BIBLIOTEKAKONTINENT HAMVA Kolo 1,

knjiga

3

BELA HAMVA

HRIANSTVOSCIENTIA SACRA IIireveo Sava Babi

Beograd 1999. DERETA NASLOV ORIGINALA: Hamvas Bela Scientia sacra II A keresztenvseg MEDIO Kiado, Szentendre, 1996.

COPYRIGHT MEDIO M kft Prevod u pogovor Sava Babi

SADRAJ

Ha koricama: slika Cvetka Lainovia

Hrianstvo i batina 7 Jevanelje i poslanice 63 Antihrist 119 Androgin 201 Logika jedinstva (fragment)

261

/ HRILNSTVO I BATINA

1.

Religija, fplozofija, nauka hoe da olakaju, kao to kau, ivotne tekoe, a batina vraa oveka samom sebi. 2. ovek ovde, u prirodi, ne sli nita drugo do da bez smetnji uiva u ivotu, i zbog toga, kada religija. filozofija i nauka hoe da olakaju ivotne tekoe, one su u slubi ei za ivotom.-5.

Uivanje u ivotu i to to ovek eli ponovo da dobije sebe, zapravo se meusobno ne iskljuuje. Ipak, onaj ko uiva u ivotu. gubi sebe sama, a ko hos da ponovo dobije sebe, mora da se odrekne neogranienog uivanja u ivotu. 4. Neograniena ivotna e u oveku nije njegovo izvorno ponaanje. nego je nastalo zato to je on izgubio neto to je vanije od ivota. e - kama Upada, Budina trina, Bemeov Gier - posledica je gubitka potpunosti primordijalnog egzistiranja. Budui da se potpunost izgubila, ovek je dospeo u degradirano stanje. Muno oseanje nedostatka koje pripada degradiranom stanju i1 ga pohlepnim, a tama degradiranog stanja jeste s.metnja to.me da bude ono to jeste. Ne treba ukinuti uivanje u ivotu, nego trsba istupiti iz degradiranog stanja. Posledica gubitka primordijalnog stanja jeste degradirano bnvstvo. Rezultat ovog degradiranog bivstva jeste turba, kao to kae Beme. tj. poremeenost. Turba je korupcija uma. morala i telesnosti: pomraeni um, greh i bolest. Religija. filozofija i nauka jesu olakanje neometanog uivanja u ivotu. Batina hoe da uspostavi netaknuto stanje bivstva. 6. s je znak ja prepoznavanje korumpnranog bivstva. Korumpirano bivstvo ivi u tami svoje korupcije. oveku ovoj situaciji nije svestan ta se zbiva. ak i protestuje ako biva uznemiravan svetlou u uivanju ivota. Zato je ivot u pohlepi degradiran. a degradiranost sve vie pojaava e. U tom stanju ovek konano potpuno gubi sebe sama. 5

1.

7. Religija. filozofija. nauka stvorile su ogromnu pripravnost prvobitnim sredstvima. kasnije od maina do institucija i do religioznih uenja i teorije. Sklop spremnosti, ako se u njemu javlja jedinstvo i sistem. naziva se i civalizacijom. Svrha je odbrana i sigurnost. Kua, grad, drava. odea, pogled na svet. zanati. oruje, imetak. dogme. zakoni. Komalikovan aparat kako bi se tekoe bar malo ublaile. Neobino nije to meu olakicama nema nijedns stalns. Nije bilo ni sredstva. ni maine koji nisu podbacili. nije bilo teorije koja se nije sruila. ni znanja ija se pouzdanost nije smrvila, i niko nije oko sebe ispleo takvu zatitu koja se nije pocepala. Neobino je to nema olakics koja na neki nain ne bi bila uklanjanje ispred stvarnosti. Moda bi je moglo biti, ali je faktiki toliko nema da su takozvani tereti laki nsgo oni to ih ovek takvim olakicama preuzima na sebe. 8. Postoji neto to ovek eli da olaka i od ega trai zatitu, od ega se skriva i za ta nee da zna. Ne samo da se zbija u grupe, nego organizuje grupe i ozakonjujs poredak. Propisuje zajedniki ivot. uzalud sve poremsti, opet zapoinje, ako i zna da nee ii, ipak to radi. Stvara misaone sisteme u kojima nema pravih saznanja ak ni uz puno angaovanje svoje snage. Falsifikuje ivot, i ako svaki put bude rask-rinkan. dalje to radi, pokuava da okolii. i ako ne uspe, isto to zapoinje sa suprotne strane. Nijedna olakica nije se ispunila. jer se eli da olaka ti.me to se nsto skriva. Neto bez ega celina ne.ma nikakvog smisla. Svaka olakica nzvnre iz straha od stvarnosti. Zato se ovek brani i prikuplja imetak i naoruava se i organizuje. skriva se u religiju i pogled na svet. pravi nauku i tehniku. i gradi civilizaciju. i plete san o svetovima i narodima i idejama kojih nigde nema. 9. Civilizacija i sve ono to u nju spada nije uenje. nego stav. Nain ivota koji se kree u smeru naizgled najlakeg reenja. Prua zatitu 6

1.

za koju se ini da je pouzdana, i izmilja akorde za uklanjanje straha. Nije to udobnost i nije materijalna sigurnost, jer bi onda dovoljan bio debeo zid, topla odea, ambar i oruje. Ali istovremeno s kuom neizbeno se javlja pogled na svet, i ovek se skriva ne samo u toplu sobu, nego i u mlak svet svojih misli. A KO izgubi vezu sa sirovom prirodom, to jo ne bi predstavljalo nevolju, ali je tu vezu nemogue prekinuti a da ovek istovremeno ne izgubi ono bez ega je bivstvo besmisleno. Vano je da sve izgleda drugaije nego to jeste. Naroito ono u emu se moe prijatno dremuckati. 10. Nasuprot sistematinom olakanju, to znai izbegavanju stvarnosti religije, filozofije i nauke u civilizaciji i skrivanju oveka ispred stvarnosti, falsifikovanju ivota uzrokovanim religijama i strahu od ivota uzrokovanim religijom - postoji i drugi stav. Ovo dvoje se nikada ne mea i ne moe se pobrkati. Uvek postoji vidvan (zastupnik znanja). i sofos (mudrac). bodhisatva (prosvetljeni) i i ha-ruah (duhovni ovek). Postoje oni koji u civilizaciji uzimaju negativan stav. Ne poriu civilizaciju, nego ne prihvataju olakice. Jer u olakicama strah od stvarnosti znai da ovek gubi sebe. Falsifikovanje ivota znai da se gubi smisao bivstva. Vidvai i i ha-ruah hoe da ponovo steknu sebe. Sam ivot je bez supstancije, a ono to je samo ivot, nije nita drugo do prolaznost. Bodhisatva eli ono to moe da izdri i smrt. U civilizaciji ne uzima uea jer zna da je beznadena odbrana od neega od ega se ne moe odbraniti. i ponajvie se moe samo skriti ispred primanja k znanju, ali ako se ovek skrije, on se skriva ispred smisla sebe sama i svoga bivstva. Za sofosa ivot nije bezuslovno uivanje, i ne eli da se ovde neometano veito nastani. Ali zna da je svojstvo ovoga ivota, da to se vie hoe nainiti lakim, sve vie poremeuje. gri se, gubi svoju vedrinu i lepotu. sjaj, ar i misteriju, istinu i dubinu, gubi svoju tragiku i muziku i poeziju. Ne moe se nita drugo. ko eli da sudeluje u istoti ivota. taj mora ponovo stei sebe. Svakovrsne promens u izvornom nainu ivota donose neproraunljive posledice, jer je svaka promena skrivanje i ne nestaju tekoe. nego stvarnost ivota. Ko eli samo da uiva u ivotu, on ga gubi, jer ono to dobija nebitno je i prazno. Ko ra prima sa svim njegovim tekoama, zajedno sa stvarnou dobija celinu. 7

1.

11. Batina je izvorno bila blizu. neposredno ispod lakog vela civilizacije i samo ju je trebalo dohvatiti. T OKOM vremena tonula je sve dublje. i skriva je sve dublji sloj zatitnog tkanja. Sve je lake potonuti u besadrajni polusan, i sve je tee nai ono to oveku vraa njega sama. Prvobitno je bilo dovoljno prenuti se, kasnije je trebalo razoriti cele civilizacije kako bi ovek dospeo do sopstvene sutine. Ako se povremeno ne ispolji prirodna lomnost civilizacija, ako izvorno smrtna sutina religija i nauka i filozofija ne postane oigledna, i opsenolikost olakica ne raskrinka se sama od sebet osveivanje biva jo tee. Ali upravo zato to je ovek hteo da konano ostvari olakanje. kao danas u sluaju tehnike, kategorikih ideologija i totalnih drava. ove olakice iz minuta u minut neoekivano pokazuju svoje lice, i ispostavi se: ono to je stvoreno za zatitu. najvea je opasnost i preti potpunim unitenjem ovekovog sveta. Kako bi dobro bilo kada bi se moglo iveti pod manjom zatitom. 12. Batina je znanje. i to znanje da ivot nijs samostalan i nije jsdini i mije stanje nezavisno od ostalih krugova bivstva. Ns samo da nsma svojstvene sutine, nego je samo prilika koja se otvara za pribavljanje sutine bivstva. Sutinsku stvarnost koju u osnovama dotie ljudski nvot. kae ankara, nemogue je saznati bez batine. ivot potpune vrednosti, kao to kae Rene Genon, jests mogunost stvaranja veze sa svim stanjima bivstva. prevashodno sa stanjima vieg rsda nego to je ivot. Znanje nikada nije sistematino. nego je otvaranje bsskraja bivstva. i spoznaja stanja reda vneg od prirodnog stanja ivota, odnosno od pukog ulno ustanovljivog sveta, stanjs visg rsda stvarnosti kojs se neprekidno i jssts u ivotu. i usmerava ovekov ivot. 13. Jedna od posledica tams smisla, kvarnosti morala i telesns lomnosti jeste to su se duh i stav razdvojili. Re ne pokriva in. drugaije reeno, teorija ne pokriva praksu. To je najdublja oznaka korupcije. odnosno najdublja neistota korumpiranog bivstva. Bsz odgovornosti govornika re nema sadraja, i ko neto govori, ali to 8

1.

ns inm. on nije mogao nnta rei. sa.mo brblja. A opst. in bez rei puki je bioloki refleks. Batina. kada oveku vrati ssbe sama. vaspostavlja jedinstvo izme rsi i ina. Zato je ono to batina kas: znanje. a istovremeno i praksa. Misao je samo onda vaea ako se ispunila u inu, in samo onda ako je zasnovan u poretku smisla. 14. Da bi batina mogla da oveku vrati sebe, svevremeni ovek treba da poznaje meru svoga svevremenog stanja. Ta mera jeste osnovno stanje. 15. Poev od arhaikih vre.mena na sve do dananjih dana nije bilo ozbiljnog mislioca koji nije raunao na inje-nicu osnovnog stanja, meutim, na specifian nain ono je jedva i imenovano. Katkada je nosao oznaku kao hindu sstja-Juga. ilm grko zlatno doba. U vie sluajeva bilo je olieno: predstavljalo je osnovno stanje kao hindu Manu, egipatski Menes. ili grki Minos. kineski Veliki uti Gospodar. U drutvima znai primordijalni red koji se razume sam no sebi. i zakonici su se obino donosili uz pozivanje na osnovno stanje. U hindu metafizici to je satjasa-satjam, to znai bivstvo do vrha ispunjeno istinom. U drugoj varijanti sat-it-ananda, to znai jedinstvo istine bivstva, svetlosti smisla i spasenja. Prema hebrejskoj batini osnovno stanje je Topa. Kabala ui da ovek u materici zna celu Toru. ali kad se na zemlji rodi, aneo mu je izbrie iz usta. Zato ovek zna i ne zna za osnovno stanje. I zato. kad ra uje, sea ga se. ak zbog toga gravitacija njegovog ivota jeste da je osnovno stanje jedina mera ivota, a ivot nije nita drugo do rsalizacija osnovnog stanja. Ha poetku je ovek, kas Talmud, video kroz vremena, i oko mu je dosezalo od prvog do poslednjeg vremena, jer je svetlost bila u njegovom posedu. Meutim. kada se ovek iskvario, Gospod je od njega oduzeo svetlost i sakrio je. Sakrio za koga9 Za pravsdniks. Sakrio gde? U uenje. Kako pravednici stnu do uenja? Svojim ivotom treba da ra iskopaju. 9

_*

1.

