Univerzitet u Beogradu

Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

PRIMENA AUGMENTATIVNE I ALTERNATIVNE INTERVENTNE METODE KOD OSOBA SA AUTIZMOM

Seminarski rad

Beograd , 2013

Sadržaj

1

Uvod……………………………………………………………………………………4

Augmentativna i alternativna komunikacija………………………..5 - Definisanje augmentativne i alternativne komunikacije…………..5 - Istorijski razvoj augmentativne i alternativne komunikacije……..5 - Ciljevi augmentativne i alternativne komunikacije......................6

Autizam i AAC……………………………………………………………………..7 -Poremećaji autističnog spectra…………………………………………………7 -Pormećaji socijalne komunikacije …………………………………………….7 a)Preverbalna komunikacija……………………………………………….7 b)Neverbalna komunikacija………………………………………………..7 c)Verbalna komunikacija…………………………………………………….7

Značaj primene AAC sistema kod autizma..............................8 - Potreba za korišćenjem tehnika AAC………………………8

- Komunikacioni modeli.........................................................9

Nepotpomognute metode komunikacije……………………9

Znakovni jezik i autizam…………………………………...10

-Korišćenje znakovnog jezika u razvoju komunikacijskih

veština kod autizma: Studija slučaja (1)..................................10

Potpomognute metode komunikacije……………………...11

Komparativna studija......................................................................12

Objekt simboli i njihova primena kod autizma...................14

-OSR simbolički set za komunikaciju…………………………14

PECS (Picture Exchange Communication System)…….....15

-PECS: Studija slučaja ( 2) ………………………………..…18

-PECS:Studija slučaja ( 3)………………………………..….19

ASD (Autism Spectrum Disorder) komunikacijski set………20

Table za komunikaciju…………………………………………21

2

Asistivna tehnologija u AAC…………………………….……..22

Jednostavna tehnologija………………………………………..23

Visoka tehnologija………………………………………………23

Primena asistivne tehnologije kod autizma………………..….24

-Studija slučaja (4)…………………………………………...…24

VOCAs (Voice Output Communication Aids)………………..28 -Studija slučaja (5)………………………………………...…….32

-Studija slučaja (6 ) …………………………………….……33

Kompjuter u funkciji asistivne tehnologije i njegova primenakod osoba sa autizmom…………………………………..……34

-Microsoftova posvećenost pristupačnosti……………………..36 - Studija slučaja ( 7)…………………………………………....43 - Studija slučaja ( 8)…………………………………………....45

Nove tehnologije u AAC……………………………………....45

- Tablet računari , značaj i primena u AAC................................45 -AAC aplikacije za osobe sa autizmom……………………..…47

Zaključak..............................................................................................50

Literatura…………………………………………………...….51

Uvod

Ljudska bića imaju snažnu potrebu da budu sa drugim ljudima, i da sa njima komuniciraju.

3

Šta je komunikacija? Uopšteno,možemo reći da je komunikacija razmena ideja između odašiljaoca i primaoca.To podrazumeva prenos poruke i odgovor ili fidbek.Komuniciramo da bi smo uspostavili kontakt,dosegnuli ili uticali na nekog.Komuniciramo, da bi smo zadovoljili svoje želje, otkrili svoja osećanja, podelili informacije, i ostvarili zacrtan cilj.Komunikacija je interaktivna, i podrazumeva davanje i primanje.Komunikacija ima mnogo formi.Može biti uključeno jedno, ili kombinacija čula vida,sluha,mirisa i dodira.Kroz intrapersonalnu i interpersonalnu komunikaciju se ostvaruje najvažniji cilj komunikacije,a to je socijalizacija i prenos informacija.Ovi ciljevi se mogu ostvariti ako imate razvijen čitav spektar sposobnosti potrebnih za njihovo realizovanje.Značaj komunikacije može se sažeti u često citiranoj misli Danijela Vebstera (Daniel Webster) : “……Ako bi mi oduzeli sve što posedujem,i kada bih morao da izaberem samo jedno da zadržim,izabrao bih moć komunikacije,jer bih pomoću nje mogao ponovo da steknem sve ostalo.” Sva živa bića imaju potrebu da komuniciraju. Smatra se , da i materijalni i nematerijalni svet komunicira razmenom različitih vrsta energije.Ipak,samo ljudska vrsta ima sposobnost komunikacije verbalnim putem. Realizacija ove sposobnosti podrazumeva složene procese nastajanja,razvoja i primene.Ovladavanje ovom, možda najkomplikovanijom i još uvek ne do kraja razjašnjenom sposobnošću,čini čoveka jedinstvenim i superiornim u svetu živih bića.Međutim,postoje ljudi koji i pored određenih sposobnosti imaju i teške poremećaje i ometenosti, i zbog toga ne mogu da ostvare komunikaciju pomoću prirodnog, konvencionalnog usmenog govora,ili pisanja.Poslednjih nekoliko godina intenzivno se razvila augmentativna i alternativna komunikacija – AAC (augmentative and alternative communication), vrsta komunikacije koja predstavlja dopunu ili zamenu za prirodni govor i pisanje.Primena augmentativne i alternativne komunikacije omogućava mnogim osobama sa potrebom za posebnom podrškom, posebno teško ometenim različite etiologije,da u okviru svojih mogućnosti maksimalno razviju svoje potencijale i žive dostojanstvenije,lakše i sadržajnije komunicirajući sa drugima. Augmentativna i alternativna komunikacija predstavlja dragocenu mogućnost za osobe sa teškim ometenostima,onda kada su njihove individualne mogućnosti i potrebe pažljivo procenjene, i u skladu sa njima postavljeni odgovarajući ciljevi.Znanje o etiologiji poremećaja komunikacije predstavlja osnov za primenu augmentativne i alternativne komunikacije. AAC se može opisati kao “oblast sastavljena iz oblasti”, i koja u sebe uključuje okupacionu terapiju, fizikalnu terapiju, socijalni rad, specijalnu edukaciju, logopediju, rehabilitacioni inženjering itd.

Augmentativna i alternativna komunikacija

Definisanje augmentativne i alternativne komunikacije

4

Augmentativna i alternativna komunikacija je dopuna i/ili zamena za prirodni govor i/ili pisanje, upotrebom potpomognutih i/ili nepotpomognutih simbola i odgovarajućih načina selekcije i prenosa tih simbola.Kao sveobuhvatan i mnogo širi termin, augmentativna i alternativna komunikacija se upotrebljava da opiše upotrebu specifičnih strategija,metoda i tehnika za dopunu i/ili za alternative prirodnom govoru i/ili pisanju.Neke osobe mogu koristiti samo alternativne,ili samo augmentativne metode.Zato se smatra da širi termin augmentativna i alternativna komunikacija pokriva kontinuum upotrebe komunikacije.AAC simboli i pristupi mogu se opisati u različitim dimenzijama.Opšte prihvaćena, superordinirana klasifikacija je podela na potpomognutu i nepotpomognutu komunikaciju.Potpomognuta komunikacija podrazumeva upotrebu bilo kog pomoćnog sredstva van ljudskog tela,kao što su grafički simboli,mehanički pokazivači,prekidači, i mikrokompjuteri. Potpomognuta komunikacija se ostvaruje pomoću potpomognutih simbola.Nepotpomognuta komunikacija podrazumeva samo upotrebu ljudskog tela, i uključuje vokalizaciju,prirodan govor,treptanje,gestove i manuelne znake.Nepotpomognuta komunikacija se realizuje pomoću nepotpomognutih simbola.Najveći broj ljudi upotrebljava kombinaciju potpomognutih i nepotpomognutih AAC metoda,tako da govorimo o multimodalnoj komunikaciji.

Istorijski razvoj augmentativne i alternativne komunikacije

Augmentativna i alternativna komunikacija,kao prepoznatljivo polje rada koje se bavi unapređivanjem komunikacionih sposobnosti kod osoba koje nemaju ,ili gotovo nemaju sposobnost funkcionalnog govora,relativno je nova oblast. Iako su AAC kao sistem komunikacije upotrebljavali kliničari i edukatori pedesetih godina XX veka,kao autentično polje rada je postala prepoznatljiva sedamdesetih godina.Krajem sedamdesetih godina XX veka,AAC postaje prepoznatljiva kao legitiman metod komunikacije.Početkom osamdesetih, AAC postaje oblast profesionalne specijalizacije.Na konferencijama u Torontu 1980. i 1982. godine,zaživela je ideja o prvom međunarodnom udruženju za augmentativnu i alternativnu komunikaciju.Ideja je realizovana 1983. godine i formirano je društvo pod nazivom ISAAC (International Society for Augmentative and Alternative Communication).

Ciljevi augmentativne i alternativne komunikacije

Cilj uvođenja AAC u rad sa odraslima koji imaju problem u komunikaciji je dvojak:

5

- maksimalno poboljšanje njihove komunikativne funkcije u onim sferama života koje pacijent smatra prioritetnim- kontinuirano praćenje pacijentovih potreba koje se tokom terapije menjaju.

Zbog toga je neophodno:

- definisati ulogu AAC u terapiji i definisati pacijentovu potrebu za komunikacijom; - proceniti pacijentove komunikacione sposobnosti da bi se odredile odgovarajuće opcije; - definisati spoljašnje otežavajuće faktore; - pronaći strategije za procenu uspešnosti intervencija;

U tretmanu ciljevi su tako postavljeni da pomognu pojedincima u njihovim svakodnevnim komunikacionim potrebama, da olakšaju razvoj govora i jezika, ili da omoguće povratak izgubljenih govorno - jezičkih sposobnosti (Blackstone, 1989 ).

Autizam i AAC

Poremećaji autističnog spektra

6

Autizam je neurorazvojni poremećaj koga karakterišu značajna oštećenja u oblasti recipročnih socijalnih interakcija i obrazaca komunikacije, kao i ograničen, stereotipan i repetitivan repertoar ponašanja, interesovanja i aktivnosti (SZO,1992).

Lorna Wing definiše autizam kao razvojni neurološki, a ne mentalni poremećaj.Trijadu poremećaja čine poremećaji socijalne interakcije,socijalne komunikacije i imaginacije, kao i određeni broj repetitivnih aktivnosti.Različitost ispoljavanja pomenute trijade utiče na različite varijante ispoljavanja kliničke slike.

Poremećaji socijalne komunikacije

a)Preverbalna komunikacija:

Prema nekim autorima, kao kvalitativno distinktivna karakteristiku preverbalnog razvoja autistične dece izdvaja se odsustvo protodeklarativnih gestova.Ispitivanja su pokazala da deca sa autizmom često manipulišu rukom ispitivača zahtevajući željeni predmet, a da pri tome ne pokazuju predmete kažiprstom, niti ostvaruju kontakt pogledom u cilju komunikacije (Stone,Ousley,Yoder,Hogan&Hepborn,1997).

b)Neverbalna komunikacija:

Kod autizma je neverbalna komunikacija izmenjena.Izraz lica obično ne prati intonaciju (“prazno lice” deteta sa autizmom),kontakt pogledom je kratkotrajan ili se izbegava, gestovi su izvan konteksta govora.

c)Verbalna komunikacija:

Razvoj govora kod dece sa autizmom je u korelaciji sa stepenom njihovog intelektualnog funkcionisanja,što znači da su receptivne i ekspresivne jezičke sposobnosti utoliko razvijenije ukoliko im je inteligencija viša.Zato komunikativni deficit predstavljaju jedan od ključnih kriterijuma za postavljanje dijagnoze autizma. Kod dece kod koje se razvije govor javlja se eholalija,metaforičan govor, neologizmi (“neologizam” je “nova reč”), inverzna upotreba ličnih zamenica.

Značaj primene AAC sistema kod autizma

Potreba za korišćenjem tehnika AAC

7

Istraživanja potvrđuju da kod sve autistične dece kasni razvoj govora.Većina ove dece sa teškom ili dubokom mentalnom retardacijom nikada ne progovori.Mutizam:(Hingtgen & Bryson,1972) utvrdili su da se prevalencija mutizma (lack of speech) u autistične dece kreće od 28 do 61%.Autori su istakli razliku između potpunog/totalnog i funkcionalnog mutizma.Potpuni mutizam karakteriše potpuni nedostatak vokalizacije,dok kod funkcionalnog mutizma postoji izvesno prisustvo vokalizacije, ali koja se ne koristi sa značenjem (koja nema značenje) u socijalnoj interakciji.Nedostatak u govornom razvoju mutističnih autističnih osoba zavisi od više faktora. U 50% slučajeva to je težina kognitivnih deficit.Događa se da autistična deca koja su već stekla,izgube sposobnost govora (Kurita,1985).Autor je zapazio da je u slučaju 246 japanske autistične dece, 97 zaboravilo reči (koje je naučilo do 30. meseca života), troje dece je koristilo rečenice od po dve-tri reči do momenta gubitka govora, 31 dete je ponovo naučilo reči, dok kod njih 68% govor nije ni bio razvijen u to vreme.Skoro polovina autistične dece nikada ne razvije funkcionalan govor (Tager-Flusberg,1989).Među autističnim osobama koje poseduju verbalnu sposobnost,skoro 75% ispoljava eholaliju.(Prizant,1983).Govor autističnih osoba se opisuje kao stereotipan,prazan, papagajski i monoton.Ova deca ispoljavaju atipičan fonološki razvoj.Sintaksa se često razvija istim redosledom kao i kod dece tipičnog razvoja,iako taj proces može biti nešto sporiji, izuzev delova iskaza koji imaju promenljiva značenja-deiktika (ovde-onde, sada-tada), a koja deca sa autizmom teško shvataju.Semantičke sposobnosti dece sa autizmom razlikuju se od dece tipičnog razvoja po tome što ona imaju karakteristične smetnje u razumevanju značenja apstraktnih figurativnih izraza.Abnormalnost koja se ispoljava u pragmatskim sposobnostima autistične dece sastoji se u tome da ona često govore neprimereno socijalnom kontekstu,što se pre svega odnosi na eholaliju,kada dete ponavlja reč,frazu ili čitav deo razgovora koji je čulo ranije,van trenutnog konteksta; i imaju smetnje u prepoznavanju šta jedna osoba očekuje od druge u razgovoru.Pragmatski deficit se javlja kao jedna od manifestacija fundamentalnog kognitivnog deficita.Dakle,kod dece sa autizmom javlja se:-kompletno odsustvo govora (mutismus)-nesposobnost govora,nerazvijen govor (alogia)-ponavljanje stereotipnih fraza i -eholaličan govor (echolalia).

