BEOGRADSKE NADBISKUPIJE

Uvodna napomena

Uvod u problematiku

Farmakognozija

Farmakološki aktivni sastojci lekovitih biljaka

Biljne droge, poreklo, sakupljanje, sušenje, pakovanje,

čuvanje

Fitoterapija, fitopreparati

Kontrola kvaliteta

Terminologija

Diverzitet lekovite flore Srbije

Formalno pravna zaštita lekovitih biljaka

Praktične mere zaštite samoniklih lekovitih biljaka

Determinacija lekovitih biljaka

Izdanak

Koren

Cvet

Plod

Seme

Samonikle lekovite biljke naših krajeva

O partnerima

5

7

8

9

16

12

16

19

26

29

30

32

33

38

40

43

45

46

122

Sadržaj:

5

Uvodna napomena

Priručnik pred vama nastao je kao radni materijal tokom stručne obuke u oblasti samoniklog lekovitog održane u okviru projekta „Socio-ekonomsko osnaživanje žena u ruralnim oblastima jugoistočne Srbije“, koji zajednički realizuju Karitas Slovenije, Caritas Beogradske nadbiskupije i opštine Boljevac, Knjaževac, Aleksinac i Ražanj. Projekat finansira Ministarstvo spoljnih poslova Slovenije, a ima za cilj da pomogne ženama sa sela da, kroz usvajanje novih stručnih znanja i osnovnih preduzetničkih veština, budu u stanju da od svojih proizvoda i usluga zarade, kako bi bile ekonomski i društveno snažnije.

Priručnik je sadržajem prilagođen polaznicama obuka, pa je prvenstveno namenjen početnicima u ovoj oblasti. Nadamo se da ćete u ovom priručniku pronaći potrebne informacije i neke tražene odgovore, te da će vam biti koristan u vašem daljem radu.

7

Uvod u problematikuGotovo da je suvišno isticati značaj biljaka za čoveka. Svako zna da kiseonik koji udi-šemo u potpunosti potiče od biljaka, da su biljke izvor hrane, drveta, papira, vlakana, lekova... To je korist, ali ljudi su i bića sa emocijama. Kakav bi svet to bio bez lepote koju doživljavamo pred šumom, livadom, cvetom, bez čokolade, vanile, grožđa, maslina…

Lekovite biljke, kao malo šta na svetu, istovremeno su lepe, blagotvorne i korisne. Leko-vita svojstva biljaka potiču od biohemijske aktivnosti njihovih metabolita. Raznovrsnost njihovog blagotvornog dejstva, posledica je sveukupnog biodiverziteta, ostvarenog tokom evolucije.

U našem narodu postoji izraz: “Koliko boljki, toliko i travki”. Tradicija upotrebe biljaka za lečenje kod nas, izuzetno je bogata i duga i predstavlja značajno kulturno nasleđe. Iz godine u godinu, međutim, raste potreba za eksploatacijom naših samoniklih lekovitih i aromatičnih biljaka. One predstavljaju značajnu komercijalnu robu (sirovi i sušeni biljni materijal, aktivne supstance, farmaceutske sirovine, seme, rasadni materijal), ali i naše zajedničko bogatstvo, kojim treba pametno i racionalno gazdovati, da bi i buduće generacije mogle da uživaju u njemu.

Svaka vrsta biljaka predstavlja jedinstven genetički potencijal, biohemijsku i farmace-utsku laboratoriju u malom, i zato je iščezavanje neke biljke nenadoknadiva šteta, jer sa njenim nestankom, nestaje i mogućnost da se pronikne u njene skrivene tajne.

Da bi ste doživeli svu lepotu biljaka koje vas okružuju, da bi ste znali kako da ih racional-no berete i koristite za očuvanje zdravlja, potrebno je da znate sledeće:

• Koje su najznačajnije samonikle lekovite biljke?

• Kako se prepoznaju?

• Gde se mogu naći?

• Smeju li se brati?

• Kako ih brati?

• Kako sačuvati?

8

Danas se oko 30% postojećih medicinskih preparata proizvodi od biljaka. Biljne sirovine se dobijaju kako iz samonikle lekovite flore, tako i gajenjem odabranih vrsta. Zato je važno da se biljke upoznaju kroz proučavanje njihove morfologije i sistematike, jednom rečju njihove biologije.

Stručnjaci različitog profila se bave lekovitim biljkama. Studenti farmacije u toku svojih petogodišnjih studija detaljno izučavaju primenu lekovitih biljaka. Predavači na ovom kursu su profesori i asistenti na predmetima botanika i farmakognozija, sa Farmaceut-skog fakulteta u Beogradu.

