Naslov originala Isaac Bashevis Singer

GIMPEL THE FOOL

Farrar, Straus and Giroux New York

GIMPEL, LUDA

I

Ja sam Gimpel, luda. Ne mislim ja o sebi da sam luda, naprotiv. Ali, ljudi me ovako zovu. Nazvali su me tako dok sam jos isao u sko-lu. Imao sam, sve u svemu, sedam imena: blesavko, magarac, budala, tupavko, glupan, zvekan i luda. Ovaj mi je poslednji nadimak ostao. A u cemu se ogledala moja ludost? Mene je bilo lako nasamariti. Rekli bi mi: ,,Gimpele, znas li da se rabinova zena porada?" Ja bih onda izostao iz skole. Posle se pokazalo da je to bila laz. A otkud sam ja to mogao znati? Ona nije imala veliki stomak. Ali ja nikad nisam gledao u njen stomak. Zar sam zbog toga bio luda? Derani su se smejali i cerekali, lupali nogama, igrali i pevali molitvu za laku noc. A umesto grozdica, koje se dele kada se neka zena porada, oni su mi strpali u ruku kozje brabonjke. Nisam ja bio neka slabotinja. Kad bih ja nekome opalio samar, taj bi odleteo sve do Krakova. Ali, po svojoj prirodi zaista nisam kavgadzija. Stoga uvek kazem u sebi: neka in! A ljudi to zloupotrebljavaju.

Vracao sam se iz skole i cuo kako neki pas laje. Ja se ne bojim pasa, ali, naravno, ne volim ni da se nosim s njima. Mogao bi neki od njih da bude besan, i ako me taj ujede, onda nema tog Tatarina koji bi bio kadar da me spase. Zbog toga uhvatih maglu. Ali, onda sam pogledao oko sebe i video da su se svi na pijaci iskrivili od smeha. Psu nigde ni traga ni glasa: bio je to Volf-Lajb, lopov. Otkud sam mogao da znam da je to on. Zvucalo je bas kao da zavija kucka.

Kada su obesenjaci i sereti videli da je mene lako namagarciti, svaki od njih hteo je da oproba kakve ce biti srece sa mnom. ,,Gimpele, car dolazi u Frampol; Gimpele, u Turbinu se Mesec srusio s neba; Gimpele, mala Hodel Cetvorodel nasla je blago iza javnog kupatila." A ja sam, kao kakav Golem, verovao svakome. Pre svega, sve je moguce, kao sto je zapisano u ,,Izrekama otaca", samo sam zaboravio kako. Drugo, morao sam da poverujem, jer bi me inace skolila sva varosica. Ako bih se ikad usudio da kazem: ,,Vi se to segacite sa mnom.", bilo bi nevolje. Ljudi bi se naljutili: ,,Kako to mislis? Hoces li da kazes da smo svi mi lazovi?" Sta sam mogao da cinim? Verovao sam im i nadam se da sam im pricinjavao bar malo zadovoljstva.

Bio sam siroce. Moj deda, koji me je podi-gao, bio je vec jednom nogom u grobu. Stoga su me smestili kod nekog pekara, a sta sam sve tamo morao da izdrzim! Svaka zena ili devoj-ka koja bi u pekaru donela ciniju rezanaca, podvalila bi mi bar jedanput: ,,Gimpele, odr-zava se vasar na nebu; Gimpele, rabin je u sedmom mesecu otelio tele; Gimpele, krava je

preletela preko krova i snela mesingana jaja." Jednom je dosao neki polaznik talmudskog ucilista da kupi kiflu i rekao: ,,Dok ti, Gimpele, ovde stojis, struzuci pekarskom lopatom, stigao je Mesija. Mrtvi su vaskrsnuli." ,,Kako to?" rekoh ja. ,,Nisam cuo zov ovnujskog roga!" A on rece: ,,Jesi li gluv?" I svi pocese da vicu: ,,Mi smo culi rog, culi smo ga svi!" Onda ude Rice, voskarka, i viknu svojim promuklim glasom: ,,Gimpele, tvoj otac i tvoja mati su ustali iz groba. Oni te traze."

Iskreno, receno, znao sam vrlo dobro da se nista slicno nije dogodilo, ali, svejedno, navu-kao sam svoj vuneni prsluk i izisao napolje. Svi su o tome govorili, dakle, mozda se stvarno nesto dogodilo. I sta me je kostalo da pogle-dam? Ali, napolju me je docekalo podrugljivo podrazavanje mijaukanja! Ja sam se tada zarekao da nikom nista vise necu poverovati. No, ni to nista nije vredelo. Ljudi bi me nekad toliko zbunili, da vise nisam razlikovao crno od beloga.

Otisao sam rabinu da mi da neki savet. On mi rece: ,,Pisano je: bolje je biti luda vascelog zivota nego biti zao makar i jedan cas. Nisi ti luda. Oni su lude. Jer, onaj ko postidi svog bliznjeg, nikad nece uci u raj." Pa ipak, sama rabinova kci me je namagarcila. Dok sam ja izlazio od rabina,ona me upita: ,,Jesi li polju-bio zid?" ,,Nisam," rekoh, ,,a zasto?" Ona odgovori: ,,Zakon to trazi. Posle svake posete moras to da ucinis." Dobro, od toga bar nije moglo da bude nikakve stete. No, ona prasnu u smeh. Bila je to dobra sala. Eto, povukla me je /.a nos.

Hteo sam da odem da bih ziveo u nekom drugom mestu, ali onda su svi navalili na mene da me ozene, i toliko su mi bili za petama, da su mi maltene pocepali peseve kaputa. Govorili su mi i govorili, sve dok mi voda nije usla u usi. Ta izabranica nije bila nikakva cedna devojka, ali oni su me ubedivali da je jos netaknuta devica. Hramala je, a oni su tvrdili da ona, zbog svoje stidljivosti, na-merno tako hoda. Imala je kopile, a meni su rekli da je to njen mali brat. Vikao sam: ,,Vi uzalud tracite vreme. Nikad se ja necu ozeniti torn bludnicom." Ali, oni rekose, negodujuci: ,,Kako to govoris? Zar te nije stid? Mogli bismo da te odvedemo rabinu, pa da te on kazni zbog toga sto je klevetas." Onda sam video da necu tako lako moci da im umaknem i pomislio sam: ti su me bas uzeli na nisan. Ali, kad se ozenim, ja cu, kao muz, biti i gospodar u kuci, i ako ona pristane, slozicu se i ja. Osim toga, covek ne moze kroz zivot da prode bez povreda, pa ne treba to ni da ocekuje.

Posao sam u njenu potleusicu, koja je bila podignuta na pesku, a citava rulja isla je za mnom, vicuci i potcikujuci uglas. Kao da su posli u hajku na medveda. Kada smo stigli do bunara, oni se zaustavise. Plasili su se da imaju bilo kakva posla sa Elkom. Ta bi klopa-rala ustima, kao da su joj se razglavila, a imala je i ostar jezik. Usao sam u kudu. Konopci su bili razapeti od zida do zida, i na njima se susilo rublje. Ona je stajala bosa pored korita, prostiruci sto je oprala. Bila je obucena u iznosenu polovnu haljinu od plisa. Kosu upletenu u kike bila je podigla i obavila

oko glave. Gotovo da mi je stao dah od zagusljivog zadaha.

Ona je ocigledno znala ko sam. Pogledala me je i rekla: ,,Vidi ko je ovde. Dosao je, gnjavator. Uzmi sebi stolicu."

Rekao sam joj sve. Nista nisam precutao. ,,Reci mi istinu," rekoh, ,,jesi li ti stvarno devica i je li taj zlosrecni Jehiel zaista tvoj mali brat? Nemoj da me obmanjujes, jer ja sam siroce".

,,Siroce sam i ja," odgovori ona, ,,i ko god bude pokusao da te povuce za nos, neka mu se i samome nos uvrne. Ali, neka oni ne misle da mene mogu da iskoriste. Ja trazim miraz od pedeset guldena a osim toga neka sakupe dobrovoljne priloge. Ako nece, neka me polju-be znas-vec-gde." Ta nije imala dlake na jeziku. Ja rekoh: ,,Mlada, a ne mladozenja donosi miraz." Ona odsece: ,,Nemoj ti da se cenjkas sa mnom. Reci ili da ili ne, pa se vrati odakle si dosao."

Ja pomislih: od tog testa nece biti hleba. Ali, nasa varosica nije siromasna. Pristali su na sve i zapoceli pripreme za vencanje. Dogo-dilo se da je u to vreme bas harala zaraza srdobolje. Vencanje je odrzano pred kapijom groblja, blizu kolibe u kojoj se peru mrtvaci. Muskarci se ponapijase. Dok su sastavljali bracni ugovor, cuo sam uvazenog poboznog rabina kako pita: ,,Da li je nevesta udovica ili razvedena?" A zena podvornika u sinagogi odgovori u njeno ime: ,,I udovica, i razvedena." Meni se smrklo pred ocima. Ali, sta sam mogao da ucinim, nisam valjda mogao da pobegnem ispod vencanog baldahina?