16. Kada se u kineskoj i japanskoj batini koristi re svet, podrazumeva se drutveni poloaj oveka u porodici. u gradu, njegovi zamreni odnosi s vlau. s podreenima. s pretpostavlje-a, vne stotina sitnijih i krupnijih lukavstava, skrivanja i uklanjanja. skretanja, oprsznosti, gladi - i njenog pokrivanja. gramzivosti - i njenog ulepavanja, instikata - i njihovog prefarbavanja, indi-vidualnih strasti - i ambicije i afirmacije, tatine i neznanja, nejakosti i ei, svega onoga to je strano izvornom oveku i to on sada, ako eli da opstane. mora da naui. Izvorno postojee u oveku i ono to je on sobo.m doneo, istinsko i pravo, a to ivi u svakom oveku poev od zaela. to je sasvim drugo. To je neto jednostavno i isto. Ono to se nalazi na svetu, treba uvebati. Re svet u ovakvom smislu koristio je i evropski srednji vek, a i kasnije ono to je svetovno, glumako. licemerno, lano je i maska u odnosu prema izvornom. Jo kasnije je svet nazvan realitetom, kao da je to stvarna stvarnost. Ali svako zna da u svetu nita nije istinsko, a ono to se nalazi ovds, treba upoznati kao drugo koje je dalsko od n>ega i koje nije saglasno s njim. Ali ne treba ga uiti, jer je to ovek doneo sobom. to je osnovno stanje, sat-p-ananda. smisao. istina i spasenje. Onaj ko razdvaja svet i osnovno stanje, ili ko pretpostavlja da je i ha-ruah i bodhisatvu i sofos mogue razdvojiti od obinog oveka bto kao suprotnost, bilo kao stepen. poinie greku religije koja razlikuje duh i materiju, ideju i stvarnost, sakralni i profani svet. Batina sledi stav advite. Advita znai: ne dva. Ne dva, nego jedan. To je prvi beleg egzistsncije advgipe i njena najvanija teza znanja o bivstvu. Sve to jeste i bilo je i bie, i svako bie i dua, materija i duh, svaka misao k oseaj ljudski rang i stepen, svetlost i tama. meusobno se uzajamno proimaju. i istovremeno teku, kreu se i zras. U ovoj univerzalnoj interpenetraciji sva razlikovanja se zbivaju zbog ujednaavanja. Bezgraniio pretvaranje u jedan - kae Helderlin - proiava se u bezgraninom razli-kovanju. 18. Osnovno stanje je antropoloki status absolutus koji prethodi svakovrsnoj etnografskoj razlici i istorijskoj formaciji i psiholokom zapletu. 10

1.

19. Rene Genon je osnovno stanje nazvao etat primordictl. Ovaj izraz je srodan Bemeovom Urstanci. Za etat primordial karakteristino je da je prva situacija ovekovog bivstva i temelj svega kasnijega. Dr\ta crta jeste da je osnovno stanjs najvdi stepen koji se moe dostii i dostian je u svakom posveivanju batine. A trea jeste da je zajedno s osnovnim stanjem dato ezoterijsko znanje duhovne (brahmanske) kaste. Osnovno stanje je termin Lajoa Saboa. Morao je imati vis podsticaja: Bemeov izraz Urstand (koji znai drevno stanje). vie pravaca modernih antropolokih istra-ivanja. Po Lajou Sabou osnovno stanje je takav metafiziki status u kojem je ovek u normalnom logikom. etikom i estetikom poloaju, i kojem se bezuslovno i uvek mora da vrati, kao to igra mora ritmiki da poe od osnovnog stava plesa i treba da ga prevazie, i kao to muzika treba da se smiri u osnovno.m trojstvu, dok su i ples. i muznka u tom. i izrazito samo u tom sluaju razumljivi ako ovek sve to uttoreujs s osnovnim stanjem. Svoju teoriju o osnovnom stanju Lajo Sabo nije razvio. Ali bi protivreilo celini njegovog miljenja ako bi neko pojam interpretirao sasvim formalno i poverovao da je ovaj metafiziki status samo tabula rasa ljudskog duha. Osnovno stanje ima svoj sadraj. Ovaj sadraj je upravo takav temelj svake batine kao primordijalni poredak ljudske egzistencije. Sadraj osnovnog stanja je takozvani fix system (Lajo Sabo), jedini sistem. 21. U arhaikom vremenu osnovno stanje je shvatano kao prvo razdoblje istorije, jer tada osnovno stanje nije bilo individualna privilegija, nego situacija celokupnog oveanstva. Hindu batina je ovo razdoblje nazivala satja-juga. To je doba mira, reda, potpunosti ivota. spokoja. procvata, jednostavnosti. istote. istine. U hebrejskoj batini to je Edenski vrt. Kod or(J)iara -zlatno doba. Empedokle kae da OBIIM vremenom vlada Kipris i bivstvo je tako lagano i ggrozirno kao srena lj\bav. Kada batina u posveivanju govori o vaspostavljanju osnovnog stanja, ona lravi razliku izmeu blaenstva i osnovnog stanja. Prema 11

1.

hindu uenju blaenstvo je posledica prikupljenih inova (karma) u istinskom ivsau. Posle proivljenog ivota u istini ovek uiva rezultate svojih inova. blaenetvo. ali ako se iscrpe sadrina inova blaenstva, ovek opet mora da se spusti u krug ivota. Blaenstvo nije konano stanje. U drevnim batinama rajsko blaenstvo samo je rezultat dobrih dela. Konano stanje batina naziva osloboenjem. a to je vas-postavljanje osnovnog staa. 23. Osnovno stanje nije srea, nije divota, nije mir, nije red, nema nikakve veze s procvatom i s uivanjem. Jezik moe da izrazi osnovno stanje samo negativno. kao stanje bez sadraja ivota. Zbog toga hindu batina osnovno stanje naziva nirvana, mahajana unjata (gtraznina). hebrejska batina En sof (nepoetak), Genon etat mcondi-tion, stanjem nezavisnim od bilo kakvog stava. 24. Osnovno stanje u ljudskom ivotu moe se razumeti no ranom detinjstvu i sazreloj starosti. Po ranom detinjstvu zato to je ovekovo raspoloenje jednostavno i vedro sa.mo pre sedme godine, to kasnije moe biti samo izuzetno. u trenucima igre kada istupa iz turbe i svet ga uopte ne remeti. Po sazreloj starosti zato to u zreloj starosti ovek ponovo postaje jednostavan i proien, i obraunao se s turbom koliko god je to mogue. U kineskoj batini osnovno stanje je oliio Lao-ce, ije ime ujedinjuje deje i starako raspoloenje (novoroene-mudrac), vedrinu poetka i vedrinu zrelosti. 25. Svesno vaspostavljanje osnovnog stanja batina je uila u posveenjima. Takva uenja nisu sauvana u pisanom vidu, ve i zbog toga to se posveivanje ne moe zapisati niti nauiti iz knjige. Meutim, ovek o posveivanju moe stei pojam u glavnim crtama iz vie dela batine. Takvo delo su, pre svega, Upaniade i komentar ankare, takva je sankhja i Joga sutra Patandalija, takva je mahajana - sa svojim tibetanskim, kineskim i japanskim

12

1.

varijantama. odlomci egipatske Pert em Heru, Kabapa (Sefer Jecirah i Zohar), alhemija i sufi. 26. Tehnika posveivanja jedini je pouzdan metod da se ovek bez ostatka obrauna s turbom i ponovo stekne sebe. Beme kae da je osnovno stanje uvek prisutno ali ra danas ne doseemo. Isto to ui kineski tao, Patandali, mahajana. alhemija i sufi. 27. Poremeaj osnovnog stanja hindu batina pripisuje pomraenju uma. Smanji se izvorna budnost (vidja) i ovek postaje pospan. To je tama, avidja, umanjena budnost. Turba nije nita drugo do posledica avidje. Jedini uzrok svakog poremeaja i greha, svake bolesti i patnje jeste gubitak izvorne budnosti i pojava pospanosti koja odmah sustopice sledi. Bez budnosti ovekovo bivstvo je izbezumljena poremeenost (abhimana). Osloboenje nije nita drugo do ponovno sticanje budnosti. Osloboenje bez budnosta je nemogue, kae ankara. Cnjana moka, pie Sankhja, saznanje je osloboenja. Budnost je jedina sposobnost koja ume da likvidira turbu i u kojoj se upija svet u potpunoj celini tako da ovek dosee osloboenje (nirvana). 28. Prema Topu , ovek je na zaelu poinio prvi greh. A ta je bio izvorni greh, o tome nemamo pojma, pie Bader, verovatno zato to ga vie ne umemo da poinimo. Mogue je i zato to je on potpuno utraen u nae bivstvo. Greh je ovekovo bivstvo uinio neistim, i zato je greh jedini uzrok korupcije. Sve ono to kae Topa ima moralno svojstvo, a pokajanje ovde znai zbacivanje greha, vaspos-tavljanje govorne istote due i sveta. U hindu batini pojaano prosvetljivanje u.ma povratno deluje na ovekove inove i njega treba zapoeti realizacijom budnosti. U hebrejskoj batini oienje delanja povratno deluje na um i treba otpoeti realizacijom zakonitih inova. 29. 13

1.

Svaka batina govori o fizikoj kvarnosti kao o posledici poetne korupcije. ali, izuzev ponegde u helenstvu, nigde se nije vvdeo primaran uzrok korupcije u telu. Kao to se u modernom dobu klice kvarea trae u fizikoj stvarnosti, to nije verodostojno i zato nije pouzdano. Telesna korupcija je najee posledica umnog i moralnog kvarea, u mnogim sluajevima je s njima paralelna i nikada se od njih ne moe odvojiti. 30. Svaka batina zna o ovoj iskvarenosti osnovnog stanja poinjenog na zaetku poetka, ija je posledica zatamnjenje uma, moralna kvare i fizika bolest. Korupcija je razorila izvorni sklop osnovnog stanja i pokopala primordijalno znanje oveka. Docnije je potonulo i samo poznavanje osnovnog stanja i oveanstvo je izvornom smatralo korupciju. Zato kineska i japanska batina smatraju primarnim svet. a moderna Evropa spoljnu prirodu. 31. Poto ovek i kosmos nisu odvojeni, zajedno s ovekovom izvornom korupcijom iskvario se i izvorni svemir. Dananjn fiziki kosmos, kae Bader, nije nita drugo do gomila ruevina izvornog kos.mosa. koje se pue. Ima i danas onih koji govore: nemogue je da kosmos u kojem ivimo u ovom razorenom stanju bude onaj izvorni. od kojega je, no svemu sudei, postao ovakav kakav jeste posredstvom uasnog poara (Vajczeker). 32. A KO bi postojali samo osnovno stanje i korupcija, ni o jednom ne bismo mogli pribaviti saznanje. Meutim. iz korupcije postoji put ka uspostavljanju osnovnog stanja. Pravac ovoga puta je osoben. Ako izgleda kao da se ovek vraa, on ide napred, ako izgleda da ide napred, on se vraa. Osnovno stanje je njegova prva i poslednja situacija, poetak i kraj. Ovaj put razne batine razliito nazivaju. U Kini je tao, re znai i put. U Indiji je osloboenje, u Judeji pokajanje. Osnovno stanje je realizacija budnosti. moralne netaknutosti i telesnog zdravlja. 33.

14

1.

Kada je ovek iskvario svoje bivstvo, kae Bader, sa sobom je u kvare povukao i kosmos. Ako osnovno stanje realizuje u samom sebi, time e i kosmos uzdin nazad, na njegovo izvorno mesto. To je krajnji smisao osloboenja u hindu batini, to je zadatak bodhisatve u budizmu, u Kabali i u sufiju to je znaenjs iskupljsnja. 34. Ko u samom sebi nita ne ini za realizaciju osnovnog stanja. svojim ivotom stoji u pukom biolokom krugu, odnosno sudeonik je cnvilizacije, i bilo koliko da je visoka. ostaje na istoj ravni sa JOTINJSKIM I biljni.m biima zemlje. Za ovu ravan je svojstvena ivotna e. jer civilacija ne moe da vrati oveku njega samog, samo eli da olaka njegove ivotne tekoe. Ko se svojim mislima ne uzdigne iznad religije. filozofije i nauke, on stvarno nije prisutan. 35. Svaki ovek, kae Sen-Marten, ima osoben zadatak u ivotu oveanstva. i niko ga drugi ne ume obaviti umesto njega. Poremeenost osnovnog stanja Beme naziva reju alhemije - turba. Ovaj izraz znai zatamnjenje uma o kojem su govorili Indusi. greh o kojem su govorili Jevreji i bolest o kojoj su govorili Grci, i to je svuda tumaeno kao poremeaj. Meutim, turba nije samo duhovna oznaka, jer znai poremeenost kosmikih sila u astralnoj vasioni, i rasulo primordijalnog poretka koji postoji meu elementima. Batina zna i da se korupcija rasprostire na svet ivotinja i biljaka. jer divljina ivotinja isto je tako malo prirodna kao i umnoavanje tetnih gamadi, a zna i to da zlatno doba nije poznavalo otrove i parazite u biljkama, ni korove. 37. U turbi poiva najvaniji pojam oveanstva koje se odvojilo od osnovnog stanja. pojam istorije. Od vremena kada se korupcija osilila, ovek nema batinu. nego istoriju. U istoriji ovek ne ivi izvorno bivstvo, nego turbu. istorija znai zbrku i razdor, meusobno brkanje elemenata koji ne pripadaju jedni drugima. nesreenost i nesredljivost. Nema smera. mere ni sredita. Istorija je tok koji je korupcija povukla sa sobom. vrtoglav i vrludav. bez smera i 15

1.

neproien i neist. Briga. melanholija, strepnja. nejakost, loa savest. samozavaravanje. bezverica, nasilje. loe raspoloenje, bez mogunosti da ss i utvrdi odakle sve to izvire. ovek pretpostavlja da je ono to vidi od poetka bilo tako. permanentna kriza, hazardni sled zbivanja, gds put ne vodi iz uzroka ka posledicama. Istorija je negativna batina. Jer oveanstvo u batini ivi u konanoj trajnosti osnovnog stanja. odnosno u apsolutnom vremenu. Istorija se zasniva na korumpirano.m vremenu. Vreme je zaboravljanje venog, pis Genon. Nema stabilnog ideala besmrtnosti. samo individualna samovolja. Istorija znai univerzalno biti izbaen iz sredita, iveti u pukom dogaanju. bez temelja. svrhe i smisla. 38. Ne sme se biti neveran vremenu i ne sme se odvojiti od apsoluta. Vernost vremenu danas jeste biti svestan krize, ne odvojiti se od apsoluta jeste batina. Vernost ini autentinim. apsolut prua znanje. Jedno bez drugog nema vrednosti. Bar na dva mesta treba stajati istovremeno, no mogunosti tako da oba budu u meusobnoj napetosti kao trenutak i apsolut. Jer je broj egzistencije jedan i jedan je uslov da bude bar dva, to stvara jedinstvo. Jedinstvo je u razliitosti kao to je i razliitost samo u jedinstvu, kao deo u celini i celina u delu. 39. Relngijom treba nazvati pokuaj kojim istorija eli da olaka najtee tekoe oveka koji ivi u permanentnoj krizi. Kada je osnovno stanje potonulo, ovek je izgubio apsolutno pozitivno svoga bivstva. svoju svest o bssmrtnosti. Ovu svest je zamenio korumpirani ideal, koji su uvale i pothranjivale mnoge vrste relignja. Religija nema nikakve veze s batinom. Religija se moe prepoznati no tome. prvo. to ivi u turbi. drugo - to pretpostavlja spoljnjeg Boga, kod koga trai zatitu. tree - to lek od patnji u svetu trai u spasenju. A batina pak: ivi u obraunu s turbom. boansko bie vidn istovetnim sa svakim biem i trai osloboenje realizujui osnovno stanje. 40. 16

1.

