asimov, isak - 04. roboti zore

7/31/2019 Asimov, Isak - 04. Roboti Zore

1/274

BEJLI

1.Sklonivi se u senku drveta, Elija Bejli promrmlja, obraajui se samom sebi: "Znao

sam... Znao sam da u se preznojiti!"

Zastavi za asak, uspravio se i obrisao nadlanicom znoj sa ela, a onda namrtenoosmotrio vlagu to mu se sakupila na ruci."Ba mrzim znojenje", dodade on ne obraajui se nikom posebno, kao da je re o

nekom kosmikom zakonu. I jo jednom u njemu kao da se probudi ljutnja prema prirodito je stvorila neto istovremeno i neophodno i neprijatno.

Ljudi se nikad (osim, dabome, ukoliko to sami nisu eleli) nisu preznojavali u Gradu,gde su i temperatura i vlanost uvek bili umereni, i gde nije bilo ba nikakve potrebe datelo proizvodi vie toplote nego to je istovremeno bilo u stanju da izlui.

Bar se to moglo smatrati prednou civilizacije.Bejli se obazre prema poljani, put mladia i devojaka koji su, u manjoj ili veoj meri,

bili predmet njegovog staranja. Re je bila, najveim delom, o mladima, koji nisu napunili

ni dvadesetu, ali bilo je i sredovenih osoba, njegovih godina. Kopali su nevino unaokoloi bavili se i nizom drugih poslova koji su, inae, bili u nadlenosti robota - i koje bi,svakako, oni daleko bolje obavili, da im nije bilo naloeno da se dre po strani i ekaju dokse ljudska bia do mile volje ne navebaju.

Na nebu se pojavie oblaci i, za asak, sunce zae za jedan od njih. Bejli neodlunopodie pogled. S jedne strane, to je znailo da e se osetno smanjiti vrelina sunca (i,dakako, dalje preznojavanje). Ali s druge strane, da to nije moda nagovetavalo nailazakkie?

U tome i jeste bila nevolja sa boravkom na Otvorenom. ovek se sve vreme klackaoizmeu dve podjednako neprijatne mogunosti.

Bejlija je uvek zadivljavalo to to je srazmerno maleni oblak bio u stanju da sasvim

prekrije sunce, i da uini da se zemlja smrai od jednog obzorja do drugog, a da,istovremeno, plavetnilo neba ostane gotovo netaknuto.Stajao je ispod razlistale kronje drveta - neke vrste grubog zida i tavanice - dodirujui

njegovu vrstu koru to mu je prualo izvesnu utehu, a onda se ponovo, ispitivaki,zagledao u ljude na poljani. Bez obzira na vremenske prilike, jednom nedeljno izlazili su izGrada i ovde se okupljali.

Bilo je sve vie pridolica. Nema sumnje, brojem su sve vie nadmaivali ono malotvrdoglavaca koji su sve to i zapoeli. Iako ih gradska vlada nije ohrabrivala, imala je bardovoljno pameti da ne postavlja dodatne prepreke.

Na obzorju sa Bejlijeve desne strane - na istonoj strani, sudei prema poloajupoznopopodnevnog sunca - ocrtavali su se obrisi brojnih, zatupastih kupola Grada,prekrivajui sve zarad ega je bilo vredno iveti. A onda Bejli ugleda i neku malenu,pokretnu esticu iju prirodu, usled velike udaljenosti, nije bio u stanju sasvim jasno darazabere.

Meutim, s obzirom na nain na koji se estica kretala, kao i na osnovu nekih drugihnaznaka, suvie tananih da bi se mogle opisati, Bejli bez potekoa zakljui da je u pitanjuneki robot - to i nije predstavljalo nikakvo iznenaenje. Zemaljski prostori, izvanGradova, bili su podruje robota, a ne ljudskih bia - s izuzetkom malog broja onih koji su,poput njega samog, bili obuzeti snom o zvezdama.


2/274

Pogled mu, gotovo automatski, ponovo skrenu prema sanjarima sa lopatama, i on ihstade pomnije posmatrati, jednog po jednog. Skoro svakog meu njima znao je po imenu.Svi su se predano trudili, nastojei da se priviknu na ivot na Otvorenom. A onda...

Bejli se namrti. "Gde li je Bentli?" proguna on jedva ujnim glasom.Gotovo istog asa, iza lea mu dopre pomalo dahtav, ali razdragan glas:

"Ovde sam, tata!"Bejli se naglo okrete."Nemoj to initi, Bene!""initi - ta?""Tako se unjati... Ionako mi je teko da ostanem staloen ovde na Otvorenom, ne elim

jo da brinem o moguim iznenaenjima!""Nisam ni nameravao da te prepadnem... Zna, ovek ba ne pravi mnogo buke dok

hoda po travi. Tome nema pomoi... Ali tata, zar ne misli da je ve vreme da se vrati?Ve si dva sata napolju, i rekao bih da ti je to vie nego dovoljno."

"A zbog ega? Misli, zato to mi je etrdeset peta, i to si ti utokljunac od samodevetnaest godina? Misli da ti je dunost da se brine o svom onemoalom alcu, jel'

tako?""Tako je..." odgovori Ben. "Ba tako. Vidi se da si pravi detektiv: odmah oseti u emuje stvar."

Ben se iroko osmehnu. Lice mu je bilo okruglo, a oi blistave. Bio je toliko nalik naDesi, pomisli Bejli, toliko slian svojoj majci. Jedva da je na njemu bilo i tragaizduenosti i ozbiljnosti Bejlijevog vlastitog lica.

Meutim, to se naina razmiljanja tie Ben je bio veoma slian svom ocu. Povremenobi mu elo izbrazdale bore i licem provejala istinska ozbiljnost, jasno stavljajui do znanjaiji je, zapravo, bio izdanak.

"Sa mnom je sve u redu", zakljui Bejli."Ne sumnjam u to, tata. Najbolji si meu svima nama, imajui u vidu...""Imajui u vidu - ta?""Tvoje godine, razume se. Pri tom, svakako, imam na umu da si ti sve ovo zapoeo.

Ipak, kad sam te video kako se sklanja pod ovo drvo, pomislio sam - da je mom starommoda ve dosta."

"Dau ja tebi 'tvog starog'", toboe se ljutnu Bejli. Robot koga je malopre uoio kakodolazi iz pravca Grada u meuvremenu se dovoljno pribliio tako da ga je sada mogaosasvim dobro razaznati, ali Bejli odlui da ga otpie kao nevanog. "Blizu je pameti",nastavi on, "povremeno se skloniti pod drvo dok sunce ovako ee. Moramo, dabome,nauiti da koristimo sve prednosti boravka na Otvorenom, ali, isto tako, i da otklonimo svenevolje koje to donosi sa sobom... Evo, sunce e ponovo izii iza oblaka."

"Da, upravo se pomalja... Namerava li da se vrati u Grad?""Toliko mogu da izdrim napolju. Imam slobodno popodne jednom nedeljno, i reio

sam da ga provodim ovde. Re je o privilegiji. Zna, to ide uz moju klasu, C-7.""Ali tata, nije re o privilegijama. U pitanju je tvoje iscrpljivanje.""Kaem ti, oseam se izvanredno.""Naravno... A kad stigne kui, strmoglavi se u krevet i ostane da lei u mrklom

mraku!""Prirodna reakcija na sve ovo bletavilo.""A mama brine."


3/274

"Pusti je neka brine; to joj ini dobro. Pored toga, ta mi moe biti ako se malopromuvam ovuda? Najgore je znojenje, ali morau i na to da se naviknem. Jednostavno, tunema pomoi. U poetku, nisam ak bio u stanju ni da doetam dovde a da se potom ubrzone vratim u Grad - i ti si bio jedini koji me je pratio. A pogledaj samo sada koliko nas je, ikoliko dugo mogu bez potekoa da ostanem napolju. Mnogo toga mogu i da uradim.

Izdrau najmanje jo jedan sat. S lakoom... Kaem ti, Bene, i tvojoj bi majci dobro iniloda ponekad doeta ovamo.""Ko? Mama? Mora da se ali!""I to mi je neka ala... A kada doe trenutak da se poleti, neu moi - jer ona nee

hteti!""A ni tebi ba nee biti krivo... Tata, ne zavaravaj se. Nee do toga doi jo neko vreme

- a ako sada i nisi prestar, bie tada. Tada e to biti zabava za mlad svet.""Zna", odvrati Bejli, napola steui pesnice, "deluje kao pravi pametnjakovi kad

govori o 'mladom svetu'! A jesi li ikad napustio Zemlju? Ja jesam. Pre dve godine. Bilo jeto pre no to sam poeo s ovim vebama prilagoavanja - i, preiveo sam."

"Znam, tata, ali bilo je nakratko, i po slubenoj dunosti; pored toga, bio si u posetijednom naprednom drutvu. Nije to isto.""Bez obzira na to, ipak sam bio", odvrati Bejli tvrdoglavo, znajui i sam, u dubini due,

da je njegov sin u pravu. "Pored toga, nee nam biti potrebno ba toliko vremena da se isami otisnemo. Kad bi mi samo dozvolili da odem na Auroru, ve bih od njih iskamiodozvolu."

" Zaboravi na to... Nee to ba ii tako lako!""Moramo bar pokuati. Vlada nas nee pustiti da idemo bez saglasnosti Aurore, a jedino

nam ona moe dati zeleno svetlo. Aurora je najvei i najjai od svih Spoljnih svetova, i onoto ona kae..."

"...to svi slede! Znam. Razgovarali smo o tome ve hiljadu puta. Ali ne mora da idetamo da bi dobio njihovu saglasnost. Postoje i hipersvemirski primopredajnici. Moe iodavde razgovarati s njima. Ve sam ti to toliko puta rekao!"

"Nije to isto... Potrebno je da razgovoramo licem u lice - i to je ono to sam ja rekao venebrojeno puta!"

"U svakom sluaju", odvrati Ben, "jo nismo spremni.""Nismo spremni jer Zemlja ne eli da nam da brodove... Svemirci e hteti, a uz to i

neophodnu tehniku podrku.""Kakva samouverenost! A zbog ega bi Svemirci to uinili? Otkad su to oni postali

blagonakloni prema nama, kratkovenim Zemljanima?""Mogao bih da porazgovaram s njima..."Ben se nasmeja. "Ma hajde, tata! eli da ode na Auroru samo da bi ponovo video onu

enu!"Bejli se namrti tako da mu se obrve nakostreie iznad duboko usaenih oiju. "enu?

Jehosafata mu, Bene, o emu to govori?""Tata, iskljuivo meu nama - mami o tome ni rei - ta se stvarno dogodilo sa tom

enom na Solariji? Ve sam dovoljno odrastao... Moe mi rei.""Koja ena na Solariji?""Kako samo moe da mi gleda pravo u oi i tvrdi da pojma nema o eni koju je

itava Zemlja videla u onoj hipertalasnoj drami? Gladija Delmar. Ta ena!"


4/274

"Nita se nije dogodilo. Ta hipertalasna drama bila je ista besmislica. Rekao sam ti tove hiljadu puta. Ni ona ni ja nismo tako izgledali. Sve su to izmislili, i dobro ti je poznatoda su to uinili uprkos mom protivljenju, naprosto zato to je vlada smatrala da e itavastvar predstaviti Zemljane u povoljnijoj svetlosti u odnosu na Svemirce... Vodi rauna dapred majkom ne napravi nikakvu slinu aluziju!"

"Ni na pamet mi ne pada. Ali Gladija sada ivi na Aurori, a ti uporno eli da odetamo...""Pokuava li ti to da kae kako iskreno misli da je to razlog to elim da odem na

Auroru... Oh, Jehosafata mu!"Njegov sin se namrti."ta je sada?""Robot. Ono je R. Deronimo.""Ko?""Jedan od robota-kurira iz naeg Odseka. Ali otkud on ovde? Danas imam slobodno

popodne, a i namerno sam ostavio daljinski prikljuak kod kue. To je jedna od privilegijaklase C-7, ali su, eto, ak ovamo poslali robota po mene."

"Ali tata, otkud zna da dolazi ba po tebe?"" Na osnovu moje bistre pameti! Kao prvo, niko ovde nema nikakve veze saPolicijskom upravom. I, kao drugo, onaj jad od kurira uputio se pravo ovamo. Na osnovutoga, zakljuujem da ba mene trai. Trebalo je da se sklonim iza drveta, i da ne mrdamodande!"

"Ali tata, ovo nije zid! Zna, roboti umeju i da zaobiu drvo!"Robot se najzad oglasi."Gospodaru Bejli, imam poruku za vas. Trae vas iz Odseka." Robot zastade i prieka

nekoliko trenutaka. "Gospodaru Bejli", ponovi on, "imam poruku za vas. Trae vas izOdseka."

"uo i razumeo", odvrati Bejli ravnoduno. Morao je da odgovori, inae bi robotponavljao poruku do u beskonanost.

Bejli se jedva primetno namrti, kao da prouava robota. Bio je to nov uzorak, sa netovie ljudskog u liku nego prethodni modeli. Bio je napravljen i dobio je prvi posao presamo mesec dana, to je objavljeno na sva zvona. Vlada je uvek bila u potrazi za neim -bilo im - to e robote uiniti prihvatljivijim.