Na svadbi se pevalo i igralo. Jedna baka igrala je naspram mene, grleci subotnju plete-nicu od belog brasna. Ceremonijalmajstor je odrzao zdravicu u spomen na nevestine rodite-lje. Daci su se nabacivali cickom kao na dan posta Tisabeav. Posle propovedi predato nam je mnostvo poklona: daska za rezance, nacve, kofa, metle, kutlace i jos citava gomila pred-meta za domacinstvo. Onda sam podigao po-gled i ugledao dva snazna momka kako nose kolevku. ,,Sta ce nam ovo?" upitah. A oni rekose: ,,Ne muci time svoj mozak. To je u redu, zatrebace vam." Tada sam shvatio da sam ponovo nasamaren. Ali, ako posmatrate stvari sa druge strane, sta sam imao da iz-gubim? Pomislio sam: sacekacu da vidim sta ce se od toga izleci. Nije valjda cela varosica sisla s uma.

II

Nocu sam se priblizio postelji svoje zene, ali mi ona ne dade da joj pridem. ,,E, pa slusaj, zar su nas zato vencali?" rekoh. ,,Dobila sam mesecno pranje", rece ona. ,,Ali, juce su te vodili u ritualno kupatilo; tamo se, koliko ja znam, ide posle toga." ,,Danas nije juce," rece ona, ,,a juce nije danas. Mozes da se kupis ako ti nije pravo." Ukratko, ja sam cekao.

Nepuna cetiri meseca kasnije nju su spopali trudovi. Stanovnici varosice smejali su se drzeci ruku pred ustima. Ali, sta sam ja tu mogao? Imala je neizdrzljive bolove, i noktima je grebla zidove. ,,Gimpele," vikala je, ,, sa mnom je svrseno, ja odlazim. Oprosti mi!"

10

Kuca je bila puna zena. One su u sudovima prokuvavale vodu. Krici su se dizali do neba. Sad je bio red poci u sinagogu i vise puta citati psalme, a ja sam to i ucinio.

Stanovnicima varosice se ovo dopalo. Stajao sam u jednom uglu, recitujuci psalme i izgova-rajuci molitve a oni su, gledajuci me, vrteli glavom. ,,Moli se, moli!" govorili su mi. ,,Od molitve jos nijedna zena nije zatrudnela." Je-dan od opstinara prineo mi je slamku ustima i rekao: ,,Evo slame za goveda." Pa i nije mnogo pogresio, tako mi boga!

Ona je rodila sina. Onda je u petak, u sinagogi, podvornik stao ispred svete skrinje i, udarivsi po stolu na kojem se cita iz svitka Tore, objavio: ,,Imucni reb Gimpel poziva opstinare na gozbu u cast rodenja sina."" Citavim hramom orio se smeh. Lice mi je bilo kao zeravica. Ali, sta sam ja tu mogao? Moja je bila duznost da priredim svecanost i da se pobrinem za obred obrezivanja.

Doslo nam je pola varosice. Da je bila samo jedna ljudska dusa vise, ne bi imala gde da se udene. Zene su donele naut sa biberom, a imali smo i bacvu piva, iz krcme. Jeo sam i pio koliko i svi ostali, i svi su mi cestitali. Onda je obavljeno obrezivanje, i ja sam decaku dao ime svog oca, pocivao u miru. Kada su svi otisli i ja ostao sam sa svojom zenom, ona promoli glavu kroz zavese na krevetu i pozva me k sebi.

,,Gimpele," rece ona, ,,zasto cutis? Zar su ti sve lade potonule?"

,,A sta da kazem?" odgovorih. ,,Lepu si mi stvar priredila! Kad bi moja majka znala, umrla bi po drugi put." ,,Jesi li poludeo, sta ti je?"

11

,,Kako mozes da pravis budalu od onoga koji bi trebalo da bude gospodar i glava porodice?"

,,Sta je to s tobom?" rece ona. ,,Sta si to uobrazio i uvrteo sebi u glavu?"

Video sam da moram da govorim otvoreno i bez uvijanja. ,,Mislis li tako da iskoristis coveka koji je ostao siroce?" rekoh. ,,Rodila si kopile."

,,Isteraj tu glupost sebi iz glave. Dete je tvoje."

,,Kako moze da bude moje?" upitah ljutito. ,,Rodeno je sedamnaest sedmica posle naseg vencanja."

Onda mi ona rece da je dete rodeno kao nedonosce. ,,Da nije, ipak, suvise rano rodeno?" primetih ja. Ona odgovori da je imala baku koja nimalo duze nije nosila dete, baku kojoj je ona slicna kao jaje jajetu. Klela se da je to istina, izgovarajuci takve zakletve, koje bi bile dovoljne da poverujete kakvom seljaku kada tvrdi pazar na vasaru. Iskreno receno, ja joj nisam poverovao; ali kada sam sutradan o tome razgovarao sa uciteljem, on mi je rekao da se ista stvar dogodila Adamu i Evi. Bilo ih je dvoje kada su se spustili na svoj lezaj, a cetvoro kada su ustali.

,,Nema te zene na svetu koja ne potice od pramajke Eve", zakljuci on.

Tako je to bilo; ljudi. su nalazili razloge kojima bi me ucutkali. Ali, ko bi stvarno znao kako te stvari stoje?

Poceo sam da zaboravljam svoju nevolju. Ludo sam voleo dete, a i ono je volelo mene. Cim bi me ugledalo, mahalo bi svojim rucica-ma i trazilo da ga uzmem u ruke, a kada bi

12

imalo grceve, ja sam jedini mogao da ga smirim. Kupio sam mu kostani prstencic koji deca grizu kada im nicu zubi i malu zlacanu kapicu. Kad bi ga neko urekao, morao sam ja da jurim i da mu nalazim amajliju protiv uroka. Radio sam kao stoka. Znate vec kako se troskovi pove-cavaju kad imate malo dete u kuci. Necu da v;i.s lazem; a istini za volju, i Elka mi je bila draga. Ona me je psovala i proklinjala, ali ja sam zeleo da uvek bude kraj mene. Kakvu je la imala snagu! Bilo je dovoljno da vas pogle-da, pa da vam rec zapne u grlu. A tek bujice njenih reci! Pusile su se od katrana i sumpora, a ipak su imale svoju draz. Obozavao sam svaku njenu rec. Iako mi je zadavala rane koje su krvarile.

Uvece bih joj donosio po jedan beli i jedan cini hleb i pletenice sa makom koje sam sam pokao. Krao sam zbog nje i odnosio sve cega god sam mogao da se docepam: makrone, tfrozdice, bademe, kolace. Nadam se da ce mi biti oprosteno sto sam uzimao i iz lonaca sa subotnjim obedima koje su zene donosile da se podgreju u pekarskoj peci. Vadio sam iz njih pokoji zalogaj mesa, parce pudinga, kokosiju nogu ili glavu, malo skembica, sve sto sam mogao na brzinu da strbnem. Ona je to jela, /aoblila se i prolepsala.

Ja sam tokom citave sedmice morao da spavam izvan kuce, u pekari. Petkom uvece, kada sam dolazio kuci, ona bi uvek imala neki i/.^ovor. Mucila ju je gorusica ili je imala piobade sa strane, ili stucavicu, ili glavobo-Iju. Znate vec kako se zene izgovaraju. Zagor-ravala mi je zivot. Nije mi bilo Iako. Da stvar bude jos gora, taj njen mali brat, kopilan, bio

13

01

S

In

o

o d

Cfl CO 'O .rH I ri I > ^

CO >y CO

O^p^.^ S Ch - CO Sh CO

O Sh Cfl >

^ W

"->

aa

O cfl

&3,

r-,--H .(ZJ

o) o o>

CO Sh d S3

CO

p^'i

'S5 >N cfl S

o> 45 g irH

co'^ _:d. J5 S3 cfl

o>

co

'n

p5 13

I

Oh

o

01 S3

CO

2

O cfl cfl

95 o 2 ^

S pc >

& m 'a j a

h ^ 3 o d

^3

>N

fc'IS.S

S3

rH >O

cfl cfl

0>

s-g

"" r=! "^ '

.H * O >

5 j qj P-

o o S o

na

2

co

01 3

cfl

cfl cu S to

&cfl

a s5

o FH

cfl

Js5 cfl

!h

li

>co

-2

pH p-H

O

N O

Q

cfl co

O

0)

cfl TJ >co

01

co O> S3

i-H

H cfl

pCi5 >co

3 S3

p5 O

0>

,-. o CD #rH OJ ^ cfl Cu'r~> '^'"s ^

.S r^ "73 Cfl '3 Sh

S .{a.

