Jedan od prvih rezultata zabeleen je 26. septembra 1824. god. U Engleskoj( 1,57m)Pojava tartan zaletita, specijalnih dueka za doskoite, sprinterica i dr. doprinela je visini skokova blizu 2,5mSkok motkom se krajem 18. veka upranjavao kao gimnastika vebeKao atletska disciplina javlja se na prvom ampionatu Engleske 1866. godine (3,05m)Amerikanac Marcus Wright (1912. g. 4,02m) postigao je prvi svetski rekord koji je priznala IAAF, tvorac je moderne tehnike skoka motkomPojavom novih materijala postavljaju se nove biomehanike osnove ovih skokova

Skokovi- nastanak i razvojNa 13 Olimpijskim igrama uveden je petoboj a u okviru njega skok u daljSavremeno izvorite skoka u dalj ima na takmienju univerziteta Kembrid-Oksford odranom 1864. godineDo poetka ovog veka najvie se upranjavala zgrna tehnika skoka u dalj dok pojedini skakai kao Irac I. Lane (1875) koriste uvinue U Americi se pojavljuje korana varijanta dalja, prvi sa jednim i po korakom je skoio E. Gourdin 1921. god.Na Olimpijskim igrama 1968. u Meksiku Bob Beamon (SAD) je sjoio 8,90 m koranom tehnikom sa 2,5 korakaSkok u vis se pojavio poetkom 19. veka na kotskim i irskim takmienjima

Atletski skokoviZbog sloenije strukture atletskih skokova, oni se smatraju tehnikim disciplinamaCilj atletskih skokova je preskoiti odreenu visinu ili daljinu pomou odreenih rekvizita ili bez njihPostoje dve grupe skokova u odnosu na cilj skoka: 1) Daljinski skokovi gde je cilj postii to veu daljinu 2) Visinski skokovi gde je cilj savladati to veu visinu Struktura kretanja kod atletskih skokova deli se u etiri faze Faze, koje slede jedna iza druge, uslovljene su prethodnim pokretima, te odreene, uinjene greke imaju znaajan uticaj na ispravnost pokreta u sled. fazama

Fazna struktura atletskih skokovaStruktura kretanja kod skokova deli se u etiri faze:Zalet: poetno ubrzanje, pun zalet i priprema za odskokOdskok(odraz): rad odskone noge, rad ekstremiteta koji vre zamahLetDoskok

Zalet cilj ove faze je da skaka kretanjem stvori takvu optimalnu horizontalnu brzinu, koja e njegovo telo vinuti to vie ili to daljeOdreivanje optimalne brzine zaleta je prilino delikatan zadatak

Skaka svoj zalet izvodi uvek sa tano odreenog mesta gde zapoinje poetno ubrzanje na dva mogua naina: iz mesta i iz zaletaPun zalet se izvodi optimalnom brzinom a tempo zaleta je progresivno ubrzavajui, dok se optimalna brzina postie u predposlednjem korakuZadnja tri koraka zaleta nazivaju se priprema za odskokU toku ova tri koraka nastaju promene u nainu tranja, menja se kretanje teita tela, menja se duina i konstrukcija koraka, poloaj i ugao trupa i ritam poslednjih trkakih korakaJedno od najvanijih zadataka ove faze je sputanje teita tela, pretposlednji korak je dui od prethodnih a ugao u zglobu kolena i potporne noge i tla se smanjujuIz nieg poloaja te. tela skaka na duem putu moe delovati silama u odskoku

Postavljanje stopala u predposlednjem ( najduem ) koraku moe biti: preko prednjeg, spoljnog dela stopala; preko celog stopala i preko pete to zavisi od skakake discipline Poslednji korak je krai i bri i omoguava skakau da postavi stopalo bez negativne horizontalne reakcije, pa se odrazna noga postavlja gebuim korakomOdskok sutinski deo skokova koji traje od momenta postavljanja odrazne noge na tlo do momenta naputanja sa tlaCilj odskoka je da se uz to veu horizontalnua brzina pretvori u to veu vertikalnu brzinu a suma ove dve brzine odreuje ugao uzletanja i poetna brzinaPrilikom odraza se razlikuju: 1)kontakt sa tlom 2)moment vertikale i 3)naputanje tla

U fazi ativnog odskoka ( zadnje odupiranje) teite tela se usmerava u eljenom pravcu i ovo je osnovna faza odrazaZamasi rukama mogu biti: naizmenini, paralelni sa savijenim i opruenim rukamaZamasi nogu mogu biti: oprueni u zglobu kolena i savijeni u zglobu kolena3) Let zavisi od skakake discipline ali putanja teita tela se ne moe promeniti, osim uz dejstvo spoljne sile

Skok u daljSkakai u dalj posle odreene duine i brzine zaleta odraavaju se jednom nogom sa odskone daske a doskok se vri sunono ili jednom nogomPostizanje ravnomernog, ritminog ubrzanja je najtei zadatak zaletaFaza aktivnog odskoka nastaje opruanjem u zglobu kuka, kolena i skonog zgloba to u mnogome uslovljava duinu skokaU toku leta nainjeni pokreti mogu da produe skok za jo koji cmCilj pokreta u letu je odravanje ravnotee tela tokom leta i stvaranje najpovoljnijih preduslova za bezbedno prizemljenje

