b2b poslovni modeli

7/30/2019 B2B poslovni modeli

1/37

UNIVERZITET U NOVOM SADUEKONOMSKI FAKULTET

SUBOTICA

B2B i C2C Poslovni modeli

ZAVRNI RAD

Subotica, 2011. Godina


2/37

2

UNIVERZITET U NOVOM SADUEKONOMSKI FAKULTET

SUBOTICA

B2B i C2C Poslovni modeli

ZAVRNI RAD

Subotica, 2011. Godina


3/37

3

Sadraj

1. Uvod .................................................................................................. 4

2. B2B(Business to Business) poslovni model ................................. 52.1 Vrste B2B trita ......................................................................... 62.2Najznaajniji B2B modeli ........................................................ 102.3 Organizacijski problemi B2B poslovanja ................................. 132.4 Prepreke za B2B elektronsko poslovanje ................................. 14

3. C2C (Customer to Customer) poslovni model ................................ 16

4. Elektronska trgovina ....................................................................... 184.1Odnos klasine i elektronske trgovine ....................................... 194.2 Prednosti i nedostaci elektronske trgovine ............................... 224.3 E - trgovina u Srbiji ................................................................... 244.4 Pravno regulisanje etrgovine ................................................ 25

5. M-trgovina ....................................................................................... 265.1 Mobilne i beine tehnologije................................................... 275.2 Trgovina putem SMS-a i MMS-a ............................................. 285.3 M-trgovinski servisi .................................................................. 295.4 Usluge u mobilnoj trgovini ....................................................... 30

6. Case Study: Elemica ....................................................................... 31

7. Zakljuak......................................................................................... 36

8. Literatura ......................................................................................... 37

.


4/37

4

1. UvodSve vei napredak i stalne promene koje se deavaju u oblasti informacionihtehnologija, utiu na promenu dosadanjeg naina ivota, navika potroaa i njihovognaina kupovine proizvoda i usluga. Ljudi vrlo brzo prihvataju nove ideje, a

zaboravljaju stare. Kao posledica svega navedenog dolazi do naputanja tradicionalnognaina poslovanja i nastaje novi koncept pod nazivom elektronsko poslovanje. Primenee-poslovanja su poele ranih sedamdesetih godina prolog veka uvoenjem elektronskih

poslovnih aplikacija u velikim korporacijama i malom broju poslovnih firmi. Izrazelektronsko poslovanje je prvi put upotrebljen od strane amerike kompanije IBM da bise oznailo poslovanje uz znaajnu primenu savremene, elektronske tehnologije. Dotada se ovaj izraz odnosio na poslovanje u okviru elektronike.Elektronsko poslovanje moemo definisati kao obavljanje poslovnih transakcijaelektronskim putem, putem komunikacionih mrea, pre svega Interneta. Re je otransakcijama koje se mogu pojaviti izmeu firme i kupca ili izmeu poslovnih

partnera, izmeu pravnih i fizikih lica, vlade i drugih strana, al i izmeu firme i njenihradnika.E-poslovanje podrazumeva voenje poslova na Internetu, kupovinu prodaju proizvoda iusluga, ali i brigu o uesnicima u poslovnim procesima, o potroaima tj.kupcima naInternetu. Korienjem Interneta u obavljanju poslovnih transakcija kompanija nastojida iskoristi sve prednosti savremenih raunarskih i informaciono-komunikacionihtehnologija radi postavljanja pojedinca u centar panje. Da bi ostvarivala uspeh uelektronskom poslovanju kompanija mora da se pridrava odreenih procedura i

pravila, kao to je to sluaj i sa tradicionalnim poslovanjem.U fokusu preduzea mora da bude potroa, njegove potrebe i zahtevi, preduzee morada ispuni sva oekivanja klijenta kako bi ga pretvorilo iz klijenta u kupca. Cilj

preduzea jeste prodaja proizvoda ili usluga, a on zavisi samo od panje kojupoklanjamo kupcu kome prodajemo proizvod.Brojni su uticaji i prilike koje donosi elektronsko poslovanje. Mlada preduzea,stvorena na Internetu, bore se za deo trita pomou inovativnih poslovnih modela istrategija. Elektronsko poslovanje menja poslovanje kakvo poznajemo i zahteva

potpuno nove pristupe. Do pre nekoliko godina trokovi manipulacije informacijamabili su visoki. Danas je Internet drastino snizio te trokove i omoguio preduzeima data sredstva troe u druge svrhe. Elektronsko poslovanje povealo je nivo usluga ikvalitet proizvoda, a smanjilo vreme potrebno za izradu i izlaz na trite, poveavajuitako sposobnost stvaranja vrednosti za kupca i stvaranja konkurentske prednosti.Danas sve vie preduzea ulazi u segment elektronskog poslovanja. Nezavisno od toga

ime se bave pojedina preduzea, zajedniko im je to da se bave novim modelomstvaranja vrednosti; modelom koji donosi nove poslovne strategije, organizacijskeoblike, tehnologije i procese, omoguava postizanje veeg zadovoljstva potroaa negoikad ranije.Informacione i komunikacione tehnologije su za relativno kratko vreme postale vaanelement u sistemu ekonomije, istovremeno ga transformiui. E-trgovina je samo

primer raanja jednog novog ekonomskog sistema, odnosno nove, informacione- iliE-ekonomije, fenomena ije vreme tek dolazi, a koga izmeu ostalog karakteriesledee: sve vee vrednovanje znanja, prebacivanje znaaja sa materjalnog naneopipljivo, omoguavanje da sve vie informacija bude nairoko dostupnoE-trgovina je manji podksup e-poslovanja, zajedno sa oblastima kao to su elektronsko

bankarstvo, mobilno poslovanje, virtuelne zajednice, elektronske berze


5/37

5

2. B2B(Business to Business) poslovni modelB2B model elektronskog poslovanja predstavlja poslovanje izmeu dva ili vie

preduzea, odnosno razmenu proizvoda, usluga ili informacija koju jedno preduzeeobavlja sa jednim ili vie drugih preduzea iz svog okruenja. Za razliku od B2C

modela koji podrazumeva poslovanje preduzea sa krajnjim korisnicima, u B2B modeluna obe strane uglavnom posluju dobavljai, posrednici, distributeri...Elektronsko poslovanje izmeu preduzea proloje u svom razvoju kroz tri faze:

Slika 1. Faze razvoja B2B poslovanja

1

U prvoj fazi razvoja korien je sistem elektronske razmene podataka ( EDI ElectronicData Interchange). Elektronska razmena podataka se najee definie kao razmenastruktuiranih poslovnih podataka izmeu raunara razliitih firmi, izvrena bezmanuelne intervencije, elektronskim putem, posredstvom standardizovanih poruka kojezamenjuju tradicionalne papirne dokumente.EDI funkcionie tako to se kreirani dokument umesto na tampu, prosleuje softverukoji vri njegovo prevoenje u unapred dogovoreni standardni format podataka, nakonega se elektronskim putem, obino koristei mreu davaoca EDI usluga alje na adresu

poslovnog partnera ( U njegovo elektronsko sandue). Kada se primalac poruke sledeiput konektuje na mreu, preuzima dokument koji se sada prevodi u format pogodan zakorienje u njegovom informacionom sistemu i alje ga direktno aplikaciji koja daljeobrauje podatke. Istovremeno se poiljaocu alje potvrda o prijemu dokumenta. Ovajsistem je pokuao da olaka cirkulaciju poslovne dokumentacije.

U drugoj etapi uoen je potencijal Interneta, to je velike kompanije navelo da istraujuosnovni B2B e-commerce sistem. Pojavom Interneta i njegovom sve masovnijom

primenom dolazi do novih oblika B2B poslovanja. Razlozi ovome su globalnadostupnost Interneta, jeftina usluga, transparentnost usluga, postojanje sigurnosnihmehanizama i jednostavnija integracija sa back office sistemom. U poetku su

preduzea prisustvo na Internetu formirala postavljanjem Web prezentacija u formikataloga svojih proizvoda sa navedenim kontakt informacijama, gde su kupci mogli dase informiu o ponudi i nakon toga izvre naruivanje klasinim putem. Vremenom,nakon sto su izvrena raznaistraivanja, otkriveno je da korisnici ele da vide i dobijuinformaciju od koje e zaista imati koristi i to je vanije da imaju izbor akcije koju e

preduzeti povodom novog saznanja. Istovremeno je razvoj sigurnosnih mehanizamaifrovanja i sigurnosnih protokola (SSL, TSL) doao do faze u kojoj omoguava ire

prihvatanje Interneta kao sigurnosnog komunikacionog medija, pa su ubrzo Webprezentacije dobile i mogunost on-line naruivanja i plaanja proizvoda i usluga.

1http://www.bogdangavrilovic.com/elektronsko_poslovanje/karakteristike_b2b_modela.html,

04.09.2011.
http://www.bogdangavrilovic.com/elektronsko_poslovanje/karakteristike_b2b_modela.htmlhttp://www.bogdangavrilovic.com/elektronsko_poslovanje/karakteristike_b2b_modela.htmlhttp://www.bogdangavrilovic.com/elektronsko_poslovanje/karakteristike_b2b_modela.htmlhttp://www.bogdangavrilovic.com/elektronsko_poslovanje/karakteristike_b2b_modela.html


6/37

6

Velike kompanije su u Internetu videle ansu da drastino smanje trokovekomunikacije sa svojim poslovnim partnerima, a isto tako i da prue mogunostsaradnje manjim preduzeima koja do sada nisu mogla sebi da priute skupa EDIreenja. Prednost B2B reenja baziranih na Internetu su oigledne u svim fazama

poslovanja. Skraen je proizvodni ciklus zbog efikasnije komunikacije izmeu uesnika

u procesu proizvodnje. Boljom koordinacijom sa dobavljaima postie se efikasnijeupravljanje zalihama i ispunjava tenja ka just-in-time organizaciji. Automatizovanapodrka kupcima smanjuje broj poziva koji su upueni slubi podrke to dovodi dobreg odziva operatera i pruanja bolje usluge. Marketing i prodaja na Internetu pruamogunost proirenja ovih aktivnosti uz minimalno poveanje trokova. Uz sve to,Internet B2B reenja predstavljaju otvoren sistem koji omoguava bilo kojoj kompanijiukljuenje u ovaj vid poslovanja.Uspesan B2B se odnosi pre na optimizaciju poslovnih procesa i naina upravljanja negona tehnologiju. Poeci Internet baziranog elektronskog poslovanja datiraju iz sredine90-tih godina 20. Veka. Pioniri ovakvog naina poslovanja bile su kompanije Fedeks,Dell....One su bile fokusirane na prodaju, potroake servise i nabavku.Danas Dell

ostvaruje vee prihode on-line putem nego ceo McDonalds. 2

Trea faza predstavlja proiren B2B e-commerce sistem koji se ogleda u agregacijiponude pod imenom Electronic Marketplaces (eMarkets). E Marketplaces predstavljajunovi vid on-line posrednika koji na jednom mestu efikasno predstavlja agregiranu

ponudu i tranju, pruajui kupcima nie trokove nabavke uz mogunost kontakta sanovim dobavljaima, a isto tako i dobavljaima nie trokove prodaje uz mogunostkontakta sa novim kupcima. Neutralnost organizatora u odnosu na industriju kojoj jenamenjen eMarket, naroito je neophodna na tritima na kojima postoji veliki brojkupaca i prodavaca. Poverenje je u ovom sluaju kljuan faktor za pridobijanje velikog

broja uesnika neophodnih za normalno funkcionisanje eMarketa.3

2.1 Vrste B2B trita

Postoji vie razliitih modela eMarkets-a ( e-trita) u zavisnosti od toga ko ih jeorganizovao4:

Elektronsko trite orijentisano na kupca (buyer oriented) osnivaju kompanije kojeostvaruju veliki obim kupovine/nabavke. Kada trite poseduje i njime upravlja kupac, tada je to privatno trite, dok javnim tritem upravlja posebno preduzee. Traenje e-

prodavnica, pronalaenje i uporeivanje snabdevaa moe da bude vrlo skupo za kupca

kakav je, na primer, kompanija koja kupuje hiljade proizvoda preko Interneta. Zatoveliki kupci otvaraju sopstveno elektronsko trite, na sopstvenom serveru, i pozivajupotencijalne snabdevae da nude svoju robu. Elektronsko nuenje robe velikim kupcimaznaajno sniava nabavne trokove i skrauje nabavni ciklus. Taj model je jedinstven uB2B trgovini i ne postoji u B2C trgovini.