^1*3

h w as g cfl mXS-

rH CO

i Lj r-H

,co O o

0) co >cj N c0p3 CO "d

g S-S-B

O. Sh Cfl

3-

a

o

cfl co

T3 O >

pC3 cfl

-(-> 0)

3.p,

CD

is*

a

.5 Sh

rt'cO

O CO

>co

Sh >C0 O>

O>

co

a

cfl

N Cfl

T)

Sh

Cfl

A)

>co

a

3

o

cfl

o

a

cfl TJ

0)

U3 W

a-^pS

co pj go

2'a; t3

_, Cfl ^

a n,o

g'co

co O

co ^3 'C O

a cu

S3

B o

CO rQ

S K >CO

cfl>

^ "* 45^

p-l -r-l CO g CO ,

cfl Sh

p ai 3-p^

a-?.

cfl

0)

p>2 N

*-> CD

>O Cfl

>N

o

co

CO O CO o>

XI Cfl ^1 -rH

CO^ 73 h-h

co

!=, cb

cfl

r( ^

' "a;

N

--g dj aj a ^ph.S-S2' 2

O1 ^ ^

^ cfl cfl 0) fiprt 3

QrSr

o

cfl

cfl

CO 'CJ

O CO

So.

co TJ

.rt o

a;

8;

v" O C i p

- -a -S M 3

Cfl ^3 ^O T3 "3 O co 3 O> C hO

- -r-s g O

CO Sh Sh

3^

cfl T3

&^^|

cfl

> .

O 'p-l

>s

O> G

3 a i

^cj oi >o

-^ >o ^3 3 _ w

o5

cfl >co ^ >co _, ^3 3 3

cfl _ 0) 3 CO -1

a

pJ w s .ri o a;

Ifl CD 0) ro co

. . Sh "^ > f0p3

2p2 2 .p^ N Sgg,M.S

1 Cfl -rH rI

O O

JH g S

CO CO p3

pH CO

S3 cfl

3 n o *

o o fl 45 -

a w>

Ifllll

AcB g gg^ =

I o1p|^|-'

I) -g * O Cfl g r^

o

OJ o

nuo sam za njom i za detetom. Zeleo sam da budem gnevan, ali u tome i jeste moja nesreca sto ne mogu stvarno da se razgnevim. Na prvom mestu tako sam razmisljao covek mora nekad i da pogresi. Nema toga koji u svom zivotu nije cinio i greske. Verovatno ju je taj momak koji je bio s njom zaveo i dao joj poklone i bog zna sta jos, i tako je obrlatio. Ali posto ona to porice, mozda mi se sve ovo samo prividalo? Prividenja se zaista pojavljuju. Desi se da vidis kakvu priliku, nekog coveculjka ili stogod slicno, a kada se priblizis, tamo nema nicega. A ako je tako, to onda znaci da joj cinim nepravdu. I kada sam u svom razmislja-nju stigao dotle, zaplakao sam. Tako sam jecao, da su suze pokvasile brasno u dzaku na kome sam lezao. Ujutro sam otisao rabinu i rekao mu da sam pogresio. Rabin je nastavio da nesto pise guscijim perom i rekao da ce on, ako je to tako, morati iznova da prouci citavu stvar. A sve dotle necu smeti ni da se priblizim svojoj zeni, ali mi je dozvolio da joj po neko-me saljem hleb i novae.

Ill

Potrajalo je devet meseci dok su se svi rabini slozili. Pisma su putovala u jednom i u drugom pravcu. Ranije nisam znao da je za odlucivanje o takvoj stvari potrebna tolika ucenost.

Elka je u meduvremenu rodila jos jedno dete, ovoga puta to je bila devojeica. U subotu sam posao u sinagogu i blagoslovio novorodence. Pozvali su me ka Tori, i ja sam

16

detetu dao ime moje taste pocivala u miru. Mangupi i bukaci iz varosice koji su dolazili u pi'karu sprdali su se sa mnom. Ceo se Frampol nasladivao mojom mukom i nevoljom. Ja sam ipak bio odlucio da i ubuduce verujem sto mi se govori. Jer, kakva je korist od neverovanja? Ako danas ne poverujes svojoj zeni, sutra mozda neces verovati ni u postojanje samoga Boga.

Po jednome kalfi, koji je ziveo u susedstvu, slao sam joj svakog dana po jedan razeni ili psenicni hleb ili komad torte, zemicke, devre-ke ili, ako bi mi se pruzila prilika, malo pudinga, medenih kolaca ili svadbene strudle sve sto bi mi doslo pod ruku. Taj je kalfa bio dobricina i cesto bi dodao nesto jos i sa svoje strane. Ranije me je povazdan nervirao vukuci me za nos ili muvajuci me u rebra, ali otkako je poceo da zalazi u moju kucu, postao je ljubazan i prijateljski raspolozen. ,,Ej ti, Gim-pelu," rekao mi je, ,,imas vrlo pristojnu zenicu i dva mila deteta. Uopste ih ne zasluzujes."

,,Ali, ljudi svasta govore o njoj", rekoh.

,,E, pa ti imaju dug jezik, i sta ce s njim nego da brbljaju. To neka te brine koliko i lanjski sneg."

Jednog dana rabin je poslao po mene i rekao mi: ,,Jesi li siguran, Gimpele, da si onda bio u zabludi u pogledu tvoje zene?"

,,Siguran sam", rekoh.

,,Ali, pazi, ti si to sam video."

,,Mora da je bila neka senka", rekoh.

,,Senka cega?"

,,Verovatno senka jedne grede."

,,Mozes, onda, da ides kuci. Dugujes zahval-nost rabinu iz Janova. On je nasao neku, ne

17

bas jasnu, napomenu kod Majmonidesa kojc govori tebi u prilog."

Zgrabio sam rabinovu ruku i poljubio je. ' Hteo sam odmah da odjurim kuci. Nije mala stvar za coveka da tako dugo bude odvojen od zene i dece. Onda sam razmislio i zakljucio da ce biti bolje da se sad vratim na posao, a da uvece podem kuci. Nisam nikome nista rekao, iako mi je u srcu bilo kao da je veliki praznik. Zene su me zadirkivale i ismevale kao sto su to i inace svakodnevno cinile, ali ja sam u sebi mislio: samo vi baljezgajte. Istina je izisla na videlo kao sto ulje ispliva na povrsinu vode. Kad Majmonides kaze sta je pravo, onda je to tako!

Nocu, posto sam pokrio testo i ostavio ga da naraste, uzeo sam svoj deo hleba i dzakce brasna i krenuo kuci. Bio je pun mesec i zvezde su svetlucale, da ti se strah uvuce u dusu. Zurio sam putem, a ispred mene je jurila neka duga senka. Bila je zima i sneg je sve zavejao. Bio bin rado zapevao ali je bilo kasno, pa nisam zeleo da probudim domacine. Onda sam osetio zelju da zvizdim, ali sam se setio da nocu ne valja zvizdati, jer se time mame demoni. Zato sam cutao i isao sto sam brze mogao.

Psi iz dvorista hriscanskih kuca lajali su na mene dok sam prolazio, ali ja sam pomislio: ,,Kevcite samo dok vam zubi ne poispadaju! Sta ste vi? Samo psi, a ja sam covek, muz jedne valjane zene i otac napredne dece."

Dok sam se priblizavao kuci, srce mi je lupalo kao u kakvog lopova. Nisam osecao strah, ali mi je srce udaralo: bum-bum! E, sad nije bilo vracanja. Mirno sam podigao zasun

18

mi vratima i usao u kucu. Elka je spavala. I'of'ledao sam na kolevku odojceta. Kapci na piozorima bili su zatvoreni, ali mesecina se probijala kroz pukotine. Ugledao sam lice novorodenog deteta i zavoleo ga istog trenutka (i in sam ga spazio sve do najsitnije njegove koscice.

Onda sam se priblizio krevetu. I sta sam video: kalfa je lezao pored Elke. Mesec se odjednom pomracio. Bio je mrkli mrak, i ja sam zadrhtao. Zubi su mi cvokotali. Hleb mi ispade iz ruku, moja zena se probudi i rece: ,,Ah, ko je to?"

Ja promucah: ,,To sam ja."

,,Gimpel?", upita ona. ,,Otkud ti? Mislila sam da su ti zabranili..."

,,Rabin mi je dozvolio", odvratih, tresuci se kao u groznici.

,,Slusaj, Gimpele," rece ona, ,,izidi u supu i vidi da li je koza zdrava. Cini mi se da je odskora bolesna." Bio sam zaboravio da ka-zem da smo imali kozu. Kada sam cuo da poboleva, izasao sam u dvoriste. Ta je koza bila dobar mali stvor. Bila mi je draga maltene kao da je ljudsko stvorenje.

Oklevajuci, posao sam ka supi i otvorio vrata. Koza je stajala uspravno na nogama. Opipao sam je po celom telu, povukao je za rogove, pregledao joj vimena i nisam dosao do zakljucka da je teze obolela. Mora da se prejela kore sa drveca. ,,Laku noc, kozice," rekoh. ,,Budi mi zdrava." A mala zivotinja odgovori, oglasivsi se sa ,,meee!", kao da mi zahvaljuje sto joj zelim dobro.

Ja se vratih. Kalfa se bio izgubio.

,,Gde je taj momak?", upitah.

19

,,Koji momak?", odvrati moja zena. ,,Sto me pitas: koji", rekoh ja. ,,Pitam te za kalfu. Spavala si s njim."

,,E, pa neka se sve ono sto sam sanjala ove i prosle nodi obistini", rece ona, ,,i neka ti proguta telo i dusu! Zao duh se ukorenio u tebi i zasenio ti vid." Ona je vikala: ,,Mrski stvore! Cudoviste jedno! Utvaro! Prostacino! Gubi se ili cu poceti tako da vicem, da ce se citav Frampol probuditi iz sna!"