U zavisnosti od vrste pokreta koji skakai ine u letu, razlikujemo sledee tehnike skoka u dalj:Zgrna tehnika ova tehnika je najmanje efikasna to se tie produenja skoka u fazi leta, koriste je uglavnom poetnici i ueniciTehnika uvinua skoka u dalj Ova tehnika daje najbolje uslove za racionalan doskok Korana tehnika skoka u dalj ako se izvede pravilno njom se postiu najbolji rezultati i danas se ona najvie upranjavaMoe da se izvede sa 1,5 ili sa 2,5 koraka u toku leta4) Doskok skaka amortizuje kontakt tela sa podlogom i moe da se izvede na tri naina: unjem, sedanjem pored otiska i sedanjem u otisak stopala

TroskokTroskok zahteva od skakaa izrazito jaku muskulaturu i zglobno ligamentarne vezeSkok se izvodi tako to nakon odraza skaka se doekuje na nogu kojom se odrazio, zatim se doekuje na drugu nogu, kojom izvodi odskok u trei skokTroskok ima tri kretna dela: poskok, korak i skokOdnos skokova je: poskok 36-38%, korak 29-30% i skok 33-35%Poskok treba da iskoristi maksimalno postignutu brzinu za to dui poskok a sa druge strane, od te brzine treba utedeti to vie za dalje izvoenje sledeeg korakaKorak se izvodi sa iste odrazne noge i horizontalna brzina je manja nego kod poskoka istovremeno velika snaga

Skok trei kretni deo a njegov cilj se podudara sa ciljem skoka u dalj te se oni realizuju na isti nain istim sredstvimaRad ruku obavlja se na dva naina naizmenino i paralelno

Skok u visNi jedna disciplina u atletici nema toliko varijanti tehnike, ni mogunosti za realizovanje zadatka koju disciplina trai a u ovom sluaju je to savladavanje maksimalne mogue visine jednononim odrazomRazlikujemo nekoliko tehnika skoka u vis: prekorana tehnika makazice,duple makazice, zgrna, opkorana i lena tehnika fozberi - flopDanas je lena tehnika jedina koja egzistira na takmienjimaZalet kod makazica se izvodi pravolinijski koso u odnosu na letvicu a kod flopa je polukruniCilj zaleta je da se razvije optimalna brzina i to pomou progresivnog ubrzanja

Poetno ubrzanje se zapoinje sa tano odreenog mesta i na dava naina: iz mesta i iz kretanjaPun zalet se razvija tako to se optimalna brzina dostie na raun poveanja frenkvencije i duine korakaSkakau je potreban nagib ka centru zamiljenog kruga u zaletu i on to postie tranjem po polukrunoj liniji, gde naginjenjem tela mora savladati centifugalnu silu koja ga tei izbaciti van krugaNagibom skaka osigurava da iz otklona postavi nogu u odraz, to rezultira efikasnim skokomPosle odraza, horizontalna sila telo skakaa gura napred pa bez otklona, to obezbeuje polukruni zalet, skaka bi ruio letvu pre dostizanja potrebne visinePriprema za odskok 2-3 koraka pre odraza, preko peta

Trei korak, od mesta odskoka, izvodi se bre od prethodnih, a stopalo se postavlja na petu2) Odskok rastojanje izmeu mesta odskoka i letvice zavisi od ugla pod kojim se vri zalet a mesto odskoka zavisi od brzine zaleta, brzinsko-snanih sposobnosti skakaa i tehnike samog skokaNajvie karakteristino je savijanje kolenog zgloba zamajne noge (135-140 stepeni)Zamah ruku moe biti naizmenian i paralelan i kada je ruka vodilja pravca leta3) Let nastavlja se okretanje oko uzdzne ose tela, skaka zamajnu nogu i dalje dri gore, isturi kukove i kao posledica toga odrazna noga, savijena u kolenom zglobu, dostie visinu zamajne noge a trup se savija u zaklon,to dovodi do daljeg savijanja kolena

U lunom poloaju skaka se nalazi iznad letvice, gde je brzina okretanja oko poprene ose tela najveaPreko letve prvo prelazi glava ili ruka vodilja, trup, karlica ide na dole a kolena na gore i opruanjem u zglobu kolena, skaka prenosi i pete preko letvice4) Doskok kod flopa je na plea sa blago ukruenim telom i povlaenjem kolena pored uiju

Skok motkomMotke su bile od razliitog materijala: drvene, metalne a u novija vrema i elastine motke od vetakog materijalaTri tipa motke: meke , srednje i tvrdeStrukturu kretanja skoka motkom ine sledee faze:Zalet zavisi od hvata i noenja motke a deli se na dva dela : tranje s motkom i postavljanje motke u kutijuOdskok - vaan je brz zalet i precizan ubod a prenoenje energije na motku poinje jo na tlu kada se ona savija, ugao odraza je najmanji u odnosu na druge skokove 14-20 stepeniPotporna faza vis, zamah, skupljanje, opruanje odupiranje Let - bezpotporna fazaDoskok na lea, velikom povrinom tela

http://www.youtube.com/watch?v=x4yhE5KEPq0http://www.youtube.com/watch?v=8_RfK2rp2Tohttp://www.youtube.com/watch?v=byBlB_NKOvchttp://www.youtube.com/watch?v=2p86D2xjvvg