Elektronsko trite orijentisano na snabdevaa (supplier oriented) osnivaju velikekompanije snabdevai/prodavci. Ta forma elektronskih trita esto nastaje kao vidodbrane, odnosno nastojanja da se kupcima sprei osnivanje sopstvenih elektronskihtrita. Trita orijentisana na snabdevaa su malobrojnija, od trita orijentisanih na

2

http://sr.wikipedia.org/wiki/B2B, 02.09.2011.3http://master.fon.bg.ac.rs/download/2009/10/PrijemniMasterEP.pdf, 02.09.2011.

4http://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat5390.pdf, 04.09.2011.
http://sr.wikipedia.org/wiki/B2Bhttp://sr.wikipedia.org/wiki/B2Bhttp://sr.wikipedia.org/wiki/B2Bhttp://master.fon.bg.ac.rs/download/2009/10/PrijemniMasterEP.pdfhttp://master.fon.bg.ac.rs/download/2009/10/PrijemniMasterEP.pdfhttp://master.fon.bg.ac.rs/download/2009/10/PrijemniMasterEP.pdfhttp://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat5390.pdfhttp://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat5390.pdfhttp://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat5390.pdfhttp://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat5390.pdfhttp://master.fon.bg.ac.rs/download/2009/10/PrijemniMasterEP.pdfhttp://sr.wikipedia.org/wiki/B2B


7/37

7

kupca. Ponua, najee proizvoa, otvara e-prodavnicu u kojoj nudi svoju robu, akao kupci se pojavljuju kompanije ili individualni potroai. Takvo elektronsko triteima prednost, dok ponua ima reputaciju na tritu i verne kupce. Problem imaju mali

ponuai, koji treba da pronau kupca u takvim uslovima konkurencije. Takoe, modelnije pogodan za velike i este kupovine jednog kupca. Na elektronskim tritima

orijentisanim na snabdevaa skupljaju se ponude, tako da se, u stvari, otvara svojevrsnaaukcija za kupce. Nasuprot tome, na elektronskom tritu orijentisanom na kupceokupljaju se brojni kupci sa snagom jednog velikog kupca, koji ima bolju pregovarakumo sa snabdevaima u korist svih kupaca. Lake se otvaraju e-trita orijentisana nakupce, jer u veini sluajeva kupci imaju zavrnu re, dok se za trita orijentisana nasnabdevae moe javiti problem privlaenja velikih kupaca.

Nezavisna e-trita ili e-trita tree strane poseduju i obezbeuju njihovofunkcionisanje preduzea koja u transakcijama ne uestvuju kao trgovci. Funkcijatakvog trita je da samo obezbedi forum za kupce i prodavce koji e se pronai iostvariti transakcije. Mogu da ga koriste kako kupci-kompanije tako i individualni

potroai. Svoje prihode neutralni posrednik obezbeuje od transakcione mare.Nezavisna trita su privlana i za kupce i za prodavce, ali njihov uspeh zavisi od togada li trite uspeva da privue dovoljan broj kupaca i prodavaca. U savremenimuslovima posrednike web strane za aukcije i davanje ponuda dobijaju sve vei znaaj.Posredniki orijentisane B2B platforme nunost su za kupce i prodavce, izmeu kojihdolazi do velikih i estih trgovinskih transakcija. Primer uspenih posrednikih e-tritaine kompanije koje rade na spajanju delova u gotov proizvod i tako dobijaju

posredniku funkciju izmeu svojih krajnjih kupaca i snabdevaa delovima i inputima.To moe da doprinese poveanju vernosti potroaa finalnih proizvoda koji tako lakomogu u svakom trenutku da dou do potrebnih rezervnih delova.

Po nainu organizovanja mogu se podeliti na:5Vertikalna e-trita. Tosu kapaciteti za razmenu izmeu kupaca i prodavaca homogenih

proizvoda odreene industrijske grane, kao to su zdravstvo, prehrana, komunikacije, napredna tehnologija, i slino. Predmet razmene su tzv. direktni proizvodi, koji inedeo finalnih proizvoda preduzea odreene industrijske grane. Vertikalna e-tritasnabdevaju manji broj kompanija proizvodima i uslugama od posebnog interesa zanjihovu industrijsku granu. Jedno od najveih vertikalnih B2B trita je covinst berzaauto delova, koju podravaju kompanije DaimlerChrysler, Ford, General Motors,Renault, Commerceone i Oracle. Trite je formirano oktobra 2000. godine, a ve dodecembra te godine na njemu su ostvarene transakcije vredne 350 miliona dolara,

realizovano je 100 aukcija i postavljeno vie od 100 kataloga online. Orijentisane su nareavanje problema u okviru odreenih industrijskih grana.

Horizontalna e-tritajesu kapaciteti za razmenu izmeu prodavaca i kupaca razliitihindustrijskih grana koji nabavljaju generike ili tzv. indirektne proizvode i usluge kojinisu deo finalnih proizvoda preduzea. Re je o proizvodima koji mogu da se koriste urazliitim industrijskim granama - kancelarijska oprema, graevinski materijal, uslugeraunovodstva, usluge odravanja i popravke itd. Primer horizontalnog trita je sajtTradeOut.com na kojem kompanije nude zalihe neprodate robe i opremu koja im vienije potrebna, drugim kompanijama koje imaju potrebu za takvom opremom ili robom.

Na taj nain kompanije, kupujui i prodajui jedna drugoj, oslobaaju gotovinu i

5http://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat5390.pdf, 04.09.2011.
http://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat5390.pdfhttp://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat5390.pdfhttp://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat5390.pdfhttp://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat5390.pdf


8/37

8

smanjuju zalihe koje im vie nisu potrebne. Velike kompanije su sklone formiranjusopstvenih privatnih e-trita na kojima se pojavljuju kao veliki kupci ili kao veliki

prodavci.E-marketplaces ostvaruje prihode iz razliitih izvora, a oni veinom zavise od vrstekorisnika koji trguju i od vrste e-marketplaces-a. Provizije se od transakcija ponekad

uzimaju i od kupaca i ponuaa.Glavni izvori prihoda su:-pretplate korisnika-procenat od vrednosti transakcije-fiksni procenat od transakcije-odreena cena od promovisanja proizvodnog kataloga kompanije-dodatne usluga, npr logistika, finansije...

U poetku se verovalo da e najveim delom prihodi biti ostvareni od procentavrednosti transakcija, ali praksa je pokazala da se danas najvie prihodi ostvaruju od

prihoda koji su ostvareni pretplatom korisnika.

Poslovne prilike razliitih kompanija i njihovih brani su takve da ne mogu da se laganoprilagode nainu poslovanja koje nudi e-market. Neke od prednosti e-marketa za kupcei ponuae su:- trgovina na e - marketima omoguava transparentnost trita kroz potpuni pregled ustvarnom vremenu, cena, deonica, vremena isporuke i uslova plaanja. Na taj nain sukompanijama dostupne pravovremene informacije za kvalitetnije poslovno odluivanje.- E market posredovanjem se pojednostavljuje meunarodno poslovanje, a zakompanije je mnogo jednostavnije da tim putem dou do ciljnog trita i da nemaju

potrebu da ulau dodatna sredstava u marketing.-trgovina i rad na e-marketu su neprestani i time se prelazi preko vremenskog i lokalnogogranienja rada.6

B2B mehanizme moemo podeliti jo na:7-Eprodaja ( Eselling)-Ekupovina (Ebuying)-Mehanizmi za podrku (E-colaboration)

E buying podrazumeva korienje web baziranih tehnologija u cilju automatizacijeprocesa poruivanja. Najvei deo aktivnosti danas je fokusiran na proces indirektnekupovine neproizvodnih dobara i usluga ( najee se odnosi na MPO- Maintainance,Repair and Operations). Ipak vodee kompanije koriste Internet kao podrku za sve

aktivnosti vezane za nabavku.Proces kupovine, generalno, ukljuuje sledee faze:-otkrivanje,-pregovaranje,-poruivanje,-zadovoljenje potreba i-monitoring

Veina mehanizama baziranih na web tehnologijama se danas uglavnom bavetransakcionim delom ovog procesa.

6http://sr.wikipedia.org/wiki/B2B, 02.09.2011.7http://sr.wikipedia.org/wiki/B2B, 02.09.2011.
http://sr.wikipedia.org/wiki/B2Bhttp://sr.wikipedia.org/wiki/B2Bhttp://sr.wikipedia.org/wiki/B2Bhttp://sr.wikipedia.org/wiki/B2Bhttp://sr.wikipedia.org/wiki/B2Bhttp://sr.wikipedia.org/wiki/B2Bhttp://sr.wikipedia.org/wiki/B2Bhttp://sr.wikipedia.org/wiki/B2B


9/37

9

Eselling se odnosi na korienje Interneta kao kanala za prodaju proizvoda i usluga.Proces prodaje se moe obaviti direktno putem web-a, a moe da bude integrisan saspecifinim poslovnim partnerom ili vie njih (preko EDI, EXTRANET-a ) ili moe bitirealizovan preko nekog treeg uesnika. Razni mehanizmi mogu biti korieni u

procesu elektronske prodaje. Najee su to E katalozi koji sadre detaljan opis

proizvoda.

Koristi koje ostvaruju dobavljai:8-Nii trokovi - B2B elektronsko poslovanje treba da rezultira niim trokovima

pregovaranja, prodaje i transakcija.-Pristup novim kupcima - Omoguen je direktan pristup kupcima. Ovakav sistemomoguava kontakt sa novim kupcima i organizaciju manjih rauna na daleko efikasnijinain.-Unapreenje kontrole zaliha - B2B sistemi, posebno oni razvijeni od stranedistributera, mogu da omogue veu transparentnost narudbina i cena agregiranjeminformacija, to vodi smanjenom nivou zaliha i konkurentnijim cenama.

-Zadravanje kupaca - Ovo je jedna od moda najmanje oiglednih prednosti ovakvognaina poslovanja. vrsta integracija sa kupcima radi zadovoljenja njihovih potreba jeznaajan faktor u spreavanju kupaca da promene dobavljaa.-Klasifikacija kupaca - B2B omoguava efikasniju klasifikaciju kupaca.

Koristi koje ostvaruju potroai:-Pristup dobro poznatim, sigurnim brendovima-Replikacija poznate kataloke prodaje-Hijerarhijska struktura i dobro organizovana pretraga.

Potencijalni nedostaci:-Limitiran portfolio proizvoda (samo proizvodi datog proizvoaa)-Nepostojanje mogunosti poreenja cena-Limitirana kontrola nabavke-Nepostojanje integracije sa ERP sistemom kupca.

E-Colaboration9se odnosi na korienje Interneta za saradnju sa poslovnim partnerimau smislu irem od puke kupovine i prodaje. To je nain na koji kompanije dizajniraju,kupuju, razvijaju, prodaju proizvode koje koriste krajnji potroai. E-Colaboration moeda se realizuje u okviru privatnih ili javnih trgovakih mrea. Saradnja meu firmama je

postojala oduvek, Internet je tu saradnju podigao na jedan vii nivo. Uz pomo

Interneta, saradnja poprima jedan unapreen oblik, i sada postaje mogue deljenjeinformacija, formulara, prognoza, informacija o proizvodima i slino, u deliu sekunde,bez obzira na geografske udaljenosti.

Koristi: E-colaboration daje nove dimenzije tradicionalnim vezama izmeudobavljaa,potroaa i drugih uesnika u nekoliko kljunih oblasti:Smanjenje trokovaPoveanje produktivnostiBolje predvianje

8http://sr.wikipedia.org/wiki/B2B, 02.09.2011.

9http://sr.wikipedia.org/wiki/B2B, 02.09.2011.
http://sr.wikipedia.org/wiki/B2Bhttp://sr.wikipedia.org/wiki/B2Bhttp://sr.wikipedia.org/wiki/B2Bhttp://sr.wikipedia.org/wiki/B2Bhttp://sr.wikipedia.org/wiki/B2Bhttp://sr.wikipedia.org/wiki/B2Bhttp://sr.wikipedia.org/wiki/B2Bhttp://sr.wikipedia.org/wiki/B2B


10/37

10

2.2 Najznaajniji B2B modeli10

E-DISTRIBUTERKompanije koje snabdevaju individualne biznise proizvodima i uslugama nazivaju se e-distributeri. W.W. Grainger je, na primer, najvei distributer odravanja, popravki inabavnih operacija (poznati pod jednim imenom kao MRO).E-distributeri su u vlasnitvu jedne kompanije koja opsluuje mnoge potroae-klijente.Kod ovog modela vai pravilo da to je vie proizvoda i usluga dostupno na sajtu,samim tim je sajt atraktivniji za potencijalne potroae. Pronalaenje svega na jednommestu je uvek poeljnije od potrebe za poseivanjem velikog broja sajtova kako bi

pronali odgovarajui proizvod.