Pre nego sto sam stigao i da se pomerim, njen brat, koji je lezao iza peci, skoci na mene i udari me po potiljku. Cinilo mi se da mi je slomio siju. Imao sam osecaj da sa mnom nesto zaista nije u redu i rekoh: ,,Nemoj da dizes uzbunu. Sada bi samo jos trebalo da me ljudi optuze da prizivam sablasti i dibuke." Jer, to i je ona htela da kaze. ,,Onda niko ne bi ni taknuo hleb koji ja pecem."

Ukratko, ja sam je nekako smirio. ,,Dobro", rece ona. ,,Sada je dosta. Lezi tamo i neka te tockovi satru."

Sledeceg jutra pozvao sam kalfu na stranu. vSlusaj, brate," rekoh. ,,Takva i takva stvar. Sta ti na to kazes?" On je zurio u mene kao da sam pao sa krova ili tako nesto.

,,Kunem se," rece on, ,,za tebe bi bilo najbolje da podes nekom travaru ili vidaru. Plasim se da si malo senuo,p ali cu, posto si ti u pitanju, o tome da cutim." Tako je to bilo. Da ne1 duzim pricu, ziveo sam sa svojom zenom dvadeset godina. Rodila mi je sestoro dece, cetiri kceri, i dva sina. Dogadalo se svasta, ali ja to nisam ni video ni cuo. Verovao sam, i to je bilo sve. Rabin mi je nedavno

20

: ,,Vera je sama po sebi blagotvorna. I'lwino je da dobar covek zivi od svoje vere."

l/.nenada, moja zena se razbolela. Pocelo je lo kao sitnica, kao mali izrastaj na grudima. Ali, njoj ocigledno nije bio sucten dug vek; u duboko pokloni i poce da peva kao saljiv-rtllja na svadbama:

Kgodbe, regodbe,

wo nagodbe.

Vcverica sa sela

po imenu Zirela

nv htede u kavezu da ostane,

opredelila se da bludnici

11 carstvu satane.

t in htede da je stegne u narucje, kad Bariri

i|n'knu:,,Ne dozvoli mu da te dotakne. On ima

kniste po glavi i rane po nogama, a lisen je

him().> cega su zene zeljne. Izigrava velikog

1 ulmvnika, ali je i ustrojeni petao veci ljubav-

iN od njega. I otac mu je bio ta,kav, a takav

mi jc bio i deda. Odaberi mene za ljubavnika.

11 NJtm unuk Velikog Lazova. Osim toga, bogat

tin i iz dobre porodice. Moja baba je bila

I vi h ska dama Naamove kceri',Mahlat. Mojoj

nttjci bese ukazana cast da Asmodeju pere

mi^c. Moj otac, neka vecno boravi u paklu,

mi!o je Sataninu burmuticu."

(Sabriri i Bariri dograbise Zirjpl za kosu i vttki put kad bi je potegli, iscupali bi joj po .* I an pramen. Zirel tada shvati kako stoje livari i vrisnu: ,,Milost, milost!" ,,Sta su nam to doveli?" upita Ketev Mariri. ,,Jednu koketu iz Krasnika." ,,Zar tamo nemaju boljih?"

37

,,Ne, to je najbolje sto imaju." ,,Ko ju je dovukao ovamo?" ,,Jedan davolan." ,,Pocnimo!"

,,U pomoc, u pomoc", zapomagala je Zirel. ,,Obesite je", povika Jarost, sin Srdzbe. ,,Ovde ne pomazu jadikovke. Vreme i promene ostali su za tobom; ucini ono sto ti se naredi. Ti nisi ni mlada, ni stara."

Zirel poce da kuka. Njeno jadikovanje pro-budi Lilitu iz sna. Ona gurnu u stranu Asmo-dejevu bradu i promoli glavu iz pecine, a svaka njena vlas uvijala se kao zmija.

,,Sta je s torn kuckom?" upita. ,,Zasto vristi?"

,,Upravo je obraduju!" ,,Zar tako mlacno? Zabiberite jo malo." ,,I skinite joj salo."

Ta zabava traje vec hiljadu godina, ali crnoj druzini nikad dosta. Svaki davo obavlja svoju duznost, a svaki davolan svoje vragolije. Oni cupaju i kidaju, ujedaju i stipaju. Ali, davoli muskog roda nisu tako zli; zene davolice su te koje najvise uzivaju, naredujuci: ,,Skinipenu sa kipuce corbe golim rukama! Upleti vitice ne sluzeci se prstima! Operi rublje ne koristeci vodu! Upecaj ribu u vrelom pesku! Ostani kod kuce, a pri torn hodaj ulicama! Okupaj se, ali da se ne pokvasis. Ulupaj maslac iz kamena! Razbij krcag, a da na prolijes vino!" Za to vreme cestite zene torocu u raju, a bogoboja-zljivi muskarci sede na zlatnim stolicama, kljukajuci se Levijatanovim mesom i hvalisu se pocinjenim dobrim delima.

Ima li Boga? Da li je on milosrdan? Hoce li /Irel ikad naci spasenje? Hi je ona ovaplocenje ijiblijske zmije koja se odiskona slizala sa idiom? Otkud znam? Ja sam jos uvek samo dnvo nizeg reda. Davolani retko kad napredu-jn, U meduvremenu, generacije se radaju i mniru, Zirel smenjuju Zirele u mirijadi odraza

u bezbroj ogledala.

38

ZENOUBICA

Narodna prica I

Jii sam iz Turbina, mesta u kojem je ziveo

j'dan zenoubica. Pelte, tako se zvao, Pelte

/rnoubica. Zenio se cetiri puta i, tesko njemu

itkn za to bude morao da polaze racune, sve ih

|e iN'tiri otpremio na onaj svet. Pojma nemam

kukvu je privlacnu moc on imao nad zenama.

hio je niskog rasta, sede kose, kustrave brade i

liuljavih ociju, podlivenih krvlju. Vec sam

iiji'f.'ov izgled delovao je zastrasujuce. A sto se

lire njegovog tvrdicluka u tome nije imao

prcinca. Leti i zimi hodao je okolo u istom,

iwkrpljenom kaftanu i u cizmama od nestavlje-

' koze. A bio je bogat. Posedovao je gospod-

ii kucu od cigle, uvek pun ambar, gradevin-

< /.emljiste u varosici. Secam se jos danas

l'-|',uve skrinje od hrastovine. Bila je presvu-

ii.i kozom i, radi zastite od pozara, okovana

Imkrom. Skrinju je prikovao za pod da bi je

iiHtmirao od krade. Govorilo se da u njoj cuva

t'itavo blago. Ipak, ne mogu da shvatim kako

*ii:< ijedna zena mogla odluciti da sa takvim

('ovckom stane pod vencani baldahin. Prve dve

mnale su bar to opravdanje sto su odrasle u

41

siromastvu. Prva od ovih zena pokoj joj dusi bila je siroce, i on je nju uzeo onakvu kakva je bila, to jest bez miraza i spreme. Druga njegova zena pocivala u miru bila je udovica bez prebijene pare. Nije imala ni| kosulje na sebi, ako smem tako da se izrazim, Danas ljudi govore o ljubavi. Glupost! No, ma; koliko Pelte bio mlake krvi, on se preko usi-', ju zaljubio u tu udovicu, a ceo Turbin se zbog toga cerekao. Bio je tada vec zamakao u cetr-desete godine, a ona jos dete, imala je nekih osamnaest godina a mozda ni toliko. Nasle su se, naprosto, dobre duse koje su provodadzi sale, umesali su se i rodaci i, konacno, doslc je do sklapanja braka.

Odmah po vencanju mlada zena se zalila da se on cudno ponasa. Pricalo se o neobicnim stvarima neka mi Bog oprosti sto cu ovo ispricati. Iz njega je stalno izbijala neka omra-za. Pre nego sto bi ujutro posao u sinagogu, zena ga je pitala: ,,Sta bi ti danas za rucak? Govedu supu ili corbu od povrca?" ,,Govedu supu", odgovorio bi muz. Ona bi, dakle, sku-vala govedu supu. Vrativsi se kuci, muz bi joj razdrazeno podviknuo: ,,Zar te nisam zamolio da spremis corbu od povrca?" ,,Ali, sam si rekao da hoces supu", usprotivila bi se zena, a on bi odgovorio: ,,Hoces da kazes da sam ja lazov!" I za tren oka planuo bi od gneva, zgrabio krisku hleba i cesanj belog luka i zurnim koracima krenuo nazad, put sinagoge, da bi svoj obrok pojeo u ucilistu. Zena bi potrcala za njim, vicuci: ,,Evo, skuvacu ti corbu! Nemoj samo da me sramotis pred svetom!" Ali, on ne bi cak ni glavu okrenuo.