Ne sme se poiniti takva greka na da ovek hrianstvo utopi meu druge batine, i da ga smatra kao jednu meu ostalima. Ali se ne sme poiniti ni takva greka da ovek izdvoji hrianstvo iz drugih batina i da mu osigura potpuno posebno, izuzetno, jedino mesto. Ne moe se zatvoriti u shvatanje da je hrianstvo povlastica, i opake otrove ovoga shvatanja ne moemo da gajimo u sebi. Hrianstvo je batina, kao kineski tao. ili hindu Veda. ili sankhja. ili hebrejski talmud. ili kaba.a, egipatska batina, alhemija, ili orfika. Ali greku ini i onaj ko ne primeuje situaciju koja je s drugima nespojiva i potpuno je samosvojna, situaciju u kojoj je hrianstvo. U odreenom pogledu treba se vratiti ranim crkvenim ocima i pogledati kako su se oni borili da bi se Jevanelje razlikovalo od hebrejske, egipatske, grke. iranske. ak i od udaljsnijih batina. i da bi ra s njima uskladili. Svaka batina jeste objavljenje nadljudske duhovne moi u krugu ljudskog bivstva, i budui da je asimilacija objavljenja najvei zadatak koji se moe zamisliti, esto mine dugo vreme dok se ne zbude ova asimilacija, katkada tek u podnoljivom vidu. Mnogi crkveni oci, ma koliko zahvasnn predrasudama. bili su naisto s to.m injenico.m i znali su da hrianstvo nije relpgija, nego batina. Sada i ovde to treba najizrazitije naglasiti. Danas. kada je hrianstvo kao religija potroilo svoju duhovnu snagu. sile istorije su je samlele i ona se ne moe uspostaviti kao egzoterija, ali hrianstvo kao batina (ezoterija) ne samo da se nije izmenilo za ove dve hiljads godina. nego ono jo nije ni shvaeno i nita od njega nije ostvareno. Postoje veoma bitne razlike izmeu batine i religije izgrasne na batini. Ova razlika je velika u taoizmu, u hindu kulturi, u budizmu. kod muslimana, ali nigde nije tako velika kao izmeu izvorno jevaneoskog i istorijskog hrianstva, gde je izmeu prvobitnog oblika hrianstva i njegove istorijske pojave za relativno kratko vreme nastalo odstupanje za sto osamdeset stepeni, jer se religija ve veoma rano suprotstavila sopstvst izvorima, TOKOM vekova je pothranjivala ovu suprotstavljenost, na koncu je usrsd estih kriza unitila sopstvene temelje, i oveanstvo povukla u onu scijentinu pseudoduhovnost koja je od svoje ogranienosti i imoralnosti vea samo no neukusu. 41. 17

1.

Hrianska batina u Evropi je imala tri neprijatelja: prvo neprijatelji iznutra. kler (ne crkva!). drugo - politika vlast, tree scijentifizam. Ova tri neprijatelja, nesvesno se saglasivi. sprsila su da se bilo ta ostvari od jevaneoskog hrianstva. 42. Iz perspektive batine hrianstvo su shvatila dva mislioca. Leopold Cigler je povukao jedinu ivotn\' lpnij\ venog oveka. i misli ovde isuvie glatko teku od prvog objavljsnja do dananjeg doba. Posto|i neto velianstveno u stvaranju uzajamne povezanosti. ali je on nsosetljiv prema potres Jevanelja. Rene Genon odl>npm potezom odvaja religiju od batine. ali hriansku batinu shvata kao neposredni nastavak i varijantu prethodnih batina. Cigler i Genon ne samo da su stvorili mogunost razumevanja paralele meu batina.ma, i ne samo da su oistili modernim istorizmom razoreno vienje. nego su prvi put izloili da postoje mnoge religije, i jo ih se vie moe zamisliti, jer religija nastaje u istoriji i u istoriji se raspada. Meutim, batina postoji samo jedna, a svaka religija jeste vid batine koji se pojavio u vremenu. Cigler i Genon su omoguali da se moe otkriti ovekov status absolutus. 43. Batina je znanje o ovekovom osnovnom stanju, o njegovoj korupciji primordijalnog bavstva i o obnovi njegovog kvarnog bivstva. 44. Hiadu batina ui sa.mo o rasprivanju umne tame. i ona vaspostavlja osnovno stanje smisla. Hebrejska batina uklanja moralnu naruenost. Poev od Grka, lei se bolest, ili slo.mljenost fizikog bia oveka. Zato sve ono to kae hindu batina ima svojstvo uma, to kae hebrejska batina. moralno, to kau one kasnije. svojstvo (j)izikog zdravlja. Za hriansku batinu tri vida korupcije su jedno. Ona shvata zajedniki koren i vidi i samo osnovno stanje. Hrianstvo nema svoga usnja o stvaranju, nema svoje kosmologije ni antropologije, psihologije niti uenja o drutvu. To je ono to je 18

1.

zbunilo ak i veoma duboke umove. Poverovali su da hrianstvo. poto nije takozvana kompletna batina, i nije potpuno arhaiko jedinstvo. tek je fragmenat. Zato se TOKOM vekova bezbroj mislilaca bavilo time da uenju Jevanelja dogradn genezu i mitologiju. asketiku i uenje o drutvu. Hrianstvo nije izgraena batina, kao egipatska ili orfika, da i ne pominjemo hindu i kinesku batinu. Hrianstvo nije nita druto do uenje o osnovnom stanju, o obraunu s turbom i o vaspostavljanju osnovnog stanja. Hrianstvo nema spoljni put, samo unutarnji. Zato Genon kae da hrianstvo nema egzoterije. samo ezoteriju. Hrianstvo ne ui niemu, to ini da dotie korupciju u njenoj najdubljoj taki i pokazuje osnovno stanje. 46. Relngija nema saznanja o osnovnom stanju. Religijs su stvorene radi olakavanja tekoa sopstvenih naroda. Religija je istorijska i socijalna tvorevina i puka sgzoterija. 47. A KO ovek eli da razume hrianstvo od poslednjsg grenutka na unazad. on ne moe da vidi drugo do onu osobenu kolektivnu opsesiju, koja je preplavila Evropu u poslednje dvs hiljade godina. u novije vreme i cslu zemlju: pe je stvorena jedna vrsta prividnog humanizma, a pravo je oveanstvo odvueno u krizu. i sredinom dvadesetog veka izgleda da se ova kriza vie ne moe razreiti. Nekoliko generacija ranije bilo je vie izgleda za razreenje. Sve mogunosti su proputene. Kler, politika mo i nauka. Ali nema neopozive situacije, do poslednjeg trenutka postoji bar jedan put na kojem se moe ostvariti reenje. Situacija govori da ovek, uz puno angaovanje svojih snaga, hoe da ostvari najnerazumnije. a na koncu e moda biti prinuen da uini jedino razumno. 48. Kriza ima jedan uzrok, a to je da ovek smatra primarnim realitetom onaj svet koji nije izvorni, nego njegov korumpiran vid. 49. 19

1.

Poetkom novog doba religija je dopustila takva miljenja koja ne samo da su se suprotstavila religiji, nego i batini. Zapoela je takozvana prosveenost koja, ako i ne svesno. ipak porie osnovno stanje, i polazi od naruenog sveta. smatra ga msrom i razmilja razumom koji pripada ovom naruenom svetu. Ovu situaciju su protumaili Sen-Marten i Genon, a De Rumon je definisao da greka nije toliko u raunanju koliko u pogrenom kalkulusu (broju). Kalkulus je bio laan. 50. Hrianstvo se moe razumsti samo od svoga poetka. od izvora. Iz srednjsg veka ve bolje nego iz 20. stolea. Iz doba crkvenih otaca jo bolje. a sve jasnije iz hebrejske i grke. iz iranske i hindu batins. Ovo shvatanje nije istorijsko, nego upravo sugtrotno njemu. Istorija konano nije nita vie nego ne znati ta se zbilo, ta se zbiva i ta e se zbiti. Istorija, ba kao i svaka scijentifina disciplina. rauna s lanim kalkulusom. Ovaj lani kalkulus se naziva korumpirano vreme. Hrianstvo se moe razumeti samo od svoga poetka, jer se na poetku nalazi mera kojom se moe merigi. A od poetka gledano, ispostavlja se ne samo da ono nije religija, nego batina. ali i da je srodno s hindu i kineskom i hebrejskom batinom, a i da ono mnogo dublje utemeljuje osnovno stanje. 51. Nijedna batina ne stoji u vremenu, nego u apsolutu. na koncu u ekstramundijalnoj stvarnosti. to znai da je batina nerazoriva. Nijedna batina ne gubi svoj znaaj. A KO se jedna batina nae u pozadini, nije se batina odvojila od oveka, nego ovek od batine. U vremenu nijedna batina se ne moe izgubiti. Sve su simultans u svim vremenima. Zato su crkveni oci govorili o preegzistentnom hrianstvu i o iskupljenju nastalom prs stvaranja sveta. 52. Ne raunati na korupciju i ostati u pukom apsolutu znai ne doi do saznanja o poremeenosti sgzistiranja. Ne doi do saznanja o intaktnom osnovno.m stanju znai odvojiti se od divote bivstva. Ne 20

1.

ostvariti iznova osnovno stanje iz korupcije znai bsz otpora potonuti u tamu, u greh i u bolest. Ko ne zna za osnovno stanje, ne zna za ljudski rang. Ko nema saznanja o korupciji, irealan je. Ko ne uspostavlja osnovno stanje, nebitan je. 53. Sem dva-tri mislioca, poev od kraja srednjeg veka, u Evropi niko nije raspolagao pojmovima uz pomo kojih bi se hrlanstvo moglo razumeti. Nita nije karakte-ristinije od opteg, ili uvijenog ratnog pohoda protiv hrianstva, poev od Bekona do dananjeg dana: renesansa, humanizam, reformacija i takozvana pro-sveenost. Ve prilino rano su izbijali estoki ratovi oko nijansi dogmi. od etvrtog veka su bujale sekte, na koncu je usledio raskol od kojega se religija nikada nije oporavila. Svi napadi su bili usmereni na religiju, mada nisu gaali religiju, nego zloupotrebe klerikalne moi, njene ogranienosti i tenju za vlau. Ali su napadai i branioci sve do najnovijih vremena bili uvereni da pod hrianstvom treba razumeti dogme, mitove, sveteniku organizaciju, religiozni moral. 54. Postoje tri vrste oveka, istorijski, koji ivi u turbi i korumpirano bivstvo smatra razumljivim samo no sebi; stvoreni ovek, koji prirodu ematra razumljivom samom no sebi, i ovek pre stvaranja, koji je sudelovao u stvaranju prvog, intaktnog sveta. Homo sapiens, homo mikrokosmos i homo mikrotheos (aetemus). Poslednji je onaj koji boravi na osnovnom stanju. Put realizacije jeste iz turbe u stvaranje, iz stvaranja u osnovno stanje. Uenje hrianstva je ovo osnovno stanje. Ono to hrianstvo naziva iskupljenjem, to je razreenje sila turbe i prirode. Uenje o osnovnom stanju lii na aksiomatiku. Aksiomatika trai takve preduslove nekog znanja na kojima je znanje izgraeno, ali koji na skriven nain ostaju ispod praga. Sadraj osnovnog stanja, meutim, nije aksiom, nego antropoloki status, znanje o stavu i mogunost rea-lizacije znanja. 56. 21

1.

