bajka pepel

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA

SUBOTICA

PISANA PRIPREMA

ZA IZVOĐENJE AKTIVNOSTI

IZ METODIKE RAZVOJA GOVORA

TEMA: Bajka „Pepeljuga“

MENTOR: Eva Višnjić, spec.

STUDENT: Vladimir Tanacković

Subotica, 2011. godina

OBLAST VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA: METODIKA RAZVOJA GOVORA

PREDŠKOLSKA USTANOVA: Nasa radost „Sumice” Subotica

Uzrasna grupa: 5 i 6 godina

Broj dece: 22

Ime vaspitačice: Marija Bukvic

Datum izvođenja aktivnosti: 22.02.2011.

TEMA: Bajke

Tematska jedinica: Pepeljuga

Vaspitno obrazovni ciljevi i zadaci:

- razvijanje radoznalosti i interesovanja za predmete, ljude i zbivanja i da se na taj način aktivira govor i komunikacija;

- bogaćenje dečjeg rečnika i pravilna komunikacija;

- približavanje deci bajke kao sredstva za komunikaciju i razvijanje ljubavi za slušanje;

- usavršavanje sposobnosti da se jasno i razumljivo komunicira i izgovara svaki glas;

-razvijanje sposobnosti za prepričavanje;

- razvijanje sposobnosti ocenjivanja karakteristika junaka bajke.

MESTO VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA:

- Radna soba vrtića

OBLICI RADA: - frontalni

- individualni

METODE RADA: - verbalna

- demonstrativno

- ispitivačka

SREDSTVA ZA RAD: - korito

- vreteno

KORELACIJA SA DRUGIM OBLASTIMA:

- Metodika razvoja govora

- Metodika likovnog vaspitanja

TOK AKTIVNOSTI

UVODNI DEO: Trajanje od 5 do 7 minuta

Uvodni deo bih uradio uz pomoć vaspitačice. Pre mog izlaganja vaspitačica bi pričala deci o svom sećanju iz detinjstva i kako je njoj baka pričala stare priče i bajke. Iako ih posle svog detinjstva nije više čula one su se urezale u njeno sećanje. Tada bih ja pitao decu da li njima neko priča bajke, ko im priča i koje su to bajke.

Posle uvodnog razgovora pokazao bih deci korito i vreteno. Pitao bih decu da li su ikad videli te predmete i da li znaju kako se zovu? Objasnio bih deci da su to stare stvari koje se odavno ne koriste. Upoznao bih ih sa njihovim nazivima i koja je njihova upotreba.

Cilj uvodnog dela jeste priprema dece za slušanje bajke i buđenje njihove radoznalosti pomoću nepoznatih predmeta.

GLAVNI DEO: Trajanje od 10 do 15 minuta

U glavnom delu aktivnosti deci kažem da ću im ispričati jednu bajku, staru bajku za koju verovatno nisu čuli. Deci pričam bajku uz dramatizaciju. Stare i njima nepoznate reči bih zamenio poznatim. Pričao bih polako i jasno, naglašavao bih pojedine delove za koje bih smatrao da su bitni. Posle završene priče prvo bih pitao decu da li im se svidela priča. Postavljao bih im sledeća pitanja: Ko je glavni lik?, Kakva je bila Pepeljuga?, Zašto je dobila to ime?, Zašto upada u nevolje?, Kakva je maćeha bila prema njoj?, ko joj pomaže?, Šta je izgubila na balu i ko se u nju zaljubio?. Kada bih želeo nešto konkretno da čujem od njih svojim pitanjima bi ih navodio na te odgovore.

ZAVRŠNI DEO: Trajanje 5 minuta

U završnom delu deca imaju zadatak da nacrtaju bajku „Pepeljuga” ili lik iz bajke kako su ga oni sami doživeli. Deca mogu crtati i digađaj iz bajke koji je na njih ostavio najjači utisak. Za crtanje sam pripremio voštane boje. Završni deo bi trajao dok deca ne završe svoje radove. Na kraju bi birali najlepše radove.