Telo robota bilo je sivkaste boje i ne ba prefinjene izrade, ali elastino na dodir (poputmeke koe). Izraz lica, iako u osnovi bezizraajan, nije delovao previe idiotski, kao tobee sluaj kod veine robota. Ipak, kada se sve sabere, jeste delovao idiotski, u mentalnomkao i u svakom drugom pogledu.

Bejli za trenutak pomisli na R. Denila Olivava, robota Svemiraca, s kojim je ve u dvanavrata saraivao, prvi put ovde na Zemlji a drugi put na Solariji, i s kojim je poslednji putbio u vezi povodom sluaja 'telesne projekcije'. Denil jeste bio robot, ali sa toliko ljudskihsvojstava da ga je mogao smatrati prijateljem i ak i sada oseati kako mu nedostaje. Kadbi svi roboti bili takvi...

"Momak, danas imam slobodno popodne", ree konano Bejli. "Nema ba nikakvograzloga da iz ovih stopa idem u Odsek."

R. Deronimo nita ne odgovori; ruke su mu jedva primetno podrhtavale. Bejliju to nepromae. To je znailo da je u robotovim pozitronskim kolima dolo do blage zbrke.


5/274

Roboti su, istina, morali sluati ljudska bia, ali nipoto nije bila retkost da dva ljudskastvora oekuju sasvim razliite vrste poslunosti.

Robot kao da se najzad odlui."Da, gospodaru, imate slobodno popodne..." ree on. "Ali trae vas iz Odseka.""Tata, ako te ve trae..." umea se Ben nevoljno.

Bejli slee ramenima. "Ne budali, Bene. Da sam im zaista toliko potreban, poslali biovamo zatvoreno vozilo i, moda, nekog dobrovoljca, umesto to su taj posao poverilijednom robotu - koji me je samo razdraio svojom porukom."

Ben odmahnu glavom. "Nisam ba siguran u to, tata. Nisu mogli znati gde si, niti kolikoe vremena biti potrebno da te pronau. Nisam siguran da bi nali dobrovoljca za takomukotrpan poduhvat."

"Kae? Odmah emo videti koliko je ozbiljan taj nalog... R. Deronimo, vrati se uOdsek i reci im da u stii tano u devet uvee... A sada odlazi!" dodade on otro. "To jenareenje!"

Robot je vidljivo oklevao, a onda se okrenu i poe... Zatim se ponovo okrenu, kao da bida se vrati do Bejlija, i, konano, stade kao ukopan, dok mu je itavo telo podrhtavalo.

Bejliju je istog asa bilo jasno kako stvari stoje i on proguna, obraajui se Benu."Jehosafata mu! Morau odmah da krenem!"Robot je zapao u ono to su robotiari nazivali 'ravnoteom suprotnosti drugog stepena'.

Obaveza poslunosti proisticala je iz Drugog zakona robotike, i R. Deronimo se sadanaao pritisnut izmeu dva u osnovi podjednako vredna, ali meusobno suprotna naloga.Ljudi su to obino nazivali roboblokadom, ili, najee, naprosto blokadom.

Najzad, robot se lagano pokrenu. Prvobitan nalog ipak je prevagnuo, iako tek za dlaku, iglas mu je bio skoro nerazgovetan. "Reeno mi je, gospodaru, da ete moda takopostupiti... Reeno mi je..." On za trenutak zastade. "Reeno mi je", dodade on promuklimglasom -da vam to kaem - ukoliko budemo nasamo."

Bejli odseno mahnu glavom svom sinu i Ben ni asak nije oklevao. Znao je kada mu jeotac bio tata, a kada policajac. Ben se urno udalji.

Bejli se trenutak razdraeno poigravao milju da pojaa svoje nareenje i da robotagotovo sasvim blokira; meutim, to bi sigurno izazvalo oteenja koja bi potom bilomogue otkloniti samo pozitronskom analizom i posvemanjim reprogramiranjem.Trokovi bi, dakako, bili stavljeni na njegov raun, i lako su mogli iznositi itavu njegovugodinju platu.

"Povlaim svoje nareenje", ree on na kraju. "ta su ti naloili da mi kae?"Glas R. Deronima odmah postade jasniji."Naloili su mi da vam kaem da ste potrebni zbog neega u vezi s Aurorom."Bejli se osvrnu za Benom."Ostanite jo pola sata", doviknu mu on, "a onda reci svima da sam rekao da se vrate. Ja

moram odmah da krenem."I dok se krupnim koracima udaljavao u pratnji robota, Bejli mu se pomalo mrzovoljno

obrati."Zar ti nisu mogli rei da mi to odmah kae? I to te nisu programirali da vozi kola,

umesto da sada ovako peaim?"Razlog za to bio mu je, razume se, veoma dobro poznat. Svaka saobraajna nesrea u

koju bi bio upleten neki robot, ponovo bi prouzrokovala antirobotske nerede.


6/274

Nije usporavao korak. Trebalo je da propeae dva kilometra samo do gradskih zidina, i,potom, da se do samog Odseka probiju kroz najgui saobraaj.

Aurora? Kakva li je to nova kriza opet bila na pomolu?

2.

Bilo mu je potrebno pola sata da stigne do ulaza u Grad, i Bejli se sav ukrutio pripomisli na ono ta ga oekuje. Ipak, moda - moda - se to ovog puta nee dogoditi.Najzad je stigao da granine linije to je odvajala prostor na Otvorenom od Grada - zida

koji je odvajao neopisivi haos od civilizacije. Bejli pritisnu prstom signalnu ploicu, i prednjim se pojavi otvor. Kao i obino, ne saekavi da se prolaz do kraja otvori, on mugnuunutra im je pukotina bila dovoljno velika da se kroz nju mogao provui. R. Deronimoga je utke pratio.

Deurni policajac delovao je iznenaeno, kao i uvek kada se neko vraao odande.Svakog puta na licima im se mogao videti izraz neverice; uvek se javljao izraz iste, nagloprobuene panje, uvek isti, brzi pokret ruke prema blasteru, i uvek ista, mrgodnapodozrivost.

Bejli podjednako mrgodno pokaza svoje isprave, i straar ga propisno pozdravi. Vratase za njim zatvorie - i onda se dogodi ono.Bio je unutar Grada. Zidovi se sklopie oko njega, i Grad postade vasceli svet. Ponovo

ga preplavie beskonano, neprestano brujanje i mirisi ljudi i maina, koji e mu uskoro,neprimetno, utonuti u podsvest; ponovo e ga celog obuhvatiti mekoa rastresitog,vetakog osvetljenja koje nije imalo nieg zajednikog sa otrim, raznolikim odblescimasvega tamo na Otvorenom - zelenog i smeeg i plavog i belog, proaranog crvenim i utim.Ovde nije bilo nasuminih vetrova, ege, hladnoe, ni pretee kie; ovde je, umesto svegatoga, postojala samo mirna postojanost beumnog vazdunog strujanja koje je svemudavalo punu sveinu. Uzajamni sklad temperature i vlanosti bio je ovde do te merepotpun, da ljudska bia nisu bila svesna ni jednog ni drugog.

Uvek se to iznova dogaalo. Jo jednom je prihvatio Grad kao majinsko okrilje, iponovo uronio u njega s oseanjem radosnog olakanja. Znao je, dakako, da ovek tookrilje mora jednom napustiti i osamostaliti se. Ali zbog ega je uvek ovako u njegauranjao?

I, da li e tako zauvek ostati? Da li e se zbilja dogoditi da upravo on koji je bezbrojljudi mogao povesti izvan Grada, ak ih i odvojiti od Zemlje i povesti ka zvezdama, neebiti u stanju to da izvede? Da li je zaista osuen da se samo u Gradu osea kao kod kue?

Bejli stisnu zube - nije imalo nikakve svrhe misliti o tome."Momak, jesu li te dovde dobacili kolima?" upita on robota."Da, gospodaru.""Gde su kola sada?""Ne znam, gospodaru."Bejli se okrenu prema straaru."Deurni, ovog su robota dovezli dovde pre otprilike dva asa. ta se u meuvremenu

dogodilo sa vozilom?""Ne znam, gospodine. Preuzeo sam dunost pre samo jednog sata."U stvari, bilo je glupo s njegove strane to je to uopte pitao. Oni u kolima nisu mogli

znati koliko e robotu biti potrebno da ga pronae, i sigurno nisu imali nameru da ekajuna njihov povratak. Bejli za trenutak oseti elju da ih pozove, ali odmah odustade;


7/274

jednostavno bi ga posavetovali da krene najbrom pokretnom trakom; ionako e na tajnain najbre stii u Odsek.

Jedini razlog to je oklevao bilo je prisustvo R. Deronima. Nije ga eleo za saputnikana pokretnoj traci, a, opet, nije mogao oekivati da se robot probije do Odseka meajui sesa neprijateljski nastrojenom svetinom.

Ipak, teko da je imao izbora. Komesar se oigledno nije trudio da mu olaka stvar. Nebi mu ba bilo pravo da se Bejli ne pojavi na njegov poziv, imao slobodno popodne ili ne."Ovuda, momak!" pozva Bejli robota.Grad se prostirao na preko pet hiljada kvadratnih kilometara, i prekrivalo ga je vie od

etiri stotine kilometara ekspresnih traka, uz vie stotina kilometara sporednih pokretnihtraka; sve je to bilo u slubi preko dvadeset miliona njegovih itelja. Sloena mreapokretnih traka zahvatala je osam spratova, i postojalo je na stotine prelaznih mestarazliitih nivoa sloenosti.

Budui da je bio detektiv, od Bejlija se oekivalo da ih sve poznaje - i tako je i bilo.Odvedite ga vezanih oiju u bilo koji kutak Grada, a onda mu skinite povez - i bezpotekoa e nai put u bilo kom oznaenom pravcu.

to znai da se uopte nije ni postavljalo pitanje kako stii do Odseka. Bilo je, meutim,ak osam traka kojima je mogao krenuti, i nekoliko asaka je oklevao, razmiljajui o tomena kojoj od njih je u ovom trenutku bilo najmanje guve.

Oklevao je, zaista, samo nekoliko asaka, a onda se odluio. "Sledi me, momak!" Robotposluno krenu u stopu za njim.

Uskoili su u Vozilo u prolazu, i Bejli se uhvati za prvi dra: beo, topao, i oblikovantako da oveku lepo pristane u aku. Bejli odlui da ne sedne; ionako je uskoro trebalo dase prebace na drugu traku. Robot je saekao da se Bejli uhvati za dra, a onda je i samspustio ruke na njega. Mogao je, isto tako, i da se ne slui draem - ne bi imao nikakvihpotekoa da odri ravnoteu - ali Bejli nije eleo da rizikuje da se razdvoje. Bio jeodgovoran za robota i nije imao ni najmanju elju da se, ukoliko bi se R. Deronimu netodogodilo, izloi mogunosti da Grad od njega naplati nastalu tetu.

U Vozilu je bilo jo nekoliko putnika iji se radoznali pogledi - neizbeno - usmerieprema robotu. Bejli prodorno odmeri svakog od njih, i, budui da je odavao linost odautoriteta, njihovi ljubopitljivi saputnici nevoljno skrenue poglede u stranu.

Bejli mahnu rukom i skliznu iz Vozila. Vozilo je stiglo do pokretnih traka i kretalo seistom brzinom kao i one, tako da nije bilo potrebe da uspori. Bejli stupi na najbliu traku iodmah oseti strujanje vazduha, budui da vie nisu bili zatieni plastinim vetrobranima.

On se nae prema vazdunoj struji sa lakoom steenom tokom brojnih vonji, i podiejednu ruku do visine oiju da ih zatiti od naleta vetra. Vozili su se pokretnim trakamananie prema raskrsnici sa ekspresnom trakom, a potom navie, prema brzinskoj traci sakoje je trebalo da se prebace na ekspresnu liniju.

Bejli odjednom zau kako neki momii uzvikuju: "Robot!" (i sam je nekad bio mlad) iistog asa mu bi jasno ta e se dogoditi. Jedna skupina deaka - trojica ili etvorica njih, amoda ih je bilo i vie - uskakala je na trake i ponovo iskakala sa njih i svakog se asamoglo oekivati da e neko od njih saplesti robota i da e se ovaj uz tresak sruiti. Ukolikobi ikad iko od njih bio izveden pred sudiju, svaki od pritvorenih derana naprosto bi rekaoda se robot sudario s njim i da je, uopte, ugroavao bezbednost putnika na traci - i bio biputen bez ijedne rei.


8/274

U prvom sluaju, robot ne bi ni imao priliku da se odbrani, a u drugom ni da se pojavikao svedok.

Bejli se hitro pokrenu i nae se izmeu najblieg derana i robota. Iskoraivi na bru,uporednu traku, on podie ruku, kao da bi da se prilagodi naglom naletu vetra, i momi se,nekako, odjednom nae na sporijoj traci, na ta nije raunao. "Hej!" uzviknu on smeteno,

pruivi se koliko je dug. Ostali zastadoe i, brzo procenivi situaciju, ieznue."A sada, momak, na ekspresnu liniju!" dobaci Bejli robotu.Robot je trenutak oklevao. Robotima bez pratnje nije bio dozvoljen pristup na ekspresnu

liniju. O Bejlijevo nareenje, meutim, nije se mogao ogluiti, i R. Deronimo uskoi natraku. Bejli odmah krenu za njim, na veliko robotovo olakanje.