Realizacija je aktivna prisutnost onog to je vie nego ivot, to se u ivotu ne razreava, nego razreava ivot i uvruje ga, proima apsolutnim i ini konanim (besmrtnim). 57. Sadraj batine jeste da je turba posledica korum-piranog bivstva, ovek ivi u ovoj turbi, ali je s turbom mogu obraun i osnovno stanje se moe vaspostaviti. Osnovno stanje je zajedniko ishodite budne svesti. moralne intaktnosti i telesnog zdravlja. 58. Osnovno stanje nije specifino stanje, nego je ono normalno. Stalna i neizgubiva svest o ovekovom apsolutnom statusu i stalna spremnost da se on ostvari. Osnovno stanje, odnosno normalno stanje oveka moe se ostvariti samo ako ovek istupi iz turbe. To istupanje se naziva ekstaza, a re znai stajati izvan. Osnovno stanje u njegovoj punoj celovitosti jo nije otkriveno. To je zadatak koji oekuje svoje ostvarenje. Nita nije manje poznato od normalnog stanja ovekovog bia. Pouzdano je da se osnovno stanje moe eaznati samo u meri u kojoj ra neko ostvaruje. Iskljueno je da neko bilo pukom spekulacijom, ili bilo pukom aktivnou, pukim duhovnim, ili pukim fizikim putem nainn i jedan jedini korak. U Evropi su delimini ostvarivai normalnog bivstva veinom bili sveci. Otkrivanje osnovnog stanja mogue je samo u jedinstvu intenzivnog duhovnog udubljivanja i konkretne ivotne prakse. 60. Evropa je postala sredite batina, jer sve ono to se zaboravilo u Aziji i Africi, to je delimino izdato. okuplja se ovde u sasvim novom smislu i jedinstvu, i postaje celina. Ali ako i posedujemo temeljna otkria. nedostaju nam sve pojedinosti. U odnosu na to ta bi trsbalo znati, znamo nezamislivo malo. Ne koliinski. mada su granice i ovde vie nego skromne. Tekoa je to je ovek pogrenim putem stigao veoma daleko. Ni za trenutak ne s.memo da zaboravimo da su pogrene ideje Evropu dovsle na rub provalije. 22

1.

ovek treba sve da prevrednuje. ali bez zaokreta. Proces js vs zaposo. i ako postoji mogunost za rsenje krize. to js samo zato i iskljuivo samo zato to se osea delovanje skrivene evropske i vanevropske batine ve i tamo gde niko ni SLUTIO ne bi. Osnovno stanje nije religija, nije filozofija. nije nauka, jer je ono svima njima temelj. Otkrivanjs osnovnog stanja jeste smislotvorna delatnost. Nita ne preostaje, sem ono to ovek realizuje u sopstvenom ivotu i sopstvenim ivotom. Praksa i teorija su neodvojive. Nemogua su dva stanovita. Vie nema pogleda na svet, jedino moda teorija na razliitim stepenima korupcije, koja izvnre iz korumpiranog naina ivota, iz mranog uma, poremeenog morala, i ona dalje iri srozani smisao, korumpirani moral i bolest. 62. Osnovno stanje nije strateka hipoteza. Strateka hipoteza je pretpostavka koja je svesno konstruisana kako bi se istraivanju osiguralo povoljno napredovanje, i ona ss koristi ak ako njena istina nije ubedlla, ak i onda ako joj je irealnost oigledna. Osnovno stanje je status abso-lutus humanog, on je u svim dobima i kod svih naroda istovetan i prvi stav. 63. Hrianska religija. kao i svaka religija, nedeljni je fenomen. Hrianska batina pak jeste stvar svakodnevnog uma, etosa i telesnosti. Religija ivi u vrlinama i istoti. Batina u oveku. u svetu i u vasionn ostvaruje vaspostavljanje izvornog bivstva. 64. Za religiju je Bog svemona sila; od njega ovek trai zatitu n kod njega se skriva da mu olaka tekoe sudbine. Batina kae da ovek nita sa sigurnou ne moe smatrati svojim to nije pribavio sopstvenom snagom. Nije mu neophodna zatita, i nije dostojno oveka da se pred bilo im skriva. pod bilo iju zatitu. Skrivanje je uvek skrivanje pred stvarnou, a krajnji smisao skrivanja pred samim sobom u Bogu: skrivanje ispred Boga. Neka ovek ne bude ponizan ni pred Bogom. i neka se nigde ne skriva, ak ni u Bogu. 23

1.

Prvo je biti otvoren. Budnost. ovek raspolae svim onim silama koje ra ine najviim biem. 65. Religija je u znaku nagrade i kazne. Batina kae da ono to ovek misli. ili ini, samo je onda ispravno ako se i u ivotu i na drutom svetu unapred odrie nagrade {ihamutrarthaphsabhogaviragah). 66. Ono to religija hoe da postigne jeste spas. Batina kae da i spas pripada turbn samo nije korumpirano bivstvo, nego upravo njegova suprotnost. Ne treba rea-lizovati suprotnost korupciji, nego treba uklonmti korumpirano bivstvo. 67. Religija je proizvod korumpiranog bivstva. Batina je znanje o izvornom bivstvu i obraun sa korupcijom. 68. ovek ne sme da porie trenutak u kojem ivi. kako ne bi izgubio vezu s apsolutom. Poricanje istorijsks situacije i sudbine, i bekstvo od njih, skrivanje je pred stvarnou. Put ka osloboenju moe da otvori samo vernost trenutku. ivotu trenutka bitno pripada religija, zato svaki ovek treba da ima religiju, kao to treba da govori jezikom nekog naroda, da pripada nekoj naciji, da ivi u nekom drutvu i porodici. Istorijska egzistencija je konkretna pojava venog oveka. 69. Religija tei. Ali je uteha samo posledica. Posledica istine u religiji jeste to se ovek utei. 70. Nie je mielio da je konano stanje religiozni ateizam. Po batini to je nereligiozni teizam. 71. 24

1.

Hrianska batina je uenje o realgoaciji bogo-oveka. Suverenim znanjem i snagom uvesti najvie sile u najnie slojeve, i potpunost bivstva iznova uzdii na njegovo izvorno mesto. Batina ovu operaciju naziva teurgija. Teurgija znai uklanjanje korupcije, i s.metanje oveka, sveta i vasione u normalno stanje. 72. Svaka batana se obraa celokupnom ovsanstvu. Adi ne uopteno. nego u istorijskoj datosti eamo hrianstvo zna da je celokugtno oveanstvo jedinstveno. jedinstvo svih rasa i naroda i vre.mena i civilizacija i klasa i kasta i religija, i to ono jedinstvo u kojem svaka razlika zadrava sopstvene crte, i tom teinom individualnog obeleja zauzima sopstveno mesto unutar jedinstva. oveanstvo se u hrianstvu rasipa na autonomne linosti koje se u zajednicu smetaju ne svojom nemoi, nego budno. 73. Kada je pre sto pedeset godina Bader upitan - on je poznavao veliki deo batine i jasan mu je bio i znaaj hrianstva - zato od svog mnogostrukog znanja ne izgradi jedan jedini sistem, mislilac je odgovorio: istorijsko vreme jo nije sazrelo da bi to bilo ko uinio. Danas se ve moe otkriti znaaj ove tvrdnje. Diferencijacija i integracija, odnosno nastajanje linosti i razvoj jedinstva u istoriji su uvek nepravilni i neujednaeni, ali s gledita krajnje realizacije proces uzajamnog dopunjavanja je u svim sluajevima bio oigledan u minulih sto pedeset godina. 74. U Aleksandriji se govorilo da je u arhaikim vremenima celokupno oveanstvo sledilo religiju Seta. Dananjim jezikom bi se to moglo izraziti da je celokupno oveanstvo stajalo na istovetnom i jedinstvenom duhovnom temelju Seta. Taj temelj se naziva batina. Po Jevrejima, Set je bio trei sin prvog para ljudi. Prvi ovek je bio slika i prilika svega to je rope i to je dole - pie Zohar jedinstvo svega to ivi". ,.ovek je bio sredite sveta, i u onom trenutku kada je postao vidljiv, vidljiv je postao svet." U kineskoj batini ovek

25

1.

kao sredite, zajedno s nebom (tien) i sa zemljom (mu), oznaava veliku trijadu (la grande triade, kao to pie Genon), na kojoj poiva svemir. Prvo dete prvog para ljudi bio je Kain, izdanak zemlje", on je doao odozdo, zaet je u tamnoj prirodi i roen iz semena noi. Drugo dete, Avelj, dolo je odozgo, potie iz nebeske prirode. Nijedan od njih nije bio odista ovek. Jedan je bio vie nego ovek, drugi manje. Bivstvo se kolebalo izmeu tame i svetlosti. kao da je bilo u nesigurnosti kako da nastavi. Tama je bila monija. Biblijskim jezikom: Kain je ubio Avelja. Naim jezikom: posle pobune anela i sagreenja oveka ovo je bio trei momenat korupcije osnovnog stanja. Posle ubistva, prema Kabali. Gospod je poslao Adamu anela i poruku: ne reci Kainu nita od onoga to si poneo sobom iz prvog osnovnog stanja bivstva. Poslau ti treeg sina i njemu poveri tajne kako se znanje o drevnom bivstvu ne bi izgubilo do kraja vremena". Tako se rodio Set. Hebrejska batina kae da je Adam u imenu Seta sastavio dva poslednja slova azbuke, sin i tau, i ako se izmeu ta dva slova stavi sakralno jod, nastaje sit, to doslovno znai kamen temeljac, fundament. Prema drugom objanjenju Kabale, Gospod je pre stvaranja sveta bacio u kosmiki prostor kamen, i to je set-hjah (set-jah), bazini kamen. Isto to i aba u muhamedanskoj batini. Posle kolebanja izmeu tame i svetlosti, na sredini konanog sporazuma, Setova mera je izmeu demonskog i aneoskog bivstva, izmeu poravnanja neba i zemlje, on ih razdvaja i spaja, odnosno ostvaruje jedinstvo, on je prvi pravi ovek. U Kini se naziva tai-i. veliki poetak. U Meksiku je Kecalkoatl, pernata zmija, koja istovremeno leti u svetlosti, kao gtgica, i gmie no zemlji u tami, kao zmija. Hebrejska batina kae da je Adam zapisao znanje o zaetku (o osnovnom stanju) i poverio ga Setu. Set ga je dalje predao svojim potomcima, koji su ga odravali budnim do potopa. Posle potopa Noje je zakopao knjigu. To je znanje o prvom bivstvu (etat edenique, kao to kae Genon) i o ponovnom vaspostavljanju prvog bivstva u kvareu, to Kabala naziva Adamovom knjigom. Ko ovu knjigu proita, on zahvata s neposrednog izvora (od prvog oveka). Set je simbol humanog, sredina meu krajnostima, mera svojstava, nije vieslojno preobnlje smee imena i oblika donjih i gornjih sila 26

1.

(namarupa, kao to ui hindu batina). to se danas naziva darovitou, nego upravo intenzivno jedinstvo ukupnih boja, bezbojna svetlost. Svaka darovitost je znak korupcije, takva nemo koja je, kako ne bi nestala, prisiljena da preraste svoju meru. Osnovno stanje je jednostavnost, i u znaku jedinstva. Jednostavno kao dah, i upravo tako sakralno banalno, u odnosu na njega svaka darovitost je komplikovana i bedna, zbrkana i komina. Gde je iva svest o osnovnom stanju, tamo prozirni spokoj i okeanski mir izvornog bivstva uva sebe od krajnosti darovitosti. Ono to je ispunjeno istinom (sat, kao to se u hindu batini kae) nema potrebe da se napree. Darovitost je preterivanje ija je osnova nedostatak. unag-ce protestuje protiv razbojnika, ali isto tako i protiv svetaca. Mir i etos svakodnevice i mudrost. Mudrost i darovitost se meusobno isklluju. Ni Kain, produkt prirodnih sila, ni Avelj, objavljenje aneoske moi, nego Set, nepomerljivo jedinstvo smirenosti u prozirnoj istoti bivstva. Voa i naunik, besednik i umetnik ne doseu osnovno stanje. Treba se uvati da se preterano ne uvebava darovitost, jer je to udaljavanje od normalnosti, uzrok razaranja izvornih razmera, zbrka i nemir, zalud je darovitost predmet divljenja neznalica, ona je uvek uasna i odvratna. Sposobnost razvijena nautrb ostalih poremeti poredak ovekovog ivota, ali isto tako i ivotni poredak zajednice - jer je svaka obdarenost stvar jednokratne i izuzetne konstelacije, nedomaiva za bilo koga drugoga, i hazardna. A osnovno stanje je opte i ostvarivo za svakog oveka. Treba iveti ono to je univerzalno, kae Heraklit. Treba doi do te praznine, kau sankhja i joga i mahajana. Odustanite od svetinje, odbacite znanje, i narod e stostruko biti u dobitku. Odustanite od morala, odbacite obaveze, i narod e se vratiti toplom domu i ljubavi". Ukinuti arenilo, dobro i zlo, razbojnitvo i svetost, i ostvariti bezbojnu jednostavnost. Ono to ovek gleda i ne vidi, to slua i ne uje, to hvata i ne osea" (Lao-ce). 76. Osnovno stanje je verodostojna ljudska egzistencija. Nije prirodna datost i nije istorijski produkt, nego apsolutni metafiziki status, normalno bivstvo na kojem poivaju i kvarna priroda i istorija. Ono to oveka ini istinskim, to nije specifina i jednokratna i 27

1.

indi-vidualna sposobnost. nego ono to je u njemu istovetno sa svakim. Jedno je ono to je potrebno. Ono to ne dotie ni tama uma. ni poremeeni moral, ni bolesna telesnost. to ne eli da bude sveto, ni da bude spaseno niti da ivi u venom blaenstvu, nego eli da realizuje neprolaznu istinitost svoga bia. Eksplikacija mita o Setu jedino je potrebna zbog toga to osnovno stanje ne samo da se ne moe razumeti iz ivota Evropejca, nego je ta injenica poznata samo nekolicini ljudi u Evropi. Ovde su svete knjige shvaene kao da su one zakonici religija i mitologije. i nema se ni pojma da one, na osnovu primordijalnog znanja, ue o vaspostavljanju normalnog ljudskog bivstva. 78. Evropa nema svetu knjigu. Poto je kler TOKOM vekova iznutra upropastio verodostojnost Jevanelja. scijenti-fizam ga razorio spolja, i budui da nikada nije priznao nad sobom punovanost politike moi. postao je kulturnoistorijska tema i izgubila se njegova delotvorna duhovna snaga. 79. Trenutna situacija ima dva motiva: neuveno odahnue varvarstva to je s njega skinut teret dvehiljadegodinjeg hrianstva, i poto vie nema mere, svoje demonske instinkte moe da iivi bez ometanja, a zbog korumpirane sutine vie ga i ne pozivaju na odgovornost. Drugi je prestraenost lakovernih u razvoju: oni vide da su se elementarne sile oslobodile svake duhovne discipline i pod platom trezvenosti su celokupno ljudsko bivstvo dovele na ivicu ponora. Jer svojstvo koje se u novije doba nazivalo um, i pravac nazvan racionalizam, nije svetlost, i razum nema nikakve veze s tim. Um je sredstvo korisnosti, poreklo mu je isto kao i elementarnim strastima (Beme kae Stemengeist), i zato je isto tako demonski i taman kao i ostali iz njegovog kruga -strah, gramzivost, tatina, ljubomora, mrnja i instinkt vlasti. 80.