Slika 2. Primer E-distributera

11

E-NABAVKAFirme koje se bave e-nabavkom kreiraju i prodaju pristup digitalno elektronskim

tritima. Firme poput Ariba-e, na primer, su osmislile softver koji omoguava velikimfirmama da organizuju njihov nabavni proces kreirajui mini digitalna trita za svakufirmu ponaosob.Ariba kreira prilagoene integrisane online kataloge za firme koje se bave kupovinom.Sa strane prodaje, Ariba pomae prodavcima prodaju, velikim kupcima obezbeujuisoftvere koji pruaju potporu u kreiranju kataloga, distribucije, osiguranja i finansija.Softver i za prodajnu i za kupovnu stranu je onaj poznat pod nazivom softverupravljanja lancem vrednosti. B2B pruaoci usluga zarauju putem transakcionihnaknada, naknada baziranih na broju radnih stanica koje koriste uslugu ili godinjihnaknada po osnovu licenci. One nude firmama koje se bave kupovinom, skup

sofisticiranih alata za upravljanje lancem snabdevanja koje kompanijama obezbeujusmanjenje trokova. U svetu softvera kompanije poput Ariba-e se esto nazivaju ipruaoci aplikacionih usluga (ASP) s obzirom da se bave prodajom pristupa naInternetu baziranih softverskih aplikacija drugim kompanijama. Ovo je mnogoefikasnije nego da svaka firma gradi svoj sistem za upravljanje lancem snabdevanja, itakoe omoguuje firmama poput Ariba-e da se specijalizuju i ponude svoje softverefirmama po trokovima koji su znatno nii nego da ih sama proizvodi.

10Kenneth C. Laudon, Carol Cuercio Traver, E-commerce



11/37

11

Slika 3. Primer E-nabavke

12

INTERNET BERZAInternet berza je nezavisno digitalno elektronsko trite gde se stotine dobavljaa sastajusa manjim brojem veoma velikih trinih kupaca. U vlasnitvu su nezavisnih, uglavnom

preduzetnikih firmi koje su u poetnoj fazi razvoja i poslovanja i koje polako alisigurno osvajaju trite. Zaradu baziraju na proviziji ili novanoj naknadi koja varira uzavisnosti od veliine izvrene transakcije. Uglavnom usluuju pojedine industrije kaoto su one za proizvodnju elika, polimera ili aluminijuma, fokusirajui se na razmenudirektnih inputa za proizvodnju i kratkoronih sporazuma ili kupovine na licu mesta. Zakupce, B2B razmena omoguuje prikupljanje informacija, proveru dobavljaa,

prikupljanje informacija o cenama i da kupci budu u toku sa najnovijim dogaajima i tosve na jednom mestu. Prodavci, s druge strane, ostvaruju koristi od proirenog pristupakupcima. Ovde vai pravilo da to je broj kupaca i prodavaca vei nii su trokovi

prodaje a anse za ostvarenje prodaje vee.Razmena doprinosi trinoj likvidnosti kojapodrazumeva jednostavnost, brzinu i obimnost transakcija.

Slika 4. Primer Internet berze

13



12/37

12

INDUSTRIJSKI KONZORCIJUM (UDRUENJE)Industrijski konzorcijumi su vertikalna trita u vlasnitvu industrija koje opsluujuodreene industrije poput automobilske, avioindustrije, hemijske, industrije cvea idrvne industrije. Nasuprot njima, na horizontalnim tritima se obavlja prodajaspecifinih proizvoda i usluga velikom broju kompanija. Vertikalna trita snabdevaju

manji broj kompanija proizvodima i uslugama od velikog znaaja za njihove industrije,dok horizontalna trita snabdevaju kompanije iz razliitih oblasti sa odreenim vrstamaproizvoda i usluga poput onih vezanih za marketing, finansije, informacionetehnologije. Na primer, Exostar je online trgovina koja se bavi razmenom vezanom zaindustriju odbrane i avioindustriju. Osnovana je 2000. godine od strane BAE Systems-a, Boeing-a, Lockheed Martina, Raytheon-a i Rolls Royce-a. Exostar je povezan sa vieod 300 sistema za nabavke u 20 razliitih zemalja i poseduje vie od 8000 dobavljaa usvetu.

Slika 5. Primer industrijskog konzorcijuma

14

PRIVATNE INDUSTRIJSKE MREEPrivatne industrijske mree (poznate i pod nazivom privatne trgovinske razmene(PTXs)) ine oko 75% svih B2B rashoda koje imaju velike firme i u velikoj meri

premauju rashode za sve oblike Net trita. Re je o digitalnim mreama (esto, ali neuvek bazirane na Internetu) kreirane da koordiniraju komunikacioni tok meu firmamakoje su angaovane u istom poslu. Na primer, Wall-Mart odrava jednu od najveih

privatnih industrijskih mrea na svetu za svoje dobavljae, koji na dnevnoj bazi koristeWall-Marto-ovu mreu kako bi pratili prodaju njihovih proizvoda, njihovo otpremanje istvarni nivo zaliha njihove robe. Vie od 80% svih upotreba B2B e -poslovanja koristiEDI (electronic data interchange) tehnologiju. EDI je koristan za odnos 1-na-1 izmeu

jednog snabdevanja i jednog kupca.

Postoje 2 tipa privatnih industrijskih mrea:

Privatne industrijske mree na nivou 1 firme - Najea forma privatnih industrijskihmrea. U vlasnitvu su jedne velike firme koja se bavi kupovinom, kao to su Wall -Mart ili Procter & Gamble. Uee u ovim mreama je mogue jedino uz poziv i to

pouzdanim dugoronim snabdevaima direktnih inputa.




13/37

13

Privatne industrijske mree na nivou cele industrije - esto proistiu iz industrijskihudruenja. esto su u posedu konzorcijuma velikih firmi u industriji i imaju sledeeciljeve:

-Obezbeivanje neutralnog skupa standarda za komercijalnu komunikaciju preko

Interneta;-Deljenje i otvaranje tehnolokih platformi za reavanje problema u industriji;-I u nekim sluajevima obezbeivanje operativnih mrea koje omoguavaju svimljudima u okviru industrije da blisko sarauju.15

Slika 6. Primer privatne industrijske mree

16

2.2 Organizacijski problemi B2B poslovanja

Prelazak na elektronsko B2B poslovanje u teoriji zvui izuzetno. U praksi meutim,primena tog modela izaziva prilino velike tekoe tehnike i organizacione.Kompletan prenos postupka poslovanja na Internet smatra se jednom od najsloenijhintegracijskih procesa. Zavisno od sloenosti primenjenih tehnolokih reenja, taj procesmoe potrajati od nekoliko nedelja do godinu dana, pa ak i vie. To naravno zavisi odtoga koliko se duboko organizacijski model odreenog preduzea eli prilagoditi iuklopiti u internet poslovanje. Velike probleme mogu da izazovu razliita softverska

reenja koja se primenjuju u razliitim preduzeima i koja se moraju meusobnouskladiti. Nita manji problem nisu ni drugaiji organizacijski modeli pojedinihpreduzea. To predstavlja izvor velikih tekoa jer usklaivanje razliitih skupovaposlovnih pravila unutar mnogih preduzea nije ni malo lak posao.Integracija poslovnih procesa sa internetom mogla bi postati i svojevrsni proces bezkraja, jer e stalna unapreenja raunarske tehnologije I pripadajueg softvera

prisiljavati preduzea na to da u odreenim intervalima nadograuju svoja reenja.Jednom vezana za Internet, preduzea e morati drati korak sa odreenim tehniko-tehnolokim standardima kako bi ostala konkurentna. To je naravno idealna situacija zacelu raunarsku industriju.




14/37

14

2.3 Prepreke za B2B elektronsko poslovanje

Razviti "B2B" nain poslovanja ne znai samo instalirati potreban hardver i softver.Uslovno reeno to je najlaki deo posla. Sutinski problemi su u tome kako zaposliti iliobuiti potrebne kadrove (na svim nivoima od menadera do operatera), kako

prilagoditi ceo sistem (tehniko-tehonoloki, organizacioni, upravljaki, informacioni)preduzea novom nainu poslovanja i kako podii nivo poverenja poslovnih partneraodnosno spreiti mogunost zloupotrebe. Da bi integrisali procese koji se izvravaju urazliitim preduzeima neophodno je prvo izvriti integraciju procesa rada u preduzeu.Da bi preduzee moglo da razvije "B2B" nain poslovanja neophodno je da razvije ilida kupi odgovarajui softver. S obzirom da preduzea obino kupuju gotove softverske

proizvode, kupljeni softver mora biti opteg tipa i mora biti kompatibilan sa postojeiminformacionim sistemom. U suprotnom, primena takvog softvera bi bila ograniena namali broj preduzea. U sluaju da se softver razvije u preduzeu on mora da podrava ida bude kompatibilan sa informacionim sistemima koji poseduju poslovni partneri sakojima preduzee posluje.

Faktori koji se odnose na prihvatanje modela elektronskog poslovanja, a koji utiu naljude (bilo na poslu bilo u samom drutvenom okruenju) su: geografija, kultura,ekonomija, zakonska regulativa, moral, drutveno naslee, drutvena struktura

Prvo, glavna prepreka uvoenju e-poslovanja u mala preduzea je njihova kultura.Naime, sva iskustva sa primenom novih tehnologija u poslovnim procesima su relativnonovijeg datuma, pa zbog toga nema dovoljno teorijskih i praktinih primera koji bivlasnicima preduzea sa nedovoljno menaderskog iskustva na ovom polju, jasnoukazali na uticaj i domete primene e-poslovanja.

U malim preduzeima je prisutno preferiranje linog kontakta, jer se na taj nain lakeostvaruje prodaja. Takoe, nekima je lini kontakt nezamenjiv nain procene kvalitetapotencijalnog partnera. Priroda proizvoda nekih preduzea je takva da zahtevafleksibilan pristup koji nije mogu kroz elektronsko poslovanje. Direktni prinosi na ITinvesticije su teko uoljivi, jer sistemi koji su integrisani u organizacionu strukturu

preduzea imaju uticaj na vie razliitih aspekata poslovanja koji ne mogu uvek bitimeusobno jasno razdvojeni. Njihov uticaj na ukupnu profitabilnost je delom rezultatinterakcije sa drugim preduzeima koja koriste ili ne koriste slinu ili razliitutehnologiju poslovanja i njihovih poslovnih odluka. Pored toga, dobro poslovnoiskustvo sa primenom e-poslovanja postaje kritaan element pri njegovom uvoenju umala preduzea, jer oni koji ga poseduju istovremeno ga i uvaju od drugih kako bi to

vie odrali i produili konkurentsku prednost koju su stekli upotrebom novihtehnologija. Sa druge strane, svi postojei raspoloivi primeri istudije sluaja u vezi sauvoenjem i primenom e-poslovanja potiu iz velikih preduzea, ime je njihovaupotrebna vrednost za mala preduzea gotovo beznaajna.

Drugo, upotreba e-poslovanja podrazumeva radnu snagu ija su znanjamultidisciplinarnog karaktera. Meutim, u malim preduzeima se pridaje veoma maliznaaj usavravanju osoblja kada je u pitanju upotreba raunarske tehnike. Pored toganjima je veoma teko da pronau specijalistu iz ove oblasti kada im se za to ukae

potreba. S obzirom da je osnovna krakteristika na znanju zasnovane ekonomijekontinuirana prekvalifikacija, odnosno doivotno uenje, a da mala preduzea imaju

kratak vremenski horizont i nedovoljno finansijskih resursa, usavravanje radne snage idigitalno opismenjavanje ne bi trebalo prepustiti samo njima. Tu obavezu treba da


15/37

15

preuzmu na sebe i drugi stejkholderi kao sto su sindikati, fakulteti, nauni instituti, a presvega drava putem svoje ekonomske politike.U velikim preduzeima se esto navode i unutranji problemi. Nedovoljna edukacija iotpor zaposlenih je naroito prisutna kod onih starije dobi. Osim to nemaju sklonost za

prelazak na drugaiju tehnologiju, kod nekih je prisutan i strah od gubitka radnog mesta.