Bejli potom stade da se probija izmeu putnika, potiskujui robota ispred sebe, kreina taj nain sebi put prema gornjem delu, gde je bilo vie mesta. Prihvativi se rukom zadra, jednom je nogom pritisnuo nogu robota, istovremeno prostrelivi pogledom sveljubopitljivce.

Posle vonje od petnaestak kilometara stigli su nadomak Policijske uprave, i tu on i R.Deronimo sioe. Robot je proao bez ijedne ogrebotine. Bejli predade robota na ulazu i

uze priznanicu, paljivo proverivi datum, as i robotov serijski broj, i stavi je u novanik.Pre isteka dana, proverie takoe da li je obavetenje o primopredaji uneseno u kompjuter.Preostalo mu je jo da se sretne sa komesarom - koga je, na alost i te kako dobro

poznavao. I najmanji povod bio bi dovoljan da Bejli izgubi in. Komesar je odista biopreka osoba. Bejlijeve ranije uspehe doivljavao je kao neku vrstu line uvrede.

3.Komesar je bio Vilson Rot. Na tom se poloaju nalazio ve dve i po godine, otkako je

njegov prethodnik, Dulijus Enderbi, podneo ostavku poto se stiala buka oko ubistvajednog Svemirca i ostavka mogla biti objanjena drugim razlozima.

Bejli se nikad nije sasvim pomirio sa tom promenom. Uprkos svim svojim nedostacima,Dulijus mu je bio i prijatelj, a ne samo pretpostavljeni; Rot mu je, meutim, bio samopretpostavljeni. Nije, ak, bio ni poreklom iz Grada. Ovog Grada. Doveli su ga odnekudspolja.

Rot nije bio ni posebno visok, ni posebno gojazan. Imao je pozamanu glavu nasaenuna vrat koji je, u odnosu na ramena, stajao blago pognut napred. Zahvaljujui tome, odavaoje utisak vrstine; vrstog tela i jo tvre glave. ak su mu i kapci delovali nekako otealo,sve vreme napola mu zatvarajui oi.

Na mnoge je ostavljao utisak veito pospane osobe; meutim, ni najmanja sitnica nijemu promicala. Bejli je to ustanovio vrlo brzo, neposredno poto Rot bee preuzeo dunost.Ni za trenutak se nije zavaravao da se dopada Rotu; meutim, jo manje je bio sklon dapomisli da se Rot dopada njemu.

Rot nije delovao dangrizavo - nikad to nije bio sluaj - ali, isto tako, ni njegov nainobraanja nije pobuivao oduevljenje. "Bejli, zbog ega je uvek tako teko pronai te?"upita on.

"Danas imam slobodno popodne, komesare", odgovori Bejli, paljivo podesivi glas dase u njemu oseti prizvuk potovanja.


9/274

"Da, tvoja privilegija kao detektiva C-7 klase... uo si ve za daljinski prikljuak, je li?Spravu, koja te dri u stalnoj vezi sa Odsekom? Sa obavezom da se javi, ak i u slobodnovreme."

"Poznata mi je, komesare, ali Pravila slube vie ne predviaju obavezu stalnog noenjadaljinskog prikljuka... jer nas uvek, i bez njega, moete pronai."

"To se odnosi na Grad, ali ti si bio tamo, na Otvorenom - valjda ne greim?""Ne greite, komesare. Bio sam na Otvorenom. Pravila slube, ipak, ne kau izriito daje, u takvim okolnostima, neophodno nositi daljinski prikljuak."

"Kao da smatra da ti slovo Pravila slube daje za pravo, a?""Tako je, komesare", mirno odgovori Bejli.Komesar ustade - delovao je mono, i na neki neodreeni nain pretee - i sede na ivicu

stola. Prozor sa spoljnim pogledom, koji je Enderbi postavio, bee ve odavno uklonjen i tomesto prefarbano. U sasvim zatvorenoj prostoriji (toplijoj, i stoga ugodnijoj) i sam sekomesar inio nekako veim.

"ini mi se, Bejli, da rauna na zahvalnost Zemlje?" upita on ne diui glas."Najvie raunam na valjano obavljen posao, komesare, i to u skladu sa Pravilima

slube.""Ali i na zahvalnost Zemlje, kada na svoj nain tumai propise."Bejli na ovo nita ne odgovori."Smatra se da si postigao pun pogodak u sluaju Sartonovog ubistva, pre tri godine",

nastavi komesar."Hvala vam, komesare", odgovori Bejli. "Verujem da je i uklanjanje naseobine

Svemiraca bilo posledica toga.""Tako je - i to je nailo na silno odobravanje irom Zemlje. Postigao si pun uspeh i u

sluaju na Solariji, pre dve godine... I, pre no to me sam na to podseti, dopusti da kaemda su neposredna posledica toga bile izmene u trgovinskim ugovorima sa Spoljnimsvetovima - veoma povoljne izmene, sa stanovita Zemlje."

"Verujem, gospodine, da sve to stoji negde zapisano.""A posledica svega bila je da si postao junak dana.""Nikada to nisam tvrdio.""Dva puta si unapreivan, neposredno po reavanju svakog od ta dva sluaja. ak su

napravili i emitovali hipertalasnu dramu, zasnovanu na zbivanjima na Solariji.""Bez moje saglasnosti, komesare, i mimo moje volje.""Meutim, i ta drama doprinela je da te smatraju junakom."Bejli slee ramenima.Saekavi nekoliko trenutaka da dobije neto vie od nemog komentara, komesar

nastavi:"Ali ima ve, evo, dve godine kako nisi uradio nita to bi se moglo smatrati vanim.""Prirodno je da se Zemlja upita ta sam uinio za nju u poslednje vreme.""Ba tako... Moda se i pita. Poznato je da si neka vrsta predvodnika u ovom novom

ludilu boravljenja na Otvorenom, radu na zemlji i izigravanju robota.""To nije zabranjeno.""Ipak, ne znai da je sve to nije zabranjeno istovremeno i prihvatljivo. Moda te mnogo

vie ljudi smatra nastranim ovekom, nego junakom.""Moda je to sasvim u skladu sa mojim vlastitim miljenjem o sebi", odgovori Bejli.


10/274

"Poznato je da svetina ima veoma kratko pamenje. U tvom sluaju, junako delo moevrlo brzo zatamniti reena nastranost, te bi se, ukoliko naini neku greku, lako mogaonai u ozbiljnim nevoljama. Ugled na koji se oslanja..."

"Uz duno potovanje, komesare, moram rei da se uopte ne oslanjam na to.""Ugled na koji se oslanja, prema utisku naeg Odseka, nee te spasti, a ni ja neu biti u

mogunosti da ti pomognem."Prisenak osmeha kao da za trenutak minu Bejlijevim namrtenim licem. "Nikako ne biheleo, komesare, da rizikujete svoj poloaj samo da biste mene spasli."

Komesar slee ramenima, i na njegovom licu se takoe javi bled i neodreen osmeh."to se toga tie, ne treba da brine."

"Zbog ega mi sve to govorite, komesare?""Da bih te upozorio. Razumi, ne nastojim da te unitim, i stoga te samo upozoravam -

jednom. Uskoro e se suoiti sa neim krajnje osetljivim, pri emu vrlo lako moenainiti greku, i stoga te upozoravam da ti se to ni sluajno ne dogodi." Lice mu seodjednom opusti i na usnama mu zaigra sasvim vidljiv osmeh.

Bejli mu, meutim, ne uzvrati istom merom. "Da li biste bili dobri da mi kaete o

kakvoj je to vrlo osetljivoj stvari re?" upta on."Ne znam to ni sam.""Ima li to neke veze s Aurorom?""R. Deronimo je imao nalog da ti to kae, ukoliko bude potrebe, ali ja o tome nita ne

znam.""Kako onda, komesare, moete kazati da je re o vrlo osetljivoj stvari?""Ti si, Bejli, ionako ovek koji razreava zagonetke... Zbog ega bi jedan lan

Zemaljskog ministarstva pravde dolazio ak ovamo u Grad, kad su lako mogli zatraiti dati ode u Vaington, kao to se dogodilo pre dve godine u vezi sa sluajem na Solariji? I,zbog ega se ta osoba toliko mrtila i ispoljavala toliko nezadovoljstva i nestrpljenja zboginjenice da te nismo mogli istog asa pronai? Tvoje nastojanje da ostane izvan naegdomaaja predstavljalo je greku, i ja se za to ni najmanje ne oseam odgovornim. Modato samo po sebi nije presudno, ali si ipak, kako mi se ini, uhvaen u raskoraku."

"Uprkos tome, kao da se trudite da jo vie zakasnim", primeti Bejli mrtei se."Ne ba... Osoba iz Ministarstva reila je da se malo 'osvei' - zna ve kakve sve

privilegije imaju oni tamo... Nai emo se s njom kad zavri. Ve smo joj javili da sistigao, te ti ne preostaje nita drugo do da eka, ba kao i meni."

I Bejli je ekao. Bilo mu je jasno da je ona hipertalasna drama koju su mu nametnulimimo njegove volje, ma koliko bila od koristi samoj Zemlji, ozbiljno uzdrmala njegovpoloaj u Odseku. Dramatsko isticanje njega naspram svuda prisutne bezbojnosti Odsekatrajno ga je obeleilo.

Istina, zadobio je viu klasu i niz dodatnih privilegija, ali je i to samo doprinelo da uOdseku ponu da gledaju na njega sa jo veim neprijateljstvom. Kao i uvek, to se ovekvie uzdigne, to su vei izgledi da se u sluaju pada rasprsne u paramparad.

Ukoliko napravi greku...

4.Zvaninik iz ministarstva ue, obazre se letimice oko sebe, obie oko Rotovog stola i

spusti se na Rotovu polufotelju. Kao osoba najvie klase, ponaao se sasvim u skladu s tim.Rot bez rei zauze drugu stolicu.


11/274

Bejli ostade da stoji, nastojei da mu lice ostane bezizraajno.Rot ga je ba mogao upozoriti, ali, ipak, iz nekog razloga to nije uinio. Oigledno je

paljivo birao rei dok je s njim razgovarao, nastojei da ne napravi ni najmanji nagovetaj.Zvaninik je, naime, bila ena.Razume se, nije bilo nikakvog razloga da tako ne bude; bilo koji zvaninik mogla je biti

i ena. I generalni sekretar mogla je biti ena. ena je bilo i u policijskim snagama; jednaje, ak, imala i kapetanski in.Jednostavno, bez prethodne najave, ovek nije mogao oekivati da e se u nekom

odreenom sluaju suoiti sa enom. Bejli je dobro znao da je veliki broj ena u izvesnimrazdobljima tokom istorije zauzimao poloaje u administraciji; ali, ovo nije bilo jedno odtih razdoblja.

Bila je visoka i sedela je uspravno, gotovo ukrueno. Uniforma joj se nije preteranorazlikovala od muke, ba kao ni frizura ili minka na licu. Grudi su bile te koje sunedvosmileno govorile kog je pola i oigledno, nije ni pokuavala da ih sakrije.

Mogla je imati oko etrdeset godina; crte lice bile su joj pravilne i kao isklesane.Posedovala je onu vrstu sredovene privlanosti, bez ijedne sede vlasi u crnoj kosi.

"Vi ste detektiv Elija Bejli, klasa C-7", ree ona. Nije to bilo pitanje, ve, vie,utvrivanje injenica."Da, gospoo", odgovori Bejli potvrdno, bez obzira na to to ona to nije izgovorila kao

pitanje."Ja sam podsekretar Lavinija Demaek. Ne liite ba mnogo na junaka iz one

hipertalasne drame koju su vam posvetili."I ranije su to Bejliju esto govorili. "Nisu me mogli predstaviti ba onakvim kakav

stvarno jesam, gospoo, i da pri tom raunaju da e privui mnogo gledalaca", odgovoriBejli suvo.

"Nisam ba sigurna u to. Delujete znatno ubedljivije nego onaj glumac pitomog likaijim su se uslugama koristili."

Bejli je oklevao trenutak ili dva, a onda odlui da rizikuje - ili, moda, naprosto nijemogao odoleti. "Imate veoma profinjen ukus, gospoo", primeti on.

Ona se nasmeja i Bejli odahnu s olakanjem. "Dopada mi se da tako mislim o sebi",sloi se ona. "A sada, da ujem zbog ega ste me ostavili da vas ekam?"

"Nisu me obavestili da stiete, gospoo, a imao sam i jedno od svojih slobodnihpopodneva."

"Koja, koliko sam shvatila, provodite na Otvorenom.""Tako je, gospoo.""Jedan ste od onih udaka - tako bih se izrazila da nisam vaspitana osoba. Ali pitanje u

postaviti ovako: da li ste jedan od onih oduevljenika?""Jesam, gospoo.""Oekujete da jednog dana odete odavde i skrasite se negde u divljinama Vaseljene?""Moda ne ja lino, gospoo. Moda sam prestar za to, ali...""Koliko vam je godina?""etrdeset pet, gospoo.""Tako i izgledate. Eto, i meni je etrdeset pet.""Ne izgledate kao da vam je toliko, gospoo.""Izgledam li starija ili mlaa?" Ona se ponovo glasno nasmeja. "Ali dosta sa

zagonetkama. elite li da kaete da sam prestara da izigravam pionira?"