28

1.

ovek koji nema spiritualnog temelja moe se prepoznati no tome to u svakom sluaju vidi ono to je primamljivo na kratke staze. ovek novog doba probudio je svoj um, jer se on trenutno ukazao kao efektno sredstvo protiv srednjevekovne religije. I probudio je nostalgiju prema primitivizmu, jer je disciplinu civilizacije oseao kao teret. Ha duge staze se ispostavilo da je nastao svet koji je mnogo gori od sveta srednjevekovne religije, jer se nije probudio um, nego demonski mehanizam koji napada iz korena ivota. A za primitivizam se ispostavilo da prirodnom oveku nije svojstvena jednostavna i neduna dobrota nego bestijalnost. Ljudi su dva veka sanjali o idilinom divljaku u romanima i teorijama i u umetnosti i muzici, i imitirali ra i divili se svemu to je varvarsko i elementarno, sve dok nisu uspeli da ostvare mogunosti istrebljenja naroda i koncentracione logore, masovna ubistva i svetske ratove (da i ne pominjemo raspad zajednice, propast porodice, unitenje morala i duhovnu anarhiju). Jer ono to zaista karakterle 19. i 20. vek, to ni izdaleka nije ideja humanosti koja osvaja sve vie prostora, kao to se s naklonou razglauje, i kao to se ini na kratke staze. Ne socijalizam i demokratija, sloboda i jednakost, istina i mir i blagostanje, nego oeloboenje divljih instinkata praumskog ljudodera jeste ono to su irili i pothranjivali sentimentalni rusoizam i tolstojevtina, na primitivce orijentisano slikarstvo i vajarstvo i muzika, psihoanaliza koja budi elementarne instinkte i obraunava se s preprekama. Sloboda i jednakost, demokratija i socijalna pravda samo su lana imena bestijalnih divljaka, i kako oveanstvo ivi sredinom 20. veka, to vie nema nikakve veze ni s idealima, ni sa humanizmom, ve sigurno s jednim raspomamljenim i primitivnim stanjem srozavanja u podlatvo. A kakvo je olakanje donelo ovo podlatvo, pokazuju karakteristino zagluna buka i haos nastali u teoriji i u umetnosti i u drutvu. i meu bezbroj novih nacionalnih drava, to se, opet na kratke staze, smatra uopte procvatom i osloboenjem i ispoljavanjem pravde bez premca. 81. Ha spiritualnom podruju prisno se osea samo onaj ovek koji zna da se sve kree u suprotnostima izuzev jedne take, i prema tome zna da nema uma bez tamne demonske sile, i nema predimenzioniranog humanizma bez bestijalnosti, i to je um vei tiranin, time je i 29

1.

mehanizam unitavanja ivota snaniji, i to iskljuiviji postaje humanizam, i bestijalnost provaljuje s elementarnijom silinom. uang-ce ne odbija podjednako sveca i razbojnika zato to je voleo paradokse, nego zato to mu je bila jasna polarna priroda bivstva. Zato jedno drutom pripadaju dobro i zlo, pravda i nepravda. idealizam i materijalizam, instinkt slobode i teror. Postoji samo jedna jedina taka gde prestaje suprotna napetost sila bivstva, gde nema slaganja ni kolebanja, jer krajnje dva ujedno dri jo krajnjije jedan. To je ono to hebrejska batina naziva Set. To je temelj sveta, tao uang-cea, odnosno etat primordial, osnovno stanje. Omogueno je neometano iivljavanje instinkata varvarstva, ali onaj ko ovo iivljavanje realizuje, ne moe to da uini bez loe savesti. Svakome je jasno da time izdaje najuzvienije stvari. Otrov trenutne situacije zbog toga nije toliko neometano iivljavanje varvarskog instinkta, ija je posledica spoljna kriza sveta, nego je mnogo vie zaplet-uspavljivanje to je nastupio zbog iivljavanja i kao posledica napora - pomeanog s olakavanjem - vrenog radi uzaludnog uspavljivanja grie savesti; muno komplikovano stalno laganje prema unutra i prema spolja. Niko od toga nije osloboen ko god poini neverstvo prema Jevanelju. 83. Izvan jevaneoske egzistencije sve ostalo je neza-konito. Ilegitimna egzistencija ne samo to znai da ona nema teine, nema ozbiljnosti i nema znaaja, i zbog toga je nsbitna ve znai u prvom redu da ilegitimna zemaljska vlast i njeno bilo kakvo malo priznanje poveava mo korupcije, i ona je smetnja koja se rasprostire na celokupno oveanstvo da moe da istupi u dan". 84. Ne bi trebalo ni uzimati u obzir uas onih koji vsruju u razvitak kad to ne bi bilo paradigmatino za ono to se u Evropi zbiva dve hiljade godina. Teorije, mada su vsinom ograniene, jesu dobronamerne teorije, od kojih. modrazumevajui i njihove autore, niko nikada nita nije rsalizovao. To je um povuen u pasivnost koji se i ranije \vekklanjaopredturbom, inisadaneininitadrutodo to se pokorava onim silama nad kojim bi trebalo da zapone uzdizanje.

30

1.

85. injenica da Evropa nema svetu knjigu ima presudan znaaj. Ima samo religiju i filozofiju i nauku, odnosno neto to izvire iz turbe i nemono je kad se suoi s njom. Turba je zbrka koja potie od pogrenog shvatanja smisla bivstva. Religija i filozofija i nauka su produkti korupcije, i oni nemaju moi nad korupcijom. Svete knjige su pisana dela koja kazuju ta je izvorno bivstvo, ta je poremeaj, kako ga je mogue ukloniti i vaspostaviti izvorno bivstvo. 86. Ha pitanje ta je smisao bivstva, odgovor glasi: smisao svako donosi zajedno sa svojim biem. on je jednokratan, lian, nezamenljiv i nenadoknadiv, za njega ovek zna i sem njega niko drugi. Smisao ovek dri otvorenim u sebi kao zadatak. Ispunjavanje zadatka nije nita druto do realizacija smisla bivstva. To je ono to ovek ini svojim ivotom u svome ivotu od svoga ivota za svoj ivot. 87. Pravi smisao krize: svi mi danas, ovde, ivimo ve odavno u takvoj stvarnosti koja daleko predupreuje stepen nae realizacije. Izmeu realizovanog i stvarno ivog sveta postoji praznina od mnogo stotina godina. Mi smo u zaostatku za stvarnou. Sami sebe ne moemo da sustignemo. Zaglavili smo se u svetu kojega ve odavno nema, samo u svojoj bespomonosti verujemo da se nalazi u nama i oko nas. To je razlika izmeu istinske egzistencije i nevaeeg. zastarelog sveta koji je postao irealan, i prvi uzrok krize. Moda e oveanstvo tek posle hiljadu godina stii tamo gde se ve odavno nalazi. Naime, ako za to vreme realizuje ono to je ve do dananjeg dana trebalo da realizuje. Ona stvarnost. u kojoj danas i ve odavno zaista ivimo. jedinstvo je celokupnog oveanstva, i unutar njega vaspostavljanje linog smisla svakog ljudskog ivota. 88. U krizi realitet ima dvostruki smisao. Jedan je patnja i olakanje patnje. To je realitet religije, filozofije i nauke. Drugi je korumpirano bivstvo i oslobaanje od korupcije. To je realitet hrianstva. Izmeu 31

1.

njih razlika je dve hiljade godina. ovek dve hiljade godina ivi u realitetu hrianstva. i dve hiljade godina ne realizuje hrianstvo. Zbog toga ovek ne shvata smisao svoga ivota. Treba uzeti u zatitu ivot protiv ivih. 89. Umesto da se ovek poduhvati uklanjanja patnje i olakavanja tekoa, ovek mora da prihvati patnju i da je uini smisleno.m. ivot bez patnje nema smisla. To je ono to se naziva ozbiljnost ivota. Ono to olakanje tskoa eli, to je laisser aller, znai bie kako bude. S tim greh nema nikakve veze. To nije nita druto do sa stvarima bijati ale. Ostati nebitan i neozbiljan i beznaajan. ivot ne postaje gnusan zbog greha, nego - ako ovekI10C P1IS M1 II lili I 11 O I G MJMIOCI |n;, 90.

Temslj spiritualnosti siakog iaroda i u svim vremenima bila js svsta knjiga. Aie nastaje druga. U doba krize, kao to vidimo. postoje potresi, ali stie novo. kao posle znme prolee i posls noi zora. Ha ovu prijatnost su naseli i mnogo ozbiljniji, jer odista jedva da i postoji neto opojnije do li pomisliti da ne trsba nita initi. pogotovo se ne trsba brinuti, jer iz samrtne kulture automatski se raa potpuno nova i svea. i opasnosti nema. 117. Ova fenomenalna zab.luda duhovne tromostn postala je dogma. Kultura je pojam koji tekos krizs diskusijom pomera s ovekovnh plea. Primer svojstven dslatnosti nauke koja uiva u takvim mislima u kojima se sjajno moe dremuckati. Ne kao da nije umesna. Ali ona uopts nije takva univerzalna kategorija razumevanja kao to bi voleli da je prikau. U svakom sluaju, vie disciplina, kao to su sociologija. istorija religije, etnologija. istorija filozofije. istorija umetnosti (veinom je re o prilino improvizovanim jedinicama). pokuavaju da unutar istorije sveta shvate kulturu kao matematiku konstantu. Srsdinom 20. veka. kada snage kvarsa postaju svs monijs. i razvijaju ss takvs razmsrs propasti kojs prets unitenjem celokupnog oveanstva. odnosno kada je s.mrad lea stare kulture preplavio ceo svst. a nova nee da se pojavi nigde. ak ni u klici, cela teorija je postala sumnjiva. Nije re o realitetu. Improvizovani pokuaj, i nije nainjen za one koji hoe da ponovo steknu sebe, nego za one koji hoe da olakaju sebi, ali no bilo kojoj ceni, tekoe turbe. 118. Bilo je pokuaja i da se od istorije naini univerzalna kategorija razumevanja. i nasuprot toms to jo nigds nije iskrsla misao moe li se zajsdnika turba. koja se rairpla na celo oveanstvo. nazvati istorijom. i ako moe, vredi li. Istorija nsma vrstu taku. U novije vreme su mnogi pomislili da je to razvoj. ali se ispostavplo da je to glupost.

40

1.