Sve ovo upućuje na ogroman značaj upotrebe augmentativnih i alternativnih komunikacijskih sistema u radu sa ovom decom.Koji će se vid augmentativne komunikacije primenjivati zavisi od situacije i zahteva komunikacionog zadatka,od veština osobe koja mora izvršiti zadatak, kao i od pomoći ili tehnika koje se primenjuju.

8

Da bi osobe sa autizmom efikasno komunicirale, moraju imati multikomponentni komunikacioni sistem i svaka komponenta tog sistema mora biti integrisana u sve aspekte života te osobe.

Komunikacioni modeli

Komponente u komunikacionom sistemu pojedinca,mogu biti pomoćne i njih čine sredstva koja su podeljena na “high-tech” i “low-tech” komunikaciona sredstva.“High-tech” se odnosi na sredstva koja zahtevaju električnu ili baterijsku energiju za pogon.“Low-tech”se odnose na pomoćna sredstva koja ne zahtevaju niti električnu, niti baterijsku energiju.Simboli koji se upotrebljavaju u AAC se uopšteno dele u dve kategorije:-poluautomatski (potpomognuti) simboli i -samostalni (nepotpomognuti) simboli.

Nepotpomognute metode komunikacije

Nepotpomognute metode komunikacije ostvaruju se pomoću tehnika koje ne zahtevaju upotrebu ničega (predmeta,tehnike) što je izvan ljudskog tela.Primarni komunikacioni metodi iz ove kategorije su:1.Gestovni govor i govor tela

2.Znakovni jezik

3.Vokalizacija i govor.

Znakovni jezik i autizam

Poslednjih godina, stručna i naučna javnost je u velikoj meri zainteresovana za uticaj znakovnog jezika na razvoj komunikacije kod dece sa autizmom. Istraživanja sprovedena u prethodnih 30 godina su pokazala da korišćenje znakovnog jezika kao habilitacionog metoda

9

u tretmanu ove dece, dovodi do značajnog poboljšanja sposobnosti komunikacije. Primena ovog vizuelnog sistema komunikacije je naročito značajna za osobe sa autizmom kod kojih su prisutne smetnje u auditornom procesiranju informacija.Navešćemo neke od prednosti korišćenja znakovnog jezika u tretmanu osoba sa autizmom:-Korišćenje znakovnog jezika kao sistema komunikacije ne zahteva značajna materijalna sredstva, kao što je to slučaj sa nekim drugim tehnikama augmentativne i alternativne komunikacije.-Znakovni jezik omogućava jezički razvoj deteta sa autizmom, postajući medijum, preko koga se pomoću jezičkih konstrukcija mogu učiti komunikacione veštine.-Znakovni jezik, sa praktično neograničenim ekspresivnim potencijalom i stalnom sposobnošću prilagođavanja predstavlja funkcionalan i efikasan način komunikacije.-Iako fizička produkcija znakova može iziskivati promene i pokrete, oblik ruku kao komponenta ima i statičku, vizuelnu konfiguraciju za imitaciju.Pored toga, logoped može i konkretno svojim rukama da oblikuje i modelira ruke svog učenika do korektne produkcije.Pored ovoga, neki autori tvrde da, korišćenje znakovnog jezika određenom broju dece sa autizmom pomaže u razvoju njihovih verbalnih sposobnosti.

Korišćenje znakovnog jezika u razvoju komunikacijskih veština kod autizma: Studija slučaja (1)

U ovoj studiji (Edward G. Carr,Binkoff, Kologinsky, Eddy,1978) , četvoro autistične dece sa nerazvijenim govorom je podvrgnuto učenju znakovnog jezika u svrhu poboljšanja komunikacijskih sposobnosti.Procedura se sastojala u sprovođenju dve vrste individualnih terapijskih seansi eksperimentalnog tipa, sa trajenjem od po 20 minuta,tri puta nedeljno u trajanju od jedne godine.Prvi korak u tretmanu se sastojao od učenja znakova koji reprezentuju pojmove iz neposredne okoline deteta.Posle sprovedenog seta terapijskih seansi, sledi test situacija, u kojoj terapeut procenjuje stepen usvojenosti znakova za svaki pojedinačni pojam predstavljen u prvom koraku tretmana.U studiji je učestvovalo četvoro institucionalizovane dece sa dijagnozom autizma, uzrasta od 10-15 godina, sa nerazvijenim govorom,oskudnom vokalizacijom i siromašnim socijalnim interakcijama. Razumevanje govora je bilo ograničeno na izvršavanje jednostrukih naloga.Rezultati studije su ukazali na značajan napredak u razumevanju značenja i produkciji znakova kod četvoro autistične dece. Ovakav zaključak upućuje stručnjake na dalja istraživanja o značaju uticaja znakovnog jezika na razvoj komunikacije kod osoba sa autizmom.Tokom osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka, uočava se značajan pomak u korišćenju AAC sredstava komunikacije u radu sa decom sa autizmon. Upotreba znakovnog jezika kao sistema komunikacije ustupila je prednost korišćenju nekih drugih AAC sredstava i tehnika kao što su fotografije i simboli.Mirenda i Ericson (2000) objašnjavaju da sve češće

10

korišćenje vizuelno-grafičkih tehnika nastaje kao rezultat istraživanja u tri glavne oblasti: imitacije, ikoničnosti i razumljivosti.Pored nalaza stručnjaka koji ukazuju na generalizovan deficit sposobnosti imitacije kod ove dece, značajna su i istraživanja koja pokazuju da najveći broj dece sa autizmom ima slabo razvijenu sposobnost korišćenja gestova, uz pridružene smetnje motornog planiranja i egzekucije (Yoder & Layton, 1988). Isti autori smatraju da je znakovni jezik, uprkos ikoničnosti, suviše apstraktan za ovu populaciju dece, koja lakše komuniciraju koristeći simbole koji poseduju više sličnosti sa pojmovima na koje se odnose.Problem sa razumljivošću u ovom slučaju se odnosi na činjenicu da razumevanje znakovnog jezika i komunikacija putem njega nije jednostavna i laka za komunikacione partnere.Howlin (2006) smatra da na prelaz sa korišćenja znakovnog jezika na vizuelno-grafički sistem utiče činjenica da su se vizuelno grafička sredstva pokazala veoma korisnim u razvoju komunikacijskih sposobnosti, naročito u kombinaciji sa TEACCH programom (Treatment of Education of Autistic and related Communication handicapped Children; Schopler, Reichler, & Lansing, 1980) , razvijenim sedamdesetih godina dvadesetog veka.U isto vreme stručnjaci razvijaju i druge vrste simboličkih setova i sistema u augmentativnoj i alternativnoj komunikaciji kao što su Blis simboli (Bliss, 1965; Blissymbolics Communication International, 2011), PCS (Mayer-Johnson, 1981) i dr.

Potpomognute metode komunikacije

Pod potpomognutim komunikacionim tehnikama, podrazumeva se upotreba fizičkih objekata, najčešće pomoćnih sredstava ili uređaja koji se koriste za komunikaciju porukama. Potpomognuti simboli se dele na:1.Objekt simboli (predmeti u realnoj veličini, minijaturni predmeti,taktilni simboli)2.Osnovni slikovni simboli bez lingvističkih karakteristika (fotografije,jednostavne lineacije, osnovni slikovni rečnik, PCS, Okland slikovni rečnik, B-DAG-Brady-Dobson Alternative Communication, PIC-Pictogram Ideogram Communication, Mosman Sounds and Symbols, drugi komercijalni simboli npr Touch in Talk)3.Delimično slikovni simboli sa lingvističkim karakteristikama (PICSYMS, Blis simboli, Cyber Glyphs, Sig simboli)4.Primarni slikovni simboli za specijalnu primenu kod VOCA aparata-voice output communication aid (Dyna Syms, Lingraphica Concept-Images)5.Potpomognuta reprezentacija manuelnih znakova i gestova (Sig simboli,Worldsign, Makaton simboli, HANDS, SignWritting, sintetički ili animirani manuelni znaci i gestovi, slike ili ilustracije znakova i gestova)6.Simboli bazirani na alfabetu (Tradicionalna ortografija, modifikovana ortografija,Brajev kod, Morzeov kod, potpomognuta reprezentacija daktilologije)7.Fonemski ili akustički simboli (složeni rebusi, vizuelna fonacija,fonetski alfabeti npr. IPA, ITA, NU-VUE-CUE)8.Proizvoljni logografi i oblici (Yerkish leksigrami, Premak simboli)

11

9.Elektronski produkovani vibratorni-akustički simboli (vibrotaktilni kodovi, elektronska imitacija govora,elektronski produkovan govor)

Komparativna studija:

Anderson (2002) nam ukazuje na rezultate veoma interesantne komparativne studije. Tema kojom se autor bavio odnosila se na upotrebu znakovnog jezika nasuprot Picture Exchange Communication System (PECS) u AAC intervenciji kod autistične dece.U prvoj studiji se uočava da korišćenje znakovnog jezika u tretmanu dovodi do poboljšanja kontakta očima i podsticanja razvoja vokalizacije kod ove populacije dece.Sa druge strane, komunikacija putem PECS sistema omogućava autističnoj deci generalizaciju naučenih sadržaja na nove situacije (Anderson,2002). Bolja generalizacija sadržaja je uočena i u drugoj komparativnoj studiji koju su sproveli Chambers i Rehfeldt (2003). Bopp, Brown & Mirenda (2004) su uočili da je kod dece kod koje je znakovni jezik intenzivno korišćen u tretmanu tokom dužeg vremenskog perioda došlo do značajnog poboljšanja određenih aspekata ponašanja.

Koji AAC sistem odabrati kao najbolje i najefikasnije rešenje za dete sa autizmom? Odgovor na ovo pitanje nije nimalo jednostavan. Odluku o tome da li će koristiti neku od nepotpomognutih metoda komunikacije, ili se pak odlučiti za neku od potpomognutih komunikacionih tehnika, stručnjak donosi individualno za svako dete, u zavisnosti od nivoa razvoja sposobnosti deteta.Cilj je odabrati onaj AAC sistem komunikacije koji će biti najbolje i najefikasnije rešenje za dete i njegovu okolinu.

Pristup: +Prednosti: -Nedostaci:

12

Grafički simboli+vizuelno pamćenje je često dobro razvijeno kod dece sa autističnm spektrom

+manje je zahtevno za pamćenje

+razumevanje poruke je lakše za komunikativne partnere

-zahtevaju dobro razvijenu sposobnost vizuelne diskriminacije-nizak stepen komunikacije između korisnika i partnera-problemi sa pristupom sistemu, važno je biti pažljiv-gramatičke i semantičke relacije su teže za prenošenjeputem grafičkih simbola

Znakovni jezik+uvek dostupan za korišćenje+više je prirodan, tranzijentan, omogućava kontakt očima

-partneri u komunikaciji moraju biti sposobni da produkuju i razumeju različite znakove-problem se javlja kod osoba sa deficitom egzekutivnih funkcija i motornih veština kao što su: dispraksija, problem motornog planiranja i memorije koji mogu ograničiti pojedinca u korišćenju znakovnog jezika kao AAC sistema

Tabela 1. Prednosti i nedostaci korišćenja znakovnog jezika i grafičkih simbola kao AAC sistema kod autizma (Wendt,2008)

Objekt simboli i njihova primena kod autizma

13

OSR simbolički set za komunikaciju

Primena objekt simbola u tretmanu dece sa autizmom stručnjacima i roditeljima može biti od velikog značaja.Navešćemo neke od trenutno najzastupljenijih komunikacijskih sistema ove vrste:Dizajniran od strane Britteny Asher, M.S., CCC-SLP, Object-Symbol Resource, LLC,  predstavlja jedan od najtraženijih setova za komunikaciju današnjice. Namenjen je razvoju komunikativnih veština kod dece sa smetnjama u razvoju, a već duži niz godina se veoma uspešno primenjuje u habilitaciji osoba sa autizmom.Set je dizajniran tako da omogući razvoj komunikacije onim osobama koje zbog ograničenja u funkcionisanju, nisu u mogućnosti da koriste apstraktniji metod.Autorka je posle višegodišnjeg istraživanja zaključila da kod ovih osoba, primena AAC sistema koji se zasnivaju na korišćenju slikovnih simbola nije toliko uspešna kao što je to slučaj sa Object-Symbol Resource, LLC sistemom.OSR komunikacijski sistem sadrži posebno odabran set objekt simbola, kreiranih od strane stručnjaka.Svaki simbol reprezentuje po jednu dnevnu aktivnost.Uz kontinuirano korišćenje, osoba sa autizmom posle određenog broja ponavljanja razume značenje svakog pojedinačnog simbola u setu.Npr. kada detetu, prezentujemo simbol-ključ, dete će znati da je vreme za vožnju automobilom.OSR korisnicima takođe nudi komunikacione table, table koje deci omogućavaju pravljenje izbora između više ponuđenih opcija kao i table sa dnevnim rasporedom aktivnosti koji se individualno kreira za svaku osobu.Uz svaki komunikacijski set dat je priručnik sa instrukcijama za efikasno korišćenje.

Slika 1. Na slici je prikazan osnovni set objekt simbola iz OSR sistema za komunikaciju.Osnovni set se sastoji iz 20 simbola koji reprezentuju uobičajene dnevne aktivnosti.

14

Slika 2. Osoba na slici koristi OSR komunikacionu tablu, što joj omogućava da izrazi svoje potrebe i na taj način ostvari komunikaciju sa drugim ljudima.

PECS (Picture Exchange Communication System)

Slika 3. PECS

Autori: Andrew S. Bondy, Ph.D. & Lori Frost, M.S., CCC/SLP

PECS je razvijen 1985. godine kao jedinstven AAC sistem, namenjen osobama sa

poremećajem iz autističnog spektra.Takođe se može koristiti i kao sistem komunikacije kod

osoba sa mentalnom retardacijom,oštećenjem sluha i drugim vidovima poremećaja u razvoju.

Prvobitno korišćen u Delaware Autistic Program, PECS je dobio svetsko priznanje za

značajan doprinos razvoju augmentativne/alternativne komunikacije.

PECS kao sistem komunikacije ne zahteva korišćenje skupih i složenih materijala.

