari ili isprava.2. Svi podnesci, isprave i informacije koje jednastranka podnese arbitranom sudu dostavljaju sedrugoj stranci.

3. Strankama se dostavlja svaki izvetaj vetaka iliisprava koja predstavlja dokaz.

Izvo enje dokaza


103/126

Izvo enje dokazalan 39. STA

(1) Arbitri odluuju o izvoenju dokaza popredlozima stranaka ili po svojoj inicijativi.Oni mogu narediti izvoenje dokaza u tokucelog postupka.(2) Arbitri cene dokaznu snagu izvedenihdokaza po slobodnom uverenju.(3) Stranke su dune saraivati u izvoenjudokaza i izvravati sve mere koje se od njih utom cilju zahtevaju.

Svedoci


104/126

Svedocilan 44 ZA1. Svedoci se, po pravilu, sasluavaju na raspravi.2. Svedoci mogu da budu sasluani i van rasprave ako

na to pristanu i stranke se tome ne protive.3. Arbitrani sud moe od svedoka da trai da u

odreenom roku odgovore na postavljena pitanja,ako se stranke tome ne protive.

4. Svedoci se sasluavaju bez polaganja zakletve.5. Prema svedocima arbitrani sud ne moe da izrieprocesne mere ili kazne.

Vetaci


105/126

Vetacilan 45 ZA

1. Ako se stranke nisu druk ije sporazumele, arbitrani sud moe da:1) imenuje jednog ili vie vetaka radi davanja nalaza i miljenja opitanjima koja odredi arbitrani sud;2) naloi strankama da vetaku prue sve potrebne informacije, da mupredaju sve potrebne isprave, kao i da omogue vetaku pristupispravama, robi i drugim stvarima.2. Ako se stranke nisu druk ije sporazumele, a to trai jedna stranka ilitako odredi arbitrani sud, vetak je duan da, posle podnoenjapismenog ili usmenog nalaza i miljenja, uestvuje u usmenoj raspravina kojoj stranke mogu da mu postavljaju pitanja ili na koju mogu dadovedu druge vetake da sa imenovanim vetakom raspravljaju spornapitanja.

3. Odredbe ovog zakona o izuzeu arbitara shodno se primenjuju naizuzee vetaka.


106/126

lan 40. STA

(1) U dokaznom postupku dokazivanje se moe izvestisasluanjem svedoka, stranaka i vetaenjem.(2) Arbitri mogu naloiti strankama da privedu svedoke a istotako mogu svedocima neposredno uputiti poziv.

(3) Sasluanje svedoka i vetaka vri se, po pravilu, predarbitranim veem odnosno arbitrom pojedincem.(4) Arbitri mogu zatraiti od redovnih sudova da izvedu pojedinedokaze koje sami nisu u mogunosti da izvedu.(5) Vetaka odreuje arbitrano vee odnosno arbitar pojedinackoji mu odreuju zadatak.(6) Na izuzee vetaka primenjuju se odredbe ovog Pravilnika oizuzeu arbitara.

Pomo suda u izvo enju dokaza


107/126

Pomo suda u izvo enju dokaza

lan 46 ZA1. Arbitrani sud moe da zatrai pomosuda radi izvoenja dokaza.

2. Dokaze izvedene pred sudomarbitrani sud ceni kao dokaze koje jesam izveo.

Zaklju ci o upravljanju postupkom


108/126

Zaklju ci o upravljanju postupkomlan 41. STA

(1) U toku postupka arbitrano vee odnosno arbitarpojedinac mogu da donose zakljuke o upravljanjuarbitranim postupkom koje smatraju potrebnim, kaoto su: polaganje predujma na ime trokova zavetake i svedoke, obezbeenje dokaza, rokovi,spajanje predmeta i ostale potrebne zakljuke.(2) Ako stranka, koja je predloila dokaze, ne poloipredujam nee se pristupiti izvoenju dokaza.

Okon anje arbitranog postupka


109/126

Okon anje arbitranog postupkalan 47 ZA/STA

1. Arbitrani postupak okonava se donoenjem konane arbitraneodluke.

2. Arbitrani postupak moe biti okonan ako:

1) tuilac povue tubu, osim ako se tueni tome ne usprotivi, aarbitrani sud oceni da tueni ima opravdan interes da sedonese konana arbitrana odluka o sporu;

2) stranke sporazumno odlue o okonanju postupka;

3) arbitrani sud oceni da je arbitrani postupak postao nemogu;4) je arbitrani postupak obustavljen u skladu sa ovim zakonom.