1 ucilistu, mladi ljudi su sedeli nagnuti nad Inn knjigama. ,,Pa, sta se to dogodilo da Ic rucavas?" hteli su da znaju. ,,Zena me rala iz kuce", odgovorio bi on. Da ne J.hn pricu: svojim nastupima srdzbe, Pelte je hvoJu zenu najzad oterao u grob. Kada bi mu nun, slusajuci savete drugih ljudi, govorila da Ituco da se razvede od njega, pretio bi joj da ce ilici i ostaviti je na cedilu. Jednom je stvarno nliftao i stigli su ga tek na putu prema Janovu, picd samim ulazom u grad. Zena je shvatila da ml njega nema cemu da se nada. I onda jeprosto Ir^la u krevet i umrla. ,,Ja umirem, a on je za in kriv", izjavila je. ,,Tesko njemu ako zbog |cna bude morao da ispasta." Bilo je u varosici iickoliko mladih usijanih glava medu njima #' iH'ki mesari koji su bili u dobrim odnosima sa Ji'timom porodicom, i ti su hteli da Peltea nnuee pameti, ali opstina to nije dopustila It on je, i pored svega, bio prilicno imucan i nvck. I, kao sto se kaze, mrtvi su pokopani, a in M,o zemlja jednom pokrije, uskoro biva i iboravljeno.

I'roslo je vise godina, a on se nije ponovo

,eninom porodicom, i ti su hteli da Peltea uauce pameti, ali opstina to nije dopustila i>r on je, i pored svega, bio prilicno imucan 'ovek. I, kao sto se kaze, mrtvi su pokopani, a io sto zemlja jednom pokrije, uskoro biva i aboravljeno.

Proslo je vise godina, a on se nije ponovo mio. Mozda mu je za to nedostajao unutra-snji podsticaj, a mozda mu se prosto nije ukazala p/ava prilika. Bilo kako bilo, ostao je udovac. Zene su mu se zbog toga iza leda podsmevale. A on je postao jos veca tvrdica nego sto je bio, i toliko se zapustio da je to prosto svakoga odbijalo. Samo subotom bi tiekad pojeo parce mesa: u stvari, otpatke od mesa ili iznutrice. Ostalim danima jeo je samo uiahune. Sam je sebi pekao hleb od psenice i tnekinja. Nije ni drva kupovao, nego bi nocu, 'itt dzakom na ledima, sakupljao iverje u blizini

43

pekare. Imao je dva duboka dzepa i sve sto bi ugledao, trpao je u njih: kosti, koru sa drveca, uzice i krhotine od glinenog posuda. Sve je to krio u svom sobicku na tavanu. Slagao je te otpatke u go mile koje su dopirale gotovo do krova. ,,Svaka sitnica naci ce svoje mesto", imao je obicaj da kaze. A pri svemu torn bio je ucen covek i u svakoj prilici umeo je da citira Sveto pismo, iako, po pravilu, nije bio odvec blagoglagoljiv.

Svi su verovali da ce do kraja zivota ostati sam.

Odjednom se pronela zaprepascujuca vest da se Pelte verio sa Finkl, kcerkom reb Falika. Kako da vam opisem Finkl! Bila je najlepsa u varosici, uz to iz odlicne porodice. Njen otac, reb Falik, bio je veleposednik. Pricalo se da su mu knjige bile povezane u svilu. Cesto bi se pod njegovim prozorima izvijala pesma sa struna, jer kad god bi neku mladu vodili u ritualno kupatilo, sviraci bi se zaustavili pred njegovom kucom. Finkl mu je bila jedino dete. Od sedmoro dece ona je jedina prezivela. Reb Falik je udao kcer za bogatog mladog coveka iz Broda, mladozenju kakav se medu milion mladica retko nalazi: bio je obrazovan i pame-tan, pravi plemic. Videla sam ga samo jednom, u prolazu. Imao je kovrdzave zulufe i nosio kaftan sa cvetnim uzorkom, otmene cipele i bele carape. U lieu je bio beo kao mleko i rumen kao krv. Ali, sudbina je htela drukcije. Sedam dana posle vencanog blagoslova, on se najednom srusio. Poslali su po Cisea, berberi-na, i taj mu je stavio pijavice i pustio krv, ali sta moze covek da ucini protiv sudbine? Reb Falik je zurno poslao svoje kocije po jednog

44

lekara iz Lublina, no Lublin je daleko, i pre nego sto se bilo sta razjasnilo, sve je vec bilo svrseno. Sav grad je ronio suze, kao kada se na Dan pomirenja cita molitva ,,Kol nidre". Stari rabin pocivao u miru odrzao je posmrtni govor. Ja sam samo gresna zena i ne razumem se mnogo u ucenost, ali do danasnjeg dana pamtim rabinove reci. Te su se reci svima urezale u secanje. ,,On je porucio crno, a dobio belo ..." tako je poceo rabin. To je iz Gemare, a odnosi se na nekog fioveka koji je kupovao golubove, ali rabin pokoj mu dusi mislio je na boju vencanog odela mladozenje i na boju carsava u koji se uvija mrtvac. Cak i neprijatelji porodice su tugovali. Mi, mlade devojke, nocu smo suzama rosile nase jastuke. Finkl, nezna i razmazena Finkl, zanemela je od gorkog jada. Majka joj nije vise bila ziva, a i njenom ocu, reb Faliku, dani su bili odbroja-ni. Finkl je bila naslednica celog njegovog bogatstva, ali kakva joj je sad bila korist od novca? Nije htela ni da cuje za nekog drugog prosioca.

I onda se proculo da ce se Finkl udati za Peltea. Ta je vest obisla varosicu jednog zim-skog cetvrtka, i svakog je od nje obuzela hladna groznica. ,,To je davolski covek!" vika-la je moja majka. ,,Valjalo bi ga proterati iz nase varosice." Mi smo bile kao skamenjene. Ja sam u to vreme spavala sama, ali te sam se noci strpala u krevet moje sestre. Bila sam kao TJ bunilu. Kasnije smo saznale da je u sklapa-nju tog braka posredovao covek koji je bio i ^vakav i onakav, a sve u svemu pravi gad. Pricalo se da je taj covek jednom pozajmio od Peltea njegov primerak Gemare i da je medu

stranicama nasao novcanicu od stotinu ruba-lja. A Pelte je imao obicaj da novcanice krije u svojim knjigama. Kakve je to veze imalo jedno sa drugim, nisam mogla da dokucim bila sam tada jos dete. Ali, to nije ni vazno. Finkl je dala svoj pristanak. Kad Bog nekoga hoce da kazni, oduzme mu ocni vid. Mnogi su dolazili k njoj i cupali se za kose ne bi li je odvratili od njenog nauma, ali to nju nije pokolebalo. Vencanje je odrzano onako kao sto je uobicajeno kada se udaje devojka: vencani baldahin bio je postavljen ispred hrama, a svima nama se cinilo da smo dosli na pogreb. Ja sam stajala u jednom od dva reda devojcica koje su u rukama drzale svece. Bilo je letnje vece, u vazduhu ni daska vetra, no kada je prosao mladozenja, plamen je zatreperio. Za-drhtala sam od straha. Violine su zasvirale svadbenu pesmu, ali to je zvucalo kao narica-nje, a ne kao muzika. Bas je jecao. Nikome ne bih pozelela da bilo kad cuje stogod slicno. Iskreno receno, radije ne bih ni nastavila ovu pricu. Ona bi kod nekoga mogla da izazove nocne more, a i meni samoj je nelagodno dok to pricam. bta kazete? Zelite da cujete sta je dalje bilo? Pa, dobro. Ali, onda morate kasnije da me otpratite do moje kuce. Veceras ne bih smela sama da se vratim kuci.

II

Gde sam ono stala? Da, dakle, Finkl se vencala sa Pelteom. Vise je licila na mrtvaca nego na nevestu. Deveruse su morale da je podupiru. Ko zna mozda se ipak predomi-

, je 10 ona njena Krivica? Sve ]e to bila visa volja. Cula sam jednom za neku mladu koja je pobegla ispod samog vencanog baldahina. Ali, to nije ucinila Finkl. Ta bi pre pristala da je zivu spale, nego sto bi nekog ponizila.

Treba li jos da vam pricam kako se sve zavrsilo? Zar ne mozete sami da pogodite? Neka takav kraj snade sve neprijatelje Izrailja. Ipak, moram da kazem da se Pelte ovoga puta uzdrzao od svojih uobicajenih smicalica. Na-piotiv, on se cak trudio da utesi Finkl. Ali, time je samo podsticao njenu turobnu setu. Ona je pokusavala da se potpuno preda svojim riuznostima domacice. Osim toga, stalno su joj dolazile u posetu druge mlade zene. Toliko je go.stiju dolazilo u njenu kucu, kao da obilaze porodilju. Gosce su pricale price, plele, sile, SMidavale domacici zagonetke i cinile sve kako bl je razonodile. Neke od njih cak su u Hutfjovestajima ukazivale na to da brak u koji Jt4 Finkl stupila ipak nije tako los. Jer, Pelte je >Kat, a uz to jos i ucen covek. Mozda ce, kroz idnicki zivot s njom, jednog dana postati i ^can. Racunalo se s tim da ce Finkl ostati u lorn stanju i roditi dete, pa da ce se, na u krajeva, i navici na svoju sudbinu. Zar >ostoje, osim njenog, i mnogi drugi nes-ni brakovi na ovome svetu? Ali, njoj je bila enjena drukcija sudbina. Pobacila je dete i Ja krvoliptanje. Doveli su joj lekara iz losca. Ovaj joj je savetovao da vazda bude m zaposlena. Nikad vise nije zanela, ali ku tada pocele njene muke. Pelte ju je lo, to su svi znali. Ali, kad bi je pitali: on to tebi cini?", ona bi uvek odgovarala:

46

47

,,Nista." ,,Ako te ne kinji, zasio takve mrke i plave kolutove ispod ociju? I zasto se jedva vuces po kuci kao kakva ukleta dusa?" Ali, i na ovo pitanje njen bi odgovor glasio: ,,Ne znam ni sama zasto."

