VISOKA POSLOVNA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA

IZ ČAČKA

Seminarski rad

Predmet:

Operativni menadžment

Tema:

Benčmarking

Profesor: Student:

Dr Dragan Milačić Filip Juvan

Broj indeksa:

299-061/2015

Beograd, decembar 2015.

Sadržaj:

1.Uvod…………………………………………………………………………………1

2.Benčmarking………………………………………………………………………..1

3.Efekti benčmarkinga………………………………………………………………..3

4.Inovativnost benčmarkinga kao inovativnost kontrolinga…………………………5

5.Zaključak…………………………………………………………………………….6

6.Literatura…………………………………………………………………………….8

1.Uvod

Jedan od glavnih ciljeva širenju prakse benchmarkinga u svetu predstavljaju nagrade za kvalitet koje zahtevaju sprovođenje benchmarkinga. Najznačajnije su Deming nagrada koju je 1951. godine u Japanu ustanovilo Udruženje japanskih naučnika I inžinjera, zatim Evropska nagrada za kvalitet (European Quality Award –EQA) ustanovljena 1992. godine od Evropske organizacije za upravljanje kvalitetom te Malcolm Baldrige američka nagrada za kvalitet koju je ustanovilo Ministarstvo trgovine SAD-a 1987. Godine s ciljem povećanja konkurentnosti američke industrije. Početne ideje benchmarkinga u pismenom obliku nalazimo u delu kineskog filozofa I generala Sun Tzua "Umeće ratovanja" već u 4. veku pre Hrista. Sun Tzu navodi: "Kada znaš i sebe i druge, nećeš biti u opasnosti čak da vodiš i stotinu bitaka; kada znaš samo sebe, imaš polovinu šanse za pobedu; kada ne znaš ni sebe ni druge, izgubi ćeš u svakoj bitci"

I grčki istoričar i filozof Plutarh svoje je najveće delo "Uporedni životopisi" temeljio upravo na benchmarkingu upoređujući biografije poznatih Grka I Rimljana: smatra se kako je glavni motiv za ovo delo bilo bolje razumievanje i unapređenje saradnje Grka i Rimljana. Iako ovi autori govore o događajima i mislima aktualnim svkovima pre nas, one nadilaze vreme i prostor u kojem su nastale i mogu se primeniti u pojašnjavanju onoga što predstavlja savremenu praksu benchmarkinga u organizaciji.

2.Benčmarking

Benchmarking je tehnika komparativne analize kojom se traga za najboljom praksom koja će voditi ka superiornim performansama neke organizacije. Benchmarking je nova reč koja se uvodi u teoriju i praksu menadžmenta početkom 80-ih godina XX-og vijeka, a svoju punu primenu doživljava samim krajem XX-og vijeka. Danas i velike i male organizacije koriste benchmarking kao tehniku, „alat“ i instrument za povećanje konkurentnosti, težeći prvoklasnim performansama. Osnovu benchmarking-a čini reč „benchmark“ u značenju: standard za poređenje referentnih tačaka, oznaka visine, oznaka za nivelaciju pri merenju zemljišta i modela.

Postoje mnogobrojne definicije benchmarking-a. Navest ćemo samo neke od njih koje izražavaju suštinu ove korisne tehnike u strategijskom menadžmentu:

„Benchmarking je kontinuelan proces merenja proizvoda, usluga i praksi prema najžilavijim konkurentima ili onim kompanijama koje smatramo industrijskim liderima“ (David T. Kearns, CEO Xerox korporacije).

„Benchmarking predstavlja sistematski kontinuirani proces merenja i upoređivanja poslovnih procesa jedne organizacije u odnosu na poslovne procese lidera bilo gde u svietu radi dobijanja informacija koje će pomoći organizaciji da preduzme akcije za poboljšanje svojih performansi“.