Takoe velika preduzea su troma i potrebno im je dosta vremena zbog otpora koji sejavlja u pojedinim delovima preduzea.

Tree, uvoenje e-poslovanja u mala preduzea u velikoj meri moe biti olakanodifuzijom tehnikih standarda koji bi bili zajedniki za veliki broj korisnika,

prenoenjem znanja, vetina i iskustva iz jednog sektora ili preduzea u drugo, kao ijednostavnijim pristupom novim tehnoligijama.

etvrto, ubrzan tehnosloki napredak u ovoj oblasti i ekonomski trendovi koji ohrabrujuiskljuivo kratkorono investiranje stvaraju odreenu odbojnost prema uvoenju e-

poslovanja u mala preduzea, koja proizilazi iz nepovoljnog odnosa potrebne sume

investicija i same veliine preduzea, odnosno njegove zaraivake sposobnosti. Todakle predstavlja troak koji oni ne mogu podneti jer njihova se procena bazira na tomeda je manji deo ciljnog trita sklon takvom nainu poslovanja.

Poznato je nekoliko moguih reenja o tome kako prevazii ovaj problem, odnosnokako ohrabriti ak i ona mala preduzea koja imaju averziju prema novimtehnologijama da uvedu e-poslovanje.

Na prvom mestu istie se uloga trista koje moe da obezbedi malim preduzeimaznaajne oblike komercijalnog partnerstvasa razliitim subijektima u lancu vrednosti, ada pri tome nije potrebno nikakvo ili veoma malo investiranje.

Drugo, ustupanje poslova snabdevanja javnog sektora putem elektronskih kanala malimpreduzeima stvara podsticaj za njih da uvedu e-poslovanje. Na kraju, saradnja izmeupreduzea na lokalnom i drzavnom nivou pa pitanju organizacione infrastrukture iupravljanja najsloenijim aktivnostima ( npr. putem razmene IT strunjaka kao to suadministratori mrea) takoe olakava i pozitivno utie na promenu stava onih malih

preduzea koja oklevaju sa uvoenjem e-poslovanja. 17

17

http://www.bogdangavrilovic.com/elektronsko_poslovanje/karakteristike_b2b_modela.html,04.09.2011.
http://www.bogdangavrilovic.com/elektronsko_poslovanje/karakteristike_b2b_modela.htmlhttp://www.bogdangavrilovic.com/elektronsko_poslovanje/karakteristike_b2b_modela.htmlhttp://www.bogdangavrilovic.com/elektronsko_poslovanje/karakteristike_b2b_modela.htmlhttp://www.bogdangavrilovic.com/elektronsko_poslovanje/karakteristike_b2b_modela.html


16/37

16

3. C2C - (Customer to Customer) poslovni modelC2C je forma elektronske trgovine u kojoj potroai direktno trguju sa potroaima.Kompanija koja podrava ovaj oblik trgovine mora da ima netradicionalan nain zarade(cena usluge je obino mali procenat transakcije, ili se plaa lanarina...). Ovaj model se

ostvaruje na sedei nain; Pojedinac priprema proizvod za trite, stavlja proizvode naaukciju ili prodaju, oslanja se na trine posrednike koji obezbeuju kataloge,

pretraivae i servise za kompletiranje transakcija. U toj kategoriji potrosa direktnoprodaje potroau nekretnine, automobile, usluge vezane za uenje i slino. Vieaukcionih sajtova, on-line kreatora trita, omoguava potroaima da ponudezainteresovanima svoju robu ili usluge.Poznati primer je aukcioni sajt eBay. U C2C trgovini potroa pripremi proizvod zatrite i stavi ga na aukcioni ili prodajni sajt, a od kreatora trita oekuje da obezbedikatalog, otkrivanje tj.pronalaenje i plaanje proizvoda.Ebay je svetsko on-line tritekoje omoguava trgovinu na lokalnom, nacionalnom iinternacionalnom nivou. Sa razliitom grupom individualaca i preduzetnika eBay nudion-line platformu gde se milionima predmeta trguje svakog dana.18Pre eBay-a, korisnici su koristili garanu prodaju, buvljak, ekonomine prodavnice kakoza oslobaanje tako i za potraivanje upotrebljene robe. Sa uvoenjem online aukcija,korisnici ne moraju vie izlaziti iz kue ili kancelarije da bi ponudili stvari, a prodavcise mogu odrei skupog skladitenja koje vie nije potrebno da bi se stiglo do kupaca.Zauzvrat za povezivanje kupaca i prodavaca, eBay uzima malu nadoknadu. to vieaukcija to vie novca.19Online aukcioni website eBay je osnovan kao AuctionWeb , 3.Septembra 1995 odstrane Francuskog programera iranskog porekla Piera Omidiara, kao deo veeg linogsajta koji je obuhvatao izmeu ostalog i njegov aljivi osvrt na tada aktuelni virus ebole.Jedna od prvih stvari koje su prodate na eBayu je bio pokvaren laserski kertrid za 14dolara. Zateen, Omidiar je kontaktirao kupca da bi ga pitao da li je svestan da jekertrid pokvaren. Kupac mu je u mailu jednostavno odgovorio da skuplja pokvarenekertride.U narednih godinu dana sajt je naprosto eksplodirao kada je imao 15000 aukcija dnevnoi dva miliona ulogovanih posetioca nedeljno. Sr tadanjeg eBay bila je kategorija zakolekcionare ali su lanovi trgovali i raznim drugim predmetima, igrakama,automobilima...Takoe na prodaju su bili ponueni time-share aranmani na Havajima, restoranskaoprema, batenski alat i jos mnogo robe koja je bila svrstana u 18000 razliitihkategorija. Preko eBay-a je u 2001. godini obavljena trgovina u vrednosti od 9 milijardi

$ razliite robe, to je gotovo jednako 20 % obavljenih transakcija u e- trgovini tegodine. U januaru 2002, eBay je imao 37 miliona korisnika i 129 miliona $ profita. UFebruaru 2002, eBay je kupio Ibazar, slican evropski sajt osnovan 1995,a onda i PayPal14.Oktobra 2002.Pocetkom 2008, kompanija se proirila po celom svetu, sa vie stotina milionakorisnika, preko 15 hiljada zaposlenih i prihodima od preko 7.7 milijardi dolara. U Julu2010, eBay je tuen za 3.8 milijardi dolara od strane xprt ventureskoji je optuio eBayza krau poverljivih informacija koje su patentirali xprt investitori, koje je eBaynavodno iskoristio za svoje sisteme plaanja kao PayPal. 20

18

www.ebay.com, 05.09.2011.19Kenneth C. Laudon, Carol Guercio Traver, E-commerce

20Francis X. FreieBay(A): The customer marketplace, 2003.
http://www.ebay.com/http://www.ebay.com/http://www.ebay.com/http://www.ebay.com/


17/37

17

Na sajtu e.Bay postoje odreene vrste robe ija je prodaja zabranjena:Duvan, alkohol, droge, oruje, prljav i upotrebljen tekstil, krijumarena, ilegalna,ukradena dokumenta, humani organi, ive ivotinje, lutrijski tiketi, eksplozivi, onlineigre, noevi, proizvodi od slonovae i drugoA takoe postoje i udni predmeti trgovanja:

Kamen iz tvrave Montgomery sagraen 1844, ostrva, kola za 50 centi zbog osvete,voda koja je ostala u ai iz koje je pio Presley 455 dolara, cerealija koja je liila navanzemaljca, za hiljadu australijskih dolara, itd.

Ne samo to je eBay poslovni model kreirao jedno sasvim novo trie, nego je i samainjenica da eBay nikada nije imao dodira sa predmetima koje je prodao dovoljan razlogda se njegov poslovni model smatra inovativnim i atraktivnim. Za razliku od mnogihdrugih e-commerce kompanija, eBay se nije oslanjao na propagandu kako bi sticao

prihode.

Iz razloga to je formiran kao kompanija koja internet smatra otvorenim i potenim

tritem eBay nije bio u mogunosti da apsolutno predupredi mogunosti prevare,naruavanje poverenja ili sigurnost ovog sistema. Iako je veoma mali procenat prevarana eBay-u, 25 na svakih milion transakcija, eBay je morao na neki nain da stvorimehanizam koji e omoguiti kupcima ili prodavcima da procene kakav je onaj drugiuesnik u transakciji, kako bi ve i sami mogli u startu da se zatite. U tu svrhuoformljen je forum eBay. Nakon to je neki predmet prodat i transakcija zavrena,kupac i prodavac mogu da ostave feedback jedan za drugog koji moe da bude urasponu od pozitivan, preko negativnog miljenja,do linog komentara. Mogue je

pronai na sajtu listing kako feedback-ova tako i ukupnih rejtinga pored imena svakogod korsnika eBay ili pseudonima kojim se koriste svaki put kada kupuju ili nude neto.Korisnici koji ne vole aukcije ali ele da pronau upotrebljenu robu mogu posetitiHalf.com (takoe u vlasnitvu eBay), koji omoguuje korisnicima da prodaju neeljeneknjige, filmove, muziku i igrice drugim korisnicima po fiksnoj ceni. Za ovu transakcijuHalf.com uzima 15% nadoknade od prodaje plus taksu na dostavu.21

Dobar primer domae kompanije koja posluje po C2C modelu je online sistemaukcijske trgovine Limundo.com. Sajt ove kompanije belei veliku popularnost ikonstantno se nalazi meu najposeenijih 10 domaih sajtova, zajedno sa medijskim

portalima B92.net i Blic.rs. Tokom poslednje decenije, interakcija izmeu samihpotroaa postaje nova realnost za marketere. Nagli razvoj drutvenih mrea i ostalihveb 2.0 koncepcija otvorio je nove anse ali i nove pretnje. Prema istraivanju iz 2010.

godine, 34.64% ispitanih korisnika interneta u Srbiji je koristilo veb 2.0 servise (forumi,blogovi, drutvene mree) kako bi vie saznalo o proizvodima pre kupovine.22

Prednosti C2C poslovanja ogledaju se u tome to je trite veliko, ponuda proizvodakonstantno se menja i nema posrednika u poslovanju. Nedostatak ove vrste poslovanja

je u kontroli kvalitete ponuenih proizvoda, kao i u nepostojeoj garanciji plaanja.Zbog relativno niskih ceena C2C poslovanje najpopularnije je meu mlaom

populacijom, koja jo nema dovoljno veliku kupovnu mo.23

21

Kenneth C. Laudon, Carol Guercio Traver, E-commerce22http://omnetwork.net/tag/c2c/, 02.09.2011.

23http://sr.wikipedia.org/wiki/C2C, 02.09.2011.
http://omnetwork.net/tag/c2c/http://omnetwork.net/tag/c2c/http://omnetwork.net/tag/c2c/http://sr.wikipedia.org/wiki/C2Chttp://sr.wikipedia.org/wiki/C2Chttp://sr.wikipedia.org/wiki/C2Chttp://sr.wikipedia.org/wiki/C2Chttp://omnetwork.net/tag/c2c/


18/37

18

4. Elektronska trgovinaElektronska trgovina (ili e-trgovina) primarno se sastoji od distribuiranja, kupovine,marketinga, i servisiranja proizvoda i usluga putem elektronskih sistema kao to jeInternet i druge kompjuterske mree. Takoe ukljuuje i elektronski transfer novca,

upravljanje lancem snabdevanja, e - marketing, elektronsku razmenu podataka iautomatske sisteme za sakupljanje podataka. U ispunjavanju svojih zadataka koristielektronske komunikacione tehnologije kao to su internet, ekstranet, elektronska pota,e - knjige, baze podataka i mobilne telefone.

E- trgovina se moe posmatrati sa ireg i ueg stanovita, pa tako ira definicijaobuhvata razmenu poslovnih informacija, odravanje poslovnih odnosa i voenje

poslovnih transakcija sredstvima telekomunikacionih mrea.24 A ua definicijaobuhvata kupovinu i prodaju robe, usluga i informacija putem mree. Elektronskatrgovina nije ograniena samo na kupovinu i prodaju proizvoda, ve obuhvata i sve

predprodajne i postprodajne aktivnosti du lanca snabdevanja.

Sr ili osnova elektronske trgovine se esto naziva potpuno digitalno poslovanje. Onasadri tri komponente: proizvod, proces i uesnike, koji imaju po dve dimenzije, fizikui digitalnu. Razlika izmeu fizikog i digitalnog proizvoda je evidentna. Potencijalno,sve ono to se moe poslati ili primiti preko Interneta je digitalni proizvod. Slino tome,uesnici su prodavci, kupci, posrednici i slini predstavnici tree strane (npr. drava).Fiziki uesnici sudostupni uivo, dok se sa digitalnim uesnicima komunikacija odvijaiskljuivo posredstvom razliitih elektronskih interfejsa.