Obučavanje osobe sa autizmom za korišćenje PECS sistema komunikacije počinje tako što

pojedinac daje sliku svom komunikativnom partneru, koji u tom trenutku dobijanje kartice

shvata kao zahtev.

15

Procedura se nastavlja tako što terapeut/roditelj uči dete da diskriminiše slike, zatim sledi

njihovo kombinovanje u rečenice.Na složenijim nivoima osoba sa autizmom koristi slike za

postavljanje pitanja i odgovaranje na njih kao i na komentarisanje različitih događaja.Cilj

primene ovog sistema je da omogući detetu razvitak komunikacije uz korišćenje slika i

postizanje samostalnosti u izražavanju potreba.

Istraživanja pokaziju da korišćenje PECS kao AAC sistema pomaže osobama sa autizmom u

razvoju komunikativnih veština.Podaci ukazuju da je kod određenog broja dece došlo i do

poboljšanja u razvoju verbalnih sposobnosti.

Šest faza PECS-a:

Faza 1. Kako komunicirati?

Terapeut/roditelj uči dete kako da odabere pojedinačne slike koje reprezentuju

predmete ili aktivnosti koje dete u tom trenutku želi.

Faza 2. Različite relacije i upornost komunikacionog partnera

U ovoj fazi se radi na generalizaciji naučenih veština.Osoba komunicira putem slika

na različitim mestima sa različitim ljudima i u različitim relacijama.

Faza 3. Diskriminacija slika

Od dve ili više ponuđenih slika dete treba da odabere onu koja u datom trenutku

oslikava njegovu potrebu za određenim sadržajem.

Faza 4. Konstrukcija rečenice

Dete u ovoj fazi uči kako da konstruiše proste rečenice koristeći “Ja želim” karticu u

kombinaciji sa slikom koja reprezentuje željeni pojam.Sa napredovanjem deteta u

komunikaciji, postepeno se uvode glagoli, pridevi,predlozi i prilozi.

Faza 5. Odgovaranje na pitanja

Terapeut/roditelj uči dete da korišćenjem kartica sa slikama, odgovori na pitanje

“Šta želiš?”

16

Faza 6. Komentari

Osoba uči kako da, putem kartica odgovori na pitanja “Šta vidiš?”, “Šta čuješ?”

“Šta je to?”, pri čemu odgovor na pitanje počinje korišćenjem kartice “Ja vidim”

“Ja čujem” , “To je”.

Slika 4.

Kartice sa slikama

(PECS-Picture Exchange Communication System)

Slika 5.

PECS, kompletan set,

sadrži 151 karticu sa slikama

17

PECS: Studija slučaja (2)

Anderson:Uzbuđenje i radost kroz komunikaciju uz pomoć slika

Autor:Sylvia Diehl

Anderson je trogodišnji dečak sa poremećajem iz autističnog spektra koji je na Univerzitet na Floridi (University speech and hearing center) stigao iz lokalnog školskog centra.

Istorija:Od majke dobijamo podatke da je porođaj protekao normalno,bez komplikacija.Rani psihomotorni razvoj deteta je uredan. Status deteta prilikom našeg prvog susreta sa njim ukazuje na prisustvo sniženog mišićnog tonusa. Dete je motorički nespretno.Socijalne interakcije su neprikladne.Anderson ne prihvata poziv za igru,ne imitira izraze lica ili pokrete odraslih.

Komunikacija:Razvoj govora je odložen, prisutna je vokalizacija.Neverbalna komunikacija je izmenjena. Dete uspostavlja kontakt manipulišući rukom ispitivača i usmeravajući je ka željenom predmetu,bez kontakta očima.

Procena:Procena komunikativne kompetencije je izvršena pomoću The Communication Symbolic and Behavior Scales Developmental Profile (CSBS DP; Wetherby&Prizant,1993).Ovaj instrument je prvenstveno namenjen za uzrast od 6-24 meseca. Iako je Anderson dečak uzrasta 36 meseci, pomenuta skala je kod njega korišćenja za procenu komunikacije. Prema mišljenju stručnjaka, primenom ovog instrumenta se dobijaju relevantne informacije o komunikativnom razvoju za uzrast od šest meseci do šest godina.

Intervencija:Iz razloga što Anderson nije bio u mogućnosti da svoje potrebe izrazi verbalnim putem, primena AAC sistema komunikacije je uzeta u razmatranje. Do tog trenutka, dečak je koristio približno deset znakova , ali ne u svrhu komunikacije.Ono što je takođe bilo bitno je činjenica da dečakove veštine motorne imitacije nisu u dovoljnoj meri razvijene da omoguće potpunu diferencijaciju znakova.Sve ovo su razlozi zbog kojeg je stručni tim u saradnji sa roditeljima, kao najadekvatniji AAC sistem komunikacije za dete odabrao PECS (The Picture Exchange Communication System).Kao dodatak je predloženo korišćenje dnevnog rasporeda koji će detetu omogućiti vizuelnu prezentaciju simbola koji reprezentuju pojmove i aktivnosti iz svakodnevnog života.

Ishod tretmana:Krajem godine, video snimljen u vrtiću koji dečak pohađa, prikazuje Andersona koji spontano koristi PECS za izražavanje svojih potreba. Razvoj govora je takođe napredovao, pa dečak koristi pojedinačne reči zajedno sa PECS sličicom “Ja želim” u komunikativne svrhe.Izražava zadovoljstvo u obavljanju dnevnih aktivnosti uz korišćenje rasporeda.

18

PECS:Studija slučaja ( 3)

Uticaj PECS na govorni razvoj kod dece sa autizmom školskog uzrasta

Autor: Matt Tincani, Shannon Crozier, and Lindsay Alazetta

Cilj ove studije je istraživanje efekata PECS sistema komunikacije na razvoj govora kod dece sa autizmom školskog uzrasta. Subjekti u ovoj studiji su dva dečaka Damian i Bob.Za studiju ih je odabrala upravo njihova učiteljica iz razloga što ova dva dečaka nisu imala razvijen funkcionalni govor, niti su koristili neki od AAC sistema.Tretman: Terapeuti su u radu sa decom zabeležili dve kategorije naloga: spontane i izazvane. U prvom slučaju dečak daje terapeutu slikovni simbol sa zahtevom za željeni predmet, npr. kocku spontano, bez podrške.U drugom slučaju, terapeut koristi gestove koji uključuju otvorenu šaku usmerenu prema detetu kako bi zahtevao od deteta da smesti slikovni simbol u njegovu ruku i tako omogući izvršavanje zahteva.Govor: Prilikom zahteva za željenim predmetom, deca su u nekim situacijama pravilno izgovarala reči koje se odnose na određene pojmove.Terapeuti su zabeležili i produkciju neologizama kao i verbalnih parafazija (semantičkih i asemantičkih).Podatke o omiljenoj hrani, piću i igračkama oba dečaka, koji će se u tretmanu koristiti kao stimulusi, autori su dobili od roditelja dece.Struktura tretmana: Detetu se predstavlja jedan po jedan stimulus-predmet, nasumičnim redosledom. Nakon deset do dvadeset sekundi, stimulus se pomera tako da ostane u vidnom polju deteta ,ali bez mogućnosti dodirivanja i detetu se predstavlja slikovni simbol.Svaki pokušaj deteta da jednostavno ugrabi predmet sa stola terapeut sprečava.Ukoliko dete smesti slikovni simbol u ruku terapeuta, ili izgovori naziv predmeta u okviru deset sekundi, dozvoljava mu se da uzme predmet. Ako ne dođe do ovoga, stimulus-predmet se zajedno sa slikovnim simbolom uklanja iz vidnog polja deteta i prelazi se na sledeći pojam sve do kraja prezentacije celokupne liste stimulusa.U svakom sledećem susretu sa detetom sprovodi se ista procedura.Stimulusi se prezentuju jedan po jedan, pri čemu terapeut detetu nakon prezentacije daje priliku da zahteva željeni stimulus-predmet na dva načina:vokalizacijom ili korišćenjem slikovnog simbola.Ako dete nije zainteresovano za željeni predmet prelazi se na sledeći.Procedura se ponavlja po deset pokušaja za svaki stimulus.Rezultati:Oba dečaka su postigla značajan napredak u razvoju veština komunikacije.Damian je uspešno savladao prve četiri faze PECS-a, a Bob prvu i drugu fazu. Nakon sprovedenog tretmana uspešno komuniciraju u učionici i kod kuće.

19

ASD (Autism Spectrum Disorder) komunikacijski set

ASD (Autism Spectrum Disorder) komunikacijski set je prvenstveno namenjen razvoju komunikacije dece sa autizmom,ali se isto tako može uspešno koristiti i u tretmanu drugih razvojnih poremećaja.Istraživanja su pokazala da je veliki broj dece sa autizmom uspešniji u procesiranju vizuelnih stimulusa u odnosu na auditivne stimuluse (izgovorene reči).Stručnjacima je dobro poznato da korišćenje vizuelnih pomoćnih sredstava može u velikoj meri poboljšati razvoj komunikacije kod dece sa razvojnim poremećajima.Na toj osnovi, a u želji da se pomogne roditeljima i nastavnicima u radu sa decom iz autističnog spektra, konstruisan je ASD komunikacijski set. Ovaj set sadrži različita komunikacijska sredstva koja uključuju veliki broj kartica sa slikama koje reprezentuju različite pojmove,priveske na koje je moguće zakačiti kartice, table na kojima se detetu predstavlja raspored dnevnih aktivnosti itd. Sva sredstva koja sadrži ovaj komunikacijski set su konstruisana u želji da omoguće detetu najefikasniji način komunikacije sa porodicom i okolinom.Kartice sa simbolima iz ovog seta su napravljene od kvalitetnih materijala, što omogućuje dugotrajno korišćenje ovog komunikacijskog seta. Korišćenjem ovog AAC sistema u tretmanu, omogućava se ne samo razvoj komunikacije već i poboljšanje celokupnog kvaliteta života deteta.

Slika 6.ASD (Autism Spectrum Disorder),kompletan komunikacijski set

20

Table za komunikaciju

Korišćenje komunikacionih tabli u tretmanu dece sa autizmom dalo je zapažene rezultate.Komunikaciju korišćenjem ovog AAC sredstva, nastavnik ili roditelj sa detetom može započeti već za vreme obroka. Dete je u tom trenutku lepo raspoloženo, uživa u hrani i mirno sedi na svom mestu, tako da je u većini slučajeva komunikacija vrlo uspešna.Tablu za komunikaciju može napraviti sam roditelj, ili u saradnji sa stručnjakom. Reči se postavljaju na tabli u zavisnosti od komunikativne situacije i potreba deteta.Prenosiva komunikaciona tabla je kreirana tako da obuhvati različite vrste reči koje će dete koristiti u komunikaciji sa partnerom tokom obavljanja određene aktivnosti.U zavisnosti od nivoa razvoja deteta reči mogu biti praćene i odgovarajućom slikom. Dodirivanjem određenih reči na tabli dete izražava svoje potrebe i želje i uspostavlja komunikaciju sa partnerom. Takođe, komunikaciona tabla može biti kreirana tako da se sastoji od jednocifrenih brojeva i slova azbuke od kojih dete formira reči i na taj način komunicira sa partnerom. Neophodno je da roditelj ili nastavnik podstiču svaki pokušaj komunikacije od strane deteta i motivišu ga za dalje napredovanje.

Slika 7.Komunikaciona tabla, rečnik se odnosi na aktivnosti za vreme obroka.Dete može komunicirati dodirivanjem pojedinačnih reči, ali i formirati kompletne rečenice.

21

Slika 8.Komunikaciona tabla, spajanjem slova se formiraju reči i uspostavlja komunikacija sa partnerom

Asistivna tehnologija u AAC

Tehnologija primenjena na celokupnu oblast poremećaja,naziva se asistivna tehnologija (AT).Pod tom tehnologijom se podrazumeva svaki predmet, deo uređaja, proizvod sistema, modifikacije komercijalnih sistema i uređaji koji se upotrebljavaju za povećanje, održavanje ili unapređivanje funkcionalnih sposobnosti osoba sa poremećajima.Ipak, stručnjaci navode da tehnologija sama po sebi, nije rešenje za osobe sa poremećajima.Kombinovana upotreba potpomognutog (mehaničkog,električnog i kompjuterizovanog) i nepotpomognutog pristupa u unapređivanju komunikacije, kao i socijalna participacija pruža velike šanse.U augmentativnoj i alternativnoj komunikaciji, tehnologija je imala izuzetno značajnu ulogu u omogućavanju osobama sa minimalno funkcionalnim ili nefunkcionalnim govorom da komuniciraju.

Asistivna tehnologija se u AAC u skladu sa opštom podelom tehnologije deli na:

22

1.jednostavnu (jeftinu) tehnologiju i 2.visoku (skupu) tehnologiju.

Po definiciji Church i Glennen (1992) “jednostavna tehnološka komunikaciona pomagala su sredstva koja nemaju štampani ili govorni autput, nemaju uskladišten rečnik ni mogućnosti programiranja.” Po istim autorima pomagala visoke tehnologije su “kompjuterizovani sistemi koji koriste specijalne softvere.”

Jednostavna tehnologija

Kao što je već rečeno, augmentativna i alternativna komunikacija (AAC) se najčešće kategoriše ili kao potpomognuta ili kao nepotpomognuta.U nepotpomognutoj komunikaciji, osnovno sredstvo komunikacije su pokreti tela, i ne koriste se dodatna pomagala.Kod potpomognute komunikacije, neophodna je primena neke vrste asistivne tehnologije. Postoji više podela u asistivnoj tehnologiji,a osnovna je na jednostavnu (jeftinu) i visoku (skupu) tehnologiju.Suštinska razlika između njih u tehničkom smislu, jeste postojanje ili nepostojanje integrisanog kola.Svako jednostavno tehnološko pomagalo ima svoje specifične karakteristike.Jedna od najvećih prednosti jednostavne tehnologije je da ona može da olakša primenu rane AAC intervencije.Pomagala jednostavne tehnologije mogu dobro funkcionisati zajedno.Na primer, osoba može lako da koristi kombinaciju “komunikacionog novčanika”, komunikacione table i pomagala sa rotirajućim skeniranjem.Takođe, jednostavna tehnologija može biti korisna u širokom spektru veoma različitih okruženja.