Ciljevi završnog dela su:

- buđenje dečje kreativnosti, razvijanje i njeno ispoljavanje;

- proširivanje novih saznanja i likovnog iskustva:

- da se upotrebom različitih likovnih materijala kod dece razvijaju mišići šaka i ruku, a raznovrsnim položajima u radu obezbedi njihov pravilan fizički razvoj;

- da se pomoću njihovih crteža vidi kako su deca doživela junake bajke.

PEPELJUGA

Pepeljuga je bajka o lijepoj djevojci koja je ostala bez roditelja, a živjela je s maćehom i ružnim polusestrama. Pepeljuga je bila tlačena s njihove strane. Radila je sve kućanske poslove, a nije joj bilo dopušteno ni spavati u krevetu, već je spavala pored ognjišta.

Jednog je dana u njihovu carstvu izašao proglas da kraljevska obitelj održava bal u sinovu čast, kako bi ondje mogao izabrati svoju buduću suprugu. Pozvane su sve djevojke iz carstva. Pepeljuga se silno radovala balu, ali je maćeha nije pustila, već joj je zapovjedila da radi kućanske poslove. Utučena Pepeljuga plakala je dok su joj maćeha i polusestre odlazile na dvor. Nedugo potom u njihovoj se kući stvorila dobra vila i načinila joj haljinu i staklene cipelice u kojoj će otići na bal. Još k tomu je stvorila i prekrasnu kočiju s konjima bijelcima. Upozorila je Pepeljuga da će čarolija trajati sve dok bat ne otkuca ponoć posljednji put. Pepeljuga se zaputila na dvor i odmah je ljepotom zasjenila sve prisutne, tako da je princ plesao samo s njom čitavu večer. Sati su prolazili, i ponoć je došla. Sjetivši se vilinih riječi, Pepeljuga je brže-bolje pobjegla s dvora. U žurbi joj se izula jedna staklena cipelica, koja je ostala princu kao jedina uspomena na nju. On nije znao ni kako se ona zove.

Pepeljuga se vratila kući prije svoje maćehe i dviju sestara. One nisu ni slutile da je djevojka koja je čitavo vrijeme plesala s princem upravo Pepeljuga. No, princ ju nije mogao tako lako zaboraviti. Obišao je čitavo carstvo noseći staklenu cipelicu, kako bi našao djevojku kojoj savršeno pristaje. Ljubomorna maćeha isprva nije htjela reći da ima još jednu kćer, ali je na prinčevo inzistiranje ipak pozvala Pepeljugu da proba cipelicu. Njoj je savršeno pristala, a princ je u prašnjavoj djevojci prepoznao onu u koju se zaljubio. Vjenčali su se i živjeli sretno.


SUBOTICA

PISANA PRIPREMA

ZA IZVOĐENJE AKTIVNOSTI IZMETODIKE UPOZNAVANJA OKOLINE

TEMA: Saobraćajno vaspitanje - Voz

MENTOR: Ildiko Đokić, spec.



OBLAST VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA:METODIKA UPOZNAVANJA OKOLINE

PREDŠKOLSKA USTANOVA: Naša radostNaziv ustanove: “Šumice” Uzrasna grupa: jaslice ”PUŽIĆI”Broj dece: 20Ime vaspitačice: Salma MagdaSaradnik: Križanec KlaraStudent: Vladimir Tanacković TEMA: Saobraćajno vaspitanje

TEMATSKA JEDINICA: Voz

Vaspitno obrazovni zadaci: - proširivanje domena u kojima se ispoljava dečja samostalnost; - razvijanje socijalnih osećanja dece i odnosa među njima; - podržavanje i dalje razvijanje radoznalosti za saobraćaj - podsticanje opšteg razvoja saznajnih funkcija i stvaranje osnove za razvoj pojmova o saobraćaju uz pomoć praktičnih postupaka kao što su posmatranje, eksperimentisanje, proveravanje i dokazivanje pretpostavki; - sticanje znanja o prirodnoj i društvenoj sredini u kojoj deca žive, što je neophodna osnova za dalje vaspitanje o saobraćaju; - proširivanje znanja o saobraćaju.