Koliko je sve to trajalo? Duze nego sto je iko ocekivao. Svi smo mi verovali da ona nece izdrzati duze od godinu dana, ali ona je propatila tri i po godine. Kopnela je kao sveca. Rodbina joj je savetovala da pode u neko banjsko mesto sa toplom lekovitom vodom, ali ona nije htela nikuda da ode. Konacno se toliko istopila, da su poceli da se mole da njenom zivotu dode kraj. Ovo, doduse, ne bi trebalo da se cini, ali od zivota kakav je bio njen, bolja je i smrt. Ona je samu sebe proklinjala. Kad je vec bila na samrti, poslala je po rabina da bi uz njegovu pomoc sastavila oporuku. Verovatno je zelela da njeno bogat-stvo pripadne dobrotvornim zaduzbinama. Pa kome bi ga ostavila? Valjda ne svom ubici? Ali, i ovoga puta sudbina se isprecila izmedu nje i njenog nauma. Jedna od mladih zena koje su dosle da je obidu, iznenada viknu: ,,Pozar!" i svi su prisutni istrcali da bi sopstvenu imovimi sklonili na sigurno mesto. Posle se pokazalo da vatre nigde nije bilo. ,,Pa zasto si viknul;i ,pozar!"? upitali su tu zenu. Ova je odgovorib da to nije vikala ona, nego da je iz nji progovorio neki unutrasnji glas. Nesto kasnijc Finkl je preminula, a Pelte je nasledio sav njen imetak. On je sad bio najbogatiji covek u varosici, a ipak se toliko cenjkao oko placanj za njenu parcelu na groblju da su mu najzad cenu spustili na polovinu.

Sve do tog dana niko ga nije nazivao zenoubicom. Na kraju krajeva, nije to nista izuzetno da neko dvaput ostane udovac. Ali, sada su ljudi poceli da ga nazivaju Pelte zenoubica. Deca koja su tek sricala prva slova upirala su prstom u njega: ,,Evo ga ide zenoubica." Kada se navrsilo sedam dana zalosti, rabin ga je pozvao k sebi: ,,Reb Pelte," rekao mu je, ,,vi ste sada najbogatiji covek u Turbinu. Polovina svih ducana na pijacnom trgu nalazi se u vasem posedu. Vi ste, sa bozjom pomocu, postali neko i nesto. Sada vam je vreme da promenite i svoje zivotne navike. Dokle jos mislite da se drzite po strani od svih drugih ljudi?" Ali, Pelte nije bio taj na koga bi reci proizvele ma kakav utisak. Ako bi mu i postavili neko odredeno pitanje, to sto bi on odgovorio odnosilo se na sasvim drugu stvar; ili bi grickao usnu i cutao. Govorio covek njemu ili zidu bilo je svejed-no. Kada je rabinu bilo jasno da samo uzalud traci vreme, pustio je Peltea da ode.

Neko vreme Pelte se bio ucutao. Opet je poceo sam da pece hleb i da sakuplja iverje, do rove sisarke i treset za lozenje vatre. Ljudi ku bezali od njega kao od kuge. Retko bi rinlazio u sinagogu. Svakome je bilo milije da hv i ne srece s njim. Cetvrtkom, Pelte bi posao po varosici sa svojim tefterom, da utera dugo-vc i kamatu. Sve je tacno zapisivao i nista nije /.iboravljao, ni najmanju sitnicu. Kad bi mu iicki trgovac rekao da trenutno nema dovoljno novca da bi podmirib svoje dugove i molio ga da dode drugi put, Pelte ne bi napustao njegov duoan, nego bi stao kao ukopan i svojim huljavim ocima piljio u vlasnika, sve dok ovaj

48

49

ftKPH*

ne bi vise mogao da izdrzi, te bi ispovrteo i poslednju paru. Ostalih dana u sedmici, on bi se zavukao u svoju kuhinju. Tako je proslo najmanje deset godina, mozda i jedanaest; ne znam vise tacno. Mora da je onda bio na izmaku pedesetih godina ili mozda vec zako-racio u sezdesetu. Niko nije pokusavao da posreduje kako bi se jos jednom ozenio.

Onda je doslo do pravog obrta, i upravo o tome hocu da vam pricam. O tome bi, zivota mi, knjiga mogla da se napise. Ali, necu da duzim pricu. U Turbinu je tada zivela zena koju su zvali Slate strvina. Neki su je nazivali i Slate kozak. Iz njenih nadimaka mozete vec da pogodite kakva je to bila zena. Nije red govoriti ruzno o mrtvima, ali istina mora jednom da izide na videlo ona je, dakle, bila najpodlije i najbestidnije zensko stvorenje koje je ikad postojalo. Prodavala je ribu na pijaci, a njen nekadasnji muz bio je ribar. Sramota je pricati sta je sve radila u svojoj mladosti. Bila je drolja to su svi znali. Imala je negde ~i kopile. Njen muz radio je nekad u sirotistu. Tamo je tukao bolesnike i pljackao ih. Ne znam kako je onda, najednom, postao ribar, ali to i nije vazno. Petkom bi njih dvoje obicno stajalo na pijaci sa korpom punom ribe, i proklinjalo svakog prolaznika, bez obzira da li bi od njih stogod kupio ili ne. I inace, Slate je iz usta prosipala kletve kao iz prodrte vrece. Kad bi je neko opomenuo da zakida na meri, dohvatila bi neku ribu za rep i njom udarila musteriju po glavi. Dogodilo se ne jedanput da bi kojoj zeni strgla periku sal glave. Jednom je bila kaznjena i zbog krade.j Pojurila je do rabina i pred crnim svecama

50

daskom na koju se polazu mrtvi lazno se zaklela da nije kriva. Njen se muz, zacudo, zvao Eber, poticao je iz nekog zabitog kraja u Poljskoj. On je umro, i tako je ona za neko vreme ostala udovica. Bila je toliko pokvarena da je za vreme sahrane neprekidno vikala: ,,Eberu, ne zaboravi da sve nase nevolje pone-ses sa sobom u grob."Cim je proslo sedam dana zalosti, ona je ponovo prodavala ribu na pijaci. Posto je bila svadljiva i svakog grdila, neki su se segacili s njom. Jedna joj je zena rekla: ,,Zar neces ponovo da se udas, Slate?" ,,Sto da ne?" odgovorila je. ,,Ja sam jos po-zeljna." A bila je prava babuskara. ,,Za koga to hoces da se udas, Slate?" pitali su je drugi, a ona za trenutak razmisli i onda rece: ,,Za I'eltea."

Zene su verovale da se ona sali, i grohotom ku se smejale. Ali, kao sto cete uskoro cuti, ona kc uopste nije salila.

Ill

Neka druga zena rekla joj je: ,,Ali, on je /.cnoubica!", a Slate odvrati: ,,Ako je on Jimoubica, onda sam ja jos opasniji ubica muzeva. Eber nije bio moj prvi muz." A ko bi /nao koliko je imala muzeva pre njega! Ona nije bila rodom iz Turbina, davo ju je doneo sa ilruge obale Visle. Niko nije ni najmanje jmfcnje obracao na njene reci, ali nedelju dana tuisnije svi su vec znali da Slate nije govorila u vi't.-ir. Nikome nije poznato da li je Pelteu pnslala u kucu provodadziju ili je do braka iloslo bez posrednika tek, njih dvoje se

51

vencase. Cela se varosica smejala kako se dobro slazu njih dvoje, licemerje i podlost. I svi su govorili isto: ,,Da je sad ziva Finkl i da vidi ko joj je naslednica, svisnula bi od jada."Krojacke kalfe i mlade svalje kladile su se ko ce od njih dvoje da prezivi. Kalfe su tvrdile da niko nije ravan Pelteu, zenoubici, dok su svalje govorile da je Slate nekoliko godina mlada od njega i da cak i Pelte ne moze da dode do reci kad ta odveze jezik. Bilo kako bilo, vencanje je obavljeno. Ja na toj svad-bi nisam bila. Znate vec da to nije bogzna kakva svecanost kada se vencavaju udovac i udovica. Ali, oni koji su bili u svatovima, bar su imali cega da se nagledaju. Nevesta je bila sva nakindurena. Sledece subote ona se poja-vila u hramu, na balkonu za zene. Imala je na glavi sesir, na kome se njihalo jedno pero. Nije umela da cita. Bas te subote ja sam pratila jednu mladu tek udatu zenu u sinagcgu, i Slate je stajala sasvim blizu mene. Zauzela je sediste koje je nekad pripadalo Finkl. Slate je sve vreme brbljala i torokala, da je cak i meni doslo da propadnem u zemlju od stida. I znate li sta je govorila? Podsmevala se svome muzu. ,,Sada, kad ima mene, nece taj vise dugo" bas tako je kazala. Prava strvina u to n bilo nikakve sumnje.