Visoka tehnologija

Sredstva visoke tehnologije se drugačije nazivaju i visoko razvijena tehnološka sredstva, ili sredstva skupe tehnologije.U praktičnom smislu reči,to je kompjuterska tehnologija. Kompjuter,modifikacijama njegovih delova, može se prilagoditi za upotrebu za specifične populacije i situacije.Za osobe sa poremećajima u komunikaciji,posebno je važno prilagođavanje i modifikacija njegove ulazne i izlazne jedinice, pod kojim podrazumevamo sledeće komponente: tastatura, emulatori (miš,džojstik), identifikatori govora, monitor i printer.Danas postoje različite tastature i emulatori namenjene osobama sa specifičnim zahtevima.Neke osobe imaju potrebu za kontrolom kompjutera putem govora.Samim tim, identifikatori govora su važna pomagala za osobe koje koriste AAC .Razvoj i usavršavanje tehnika prepoznavanja glasa,učinili su ljudima interesantnijim operacione kompjutere sa govornim ulazom od tradicionalnih kompjutera sa tastaturom i mišem.Ipak, najznačajniji doprinos razvoju asistivne tehnologije u oblasti poremećaja komunikacije,jeste pronalazak pomagala koja kao svoj krajnji rezultat imaju govorni autput.Govor se može snimati u analognoj,digitalnoj i sintetizovanoj formi.Analogno snimanje (na standardnim audio-kasetama) se smatra delom jednostavne tehnologije.Digitalizovan govor je superioran zvuk, bez distorzija i smatra se delom visoke tehnologije.Upotreba mikročipa u brojnim pomagalima zamenila je tehnologiju snimanja na audio-trake i omogućila povećanje

23

kapaciteta memorije kao i mogućnost da aparati budu manji.Sa dodatnim pomagalom kao što je CD-ROM , omogućen je gotovo neograničen broj auditornih opcija za AAC korisnike.

Primena asistivne tehnologije kod autizma

Studija slučaja (4):

Šeli je divna, petogodišnja devojčica sa autizmom i nerazvijenim govorom.Klinička slika autizma kod devojčice je do tog stepena razvijena da u velikoj meri utiče na njene sposobnoti učenja i svakodnevne aktivnosti.Ona je uključena u dvadeset četvoročasovni (24h) predškolski program koji koristi obrazovno nastavni plan za decu od dve i po godine do pet godina sa dijagnozom iz autističnog spektra poremećaja.Ovaj predškolski nastavni plan i program je baziran na kombinaciji Dr.Stanley Greenspan’s DIR/Floor time model i TEACCH. Kad je u pitanju razvoj kognicije,Šeli pokazuje napredovanje u razvoju uzročno-posledičnih odnosa i sposobnosti deljenja pažnje.Počela je da prepoznaje boje uz pomoć i da koristi dnevni raspored aktivnosti tokom rada u učionici.Važno je napomenuti da Šelina koncentracija varira u zavisnosti od njenog raspoloženja.Tokom “dobrih dana” okreće se aktivnostima koje obično ne preferira.Na zadatku se obično zadržava jedan do dva minuta.Šeli komunicira tako što posmatra izraze lica osoba u svom okruženju, navodeći odrasle tako što rukom pokazuje ono što želi, plače i smeje se.Njena vokalizacija je odraz njenog raspoloženja i osećanja.Uspostavlja kontakt očima.Od asistivne tehnologije devojčica koristi Go Talk 9+ voice output communication aid (VOCA). Često komunikaciju uspostavlja i putem PECS sistema komunikacije, iskazujući svoje potrebe pokazivanjem na jednu od četiri predstavljene fotografije, ali uobičajeno zahteva gestovno navođenje.Što se tiče receptivnog jezika, Šeli izvršava jednostavne verbalne naloge, npr. “Stani” , “Dodji ovamo”.Često koristi štap pri hodanju i ima probleme sa ravnotežom.Prisutna je hipersenzitivnost na stimuluse koji izazivaju bol, npr. kod stomačnih problema,ili ušne infekcije.Povremeno su prisutni ispadi u ponašanju u vidu napada besa i autoagresije.Devojčica samu sebe smiruje tako što provodi vreme na fotelji u mirnom kutku za čitanje u učionici.Terapeuti u tretmanu nastoje da nauče Šeli da komunicira putem VOCA aparata, kako bi svoje potrebe izrazila na prikladan način i samim tim smanjila učestalost ispada u ponašanju.

24

Strategija (1):PECS

PECS (Picture Exchange Communication System) je razvijen od strane Lori Frost, M.S., CCC-SLP i Dr.Andrew Body pre približno dvadeset godina kao komunikacijski sistem dizajniran specijalno za decu sa poremećajem iz autističnog spektra.Jedan od glavnih obeležja dece sa poremećajem iz autističnog spektra je slabo razvijena zajednička pažnja i deficit u pragmatici.Frost i Body kao autori ovog sistema smatraju da se komunikacijom putem PECS-a , prevlađuju ovi deficit i uspostavlja komunikacija sa partnerom putem fizičkog prenošenja poruke.Deca sa autizmom imaju i siromašnu sposobnost korišćenja gestova, što pored odsustva protodeklarativnog pokazivanja čini VOCA aparate teško pristupačnim ovoj deci.Takođe,deca kod koje je razvijeno pokazivanje putem gestova , ne mogu uvek biti sigurna da je partner na pravi način razumeo njihovu poruku.Korišćenje PECS-a podrazumeva situaciju u kojoj dete fizički prenosi poruku komunikacionom partner.Ovaj sistem omogućava deci razvoj apstraktnih koncepata , kao što su razmenjivanje misli i ideja sa dragim osobama.Na samom početku tretmana deca zahtevaju podršku od strane komunikacionog partnera. Često im je potrebna pomoć “ruka-preko-ruke” omogućena od strane odrasle osobe koja stoji iza deteta i pomaže mu da preda željeni simbol komunikacionom partneru.Sa poboljšanjem uspešnosti komunikacije deteta, terapeut postepeno izbacuje “ruka-preko-ruke” oblik podrške, što povećava samostalnost kod deteta i daje mu motiv za dalje napredovanje.Kad u tretmanu dete dođe do faze u kojoj samostalno predaje slikovni simbol komunikacionom partneru prelazi se na sledeći korak.Terapeut postepeno uči dete da razlikuje dva ili više simbola, u zavisnosti od detetovih mogućnosti.Kad devojčica stekne nezavisnost u izvršavanju zadataka, prelazi se na sledeću fazu.Šeli dakle komunicira putem PECS-a i VOCA aparata.Važno je napomenuti, da je neki od “no-tech” vidova podrške u komunikaciji ove dece veoma značajan, jer se mnogi uređaju za komunikaciju brzo polome ili pokvare, te je korisno uvek imati u rezervi i alternativan način komunikacije.Struktura tretmana: Devojčicin terapeut ima za cilj da Šeli ima što više prilika za komunikaciju u toku dana i nastoji da njene “no-tech” komunikativne veštine što više razvije korišćenjem PECS-a.Sa devojčicom radi na diskriminaciji 4-6 fotografija kako bi se unapredio njen govorno-jezički razvoj i povećao nivo nezavisnosti u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.Knjiga za komunikaciju sadrži fotografije stvari koje Šeli najviše voli (hrana, piće, igračke). Iste stvari moraju biti spremne kako bi se potkrepio svaki devojčicin pokušaj komunikacije kroz korišćenje slika.Šeli je dopušten pristup knjizi komunikacije u svako doba dana.Najbolje rešenje je da knjiga stoji uvek na istom mestu kako bi devojčica znala njenu tačnu lokaciju u svakom trenutku.Ako želi da je nosi sa sobom-to je sjajan izbor! Ovo znači da je Šeli preuzela vlasništvo nad sopstvenim komunikacijskim sistemom.Svaka situacija je visoko strukturisana.Npr. za vreme obroka se ispred devojčice postavlja 4-6 fotografija različite hrane i postavlja se pitanje:”Šta želiš?” Šeli pravi izbor između fotografija i samim tim odlučuje šta će jesti za užinu.Uvek koristiti jedan određen broj fotografija kako bi se dete naučilo da napravi izbor i da je ono samo odgovorno za svoje

25

postupke.Kad devojčica pokaže određenu fotografiju terapeut će reći: “O, ti želiš (željena vrsta hrane!”Savetuje se i davanje manjih komadića hrane u više kratkih vremenskih razmaka kako bi se devojčica što više puta navela da pokaže određenu fotografiju i tako iskaže svoj zahtev, i kako se ne bi prezasitila hranom.Ista procedura se sprovodi i prilikom drugih vrsta slobodnih aktivnosti. Ako devojčica zahteva kocke, terapeut joj daje jednu po jednu kocku i tako je navodi da zahteva igračku više puta pokazujući fotografiju.Kako devojčica postaje preciznija u diskriminaciji slika iz knjige za komunikaciju, smanjuje se insistiranje terapeuta za velikim brojem zahteva.U situaciji kada Šeli jednostavno grabi predmet, ne koristeći fotografije, terapeut je usmerava ka knjizi za komunikaciju i pokazivanje fotografija.Ako ova procedura nije uspešna, terapeut poziva u pomoć još jednu odraslu osobu koja će da sedi iza Šeli i usmerava njenu ruku prvo prema fotografiji u knjizi ,a zatim prema terapeutu.Dešava se i da devojčica želi jedan predmet,a pokazuje sliku drugog, jer u datom trenutku nije dovoljno pažljiva.Terapeut će reći:”O, ti želiš (predmet na fotografiji)!) i potkrepiti je istim. Ovo se radi da bi devojčica naučila da svaka fotografija iz knjige za komunikaciju reprezentuje određeni predmet , kao i da svaki pojam nosi određeno značenje.Devojčica mora pažljivo gledati u slike prilikom izbora inače neće dobiti ono što želi.Cela ova procedura se kontinuirano sprovodi tokom određenog vremenskog perioda.Svi stručnjaci koji rade sa detetom moraju biti dosledni i pridržavati se određenih principa kako bi tretman bio uspešan, a komunikacija devojčice postala funkcionalna.Korisno je nositi knjigu sa sobom tokom celog dana i stalno podsticati dete na komunikaciju.Npr. za vreme doručka Šeli može saopštavati da želi više đusa ili voća.Takođe, u parku Šeli može zahtevati ljuljanje na ljuljašci ili skakanje na trambolini.Najbitnije je da devojčica ima pristup svojoj knjizi komunikacije u svako doba, kako bi mogla da nesmetano komunicira.

Strategija (2):VOCA

VOCA (Voice Output Communication Aid) je snažan i moćan AAC uređaj koji privlači pažnju ljudi iz razloga što osobi koja zbog svoje ometenosti nije razvila sposobnost govora daje glas.Ovaj uređaj ima mnogo prednosti.Prvo, osoba koja komunicira putem njega, svaki put kada selektuje određenu fotografiju , istovremeno šalje svom komunikacionom partneru i verbalni stimulus koji odgovara datom pojmu na slici.Komunikacioni partner samim tim obraća više pažnje na poruku, jer je može čuti.Takođe i osobe iz okoline deteta su jako uzbuđene zbog toga kako VOCA funkcioniše i nastoje da detetu koje ga koristi pomognu u ovladavanju korišćenjem ovog AAC sistema.Go Talk 9+ output device ima više različitih nivoa. Šeli trenutno koristi tri različita nivoa koji predstavljaju različite teme za razgovor.Na prvom nivou se nalazi rečnik vezan za hranu i piće, na drugom rečnik vezan za igračke, a na trećem različite pesme.Na svakom nivou postoji i posebna opcija koja omogućava Šeli da kaže da je ljuta, umesto da to iskazuje griženjem ruke.Dakle ovaj aparat služi devojčici da na prikladan način izrazi svoje zahteve,želje,potrebe,bes,frustraciju i ljutnju.

26

Go Talk 9+ je odabran kao AAC sredstvo kod devojčice, nakon što je ona pokazala potpuno razumevanje da iskaže svoje zahteve putem korišćenja PECS sistema komunikacije i nakon što je bila u mogućnosti da koristi Big Mac output device da izrazi svoj bes.Cilj tretmana u ovoj fazi je razviti kod Šeli sposobnost da koristi Go Talk 9+ output device da bi na prikladan način izrazila svoj bes u određenoj situaciji i tako smanjila na minimum ispade u ponašanju.Materijal koji terapeut koristi sastoji se od: Go Talk output device, fotelja i zvučne igračke.Šeli se ohrabruje da nosi svoj Go Talk output sa sobom svo vreme.Ona mora uvek da ima pristup svom uređaju kako bi kad je ljuta, mogla to da saopšti na pravi način pritiskom na određeni taster , i tako spreči pojavu autoagresivnih ispada.Važno je razviti kod devojčice sposobnost da usmeri svoje emocije na pravi način.Podsticati je da kad je uznemirena provodi vreme u svojoj omiljenoj fotelji i da sluša muziku.Za nju je najvažnije da vremenom nauči da preuzme odgovornost nad svojim komunikacijskim sistemom i da ga nosi sa sobom svo vreme.Kada se primeti da je Šeli uznemirena, podsticati je da aktivira poruku na njenom Go Talk aparatu koja glasi:”Ja sam ljuta!” Terapeut će joj reći:”Znam da si uznemirena i istog trenutka joj ponuditi njenu omiljenu fotelju ili zvučnu igračku.Ako je devojčica uznemirena do te mere da ne dozvoljava terapeutu da usmeri komunikaciju na Go Talk output device, neophodno je sačekati da se devojčica smiri i onda pokušati ponovo.Sprovođenje ove strategije omogućavaju stručnjaci koji moraju biti dosledni i pridržavati se određenih principa kako vremenom Šeli razvila funkcionalnu komunikaciju.