MESTO VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA: - Soba za dnevni boravak dece;

OBLICI RADA: - Frontalni

METODE RADA: - Motoda igre, verbalna, pokazivačka,

SREDSTVA ZA RAD: - posebno pripremljeni modeli saobraćajnih znakova tj. (izolir

traka, zebra, znak stop, znak za pešake i znak za autobusko stajalište, razne igračke i irgačke vozića, CD – pesma Ivin voz, Dragan Lukić).

KORELACIJA SA DRUGIM OBLASTIMA: - Metodika razvoja govora,

- Metodika likovnog i fizičkog vaspitanja, - Metodikom razvoja muzičkog vaspitanja.

TOK AKTIVNOSTI

U sobi ću pripremiti dekor raskrsnice (biće obeležena pruga, ulice i pešački prelaz izolir-trakom u beloj boji, postavljen znak stop i autobuska stanica).

UVODNI DEO: 5 minuta

Decu posedam u krug i razgovaram sa njima. Pričamo o igračkama koje se nalaze u njihovom kutku igračaka. Koje sve igračke se tamo nalaze da li ima novih igračaka. Deca nabrajaju: lutka, auto, kockice, lopta, slagalice,... A ja ih navodim da kažu vozić. Zatim kažem ko će prvi da mi pronađe vozić u kutku sa igračkama. Zajedno sa decom krećem u potragu za vozićem među igračkama. (Prethodno sam u ovaj kutak stavio više vozića, da bi ga deca što lakše pronašla.)


U glavnom delu aktivnosti postavljam decu u kolonu tj. u voz. Kada decu poredam u voz biram jedno od dece za lokomotivu, koje stavljam na početak kolone i objašnjavam da je ono vođa vozića i da nas ono vodi a svi ostali slede njega. Pre polaska lokomotive i voza (objašnjavam, pokazujem i pomažem deci da svako dete u vozu stavi ruke na ramena na dete ispred sebe da bi smo svi bili jedan voz koji će sada da krene na svoje malo putovanje.

Na moj znak saradnica pušta pesmicu “Ivin voz”, Dragan Lukića stajem ispred lokomotive i vodim jedan krug vozić da pokažem deci šta treba da rade. Kada dođemo na stanicu kažem (stop) stanica. Ima li putnika za izlazak na ovoj stanici? Odgovaram da nema putnika za izlazak na ovoj stanici i nastavljamo dalje putovanje. Dok se vozić kreće ja pevam Ivin voz i pozivam decu da mi se pridruže ako znaju. Drugi krug vodi dete i oni šetaju po sobi u krug i oko stanice.

Kad se psemica završi kažem (stop) stanica. Deco svi silazimo na ovoj stanici i dete po dete napušta vozić. Zatim objašnjavam deci da ćemo svi sada polako i bez guranja preći put na mestu gde je put obeležen zebrom.

ZAVRŠN DEO: Trajanje 15 minuta

U završnom delu decu ću postaviti u krug (gde sam pripremio voz na šinama na baterije) da sede. Pustiću nekoliko puta voz u krug koji sam ide po šinama i hukće. Igra će trajati dok traja dečija koncentracija i zainteresovanost. Naravno, ako deca žele da ću dozvoliti da i oni puste vozić sa početne stanice.

Dragan Lukić

IVIN VOZ

Iz kuće je izleteona ulicu Iva,

sav zadihan, zahuktao,ko lokomotiva.

Videli ga drugovipa za njim i oni,

potrčali, zahuktali,ko pravi vagoni.

Sad ulicom tako jurita čudna kolona,

to voz Ivin putujesa sedam vagona


SUBOTICA

PISANA PRIPREMA

ZA IZVOĐENJE AKTIVNOSTI IZMETODIKE RAZVOJA POČETNIH MATEMATIČKIH

POJMOVA

TEMA: VELIČINE - Formiranje pojmova: malo-veliko; manje-veće

MENTOR: Ildiko Đokić, spec.