Trajanje postupka


110/126

Trajanje postupkalan 44. STA

(1) Arbitrani postupak e se, po pravilu okonati uroku od jedne godine od dana konstituisanjaarbitranog vea ili imenovanja arbitra pojedinca.(2) Izuzetno od odredbe iz stava 1. ovog lanaarbitrano vee, odnosno arbitar pojedinac mogu daodlue, uz prethodnu saglasnost Predsednitva uuem sastavu, da se arbitrani postupak produi inakon isteka ovog roka ako potrebe pribavljanjadokaza to nalau, ako stranke to predloe ili iz drugihopravdanih razloga.

Arbitrana odluka


111/126

Arbitrana odluka

lan 48 ZA1. Arbitrani sud donosi odluku opredmetu spora kojom reava o svimzahtevima stranaka (konanaarbitrana odluka).

2. Arbitrani sud moe da donesedeliminu odluku ili meuodluku.


112/126

lan 51 ZA1. Arbitrana odluka donosi se u pismenoj formi i morabiti potpisana od strane arbitara, odnosno arbitra.2. Arbitrano vee odluku donosi posle veanja u kome

moraju da uestvuju svi arbitri, osim ako se strankenisu druk ije sporazumele.

3. Odluka arbitranog vea donosi se veinom glasovaarbitara, osim ako se stranke nisu druk ije

sporazumele.4. Odluka arbitranog vea je punovana i ako jepotpie veina arbitara i na odluci utvrdiuskraivanje potpisa.


113/126

lan 49. STA

(1) Arbitrano vee odnosno arbitar pojedinac mogu u toku arbitranogpostupka da donesu meuodluku i deliminu odluku. Konana odlukadonosi se kada je arbitrani postupak zavren.(2) Odluka treba da bude injenino i pravno obrazloena i formulisanatako da moe da bude izvrena u zemljama u kojima e se traiti njeno

izvrenje.(3) Kada odluku donosi arbitrano vee, odluka se donosi jednoglasnoili veinom glasova posle veanja u kome moraju da uestvuju sviarbitri osim ako se stranke nisu drugaije sporazumele. Odluka sedonosi na nejavnoj sednici, kojoj prisustvuju samo arbitri i zapisniar.Prilikom glasanja o odluci, predsednik vea to ini poslednji. O veanjui glasanju se sainjava zapisnik, koji potpisuju svi arbitri.(4) Konana odluka donosi se u roku od 60 dana od dana poslednjeusmene rasprave, odnosno od dana poslednje odrane nejavne sednicearbitranog vea.

Odvojeno miljenje arbitra


114/126

Odvojeno miljenje arbitra

lan 52 ZA Arbitar koji nije saglasan sa izrekom iliobrazloenjem odluke moe pismeno daizdvoji svoje miljenje koje sestrankama dostavlja uz odluku ako tajarbitar to zatrai.

Sadrina arbitrane odluke


115/126

Sadrina arbitrane odluke

lan 53 ZA1. Odluka sadri uvod, izreku o predmetuspora, trokove arbitrae iobrazloenje ako ga strankesporazumom nisu iskljuile.

2. U odluci moraju da budu navedenidatum i mesto njenog donoenja.


116/126

lan 51. STA(1) Pismeno izraena odluka ima uvod, izreku i obrazloenje:(a) uvod odluke sadri naziv Arbitrae, ime i prezime predsednika ilanova vea,odnosno arbitra pojedinca, poslovno ime ili ime i prezime, zanimanje i sediteodnosno prebivalite stranaka, njihovih zastupnika ili punomonika, kratkooznaenje predmeta spora i datum i mesto donoenja odluke;(b) izreka odluke sadri odluku Arbitrae o usvajanju ili odbijanju pojedinih

zahteva koji se tiu predmeta spora kao i odluku o trokovima;

(c) obrazloenje sadri zahteve stranaka, hronologiju spora, stavove irelevantne navode stranaka o razmatranim injeninim i pravnim pitanjima,dokaze koji su podneti i izvedeni, pravo i pravila koji su primenjeni i razlogezbog kojih je odlueno u izreci.(2) Odluka ne mora bitiinjenino i pravno obrazloena ako su stranke izjavileda to ne trae.(3) Odluka se moe objaviti u celosti samo uz pristanak stranaka. Po ovlaenjupredsednika Arbitrae odluka se moe objaviti u strunim i naunim glasilimabez navoenja imena stranaka i podataka koji mogu biti tetni po interesestranaka.

Odluka na osnovu poravnanja


117/126

arbitraza predavanje

Documents