Istorija je vie nego scijentian pojam. Istorija je seanje los savesti korumpiranog oveka koja mu ne doputa da bilo ta zaboravi od svojph mranihdela. Zato istorija samo utoliko olakava stvarne tekoe da sve to se zbilo smatra prirodnim. Meutim. iz istorije sveta se ns mos nspustiti da je ona nezaboravni katalog grehova korumpiranog oveka. 119. Istorija p.ma samo seanje, dakls pouku. ali napred ne ume da naini ni jedan jedini korak. Istorija protivrei samoj sebi. jer ne naprsduje, nsgo se vrti u mestu. Grka batnna ovo okretanje u mestu zove trokuo^ uEgeoeo^ a hnndu batina ccnicapa. Bs.me ga naziva Angstrad. Ruski mislioci ga tumae kao apokalppsu. Oitovanjs kvarnog bpvstva u oveanstvu koje se odvojilo od osnovnog stanja. Moe se govoriti o temeljnim reima mislilaca, pesnika - ne vie od jedne, dve, moda tri ili etiri rei -za koje se vezuju sve ostale, i ako se ove izgube, sve ostalo vie nema smisla. I batine veinom poivaju na temeljnim reima. Evropa ivi od rei koje je u celini preuzela iz grko-rimske batine, odnosno poslednje intaktne i kompletne batine. Kad ne bi bilo rei logos. ne bi bilo Evrope. Ali ako bismo joj oduzeli ideju, kosmos, od dve hiljade godina jedva da bi neto preostalo. Nacionalni jezici ive od ovih univerzalnih rsi. i ako ovek celom svetu eli da neto saopti, koristi ove rei. Meutim. sruila se granica razdvajanja izmeu helsnstva i drevnog doba, sprema se ostvarenje jedinstva oveanstva u vremsnu i prostoru, i zahtev za sve iri renik je sve hitniji. Na ivot. miljenje. perspsktiva vie nisu razumljivi bez batins. Hindu batina je ona koja je najvie asimilovana do sredine 20. veka. Obrazovani slojevi su itali budizam. iri krugovi jogu i sankhju, ali Iedantu jedva. Trsbalo bi znati ceo niz rei, ali ima i onih ije je razumevanje obavezno. Nae postojanjs je preraslo na jezik. bez odreenih rei ne moemo da izaemo na kraj sa sopstvsnim ivotom. Nekoliko takvih rei: atman. maja. Guja, samsora. dharma. brahman. katrija. Asimilovanje haldejske astrologije zbilo se u toku jedne jedine generacije. Oko a.lhemije egipatskog porekla postoje tskoe. Iako usmeravanje ovekovog indivi-dualnog i zajednikog ivota ne

41

1.

mos biti pouzdano bez misli alhemije. Obe ss grane kpnsske batine - batine Lao-cea i Konfuija - mogu smatratn gotovo opte-poznatima. Tako isto budizam sa svojom hinajanom i mahajanom. Poslednjih godina se pojavilo vie temeljnih knjiga o Kabali. Jo su nepoznata velika izvorna dela. O Iranu tek jedva da znamo poneto. U prvi plan nisu izbili sufi ni muhamedanska batina. Batina predkolumbovske Amerike, meksika, jukatanska i peruanska. jo su u etnolokom stadijul!u. Tisapalkonja, 13. novembar 1960.

42

/ / JEVLNELJE I POSLLNICE

1. Bog nije tajna. Tajna je to postoji neto izvan Boga. Bog je oevidno nevidljiv. Misterija nije Bog. nego svet, kao to nije misterija duh, nego priroda, nije dua, nego telo. Nije teko poznati Boga. Deu et Jalne, kae prorok. poznaj Boga. rvbGi TOV lcupiov, ge apostol Pavle. Oskudno i jadno je bilo ono oveanstvo koje je natpis u Delfima protumailo: poznaj sebe sama. Izvorni smisao natpisa yvd)0i aestbg sasvim sigurno je bio: poznaj da si boanski. Kada je Isus govorio o boanskoj sutini svoga bia, Jevreji su poeli da leleu. A Isus je navodio iz psalama (Psalm 82.6), i rekao: Nije li zapisano u vaim zakonima da ste bogovi (elohim atem), i sinovi vinjeg svi? 2. Jevanelje na mnogo mesta govori o istovetnosti Boga i due. Sasvim je verovatno da je ovakvih mesta bilo mnogo vie, i da su bila jasnija, ali je bitno docnije isalevljeno. Ono to je preostalo tako je preoblikovano da Isus govori o istovetnosti svoga bia s Bogom. I ova mesta su prilino mutna. Isus sebe ponajvie naziva bei ha-adam, odnosno sinom oveka. Ovaj izraz gotovo potpuno odgovara induskom uuea i znai da je ivo bie, sigrtni i prirodni ovek. U hebrejskoj batini to je suprotno od epo ha-ruah, to znai duhovni ovek, od bei ha-elohim (sin boji) i od mu ha-ruah (a\troloe. Dvojica oi u oi. U ovom odnosu nema ispod, ili iznad. U svakome je oslovljavao Boga. 52. Strah ini neistim. Ukal>a lice Boga u oveku. S one strane svakog poraza i nsuspsha. pobede i nas\ kavanjailoma otvorena su vrata ovskovog pravog doma."" 53. ivot je rast prema apsolutu koji svako nosi u sebi. Nema sumnje da je apsolut u meni. i ovaj apsolut neposredno govori s Bogom. Ne treba izvoditi asketske vebe da bi ra ovek dosegao. Nije nuan post. ni specifina gtraksa. Isus je doiveo dovoljno prigovora zato to je pojeo svako jelo. njegovi uenici nisu postili, a ni subotu nisu praznovali. ..Jedno je ono to je potrebno." Osim pokoravanja Bojem zakonu nita ne znai nita, jer je sve drugo posledica tog jednog. Izgleda kao da je Bogoovek istupio iz poretka sveta. Nije tako. jer sve to je istinito on ne brie. nego osnauje". A to nije istina, nalazi ce u onome to kae, ..bilo da je sistem i milosre, oseaj. tvrdnja. izreka, um i zakon, razdrobie ce". 54. Sud Bogooveka nije nad celinom naih misli i dela i rei. ili naeg ivota, nego nad naim biem. Bogoovek je celovito ostvarsnje ljudskog. Sve ono to je u ivotu oveka istina i ostvareno. bez obzira na doba. na poglsd na svet. na narod. na psiholoke motive, kao univsrzalno i konano definisano ljudsko, samo je to no njegovoj meri. Ns prema tome ta je rekao, ili uinio, ne prema njegovom ivotu, primeru, nego prema njegovom biu. Drutvo ili 60

1. drava. jedinka ili porodica. delo, in ili ideja. mogu biti istina samo u odnosu na njega. Sve to nije uspelo, pad je u odnosu na n>ega. ili odlomak, sramota, glupost ili zabluda. Sve to odstupa, odstupa od njega, to je greh. greh je u odnosu na njega, njegovo izbegavanje i daja, i njega vrea. Ne primiti ra k znanju nije ogranienost. nego propust. Poricati ra beznadean je pokuaj. Isus je realizacija istovetnosti Bogooveka. 55. Vie crkvenih otaca pripisuju znaaj tome to jc Isus roen kao Jevrej u porobljenom narodu, u niskoj kasti, duboko dole, u au ha-arecu, meu ..obinim oloem", kao jedan od mnogih. Znamo da su mu njegovi neprijatelji davali pogrdna imena. nazivali ra kopilanom ene u menstruaciji (uaucep u-ben ha-tsdda). K. Bruner je negde (ne kae gde) naao aluziju. a ona je sramotna za kasnija predstavljanja Hrista. koja prikazuju mukarca prijatne pojave. Prema izvoru K. Brunera. Isus je veoma nizak, goljav, zastraujue mrke koe i crns kose. rutav, slab ovek, s telesnom manom. ..Kako ce niko ne bi pozivao na to da je nakazniji i lomniji." 56. Kada je u sebi sa.mom Boga uinio prisutnim, Isus nije ostvarivao sliku ni misao. ni ideal niti znanje. nego akt boanskog postojanja. ono buknulo prosvetljenje u kojsm ce no prvs prirode prstvara u razgovstnu sunsvu svstlost. Samopregor je buknulo prosvetljenje: ti si moj, i ja sam tvoj. - Halai: Video sam Gospoda i upitao sa.m ra. ko si, a on mi je odgovorio: ti jesam", - ...ko ja jesam, on je, a ko je on, ja jesam" (Aitare/a aranjaka, 22, 4, 6). 58. Iluminacija, to jeste sadraj Jevanelja, samo je drugostepeno potresna i duboka, mona i sveta, u prvom redu je razumna. Zato je nezamislivo da ce ljudski ivot bilo individualno, bilo drutveno, u dravi ili u porodici, drugaije ostvaruje nego prema Jevanelju. to od toga odstupa. kao to Jevreji kau, jeste elili.i, nitavna opsena, fikcija koja oveka gura u sve veu tamu i ija je posledica sve vea patnja.

61

1.

59. Iluminacija je prozirni smisao za koji je svet postao potpuno proziran. Ko je ovladao njime, on raspolae vrhovnom vlau. Ovu vrhovnu vlast Jevanelje naziva epvaiu (hebrejski reuta). Za Isusa je zapisano: govori kao neko ko ima vrhovnu vlast. Kad progovori, neto ce otvara. Tama ce razilazi. Svaka njegova re je posveenje. Posveenje je stupanje u dan. Eouoia je mo, rasteruje neistou i sile mraka i oslobaa sile sveta svetlosti. Prema hebrejskoj batini, reutom raspolagao je samo onaj ko je od Boga dobio poseban nalog.60.

Ko ima vrhovnu vlast, on vlada prirodom. kao to smiruje poudne sile, obuzdava vetrove i stiava uzburkano more, s tri ribe nahrani pet hiljada ljudi. i vaskrsava mrtvaca. Ova praksa ecouaicc Isusu nije prijatna. udotvorna sila je magijska praksa koja ce moe nauiti, ak i nije naroito visoka sposobnost i njsna praksa nije bezopasna. Treba nainiti razliku izmeu znaka (a4uaiov). to je prisustvo vrhovne vlasti. i arolije (tgrata), koja menja zakoniti poredak sveta. Prvo uvek donosi svetlost, drugo esto poremeenost. Epvoia ce u Indiji naziva siddhp, i uzvieni je ovek no mogunosti retko koristi. Isus je svoju snagu primenjivao samo ta.mo gde drugo nije mogao da uini. i ako bi za nekoga TRMC otvorio dan. 61. Praksa vrhovne vlasti je Isusu draga samo u jednom jedinom sluaju - ako nekoga moe da oslobodi greha. ..Greh je najnii stepen realizacije oveka." U mnogo sluajeva i nije nita drugo do tromost i lo ukus. Za Isusa je greh posledica u poetku poinjene nevernosti prsma Bogu. Greh oveka ini moralno korumpirani.m, umno dsfadirani.m i telesno bolesnim. ovek osloboen greha - um, moral, zdravlje - ponovo stupa u legalan odnos s Bogo.m. Dok je ovekov um degradiran. korumpiran i bolestan, jedina istovetnost je neostvariva. Isus grenika dodiruje svojom rei (tohim atem - vi jeste bogovi) i on ce oisti. ..Poi i prikai rtvu." ..Ne fei vie." ..Tvoja te vernost odrala." 62.

62

1. Ono to Jsvan!)sl>e naziva 7rioTi. to je potgtuna ds(|or.macija izvorne rei. Vera jc svojstvo intelskta. i samo je u Aleksandriji dola u sukob s drugom stranom intelekta. sa znanjem (ugios,). Ali i tamo je mane, znaio poverenje, a ugts; struno znanje. Iz nesporazuma nastaje ona nerazumljiva raspra vera - znanje. koja je trajala hiljadama godina, i traje i do danas. U Jevanelju 7ricmeno od postanja sveta'' (Matej 25, 34). Kazau sakriveno od postanja sveta" (Matej 13, 35). 81. Ko radi na ostvarivanju carstva Boga, nije u slubi istine, nego je u znaku milosti (hesed). On ne sudi, nego voli. Nije re o grehu, nego o zabludi. Ko otkrije jedinu istovetnost, on otkriva istinu, a istina oslobaa". Ali nita nije tee nego u oveku probuditi svest o 68

1. bezgrenosti. Korupcija je demoralizovala ovska, i nije teko to to je on postao kalan, nego to je poeo da ce dobro osea u kalu, ak je poeo da pokazuje otpor buenju, i da osea averziju. i nauio je da samog sebe u ovom kalu opravdava i brani. Iz tromosti i kukaviluka nastalo je za njega posebno uivanje, sve vie ce prljati, a neistoa mu je postala uivanje i slast, i ve je sklepao teorije da je to uvek tako bilo i tako e i biti, ak to tako i treba da bude, i fantazam je govoriti o zdravom umu i moralu i zdravlju. Svet je izgraen na korupciji. Proroci su oveka pokuali biem da isteraju iz njegovog zaguljivog skrovita. Narod ce plaio besa proroka, ak ih je i potovao, kako ce ne bi morao pokretati iz svoje loge. Isus ljudima nije postavljao zahteve ni potraivanje, nije ih podstrekavao ni bodrio... jer Isus nije oslovljavao volju, nego je narodu otvarao oi za neto to do tada nije video" (Bruner). 82. Carstvo Boga u alhemiji je Magnum Opus (Veliko Celo). Alhemija ne pravi razliku izmeu materije, due, duha. Poetni je pad do najmanjih pojedinosti pokvario celokupno stvaranje. Ako izvorno stvaranje elim da postavim na njegovo mesto, istovremeno treba da radim na rasprivanju tame uma, greha i bolesti tamo gde je to jedno. Alhemija traga za centralnim postupkom kojim ce proces korupcije moe obrnuti. Magnum Opus nije delo jednog oveka, nego onih koji su - kao u mahajaii - pobedili u sebi mo kvarei, ali ce ne smiruju u spasenju, nego ce posveuju iskupljenju sveta. 83. Apokalipsa ne znai nita drugo do napajati ce u neprekidnosti korupcije (istorija sveta) tamo.m uma, grehom i boleu, i na kogadu dospeti u katastrofu u kojoj ce svet raspada. U apokaliptici zemlja ostaje zemlja, svet svet, ovek ovek. Apokalipsa je u vremenu. Eshaton znai krajnja situacija. Prva i poslednja. Alfa i omega. Izvan vremena. Osnovno stanje je eshaton. Carstvo Boga je ovakvo krajnje stanje izvan vremena i iznad vremena. U eshatologiji su jedno zemlja, svet, ovek, priroda, bivstvo, Bog. Hrianstvo je u svojoj potpunoj celini eshatologija. 84. Smatrati osnovno stanje, a otuda carstvo Boga, egzis-tencijalnim pitanjem fatalna je profana filozofska zbrka... Ovde oveka ne vode 69