„Benchmarking je kontinuirani proces identifikacije, razumevanja i prilagođavanja proizvoda, usluga, opreme i postupaka kompanije s najboljom praksom u cilju poboljšanja vlastitog poslovanja. Ovaj proces u sebi uključuje:

• upoređivanje kompanije i njenih delova s najboljima, ne ograničavajući se na istu delatnost ni istu zemlju gde se delatnost obavlja;

• upoređivanje proizvoda i drugih aktivnosti kompanije s odgovarajućim aktivnostima drugih kompanija iste delatnosti, kako bi se definisali najbolji;

• komparaciju proizvoda i usluga kompanije s proizvodima i uslugama konkurenata koji imaju vodeće rezultate;

• upoređivanje tehničkih rešenja kompanije u cilju izbora najbolje opreme za specifične primene;

• primena najbolje definisanog poslovnog procesa;

• planiranje budućih pravaca razvoja i aktivno prilagođavanje novim trendovima;

• zadovoljenje i nadmašivanje potrošačkih očekivanja.“

Zajedničke karakteristike prethodnih definicija benchmarking-a su:

• benchmarking je kontinuelan proces;

• benchmarking podrazumjeva merenja;

• benchmarking može biti primenjen na sve aspekte poslovanja (proizvodi, usluge I praksa);

• benchmarking je usmjeren na kompanije poznate kao industrijske lidere;

• fokus benchmarkinga je na praksama;

• benchmarking nije mehanizam za određivanje resursa koji treba redukovati;

• benchmarking je proces otkrivanja i učeće iskustvo;

• benchmarking nije program;

• benchmarking nije pomodarstvo;

• benchmarking je nov način poslovanja.

U teoriji postoji više podela benchmarking-a. Mi ćemo istaći podelu koju vrši autor Harrington i to:

• interni benchmarking

• eksterni konkurentski benchmarking

• eksterni industrijski (kompatibilan) benchmarking

• eksterni generički (transindustrijski) benchmarking i

• kombinovani interni i eksterni benchmarking.

Metodologije procesa benchmarking-a su raznovrsne tako da ćemo izložiti metodologiju

kompanije Xerox, koja je jedna od najpoznatijih i najviše korišćenih metodologija. Ona se sastoji od pet faza.

3.Efekti benchmarking-a

Da bi se na pravi način sagledali efekti benchmarking-a mora se konstatovati da uspešan benchmarking predstavlja kontinuirani proces osluškivanja okruženja, kao i permanentno prilagođavanje tom okruženju. Smatra se da današnje savremene kompanije i njihov menadžment, ukoliko žele da jednog dana zauzmu prvo mesto i budu lideri u svojoj oblasti, moraju permanentno vršiti benchmarkiranje. Potrebno je stalno istraživanje prakse najboljih kompanija i implementacija najboljih rešenja u sopstvenu politiku i način poslovanja.

Benchmarking-om se stvaraju nove drugačije kompanije koje vremenom postaju lideri u svojoj branši. Liderska pozicija kompanije omogućava: širenje tržišta, povećanje profita, veći rejting menadžmenta, veće zadovoljstvo zaposlenih, brojne nagrade I priznanja, koje sa sobom nose i moć kompanije. Primena benchmarkinga u poslovanju može osigurati brojne prednosti:

• unapređenje kvalitete proizvoda i usluga

• unapređenje poslovnih procesa

• snižavanje troškova poslovanja

• povećanje zadovoljstva kupaca

• otvaranje novim poslovnim mogućnostima

• usmeravanje na postizanje maksimuma u poslovanju

• postizanje konkurentske prednosti

• povećanje kreativnosti unutar organizacije

• unapređenje kvalitete organizacije u celini

• povećanje profita.

Navedene prednosti benchmarkinga značajan su podsticaj u istraživanju obežja ovoga instrumenta te njegovo integriranje u širi kontekst poslovnog upravljanja.