12/274

"Niko sa ovog naeg sveta ne moe 'izigravati' pionira, ako se prethodno ne navikne naboravak na Otvorenom. Meutim, takvu obuku najbolje podnose mladi. Moj sin e, nadamse, jednog dana kroiti na neki drugi svet."

"Zaista? Ali sigurna sam da vam je poznato da svi ti spoljni svetovi pripadajuSvemircima."

"Samo njih pedeset, gopoo. Postoje milioni svetova irom Vaseljene pogodnih za ivot- na kojima, po svoj prilici, ne postoje samorodna inteligentna bia.""Tako je, ali nijedan brod ne moe napustiti Zemlju bez prethodne saglasnosti

Svemiraca.""Moda bismo, gospoo, mogli dobiti njihovu saglasnost.""Nisam sigurna da delim va optimizam, gospodine Bejli.""Razgovarao sam sa Svemircima koji...""Poznato mi je", prekide ga Lavinija Demaek. "Znate, moj pretpostavljeni je Albert

Minim, isti onaj koji vas je pre dve godine poslao na Solariju." Dopustila je sebi da jedvaprimetno iskrivi usne. "Neki glumac prikazao ga je u sporednoj ulozi u onoj drami, i,koliko se seam, bio mu je veoma nalik. Ali seam se i da Albert ba nije bio time oaran."

Bejli odlui da promeni temu. "Zamolio sam podsekretara Minima...""U meuvremenu je, znate, unapreen."Bejliju je veoma dobro bila poznata vanost pripadanja odreenoj klasi. "Na kakvom je

sada poloaju, gospoo?""Zamenika sekretara.""Hvala. Zamolio sam zamenika sekretara Minima da u moje ime zatrai dozvolu da

odem na Auroru i pozabavim se tom stvari.""Kada?""Ubrzo posle mog povratka sa Solarije. Zatim sam jo dva puta obnovio molbu.""Ali niste dobili povoljan odgovor?""Ne, nisam.""Da li vas to iznenauje?""Samo sam razoaran, gospoo.""Nema razloga." Lavinija Demaek se udobnije smesti na seditu. "Nai odnosi sa

Spoljnim svetovima su veoma krhki. Moda mislite da su vaa dva uspena poduhvatadonekle olakala na poloaj - to, priznajem, i jeste bio sluaj. ak nam je i ona odvratnahipertalasna drama bila od koristi. Meutim, sveukupno poboljanje bilo je ovoliko..." Onapri tom toliko priblii palac i kaiprst da su se skoro dodirivali. "Razume se, u odnosu naukupan broj poeljnih mogunosti." Ovog puta rairila je ruke koliko je god mogla."Imajui u vidu sve okolnosti", nastavi ona, "teko da bismo smeli rizikovati i poslati vasna Auroru, vodei svet Svemiraca, jer bi svaka greka koju biste eventualno napravilimogla dovesti do porasta meuzvezdane napetosti."

Bejlijeve oi susretoe se s njenim. "Bio sam na Solariji, i nije ispalo nimalo loe. Basuprotno..."

"Znam, znam, ali tamo ste otili na njihov poziv, to se parsecima razlikuje od situacijeda ste tamo boravili na na zahtev. Sigurna sam da to i sami uviate."

Bejli nita ne ree.Ona blago mrknu, nagovestivi time da nije iznenaena. "Meutim, otkako ste

poslednji put podneli molbu podsekretaru - kojoj on, odmah da kaem, sasvim razumljivo,


13/274

nije iziao u susret - situacija se osetno pogorala. Naroito se pogorala tokom poslednjihmesec dana."

"Je li to povod ovom sastanku, gospoo?""Postajete li vi to nestrpljivi, gospodine?" Obraala mu se sada pomalo sardonino,

tonom pretpostavljene osobe. "elite li da mi stavite do znanja da bi trebalo da preem na

stvar?""Ne, gospoo.""Ipak, upravo to inite... A to da ne? Postajem ve dosadna. Evo, prelazim na stvar,

postaviu vam jedno pitanje: poznajete li dr Hana Fastolfa?""Sreo sam se s njim jednom prilikom", odgovori Bejli oprezno, "pre otprilike tri godine,

ovde na Zemlji, u naseobini Svemiraca.""Imam utisak da vam se dopao?""Ponaao se vrlo prijateljski - za jednog Svemirca."Ona ponovo mrknu. "Mogu da zamislim. Da li vam je poznato da je, tokom poslednje

dve godine, postao jedna od najuticajnijih politikih linosti na Aurori?"" Od jednog svog tadanjeg... partnera, uo sam da je na visokom poloaju u vladi."

"Od R. Denila Olivava, vaeg prijatelja i robota Svemiraca?""Mog biveg partnera, gospoo.""Onom prilikom kada ste, na brodu Svemiraca, reili neki manji problem dvojice

matematiara?"Bejli potvrdno klimnu. "Tako je, gospoo.""Kao to vidite, nastojimo da budemo u toku. Tokom poslednje dve godine dr Fastolf

bio je, u manjoj ili veoj meri, kljuna figura u vladi Aurore, kao i vana linost uSvetskom odboru; govorilo se, ak, da bi mogao biti izabran za predsednika... Predsednikipoloaj je, nadam se da shvatate, veoma blizak onome to bismo mogli smatrati glavnimupravnim poloajem u politikom ustrojstvu Aurore."

"Tako je, gospoo", odgovori Bejli, pitajui se i dalje kada e prei na onu veomaosetljivu stvar koju je komesar pomenuo.

Demaekovoj, meutim, kao da se nije urilo. "Fastolf je... umerenjak", nastavi ona."Takvim, bar, sam sebe smatra. Prema njemu, Aurora je - kao, uostalom, i Spoljni svetovi ucelini - otila predaleko u jednom pravcu, ba kao to i vi, pretpostavljam, smatrate da smoi mi, ovde na Zemlji, otili predaleko u drugom pravcu. Njegova je elja da malo zastanu,da se manje oslanjaju na robote; da im se narataji bre smenjuju; i najzad, da odravajuprijateljskije odnose sa Zemljom i da, ak, sa njom osnuju savez. Prirodno, u tome imanau podrku - ali, to ba ne udaramo na sva zvona. Ukoliko bismo ispoljili prevelikuushienost, za njega bi to mogao biti pravi poljubac smrti."

Bejli klimnu. "Verujem da bi on podrao nastojanja Zemlje da istrai i naseli drugesvetove."

"I ja sam sklona da u to verujem. Verujem, ak, da vam je dosta toga i sam rekao.""Jeste, gospoo, prilikom naeg susreta."Demaekova sklopi ruke, naslonivi bradu na vrhove prstiju. "Verujete li da on izraava

stav javnog mnenja na Spoljnim svetovima?""To ne znam, gospoo.""Bojim se da to nije sluaj. Oni koji su sa njim su mlakonje; oni, pak, koji su protiv

njega, pravi su uspaljenici. Samo zahvaljujui svojoj politikoj umenosti i svom linomarmu uspevao je da se odri u blizini centara moi. Pri tom, oigledno, naklonost prema


14/274

Zemlji predstavlja njegovu najveu slabost. Sve vreme se to koristi protiv njega, i utie namnoge koji, inae, u drugim stvarima, u celini dele njegova gledita. Ukoliko biste otili naAuroru, bilo kakva greka koju biste poinili samo bi ojaala antizemaljska oseanja i,istovremeno, oslabila njegov poloaj, moda nepovratno. Zemlja, naprosto, ne sme preuzetitaj rizik."

"Shvatam", promrmlja Bejli."Fastolf je, meutim, spreman da se upusti u rizik. On je bio taj koji je udesio da odetena Solariju, i to jo u vreme kada se njegova politika zvezda tek raala i kad je jo bioveoma ranjiv. Meutim, on jedino moe izgubiti politiku mo, dok mi moramo voditirauna o dobru preko osam milijardi Zemljana. I to je, upravo, ono to sadanju situacijuini gotovo nepodnoljivo osetljivom."

Ona za trenutak zastade, i, konano, Bejli oseti potrebu da postavi kljuno pitanje."Kakva je to situacija, gospoo, za koju kaete da je toliko osetljiva?"

"Po svemu sudei", odgovori Demaekova, "dr Fastolf se upleo u neki ozbiljan,neuveni skandal. Ukoliko ne bude krajnje obazriv, svi su izgledi da e za nekoliko nedeljadoiveti pravi politiki slom. Ukoliko, pak, ispolji nadljudsku spretnost, moda e se

odrati nekoliko meseci. Malo ranije, ili malo kasnije, svi su izgledi da e politiki naAurori biti potpuno uniten - a to bi, nadam se da shvatate, predstavljalo pravu katastrofu iza Zemlju."

"Mogu li vas upitati za ta ga optuuju? Za korupciju? Izdaju?""Nita tako sitno. U svakom sluaju, njegov lini integritet ak ni njegovi neprijatelji ne

dovode u pitanje.""Onda, zloin iz strasti? Ubistvo?""Ne ba ubistvo.""Ne razumem, gospoo.""Na Aurori, gospodine Bejli, ive ljudska bia. Postoje i roboti, veoma nalik na nae, ne

ba mnogo napredniji. Meutim, postoji i nekoliko humanoidnih robota, toliko nalik naljude da biste ih slobodno mogli smatrati ljudskim biima."

Bejli potvrdno klimnu. "Poznato mi je to.""Pretpostavljam da se unitenje robota ne bi moglo, u doslovnom smislu rei, smatrati

ubistvom."Bejli se nae napred, razrogaivi oi. "Jehosafata mu, eno!" uzviknu on. "Prestanite da

okoliate! Hoete da kaete da je dr Fastolf ubio R. Denila Olivava?"Rot skoi, kao da namerava da nasrne na Bejlija, ali ga Demaekova smiri lakim

pokretom ruke. Bila je potpuno pribrana."S obzirom na okolnosti, Bejli", ree ona, "opratam vam va ispad. Ne, R. Denil Olivav

nije ubijen. Ali on nije jedini humanoidni robot na Aurori. Ubijen je jedan drugi takavrobot, ne R. Denil Olivav - ukoliko tu re upotrebite u njenom irem znaenju. Ipak, dabudem sasvim precizna: mozak mu je bio potpuno uniten; bio je rtva konane inepopravljive blokade."

"I dr Fastolfa terete da je poinitelj?" primeti Bejli."Tako tvrde njegovi neprijatelji. Ekstremisti koji bi eleli da se samo Svemirci ire

Vaseljenom, i da Zemljana sasvim nestane. Ukoliko bi im polo za rukom da tokomnekoliko narednih nedelja iznude nove izbore, gotovo da nema sumnje da bi zadobili punukontrolu nad vladom, to bi imalo nesagledive posledice."

"Zbog ega je to ubistvo robota od tolike politike vanosti? Ne razumem to."


15/274

"Ni sama nisam sigurna", odgovori Demaekova. "Ne smatram da se preteranorazabirem u politiki ivot na Aurori. Pretpostavljam da su humanoidni roboti u nekakvojvezi sa planovima ekstremista i da ih je unitavanje jednog od njih naprosto razbesnelo."Nos joj se nabra. "Njihova politika mi deluje zbunjujue, i samo bih vas navela na krivitrag ukoliko bih pokuala da vam je protumaim."

Bejliju poe za rukom da ostane priseban, uprkos upornom, ispitivakom pogleduDemaekove. "Zbog ega sam ovde?" upita on tiho."Zbog Fastolfa. Ve ste jednom boravili u svemiru i tom prilikom veoma uspeno reili

sluaj ubistva. Fastolf eli da se jo jednom ogledate. Treba da odete na Auroru i ustanovitekako je dolo do ubistva robota. Prema reima dr Fastolfa jedino bi u tom sluaju mogao daobuzda ekstremiste."

"Ali ja nisam robotiar. Ne znam nita o Aurori...""Nita niste znali ni o Solariji, a ipak ste uspeli. Stvar je u tome, Bejli, da smo i mi isto

toliko zainteresovani da ustanovimo ta se tamo dogodilo koliko i sam Fastolf. Ne bismonikako eleli da bude upropaen. Ukoliko bi do toga dolo, Zemlja bi po svoj prilici bilaizloena takvom neprijateljstvu dotinih svemirskih ekstremista, da bi to bilo najtee

iskuenje s kojim smo se dosad suoili. Ne bismo nikako eleli da se to dogodi.""Ne bih smeo na sebe da preuzmem toliku odgovornost, gospoo. Zadatak je...""...gotovo neostvarljiv. Jasno mi je to, ali nemamo nikakvog izbora. Fastolf to zahteva -

i u tome, bar za sada, ima punu podrku svoje vlade. Ukoliko vi odbijete da poete, iliukoliko mi odbijemo da vas tamo uputimo, eka nas njihov silan gnev. Ukoliko, pak,poete, i ponovo uspete, biemo svi spaseni... a i vas eka odgovarajua nagrada."

"A ukoliko krenem - i ne uspem?""Postaraemo se da svu krivicu svalimo na vas... Da itavu stvar prikaemo tako kao da

sa Zemljom nije imala nikakve veze.""Drugim reima, vladin obraz bie spasen.""Neto blae reeno", primeti Demaekova, "vi ete biti baeni lavovima, a mi emo se

svesrdno nadati da Zemlja nee pretrpeti veu tetu. Jedan ovek umesto itave planete inije tako loa cena."