Slika 9. Go Talk 9+ output device AAC sistem

27

VOCAs (Voice Output Communication Aids)

Voice Output Communication Aids (VOCAs) uređaji omogućavaju detetu sa poremećajem komunikacije: razvoj ekspresivnog i receptivnog govora, razvoj veština socijalne kompetencije kao i poboljšanje akademskih sposobnosti. Samim tim, predstavljaju sjajan izbor za decu sa autizmom, omogućavajući im pored svega navedenog, postizanje većeg stepena nezavisnosti u svakodnevnom funkcionisanju.Deca sa autizmom, korišćenjem ovog uređaja, imaju mogućnost da svoje potrebe izraze preko sistema vizuelne reprezentacije, pritiskom jednog od “vizuelnih signala”, smeštenog na ekranu uređaja.Kao krajnji rezultat ovaj uređaj ima govorni autput.Ova činjenica je veoma značajna,zbog toga što auditorni fidbek u velikoj meri motiviše autistično dete za dalju komunikaciju i podstiče ga za dalje napredovanje.Auditorni fidbek dete dobija odmah po pritisku neke od slika na ekranu (u zavisnosti od potrebe deteta u datom trenutku),što ga čini veoma srećnim i motiviše ga za dalje korišćenje ovog AAC sistema.Korišćenje uređaja omogućava detetu komunikaciju sa okruženjem i poboljšanje kvaliteta života.Dete postaje svesno činjenice, da će korišćenjem ovog sistema komunikacije njegove želje i potrebe biti shvaćene na pravi način.Ipak, korišćenje VOCA uređaja nije uvek efikasno za svu decu sa autizmom.Određen broj dece slike-tastere na ekranu pritiska jednolično, kako bi sebi omogućili stimulaciju, dakle, ne za prenos komunikativne poruke.Stručnjaci u ovom slučaju predlažu korišćenje nekog od sredstava jednostavne tehnologije za komunikaciju sa detetom.

Ovo su neka od najčešće korišćenih uređaja za komunikaciju iz ove grupe, namenjenih deci sa autizmom:

1.”Big Mack” : Uređaj koji se pali i gasi na jedno dugme, prekidač/taster.Omogućava do 20 sekundi snimanja digitalizovanog govora.Na uređaj je moguće zalepiti odgovarajuću sličicu koja ukazuje na potrebu korisnika u datom trenutku. (slika 10.)Mišljenje stručnjaka:Korišćenje Big Mack uređaja se preporučuje za obavljanje aktivnosti “Moj red-Tvoj red”. Ovaj tip aktivnosti je poželjno uvesti u svaki segment života deteta.

Slika 10. “Big Mack” uređaj za komunikaciju

28

2.”Talk pad” : Uređaj na baterije.Sastoji se od četiri tastera za korišćenje.Omogućava po 15 sekundi snimanja za svaki od taster.(slika 11.)Mišljenje stručnjaka: Ovaj uređaj je idealan za obavljanje aktivnosti koji se sastoje iz 1-4 koraka.Dete prvo pritisne taster na uređaju i dobija objašnjenje za određeni segment aktivnosti.To mu daje motivaciju da određeni deo zadatka izvrši.Zatim prelazi na sledeći korak i tako do kraja određene aktivnosti.

Slika 11. “Talk pad” uređaj za komunikaciju

3.”Voice in the Box”:Uređaj za komunikaciju na baterije, može se sastojati od 16, 24 ili 40 različitih tastera za komunikaciju sa okolinom(slika 12.)Mišljenje stručnjaka:Ovaj uređaj se pokazao naročito korisnim,kad je u pitanju usmeravanje detetove pažnje tokom obavljanja aktivnosti u grupi koje vremenski duže traju.

Slika 12. “Voice in the Box” uređaj

29

4.”Cheap Talk 4”:Sadrži četiri tastera za snimanje poruka, za svaku poruku je dozvoljeno maksimum po 5 sekundi snimanja(slika 13.)

Slika 13. “Cheap Talk 4” komunikacioni uređaj

5.”Step-By-Step Communicator”:Uređaj za komunikaciju na baterije, dozvoljava snimanje neograničenog broja poruka, za svaku poruku je dozvoljeno najviše po 75 sekundi snimanja (slika 14.)

Slika 14.”Step-by-step Communicator” uređaj

30

6.”Language master”:Uređaj za komunikaciju koji je u upotrebi više od 20 godina.U pitanju je elektronski uređaj veličine starih video-rekordera.Sastoji se od tri tastera za snimanje kratkih poruka uz mogućnost postavljanja slike koja reprezentuje svaku od poruka na tasteru. (slika 15.) Mišljenje stručnjaka:Ovaj uređaj može biti naročito koristan kod one dece sa autizmom koja imaju razvijenu sposobnost imitacije. Na ovaj način može se podstaknuti razvoj socijalnih veština kod deteta, učenjem različitih komunikativnih fraza.

Slika 15.”Language master” uređaj

7.”Vantage Lite”: Prentke Romich Company (PRC), vodeći proizvođač uređaja za augmentativnu i alternativnu komunikaciju, razvila je jedan izuzetno kvalitetan uređaj namenjen AAC korisnicima.Kompaktan i prenosiv, ovaj uređaj otvara vrata bogatstvu ličnog izražavanja kroz korišćenje sistema Unity language, što omogućava korisnicima razvoj komunikacijskih sposobnosti.Uređaj kao krajnji rezultat ima govorni autput u vidu sintetizovanog govora. (slika 16.)

Slika 16. “Vantage Lite” uređaj

31

Studija slučaja (5):

Kada se devetogodišnji Maks vozi u kolima po gradu sa svojom mamom, on uživa u pokazivanju pravca kuda automobil treba da ide. “Kod ulice Salem, skrenite levo.Onda nastavite pravo.” Dečak će nastaviti da sa uživanjem čita naziv svake ulice na putu do odredišta , i tačno će vas navesti kuda to on želi da ide. Njegova mama u šali kaže:”Pored mog dečaka vam u autu nije potreban GPS uređaj.”Iako većina roditelja ovakve stvari očekuje od svoje dece, to nije slučaj sa Maksom.On se ni po čemu ne bi mogao opisati kao prosečan dečak.Naime, Maks je dete sa autizmom. Njegova okolina, s obzirom na okolnosti, nije očekivala da će on ikada da govori. Ali porodica je uz pomoć stručnjaka počela da koristi PRC Vantage Lite uređaj. Ovaj uređaj već dve godine omogućava dečaku ono što niko nije očekivao:da govori i čita.Kada je dečak imao dve godine, lekari su postavili dijagnozu autizma. Mama dečaka kaže da je u jednom periodu između prvog i drugog rođendana Maks izgovarao reči “mama” i “beba”. Ova faza je trajala do petnaestog meseca života. “I posle toga ništa…” , navodi Tereza, mama dečaka.Dečak je odmah nakon postavljanja dijagnoze uključen u poseban program namenjen deci iz autističnog spektra. Sve do sedme godine, sa dečakom se tretman sprovodio korišćenjem PECS-a. Koristio je samo neke od simbola iz ovog sistema, i to u određenim situacijama, najčešće kod kuće.Problem se javljao u komunikaciji sa ljudima koji nisu iz dečakove neposredne okoline. “Drugi ljudi ga ne razumeju za razliku od nas.”, tvrdila je dečakova mama.“Sada kada Maks koristi svoj uređaj za komunikaciju, pritiskajući tastere sa slovima i sličicama, koje ‘govore’ umesto njega, to je pravi blagoslov za nas”, kaže Tereza i dodaje koliko je srećna što joj sada sam dečak saopštava kada je gladan i žedan. “On sada sam može da zatraži ne samo mleko, nego i čokoladno mleko”, sa osmehom kažu roditelji dečaka.Pre početka korišćenja ovog uređaja, Maks je svoje potrebe izražavao uz pomoć slike “Ja želim” .To je u početku bilo divno, ali vremenom je dečak postao isfrustriran zbog ograničenja u komunikaciji.Roditelji su shvatili da im je potrebno nešto više samog korišćenja slikovnih simbola za komunikaciju sa njihovim detetom.Sada se Tereza sa zadovoljstvom seća dana kada joj je Maks, posredstvom svog Vantage Lite uređaja saopštio da je svestan svog okruženja , tako što je dok su se vozili autom po naselju, rekao :“Ograda!” “Kada smo došli kući, na uređaju sam podesila opcije tako da su se sada pored reči ‘ograda’ pojavile i druge reči, kao što su: drvena ograda, metalna ograda itd.”Tereza objašnjava da je i svrha korišćenja ovog uređaja upravo u tome:osluškivati dete, predvideti šta je to što želi da vam saopšti, i to mu i omogućiti na ovaj način.Jedna od prvih rečenica koje je Maks konstruisao uz pomoć svog ‘govornika’ odnosila se na drvo koje je palo pored terena za golf. U tim prvim rečenicama je bilo gramatičkih nepravilnosti, ali okolina dečaka je bila presrećna. Vremenom su rečenice postale kompleksnije.Takođe je razvio i sposobnost čitanja pomoću uređaja.Naime, prvo posredstvom uređaja pročita rečenicu, a zatim je više puta sluša korišćenjem ‘izgovori’ opcije na ekranu.

32

Ono što je šokiralo roditelje, bila je činjenica da je dečak počeo da ponavlja reči koje je umesto njega ‘govorio’ uređaj, pa je tako jednog dana jednostavno izgovorio reč ‘ograda’.Danas, posle dve godine, Maksu u velikom broju situacija i ne treba njegov ‘govornik’.Njegove verbalne sposobnosti su znatno napredovale.Samopouzdanje mu je na mnogo većem nivou. Vantage Lite koristi i dalje u određenim situacijama.Roditelji su presrećni i sada je život porodice mnogo kvalitetniji.

Studija slučaja (6):

Kada je desetogodišnji dečak Gabriel, pre nekoliko meseci pogledao u plafon i rekao “Svetlo!” , njegov logoped je bio potpuno oduševljen. “Praktično sam zaplakala od sreće. Zvuk njegovog glasa je bila najlepša muzika za moje uši.”, kaže logoped.Ovakva reakcija logopeda nije nimalo neobična, ako uzmemo u obzir činjenicu da je Gabriel dečak koji svoju prvu reč sa značenjem izgovara posle više godina intenzivnog tretmana.Dečaku je postavljena dijagnoza autizma u četvrtoj godini.Govorno jezički razvoj je tekao na manje-više uobičajen način kao i kod ostale dece iz autističnog spektra.Prvu reč je izgovorio negde oko druge godine.Do treće godine rečnik dečaka se sastojao od otprilike sto pedeset reči, korišćenih u frazama.U tom periodu je došlo do stagnacije u razvoju.Konačno, “prozor negovog jezičkog razvoja se zatvorio oko pete godine” , ovo su podaci dobijeni od roditelja i stručnjaka koji su radili intenzivno sa dečakom tokom najranijeg detinjstva.Ali, Gabriel je dečak prepun iznenađenja.Dugi niz godina, na tavanu njegove kuće je stajao klavir koji je privlačio dečakovu pažnju.Dečak se iznova i iznova vraćao gore, dugo ga posmatrajući, tako da su roditelji odlučili da je najpametnije da ga premeste kod njega u sobu i tako mu omoguće da svira na njemu svakodnevno.Jednog majskog dana, dok je majka čistila dečiju sobu, zamolila je dečaka da joj odsvira pesmicu “Srećan ti rođendan!” Gabrielu je ova pesmica bila i više nego poznata, s obzirom da je u jednom period pohađao časove muzičke kulture kod nastavnice koja je tvrdila da “dečak ne obraća pažnju na to što ona svira.” Međutim, u trenutku kada ga je majka zamolila, odsvirao je pesmicu od prvog do poslednjeg tona, kao da je to činio bezbroj puta pre toga.Njegova mama je bila impresionirana.Odmah mu je kupila diskove sa melodijama poznatih kompozitora klasične muzike. Gabriel ih je prvo pažljivo slušao, a onda jednostavno svirao istu melodiju na klaviru, bez nota, samo po sluhu.Sa druge strane, razvoj govora i jezika kod dečaka nije tekao tako spontano kao sviranje na klaviru. Gabriel je koristio PECS sistem za komunikaciju koji mu je omogućavao da izražava svoje potrebe i na taj način komunicira sa okolinom.Ali njegov logoped nije bio zadovoljan napretkom. “Osećala sam da on može da izrazi mnogo više od onoga što je predstavljeno na slikama.Shvatila sam da ga korišćenjem slikovnih simbola previše ograničavam i da moram da pronađem nešto što će mu više prijati i unaprediti njegovu komunikaciju na viši nivo.” , kaže Lindzi, logoped u centru gde je Gabriel bio na tretmanu.

33

Na ovaj način, kod dečaka u tretmanu se započelo sa korišćenjem Vantage Lite uređaja. U suštini, ovaj uređaj detetu omogućava da pritiskanjem odgovarajućih tastera oblikuju reči i fraze koje potom uređaj “izgovara” umesto njih.Značaj korišćenja ovog uređaja najbolje se ilustruje primerom iz života njegovog korisnika Gabriela. Naime, jednog dana dok je sa logopedom razgovarao o liftovima, dečak je na uređaju umesto reči “elevator (lift)” pritisnuo reč “alligator (aligator)”. Gabriel nije to uradio zato što ga ova dva pojma zbunjuju, već da skrene pažnju logopedu kako ove dve reči međusobno zvuče usaglašeno. “Da smo nastavili da komuniciramo putem slika, ovo se nikad ne bi desilo.” , kaže logoped. “Ali sada kada se on oslanja na ovaj uređaj, mi smo u mogućnosti da radimo stvari koje pre nisu bile moguće sa drugim sistemima komunikacije.”“Ovaj uređaj ima ogroman značaj za decu sa autizmom, iz razloga što korisnici sada ne moraju da budu fokusitani na to kako će nešto reći, već šta će reći i kome će se obratiti.Kao što je slučaj sa kucanjem na kompjuteru,ili sviranjem klavira…”, tvrde stručnjaci iz centra.Gabriel nastavlja da napreduje u komunikaciji.Njegovo samopouzdanje je sada na mnogo većem nivou i on sa zadovoljstvom komunicira sa svojom okolinom.