Osnovna podela benchmarkinga je podela na interni i eksterni benchmarking. Interni benchmarking organizacija sprovodi unutar "kuće", dok se eksterni sprovodi upoređivanjem s nekom drugom organizacijom. Kod diferencijacije benchmarkinga po vrstama, važno je krenuti od pitanja s kime se organizacija upoređuje i yašto se upoređuje. S obzirom na to s kime se organizacija upoređuje razlikuju se sledeće četiri vrste benchmarkinga:

1) interni benchmarking

2) eksterni konkurentni benchmarking

3) eksterni funkcionalni benchmarking i

4) eksterni generički benchmarking

Interni benchmarking predstavlja upoređivanje unutar iste organizacije. Pri tome se upoređujupojedini centri odgovornosti, ali i funkcijska područja, poput nabavke, proizvodnje, prodaje, marketinga i sl. Kako se vlastita organizacija smatra najboljim mestom za početak benchmarkinga zbog niskih troškova te lako dostupnih i detaljnih podataka, većina organizacija započinje benchmarking proces internim benchmarkingom.

Eksterni konkurentni benchmarking obuhvata upoređivanje organizacije sa njezinim direktnim i najjačim konkurentima ili organizacijama na drugim tržištima koje se bave istom delatnošću. Upoređuju se proizvodi, usluge, procesi, udeli na tržištu, stopa rasta, povrat na investirano, stepen zadovoljstva kupaca i sl.

Eksterni funkcionalni benchmarking označava upoređivanje s najboljim organizacijama u svetu koje sprovode slične procese u različitim industrijama, pri čemu benchmarking partneri imaju slične tehnološke i tržišne karakteristike. Činjenica kako se ne radi o ravnomernim konkurentima, olakšava saradnju između organizacija, pristup informacijama te sprovođenje benchmarking procesa.

Eksterni generički benchmarking predstavlja upoređivanje s najboljim organizacijama nezavisno o delatnosti kojom se bave ili tržištu kojem pripadaju. S obzirom na to što se upoređuje, razlikuju se sledeće tri vrste benchmarkinga:

1) procesni benchmarking

2) izvršni benchmarking i

3) strategijski benchmarking

Procesni benchmarking u središte interesa stavlja pojedine poslovne procese i operativno poslovanje. On posmatra poslovne procese, kao što su uzimanje narudžbina, naplaćivanje, pružanje usluga kupcima, strateško planiranje i sl. Usmeren je na identificiranje najbolje operativne prakse u odnosu na one organizacije koje se bave sličnim poslom ili pružaju slične usluge, njezino proučavanje i implementaciju te prakse u drugoj (vlastitoj) organizaciji.

Izvršni benchmarking polazi od procene proizvoda i usluga konkurenata te tako omogućuje menadžerima procenu položaja vlastite organizacije na tržištu. U prvi plan stavlja cenu, tehniku kvaliteta, brzinu te druge karakteristike proizvoda i usluga konkurenata. Ovaj je oblik benchmarkinga postao standardno sredstvo postizanja konkurentske prednosti u različitim industrijama.

Strategijski benchmarking usmeren je prema pronalaženju uspešne, pobedničke strategije kojom se dugoročno osigurava konkurentnost organizacije na tržištu. Rezultati I poboljšanja koje donosi, sporija su i vidljiva u dugoročnom razdoblju, za razliku od procesnog benchmarkinga koji osigurava poboljšanja u kraćem razdoblju.

Vrsta benchmarkinga koju će organizacija odabrati, zavisi o brojnim činjenicima poput ciljeva i strategije organizacije, položaja na tržištu, stepena tehnologije koji primenjuje, snage konkurencije i problema s kojima se susreće, vrsti proizvoda i usluga koje nudi kao I dostupnosti informacija. Ne postoji univerzalna vrsta benchmarkinga koja bi bila primenjiva za sve organizacije i to u svim slučajevima. Organizacije vrlo često kombinuju dve ili više vrste benchmarkinga: u praksi je česta primena konkurentnog i procesnog benchmarkinga.

4.INOVATIVNOST BENCHMARKINGA KAO INSTRUMENTA KONTROLINGA

Kontroling je savremena filozofija i koncepcija poslovnog upravljanja kojom se povećava sposobnost prilagođavanja organizacije neprekidnim unutrašnjim i spoljašnjim promenama.