"Budui da postoje svi izgledi da ne uspem, sve mi se ini da neu ni poi.""Niste vi od te vrste", primeti Demaekova blago. "Aurora iskljuivo vas trai, i

naprosto ne moete odbiti... A zbog ega biste i odbili? Evo, ve dve godine pokuavate dadobijete dozvolu za odlazak na Auroru, i injenica da su vas stalno iznova odbijali ispunilavas je gorinom."

"eleo sam da poem u miru, kako bih isposlovao njihovu pomo u naseljavanju drugihsvetova, a ne..."

"Bejli, nita vas ne spreava da pokuate da dobijete njihovu pomo kako biste ostvarilisvoj san o naseljavanju drugih svetova... Najzad, pretpostavimo da uspete. To nijenemogue. Fastolf e biti va dunik, i mogue je da e pokuati da uini za vas mnogovie nego to bi to inae bio sluaj. A i mi emo vam biti dovoljno zahvalni, da vam sasvoje strane takoe pruimo pomo. Zar to nije vredno rizika, ak i najveeg? Koliko godvam, ukoliko poete, izgledi na uspeh bili mali, ti izgledi su, ukoliko ne poete, ravni nuli.Razmislite o tome, Bejli, ali, molim vas, ne premiljajte se dugo."

Bejli stisnu usne, shvativi da, zapravo, i nema izbora. "Koliko vremena imam na..."


16/274

"Ali Bejli..." ree Demaekova tiho. "Zar vam ve nisam rekla da nemamo izbora - i,isto tako, ni vremena? Kreete..." Ona za asak baci pogled na mera vremena na svojojruci... "Kreete za neto manje od est asova."

5.

Svemirska luka nalazila se na istonom obodu Grada u jednom sasvim nenaseljenomsektoru, tako da se, doslovno, moglo smatrati da je smetena na Otvorenom. Ovu injenicudonekle je ublaavala okolnost da su se biletarnice i ekaonice nalazile unutar Grada, i dase do samih brodova stizalo pomou vozila koje se kretalo po nadkrivenim inama. Potradiciji, sva uzletanja obavljala su se nou, tako da je koprena tmine gotovo sasvimpriguivala oseaj da je ovek na Otvorenom.

Ako se uzme u obzir naseljenost Zemlje, u svemirskoj luci nije bilo preterano ivo.Zemljani su veoma retko naputali svoju planetu, i sav promet sastojao se od trgovinskedelatnosti o kojoj su se starali roboti i Svemirci.

ekujui da brod pripreme za ukrcavanje, Elija Bejli se ve oseao odseenim odZemlje.

Bentli je sedeo kraj njega, i izmeu njih dvojice vladala je mukla tiina. "Nisam nimislio da e mama doi", najzad se oglasi Ben.Bejli potvrdno klimnu. "Ni ja... Seam se kako je bilo kada sam kretao na Solariju. Ni

ovog puta nije drugaije.""Jesi li uspeo da je smiri?""Uinio sam, Bene, sve to je bilo u mojoj moi. Ipak, ona i dalje misli da u ili

zaglaviti negde u svemiru, ili da e me Svemirci ubiti im stignem na Auroru.""Ali vratio si se sa Solarije.""Ba zbog toga i misli da ne bi trebalo da jo jednom rizikujem; ona smatra da ne mogu

dva puta imati toliko sree. Ipak, preivee... Bene, budi uz nju. Provodi s njom to vievremena bude mogao, i, ma ta inio, nemoj pominjati naseljavanje drugih planeta. Zna,to je ono to je najvie uznemirava... poto joj je stalno u glavi da e nas uskoro, jedne odnarednih godina, zauvek napustiti. Jasno joj je da ona nee biti u stanju da poe, i da te vienikad nee videti."

"Mogue..." sloi se Ben. "Moda e na kraju ba tako ispasti.""Ti se, moda, moe s tim lako suoiti, ali ona to nije u stanju... Stoga, molim te, nemoj

s njom o tome razgovarati dok budem odsutan. Vai?""Vai... Ipak, mislim da je pomalo uznemirena i zbog Gladije."Bejli ga otro pogleda. "Da li si...""Ne, nisam s njom ni re o tome progovorio. Ali kao to zna, i ona je videla onu

hipertalasnu dramu, a i poznato joj je da je Gladija sada na Aurori.""Pa ta? Aurora je velika planeta. Misli li da e me Gladija Delmar ekati tamo, u

svemirskoj luci? Jehosafata mu, Bene, zar tvojoj majci nije poznato da je devedeset postograe tih hipertalasnih priica ista izmiljotina?"

Uz vidljiv napor, Ben se potrudi da promeni temu. "Ba smeno - sedi ovde bezikakvog prtljaga."

"Imam i vie nego to mi treba. Evo, ovo odelo koje nosim - otarasie ga se im stupimna brod. Oduzee mi ga, hemijski oistiti - a onda izbaciti u svemir. Posle toga, dobiusasvim novu garderobu, poto prethodno i mene okade, oiste i izglaaju, i spolja i iznutra.Ve sam jednom proao kroz sve to."


17/274

Ponovo zavlada tiina... "Zna, tata..." zapoe opet Ben, pa zastade u pola reenice."Zna, tata..." poe on ponovo, s istim ishodom.

Bejli se vrsto zagleda u svog sina. "Bene, ta to pokuava da mi kae?""Tata, i sam sebi delujem budalasto to ti ovo govorim, ali, ipak, mislim da moram...

Nisi ti tip junaka. ak ni ja nikad nisam smatrao da jesi. Ti si divan ovek i sjajan otac, ali

nisi tip junaka."Bejli neto proguna."Uprkos tome", nastavi Ben, "kad se dobro razmisli, tvojom zaslugom Svemirci su

napustili svoju naseobinu na Zemlji; tvojom zaslugom Aurora je stala na nau stranu; i,najzad, od tebe je potekla ideja o naseljavanju drugih planeta. Tata, ti si za dobrobit Zemljeuinio vie nego svi oni u vladi zajedno. Kako to da te ne cene u skladu s tim?"

"Stoga to nisam tip junaka", odgovori Bejli, "a i zato to su me tutnuli u onu glupuhipertalasnu dramu. To je protiv mene okrenulo svakog pojedinca u Odseku, tvoju majkuizbacilo iz ravnotee, a mene stavilo pred standarde sa kojima nisam u stanju da se nosim...Bene, morao bih sada da poem."

"Znam, tata... Ipak, ono to sam eleo da ti kaem, jeste da te ja uvaavam. I kada se

ovoga puta vrati, na uvaavanje e naii kod svih, a ne samo kod mene."Bejli odjednom oseti kako se topi. Stoga, samo brzo klimnu i potapa sina po ramenu."Hvala ti", promrmlja on. "Dok se ne vratim, vodi rauna o sebi - i, razume se, o svojojmajci."

Bejli se udalji, ne osvrnuvi se. Benu je objasnio da ide na Auroru da porazgovara omogunosti naseljavanja drugih planeta. Da je to bio sluaj - moda bi se i vratio kaopobednik. Ali kako su stvari stajale...

Po glavi mu se vrzmala misao: vratiu se prezren - ukoliko se uopte vratim.

DENIL

6.Bejli se po trei put nainaao u svemirskom brodu; protekle dve godine nisu bile

dovoljne da mu izbledi seanje na prva dva otiskivanja u svemir. Znao je tano ta ga eka.Pre svega, potpuno e ga izolovati - to je znailo da se ni sa kim nee sresti, niti sa bilo

kim doi u dodir, osim, moda, s nekim robotom. Bie, takoe, pod stalnim medicinskimnadzorom - okadie ga i proistiti (nije to, naprosto, mogue izraziti na neki drugi nain).Preduzee sve da ga pripreme za susret sa Svemircima koji su bili opsednuti strahom odbolesti i koji su na Zemljane gledali kao na pokretne vree prepune najraznovrsnijih klica.

Bie, meutim, i nekih razlika. Ovoga puta, na primer, nee oseati strah zbog svegakroz ta e biti prinuen da proe. U svakom sluaju, oseanje izgubljenosti zbog izlaska izutrobe majice Zemlje bie manje zastraujue.

Ovog puta, bie spreman za susret sa irim prostorima. Sam je sebe ubeivao (iako,istini za volju, i dalje oseajui gr u predelu stomaka) da e ak, moda, biti u stanju dazatrai da mu omogue pogled na svemirska prostranstva.

Pitao se, pritom, da li e se u bilo kom pogledu razlikovati od fotografija nonog neba,kada se svod posmatra sa Otvorenog?

Priseao se svog prvog doivljaja u planetarijumu (razume se, u potpunoj bezbednostiGrada). Nije, pri tom, imao utisak da se nalazi na Otvorenom, i shodno tome, nije oseao ninelagodnost.


18/274

A onda, dole su i one dve - ne, tri - prilike kada se, nou, naao na Otvorenom, iugledao pravi nebeski svod posut zvezdama. Delovao je daleko manje upeatljivo negoonom prilikom u planetarijumu; ali, svaki put bili su tu i sve povetarac i utisak daljine, toje izazivalo veu nelagodnost nego sam svod - mada je sve delovalo manje zastraujuenego po danu, jer je tmina stvarala blagodatan zatitniki zid oko njega.

Da li e pogled na svemirska prostranstva iz broda biti vie nalik pogledu izplanetarijuma, ili pogledu sa same Zemlje? Ili e u njemu pobuditi neko sasvim drugaijeoseanje?

Sav se predao razmiljanju o tome, kao da eli da iz glave izbrie svaku pomisao naDesi, Bena i sam Grad.

Iz puke razmetljivosti, odbio je vozilo i umesto toga peice prevalio rastojanje izmeukapije i svemirkog broda, u pratnji robota koji je doao po njega. Na kraju krajeva, re jebila o stazi prekrivenoj nadstrenicom.

Prolaz je bio blago zakrivljen i Bejli je gledao unazad sve dok je bio u stanju da vidiBena na drugom kraju. U jednom trenutku nehajno mu je mahnuo, kao da se sprema dastupi na ekspresnu liniju za Trenton, i Ben mu je otpozdravio mahnito maui obema

rukama, ispruivi oba kaiprsta i srednja prsta - to bee drevni simbol pobede.Pobede? Puste nade, Bejli je u to bio siguran.Potom skrenu misli na drugu stranu, oekujui da ga one sasvim obuzmu. Kako bi

izgledalo ukrcavanje na svemirski brod po danu, dok mu se blistavi sunevi zraci odbijajuo povrinu, i dok on sam, kao i ostali, ostaje u celosti izloen Otvorenom?

Kako bi izgledalo biti sasvim svestan tog cilindrinog sveta koji e se ubrzo odvojiti odjednog neuporedivo veeg sveta, za koji je bio privremeno prikovan; koji e se malo potomnai u prostranstvu neuporedivo veem nego to je otvoreni prostor na samoj Zemlji, iboraviti u tom prostranstvu sve dok se, prebrodivi beskrajno Nita, ne nae na drugom...

Nastojao je da vrsto koraa, trudei se da mu lice ostane to bezizraajnije - mislio je,bar, da odaje takav utisak. Meutim, robot koji je sve vreme koraao pored njega odjednomse zaustavi.

"Nije vam dobro, gospodine?" (Ne 'gospodaru', ve obino 'gospodine'. Bio je to robot sAurore).

"Sve je u redu, momak", odvrati Bejli promuklo. "Nastavimo."Drao je potom pogled uprt u tle, ne diui oi sve dok ne stigoe do broda koji se

uzdizao poput nekog tornja.Auroranski brod!Bio je siguran u to. Obasjan mekom svetlou, izgledao je i vei i graciozniji, ak i

moniji nego solarijanski brodovi.Bejli kroi unutra, i dalja poreenja sasvim prevagnue u korist Aurore. Njegova odaja

bila je vea od onih koje je imao pre dve godine: istovremeno, bila je i udobnija iraskonija.

Budui da je znao ta sledi, bez oklevanja je skinuo svu odeu sa sebe. (Moda e jemlaznim sagorevanjem razbucati na sastavne atome. Bilo je sasvim izvesno da mu je neevratiti pri povratku na Zemlju - ukoliko se uopte bude vratio. Uostalom, tako je bilo iproli put).

Drugu odeu nee dobiti sve dok briljivo ne speru sve sa njega, dok ga ne pregledaju, idok ga celog ne ipricaju. Gotovo da se obradovao poniavajuem postupku kome e gapodvrgnuti. Najzad, to e mu pomoi da skrene misli od onoga to e za neki trenutak


19/274

poeti da se zbiva. Jedva da je bio svestan poetnog ubrzanja, i gotovo da nije imaovremena da misli o trenutku kada e se odlepiti od Zemlje i zai u svemir.