Znaenje izraza e trgovina se menjalo tokom vremena. Prvobitno, oznaavao jeolakavanje poslovnih transakacija, elektronski, korienjem tehnologije kao to jeelektronska razmena podataka (EDI), u cilju slanja poslovnih dokumenata kaonarudbenica i faktura elektronski. Kasnije ukljuene su i aktivnosti zajedniki nazvanemrena trgovina, kupovina i prodaja robe i usluga putem mree (World Wide Web)

putem elektronskih servisa plaanja kao to su kreditne kartice.

Kada je mrea postala mnogo poznatija meu irom publikom 1994.god , mnogieksperti su predviali da e e-trgovina ubrzo postati vodeisektor. Meutim trebalo jenekoliko godina da sigurnosni protokoli postanu dovoljno razvijeni i rasprostranjeni.Izmeu 1998. i 2000. god veliki broj kompanija u SAD i Evropi razvio je samo osnovnesajtove. Nakon 2005.godine trgovina se veoma afirmisala u svim veim gradovima

irom Severne Amerike, zapadne Evrope i odreenih istono azijskih drava. Takoe, e-trgovina se i dalje sporo razvija u nekim industrijalizovanim dravama i praktino da ine postoji u zemljama treeg sveta. Pa ipak e-trgovina ima neogranieni potencijal kakoza razvijene tako i za nerazvijene zemlje.25

24

Konar J; Elektronska trgovina, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski faklutet Subotica, Subotica2003. str 55.25

http://sr.wikipedia.org/wiki/elektronska_trgovina, 02.09.2011.
http://sr.wikipedia.org/wiki/elektronska_trgovinahttp://sr.wikipedia.org/wiki/elektronska_trgovinahttp://sr.wikipedia.org/wiki/elektronska_trgovinahttp://sr.wikipedia.org/wiki/elektronska_trgovina


19/37

19

Primeri transakcija e-trgovine su:-Individualna kupovina knjiga na Internetu;-Rezervacija hotelske sobe za zaposlene iz neke organizacije preko Interneta;-Besplatno pozivanje telefonskog broja i naruivanje nekog proizvoda prekointeraktivnog telefonskog sistema prodavca;

-Organizacija kupuje kancelarijsku opremu onlajn ili preko elektronske aukcije;-Korisnik povlai novac iz bankomata (Automatic Teller Machine).

Neke od aplikacija elektronske trgovine:-E-mail-Sistemi za upravljanje sadrajem-Dokumenti, izvetaji, baze podataka-Finansijski sistemi-Informacije o narudbinama i isporuci-Sistemi plaanja-Newsgroup

-Online prodaja-Komunikacija26

4.1 Odnos klasine i elektronske trgovine

Elektronska trgovina se razlikuje od klasine samo po sredstvima rada. Princip trgovineje isti. Kao i u klasinoj trgovini, i u elektronskoj su prisutni sledei elementi:-Proizvod-Mesto-Marketing-Nain za prijem narudbina-Nain za prijem novca-Isporuka-Mogunost vraanja proizvoda-Garancija-Tehnika podrka27

ProizvodU principu nema razlike po pitanju proizvoda. Elektronska trgovina moe se posmatratikao dodatak klasinoj trgovini, odnosno novi vid obavljanja klasine trgovine, koja

podrazumeva "klasine" proizvode ( i pravi materijalni proizvodi i usluge) . Razlikujese samo nain isporuke (naroito kada je u pitanju softver, kao proizvod na graniciklasinih proizvoda i usluga).MestoMesto prodaje, u sluaju elektronske trgovine, je prvi element u kome se klasina ielektronska trgovina sutinski razlikuju. Kod elektronske trgovine, mesto prodaje jewebsajt, odnosno prostor za "prodavnicu" predstavlja deo web prostora. Web-

prodavnica jednako je vidljiva i dostupna iz bilo koje take planete, njeno radno vremeje neogranieno, a njene reakcije na akcije kupca su uvek jednako brze. Sve ovo vai,naravno, ukoliko postoji odgovarajua internet infrastruktura (telefonska veza,

26http://sr.wikipedia.org/wiki/elektronska_trgovina, 02.09.2011.

27http://www.martinjovanovic.com/pk/PK_II_MJ_0104.09.2011.
http://sr.wikipedia.org/wiki/elektronska_trgovinahttp://sr.wikipedia.org/wiki/elektronska_trgovinahttp://sr.wikipedia.org/wiki/elektronska_trgovinahttp://www.martinjovanovic.com/pk/PK_II_MJ_01http://www.martinjovanovic.com/pk/PK_II_MJ_01http://www.martinjovanovic.com/pk/PK_II_MJ_01http://www.martinjovanovic.com/pk/PK_II_MJ_01http://sr.wikipedia.org/wiki/elektronska_trgovina


20/37

20

kablovski ili satelitski internet i sl, kao i ukoliko postoje dovoljno moni resursi nastrani servera, koji su u stanju da opslue dovoljno veliki broj korisnikih zahteva u

jedinici vremena). Glavni nedostaci ovog pristupa trgovini su: jo uvek nedovoljnaprisutnost interneta u domainstvima, gledano u svetskim razmerama, i otpor ljudiprema uenju i novim tehnologijama.

MarketingMarketing je podjednako vaan i za klasinu i za elektronsku trgovinu. Cilj marketinga

je poveanje saobraaja kupaca krozprodavnicu, i poveanje procenta posetilaca koji seodluuju da kupe proizvod. Kao to je klasinoj prodavnici potrebna propaganda, tako

je i elektronskoj prodavnici potrebno da korisnici interneta saznaju za njenu web adresu,da je posete i da saznaju ta prodavnica nudi. Marketing je podjednako zahtevan i usluaju klasine i u sluaju elektronske prodavnice, pri emu i jednom i drugom tiputrgovine stoje na raspolaganju i elektronski (web) i klasini naini marketinga.Prijem porudbinaElektronska prodavnica obezbeuje prijem porudbina automatski, putem formulara naweb sajtu, i bez potrebe za osobljem koje bi se bavilo kontaktima sa muterijama.

Princip naruivanja kod elektronske trgovine je sledei: uvodi se pojam virtuelnepotroake korpe. Korisnik razgleda proizvode ( koji su poreani po kategorijama ), uzsvaki proizvod mu se nudi da vidi detaljne specifikacije i sl. Takoe, u okviru prikazasvakog proizvoda postoji mogunost "dodavanja" proizvoda u "korpu". To je obinoizvedeno pomou dugmeta ( ili obinog linka, mada je dugme ee u praksi ) sanatpisom "Add to Cart" ("Dodaj u korpu"). Kada posetilac klikne na to dugme, smatrase da se odluio da kupi taj proizvod, i na serveru se o tome vodi evidencija. Posetilac(koga jo uvek ne moemo nazvati kupcem) u svakom trenutku moe pogledati trenutnisadraj svoje korpe, i, ako tako eli, izbaciti odreene ( ili sve ) proizvode. On nijeduan da plati sve dok ne donese konanu odluku, i izabere link koji ga vodi ka naplati.Ovde ve mogu da se vide prednosti elektronske trgovine nad klasinom: korisnik, osimto to moe initi iz svog kreveta i sasvim nedolin obuen, moe birati proizvod(e)

polagano, svojim tempom. Izbor proizvoda moe trajati i danima, u pauzama, jer sesadraj korpe uva sve dok ga korisnik sam ne poniti. Tako korisnik moe dobrorazmisliti o svom izboru, i biti siguran da je nainio pametnu kupovinu.Prijem novcaPlaanje u elektronskoj trgovini moe se vriti na klasine naine. Ipak, najefikasnijinain plaanja, najbri i za korisnika najkomforniji, je plaanje putem kreditne kartice.Meutim, kako ovo podrazumeva kucanje broja kreditne kartice (to je izuzetno

poverljiv podatak), i slanje tog broja preko interneta, za ovakvo plaanje neophodna jevisoka sigurnost. Zbog toga se proces elektronskog uplaivanja ne sprovodi kao deo e-

commerce sajta, ve se taj deo procedure preputa nekoj od banaka koja prua usluguelektronskog transfera novca.Isporuka

Kod trgovine bez klasinog lokala potrebno je obezbediti i isporuku proizvoda, jednomkada je naruivanje izvreno (i eventualno uplaen novac). Isporuivanje, odnosnotransport proizvoda od prodavca do kupca po pravilu se preputa firmama koje suspecijalizovane za taj posao, kao to je brza pota. Isporuka po pravilu nije u nadlenostifirme koja prodaje. U sluaju prodaje usluga, ova stavka nema znaaja.28

28http://www.martinjovanovic.com/pk/PK_II_MJ_01, 04.09.2011.
http://www.martinjovanovic.com/pk/PK_II_MJ_01http://www.martinjovanovic.com/pk/PK_II_MJ_01http://www.martinjovanovic.com/pk/PK_II_MJ_01http://www.martinjovanovic.com/pk/PK_II_MJ_01


21/37

21

Vraanje proizvodaPonekad kupac nije zadovoljan proizvodom koji je kupio, i eli da ga vrati. Ovde se neradi o neispravnom proizvodu, ve vie o nemogunosti kupca da proceni da li mu jetakav proizvod potreban, odnosno da li mu vri potrebnu funkciju pre nego to ga

nabavi i proba u svakodnevnom ivotu. Ovakva usluga se kod nas i dalje smatraluksuzom, ali u razvijenim ekonomskim sistemima je svakodnevna pojava. U zavisnostiod tipa trgovine moe se obezbediti potpuni povraaj novca, ili delimian pri emufirma titi sebe od preteranih gubitaka, jer na njen teret padaju trokovi isporuke premakupcu i nazad. Delimian povraaj novca esto je prisutan kod prodaje usluga.GarancijaU odreenom malom procentu deava se da ureaj ima fabriku greku, ili da se nanjemu javi neispravnost u odreenom propisanom roku. U tom sluaju treba obezbeditimogunost servisiranja proizvoda, ili zamene novim (garancija, garantni rok). Teretgarancije snosi proizvoa proizvoda, a prodavac samo posreduje u tom procesu.Tehnika podrka

Tehniku podrku, u vidu ivog telefonskog kontakta sa osobljem, obezbeuju firmekojeprodaju tehnike proizvode koji nisu jednostavni za korienje. Da bi se obezbedilavaljana tehnika podrka, pogotovo za firme koje imaju veliki promet proizvoda,

potrebno je obezbediti veliki broj telefonskih operatera koji su dobro edukovani usmislu karakteristika i upotrebe spektra proizvoda za koje se obezbeuje tehnika

podrka. Ovakva odeljenja znae velike izdatke za firmu. I u ovom delu elektronskoposlovanje donosi mogunost znaajne utede kroz automatizaciju tehnike podrke.Postoji nekoliko nivoa kroz koje se pomo korisnicima moe obezbediti bez potrebe zatelefonskim operaterima. Prvo, pomo se moe obezbediti kroz ne-interaktivne sistemeza pomo, kao to je klasian "help" zbirka tekstova posveenih razliitim ureajima irazliitim situacijama prilikom njihovog korienja, razvrstana u jasne kategorije,

poeljno sa mogunou pretraivanja tekstova po kljunim reima ("search"). Takoe,pomo se esto obezbeuje kroz odgovore na najee postavljana pitanja ("frequentlyasked questions, FAQ"). Posetiocima se preporuuje da pre obraanja za pomo

proitaju odgovore na ova pitanja, jer je velika ansa da e meu njima pronai odgovorna pitanje koje imaju. Drugo, esto su prisutni polu-interaktivni sistemi za pomo, kodkojih web-sajt vodi korisnika kroz kategorije, poev od naoptijih oblasti (recimo izboratipa ureaja za koji im je potrebna pomo), te suavanjem izbora (jednom kad jekorisnik izabrao da mu treba pomo za, na primer, mp3 player, nude mu se svi mp3

playeri koje proizvoa ima, ili je imao u ponudi itd), dok se ne doe do konkretnogpitanja za konkretan ureaj. Najnepoeljniji pristup, sa aspekta prodavca, je direktno

obraanje osoblju firme za neki od proizvoda, zato to takav pristup zahteva skupeljudske resurse. Kod elektronske trgovine obino je omogueno direktno kontaktiranjeosoblja tehnike podrke putem elektronske pote, uz odreeni rok za odgovor. Na ovajnain mogue je veliku koliinu pitanja, koja dolaze nepredvidivim tempom, obraditionda kada osoblju firme to najvie odgovara (a korisnicima je omogueno da pitanje

postave u bilo koje doba dana i noi).