Kompjuter u funkciji asistivne tehnologije i njegova primena kod osoba sa autizmom

Sa pojavom kompjutera, koji se sada mogu naći u većini škola, mnogim osobama i deci sa smetnjama iz autističnog spektra je u velikoj meri olakšan život. Takođe, i njihove porodice se sve više interesuju za kompjuterske tehnologije i njihovu primenu kod autizma.Mogućnost komunikacije na različite načine,dostupnost informacija,razvijanje sopstvene kreativnosti i produktivnosti,edukacija, postali su dostupni ovoj populaciji osoba sa smetnjama u razvoju.Već osnovni paket kompjuterskog programa nudi mogućnost prilagođavanja programa sopstvenim potrebama kao što su izbor jezika i pisma, oblika, veličine i vrste slova, oblik i veličina stranice, izbor boja i linija,izgled napisanog, mogućnost popravke greške,čuvanja urađenog, zaštita urađenog,laka upotreba matematičkih operacija,upotreba tabela i grafikona, mogućnost dizajniranja,kopiranja i štampanja, mogućnost snimanja zvuka i slike,slušanja zvuka i gledanja slike itd.Napredak kompjuterske tehnologije doneo je čoveku mogućnost izbora i nadgradnju osnovnog paketa onim programima koji na tržištu postoje a specifično su rađeni za pomoć u radu iz određenih oblasti. Već postojanje ovakvih mogućnosti prilagođavanja pomaže korisnicima da kvalitetnije, samostalnije, kreativnije i efikasnije rade,kao i da razviju svoje sklonosti i potencijale u datoj oblasti.Kompjuteri i prateća oprema različitih proizvođača dostupna je na našem tržištu. Različiti distributeri nude mogućnost nabavke i prilagođavanja programa korisniku. Servisi podrške omogućavaju da korisnik može da zahteva potpuno prilagođavanje programa do najsitnijih mogućnosti uz određeni period garancije za proizvod. Veliki proizvođači kopjuterskih programa, poput kompanije Microsoft nude na svojim sajtovima detaljne informacije o sadržaju svojih programa, njihovim mogućnostima, adaptaciji i načinima prilagođavanja osobama sa različitim potrebama i smetnjama. Tu su takođe i informacije za osobe koje

34

koriste dodatnu asistivnu tehnologiju kako bi mogle da koriste kompjuter i program koji njima odgovara.Velikom broju mlađe dece iz autističnog spektra upotreba standardnog miša i tastature predstavlja napor. Međutim, danas je dostupan širok spektar alternativnih tastatura, miševa i drugih ulaznih uređaja.Alternativna tastatura (Slika 17.)koja će većem broju dece omogućiti da koriste kompjutere:

Konceptualna tastatura sa promenjivim preklapanjem. Tastatura sa velikim tasterima, što je korisno za malu decu i decu koja imaju fizičke

poteškoće. Tastatura sa pojednostavljenim tasterima - tj. kursor tasterima koji omogućavaju jedino izbor

stavki na ekranu. Trackball kao alternativa za miša (Slika 18.)

Slika 17. Alternativna tastatura

Slika 18. Trackball kao alternativa za miša

Interfejs prekidač i izbor prekidača koji može koristiti veliki broj dece kao alternativu za tastaturu i miša, a koji su posebno korisni za decu koja imaju fizičke smetnje.Video bim, DVD uređaji, kamera mogu biti korišćeni u učionici i kao sredstvo za upoznavanje sa različitim modelima organizacije časa, i kao sredstva komunikacije koja su dostupnija učenicima sa različitim komunikacijskim teškoćama ili teškoćama u učenju.Interaktivna tabla (SMART Board interactive whiteboards) je zamena za tradicionalnu tablu. Interaktivna table (Slika 19.) je kombinacija mogućnosti računara, projektora i velikog ekrana koja može da kontroliše računar. Stoga, nastavnici i deca mogu da komuniciraju na osnovu slika koje se pokazuju putem projektora na velikom ekranu.

35

Dobijeni rezultat je okruženje koje pruža međusobno delovanje sa nivou više čula koje:

Omogućava širok spektar načina podučavanja, te veći broj dece ima mogućnost da pristupi i usvoji znanja i informacije.

Podržava organizovanje aktivnosti učenja radnih grupa i celog razreda. Obezbeđuje povratne informacije za pojedince i za ceo razred pri ocenjivanju i testiranju.

Slika 19. Primer organizacije nastave u školi korišćenjem interaktivne table

Deca sa autizmom pokazuju izrazitu sklonost za rad na računaru. Vešti su, uče brzo da koriste računar i zahvaljujući njemu mnogo brže uče različite sadržaje nego u uobičajenim situacijama.Za decu sa autizmom računar je posebno podsticajan za učenje govora (čak i stranog jezika) kao i za razumevanje socijalnih situacija i usvajanje socijalnih veština.

Microsoftova posvećenost pristupačnosti

Kompanija Microsoft je dala divan primer kako se, uvođenjem tehnologije pristupačnosti u učionice za učenike sa smetnjama u razvoju, omogućava svim učenicima isti preduslov za obrazovanje.Pristupačnost znači obezbeđivanje pristupa proizvodima i uslugama svima koji žele da pristupe tim proizvodima ili uslugama. Pristupačnost znači uklanjanje barijera. Dostupni proizvodi se mogu prilagoditi potrebama i sklonostima različitih osoba koje su njihovi potencijalni korisnici.Pristupačnije okruženje je svima od koristi - uključujući osobama sa posebnim potrebama i onima koje nemaju takve potrebe. Svi imaju koristi od okruženja u kome je lakše i bezbednije se kretati i funkcionisati. Obezbeđivanje pristupačnosti je jedan od načina za prihvatanje i podsticanje različitosti u našem društvu.”Naša vizija je da kreiramo inovativne tehnologije koje će biti dostupne svakome i koje će se moći prilagođavati potrebama svakoga.” , smatra Bill Gates, osnivač ove kompanije.Tehnologija pristupačnosti je računarska tehnologija koja omogućava pojedincima da podese svoj računar prema svojim vizuelnim, slušnim, kognitivnim, govornim i potrebama spretnosti ruku. Da bi bila pristupačna, tehnologija mora biti dovoljno fleksibilna kako bi odgovorila na potrebe i sklonosti različitih osoba sa različitim sposobnostima.

36

Tehnologija pristupačnosti sadrži tri važna elemenata: ▪ Funkcionalnosti ili postavke pristupačnosti su ugrađene u programe i omogućavaju podešavanje i prilagođavanje postavki proizvoda kako bi se zadovoljile vizuelne, slušne, potrebe vezano za pokretljivost, jezik i govor. U operativnom sistemu Windows se, na primer, pod postavkama pristupačnosti podrazumeva promena veličine fonta i boje, i promena opcija pokazivača miša. Programi Windows, Office i Internet Explorer sadrže mnoge funkcije i postavke pristupačnosti koje omogućavaju da se računar bolje vidi, čuje i koristi.▪ Proizvodi pomoćnih tehnologija su posebni hardverski i softverski proizvodi, kao što su čitač ekrana ili prepoznavač govora. Proizvodi pomoćnih tehnologija su prvenstveno namenjeni prilagođavanju osobama sa posebnim potrebama ili osobama sa višestrukim oštećenjima. ▪ Kompatibilnost ili povezanost među proizvodima pomoćnih tehnologija, oprerativnih sistema i softverskih rešenja je od presudne važnosti za ovakve proizvode i njihovo pravilno funkcionisanje.

Prisutnost tehnologija pristupačnosti u školama je važna iz nekoliko razloga. Prvi i najvažniji je da su mnoge zemlje, uključujući i Sjedinjene Američke Države, zakonom obavezale škole da učenicima sa posebnim potrebama obezbede jednak pristup tehnologijama, što znači prilagođavanje prema potrebama učenika sa posebnim potrebama. Među mnogobrojnim razlozima za donošenje zakona o jednakom pristupu je i uključivanje učenika sa posebnim potrebama u redovnu nastavu.Učenici sa posebnim potrebama će biti radna snaga u budućnosti i za nekih deset ili dvadeset godina. Računari su važna i moćna alatka i poznato je da se osobama sa posebnim potrebama povećavaju mogućnosti za dobijanje posla. Integrisanje tehnologija pristupačnosti u školama i njihovo predstavljanje osobama sa posebnim potrebama od prvih školskih dana, ne samo što će ubrzati njihovo učenje, već i povećati njihove mogućnosti za zapošljavanjem u budućnosti.Stavovi vezani za posebne potrebe sasvim izvesno utiču na učenike u školama, ali isto tako jednak pristup i iste mogućnosti za učenje za osobe za posebnim potrebama mogu biti važan korak ka uspešnom zapošljavanju u budućnosti. Svaki stručnjak, treba da pronađete najbolja rešenja koja mogu pomoći onim učenicima koji će nastaviti studije, a i njihovom životu u budućnosti.Sa sve intenzivnijim korišćenjem računara u školama i sve većim brojem učenika sa posebnim potrebama koji su uključeni u zajednički obrazovni nastavni program, sve je neohpodnije obezbediti svim učenicima iste mogućnosti za rad sa računarima, kao i mogućnosti za obrazovanjem koje takav program nudi. Često se dešava da materijali sa uputstvima za rad sa računarima nisu dostupni u formatu koji je pristupačan učenicima sa posebnim potrebama. Nažalost, nedostupni materijali obeležavaju decu sa posebnim potrebama onemogućavajući im da koriste iste materijale kao i njihovi drugari, i to često ograničava njihove mogućnosti za sticanjem znanja. Stoga, kako tehnologija bude sve zastupljenija u učionicama, učenici sa posebnim potrebama će, ukoliko ne budu koristili tehnologije, se sve više boriti da ostanu u korak sa svojim drugarima iz razreda.Kako ćemo učenicima sa posebnim potrebama obezbediti isti pristup tehnologiji kao što ga imaju učenici koji nemaju posebne potrebe? Srećom, proizvođači programskih rešenja za poboljšanje produktivnosti i programeri programskih rešenja koja se koriste u obrazovanju su počeli da uključuju decu sa posebnim potrebama u proces razvoja programa.

37

Kao stručnjak, potražite rešenja koja su dostupna za učenike za koje znate da imaju posebne potrebe i uvidećemo da postoje učenici sa različitim mogućnostima i stilovima učenja koji će imati koristi od tih rešenja. Pristupačnost može svima pomoći.

Autistični spektar poremećaja je niz razvojnih poremećaja .Kod dece iz autističnog spektra uočavamo širok dijapazon simptoma koji pored ostalog uključuju: probleme sa vidom, sluhom, pokretljivošću i spretnošću ruku,razvojem govora i sposobnošću učenja.Obezbeđeni su specifični primere postavki pristupačnosti i proizvoda pomoćnih tehnologija koji su od koristi učenicima sa gore pomenutim smetnjama.

Problemi sa vidom i slabovidost:

Postoji mnogo načina da podesimo i personalizujemo izgled operativnog sistema Windows, kako bismo osobi sa oštećenjem vida omogućili da ga bolje vidi. Može se povećati jasnoća i čitljivost na monitoru izmenom rezolucije na ekranu, povećanjem veličine fonta i ikona, opcijom „Visokog kontrasta” i korišćenjem opcije Lupa kako bi se uvećao deo ekrana. Postoji veliki broj funkcionalnosti koje mogu da poboljšaju vidljivost operativnog sistema Windows, a za više informacija pogledati uputstva na Web lokaciji www.microsoft.com/enable/training/Jedno od najčešćih rešenja za pristupačnost za korisnike računara koji su slabovidi je opcija Lupa (Magnifier). Microsoft Windows XP i Windows Vista, na primer, sadrže osnovni program za povećanje ekrana koji se zove Microsoft Lupa (Microsoft Magnifier).U programu Lupa u operativnom sistemu Windows XP, nivo povećanja je od 0 do 9 (u Windows Visti nivo povećanja ide čak do 16). Takođe su dostupni programi za povećanje ekrana od strane nezavisnih proizvođača. Microsoft Lupa (Microsoft Magnifier), zajedno sa ostalim ugrađenim proizvodima pomoćnih tehnologija (AT) u operativnom sistemuWindows, omogućavaju pojedincima sa oštećenjima vida da koriste računar svog druga ili da dele računare u učionici. Uz to, ovi programi pristupačnosti nude razna sredstva za osobe sa posebnim potrebama za korišćenje javnih računara (kao što su oni u bibliotekama), ali oni nisu zamena za sveobuhvatne proizvode pomoćnih tehnologija.(Slika 20. i 21.)

Slika 20. Microsoft Magnifier

38

Pojedincima koji imaju različita oštećenja vida će biti lakše da čitaju beli tekst na crnoj podlozi umesto crnog teksta na beloj podlozi. U operativnim sistemima Windows XP i Windows Vista, korisnici mogu da koriste opcije „Invertuj boje” (Invert Color) i „Visoki kontrast” (High Contrast) kako bi poboljšali vidljivost.

Slika 21. Microsoft Lupa (Microsoft Magnifier) sa izabranom opcijom “Invertuj boje” (Invert colours)

Program Lupa u Windows Visti sada ima nivo povećanja od 2 do 16 puta nego originalan ekran i omogućava vam da pratite miš, tastaturu ili uređivanje teksta.Takođe, osobe mogu komunicirati sa računarima i putem tastature ili zvuka/glasa umesto sa uobičajeno korišćenim monitorom i mišem.Korišćenje sofisticirane pomoćne tehnologije je od presudne važnosti za ovu populaciju osoba.Funkcionalnosti i proizvodi pristupačnosti koji su od pomoći osobama sa slabovidošću su dostupni u operativnim sistemima Windows XP i Windows Vista, i u okviru tih funcionalnosti se podrazumeva: prečice na tastaturi, program za pretvaranje teksta u govor sa Naratorom, povećanje ekrana pomoću Lupe (Magnifier) i zvučna obaveštenja. Iako ranije verzije operativnog sistema Windows takođe sadrže postavke pristupačnosti, novije verzije Windowsa nude najbolju do sada pristupačnost.

Izdvajamo i jedan od proizvoda asistivne tehnologije poznat pod nazivom Čitač ekrana (screen reader). Čitači ekrana su programi koji slike i tekst predstavljaju u obliku govora.Čitač ekrana se koristi da bi verbalizovao, ili „rekao” sve što se nalazi na ekranu uključujući imena i opis kontrolnih dugmadi, menije, tekst i znakove interpunkcije. Kako korisnik pomera kursor miša od tačke do tačke pritiskajući taster Tab, na primer, opisuje se svako novo komandno dugme. Tekst se čita naglas, na primer „U redu” ili „Unesi”. U suštini, čitač ekrana pretvara grafički korisnički interfejs (GUI) u audio interefejs.

Dalje, stručnjaci iz Microsofta izdvajaju program pod nazivom Sistem za prepoznavanje govora (Speech recognition system), koji se još zove i program za prepoznavanje glasa, omogućavaju ljudima da zadaju komande i unose podatke koristeći glas umesto miša ili tastature. Sistem za prepoznavanje glasa korist mikrofon koji je priključen na računar, koji se mogu koristiti za kreiranje tekstualnog dokumenta, kao što su pisma ili e-poruke, pregledavanje Interneta i kretanje po aplikacijama i menijima putem glasa. U sastavu operativnog sistema Windows Vista se nalazi program Windows Prepoznavanje govora (Windows Speech Recognition).