1. egzistencijalni interesi (ve-no blaenstvo. spas), nego e za ostvarivanjem boanskog bia bez kojega ovek bedno propada". 85. Beme o Svetom Duhu kae da je heilige Begierde, sveta e prosvetljena udnja - produhovljena priroda - prig-tomljena raspomamljenost. 86. Jevanelja Sveti Duh nazivaju lUEPca avane. Isus ga je svojim dahom predao i

70

1. uinio sebe prisutnim u venom oveku. S vama sam sve do kraja ovoga sveta." 88. Sveti Duh je ona sila s kojom ovsk ostvarujs carstvo Boga. Jedan jedini korak ostvarenja ne moe se izraziti ni milijardama svetlosnih godina. P\'e\)da gg)s, akiQeiaq jeste jedinstvo univerzalne orijentacije i transparentne egzistencije. Prvi stlpanj je prepoznavanje istine, drugi - biti u istini, trei - biti radi istine. iveti u takvoj atmosferi istine da oveku nisu potrebni posebni dokazi. Evo celine, i ona je bezgranino vie nego to moja ula mogu da shvate. Ko ce otvara celini. on sam postaje proziran. Istupa iz svoga skrovita, odustaje od obezbeenja. Ne eka spasenje, nego preuzima na sebe beskrajno delo iskupljenja. Nije mu potrebna odbrana, ni religija, teorije, jer nee da olaka sebi, i nee sebe da izuzme. nego upravo da uroni, i hoe da vaspostavi stvarnost sebe i sveta. Svaku tamu je rasprio. Stoji nepokriven i ne skriva nita u sebi ni od sebe. Za svakoga stalno pripravan i otvoren. A/^eOeict. to jc ova nepokrivenost. Sudelovati u istini koja je uvek ovde u potpunoj celovitosti. Samo ko ce otvorio, on ume da ce ispolji. 90. Duh istine je sposobnost vezana za Isusovo lino bie. Ali je on ovu svoju sposobnost uinio prenosivom i upotrebljivom za svakoga. Otvorio je Sveti Duh za oveka. Hrianstvo je posveenje u spoj gornjih i donjih sila. Razhtmeti da nema posebno ni tamne udnje. ni svetlog uma. nego neprekidno paljenje svetlosti iz noi prve prirode. Preobraaj prve prirode u duh. Jednostavnije reeno -realizacija. Jer je stvarnost samo ono to ostaje. A ono to ostaje jeste duh. Gornje nainiti prisutnim u donjem i donje u gornjem. Boga uneti u oveka i oveka u Boga. Kae ce da je posveeni hrianin u prva dva stolea (kasnije je ta sposobnost nestala) raspolagao razliko-vanjem duhova" To je btkrc; 7P'E1)catsog - hebrejski: livhon em ha-ruhoth. Pod pojmom btkhlok; treoa razumeti da ce od oveka moglo odvojiti sve to je uzgredno (u Indiji: upadhi). odnosno to je samo svojstvo, to je u njegovom biu iz sveta preuzet bioloki, ili psiholoki, ili astralni

71

1. veo. to je priroda i boja i oblik (u Indiji: namarupa), to isto tako malo pripada oveku kao i njegov drutveni rang, imanje, uloga, ili titula. Ono to ce zbilo posle prva dva stolea, i to ce i od tada stalno zbiva, jeste da ce ovek brka s njegovim svojstvima. odnosno s uzgrednostima koje ne pripadaju njegovom biu. Kao da je ovek fizika sila. darovitost. To je njemu odlika. To mu je greh. To je njegova individualnost. Dkrgok; ume da odvoji ono to nije on. Od primetnog biolokog i psiholokog i astralnog organizma ume da razlikuje konkretnu ivu osobu. onoga koji je odista ovde i prisutan, koji odgovara i koji. kao to Jevanelje kae: ..govori s tobom". Onaj u kome je pojam bkrkns; postao svestan, on providi kroz gusto tkanje posledica otelotvorenja, i zna da sve to je organ, element koji pripada razliitim slojevima oivstva, i organizam bia gradi od ovih elemenata. dok za to vreme on ostaje negtromenjen. Kabala kae da ono to ce naziva svojstvom, to je u astralnom svetu varavi krljavi duh koji ce zbog ivotne udnje zalepi za oveka, opsedne ra i postane ovekov parazit. Uitelji hebrejske batine znali su imena ovih krljavaca i umeli su da ih isteraju. Tragovi ovoga znanja nalazs ce i u Jevanelju. Ne treba ce boriti protiv individue. nego protiv duhova koji su je opseli. U svakom sduaju ko ivi u svojoj obdarenosti. on ne ini nita drugo do to uvebava svoje darove, a da i ne pribavlja saznanja o svom istinskom biu. On ne vidi drugo do povrinu. oblik i ime, boju i veo. i ono u e.mu ivi jeste komplikacija, optereenje, teina, zbrka i opsena. 92. Nijedno posveenje ce ne moe definisati. Ako neko to pokua, ma i povrno, ali poznaje sufi, tao, jogu, kineski an i japanski zen, hasidizam, on zna da je svetlost koja ce oituje svuda ista. U vremenu ce javlja bezvremeno jedinstvo poetka i kraja. I vano je samo jedno, ono to ovek ostvari. Posveenje nema ekstenzivnog ispoljavanja. Hrianstvo nema ni svoje kosmologije. ni uenja o drutvu, ni zakonika, ni filozofije prirode. Hrianstvo jeste posveenje. Jedan jedini korak. Stupanje u dan. 93. Buda je iveo pre Isusa vie od petsto godina i verodostojno je sve to je sauvano o njegovom ivotu i uenjima. Ne na taj nain da bi

72

1. ce mogao kontrolisati svaki njegov korak, niti da je svaka pribeleena re stvarno izgovorena. Meutim. za to i nema potrebe. Vano je da nije oduzeto nita, a to je dodato, proizlazilo je iz uenja na nain koji ce no sebi razume. Sve to znamo o poetku hrianstva nije tako nedvosmisleno, i potresno je to ra ne proimaju mig i legenda, niti religiozna revnost i preterivanje. nego neto drugo teko i sramno. Nepodozrivi i ne slute kakve ce zamke kriju u dananjem obliku Jevanelja, i kakvo je znanje i oseanje neophodno kako bi neko ispravno protumaio sporna mssta. Postoji jedna jedina proba: tekstu ce nikada ne smsmo primicati od pozadi. iz naeg vremena, nego uvsk spreda. iz pravca batine. 94. Uenje Jevanelja nije religija. a hrianstvo je ipak ve prilino rano postalo religija. Ali ako je ve religija. nije princip svetske moi, a ipak je to postalo. Ali da li je religiji bilo neogthodno da opravdava svoje bie naknadno prokrijumarenim delovima i iskrivljavanjem izvora? Da. Ali je principu svetske moi jo vie bilo neogghodno da sebe sama opravda religijo.m. Ve dve hiljade godina jedva da je bilo generacije koja u nekom vidu - bilo kao sekta ili filozofija ili monaki red - nije gtrotestovala protiv toga. Ali bilo u kom vidu da ce javljala, svoju izvornost je odmah zaboravljala i otpoinjala je da ce instalira u svetu. U prvo vreme hrianstvo je svesno i zbog svetovnog interesa, zlonamerno. sasvim pouzdano poinilo itav niz falsifikata zbog moi. Tekst Jevanelja jc na veoma mnogo mesta preinaen, mnogo teksta je isputsno. a jo vie dometnuto. Upravo zbog toga manju greku ine one moderne kritike Svetog pisma, u toku otprilike dve stotine godina, koje tako grubo haraju no Jevanelju. Vee su poinili oni koji su u prvim vekovima no nalogu odreenih monih grupa isputali opasna mesta i za interese istih grupa ubacivali prijatne reenice kako bi im&li na ta da ce pozivaju. Neobino je da onda protiv toga kiko nije protestovao. Od one sile koja ce oglaskla u Jevanelju, vea je bila samo nsjakost koja ce javila posle Isusa. Pohod protiv hrianstva je u 20. veku dospeo do take da je dovedeno u sumnju istorijsko svojstvo Isusa. Poto je prethodno vie njih stavilo na kocku ovu pretpostavku, Artur Drjus ju je podrobno izloio u vie knjiga (Mit Hrista, Jevanelje no Marku, Gnostiko poreklo hri-hcmcmea, i tako dalje). Po Drjusu, Isus nije iveo i 73

1. Jevanelje je sastavljeno u Aleksandriji od egipatskih. iranskih, grkih i hebrejskih elemenata. Drjusove knjige su pre karakteristika dananjeg doba i ba i ne dotiu pravu situaciju. Re je o scijentifinoj sofistici kojom ce sve moe dokazivati, praksa metoda je ve postala politiko sredstvo moi i zvanini krivotvoritelji istorije ce slue ovom naunom sofistikom. 96. Prema takozvanoj pozitivnoj teoriji hrianstva Jevanelje je religija objavljenja i monoteizma. to hrianstvo nije religija. to je jasno. Ali to je objavljenje i monoteizam, to zvui kao da je hrianstvo neto vie u odnosu na sva ostala duhovna objavljenja. Izvor svake batine je objavljenje, jer je svaka od njih pojava nadljudske stvarnosti. I nema batine iji temelj ne bi bio Jedno. to dublje ovek zalazi u predistorijska vremena, ova injenica je sve pouzdanija. 97. U hrianstvu mora da ce pojavi sve to mu je ovek porekao, i iz hrianstva mora da nestane sve to mu je ovek dolagao. Prva hrianska zajednica je malena sekta koja ne zna ta e sa svojom ostavtinom. Ova zajednica je opisana mnogo puta, ali, izuzev pijetista, nije bilo nikoga ko je o n>oj mogao da oformi naroito visoko miljenje. ak i najverovatniji, istovremeno je najporazniji sud Nieov. Zaguljiva i ograniena pristrasnost male jevrejske porodice, teka i bezvazduna atmosfera geta s uasno sitniarskim i beznaajnim razdorima. Ono to je u celosti potresno jeste kako je ova smetena, uznemirena, straljiva grupa zaista siromanih duhom - anije ha ruah. kao to kae Isus -, odnosno gladnih duha. mogla da izdri takvu teinu pod kojom ce kasnije stropotao obrazovani i bogati i moni svet. 99. Apostol Pavle je bio farisej, to je znailo da ce u prividu, u kojem je iveo, sve sjajno slagalo. Svetenstvo je privid zakona odravalo s nesalomljivom strogou, a privid zakona ce sjajno slagao s gtrividnom opravdanou svetovne vlasti i s prividnou morala.

74

1. Kada je poao u Damask da progoni hriane, kao da ra je zgodila munja, pao je s konja, uo je glas Isusov i svi prividi su ce odjednom rasprili. Nastavio je put, ali sada ve ne protiv hriana, nego uz njih. Proputovao je ceo istoni basen Sredozemnog mora, osnivao crkvene zajednice, mnogo govorio i mnogo poslanica napisao. 100. S Isusovog lica zrai 7tX.epo(popia. spokoj neposredne pouzdanosti srca. Nema prizora koji sebe ne bi obeleio na ovom licu, ali nema ni onog koji bi poremetio svetlost u venosti proienog raspoloenja. Isus je boanski hesed bez ostatka ostvario u sebi, onu nenost koja izvire iz nadljudskog znanja i onu pitomost koja izvire iz moi neizmerne snage. Isusov glas ce ne koleba, on je neposredan i kratak, sve kae odjednom, i to je dovoljno. 101. Od svega ovoga kod Pavla nema nita. Glas mu je ekstatian, govori neuvene rei uz munu urbu i nahukano uzbuenje. Neprekidno ponavlja kao neko ko razume, ali ne ume nita da uini ni sebe da natera. Neto uvek izostavlja, nema veze s praksom sopstvenog ivota. odnosno ne ume da ostvari, ne ume da prenese ono to misli u podivljalu svakodneviiu. Ha licu mu izmuenost. kao i kod Avgustina, Tereze, Jovana od Krsta, Paskala, Kjerkegora -, izoblieni zanos od kojega ce Nie toliko plaio. Pavle ne razume boansku istovetnost. Ono u emu ivi nije istovetnost. samo entuzijazam, ali ne zna zato. Pavle je sklon da sebi sline smatra ludama (uopoi 5id Hr(oto\'). Razumem, ali ne znam. isto ludilo. Istina je da je to ludost zbog koje dahe i hita, doivljava brodolom, zbog koje ce zatvara, zbog ega ra mlate, proganjaju i na koncu ubijaju... 102. Apostol Pavle, kae Harnah, nepopustljivo ce suprotstavio takozvanoj prirodi morala, celom moralnom sistemu dobrih dela, religioznim ceremonijama i raznovrsnim hrianstvima bez Hrista, i dve hiljade godina ko je god na ovoj liniji gtreduzimao borbu, uvek ce pozivao na Pavla. Pavle nijednog trenutka nije zaboravio ekstatino uzbuenje svoga preobraanja, i ko ce mai njegovih poslanica. toga e dirnuti ovaj zanos. To je u njemu pouzdanost i to

75

1. je odbrana. Biti izbaen iz sedla. Terete ivota ne olakava Bog, nego avo. Prava opasnost udobnog ivota nije avo. nego Bog. Poev odatle, sve to je izvan hrianstva, nezanimljivo je. Mir? Mesija je odbacio mir i spokoj i sigurnost. Treba ce izmiriti s ovom veitom borbom. Treba primiti patnju stotinu hiljada novih roenja.103.