OBLAST VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA: METODIKA RAZVOJA POČETNIH MATEMATIČKIH POJMOVA

PREDŠKOLSKA USTANOVA: Nasa radost „Sumice” - Subotica

UZRASNA GRUPA: Predškolci

BROJ DECE: 22

IME VASPITAČICE:

DATUM IZVOĐENJA AKTIVNOSTI: 10.02.2011.

TEMA: VELIČINE

TEMATSKA JEDINICA: Formiranje pojmova: malo-veliko; manje-veće

VASPITNO OBRAZOVNI ZADATCI:

- razvijanje logičko-matematičkog saznanja;

VASPITNO OBRAZOVNI CILJEVI:

- uočavanje razlika i imenovanje pojedinih veličina: malo - veliko;

- poređenje predmeta po veličini: manje – veće;

- razvijanje dečjih interesovanja i dovođenje dece u situaciju da razmišljaju,

zaključuju i otkrivaju;

- razvijanje higijenskih navika: pre jela oprati ruke i voće.

MESTO VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA:

- Radna soba vrtića

OBLICI RADA: - frontalni

- individualni

METODE RADA: - verbalna

- demonstrativno

- metoda igre

SREDSTVA ZA RAD: - voće (smokva, limun i pomorandža)

-radni listovi: Predškolska matematika Emil Kamenov


- Metodika razvoja govora

- Metodika likovnog vaspitanja

- Metodika upoznavanja okoline.

AKTIVNOSTI: - posmatračke (prepoznavanje: manje – veće)

- otkrivačke (uočavanje: malo – veliko)

- higijenske (održavanje higijene ishrane)

TOK AKTIVNOSTI


Deca sede u krugu. U sredini kruga nalazi se kutija sa voćem (smokva, limun, pomorandža) prekrivena sa salvetom.

Pozvaću ih da pažljivo saslušaju pesmicu koju ću im pročitati: „Južno voće”.

Južno voće

Šta da kažem o Limunu

Kiseo je jako

Da vitamina CE on ima

To zna dete svako.

Za decu je pomorandža

Privlačnija i slađa

i ona se kao limun

pored mora rađa.

I smokve su slatke jako

To zna dete svako.

Sledi razgovor:

- Zašto je naslov pesmice „Južno voće”?

- Gde raste?

- Da li deca vole da ga jedu? Koje od ovog voća više vole?

Nakon razgovora pozvaću troje dece da jedan po jedan stave ruku u kutiju i pipanjem da prepoznaju po jedno voće, prvo kažu a zatim izvade iz kutije i stave na sto.


Na moje pitanje na osnovu čega tj. Po čemu su prepoznali date plodove voća, očekujem odgovore po veličini.

Pozvaću jedno dete da poređa po veličini smokvu, limun i pomorandžu.

Sledi konstatovanje veličine smokve i pomorandže.

Odgovori dece: Smokva je mala – pomorandža je velika.

Navodimo primere iz sobe šta je još malo, a šta veliko.

- Stolica je mala, orman je velik.

- Čaša je mala, sto je velik.

- Olovka je mala, prozor je velik

Nakon ovoga prelazimo na upoređivanje veličina:

- Smokva je manja od pomorandže.

- Smokva je manja od limuna.

- Limun je manji od pomorandže.

Slede i drugi primeri koje navode deca:

- Sunđer je manji od lopte;

- Gumica je manja od papuče i sl.

Na moje pitanje: Šta je veće od limuna smokva ili pomorandža? očekujem odgovor pomorandža.

Zatim slede primeri za realizaciju „veće od...”

- Tabla je veća od knjige

- Vrata su veća od pločice i sl.


Pošto smo se lepo družili sa južnim voćem: smokvom, limunom i pomorandžom, važno je da znamo da je sve voće veoma zdravo ali da pre jela uvek trebamo oprati i ruke i voće.

