Ateistiki egzistencijalizam, koji ja zastupam, je povezaniji. On izjavljuje da, ako bog ne postoji, ima bar jedno bie u kojeg egzistencija prethodi esenciji, jedno bie koje egzistira pre nego to se moe definirati bilo kojim pojmom i da to bie jest ovek, ili, kako Hajdeger kae, ljudska zbilja. ta ovde znai da egzistencija prethodi esenciji?To znai da ovjek najprije egzistira, da sebe susree, iskrsava u svijetu i da zatim sebe definira. Ako se ovjek, kakvog ga poima egzistencijalist, ne moe definirati, to je zato to on najprije nije nita.On e tek poslije biti, i bit e takav kakvim e sebe uiniti. Ako, u stvari, egzistencija prethodi esenciji, nikada se nee moi nita objanjavati dovodei ga u vezu s nekom danom i uvrenom ljudskom prirodom; drugaije reeno: nema determinizma, ovjek je slobodan,ovjek je sloboda. ovjek nije nita drugo nego svoj projekat, on egzistrira samo ukoliko se ozbiljuje, on, dakle, nije nita drugo nego sveukupnost svojih ina, nita drugo nego vlastiti ivot.an Pol Sartr, Egzistencijalizam je humanizam, (u: an Pol Sartr, Filozofski spisi, str. 262, 267. i 273.)

Ali Avram verovae i ne sumnjae, verovae u ono to je protivno razumu.Veraje, naime, ovajparadoks, da jedanpojedinacstoji vie od opteg ali neka se dobro zapamti na takav nain da se kretanje ponavlja, dakle da pojedinac, poto je bio u optem, sada u svojstvu pojedinanog sebe izdvaja kao neto vie od opteg.vera zapoinje upravo tamo gde miljenje prestaje.Nasuprot tome, oni koji nose nakit i spoljne ukrase vere, lako mogu da prevare, jer njihova spoljanjost zapanjujue lii na ono to duboko preziru kako beskonana rezignacija tako i vera na malograantinu.Seren Kjerkegor, Strah i drhtanje, str.167, 212, 208, 188.

, . . ; , : , . 7

. ? . ? , ; , . , , , . . .

, , . , , . 172

. . 156

, , 2. : . , , . - - , , . , - . - : , . - . , . ( : - ). : , . : ( ). !

. , , . , . . , . , . , . , . . . . .