22/37

22

4.2 Prednosti i nedostaci elektronske trgovine

Najuoljivija karakteristika elektronske trgovine jeste brzo i radikalno menjanje nainana koji se obavlja trgovina, odnosno razmena. Elektronska trgovina unosi velike ineoekivane promene u tradicionalni nain obavljanja trgovine znaajnim suavanjem

asimetrije u raspoloivosti informacija izmeu razliitih uesnika na tritu, odpotroaa, preko trgovaca, do raznih posrednika. Moni skup interaktivnih ipresonalizovanih poruka sada moe da se dostavi ciljno odabranoj publici, korisnicimau veoma specifinim segmentima trita, i tako znaajno povea mogunost kupovine i

prodaje. Na primer, sadanji trgovci imaju o svojim kupcima vie informacija negoikada ranije, tako da mogu veoma efikasno da ih iskoriste. S druge strane, posedovanjeinformacija omoguava trgovcu da kreira nove informacije i segmentira trite naneogranieni broj malih grupa koje e dobijati razliite cene za, u sutini isti proizvod,koji je diferenciran prema zahtevima odreene grupe, robnom markom ili nekom visokokvalitetnom prateom uslugom. Meutim, ne sme se zanemariti injenica da jerazmatranje posledica elektronske trgovine mnogo ire i da obuhvata sve aspekte

ukupnog ekonomskog okruenja, od organizacije kompanija, preko ponaanjapotroaa, do rada vlada. Najneposredniji uticaji elektronske trgovine lako su uoljivi.Prvo, pozitivni uticaji su izraeni u industrijskim granama koje se bave proizvodnjomkompjutera, mrene opreme i softvera, kao elemenata koji su neophodni u realizacijielektronske trgovine. Drugo, negativni uticaji su se odrazili na sektore maloprodaje,distributere i uopte trgovinske posrednike, tj. na sektore za koje su nove elektronskekomunikacije i mree bili neposredni supstituti. Elektronska trgovina nudi novemogunosti postojeim kompanijama i omoguava osnivanje novih kompanija. Naime,elektronskim putem kompanije mnogo lake, bre i efikasnije inoviraju poslovanje,redefiniu postojee i kreiraju potpuno nova trita. Elektronska trgovina omoguavakompanijama da budu efikasnije i fleksibilnije u internim operacijama, da blie saraujusa svojim snabdevaima i da bre reaguju na potrebe i oekivanja svojih kupaca.Elektronska trgovina znai mogunost da kompanija bira najboljeg snabdevaa, bezobzira na njegovu geografsku lokaciju, i da prodaje i plasira svoje proizvode i usluge naglobalnom tritu.

Kao glavne prednosti elektronskog trgovanja za kompanije obino se navode sledee29:

- e-trgovina doputa prodavcu da sretne veliki broj kupaca iz svih krajeva sveta saniskim kapitalnim izdvajanjima i operacionalnim trokovima- firme mogu da koriste materijale i servise drugih firmi brzo i m ogu na taj nain da

smanje trokove za 5 do 20% u odnosu na druge vidove trgovine- e-trgovina smanjuje trokove stvaranja, obrade, distribucije, skladitenja i pregledanjainformacija na papiru za itavih 90%- e-trgovina smanjuje telekomunikacione trokove, poto je internet mnogo jeftiniji odspcijalnih mrea sa dodatnom vrednou(VAN)-e-trgovina omoguava nove poslovne modele koju uveavaju konkurentnost i

profitabilnost-oglaavanje moe da bude obogaeno slikom, zvukom i video zapisom i moe se estomenjati; moe da dosee veliki auditorijum i da bude prilagoavano.

29Turban, McLean, Wetherbe: Information Technology for Management 2009


23/37

23

-servisi i veze su olakani interaktivnou i komunikacijom jedan prema jedan, poniskim trokovima; e-trgovina moe da smanji vreme izmeu plaanja i prijema

proizvoda i usluga.

Glavne prednosti koje kupci imaju od e-trgovine su:

- e-trgovina obezbeuje kupcima jeftinije proizvode i usluge doputajui im da kupujuna mnogim mestima i da sprovode brza uporeivanja cena online- e-trgovina obezbeuje kupcima vie izbora- e-trgovina omoguava kupcima da kupuju i obavljaju druge transakcije neprestanotokom itave godine, iz svakog mesta gde se nalaze- kupci mogu da prime znaajne informacije i razna obavetenja u trenutku a ne kaonekad, posle vie dana ili nedelja- kupcima je omogueno da uestvuju u virtuelnim aukcijama: mogu da dobiju

jedinstvene proizvode i antikvitete za koje bi na drugi nain morali da putuju doodreenog mesta u odreeno vreme- kupcima je omogueno da komuniciraju sa drugim kupcima i prodavcima u

elektronskoj zajednici i da razmenjuju ideje i dele iskustva.

Prednosti koje drutvo ima od e-trgovine su:30

- e-trgovina potpomae razvoj digitalne ekonomije, koja omoguava da zemlje uivaju uintenzivnom ekonomskom rastu sa malom inflacijom, to je rezultat visoke

produktivnosti- e-trgovina omoguava veem broju pojedinaca da rade kod kue i da manje putuju, todovodi do manjeg korienja saobraaja, manje guve na putevima i manjeg zagaenjavazduha- e-trgovina doputa da izvesna dobra budu prodata po niim cenama, tako dasiromaniji ljudi mogu da ih kupe i tako utie na poveavanje njihovog ivotnogstandarda.- e-trgovina omoguava isporuku javnih usluga, kao to su obraanje vladi i poveanjekvaliteta i smanjenje trokova usluga koje nude socijalne slube i policija.

Usled kompleksnosti sistema elektronske trgovine javljaju se i odreeni problemi uprodaji preko Interneta:- mnogi potencijalni kupci jo uvek ne koriste Internet- mnogi nemaju brze veze- kupovina preko Interneta zahteva veliku dozu poverenja (sa obe strane)

- problem stvarnog postojanja prodavca na Internetu- mnoga zakonska pitanja jo nisu regulisana- oseanje da je e - trgovina skupa i nesigurna

Nedostatak je jo i to toprilikom trgovine telefonom ili elektronske trgovine nedostajeivi kontakt sa prodavcem, koji mnogim muterijama znai. Poznato je da veliki

procenat kupaca od prodavaca oekuje da ih ubede da je neki proizvod, koji prieljkuju,upravo idealan za njih. Takoe, prilikom klasine trgovine kupac dolazi u fizikikontakt sa proizvodom. Iako je mogunost vraanja proizvoda sve ustaljenija praksa uelektronskoj trgovini, proba proizvoda na licu mesta moe da predstavlja odluujuifaktor da se potencijalni kupac odlui na kupovinu. Na kraju, trni centri, osim svih

30Turban, McLean, Wetherbe: Information Technology for Management 2009


24/37

24

navedenih prednosti, dodaju kupovini i odreenu socijalnu komponentu, dokelektronska trgovina ljude, u tom smislu, dri u svojevrsnoj izolaciji. Iz tih razloga nijerealno oekivati da e elektronske prodavnice na displejima kunih raunara zamenitiklasinu trgovinu. Njihova uloga se ograniava na dopunjujuu.

Lake i tee strane elektronske trgovine:31

Lake strane elektronske trgovine obuhvataju:1. kreiranje e-commerce web sajta,2. primanje porudbina i3. primanje novca.Kreiranje komercijalnog web sajta danas, kada je ta grana interneta razvijena, nezahteva znanje web programiranja. Web programeri koji razvijaju e-commerce sajtoverade to u specijalizovanim softverskim kuama, ili u okviru raunskih centara velikihigraa na polju elektronske trgovine. Da bi se postavio sajt, dovoljno je kupiti neko odgotovih reenja, ukljuujui i domen i uslugu web hostinga. U okviru sajta postoje

gotovi web formulari za naruivanje, koji se na jednostavan nain mogu povezati sabazom podataka o proizvodima na lageru (ime se vri pomenuta integracija poslovnogprocesa u e-commerce sajt). Uz reenja za sajt isporuuju se i detaljna uputstva zanavedene postupke. Na kraju, prijem novca nije komplikovan sa aspekta prodavca. To

je posao banke. Na prodavcu je samo da se odlui za banku i sklopi ugovor sa njom.Banka naplauje uslugu tako to naplauje proviziju pri svakoj transakciji.Vee prepreke na putu uspeha jedne elektronske prodavnice predstavljaju sledeiinioci:1. navoenje saobraaja na novonastalu web-prodavnicu;2. postizanje da posetioci dou i drugi put na sajt prodavnice (povratne muterije);3. diferenciranje od konkurencije (generalni problem u marketingu);4. navoenje ljudi da zapravo neto kupe u web-prodavnici, da zaista ukucaju brojsvoje kreditne kartice.

4.3 E- trgovina u Srbiji

Uprkos naporima strune javnosti da promovie prednosti elektronske trgovine zadomau privredu i graane, pomaci uinjeni u prethodnoj deceniji su gotovozanemarljivi i svode se na pojedinane primere, ija znanja, inventivnost i entuzijazamne utiu bitnije na generalnu sliku. A ona, shodno raspoloivim podacima, pokazuje dau Srbiji ima vrlo malo ponuaa i korisnika e-trgovine i da je njeno uee u ukupnom

prometu skoro na zanemarljivom nivou. Za razliku od SAD, gde se oko 70% trgovineobavlja elektronski i zemalja EU gde je ona na nivou od oko 40% ukupnog prometa, uSrbiji tek nekolicina preduzea posluje na ovaj nain sa drugim firmama, pre svega usegmentu spoljne trgovine, dok u maloprodaji elektronski vid kupovine nudi oko 200Internet prodavnica, pojedini trgovaki lanci i neke kompanije iz turistike i drugihdelatnosti. Na aktuelnim domaim web adresama za elektronsku trgovinu mogu senaruiti prehrambeni proizvodi, gotova ili jela iz restorana, avionske karte, raunarska idruga tehnika oprema, proizvodi izdavake i muzike industrije, razne ulaznice, nakit,

polise osiguranja...32

31

http://www.martinjovanovic.com/pk/PK_II_MJ_01, 04.09.2011.32http://www.poslovnaznanja.com/objavljeni-autorski-tekstovi/e-magazin/10-elektronska-trgovina-na-

internetu-eposlovanje.htm, 06.09.2011.
http://www.martinjovanovic.com/pk/PK_II_MJ_01http://www.martinjovanovic.com/pk/PK_II_MJ_01http://www.martinjovanovic.com/pk/PK_II_MJ_01http://www.poslovnaznanja.com/objavljeni-autorski-tekstovi/e-magazin/10-elektronska-trgovina-na-internetu-eposlovanje.htmhttp://www.poslovnaznanja.com/objavljeni-autorski-tekstovi/e-magazin/10-elektronska-trgovina-na-internetu-eposlovanje.htmhttp://www.poslovnaznanja.com/objavljeni-autorski-tekstovi/e-magazin/10-elektronska-trgovina-na-internetu-eposlovanje.htmhttp://www.poslovnaznanja.com/objavljeni-autorski-tekstovi/e-magazin/10-elektronska-trgovina-na-internetu-eposlovanje.htmhttp://www.poslovnaznanja.com/objavljeni-autorski-tekstovi/e-magazin/10-elektronska-trgovina-na-internetu-eposlovanje.htmhttp://www.poslovnaznanja.com/objavljeni-autorski-tekstovi/e-magazin/10-elektronska-trgovina-na-internetu-eposlovanje.htmhttp://www.martinjovanovic.com/pk/PK_II_MJ_01


25/37

25

Na alost, obim obavljenog prometa u web opovima je toliko nizak da jekod veine toalternativni vid trgovanja i poslovanja. Takvo stanje potvruju i podaci Republikogzavoda za statistiku, prema kojima je u 2006. godini tek 19,5 % preduzea koja imajuInternet naruivalo proizvode i usluge elektronskim putem, a 16,8% firmi na taj nain

primalo porudbine. Samo 135.000 lica - to ini oko 8% korisnika Interneta naruivalo je robu ili usluge preko Interneta, dok u zemljama EU to ini od 30 do 80%stanovnitva.33

Generalno nizak nivo upuenosti i osposobljenosti za korienje informacionihtehnologija razlog je to, sa jedne strane, veliki broj menadera i dalje ne pokazujeinteresovanje za uvoenje elektronske trgovine u svoju poslovnu praksu, a sa druge, toi postojeu ponudu koristi simbolian broj kupaca. irenje brojakorisnika ogranieno jei nivoom standarda graana i njihovom platenom moi, poev od kljunog preduslova

mogunosti nabavke raunara i korienja Interneta.