Neko vreme nista se nije culo o njir dvoma. Pa, i ne moze citava varosica stalno se bavi takvim gadostima. Ali, onda je op izbilo opste negodovanje. Slate bese najmils sluzavku, neku sitnu zenu koju je muz napu-stio. Ta je sluzavka pricala grozomome price. Kako Pelte i Slate izmedu sebe ratuju, i to no samo njih dvoje nego i zvezde koje upravljaju

52

njihovim zivotima. Izmedu njih se svasta doga-dalo. Jednom je Slate stajala nasred sobe, a sa tavanice je pao luster. Promasio ju je samo za pedalj. ,,Zenoubica je opet na delu," govorila je ona, ,,ali pokazacu ja njemu". Sledeceg dana Pelte je setao po pijaci. Okliznuo se, pao u jarak i zamalo da slomi vrat. I svakog dana desilo bi se stogod novo. Jednom se zapalio gar u odzaku i malo je nedostajalo pa da cela kuca izgori do temelja. Drugi put, pao je teski pervaz sa ormara i maltene razbio glavu Pelteu. Niko vise nije sumnjao da ce jedno od njih dvoje morati da nestane. Negde stoji napisano da svako za sobom vuce celu cetu davola hiljadu njih sa leve i deset hiljada sa desne strane. Imali smo u varosici jednog ,,melameda", izvesnog reb Icea Nedo-klanog to mu je bio nadimak vrlo uglednog Coveka, koji se razumeo u ,,one" stvari. Taj je vidar tvrdio da u ovom slucaju ,,oni" ratuju Izmedu sebe. U pocetku je sve izgledalo prilic-n mucno, to jest ljudi su tako pricali, ali sam zlosrecni par nije rekao ni reci. Konacno je Hlate drscuci dosla rabinu. ,,Rabi," rekla mu \*\ ,,ja to vie ne mogu da izdrzim. Zamislite Hiimi: ja sam u nacvama mesila testo za hleb i pokrila ga jastukom. Htela sam sutradan rano leo jedno devojce i da joj je kupio dija-ntski prsten. Ime joj je Besi; poreklom je iz nunije; radi kao kro{acica, at dresses, tako lapisa. Aba natace naocari sa tucanim rom i potraja poduze dok taj rebus nije ). Kako je decak samo uspeo da nauci toliko ifjleskih reci? U trecem pismu Gimpel je .tvljao da se ozenio i da je jedan reverend [jnoosvesteni) obavio vencanje. Pismu je bila jrilozena Gimpelova fotografija sa zenom. Aba nije verovao svojim ocima. Njegov sin je iao na sebi gospodski kaput i cilinder. Mlada bila obucena kao grofica u belu haljinu sa 3om i nosila je veo; u ruci je drzala buket Sa. Pesa baci pogled na sliku i poce da place, ipelova braca su buljila otvorenih usta. lusedi dotrcase, a dodose i prijatelji iz svih fflova grada: mogli su se zakleti da je Gimpel im cudom dospeo u zemlju kojom tece a gde se ozenio princezom, bas kao u n knjigama koje su torbari donosili u grad. Ukratko, Gimpel je naveo Gecela da ode u Mneriku, Gecel je zatim pozvao Trajtela; za jitn je krenuo Godel, a posle Godela Fajvel. Jajzad, petorici brace pridruzise se i mladi ilpe i Ananije. Pesu je sada odrzavala u zivotu |wino svakodnevna posta. Na kucna vrata pri-gistila je kutiju za milodare pokraj postan- sanduceta i svaki put kad bi stiglo neko 10 ubacivala je novcic kroz prorez kutije. je sada radio sasvim sam. Nisu mu vise potrebni pomocnici jer su mu se izdaci vjili, pa je mogao sebi da dozvoli manje i 1 zaraduje. U stvari, nije bio prinuden da radi,

81

)g

:er su mu sinovi slali novae iz tudine. lpak, tistajao je rano ujutru, u obicajeno vreme i oStajao za svojom obucarskom tezgom do jcasne veceri. Njegov cekic je i dalje odzvanjao, a uz taj zvuk su se culi i cvrcanje cvrcka sa ognjista, susketanje misa i pucketanje sindre sa lcrova. Ali, njegov dusevni mir bese poreme-cen. Pokolenjima su mali obucari ziveli u jrrainpolu. A sad, odjednom, pticice su odletele jZ gnezda. Da li mu je time bila izrecena neka jjazna i izvrsena presuda? Da li je zbivanja valjalo tako shvatiti?

Aba izbusi rupu, ukuca cavao u don i promrmlja: ,,Ispada da ti, Aba, znas sta radis, a Bog da ne zna? Stidi se, budalo! Neka se oStvari volja njegova! Amin!"

IV UNISTENJE FRAMPOLA

prohujalo je cetrdeset godina. Pesa je u eri austrijske okupacije umrla od kolere. A Abini sinovi u Americi su se obogatili. Pisali su ocu svake sedmice i prosto ga preklinjahu da im se pridruzi, ali se on nije pokretao iz Frampola. Ostao je u onoj istoj, staroscu nagrizenoj kuci na pustom brezuljku. Njegova je raka bila pripremljena neposredno kraj Pesinog groba, usred ostalih humki malih obucara. Nadgrob-na ploca bese vec postavljena, samo je jos Saturn nedostajao. Aba je postavio klupicu kraj Pesinog groba i uoci Ros-hasane i u dane posta sedeo je tamo, molio se i citao odlomke iz placa Jeremijinog. Osecao se prijatno na

82

tfroblju. Nebo je tu bilo mnogo vedrije i svetlije nego u varosici, a duboka dostojan-stvena tisina vladala je nad ovom posvecenom zemljom i starim nadgrobnim plocama zara-slim u mahovinu. Voleo je da sedi tu i da posmatra visoke, bele breze, cije je lisce trepe-tilo cak i kad nije bilo povetarca, i vrane koje su se njihale na granama kao neki crni plodovi. Pred smrt Pesa je zatrazila da joj obeca da se nikad vise nece ozeniti i da ce joj redovno dolaziti na grob donoseci joj vesti o deci. On se pridrzavao svog obecanja. Ispruzio bi se pokraj humke i saputao joj je na uho, kao da je jos ziva: ,,Gimpel je dobio jos jedno unuce. Najmlada Gecelova kcerka se, bogu hvala, verila ..."

Kuca na brezuljku vec je licila gotovo na razvalinu. Grede su bile istrulile i krov je morao da se podupre kamenim stubovima. Dva od postojeca tri prozora morala su da se prekriju daskama, jer staklo vise nije moglo da se uglavi u okvire. Drveni pod bese istrulio pa se moralo gaziti po goloj zemlji. Kruska u basti se osusila, njeno stablo i grane bili su prekriveni ljuspicama. Vrt je bio sav obrastao otrovnim bobicama i divljom vinovom lozom, a na sve strane lezali su cicci koje su deca ubacivala o prazniku Tisebovu. Susedi su se kleli da tu nocu plamti neka cudna vatra i tvrdili da je tavan prepun slepih miseva koji se devojkama zaplicu u kosu. Bilo kako bilo, vaistinu je u blizini kuce hukala negde neka zloslutna nocna ptica. Susedi su stalno opomi-njali Abu da bi trebalo da se iseli iz te rusevine dok ne bude prekasno i najslabiji povetarac mogao bi da je srusi. Nagovarali su ga i da se

83

okani posla sinovi su ga prosto zasipali novcem. Ali, Aba je tvrdoglavo nastavio da rani u osvit zore i da kucka za svojom tezgom. Iako rida kosa ne menja Iako boju, Abina brada je potpuno osedela, ali je ta belina, prljajuci se, ponovo zadobila zutu boju. Obrve su mu bile nalik na cestar i skrivale mu oci, a visoko celo podsecalo je na parce pozutelog pergamenta. Ali, on nije izgubio svoju zanat-sku spretnost. Jo uvek je bio sposoban da izradi cvrstu cipelu sa sirokom petom, iako mu je sad za to trebalo mozda malo vise vremena. Busio je rupe silom, prosivao iglom, ukucavao cavle i promuklim glasom pevao staru pesmu obucara:

Mati je kupila jednu kozu,

,,klac" je zaklao kozu,

O, boze, kozu!

Avremel je uzeo njene usi,

Berel njenu belu dzigericu,

Gimpel je uzeo jednjak, .,

A Dovidl uze jezik,

Hersel sebi uze vrat...

I posto nije vise bilo nikog da mu pridruzi, on je sad sam peVao horski deo:

O, boze, kozu!