FarmakognozijaFarmakognozija je nauka o prirodnim lekovitim sirovinama - drogama. Ubraja se u osnovne farmaceutske nauke i predstavlja jedan od stručnih predmeta u nastavnom planu za obrazovanje diplomiranih farmaceuta. Naziv ove naučne discipline vodi poreklo od grčkih reči “pharmacon” (lek, otrov) i “gnosis” (znanje). Farmakognozija je kompleksna nauka koja definiše biološko poreklo prirodnih lekovitih sirovina, način njihovog dobijanja, makroskopski i mikroskopski izgled, hemijski sastav, kontrolu kvaliteta, delovanje i primenu. U okviru ovog predmeta stiču se i znanja o biosintezi, izolaciji, prečišćavanju i strukturnoj analizi prirodnih lekovitih sastojaka. Takođe se obrađuju fitopreparati, kontrola njihovog kvaliteta i principi i mogućnosti realne i racionalne fitoterapije. Za razumevanje farmakognozije neophodno je predznanje iz biologije, botanike, organske i fizičke hemije.

Pod drogama u užem smislu podrazumevaju se osušeni biljni i životinjski delovi ili or-gani i prirodni mineralni proizvodi. Droge u širem smislu su biljni i životinjski proizvodi koji se dobijaju jednostavnom preradom biljnih i životinjskih organa ili se kao takvi nalaze u prirodi (masna ulja, etarska ulja, smole, gume, oleorezine, oleogumirezine, balzami itd.).

Najbrojnije su biljne droge. Njihov naziv se izvodi iz latinskog imena biljne vrste ili roda koji se stavlja u genitiv i latinskog naziva biljnog organa koji se koristi u lekovite svrhe. Uz naziv droge se uvek navodi i njen biološki izvor, tj. biljna vrsta od koje se do-bija droga i familija kojoj ta vrsta pripada. Npr: Belladonnae radix, Atropa belladonna, Solanaceae; Gentianae radix, Gentiana lutea, Gentianaceae; Anisi fructus, Pimpinella anisum, Apiaceae.

9

Farmakološki aktivni sastojci lekovitih biljaka

Najveći broj farmakološki aktivni sastojaka biljaka svrstava se u grupu sekundarnih metabolita (predstavljaju produkte sekundarnog metabolizma). Sekundarni metaboliti u biljnom organizmu imaju adaptivnu ulogu (odgovorni su za prilagođavanje biljke uslo-vima njene životne sredine) i deluju zaštitno (sprečavaju infekcije tkiva, štite biljku od prekomernog ultraljubičastog zračenja, suvišne transpiracije itd.). U organizmu čoveka i životinja mnogi sekundarni metaboliti ispoljavaju specifična farmakološka delovanja (nosioci lekovitosti biljaka, aktivni principi). U izvesnim slučajevima za lekovito delova-nje odgovorni su primarni biljni metaboliti (ugljeni hidrati, proteini, lipidi).

Biljne droge se koriste ili za izradu odgovarajućih fitopreparata ili za izolaciju lekovitih sastojaka.

U najznačajnije farmakološki aktivne sastojke biljaka spadaju: alkaloidi, heterozidi, saponozidi, tanini i terpenoidi.

Alkaloidi

Alkaloidi su organska jedinjenja sa azotom koja ispoljavaju jaku fiziološku aktivnost. Nosioci su lekovitosti, ali isto tako i otrovnosti nekih biljaka (čemerika, mrazovac, velebilje, tatula itd.). Naziv alkaloid izveden je iz arapske reči “al kali” (baza) i grčkog izraza “ejdos” (sličan), što znači “sličan alkalijama”. Za bazne osobine ove grupe jedi-njenja odgovoran je atom azota koji vodi poreklo od odgovarajućih aminokiselina. Azot je najčešće lokalizovan u okviru heterociklusa. Alkaloidne droge se zbog svog jakog fiziološkog delovanja danas retko koriste u obliku galenskih preparata; uglavnom služe kao sirovine za izolaciju alkaloida. Izolovani alkaloidi se delom primenjuje u doziranim farmaceutskim oblicima, a delom služe kao polazne sirovine za sintezu novih lekovitih supstanci (morfin → analgetici, kokain → lokalni anestetici, tubokurarin → miorelaksansi, kodein → antitusici itd.).