Poto je obukao novu odeu, pomalo zlovoljno stade pred ogledalo. Materijal od koga jeodea bila nainjena, ma od ega da je bio, posedovao je glatkou i sjaj i menjao je boju uzavisnosti od ugla pod kojim ga je posmatrao. Nogavice pantalona dopirale su mu do

lanaka, uranjajui u obuu koja mu je izvanredno pristajala. Rukavi jakne suavali su sekod doruja, dok su mu ruke prekrivale tanke, providne rukavice. Jakna mu je sasvimpokrivala vrat; na nju je bila naivena i kapuljaa kojom je, po volji, mogao pokriti glavu.Znao je da su ga toliko ututkali ne zarad njegove vlastite udobnosti, ve da bi predstavljaoto manju opasnost za Svemirce.

Posmatrajui sebe tako odevenog, Bejli pomisli da bi se morao oseati neprijatnooklopljenim; trebalo je, takoe, i da trpi zbog prekomerne toplote i suvika vlanosti. Alinije. ak se, na svoje ogromno iznenaenje, nije ni znojio.

Zakljuak koji je izveo na osnovu toga bio je vie nego razloan. "Momak, da li ovaodea automatski podeava temperaturu tela?" upita on robota koji ga je dopratio do broda,i jo se nalazio pokraj njega.

"Tako je, gospodine", odgovori robot. "Re je o odei za svako vreme i smatraju jeizvanredno pogodnom. Meutim, veoma je skupa. Samo mali broj ljudi na Aurori moe jesebi priutiti."

"Zaista? Jehosafata mu!"Bejli se zagleda u robota. Bio je to prilino nerazraen model, zapravo dosta slian

zemaljskim robotima. Uprkos tome, bilo je u njegovom izrazu tananosti koja je nedostajalazemaljskim modelima. Na primer, iako u ogranienoj meri, mogao je menjati izraz lica.ak se i blago nasmeio kada je napomenuo da je Bejli dobio odeu koju je mali brojitelja Aurore moglo sebi priutiti.

Materija od koje je bio sazdan liila je na metal, ali je uprkos tome delovala kao da jeizatkana; menjala je izgled pri svakom pokretu, a boje kao da su se meusobno nadmetale,ostavljajui dosta prijatan utisak. Ukratko, sve dok ga ovek ne bi izbliza i pomnoosmotrio, robot je, iako, oigledno, nije bio sazdan po ljudskom liku, delovao kao da i samna sebi ima odeu.

"Momak, kako ti je ime?" upita ga Bejli."Zovem se iskar, gospodine.""R. iskar?""Ako vam tako odgovara, gospodine.""Imate li biblioteku na brodu?""Imamo, gospodine.""Moe li mi pribaviti neku video-knjigu o Aurori?""Kakve vrste, gospodine?""O istoriji... politikim doktrinama... geografiji... O bilo emu to mi moe pomoi da

upoznam planetu.""Da, gospodine.""I ita.""Da, gospodine."Robot izie kroz dvostruka vrata, i Bejli ozbiljno klimnu sam sebi. Prilikom putovanja

na Solariju, nijednog trenutka nije mu palo na pamet da dokolicu tokom plovidbe kroz


20/274

svemir upotrebi da neto korisno sazna o toj planeti. To znai da je uznapredovao tokomposlednje dve godine.

Bejli pokua da otvori vrata kroz koja je robot upravo iziao. Bila su zakljuana, i nisupoputala. Veoma bi ga iznenadilo da je bilo drugaije.

Potom se obazre po sobi. Bio je tu i hipertalasni prijemnik. Poluodsutno je dodirivao

dugmad, i iz aparata odjednom grmnu muzika; poto mu je konano polo za rukom da jeutia, nastavi da slua s neodobravanjem. Neskladno je tretala, kao da instrumenti uorkestru nisu bilu ba najbolje natimovani.

Najzad mu poe za rukom da promeni kanal. Pred sobom je sada imao neku vrstusvemirske fudbalske utakmice, koja se, oigledno, odigravala pri uslovima nultegravitacije. Lopta je letela u pravim linijama, dok su igrai (premnogo ih je bilo, na svakojstrani - sa stabilizatorima na leima, laktovima i kolenima, kako bi bolje upravljali svojimpokretima) graciozno poskakivali. Njihove neuobiajene kretnje izazvae u Bejlijevoj glavivrtoglavicu. I tek to se nagao i napipao dugme za iskljuivanje, Bejli zau kako se vrataiza njegovih lea otvaraju.

On se okrenu, i moda ba stoga to je oekivao da vidi R. iskara, isprva bee svestan

samo prisustva nekoga ko nije bio R. iskar. Zatreptavi nekoliko puta, on shvati da predsobom ima nekog ko je savreno ljudskog oblija, sa irokim licem i istaknutimjagodicama, kratke rie kose zalizane unazad; nekog odevenog u odeu klasinog kroja ipriguenih boja.

"Jehosafata mu!" uzviknu Bejli, glasom koji kao da nije bio njegov."Partneru Elija", oglasi se pridolica i stupi napred, sa malenim, ozbiljnim osmehom na

licu."Denile!" uzviknu Bejli, stuti se prema robotu i zagrli. "Denile!"

7.Bejli nije putao Denila iz svog zagrljaja - on je bio jedino, iako neoekivano, njemu

prisno stvorenje na brodu, njegova jedina vrsta veza sa prolou. Preplavie ga olakanjei ljubav.

A onda, malo pomalo, misli mu se sredie i odjednom mu postade jasno da to na grudine pritiska Denila, ve R. Denila - Robota Denila Olivava. vrsto je stiskao robota, a irobot se blago privijao uz njega, doputajui ljudskom biu da ga gui svojim zagrljajem,procenjujui da ga to usreuje; njegov pozitronski mozak govorio mu je da se ne smesuprotstaviti tom izlivu, budui da bi to izazvalo razoaranje i oseanje nelagodnosti kodjednog ljudskog stvora.

Nezaobilazni Prvi zakon robotike jasno je kazivao: "Robot ne sme da povredi ljudskobie..." a ne prihvatiti izraze prijateljstva ljudskog bia znailo bi ozbiljno ga povrediti.

Lagano, kako ne bi dopustio da se ispolji emer to ga je obuzeo, Bejli popusti stisak.Na kraju jo jednom snano stisnu robotova ramena, kao da time eli da mu stavi do znanjada se od njega ne odvaja zbog oseanja nelagodnosti.

"Nisam te video, Denile", napomenu Bejli, "jo otkako si brodom dovukao na Zemljuonu dvojicu matematiara... Sea li se?"

"Razume se da se seam, partneru Elija. Lepo je to te ponovo vidim.""I ti neto osea, zar ne?" upita Bejli blago."Ne bih umeo da kaem, partneru Elija, ta oseam u ljudskom smislu rei. Ipak, mogu

da kaem da je ve sam susret s tobom uinio da mi misli postanu jasnije, i da sila


21/274

gravitacije kojoj je moje telo podlono nekako slabije utie na moja ula - a postoje i drugepromene koje mi nije teko da uoim... Pretpostavljam da bi se ono to oseam moglo ugrubim crtama uporediti s onim to ljudska bia nazivaju zadovoljstvom."

Bejli klimnu u znak saglasnosti. "Stari moj partneru, ta god bilo to to oseti pri susretusa mnom, a to ti se i samom ini prijatnijim od stanja u kome si kada ja nisam s tobom -

meni sasvim odgovara... ukoliko shvata ta hou da kaem. Ali otkud ti ovde?""iskar Revenlov me je obavestio da si..." R. Denil zaas zastade."Oriban?" upita Bejli podsmeljivo."Dezinfikovan", odgovori R. Denil. "Smatrao sam da se posle toga mogu sresti s

tobom.""Nisi, valjda, mislio da e navui neku boletinu?""Nipoto, partneru Elija, ali bi ostali na ovom brodu mogli potom oklevati da me puste k

sebi. Ljudi s Aurore posebno su osetljivi na mogunost zaraze, ak i kada ne postojinikakva mogunost da se zaraze."

"Shvatam... Ipak, nisam te pitao zbog ega si ovde ba u ovom trenutku. Mislio sam,zbog ega si uopte ovde, na brodu?"

"Dr Fastolf, ija sam svojina, naloio mi je, iz vie razloga, da budem na brodu koji suposlali po tebe. Smatrao je da bi bilo dobro da se odmah na poetku misije, koja e ponjemu biti prilino teka, sretne sa nekim poznatim licem."

"Zaista, veoma uviavno od njega. Iskreno sam mu zahvalan."R. Denil ozbiljno se nakloni, prihvativi ovaj izraz zahvalnosti u ime svog gospodara.

"Dr Fastolf je takoe smatrao..." Denil za trenutak zastade. "Smatrao je, takoe, da e to i umeni pobuditi odgovarajue oseanje."

"Misli, zadovoljstva", upita Bejli."S obzirom da mi je dozvoljeno da upotrebim taj izraz - da. A trei razlog, i

najvaniji..."Vrata se u tom asu ponovo otvorie i R. iskar ue u sobu.Bejli okrenu glavu prema njemu i u magnovenju ga obuze prava poplava

nezadovoljstva. Nije bilo nikakve sumnje da je R. iskar robot, i to je, na neki nain,podvlailo injenicu da je i Denil bio robot (R. Denil, Bejli ponovo i nehotice pomisli),mada je Denil u poreenju sa iskarom bio neuporedivo savreniji. Bejli, meutim, nijeeleo da ta injenica bude toliko upadljiva; nije ni sam eleo da osea nelagodnost zbogtoga to Denila nije bio u stanju da doivljava drugaije nego kao ljudsko bie, bez obzirana pomalo napadan nain njegovog izraavanja.

"ta je sad, momak?" upita on pomalo nestrpljivo."Doneo sam vam video-knjige koje ste traili", odgovori iskar. "I ita.""Dobro, spusti ih tu. Tamo... slobodan si. Denil e ostati sa mnom.""Da, gospodine." Robotove oi - bledo su svetlucale, ustanovi Bejli, za razliku od

Denilovih - na trenutak se usmerie prema R. Denilu, kao da trae odobrenje od nekogvieg bia.

"Bie sasvim u redu, prijatelju iskare, ukoliko ostane pred vratima", ree Denil."Uiniu tako, prijatelju Denile", sloi se R. iskar.R. iskar izie, ali iz Bejlija izbi oseanje nelagodnosti. "Zbog ega da ostane pred

vratima? Jesam li ja to zatoenik?""U izvesnom smislu", odgovori Denil, "kako ne bi imao priliku da se tokom putovanja

mea sa posadom. Sa aljenjem moram da priznam da si zaista neka vrsta zatoenika.


22/274

Ipak, nije to razlog za iskarovu prisutnost... I dozvoli mi, partneru Elija, da iskoristim ovupriliku kako bih ti skrenuo panju na to da bi bilo veoma preporuljivo da iskara - kao,uostalom, i druge rubote - ne oslovljava sa 'momak'."

"to, ne dopada im se taj izraz?""iskaru ne smeta nita to dolazi od nekog ljudskog bia. Naprosto, 'momak' nije

uobiajen izraz za robota na Aurori, i stoga ne bi bilo uputno, da makar i nenamerno,stvori jaz izmeu sebe i Auroranaca time to e nevanim razlikama u govoru naglaavatimesto svog porekla."

"Kako da im se onda obraam?""Kao i meni, koristei njihovo uobiajeno ime za identifikaciju. Na kraju krajeva, u

pitanju je samo jedna re kojom se odreuje osoba kojoj se obraa - i nema nikakvograzloga da jedna obina re vredi manje od bilo koje druge rei. Sve je to stvaropteusvojenih obiaja. Na Aurori je sada obiaj da se robotima obraa kao 'njemu', ili,ponekad, 'njoj'; ne i sa bezlinim 'to'. Pored toga, na Aurori je sasvim izilo iz upotrebekorienje inicijala 'R', osim u isto formalnom obraanju, a i tada uz korienje punogimena i prezimena; mada se, u novije vreme, taj inicijal ni tada ne koristi."

"U tom sluaju, Denile" - Bejli se jedva uzdra da ne kae 'R. Denile' - "kako praviterazliku izmeu robota i ljudskih bia?""Razlika je, partneru Elija, najee sama po sebi uoljiva. Nema nikakve potrebe da se

ona svesno naglaava. Tako, bar, na Aurori gledaju na to... budui da si od iskara traioda te snabde video-knjigama o Aurori, pretpostavljam da eli da se bolje uputi u obiajena njoj i olaka sebi obavljanje zadatka kojeg si se poduhvatio."

"Da, zadatka to su mi ga natovarili na lea. Ali Denile, ta se zbiva u sluaju kadarazlika izmeu robota i ljudskog bia nije ba sama po sebi uoljiva? Kao, na primer, utvom sluaju?"

"emu, onda, uopte praviti razliku, osim ukoliko za tim ne postoji sutinska potreba?"Bejli duboko uzdahnu. Nee biti ba lako prilagoditi se tenji Auroranaca da se

pretvaraju kako roboti uopte ne postoje. "Ipak", nastavi on, "ukoliko iskarov zadatak nijeda me dri kao zatoenika, zbog ega... on... uopte stoji pred vratima?"