Postavlja se pitanje ta uiniti kako bi se trgovina u Srbiji razvijala o odnosu na svetskestandarde? Kao neke od mogunosti navode se:Smaniti carinske dabineSmanjti provizije banakaRaditi na kompjuterskoj edukaciji stanovnitvaDoneti nove i potpunije zakonske odredbe

4.4 Pravno regulisanje e-trgovine

Kako je e - trgovina poela da uzima maha javile su se inicijative i uoile potrebe da se

osnovni pojmovi, procedure, integritet poruke, verodostojnost potpisa, sigurnostposlovanja i niz drugih pitanja jedinstveno reguliu. Otvaraju se brojna pravna pitanjavezna za regulisanje elektronskog potpisa, kvaliteta proizvoda i usluga, zatitu potroaai intelektualne svojine, ali i borbu protiv kompjuterskog kriminala.

Evropska inicijativa o elektronskoj trgovini treba da omogui razvoj tog nainatrgovine, koja je u Uniji promovisana uvoenjem jedinstvene valute evra. U jednomdelu tog dokumenta se ukazuje da visoke carine na telekomunkacione usluge

predstavljaju najveu prepreku razvoju elektronske trgovine i da bi se to spreilopristupilo se liberalizaciji telekomunikacija u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO) ipostizanjem meunarodnih sporazuma o ukidanju carina i necarinskih barijera.

Da bi se stvorio povoljni pravni okvir za odvijanje i razvoj elektronske trgovine, istiese potreba razvoja tehnologije zatite (digitalni potpisi, digitalni sertifikati i sigurnisistem plaanja). Moraju se, takoe, izbei pravne nedoslednosti i obezbediti jedinstven

pravni okvir na nivou Unije od osnivanja preduzea, obavljanja elektronske trgovine,sklapanja ugovora do plaanja.

33http://www.personalmag.rs/it/e-uprava/nerazvijena-elektronska-trgovina-u-srbiji/06.09.2011
http://www.personalmag.rs/it/e-uprava/nerazvijena-elektronska-trgovina-u-srbiji/http://www.personalmag.rs/it/e-uprava/nerazvijena-elektronska-trgovina-u-srbiji/http://www.personalmag.rs/it/e-uprava/nerazvijena-elektronska-trgovina-u-srbiji/http://www.personalmag.rs/it/e-uprava/nerazvijena-elektronska-trgovina-u-srbiji/


26/37

26

5. M-trgovinaRazvoj telekomunikacionih tehnologija veoma je usko povezan sa informacionimtehnologijama, a zapoinje intezivno da se odvija polovinom XIX veka uspostavljanjem

prve telegrafske linije izmeu amerikih gradova Bostona i Vaingtona. Ove

komunikacije fukcionisale su na bazi Morzeovih kodova. Zatim je razvoj telefona itelefonskih linija jo vie doprineo poboljanju kvaliteta i brzine prenosa. Savremenakomunikaciona tehnologija dostigla je veoma visok nivo razvoja tako da su u dananjekomunikacione sisteme ugraene takve tehnologije kao to su optika vlakna i satelitskekomunikacije. Razvoj komunikacionih linija pratio je i razvoj naina komuniciranja,odnosno prenosa.

M-trgovina je vrsta trgovinskog procesa koji se sprovodi uz pomo mobilnog telefona,PDA ureaja, smartphone-a i drugih mobilnih ureaja. Mobilna trgovina je definisanakao bilo koja transakcija koja predstavlja transfer vlasnitva ili prava na korienje

proizvoda i usluga, a zapoeta je i zavrava se mobilnim ureajem.34Korienjem ovih

tehnologija, svim korisnicima mobilnih ureaja dostupan je niz proizvoda i usluga. Uskladu sa ovom definicijom, m-trgovina predstavlja podskup svih e-trgovinskihtransakcija, kako u B2C (business-to-customer), tako i u B2B (business-to-business)segmentu. Za mnoge ljude irom sveta mobilni telefoni predstavljaju prvu taku

pristupa Internetu, samim tim i e-trgovinskim sistemima. Danas, veina istraivanja m-trgovinskim sistemima predvia uspenu budunost, sa perspektivom da ovaj modelelektronske trgovine postane i dominantan na pojedinim nacionalnim i regionalnimtritima. M-trgovinske aplikacije omoguavaju primenu beinih mobilnih ureaja zakupovinu razliitih roba i usluga, pozorinih i prevoznih karata, knjiga, realizaciju

bankovnih transakcija, pristup plaenim sadrajima i informacijama (repertoarbioskopa, red vonje, vremenska prognoza, kursna lista, izvetaji sa berzi...). Sve oveopcije su prisutne i u e-trgovinskim aplikacijama i sistemima. Prednosti m-trgovinskihsistema u odnosu na klasine e-trgovinske sisteme su viestruke, ali one ne mogu bitiu potpunosti iskoriene dok se ne otkloni niz nedostataka i nesavrenosti ovakvihsistema. Kao najvaniji nedostaci m-trgovinskih aplikacija izdvajaju se pitanjesigurnosti i privatnosti.

Na razvoj m-trgovine utiu sedei faktori:35iroka rasprostranjenost mobilnih ureaja: procenjuje se da u svetu u upotrebi ima vieod 4.6 milijardi mobilnih telefona (2009. godina) , od kojih 70 procenata ima pristupinternetu, ime se razvija potencijalno masovno trite za mobilno e-poslovanje i

mobilnu trgovinu. Upotreba mobilnog telefona je u stalnom porastu i u zemljama urazvoju, to im omoguava da se i one ukljue u m-trgovinu.Smanjenje potrebe za posedovanjem personalnog raunara: zbog naprednih opcijamodernih smart telefona i drugih mobilnih ureaja, omoguen je pristup internet bez

potrebe za posedovanjem raunara.Kultura mobilnih telefona: iroko rasprostranjena upotreba mobilnih telefona jesocijalni fenomen, naroito kod mladih ljudi kolskog uzrasta. Pripadnici kulturemobilnih telefona postaju sve znaajnija on-line potroaka populacija.Cene u padu:cene bezinih ureaja su u padu, sa tendencijom daljeg opadanja.

34

Tiwari, R.; Buse, S. (2007). The Mobile Commerce Prospects:35Turban, McLean, Wetherbe: Information Technology for Management 2009
http://www.google.com/url?sa=t&source=web&cd=1&ved=0CBkQFjAA&url=http%3A%2F%2Fciteseerx.ist.psu.edu%2Fviewdoc%2Fdownload%3Fdoi%3D10.1.1.94.46%26rep%3Drep1%26type%3Dpdf&ei=r_pxTPS7IYOBlAfWz4yJDg&usg=AFQjCNFiJARcpjsvcpZg5lzSoaXsgik8Mwhttp://www.google.com/url?sa=t&source=web&cd=1&ved=0CBkQFjAA&url=http%3A%2F%2Fciteseerx.ist.psu.edu%2Fviewdoc%2Fdownload%3Fdoi%3D10.1.1.94.46%26rep%3Drep1%26type%3Dpdf&ei=r_pxTPS7IYOBlAfWz4yJDg&usg=AFQjCNFiJARcpjsvcpZg5lzSoaXsgik8Mw


27/37

27

Poboljanje irine propusnog opsega: da bi se m-trgovina nesmetano odvijala, potrebnaje dovoljna irina propusnog opsega za prenos slika, teksta, zvuka i ostalihmultimedijalnih sadraja.Tehnologija poslovanja m-trgovine trai posebnu vrstu infrastrukture koja omoguavaobavljanje poslovnih aktivnosti u bilo koje vreme i na bilo kom mestu. Hardverska i

softverska infrastruktura se razlikuju od infrastrukture klasine e-trgovine. Hardverine: Smartphone, BlackBerry, Personalni digitalni asistent (PDA) , Mobilni telefoniSmartphone je mobilni telefon sa naprednim mogunostima, kojeimaju veliku slinostsa mogunostima PC raunara. Expanziju doivljavaju pojavom Nokije 9000 iosnivanjem Symbian konzorcijuma. Trite pametnih telefona je najbre rastuisegment trita mobilnih telefona. Procenjuje se da e do 2015. godine 60% svih

prodatih telefona, biti upravo smart telefoni. PDA su depni raunarski ureaji. Oninude irok spektar raunarskih aplikacija i korisnih alata. PDA ureajima se dodajemogunost telefoniranja putem mobilne mree uz dodatne funkcionalnosti preuzete odlinih medija plejera. BlackBerry je napredni mobilni ureaj novije generacije,namenjen prevashodno za manipulaciju e-mail sadraja. Razvijen je od strane

kompanije Research In Motion (RIM) koja proizvodi i operativni sistem za ove ureajei uveden u prodaju 1997.

5.1 Mobilne I beine tehnologije

GSM (Global System for Mobile Communications) predstavlja trenutno vaeimeunarodni standard za mree mobilne telefonije. Pored prenosa glasa i podataka, ovajstandard omoguava i usluge kao to su SMS ili meunarodni Roming. Preko 70 % svihmobilnih telefona u svetu su GSM tehnologije i zapravo svaki deseti stanovnik zemljeima GSM mobilni telefon.

SMS (Short Message Service) je servis kratkih poruka koji omoguava slanje kratkihtekstova, duine do 160 znakova, sa jednog na drugi mobilni telefon ili sa personalnograunara na mobilni telefon. Ove poruke se alju preko jedne specijalne posrednikecentrale. Na ovaj nain, neki modeli mobilnih telefona ak mogu slati ili primati maleslike i melodije za signalizaciju poziva.MMS (Multimedia Messages Service) je usluga koja otvara potpuno novekomunikacione mogunosti. Koristei mobilni telefon, postoji mogunost slanja i

primanja poruka, koje pored teksta, mogu da sadre i fotografije, polifone melodije,zvune zapise, kao i kombinaciju svega navedenog.Wi-Fi (Wireless Fidelity) je deo 802.11b standarda koji je razvijen na aerodromoma,restoranima Veina laptop raunara koje proizvode firme kao to su Dell, Apple, IBM

i Toshiba imaju ugraenu Wi-Fi tehnologiju u ureaj. Wi-Fi ima nekoliko nedostatakaukljuujui veliku potronju energije i malu pouzdanost za oblasti sa velikimoptereenjem mree.WAP (Wireless Application Protocol) je jedan od najvanijih aspekata beinihkomunikacija. Godine 1997. je razvijen WAP od strane firmi kao to su Nokia, Erikson,Motorola. WAP predstavlja set komunikacijskih protokola dizajniranih da omoguekomunikaciju izmeu razliitih vrsta beinih ureaja, kao i da omogue korisnicima da

pristupe Internetu sa svojih mobilnih ureaja. WAP komunikacije ukljuuju mnogekomponente, a kao tri najbitnije se navode mobilni ureaj na kome je omoguen WAP,WAP gateway i Web server. Kada korisnik trai neku informaciju sa Interneta, ureajalje zahtev WAP gateway. WAP gateway slui kao link izmeu mobilnog ureaja i

Interneta. WAP gateway je dizajniran da konvertuje WML u HTTP. HTTP je slianprotokol koji se koristi da bi se prenele i videle informacije na Internetu. WAP gateway


28/37

28

je povezan sa Web serverom serverom koji je povezan na Internet. Web server traipo postojeom bazama, tj. Web stranama zahtevane podatke koje alje do WAPgateway koristei HTTP. Gateway prevodi informacije u WML i alje ih na mobilniureaj na korienje.36

Prednosti mobilnih komunikacija:Mobilnost: Beini sistemi omoguavaju bolju komunikaciju, poveanu produktivnost ibolji potroaki srevis. Uz to, dozvoljavaju korisnicima da pristupe informacijama i davode svoj biznis sa bilo kog mesta.

Domet: Beini sistemi komunikacije omoguavaju ljudima da budu bolje povezani idostupni gde god da se nalaze.