Kako je sposobnost prilagođavanja temelj vitalnosti, to se i trajni poslovni uspeh može graditi samo korišćenjem instrumenata koji omogućuju bolje i brže prilagođavanje u sve dinamičnijoj i kompleksnijoj okolini. Kontroling je u zavisnosti od obležja okoline prolazio kroz razvojne faze registratora 50-ih i 60-ih godina prošloga veka, navigatora 70-ih godina te inovatora nakon 80-ih godina. Skladno razvojnim fazama kontrolinga oblikovane su i odgovarajuće koncepcije, a to su hronološkim redom:

*računovodstveno orijentisana,

*informacijski orijentisana

*upravljački orijentisana

U nastavku se prikazuje savremena i celovito izgrađena upravljački orijentisana koncepcija kontrolinga. Cilj upravljački usmerene koncepcije kontrolinga je povećanje sposobnosti reakcije (efikasnosti) i aktivnog prilagođavanja (efektivnosti) sastava vođenja kako bi se ostvarili ciljevi preduzeća odnosno porast sposobnosti aktivnog i pasivnog prilagođavanja promenama unutar i izvan poduzeća. Taj svoj cilj kontroling ostvaruje pomoću koordinacije i integracije, tj. usklađivanjem na istim i na različitim hijerarhijskim nivoima. Kontroling je komponenta vođenja socijalnih sastava, stoga se sve više nalazi ne samo u preduzećima, bankama, osiguravajućim društvima i slično već i u neprofitnim organizacijama, vladinim organima, bolnicama, obrazovnim ustanovama itd. Prema ovoj koncepciji, osnovni podsastavi menadžmenta su sustavi vrednovanja, planiranja, kontrole, informacijski sastav, sastav organiziranja i upravljanja ljudskim resursima. Kontroling koristi različite instrumente pojedinih podsastava tako da ih uzajamno usklađuje i objedinjuje, čime sepovećava transparentnost sadašnjeg stanja i potencijalnih mogućnosti. Benchmarking je u tom kontekstu instrument planiranja i kontrole jer on omogućuje upoređivanje.

5.Zaključak

Sposobnost neke organizacije da uči i da se menja, da uči brže od drugih i da naučeno brzo pretvori u akciju, jedina je konkurentska prednost koju ona može da kreira i poseduje. Benchmarking, kao tehnika komparativne analize, omogućava učenje od najboljih organizacija i traganje za najboljom praksom kako bi se kreirale performanse koje bi vodile ka sticanju konkurentske prednosti. Najbolje prakse služe kao pokretači promena, a benchmarking nam nudi najbrži put do značajnijeg unapređenja performansi u funkciji kreiranja i sticanja konkurentske prednosti. Iako ne postoji opšteprihvaćena definicija benchmarking-a ili tačnije postoje mnogobrojne definicije benchmarking-a, mogu se izvući zajednički denominatori istih. Koja će

se vrsta benchmarking-a koristiti u konkretnim situacijama zavisiće pre svega od predmeta benchmarking-a, ciljeva i rezultata koje treba ostvariti, vremena i resursa koji stoje na raspolaganju, nivoa iskustva u benchmarking-u i dostupnosti izvora dobrih primera prakse (spremnosti za partnersku saradnju). Najbolje prakse se stalno menjaju, te stalan proces benchmarking-a pomaže da organizacija identifikuje šta joj je potrebno sa ciljem opstanka u trci i kreiranju konkurentske prednosti.

Perspektiva benchmarking-a, kao tehnike komparativne analize, u funkciji kreiranja i sticanja relativne konkurentske prednosti, u uslovima sve bržih promena i globalnog okruženja ostaće i dalje jedna od najkorisnijih menadžment tehnika, tehniga strategijskog ali i operativnog menadžmenta.

Literatura:

*Knjige:

- Benčmarking, Milorad Janković, Univerzitet Sinergija, Bijeljina- Poslovne finansije, Marko Ivaniš, Sandra Nešić, Univerzitet Singidunum- Benčmarking kao instrument savremenog kontrolinga, Prof. dr Nidzara Osmanagić

Bedenik, Mr.Vlatka Ivezić- Strategijski menadžment, dr B. Mašić- Strategijski I operativni menadžment, Prof. dr Ranko Lončarević

*Websajtovi:

- www.wikipedia.com - www.scribd.com