Prelazimo na rad u radnim listovima Predškolska matematika od Emila Kamenova.

OBLAST VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA: METODIKA RAZVOJA GOVORA

PREDŠKOLSKA USTANOVA: Naša radost „Šumice” - Subotica

UZRASNA GRUPA: Srednja

BROJ DECE: 25

IME VASPITAČICE:

MESTO IZVOĐENJA AKTIVNOSTI: Radna soba

DATUM IZVOĐENJA AKTIVNOSTI:

TEMA: Ruska narodna priča

TEMATSKA JEDINICA: LISICA SA OKLAGIJOM

VASPITNO OBRAZOVNI ZADATCI:

- Koristiti svaku priliku za komunikaciju sa decom kako bi ona svoje misli i osećanja govorno izražavala sve složenijim i ispravnijim jezičkim oblicima, doprinoseći tako učenje jezika i njegovog simboličkog sistema, kao najsnažnijeg sredstva komunikacije.

VASPITNO OBRAZOVNI CILJEVI:

-osposobljavanje dece za usmeno izražavanje kojim se osmišljeno saopštavaju sopstvene misli, želje i osećanja;

- Osposobljavanje za dijalošku komunikaciju i kulturu, za intonaciono izražajni govor i za aktivno učešće u razgovoru.

OBLICI RADA: - frontalni,

- grupni.

METODE RADA: - metoda dijaloga,

- verbalna metoda,

- demonstrativno-ilustrativna,

- pokazivačka metoda.

SREDSTVA ZA RAD: - priča, aplikacije, dijafilm, dijaprojektor, papiri, flomasteri.


- Metodika likovnog vaspitanja i Metodika upoznavanja okoline.

TOK AKTIVNOSTI


Deca sede u krugu. U sredini kruga nalazi se kutija sa voćem (smokva, limun, pomorandža) prekrivena sa salvetom.

Pozvaću ih da pažljivo saslušaju pesmicu koju ću im pročitati: „Južno voće”.

Južno voće

Šta da kažem o Limunu

Kiseo je jako

Da vitamina CE on ima

To zna dete svako.

Za decu je pomorandža

Privlačnija i slađa

i ona se kao limun

pored mora rađa.

I smokve su slatke jako

To zna dete svako.

Sledi razgovor:

- Zašto je naslov pesmice „Južno voće”?

- Gde raste?

- Da li deca vole da ga jedu? Koje od ovog voća više više vole?

Nakon razgovora pozvaću troje dece da jedan po jedan stave ruku u kutiju i pipanjem da prepoznaju po jedno voće, prvo kažu a zatim izvade iz kutije i stave na sto.


Na moje pitanje na osnovu čega tj. Po čemu su prepoznali date plodove voća, očekujem odgovore po veličini.

Pozvaću jedno dete da poređa po veličini smokvu, limun i pomorandžu.

Sledi konstatovanje veličine smokve i pomorandže.

Odgovori dece: Smokva je mala – pomorandža je velika.

Navodimo primere iz sobe šta je još malo, a šta veliko.

- Stolica je mala, orman je velik.

- Čaša je mala, sto je velik.

- Olovka je mala, prozor je velik

Nakon ovoga prelazimo na upoređivanje veličina:

- Smokva je manja od pomorandže.

- Smokva je manja od limuna.

- Limun je manji od pomorandže.

Slede i drugi primeri koje navode deca:

- Sunđer je manji od lopte;

- Gumica je manja od papuče i sl.

Na moje pitanje: Šta je veće od limuna smokva ili pomorandža? očekujem odgovor pomorandža.

Zatim slede primeri za realizaciju „veće od...”

- Tabla je veća od knjige

- Vrata su veća od pločice i sl.


Pošto smo se lepo družili sa južnim voćem: smokvom, limunom i pomorandžom, važno je da znamo da je sve voće veoma zdravo ali da pre jela uvek trebamo oprati i ruke i voće.

Prelazimo na rad u radnim listovima Predškolska matematika od Emila Kamenova.

bajka pepel

Documents