39

Govorni sintesajzeri primaju informacije sa ekrana u obliku slova, brojeva i znakova interpunkcije, a potom ih „izgovaraju” naglas. Često se misli na program za pretvaranje govora u tekst (TTS), a glas računara specifičnim sintetizovanim, ponekad monotonim glasom, spaja u celinu prethodno programirane slova i reči. Korišćenje govornih sintesajzera omogućava slepim korisnicima da pregledaju ono što su uneli tokom kucanja.

Govor i tekstualni procesori sa velikim prikazima su programi koji koriste govorne sintisajzere kako bi onome ko sluša obezbedili povratnu informaciju onoga što se otkucalo. Tekstualni procesori sa velikim prikazima omogućavaju korisnicima pregledanje velikog teksta bez dodatnog povećanja ekrana. Osobe koje imaju problema sa učenjem često koriste ove posebno namenjene tekstualne procesore kao pomoć za proveru pravopisa i gramatike ili obezbeđuju precizne povratne informacije onome ko ih sluša, o onome šta su napisali.

Pokretljivost i spretnost ruku:

Oni koji imaju problem spretnosti i okretnosti šaka, ruku i zglobova nisu u mogućnosti da koriste tastature ili miš ili su im možda potrebna podešavanja kako bi se prilagodile opcije za kucanje ili korišćenje miša. Na primer, neki ljudi ne mogu odjednom da pritisnu više tastera (kao što su Ctrl + Alt + Delete). Dok neki drugi mogu odjednom da otkucaju više tipki ili nenamerno da pritiskaju neke tastere. Neki učenici mogu da koriste svoje ruke i noge, ali ih ograničeno kreću. Svi ti uslovi mogu da otežaju korišćenje miša ili tastature, ili je ono možda u potpunosti onemogućeno. Postavke pristupačnosti, kao što su filteri za tastaturu koji kompenzuju neke od nepravilnih pokreta, trzaje, otežano reagovanje i slična stanja, su ugrađeni u operativni sistem Windows. Ove funkcionalnosti su korisne osobama koje imaju smanjenu pokretljivost. Na primer, opcija Lepljivi tasteri (Sticky Keys) omogućava korisniku da unese tastersku kombinaciju bez pritiskanja tastera u trajanju od jedne sekunde. (Slika 22.)Ostale opcije omogućavaju korisnicima da podese brzinu pojavljivanja slova na ekranu kada se drži pritisnut taster.

Slika 22. Sticky Keys kao opcija na računaru

Uz to, operativni sistem Windows omogućava korisnicima da podese opcije miša kao što su konfiguracija dugmeta, brzna klika, veličina pokazivača miša i brzina reagovanja na pokrete pokazivača miša. Korisnici takođe mogu da povećaju veličinu elemenata ekrana, i to može biti od koristi ljudima koji imaju problema sa kretanjem. U operativnom sistemu Windows XP, ove opcije su dostupne u okvura za dijalog „Opcije pristupačnosti” (Accessibility Options) na kartici „Tastatura” (Keyboard).

40

Program tastatura na ekranu prikazuje sliku standardne ili modifikovane tastature na ekranu računara. Korisnik mišem, dodirom na ekran, kuglom za navođenje, džojstikom, prekidačem ili elektronskim pokazivačem miša bira tastere. Tastature na ekranu često imaju opciju za pretragu. Pomoću uključene opcije za pretragu, pojedinačni tasteri su istaknuti na tastaturi na ekranu. Kada je željeni taster podebljan, korisnik je u mogućnosti da ga izabere koristeći prekidač koji je pozicioniran pored dela tela nad kojim osoba ima dobrovoljnu kontrolu. Tastatura na ekranu je dostupna u okviru operativnog sistema Windows.

Filteri za tastaturu pružaju pomoć pri kucanju u obliku pomoćnih programa za predviđanje reči i dodataka za proveru pravopisa. Ovi proizvodi se često koriste da oslobode korisnika od više otkucaja. Na primer, zamislite da morate da otkucate slovo „g”. Međutim, da bi se otkucalo to slovo, prvo mora da se pomere prsti preko čitavog prvog reda na tasaturi i skoro pola drugor reda. Uz to, možda će korisnik usput slučajno oktucati slova „r”, „p” ili „d”, ali on želite da otkucate samo slovo „g”. Filteri za tastature omogućavaju korisnicima da brzo pristupaju slovima koja su im potrebna i da izbegavaju nehotičan izbor neželjenog tastera.

Ekrani na dodir (Touch screens) su uređaji koji su smešteni na monitoru računara (ili su ugrađeni) i omogućavaju direktan izbor ili aktivaciju računara dodirom ekrana. Ovi uređaji mogu biti od koristi nekim korisnicima sa smanjenom pokretljivošću zato što su mnogo pristupačniji. Nekim ljudima je lakše da na ovakav način direktno izaberu opciju nego pomoću miša ili tastature. Pomeranje miša ili korišćenje tastature od nekih osoba zahteva veće motorne veštine nego jednostavan dodir ekrana radi izbora. Neki korisnici mogu da koriste pomoćne tehnologije kao što su štapići za usta, kako bi izabrali neku opciju.

Alternativni ulazni uređaji omogućavaju korisnicima da kontrolišu svoje računare putem funkcionalnosti koje nisu standardna tastatura ili pokazivački uređaj. U alternativne ulazne uređaje spadaju:Alternativne tastature su dostupne u različitim veličinama sa različitim veličinama podloge i stranama. Velike tastature su dostupne sa velikim tasterima sa kojima osobe sa ograničenom motorikom lakše rade. Manje tastature su dostupne sa manjim tasterima (ili tasterima koji su smešteni jedan do drugog) kako bi omogućili osobama sa ograničenim kretanjem mogućnost pristupačnosti svim tasterima. Takođe su dostupne različite vrste tastatura – neke sa tasterima koji se nalaze na različitim stranama, a neke druge sadrže razdvojene tastere u različitim odeljcima.

Elektronski pokazivački uređaji omogućavaju korisnicima da kontrolišu kursor na ekranu koristeći ultrazvuk, infracrveno svetlo, pokrete očima, nervne signale ili putem moždanih talasa. Kada se korist tastatura na ekranu, korisnik elektonskim pokazivačem takođe može da unese tekst ili podatke.

41

Uređaj kojim se upravlja disanjem, odnosi se na samo jedan od mnogobrojnih različitih vrsta pristupa putem prekidača. U tipičnim konfiguracijama, izdvajač za usta je priključen na prekidač. Korisnici svojim dahom aktiviraju prekidač. Na primer, dah generiše odgovarajući taster, pritisak na taster, klik na miša i drugo. Održavanje stalnog „pritiska” na prekidač (više liči na usisavanje nego srkanje) odgovara pritisku na taster. Pomoću tastature na ekranu, korisnik može da kuca slova pomoću „daha”. Pomeranje kursora preko naslovne trake dokumeta i „usisavanje” omogućava korisniku da prevlači stavke preko ekrana, kao što bi to neko uradio mišem. Ova tehnologija se često koristi u kombinaciji sa tastaturama na ekranu.

Štapići i palice su pomoćne alatke pomoću kojih se može kucati na tastaturi. Najčešće se stave na glavu, drže u ustima, pričvrste za obraz ili drže u ruci. Mogu biti od koristi osobama koje treba da rade sa računarom bez korišćenja svojih ruku ili imaju poteškoća prilikom obavljanja tih pokreta.

Džojstici se mogu priključiti na računar na port za miš i koristiti za kontrolisanje kursora na ekranu. Džojstik može biti od koristi korisnicima koji rade sa računarom sa ili bez ruku. Na primer, neki ljudi mogu da upravljaju džojstikom pomoću svojih stopala ili upravljaju džojstikom sa bradom.

Kugle za navođenje (Trackballs) izgledaju kao miš koji je naopako okrenut i imaju pokretnu kuglicu na vrhu nepokretnog postolja. Kugla se može rotirati pomoću pokazivačkih uređaja ili rukom. Ljudi koji imaju fine motorne veštine, ali imaju problema sa većim pokretima mogu koristiti ove uređaje.

Problemi sa sluhom:

Postavke pristupačnosti za osobe sa smetnjama auditivne percepcije sadrže obaveštenja o promenama u vidu zvučnih ili vizuelnih obaveštenja, kontrolu zvuka i pomoćne natpise. Ove funkcionalnosti su dostupne u operativnim sistemima Windows Vista i Windows XP, uključujući funkionalnosti SoundSentry (vizuelna obaveštenja) i ShowSounds (pomoćni natpisi), koje omogućavaju korisnicima da izaberu da li će primati vizuelna obaveštenja i teksualne pomoćne natpise, ili zvučne poruke o sistemskim događajima. Aplikacije kao što su Microsoftova enkciklopedija Encarta imaju ugrađene pomoćne natpise, i osobe sa oštećenjem sluha mogu je koristiti sa jednom od dva gore pomenuta pomoćna programa koji su uključeni.„Centar za jednostavan pristup” (Ease of Access Center) u operativnom sistemu Windows Vista sadrži kategoriju koja se zove „Koristite tekst ili vizuelne alternative za zvukove” („Use text or visual alternatives for sounds”).

Nerazvijenost govora:

Osobe sa nerazvijenim govorom mogu da koriste pomoćne komunikacione uređaje koji će „govoriti” umesto njih. Te osobe će otkucati reči i fraze koje „žele” da kažu ili će izabrati slike koje će, kada se aranžiraju na određeni način, kreirati neku frazu. Na primer, osoba da bi naručila toplu pitu od jabuka može da koristi slike jabuke i Mekdonaldsonovog

42

zlatnog luka. Sparivanje slike luka sa slikom automobila, može da znači „Hajde da se provozamo do Mekdonaldsa”. Korisnici pomoćnih i uređaja za poboljšanje komunikacije mogu takođe da koriste opciju SerialKeys u okviru operativnog sistema Windows XP kako bi izabrali zamenu za standardnu tastaturu i miš.Operativni sistemi Windows XP i Windows Vista imaju pojednostavljene korisničke interfejse koji smanjuju nered na ekranu. Može da se izabere da se sa radne površine uklonite prečice i ikone. Ova opcija može biti od koristi osobama koje imaju problema sa govorom ili učenjem, zato što umanjuju mogućnost mešanja sličnih informacija na ekranu, koje mogu stvoriti konfuziju. Druge opcije koje omogućavaju skraćene menije i prilagođene trake sa alatkama, takođe pomažu da se smanji količina sličnih elemenata na ekranu. Programi za proveru pravopisa su takođe od pomoći osobama koje obično zamene red slova zbog smetnji u razvoju veštine čitanja i drugih smanjenih mogućnosti učenja.

Filteri za tastaturu, kao što smo već rekli, sadrže pomoćne programe za predviđanje reči i pomoćne programe za proveru pravopisa kako bi pomogli ljudima koji imaju nerazvijen govor.

Programi za prepoznavanje govora, kao što je opisano ranije, omogućavaju korisnicima da koriste svoj glas kako bi mogli da rade sa računarom i sastavljaju tekst. Ova tehnologija je korisna za osobe koje imaju smetnje u razvoju.Nekim osobama sa nerazvijenim govorom je jednostavnije da koriste prepoznavač govora za sastavljanje tekstualnih dokumenata. U sastavu operativnog sistema Windows Vista se nalazi program Windows Prepoznavač govora (Windows Speech Recognition).

Studija slučaja (7):

Džon je desetogodišnji dečak sa autizmom koji ide u treći razred osnovne škole.Pre šest meseci je sa roditeljima doživeo saobraćajnu nesreći i sada je njegova mogućnost kretanja ograničena.Kod dečaka su prisutne teškoće prilikom obrade informacija i mnogo su mu zbunjujući i komplikovani prikazi na računaru.Dečak uči da koristi računar kako bi pravio izveštaje i druge domaće zadatke koje treba da uradi za školu.Kako bi mu pomogla, Džonova nastavnica je isprobavala na koji način može da izmeni instaliranu Windows XP konfiguraciju i da je prilagodi za vizelni prikaz koji će Džon lakše razumeti. Koristila je razne alatke iz Kontrolne table (Control Panel) kako bi napravila veće ikone i skratila menije, i umanjila broj traka sa alatkama koje se pojavljuju na ekranu. Kreirala je prilagođene trake sa alatkama koje sadrže dugmad koje su Džonu potrebne za njegov rad i isključila opciju zvuka, koja ga je takođe ometala u radu. Smanjila je broj stavki na njegovom Start meniju i isključila funkcionalnost koja menja raspored često korišćenih stavki na traci sa alatkama i menijima zato što je stalno ažuriranje zbunjivalo Džona. Takođe je isključila opcije animacije i videa izborom Internet opcija na traci sa alatkama u programu Internet Explorer i podesila postavke na kartici Više opcija (Advanced). Kako se Džon oporavljao od saobraćajne nesreće i otkrivao potrebu da koristi računar za sofisticiranije zadatke, njegovi nastavnici su mogli da mu pomognu da ponovo konfiguriše svoj prikaz na osnovu svojih potreba i sklonosti.

43

Problemi sa učenjem:

Najčešće se radi o problemu obrade informacija i najviše utiče na mogućnost osobe da koristi računar. Ovi uslovi onemogućavaju učenje. Mnogi učenici koji imaju ovakve smetnje su sposobni za učenje ukoliko im se informacije prezentuju na način i u obliku i tempom koji njima odgovara. Informacije koje su prikazane u kratkim, diskretnim jedinicama je često lakše razumeti. Uz to, mnoge osobe koje imaju problema sa učenjem, efikasnije koriste svoje vizuelne sposobnosti nego svoj sluh. Mnoge od njih prvenstveno uče putem vida ili zvuka, dok druge mogu da uče koristeći oba načina.Pojednostavljeni interfejs u operativnom sistemu Windows XP i Windows Vista nudi pogodnosti osobama sa ovom vrstom smetnji, kao i osobama sa nerazvijenim govorom, zato što im pomaže da smanje broj zbunjujućih elemenata na ekranu. Komplikovan korisnički interfejs može ometati učenje. Programeri korisničkog interfejsa su otkrili da stalan korisnički interfejs ima veoma veliki pozitivan uticaj na osobe koji imaju probleme sa obradom informacija. Uzmite u obzir učenika koji ne može da pročita svoj rukopis, ali može da uređuje tekstove drugih koristeći računar. Dodatne postavke računara, kao što su prilagodljiva veličina teksta i ekrana, mogućnost govora, izbor vizuelnih ili zvučnih upozorenja za sistemske događaje, i opcije prikaza Interneta mogu biti od pomoći osobama sa nerazvijenim govorom.