"ini to po nalogu dr Fastolfa, partneru Elija. iskar je tu da te titi.""Da me titi? Od ega? Ili, bolje, od koga?""U pogledu toga, partneru Elija, dr Fastolf nije bio sasvim izriit. Ipak, imajui u vidu

da su se strasti uzvitlale povodom sluaja Jandera Panela...""Jandera Panela?""Robota ije je funkcionisanje naglo privedeno kraju.""Drugim reima, ubijenog robota?""'Ubiti' je, partneru Elija, izraz koji se obino primenjuje kada su ljudska bia u pitanju.""Ali na Aurori ne prave razliku izmeu robota i ljudskih bia, je li tako?""Tako je! Uprkos tome, u ovom iznimnom sluaju okonanja ivotnih funkcija pitanje

potrebe, ili nedostatka potrebe za razlikovanjem, nijednog se trenutka nije postavilo - bar,koliko je meni poznato. Ne znam, zaista, kakva su pravila u takvim prilikama."

Bejli malo razmisli. Nije re bila ni o emu naroito vanom; u pitanju je, naprosto, bionain izraavanja. Uprkos tome, eleo je da se to je vie mogue uputi u nainrazmiljanja Auroranaca; u suprotnom, ni do ega ne bi mogao doi.

"Ljudsko bie koje 'funkcionie' smatra se ivim. Ukoliko mu neko drugo ljudsko bienamerno, nasilno prekrati ivot, mi to nazivamo 'ubistvo' ili 'usmrivanje'. 'Ubistvo' je, iz


23/274

nekog razloga, znatno jai izraz. Kada bi se, nekim sluajem, iznenada zatekao kao svedokpokuaja nasilnog oduzimanja ivota nekom ljudskom biu, ovek bi povikao: 'Ubistvo!'Teko da bi neko uzviknuo: 'Usmrivanje!' U pitanju je vie formalni, a manje emocionalniizraz."

"Ne shvatam sasvim razliku koju pravi, partneru Elija", primeti Denil. "S obzirom da

su 'ubistvo' i 'usmrivanje' izrazi koji u podjednakoj meri oznaavaju nasilno okonavanjeivota nekog ljudskog bia, onda bi u tom sluaju obe rei bilo mogue podjednako valjanoupotrebiti. U emu je razlika?"

"Kada neko uzvikne prvu od te dve rei, ona, Denile, ostavi mnogo jai utisak na drugoljudsko bie nego ona druga."

"Zbog ega?""Zbog znaenja i pomisli koje pri tom pobuuje... Re je o tananoj razlici, ne u

znaenju, ve o razlici proistekloj iz vekovne upotrebe... U pitanju su priroda izvesnih rei,okolnosti i zbivanja tokom kojih je ovek iskusio da se neki izraz neuporedivo eeupotrebljava - u poreenju sa nekim drugim, slinim izrazom."

"Nieg od toga nema u mojoj memoriji", primeti Denil, sa prizvukom bespomonosti

koji je vidljivo odudarao od prividne bezbojnosti sa kojom je to izgovorio (iste onebezbojnosti sa kojom je i sve drugo iskazivao)."Ipak, Denile, veruje li mi na re da je ba tako?""Bezuslovno." Denil se sloi bez oklevanja, kao da su ga upravo uputili u reenje neke

zagonetke."Shodno tome, mogli bismo rei da se i robot koji funkcionie smatra ivim", nastavi

Bejli. "Mnogi ne bi bili spremni da toliko proire smisao te rei, ali nama nita ne smeta dastvari definiemo onako kako nam to ponajbolje odgovara. Dakle, nita nam ne smeta darobota koji funkcionie smatramo ivim; samo bismo stvari bez potrebe komplikovalitraganjem za nekom novom rei da takvo stanje opiemo, ili izbegavanjem da primenimove odomaen izraz. Na primer, Denile, ti si iv, je li tako?"

"Ja funkcioniem", odgovori Denil lagano i naglaavajui rei."Ma, hajde! Ukoliko neku vevericu smatramo ivom, ili bubu, ili drvo, ili vlat trave,

zbog ega i tebe ne bismo smatrali ivim? Nikad mi ni na pamet nee pasti da za sebekaem - ili, ak, da pomislim - da sam ja iv, dok ti samo 'funkcionie', pogotovo akoneko vreme treba da provedem na Aurori, gde nema razloga da pravim nepotrebnu razlikuizmeu robota i sebe. Shodno tome, kaem ti da smo obojica ivi, i traim od tebe da mi upogledu toga veruje na re."

"Uiniu kako kae, partneru Elija.""Ipak, moemo li ba rei da je nameran nasilni prekid ivota jednog robota od strane

nekog ljudskog bia - 'ubistvo'? U pogledu toga smo u nedoumici. Ukoliko je zloin isti, ikazna bi morala biti ista; ali da li bi to bilo u redu? Ukoliko je kazna za ubistvo nekogljudskog bia smrt, treba li istom kaznom kazniti i oveka koji je uinio kraj nekomrobotu?"

"Kazna za ubicu, partneru Elija, sastoji se u podvrgavanju psiho-sondi, to za posledicuima potpunu promenu njegove linosti. Jer, zloin je proistekao iz krajnje posebnogustrojstva njegovog mozga, a ne iz injenice da mu u telu obitava ivot."

"A kakva kazna sledi na Aurori nekome ko je nasilno okonao funkcionisanje nekogrobota?"


24/274

"To mi nije poznato, partneru Elija. Koliko znam, tako neto jo se nije zbilo naAurori."

"Pretpostavljam da se ne pribegava primeni psiho-sonde", nastavi Bejli. "A ta kae na'robousmrenje'?"

"'Robousmrenje'?"

"Mislim, kao izraz kojim bismo opisali ubistvo nekog robota?""Ali partneru Elija, ta je u tom sluaju sa glagolom koji se izvodi iz imenice? Nikadnisam uo da se kae 'robousmrtiti', te mi, stoga, ni 'robousmrenje' ne zvui kao prikladnare."

"U pravu si. Da kaemo 'umoriti' i u jednom i u drugom sluaju.""Ipak, re 'umoriti' primenjuje se samo kada su ljudska bia u pitanju. Ne moe se,

recimo, 'umoriti' neka ivotinja.""Tako je", sloi se Bejli. "Niko, da tako kaem, nee 'umoriti' neko ljudsko bie pukim

sluajem; to, uvek oznaava svesnu nameru. Znatno iri izraz je 'ubiti'. To se moe odnositikako na nenamerno ubistvo tako i na umorstvo - a i primenjuje se podjednako i za ljude i zaivotinje. ak se i neko drvo moe 'ubiti' - bolest ga moe, na primer, ubiti. Prema tome,

Denile, zbog ega ne bi bilo mogue ubiti i jednog robota?""Ljudi, partneru Elija, ba kao i ivotinje i biljke, iva su bia", odgovori Denil. "Aliroboti su ovekova tvorevina, ba kao i ovaj ita ovde. A neka 'tvorevina' se moe'unititi', 'otetiti', 'smrskati'. Ne i 'ubiti'."

"Ipak, Denile, koristiu izraz 'ubiti'. Jander Panel bio je ubijen.""Zbog ega bi upotreba neke druge rei unela bilo kakvu razliku u ono to elimo da

opiemo?" upita Denil."Ono to ruom nazivamo i pod drugim imenom bi slasno mirisalo. Je li tako, Denile?"Denil za trenutak zastade. "Nisam sasvim siguran ta se ima u vidu pod mirisom rue,

ali ako je rua na Zemlji isti onaj obian cvet koji i na Aurori nazivaju ruom, i ako podnjenim 'mirisom' podrazumeva neko njeno svojstvo koje ljudi mogu osetiti, izmeriti i,uopte, utvrditi, u tom sluaju, sasvim sigurno, ako se za oznaavanje rue upotrebi nekidrugi splet zvukova - a pri tom se nita drugo ne izmeni - to ni na koji nain ne bi uticalo nina njen miris ni na neka druga njena sutinska svojstva."

"Tano. Ipak, kada su ljudska bia u pitanju, promena u nazivu dovodi i do promene uzapaanju."

"Ne shvatam zbog ega, partneru Elija.""Zbog toga, Denile, to se ljudska bia esto ne ponaaju u skladu sa logikom. Razume

se, ta njihova osobina nije ba za pohvalu."Bejli se udobnije smesti u naslonjau i stade da se poigrava itaem, dopustivi svom

umu da se nekoliko minuta bavi vlastitim mislima. Rasprava sa Denilom bila je sama posebi korisna; jer, dok se poigravao pitanjem znaenja rei, sasvim je uspeo da zaboravi dase nalazi u svemiru, da se brod sve vie udaljuje od Sunevog sistema, da je na putu kataki u kojoj e moi da izvede skok kroz hipersvemir; da zaboravi, najzad, da e se ubrzonai nekoliko miliona kilometara udaljen od Zemlje, a potom, i nekoliko svetlosnih godinadaleko od Zemlje.

Meutim, vanije je bilo to da je bio u stanju da izvede nekoliko pozitivnih zakljuaka.Bilo je jasno da Denilovo napominjanje kako Auroranci ne prave razliku izmeu robota iljudskih bia nije bilo sasvim osnovano. Mogue je, istina, da su obzirni Auroranci ukloniliinicijal 'R', da su otklonili izraz 'momak' u obraanju sa robotima, i da ne upotrebljavaju


25/274

uobiajenu zamenicu 'to'; meutim, na temelju Denilovog upornog neprihvatanja da koristiistu re za oznaavanje nasilnog kraja nekog robota i nekog ljudskog bia (to neprihvatanjebilo je sastavni deo njegove programiranosti koja je, opet, predstavljala prirodnu posledicupretpostavki Auroranaca o tome kako bi Denil trebalo da se ponaa), lako se moglozakljuiti da je re o krajnje povrnim promenama. U sutini, Auroranci su, kao i Zemljani,

bili vrsto ubeeni da su roboti samo maine, i da su daleko ispod ljudskih bia.To je samo moglo znaiti da pri reavanju ovog po svemu izuzetnog zadatka koji je zacilj imao otklanjanje krize (ukoliko je to uopte bilo mogue) nee naii na prepreku u vidupogrenog shvatanja auroranskog drutva.

Bejli se na trenutak zapita ne bi li trebalo da porazgovara sa iskarom, kako bi proveriozakljuke do kojih je doao tokom razgovora sa Denilom; ali, bez mnogo kolebanja, odluida to ipak ne uini. iskarov priprosti i, verovatno, sirov um ne bi mu u tome bio odkoristi. Sve bi se na kraju svelo na "Da, gospodine" ili "Ne, gospodine." Bilo bi to kao dapostavlja pitanja traci na kojoj su unapred snimljeni odgovori.

U tom sluaju, odlui Bejli, nastavie sa Denilom koji je bar bio u stanju da na pitanjaodgovara na nain koji je delovao kao da razume stvari.

"Denile", obrati mu se on, "hajde da razmotrimo sluaj Jandera Panela, koji, koliko samrazabrao iz onoga to si mi rekao, predstavlja prvi sluaj 'roboumorstva' u istoriji Aurore.Ljudsko bie za to odgovorno - ubica - ostalo je, koliko sam shvatio, nepoznato."

"Ukoliko pretpostavimo da je neko ljudsko bie za to odgovorno", odgovori Denil, "utom sluaju njegov identitet zaista nije poznat. to se toga tie, partneru Elija, u pravu si."

"A ta je s motivom? Zbog ega je Jander Panel umoren?""Ni to nam nije poznato.""Ipak, Jander je bio ovekoliki robot, poput tebe a ne poput R. is... mislim, iskara?.""Tako je. Jander je bio humanoid, ba kao i ja.""Da li je u tom sluaju mogue da nije postojala namera da se umori jedan robot?""Ne razumem te, partneru Elija."Bejli oseti kako ga obuzima nestrpljenje. "Da nije moda ubica pomislio da je Jander

Panel ljudsko bie; da nije nameravao da poini obino ubistvo, a ne roboumorstvo?"Denil lagano odmahnu glavom. "Humanoidi su, partneru Elija, samo izgledom nalik na

ljudska bia, od vlasi do epiderma. Na je govor sasvim prirodan, kao i nae kretnje prijelu, i tako dalje. Uprkos tome, u naem ukupnom ponaanju razlike su jasno vidljive.Mogue je da e se vremenom, i sa usavravanjem modela, te razlike smanjivati, ali e ih idalje ostati poprilian broj. Ti, kao ni ostali Zemljani nenavikli na humanoidne robote,moda nisi u stanju da odmah uoi te razlike, ali Auroranci jesu. Nijedan itelj Aurore nebi nikad, ni za trenutak, Jandera - kao ni mene - zamenio sa ljudskim biem."

"A da li bi moda neki drugi Svemirac, sa nekog drugog sveta, mogao da poini takvugreku?"

Denil je za trenutak oklevao. "Ne verujem. Ne tvrdim to na osnovu linog iskustva, ilina osnovu saznanja koje mi je dato; meutim, na temelju podataka kojima raspolaemznam da i drugi Svemirci isto tako dobro poznaju robote kao i Auroranci - Solarijanci,moda, jo i bolje - te nije nimalo teko zakljuiti da nijednom Svemircu ne bi promaklarazlika izmeu robota i ljudskih bia."

"Postoje li humanoidni roboti i na ostalim Spoljnim svetovima?""Ne, partneru Elija, postoje samo na Aurori."


26/274

"Prema tome, drugi Svemirci ba i nisu najbolje upoznati sa humanoidnim robotima...Moda bi mogla da im promakne razlika i da ih grekom smatraju ljudskim biima."