Pavle nije imao pojma o osnovnom stanju. Nasuprot prvom stvaranju i prvom oveku, on neprekidno govori o novom stvaranju (kaptj KTIOII;) i o novom oveku (tcaivoc, avGporcoc;). Ne zna da je ono za to kae da je novo.. ve staro. Svet iskupljenja je dublji nego svet stvaranja. Ekhart: ovo je prodor u vii svet nego to je prvo stvaranje. On je kod Damaska doiveo obraanje (uerdvoia, teuvah), odnosno drugo, pravo roenje od duha, i Isus mu je sam otvorio beskraj, i sam ga je posvetio u nadljudsko postojanje. Ipak, jedno nije pogreno shvatio, a to je da nije re o linom ili socijalnom spasenju, niti o ivotnom programu. ovekov je ivot ovde na zemlji pod optubom duhova negde duboko dole ispod sve svetlijih stupnjeva. a dua ih dosee samo onda ako ce oisti posveenjem ( ueiovoia, teuvah). Jevanelje nije egzoterino uenje, nego uzdizanje bivstva na njegove gornje stulnjeve. Osnovno stanje je ovekov status absolutus. Kao sadraj: otvorenost prema univerzalnom znanju; kao ivot: prozirna istota. Pavle i ne pokuava da to dosegne, ili bar shvati. A to nije status absolutus, to je nuno relativno, nije batina, koja postoji jedna, nego religija kojih ima mnogo. Ko ivi bez osnovnog stanja, treba da ivi u religiji. Njegov ivot. meutim, razreavaju ve istorijske sile. On ce utkao u vreme, i u suprotnosti, i treba da je dijalektian kao velika religiozna bia Evrope, takvi su Avgustin, Tereza, Jovan od Krsta, Paskal, Kjerkegor, Nie. 105. Pavle ne razume Svetog Duha. Ono to ivi i radi u njemu, naroito to govori i pie, planira i ui i vaspitava, grda i hvali, naroito kako sebe baca kao rtvu, on je vie kao neki raspomamljeni aneo. 106. Jedna od temeljnih rei Pavlovih poslanica jeste bpssios,. Znai istinski ovek. Dpsos, treba razlikovati od sLg|(rtjs,. Airaioc, je pravednik, on je istinski, i u pravu, on poseduje istinu. U uzvienom 76

1. znaenju re koristi Platon > svojoj Dravi, kada kae da je temelj zajednice bisoott), odnosno pravednost. Disoios, je ono to je zakonito i opravdano. Saglasno je s poretkom sveta. Disg|, boginja pravednosti, isto tako pazi na postupke oveka kao i da zvezde krue svojim putanjama (Heraklit). A\z(piq je onaj u kojem ce meusobno pokrivaju misao i re i in, zato je on proziran i ist ovek. U rei Siicaioc, ima nekog moralnog isticanja, re sLt|u, zatvorio je horizont. Ako ne napusti nita od ara istorijskog prisustva, opredeljuje se za gubitak glave. I ako je oggguba istinita, kao to stvarno jeste, da postavka, dogma, princip, ubeenje mogu biti skrovite, i idu nautrb otvorenosti, onda je i od istorijskog prisustva mogue nainiti skrovite. Nigde bolje se ne moe sakriti od stvarnosti kao u otvorenost, i to tako da tog oveka niko nikada vie nai nee. Nema opasnijeg zarobljenitva nego biti zarobljen u slobodi. ovek biva stvaran, ali gubi svoju istinigost bia. 119. Istorija je puki ivot. Naggutenost od istine (od Boga). Ko svoj ivot zasnuje u istoriji, on bira napu-tenost.

80

1.

120. Istorijska egzistencija se baca u krizu i zatvara oi pred svakom izvesnou. Napredak - razvoj - sve tee - borba za opstanak dijalektika. Poto se odustane od apsoluta, posledica je loa savest. Ali se baca i u lou savest i mrcvari se u muenitvu (amor fati). Gotovo celokupan na ivot protie u noi - u bolesti, u grehu, u mesearstvu - i gotovo ceo na ivot je borba s noi. Ali je znak ludila ako je neko, s vernou koja dosee do neba, privren noi, i svojim ivotom uzdie slavu tame, samo zato kako ne bi pribavio ni jednu jedinu izvesnost izvan svesti o baenosti. Kako u strahu od lanog spokoja ne bi naao drugi temel. sem onog jednog s kojeg moe da razori sve konano. Istorijska egzistencija bi trebalo da gleda, opijena zanosom vremena, rastakanje sila ivota. Tisapalkonja, 16. decembar 1960.

81

tlntihrist

1.

Antihrist je, kae Ferdinand Ebner, najsnanije egzistencijalno ispoljavanje duhovnog nemira proizalo posredstvom Jevanelja. Nemir je zapoeo onog trenutka kada je Isus izgovorio prve rei meu Jevrejima koji su ce, oarani svojom izab-ranou, u dvostrukom ropstvu, pod Rimljanima i svojim monicima, borili radi odravanja svoga ranga i oekivali oslobodioca, ali i meu uenicima koji su inae vie spavali nego to nisu. Ono to ce, nasuprot Jevanelju, naziva istorijskim hrianstvom, nije nita drugo do rezultat neuvene iritacije koju je izazvao Isus. Dve hiljade godina borbe da ce od Jevanelja nita ne ostvari. Isus oveka postavlja u svet koji on vie ne moe smatrati nepostojeim; pred boansko bie pred kojim ce vie ne moe ukloniti; na do tada nezamisliv stupanj sopstvenog bia za koje vie ne moe da ne pribavi saznanje. Izgleda da je jedini nain uklanjanja praviti ce kao da ce nita nije zbilo. 2. Prvi pokret je da odvoji sebe od njega, iako zna da je to jedina ozbiljnost ne samo njegovog ivota, nego vekovenosti celokupnog oveanstva, ne samo konani poredak sopstvene sudbine, ve i sudbine svakog oveka. Poremeen je u svojoj korupciji, i zato je poremeen u svojoj zemnoj udobnosti. Trebalo bi da uradi ono to je najjednostavnije, ali ne ini to. Ne uvia ono to je jedino razumno, i ne prihvata ra i pored toga to zna da je sve ostalo nevano. To je neuvena tama, o kojoj govori Jovan, koja nije u stanju da primi svetlost. Jer tama, kae Bader, nije odsustvo svetlosti, nego terror lucis, uasavanje od svetlosti. On bludi oko granica uvianja i isprobava svaku mogunost, samo kako ne bi nainio onu jedino potrebnu. 3. Za vrlo kratko vreme samo uenje Jevanelja tone u pokazanom otporu tgrotiv Jevanelja. Ceo otpor u celini je beznadean i oajan. Ali ce vie ne vidi da postoji hrianstvo, samo nekoliko istih i svetlih glava koje su osamljene. Uskoro ve, samo posredstvom iritacije znamo da postoji hrianstvo; neto to ce gtreutkuje uz optu saglasnost. Nita ra ne obeleava ni u religiji, ni u svetenstvu, ni u drutvu. Ovde je ve samo kao neto to je poreknuto i gadato. Ovde je kao Antihrist. To stvara istoriju i podstie dogaanja. to je84

masa koja ra opkoljava bunija i trijumfalnija, jo bre ce zaboravlja izvornost. A kada Konstantin Veliki die na vlast hrianstvo koje je postalo religija, jedva da je i preostalo neto da ce pokvari. 4. Batina je velika forma ljudskog bivstva. Velika forma ima dva svojstva, apsolutnu orijentaciju i transparentnu egzistenciju. Jedna bez druge ne postoje. Ceo horizont razuma je otvoren i osetljiv. Samo ljudsko bie je potpuno prozirno. Jer ce svetu svojoj celokupnosti otvara samo onome i u onoj meri u kome je i ukoliko je vrsto jedinstvo misao-re-in. Svaka batina je otelotvorenje velike forme. Batina ce uvek raspoluuje na istom osetljivom mestu, tamo gde ce susreu univerzalni razum i prozirna egzistencija. Dva dela raspoluenog jedinstva jesu religija i svet. U formulaciji drutva: duhovna (brahman) i viteka (katrija) kasta. Re i in ce meusobno ne poklapaju. Njihov odnos je da nijedno ne moe da opstane s drugim, i nijedno ne ume da opstane bez drugog. Religija i svet su srednja forma ljudskog bivstva. Individua i kolektiv ce ovde razdvajaju. U drutvu ce odvajaju jedna od druge duhovna i upravljaka kasta. U ljudskom ivotu ce odvajaju re i in. 6. Srednja forma ce opet raspoluuje, na filozofiju i na nauku. Ostavtinu duhovne kaste nasleuje filozofija, a upravljake nauka. Filozofija je uvek teorija, nauka je uvek praksa. a i npafyq. Filozofija ne moe s naukom, ali ne moe ni bez nauke, ni nauka ne moe ni sa filozofijom, niti bez filozofije, jer ce forma bivstva raspolutila gde je jedinstvo najosetljivije. Filozofija eli da realizuje transparentnu egzistenciju bez univerzalne orijentacije, nauka univerzalnu orijentaciju bez prozirne egzistencije. Filozofija je tako postala samovoljna, a nauka je potonula u demonizam nerazumnog uma. Najkarakteristiniji primer za to je istraivaka strategija ljudskog bivstva i porekla, koje je izgraeno na dve osnove: na zoologiji i na mehanicizmu. 7. Mera verodostojnosti batine jeste objavljenje. Ta mera je apsolutna. Objavljenje je neposredno. U objavljenju ce oituje jedan takav krut85

istine koji ne zahteva dokaze, jer ce nalazi izvan dokazivosti. Objavljenje je razumevanje ivota no tome to je vie nego ivot. Verodostojnost izvan batine mogla je da stvori samo nauka. Mera verodostojnosti nauke jeste egzaktnost. Egzaktnost je nainjena no tragu i no uzoru na objavljenje, ali egzaktnost objavljenja nikada nije stvarna, ve patos izraza. Mera verodostojnosti batine i nauke u osnovi ce ne razlikuje no tome to obe imaju razliit patos. Nauka nema istinu, samo stvarnost (takozvani fakti), i zato je stvarnost egzaktne nauke bez istine. to znai da od onoga to kae nauka, ak i ako to odgovara ukupnoj celini stvarnosti, ne sledi nita. Nije razumevanje, samo informacija, a ona nema egzistencijalno obaveznu valjanost. 8. Nauka ce opet raspoluuje na prirodnu i duhovnu nauku. Prirodna nauka potie iz magije, svojstvo joj je poznavanje a ne znanje, zbog toga je na temeljima mehanicizma i zoologije, a ne na h\tianom. Posledica je to je bivstvo siromanije za jednu kategoriju. Budui da postoji samo stvarnost. ona nema istine, nema osetljivosti za vrednosti, to znai da je ravnoduna i neutralna. Ono to je ravnoduno, ne prisiljava na zauzimanje stava, a to je u njemu jo i najbolje. Prirodna nauka je zato prinuena da atui, na i slui u Evropi instinktu alasti, zasnivanju lai, nasilju i izrabljivanju. Duhovna nauka je zapravo bila posveivanje, ali je zaboravala svoje poreklo. Jednim delom je teila da postane prirodna nauka. odnosno stala je u slubu vlasti (pogleda na svet) i svoj ideal je traila u patosu egzaktnosti. Drugim delom je izgubila svoje mere i pretvorila ce u puku individu&lnu samovolju. Ni religija, ni filozofija, ni nauka nisu pogodne da ovek dosegne apsolutno znanje i da utemelji svoj ivot. Sve tri predstavljaju olakavanje tekoa ivota, odnosno skrivanje pred istinom. Bivstvo svedeno na ivot koje je uvereno da je ivot razumljiv sam no sebi. Naputenost od istine. U religiji i u filozofiji jo ivi nostalgija, u nauci ne. Ono to kae nauka, bilo ta da je, na nita ne obavezuje. iveti bez istine (aXf)0eia, gde aleteja znai otvorenost prema bivstvu) znai iveti u X k Q e , odnosno izgubljeno i zaboravljeno, skriveno, u tami, u omotau, sklonjen u turbu, ne pribaviti znanje o tome gde je ovek, ta radi, i ta je smisao i posledica onoga to ini.86

10. Batina ima teoriju bivstva i tri ontoloke evi-dencije: Osnovno stanje - kad ga ne bi bilo, ovek ne bi znao za svoj poetni i univerzalni stav, nezavisan od doba i konstelacije, stav koji ce protee na svakoga. Turba - kad je ne bi bilo, ovek ne bi znao za to da je njegov ivot u svetu korumpirani vid izvornog. Os.oboenje - kad ga ne bi bilo, ovek ne bi znao za to da iz turbe moe da ce istupi i da ce osnovno stanje moe vaspostaviti. Hrianstvo unutar batine korupciju ne trai posebno u umu (kao Indusi), ili u moralu (kao Jevreji), ili u telesnosti (kao helenstvo, moderno doba), nego nalazi put koji ce u jednoj jedinoj taki obraunava sa celokupnom korupcijom. Ono uenje koje govori o ponovnom uzdizanju oveka i sveta na svoje izvorno mesto - naziva ce Jevanelje. ivotni poredak zasnovan na Jevanelju - naziva ce hrianstvo. Istorijsko hrianstvo je pokvareni ob