Programi za predviđanje reči omogućavaju korisnicima da izaberu željenu reč sa spiska na ekranu u okviru prozora za predviđanje. Lista koju je kreirao računar, predviđa reči na osnovu prvog ili drugog slova koje je korisnik otkucao. Reč se zatim može izabrati sa liste i uneti u tekst tako što se klikom na miša otkuca broj ili prepoznaje prekidačem. Ovi programi pomažu korisnicima da povećaju produktivnost i preciznost prilikom kucanja teksta, i da obogate svoj rečnik.

Programi za razumevanje čitanja su fokusirani na uspostavljanje ili poboljšanje veštine čitanja putem gotovih radnji, priča, vežbi ili igara. Ovi programi mogu pomoći korisnicima da vežbaju prepoznavanje zvuka za slova i mogu da poboljšaju razumevanje reči dodavanjem slika, zvuka ili animacije.

Alatke za čitanje i programi za osobe koje imaju problema pri učenju se odnose na programske aplikacije pomoću kojih se kreiraju tekstualni materijali koji su dostupni osobama koje otežano čitaju. Ove opcije nude prepoznavanje, ponovno oblikovanje, navigaciju ili izgovaranje teksta naglas. Ovi programi pomažu ljudima koji imaju poteškoća sa vidom ili obradom konvencionalno štampanih materijala, osobama koje žele da razviju nove veštine pismenosti ili osobama kojima je engleski strani jezik, kao i osobama koje imaju bolje razumevanje kada istovremeno slušaju i gledaju tekst koji je istaknut.

44

Studija slučaja (8):

Kler je osmogodišnja devojčica sa autizmom.Ide u četvrti razred osnovne škole i ima poteškoće sa organizacionim veštinama.Takođe joj problem predstavljaju veštine čitanja i pisanja koje još uvek nije savladala. Sa sedam godina je počela je da koristi računar kako bi naučila da čita i piše. Računar je sada neophodna alatka koja joj pomaže da uhvati svoje misli ”u momentu” i da ih kasnije organizuje. Kako u školi, tako i kod kuće, Kler koristi računar koji ima instaliran operativni sistem Windows XP i poslovni paket Microsoft Office XP. Ona često koristi ugrađene programe za proveru pravopisa u okviru programa Word 2002 kao i grafičke trake sa alatkama za grafičku obradu u Office programima. Takođe smatra da su ikone korisnije od menija.

Nove tehnologije u AAC

Komunikacija je jedna od osnovnih potreba čoveka.Izolacija od zajednice se smatra za jednu od najsurovijih mogućih kazni za jedno ljudsko biće.Zbog toga je komunikacija sama po sebi neophodna.Danas u XXI veku, ljudi sve više komuniciraju koristeći upravo elektronske komunikacije. Kad je u pitanju razvoj AAC, savremena tehnološka dostignuća omogućavaju primenu najrazličitijih softvera i aplikacija koji će omogućiti osobama sa smetnjama u razvoju da komuniciraju sa okolinom.Ovde posebno izdvajamo osobe sa autizmom, kod kojih se primena AAC softvera i aplikacija na najnovija dostignuća u oblasti kompjuterske tehnologije pokazala izuzetno uspešnim.

Tablet računari , značaj i primena u AAC

Prisutno je sve veće interesovanje za primenom tablet računara u radu sa decom sa autizmom.Neke škole ih već koriste u tretmanu autistične dece, mnogi roditelji su zainteresovani za saznanja o njihovom značaju, a ogroman broj službi za ranu intervenciju ih preporučuje za veliki broj dece.U prethodnom vremenskom periodu, stručnjaci su preko medija nastojali da što više ljudi informišu o ovoj temi.Tu je i internet, koji pruža brojne preporuke u vezi sa izborom najadekvatnije aplikacije za samog korisnika AAC koji mu mogu pomoći u svakodnevnom životu.Jasno je da su različite vrste tablet računara, kao što su npr. iPad, interesantne i zanimljive svoj deci sveta.Međutim posebno je važno podrobno razmotriti njihovu ulogu i značaj u radu sa decom iz autističnog spektra.Naročito u situaciji kada ih sve veći broj stručnjaka preporučuje u radu sa decom kao sredstvo za komunikaciju (AAC sredstvo) kod dece sa nerazvijenim govorom.

45

Šta je tablet računar?

Tablet računar je “sve u jednom” uređaj kojem se pristupa preko ekrana osetljivog na dodir.Korisnik upravlja uređajem prelaskom prsta preko ekrana ili jednostavnim “kuckanjem” prsta po displeju uređaja.Postoje različite vrste tablet računara a najpoznatije od njih su:

- iPad , dizajniran od strane kompanije Apple- Asus tablet računari- Acer tablet računari - Samsung Galaxy tablet uređaji i sl.

Tablet računari se koriste za pristup internetu i kao platforma za delove softvera poznate pod terminom aplikacije.Evo npr. jednostavnim pretraživanjem Apple prodavnice aplikacija, samo ukoliko otkucate termin “autizam” , dobićete više od 1200 različitih rezultata.To nam samo govori o posvećenosti stručnjaka za ovu tematiku.Tablet računari su opisani kao jednostavni za korišćenje zbog ekrana osetljivog na dodir (umesto klasičnog korišćenja miša ili tastature) i zbog toga što su lako prenosivi.Tokom prethodnih godina, uređaji za komunikaciju su se visoko specijalizovali za korišćenje u najrazličitijim uslovima.Ovi uređaji se najčešće koncipiraju individualno za svako dete i opisuju se kao robustni.Najčešće je za njihovo korišćenje neophodna obuka od strane stručnjaka.Takođe se mogu izdvojiti i druge vrste nedostataka koje se odnose na težinu uređaja, njegovu prenosivost i cenu.Sa druge strane, jedna od najvažnijih prednosti korišćenja tablet računara i smart telefona (koji, iako su manji, mogu se koristiti u iste svrhe kao i tablet uređaji), jeste mogućnost njihovog korišćenja kao sredstva za komunikaciju kod osoba sa različitim vrstama poremećaja komunikacije.Koristeći specijalizovane aplikacije, korisnici AAC imaju mogućnost da pritiskom na ekran biraju reči ili rečenice predstavljene na slikama, koje potom uređaj “izgovara” umesto njih, digitalizovanim glasom, obezbeđujući na taj način korisniku izražavanje najrazličitijih potreba.Uređaji su lagani i prenosivi, što je veoma važno za same korisnike.Jednostavni su za rukovanje.Pored toga, karakteristike tablet računara kao što je npr iPad, omogućavaju korisniku različite opcije, kao što je mogućnost fotografisanja i pravljenja video snimaka, što znači da je komunikacija visoko personalizovana i fleksibilna, kao i da se relativno brzo može menjati.Ekran osetljiv na dodir, čini korišćenje uređaja pristupačnim.Takođe, displej sa kvalitetnom grafikom se pokazao kao jako interesantan i motivišući za same korisnike.Važno je međutim napomenuti i izazove vezane za korišćenje samog uređaja a to su: pristup sistemu,odsjaj ekrana, krhkost samog uređaja i njegov zvuk.O ovome je važno voditi računa prilikom izbora AAC strategije za samog korisnika.Takođe i operacionalni sistemi za same uređaje se lako kupuju i koriste.Samim tim, oni ne mogu biti specijalizovano dizajnirani za samog korisnika AAC, kao što je to slučaj sa nekim drugim uređajima za komunikaciju.Veliko istraživanje je sprovedeno 2011. godine od strane Apple kompanije pod pokroviteljstvom Victorian Department of Education and Early Childhood Development (DEECD), a odnosilo se na proučavanje značaja iPad tablet računara u radu sa decom tipičnog razvoja kao i sa decom sa smetnjama u razvoju.Ova studija je imala za cilj da utvrdi da li kod dece koja koriste tablet računar u nastavi dolazi do povećanja samostalnosti u

46

učenju i motivacije.Rezultati su ukazali na veliki značaj korišćenja iPad-a u nastavi sa decom, ali što je još važnije, stručnjaci su utvrdili da je kvalitet nastave glavni faktor koji utiče na uspešnost korišćenja iPad-a kao nastavnog materijala.Dakle, rezultati nam govore da korišćenje tablet računara pozitivno utiče na motivaciju učenika i ishode učenja.Nastavnici su u radu sa decom zaključili da je iPad, zbog svoje multifunkcionalnosti posebno koristan u radu sa decom iz autističnog spektra poremećaja. Stručnjaci i pored velike uspešnosti u korišćenju tablet računara kao AAC sredstva , moraju nastojati da kod deteta sa autizmom i dalje podstiču razvoj komunikacije jer ovaj uređaj često nije uvek dostupan korisniku,a pritom se mogu javiti i različite vrste tehničkih problema u njegovom korišćenju.Dok nas rezultati mnogobrojnih istraživanja upućuju na značaj tablet računara u radu sa osobama sa autizmom , opisujući ih kao “Božiji dar” i “čudo od uređaja”, ne smemo zaboraviti koliko je bitno pažljivo proučiti i isplanirati svaki korak u tretmanu, kako bi krajnji rezultat bio što uspešniji.

AAC aplikacije za osobe sa autizmom

1.  iCommunicate, Grembe, Inc.

Slika 23.

Ova aplikacija korisniku omogućava da prilagodi dizajn svojim potrebama i interesovanjima.Neke od prednosti korišćenja ove platforme su mogućnost korišćenja rasporeda aktivnosti, tabli izbora i različitih kartica, a sve u cilju što uspešnije komunikacije.Dostupna je za iPhone operativni sistem.

47

2. iPrompts, Handhold Adaptive, LLC

Slika 23.

iPrompts daje mogućnost korisniku da, korišćenjem vizuelnih pokazivača (govorni autput nije omogućen) , bolje razume prelazak sa jedne na drugu aktivnost i predstojeće događaje.Takođe sadrži tajmer koji obaveštava korisnika koliko određena aktivnost traje kao i kada će da se završi.

3.  I Can Speak, Lazy River Software

Slika 24.

Trenutno najpopularniji AAC softver,dizajniran tako da zadovolji komunikativne potrebe korisnika sa nerazvijenim verbalnim sposobnostima.Sadrži dvenaest pozadina, kao i dve sekcije sa rečima.U prvom delu se nalazi preko 240 reči koje korisnik kombinuje kako bi formirao rečenice. U drugom delu postoje dve kategorije reči sa više od 1000 pojmova.

4. myVoiceCommunicator

Slika 25.

Ova aplikacija sadrži atraktivne slike namenjene deci i odraslima sa poremećajem iz autističnog spektra, kako bi korisnici na relativno jednostavan način izrazili svoje želje i potrebe.Omogućen je i govorni autput, što ovaj softver čini prepoznatljivim.

48

5. Voice4you

Slika 26.

Ovaj softver omogućava korisnicima kvalitetnu komunikaciju kroz korišćenje velikog broja pojmova, što za korisnike predstavlja uživanje.Govorni autput je omogućen.Takođe osoba koja koristi ovu aplikaciju, može po želji ubacivati u nju i svoje fotografije i na taj način uspostavljati komunikaciju sa okolinom.

6. Proloque2Go  

Slika 27.

Ovaj softver je više puta nagrađivan kao jedno od najboljih rešenja za AAC komunikaciju kod osoba sa autizmom.Softver omogućava korisnicima da komuniciraju sa okolinom koristeći slikovne simbole ili otkucan tekst.Takođe, postoji mogućnost da se govorni autput koji ovaj uređaj omogućava, prilagodi godinama samog korisnika i njegovom karakteru.

49

7. Avaz for autism

Slika 28.

Ovo je aplikacija koja omogućava korisnicima razvoj jezičkih sposobnosti i poboljšanje motivacije i samopouzdanja.Često se koristi u tretmanima kod dece sa autizmom.

Zaključak

Tretman pomoću AAC tehnika omogućava poboljšanje komunikativnih veština kod osoba sa autizmom, čije su verbalne sposobnosti nedovoljno razvijene.Stručnjaci svakodnevno ukazuju na značaj tretmana komunikacije kod osoba sa autizmom.Korišćenje AAC tehnika u velikoj meri olakšava svakodnevni život osobama sa poremećajem iz autističnog spektra.Njihove komunikativne sposobnosti se AAC tretmanom razvijaju, a kvalitet života poboljšava.

50

Literatura:

Jovanović-Simić, N., Slavnić, S. (2009): Atipičan jezički razvoj, Univerzitet u Beogradu, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju,Beograd.

Jovanović-Simić, N. (2007) :Augmentativna i alternativna komunikacija, strategije i principi, Univerzitet u Beogradu,Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd.

Glumbić, N. (2006): Odrasle osobe sa autizmom, Izdavačka agencija Grad, Beograd.

Bonvillian, Nelson, K&Rhune (1981): Sign language and autism, Journal of autism and Developmental Disorders, 125-137.

Carr, E.,Binkoff, Kologinsky, (1978): Acquisition of sign language by autistic children:Expressive labeling, State University of New York, New York.

Bondy, A.S. & Frost, L.A. (1994): PECS:The Picture Exchange Communication System,Training manual, New York.

Nunes, D. (2008): AAC interventions for autism:A research summary, International Journal of special education, vol. 23,no. 2,Brazil.

Mirenda, P. (2003): Toward Functional Augmentative and Alternative Communication for Students With Autism,University of British Columbia, Vancouver.

Kagohara, L. ,Achmandi , V.A., Green, M. (2010):Behavioral intervention promotes successful use of an i-Pod based communication device by an adolescent with autism,University of Wellington, New Zealand.

Thunberg, G., Sandberg, G.(2009):Speech-generating devices used at home by children with autism spectrum disorders,University of Gothenburg, Sweden.

Internet: -http://www.autismspeaks.org -http://www.katielinendoll.com -http://www.asquarterly.com/ -http://www.aacandautism.com

51

52

53

54