"To mi se ini malo verovatnim. ak se i humanoidni roboti, neopozivo, ponaaju naizvestan odreeni nain koji bi svaki Svemirac smesta prepoznao."

"Ipak, sigurno je da postoje Svemirci koji zaostaju i po inteligenciji, i po iskustvu, i po

zrelosti. Ako nita drugo, postoje deca Svemiraca, kojima bi razlika verovatno moglapromai.""Prilino je sigurno, partneru Elija, da... da roboumorstvo nije poinila nikakva

neobrazovana, neiskusna ili izrazito mlada osoba. Sasvim sigurno.""Samo odstranjujemo mogunosti. U redu. Ukoliko nijednom Svemircu ne bi mogla

promai razlika - ta je sa nekim Zemljaninom? Da li bi bilo mogue da...""Partneru Elija, kada stigne na Auroru, bie prvi Zemljanin koji je kroio na tu

planetu jo otkako je okonano rano razdoblje naseljavanja. Svi sada ivi Auroranci rodilisu se na Aurori, odnosno, u veoma malom broju sluajeva, na nekom od drugih svetovaSvemiraca."

"Prvi Zemljanin", promrmlja Bejli. "Zaista sam poastvovan. Ipak, zar ne bi neki

Zemljanin mogao da stigne na Auroru, a da Auroranci za to ne znaju?""Ni govora!" odgovori Denil bez i najmanjeg kolebanja."Moda ni tebi, Denile, nije sve poznato?""Ni govora!" stie odgovor, po tonu isti kao i prethodni."Moemo, znai, zakljuiti", ree Bejli sleui ramenima, "da je postojala namera da se

izvri roboumorstvo i nita vie.""Do tog smo zakljuka doli jo na samom poetku.""Auroranci koji su izveli takav zakljuak od samog poetka su raspolagali svim

obavetenjima", primeti Bejli. "Ja ih, meutim, tek sada sakupljam.""Svojom napomenom, partneru Elija, nisam imao ni najmanju nameru da te obezvredim.

Znam da nije uputno prenebregavati tvoje sposobnosti.""Hvala ti, Denile. Znam da u tvojoj primedbi nije bilo nieg potcenjivakog... Meutim,

maloas si rekao da roboumorstvo nije poinila nijedna neobrazovana, neiskusna, nitisasvim mlada osoba, i da je to izvan svake sumnje. Hajde da razmotrimo i tu tvrdnju..."

Bejliju je bilo jasno da je krenuo okolinim putem. Ipak, nije imao izbora. Imajui uvidu praznine u svom poznavanju obiaja na Aurori i naina auroranskog razmiljanja, nijemogao dozvoliti sebi da se oslanja na pretpostavke i da bilo ta zanemari. Da se na ovajnain ophodio sa nekim inteligentnim ljudskim biem, takva bi osoba, po svoj prilici, ubrzoizgubila strpljenje i ispljunula neki podatak - vrlo verovatno smatrajui Bejlija budalom.Meutim, budui da je bio robot, Denil je bio spreman da sa savrenom strpljivou slediBejlija na njegovom krivudavom putu.

Upravo takvo ponaanje odavalo je da je Denil robot, ma koliko bio nalik ljudskombiu. Neki Auroranac bio bi u stanju da u njemu prepozna robota ve na osnovujednostavnog odgovora na neko jednostavno pitanje. to se tie tananih razlika, Denil jeodista bio u pravu.

"Moemo, dakle, zanemariti decu i sasvim mlade, moda i veinu ena, kao i mnogeodrasle mukarce, ako se poe od pretpostavke da je za roboumorstvo bila potrebnapoprilina snaga - imajui u vidu da je Janderova glava bila smrskana silovitim udarcem ilida su mu grudi bile zdrobljene. ini mi se da bi tako neto mogla da uini samo nekakrupna i snana osoba." Na osnovu onoga to mu je Demaekova rekla na Zemlji, Bejli je


27/274

znao da roboumorstvo nije bilo izvreno na taj nain... Ali s druge, pak, strane, ko mu jemogao jemiti da i ona nije bila pogreno obavetena?

"Tako neto ne bi moglo da uini nijedno ljudsko bie", primeti Denil."Zbog ega?""Sigurno ti je poznato, partneru Elija, da je robotov skelet nainjen od metala i da je

mnogo vri od ljudskih kostiju. Nae su kretnje znatno snanije, bre i pod tananijomkontrolom. Trei zakon robotike kae: 'Robot je obavezan da preduzme sve to jeneophodno u cilju vlastite zatite', tako da bi jedan robot sa lakoom mogao da odbijenapad nekog ljudskog bia. Ne bi mu pri tom bilo nimalo teko da osujeti napad ninajsnanijeg ljudskog bia. Takoe, veoma je malo verovatno da bi takav napad doekaonespreman. Uvek smo svesni ljudskih bia. Na drugi nain ne bismo ni bili u stanju dafunkcioniemo."

"Ma hajde, Denile..." usprotivi se Bejli. Trei zakon robotike, zapravo, kae: 'Robotmora da vodi rauna o svom opstanku osim ako se to kosi sa Prvim i Drugim zakonom.'Drugi zakon robotike, opet, kae: 'Robot mora da izvrava nareenja koja mu daju ljudskabia, osim ako se to kosi sa Prvim zakonom.' I najzad, Prvi zakon kae: 'Robot ne sme da

povredi ljudsko bie, niti da, uzdravanjem od delanja, dopusti da ljudsko bie budepovreeno.' Neko ljudsko bie moe robotu izdati nalog da uniti samog sebe - i robot e utom sluaju upotrebiti svu snagu kojom raspolae da sebi raspoluti glavu. Prema tome,ukoliko je neko ljudsko bie napalo robota, robot ne bi mogao odbiti napad a da ga pri tomne povredi - jer bi time prekrio Prvi zakon."

"Pretpostavljam da ima u vidu zemaljske robote", doeka ga Denil. "Na Aurori - kao ina svim svetovima Svemiraca - na robote se gleda sa vie uvaavanja nego na Zemlji, i onisu, u celini posmatrano, sloeniji, mnogostraniji, i mnogo vredniji. Trei zakon je stoga naSpoljnim svetovima vidljivo jai u poreenju sa Drugim zakonom nego to je to sluaj naZemlji. Nalog za samounitenje bio bi osporen i morao bi postojati zaista, krajnje opravdanrazlog da bi se sproveo - jasna i neposredna opasnost. A to se tie odbijanja napada, Prvizakon time ne bi bio prekren, budui da su auroranski roboti u stanju da ljudsko bieuspeno spree, a da ga ni na koji nain ne povrede."

"Pretpostavimo, ipak, da ljudsko bie istraje u tvrdnji da e, ukoliko robot ne uniti samsebe, ono, ljudsko bie, biti ugroeno? Ne bi li u tom sluaju robot ipak unitio sam sebe?"

"Jedan auroranski robot bi bezuslovno ispitao svaki takav nalog. Morali bi postojatisavreno jasni dokazi da ljudskom biu preti unitenje."

"Zar jedno ljudsko bie ne bi moglo biti dovoljno prepredeno da stvari predstavi utakvom svetlu da se robotu uini kako je ono zaista u velikoj opasnosti? Da li neinteligente,neiskusne i sasvim mlade osobe iskljuuje samo stoga to smatra da bi bila neophodnaizuzetna sposobnost da se tako neto postigne?"

"Ne, partneru Elija, ne", odgovori Denil."U tom sluaju, ima li neke greke u mom nainu razmiljanja?""Nema, nikakve.""Znai, greka koju pravim, po svemu sudei, proistie iz moje pretpostavke da je robot

pretrpeo fizika oteenja. A, u stvari, njegova oteenja uopte nisu bila fizike prirode.Jesam li u pravu?"

"Jesi, partneru Elija."(To je znailo, pomisli Bejli, da je Demaekova raspolagala pouzdanim injenicama).


28/274

"U tom sluaju, Denile, znai da je Jander pretrpeo mentalna oteenja. Da je dolo doroboblokade! Potpune i nepopravljive."

"Roboblokade?""Skraenica od 'robotska blokada'; oznaava trajni prekid funkcionisanja pozitronskih

kola."

"Na Aurori, partneru Elija, ne koristimo izraz 'roboblokada'.""A kako vi to nazivate?""'Mentalnim iskljuivanjem'.""U svakom sluaju, govorimo o istoj pojavi.""Bilo bi mudro, partneru Elija, koristiti na izraz, jer se u suprotnom moe desiti da te

Auroranci ne shvate, to bi onemoguilo svaki razgovor. Maloas si i sam rekao darazliite rei izazivaju nedoumice."

"U redu, onda, koristiemo izraz 'mentalno iskljuivanje'... Dakle, da li moe, na primer,doi do 'mentalnog samoiskljuivanja?"

"Moe, ali su izgledi za tako neto, kako kau robotiari, beskrajno mali. Mogu, sasvoje strane, potvrditi da se nisam nikad susreo ni sa im to bi makar podsealo na

'mentalno samoiskljuivanje'.""U tom sluaju, morali bismo zakljuiti da je neko ljudsko bie namerno stvorilosituaciju koja je dovela do 'mentalnog iskljuivanja'."

"Upravo to, partneru Elija, tvrde i ljudi koji se suprotstavljaju dr Fastolfu.""A budui da to podrazumeva upuenost u robotiku, iskustvo i odreenu vetinu -

nijedna neobrazovana, neiskusna ili izrazito mlada osoba nije to mogla uiniti.""Mogli bismo, partneru Elija, rei da je to veoma razloan nain razmiljanja.""Bilo bi, ak, verujem, mogue sastaviti spisak svih osoba na Aurori koje su u stanju da

uine tako neto, i na taj nain izdvojiti ne tako brojnu skupinu sumnjivih.""To je ve uinjeno, partneru Elija.""I, koliki je taj spisak?""Na spisku se, zapravo, nalazi samo jedno ime."Sada je na Bejlija bio red da zastane. Na licu mu se pojavi namrten izraz. "Samo jedno

ime?" upita on naglo."Tako je, partneru Elija, samo jedno ime", odgovori tiho Denil. "Tako bar misli dr Han

Fastolf, najvei teoretiar robotike na Aurori.""Ali gde se u tom sluaju krije zagonetka? O kome je re?""Razume se, o samom dr Fastolfu", odgovori Denil. Upravo sam ti rekao da je on

najvei teoretiar robotike na Aurori, i prema miljenju samog dr Fastolfa jedino je on biou stanju da Jandera Panela navede na potpuno 'mentalno iskljuenje' a da pri tom ne ostavinikakav trag. Meutim, dr Fastolf istovremeno tvrdi da on to nije uinio."

"A niko drugi nije to mogao uiniti?""Ba tako, partneru Elija. I upravo zbog toga je itava stvar zagonetna.""A ta ako dr Fastolf..." Bejli zastade. Nije imalo nikakvog smisla pitati Denila da li dr

Fastolf lae, ili je, moda, na bilo koji nain u zabludi, bilo u pogledu vlastite procene da jesamo on to mogao uiniti, bilo u pogledu sopstvene tvrdnje da on to nije uinio. Denila jeprogramirao sam Fastolf, i sasvim sigurno tom prilikom nije u robota usadio mogunost dasumnja u samog tvorca programa."Razmisliu o tome, Denile, pa emo ponovo o svemupopriati", zakljui Bejli, nastojei da u svoje rei unese najveu moguu meru obzirnosti.


29/274

"Slaem se, partneru Elija. U svakom sluaju, ionako je vreme za spavanje. Budui da jemogue da te, na Aurori, pritisak zbivanja izloi prinudi da ivi mimo svih utvrenihpravila, uputno bi bilo da se u meuvremenu dobro ispava. Pokazau ti kako se razmetakrevet i stavlja posteljina."

"Hvala ti, Denile", promrmlja Bejli. Malo je bilo verovatno da e mu san lako pasti na

oi. Neposredni cilj njegovog dolaska na Auroru bio je da dokae da Fastolf nije imaonikakvog udela u roboumorstvu - od njegovog uspeha zavisila je dalja bezbednost Zemlje i(mada mnogo manje vana, ali njemu samom isto toliko znaajna) sama Bejlijeva karijera.Meutim, i pre nego to je stigao na Auroru, ustanovio je da je Fastolf, praktino, priznaoda je poinio zloin.

8.Bejli je uspeo da zaspi - tek poto ga je Denil uputio kako da smanji jainu polja koje je

sluilo kao neka vrsta pseudogravitacije. Nije u pitanju bila prava antigravitacija izahtevala je toliki utroak energije da se postupak primenjivao samo u ogranienom obimui pod posebnim okolnostima.

Denil nije bio programiran da objasni kako se to izvodi; a da i jeste, Bejli je bio sasvimsiguran da ne bi uspeo da shvati njegova objanjenja. Na svu sreu, mehanizmom se mogloupravljati i bez poznavanja nauke na kojoj se zasnivao.

"Jainu polja nije mogue svesti na nulu", napomenu Denil, "bar ne, pomou ovihureaja. Spavanje pri nultoj gravitaciji nije nimalo udobno, pogotovo ne za one koji nisunaviknuti na svemirska putovanja. Ono to je oveku potrebno jeste dovoljno smanjenajaina polja, kako bi stekao oseaj da se oslobo

asimov, isak - 04. roboti zore

Documents