Prijatelji su ga nagovarali da uzrae sluzav-ku, ali on nije zeleo da mu neka strana zena ude u kucu. Ponekad bi dosla neka susetka da mu pomete i obrise prasinu, ali mu je i to smetalo. Bio se navikao na samocu. Naucio ji da kuva i zgotovio bi sebi supu u kazancetu,

84

petkom bi pripremio cak i kolac za sabat. Najvise je voleo da posedi sam za svojom tezgom i da prati tok svojih misli koje su, kako su godine prolazile, postajale sve zbrkanije. Danonocno je vodio razgovore sam sa sobom. Jednim glasom bi postavljao pitanja, a drugim odgovarao. Na um su mu padale pametne, ostroumne misli, duhoviti obrti zacinjeni sta-rackom mudroscu. Kao da su njegovi preci oziveli, pa vode u njegovoj glavi beskonacne medusobne rasprave o stvarima koje su se odnosile na ovaj i onaj svet. Sve njegove misli vrtele su se oko istih pitanja: sta je zivot a sta smrt, koja je sutma prolaznosti i koliko je udaljena Amerika? Konacno bi mu se sklopile oci; cekic bi mu ispao iz ruke; ali cuo bi i dalje karakteristicno obucarsko kuckanje tih udarac, pa drugi, glasniji, i treci, jos bucniji kao da pokraj njega sedi neki nevidljiv duh i krpi vilinske cipele. Kada bi ga neko od suseda upitao zasto se ne iseli kod svojih Kinova u Ameriku, on bi rukom pokazao na hrpu obuce na tezgi i rekao: ,,A cipele? Ko ce onda da ih okrpi?"

Godine su proticale, a on nije znao kako i kuda mu izmakose. Putujuci propovednici pi olazili su kroz Frampol i donosili uznemira-vajuce vesti iz spoljnjeg sveta. U sinagogi luojaca, u koju je Aba i dalje odlazio, mladi Ijiidi su govorili o ratu i antisemitskim odred-iNiina, o Jevrejima koji su masovno odlazili u I'jtlostinu. Seljaci, koji su godinama bili Abine Vrrne musterije, odjednom ga napustise i po-AiliiiSe obucara Poljaka. Jednog dana starac Hade da je novi svetski rat na pomolu. lor neka mu se ime zatre! bese sakupio

85

legije varvara i pretio da ce prigrabiti Poljsku. Taj zlotvor Izrailja proterao je Jevreje iz Nemacke, kao sto su ih nekad kraljevi protera-li iz Spanije. Starac se setio Mesije i strahovito se uzruja. Ko zna? Mozda je to borba Goga protiv Magoga? Mozda stvarno predstoji dola-zak Mesije, pa ce mrtvi ponovo oziveti? Abi se cinilo kao da vec vidi kako se otvaraju grobovi i iz njih izlaze mali obucari Aba, Gecel, Trajtel, Gimpel, njegov ded i njegov otac. On ih sve pozva u svoju kucu i posluzi ih rakijom i kolacima. Njegova zena Pesa zastide se sto je zatekla kucu u takvom stanju, ali je on uvera-vase: ,,Nista ne mari; naci cemo nekog da je pocisti. Vazno je da smo svi zajedno!" Odjed-nom, pojavljuje se neki oblak na horizontu i prekriva vasceli gradic Frampol sinagogu, talraudsko uciliste, ritualno kupatilo, sve je-vrejske domove, a medu njima i njegovu rode-nu kucu i odnosi celu naseobinu u Svetu zemlju. Zamislite njegovo zaprepascenje: tamo je susreo svoje sinove iz Amerike. Oni mu, placuci, padose pred noge: ,,Oprosti nam,

oce!"

Dok je Aba sebi docaravao tu sliku, sve jo brze udarao cekicem. On ugleda male obucaro u svecanom subotnjem odelu odevene u svilu i atlas, u nabranoj odeci sa sirokim pojasevima, kako krecu u Jerusalim na veliku svetkovinu, Molili su se u Solomonovom hramu, pili rajsko vino i jeli meso snaznih junaca i kita Levijata na. Starodrevni Johanan Obucar, cuven pi svojoj poboznosti i mudrosti, pozeleo je svojim! potomcima dobrodoslicu, poceo s njima r;i. govor o Tori i obucarskom zanatu. Kada i< prosao sabat, cela porodicna loza se vracn u

86

Frampol, koji je sada sastavni deo zemlje Izrailja, i stupa ponovo u stari dom. Iako je kuca mala kao sto uvek i bejase, zacudo postaje prostrana. Kao da se protegla, nalik na jeleno-vu kozu koja se pominje u Bibliji. Svi sada rade za istom tezgom: Abe, Gimpeli, Geceli, Godeli, Trajteli izraduju sandale od zlata Cionovim kcerima i gospodske cizme sinovima Cionovim. I sam Mesija navraca kod malih obucara sa zeJjom da mu uzrau meru za par svilenih papuca.

Jednog jutra, dok je Aba bio zanet u svoje misli, on zacu strahovit tresak. Starac uzdrhta do srzi: to se oglasava zavetna truba! On odbaci cizmu koju je u torn trenutku opravljao i istrca iz kuce, obuzet zanosom. Ali, to nije prorok Elija objavljivao Mesijin dolazak, vec su nacisticki avioni bombama zasipali Frampol. Grad obuze panika. Jedna bomba pade nadomak sinagoge uz takvu tutnjavu da Aba oseti kako mu se mozak zatresao u lobanji. Pred njim se otvori pakao. On ugleda zasle-pljujuci blesak, propracen plamenom eksplo-/ijom koja obasja ceo Frampol. Crni oblak prokri dvoriste sinagoge. Jata ptica prhnuse init neba. Suma je plamtela. Odozgo sa svog luczuljka Aba spazi visoke stubove dima iznad . vornjaka. Jabuke u cvatu bile su zahvacene ; vulrom. Nekoliko muskaraca koji stajahu po-!'laJ nJeSa bacise se na zemlju i doviknuse mu hi i on to udini. On ih, medutim, nije cuo; hiihove su se usne necujno pokretale kao u -ltom nemom filmu. Tresuci se od straha, dok mu kolena klecala, on ude u kucu i ubaci u Nil vrecu svoj molitveni sal i molitvene jednu kosulju, svoj obucarski alat i

87

|^^HH^BP*W1WPffl^B^B|^^WR|''W'PW'||^^^^^^^^^wP' ^^^^^^^^H

papirni novae koji je drzao u slamarici. Zatim uze u ruku stap, poljubi svitak sa deset bozjih zapovesti i izade iz kuce. Bilo je pravo cudo sto nije poginuo; kuca buknu u trenutku kada je on izlazio. Krov se podize kao neki poklopac i otkri tavan sa nagomilanim starudijama. Zidovi se srusise. Aba se osvrte i ugleda kakoy plamen zahvata policu sa svetim knjigama. Nagorele stranice kao da je neko prelistavao u vazduhu, a vatrena slova blestala su kao pismena Tore podarena Jevrejima na Sinajskoj gori.

V

PUTOVANJE PREKO OKEANA

Od tog dana Abin zivot se izmeni u toj meri da se nije mogao prepoznati izgledao mu je kao neka prica koju je procitao u Bibliji, kao neka od onih fantasticnih prica koje je cuo iz usta nekog putujueeg propovednika. Napustio je dom svojih predaka i mesto svog rodenja i krenuo, sa stapom u ruci, da luta svetom kao praotac Avram. Pustos u Frampolu i okolnim selima podsecala ga je na Sodomu i Gomoru kako ih gutaju plameni jezici. Zajedno su drugim Jevrejima, on je proveo nekoliko besa-nih noci na groblju, sa nadgrobnim kamenom kao osloncem za glavu. Tako je, u davnii; vremena, pocivao Jakov u Betuelu, na poh puta izmedu Bersebe i Harana, prostrvsi sd>l postelju na jednom kamenu.

Praznicna molepstvija povodom Nove goli ne Jevreji iz Frampola odrzase ovog pm. usred sume. Aba je pred svima pojao najsvo >

88

niju od osaranaest himni posvecenih Prazniku, jer je on jedini imao uza se molitveni ogrtac. Stajao je ispod jednog bora, koji je ujedno sluzio i kao oltar, i promuklim glasom intoni-rao uobicajenu litaniju za dane posta. Jedna kukavica i jedan detlic starahu se o instru-mentalnoj pratnji, a unaokolo su cvrkutale, pevale i krestale ptice. Povetarac je uplitao niti viline kosice u Abinu bradu. S vremena na vreme iz dubine sume zacuo bi se tupi odjek mukanja goveda kao da neko duva u obredni ovnujski rog. Kada je nastupio veliki Dan pokajanja, digose se Jevreji iz Frampola na ponocno bdenje da bi proslavili molitvu za oprostaj grehova. U stvari, oni su mrmljali samo odlomke tih molepstvija, jer ceo tekst nisu umeli napamet da izgovore.

Konji sa obliznjih pasnjaka su njiskali i izali, u prohladnoj noci kreketale su zabe. Povremeno bi se iz daljine zacula topovska paljba, a oblaci bi blesnuli rumenilom. Meteori-li su padali iz svemira, a munje kao pri vatrometu parale nebo. Pregladnela nejac, i/morena beskrajnim placom, razboljevala se i umirala u narucju svojih majki. Sahranjivali hii ih u polju, na lieu mesta. Jedna je zena ilonela na svet novorodence.

Aba je imao osecaj kao da se pretvorio u "pstvenog pradedu koji je utekao hordama llmeljnickog a cije je ime bilo upisano u 'p!"