Jednostavnost: Beini sistemi komunikacije su bri i laki za razvijanje, instalacija jejednostavna uz minimum smetnji.Fleksibilnost: Beini sistemi komunikacije omoguavaju fleksibilnost, tako dapretplatnik moe da ima punu kontrolu nad komunikacijom. 37

5.2 Trgovina putem SMS-a i MMS-a

Bitan trenutak u evoluciji m-trgovinskih reenja desio se paralelno s neverovatnosnanom ekspanzijom servisa kratkih poruka (SMS). Na poecima eksploatacije GSMsistema, kratke poruke bile su slabo korien metod komunikacije. Poslovni korisnici,koji su (usled visoke cene) bili prvi korisnici mobilnih telefona, na njih su gledali kaona fiksne telefone koji se mogu nositi i koji slue iskljuivo za razgovor g lasom. Tek

poveanjem broja korisnika, padom cena pristupa mrei i pojavom pre-paid modelaplaanja mobilnih usluga namenjenog osobama srazmerno slabije platene moi, SMS

je postao popularan servis, jer je nudio jednostavnu i jeftinu supstituciju (i dalje skupoj)glasovnoj komunikaciji. Danas se SMS-om mogu platiti mnoge stvari. Inovativni nainikorienja SMS servisa izvrili su snaan pritisak na najmanje tri strane: na proizvoaeureaja da bre osmiljavaju, unapreuju i po povoljnim cenama plasiraju nove modele,

prilagoene slanju i primanju multimedijalnih (MMS) poruka; na operatere dainvestiraju u kupovinu licenci i instaliraju GPRS i 3G mree i, najzad, na kompanije dato pre razviju koncepte novih usluga i ponude ih korisnicima koji su se ve privikli namanir este upotrebe poruka u raznorazne svrhe, od kojih se mnoge nisu mogle ni

pojmiti kada su prvi put bile dovedene u upotrebu. GPRS i 3G zasnovani su napaketskoj komutaciji podataka, to je princip identian Internetu. To znai da je oveksprikljukom na njih uvek na mrei (Internetu). Korienje Interneta nezamislivo je bez

multimedijalnih podataka (muzike, animacija, slika, fajlova druge vrste) i njihoverazmene meu korisnicima. Mogunost njihovog slanja i primanja automatskioznaavaju opciju komercijalnim organizacijama da obogate svoju ponudu, prodajui

preko (mobilne) mree muziku, fotografije, video sekvence, filmove, TV programe... Utakvom sluaju, korisnik bira sadraj koji ga interesuje, preuzima ga sa mree uz pomosvog mobilnog ureaja i plaa ga tako to mu se iznos odbija (pre-paid), odnosno dodajena raun (post-paid). Primeri m-trgovine te vrste mogu se uoiti i na svim mreamakod nas, gde se porukama moe uestvovati ili prijaviti na kviz, pribavi ti neki logo ilimelodija, dobiti vremenska prognoza, vic ili stanje na putevima.38

36

Turban, McLean, Wetherbe: Information Technology for Management 200937http://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat5390.pdf, 04.09.2011.

38Tiwari, R.; Buse, S. (2007). The Mobile Commerceprospects
http://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat5390.pdfhttp://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat5390.pdfhttp://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat5390.pdfhttp://www.google.com/url?sa=t&source=web&cd=1&ved=0CBkQFjAA&url=http%3A%2F%2Fciteseerx.ist.psu.edu%2Fviewdoc%2Fdownload%3Fdoi%3D10.1.1.94.46%26rep%3Drep1%26type%3Dpdf&ei=r_pxTPS7IYOBlAfWz4yJDg&usg=AFQjCNFiJARcpjsvcpZg5lzSoaXsgik8Mwhttp://www.google.com/url?sa=t&source=web&cd=1&ved=0CBkQFjAA&url=http%3A%2F%2Fciteseerx.ist.psu.edu%2Fviewdoc%2Fdownload%3Fdoi%3D10.1.1.94.46%26rep%3Drep1%26type%3Dpdf&ei=r_pxTPS7IYOBlAfWz4yJDg&usg=AFQjCNFiJARcpjsvcpZg5lzSoaXsgik8Mwhttp://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat5390.pdf


29/37

29

5.3 M-trgovinski servisi

Po nekim istraivanjima, 80% korisnika Interneta koristilo je ovaj medij i za kupovinu iinformisanje o konkretnim proizvodima. M-trgovinski servisi koirste potpuni od klikado maltera poslovni model. M-trgovinski servisi su u osnovi short-time servisi, i to

iz vie razloga:-Mobilni telefoni i ureaji za mobilnu komunikaciju imaju vie tehnolokih ogranienjau odnosu na osnovno sredstvo e-trgovininskog servisa, personalni raunar (ogranienjau manipulaciji, autorizacija, sigurnost i privatnost).-Mobilni telefoni su uvek kod svojih vlasnika, bez obzira gde se oni nalaze. Zbog togase nameu kao najbolji izbor u sluaju potrebe trenutne akcije, koja je uslovljenadinamikom i promenama u dnevnom rasporedu i aktivnostima vlasnika telefona. Sve,uslovno reeno, ozbiljnije online kupovine e se i dalje ostvarivati uz komfor

personalnog raunara, na poslu ili kod kue. Brojni online finansijski servisi su posvojoj prirodi, znatno blii m-trgovinskim tehnologijama.

Tehnoloki, sve m-trgovinske servise moemo podeliti u etiri generacijske grupe.-Prvu generaciju (1999. godina) ine osnovni servisi (glas, organizatori).-Drugu grupu (2000.) predstavljaju tzv. informacioni servisi, kao to su e-mail,vremenska prognoza, turistike informacije, yellow pages.-Treu generaciju servisa (2001.) ine tzv. transakcioni servisi turistike rezervacije,

bankarske transakcije, online aukcije.-etvrtu grupu servisa (2003. godine) predstavlja razvoj 3G mrea. Upravo 3Gtehnologije odreuju mogunosti etvrte generacije m-trgovinskih servisa, kojeukljuuju multimediju, video konferencije i online igre. 39

Iz korisnikog ugla, sve m-trgovinske servise moemo podeliti na:-bankarske,-brokerske,-servise investicionog bankarstva i-druge finansijske servise 40Skoro sve vee banke su uvele ili planiraju da lansiraju servise mobilnog bankarstva.Dok je veina starijih aplikacija realizovana kao SMS, dvosmerni komunikacioni

protokol, veina dananjih aplikacija bazirana je na WAP standardu (WirelessAplications Protocol). WAP omoguava mobilnim ureajima da komuniciraju prekoInterneta jednostavnim unoenjem adrese kojoj ele da pristupe. Raniji servisi bili sutipino informaciono-bazirani, korisnici su mogli da putem svog mobilnog ureaja

proveravaju stanje na raunu, proveravaju stanje svoje kreditne kartice ili da dobijuneke osnovne finansijske informacije. U novijem vremenu banke su poele daobjedinjuju mogunosti transakcija u svojim servisima. Od ovih servisa najee sekoriste plaanje rauna, prenos sredstava ili aplikacije kreditiranja.

Brokerske kue su hitno neke od svojih servisa prebacile na mobilni Internet.Nezavisnost od vremena i lokacije pristupa mobilnih brokerskih servisa su veomaatraktivni za one korisnike koji esto trguju. Kao dopunu, mobilni brokerski servisinude svojim korisnicima da hitro reaguju na promene u uslovima trita. Inicijalno

brokerske kue nisu u mogunosti da ponude sigurne aplikacije, oni su se zato fokusirali

39http://www.link-elearning.com, 10.09.2011.

http://www.link-elearning.com/http://www.link-elearning.com/http://www.link-elearning.com/http://www.link-elearning.com/http://www.link-elearning.com/http://www.link-elearning.com/http://www.link-elearning.com/http://www.link-elearning.com/


30/37

30

na informaciono-bazirane aplikacije kao to su praenje vesti, pregled vrednosti akcija urealnom vremenu i proveru rauna.

Investicione banke su uvidele potencijal koji donosi m-trgovina kako za poveanjeproduktivnosti njihovih zaposlenih tako i za dodavanje novih servisa za institucije i

privatne klijente. Sa strane prodaje i trgovine, investicione banke nude svojimklijentima Just in case mobilne aplikacije koje e u svako doba biti povezane satritem. Vane vesti, promene cena, razliite analize mogu biti isporuene korisnicimaodmah po njihovom nastajanju bez obzira na kojoj se oni lokaciji nalazili. Sa straneakcionarskog investiranja i iz oblasti konsaltinga, aplikacije mobilnog poslovanjaobezbeuju komplentnu finansijsku pomo. Iz oblasti konsaltinga one omoguuju alateza podrku u odluivanju pomou kojih donosioci odluka mogu da dele svoje miljenjesa klijentima.

Dok su banke i brokerske kue bile prve koje su svoje servise ponudile u beinomsvetu, druge finansijske ustanove, kao to su osiguravajue kompanije, zajmodavci i

hipotekarske ustanove, savetodavne institucije, kao i kreditne ustanove bi trebalo da uto skorije vreme razviju aplikacije mobilnog poslovanja. Na primer putnik naaerodromu moe da primi poruku koja ga obavetava o paketima osiguranja koje moeda dobije. Ekspert za pozajmice moe takoe preko mobinog ureaja da prikaerazliite opcije pozajmica svojim klijentima.

5.4 Usluge u mobilnoj trgovini

B2C aplikacijeKod B2C aplikacija kupci ve koriste mobilne ureaje da pristupe vestima, sportskimrezultatima i elektronskoj poti. Neki kupci koriste beine ureaje da kupuju i prodajuakcije. Postoje ak i aplikacije koje kupcima omoguavaju da narue kafu ili sok saautomata. Obuhvataju: prodaju na malo, vesti, zabavu, bankarstvo i finansijske usluge.Prodaja na maloAko kupci znaju ta trae, Internet im moe sauvati vreme i novac. Prodavci na malolako mogu komunicirati sa dobavljaima i kupcima. Prodavci na malo koriste razliite

biznis modele. Vesti Mnogo vodeih online servisa za vesti nude i beni pristup, iakose prezentacije razlikuju od prezentacija za fiksne konekcije. U ponudi su uglavnomkoncizne samo tekstualne verzije pria. Mnogi servisi dozvoljavaju pojedincima daodaberu tip vesti koji bi da dobijaju.Zabava

Pojedinci mogu igrati igrice, proveravati sportske rezultate ili itati romane uz pomobeinih ureaja. Uskoro, ljudi e moi da gledaju svoje omiljene filmove na beinimureajima. Korisnicima se moe naplaivati po igrici. to se tie sportskih rezultata,fanovi e u budunosti na stadionu moi da gledaju usporene snimke, statistike timova iigraa na svojim beinim ureajima. Oni koji uivaju u itanju, moi e da skinu svojeomiljene knjige i da ih itaju na plai ili dok se voze autobusom.Bankarstvo i finansijske uslugeInvestiranje je jedna od najpopularnijih industrija na Internetu. Mnogo sajtova nudi brzutrgovinu uz savete brokera. Postoje sajtovi koji ukljuuju bankarstvo, osiguranje,tednju, plaanje rauna i sve usluge koje nude sve filijale banaka. Mnogi sajtovi nude isavete za one koji nisu upueni u finansije.41

http://www.link-elearning.com/http://www.link-elearning.com/http://www.link-elearning.com/http://www.link-elearning.com/


31/37

31

6. Case Study: Elemica: Kooperacija, Saradnja i Zajednica42Moda se ini neobino da se re, koja je uglavnom rezervisana za skup ljudi koji manjevie znaju jedni druge, odnosi na itavu industiju, kao "zajednicu". Trgovinskeasocijacije su primer industrijske zajednice. Trgovinska udruenja nastaju s namerom da

slede interese svih lanova zajednice mada uglavnom ne ukljuuju kupce. Elemika jeB2B industrijski trgovinski centar, koja posluje sa ciljem da unapredi kompletan lanacnabavke hemijske industrije irom sveta kreirajui "udruenje dobavljaa i kupaca" kojiimaju zajednike interese. Svrha Elemike nije samo da neguje saradnju po principu"

jedan prema jednom" unutar firme, ili da samo neguje saradnju na projektima multi-firmi, ve da" pokrene sve amce na industrijskom talasu" tako sto e naterati sve firmeda budu efikasnije. Elemika je jedna od nekoliko preivelih, ranih B2B godina u okviruelektronske trgovine.Elemika je globalna kompanija elektronske trgovine koju su osnovale 22 vodeekorporacije u hemijskoj industriji (

b2b poslovni modeli

Documents