Heterozidi (glikozidi, glukozidi)

Heterozidi čine veoma heterogenu grupu sekundarnih metabolita biljaka. Zajedničko za sva ova jedinjenja je da predstavljaju komplekse šećera (glikona) sa nekim drugim organskim, nešećernim jedinjenjem (aglikonom). Međusobno se razlikuju po strukturi nešećernog dela. Nazive dobijaju ili na osnovu hemijske strukture aglikona (npr. flavo-noidni, antrahinonski, kumarinski, fenolni, lignanski heterozidi) ili na osnovu fiziološkog delovanja (kardiotonični, gorki heterozidi). Generalno posmatrano, heterozidi ne ispo-

10

ljavaju tako snažna fiziološka delovanja kao alkaloidi. Biljne droge koje ih sadrže često se koriste i u samomedikaciji. Izuzetak su kardiotonični heterozidi koji su odgovorni i za lekovitost, ali i izrazitu toksičnost odgovarajućih biljaka (digitalis, gorocvet, lijander, đurđevak, kukurek). Kardiotonični heterozidi se danas uglavnom koriste u izolovanom obliku, u doziranim farmaceutskim oblicima. Poseban značaj ove grupe biljnih sastojaka je u tome što predstavljaju važne lekove za srce, a ni do današnjih dana nisu dobijeni sintetskim putem.

Saponozidi (saponini)

Saponozidi su sekundarni metaboliti biljaka heterozidne prirode (sastoje se iz šećernog i nešećernog dela). Svrstavaju se, međutim, u zasebnu grupu jedinjenja, jer za razliku od heterozida, ispoljavaju površinsku aktivnost. Njihovi vodeni rastvori mućkanjem stvaraju obilnu i postojanu penu. Zahvaljujući ovoj osobini dobili su i naziv (“sapo”, “sa-ponis” = sapunica). Delovi nekih saponinskih biljaka korišćeni su ranije kao sredstva za pranje (npr. koren crvene i bele sapunjače). Prilikom usitnjavanja odgovarajućih droga treba sprovesti odgovarajuće mere zaštite, jer saponini mogu da izazovu crvenilo očiju, kijanje, kašalj i sl. Saponiske droge koriste se uglavnom za iskašljavanje i izmokravanje, ali saponini ispoljavaju i čitav niz drugih farmakoloških delovanja.

Tanini

Tanini su složena, netoksična, polifenolna biljna jedinjenja rastvorljiva u vodi, oporog ukusa. Široko su rasprostranjeni u biljnom svetu. U vodi se rastvaraju gradeći koloidne rastvore. Sa belančevinama grade nerastvorljive komplekse. Na ovoj osobini zasniva se njihov opor ukus, sposobnost da štave sirovu životinjsku kožu, kao i sva farmakološka svojstva. Taninske droge koriste se u različitm oblicima eksterno, kao adstringensi i interno, kao antidijaroici. Koncentrovani ekstrakti taninskih droga mogu se koristiti kao antidoti kod trovanja alkaloidima i solima teških metala, sa kojima takođe grade nera-stvorljive, netoksične komplekse.

Terpeni (terpenoidi, izoprenoidi)

Terpeni predstavljaju najbrojniju grupu biljnih sekundarnih metabolita. Ulaze u sastav etarskih ulja, smola i drugih složenih sekundarnih metabolita.

11

Etarska ulja

Etarska ulja su specifični produkti biljnih tkiva, smeše velikog broja isparljivih terpen-skih i fenilpropanskih jedinjenja. To su bistre, lako pokretljive, mirisne tečnosti. Najjed-nostavniji način da se izoluju iz biljnih tkiva je destilacija vodenom parom. Biljke koje sadrže etarska ulja nazivaju se aromatične biljke. Od njih se dobijaju aromatične droge (koriste se zbog terapijskih efekata etarskih ulja ili pojedinih sastojaka ulja).

Interesantno je da etarska ulja iz različitih delova iste biljke mogu biti sličnog sastava, ali se u izvesnim slučajevima i značajno razlikuju (npr. etarsko ulje zelenog, zrelog ploda, lista i korena peršuna, etarsko ulje perikarpa, lista i cveta narandže). Aromatične droge sadrže najčešće manje od 1% etarskog ulja. Samo u retkim slučajevima sadržaj ulja je znatno veći (npr. cvetni pupoljak karanfilića sadrži preko 15% etarskog ulja).

Ove mirisne tečnosti u biljkama nastaju aktivnošću endogenih i egzogenih sekretornih tkiva. Nekada su sekretorne ćelije organizovane u specijalne strukture, žlezde i žlezdane dlake (peltatne i kapitatne dlake), koje se nalaze na površini zeljastih delova biljaka (Asteraceae i Lamiaceae).

Pored velike raznovrsnosti, moguće je izdvojiti nekoliko dejstava koje poseduje veći broj aromatičnih droga i etarskih ulja. Zbog antimikrobnog delovanja koriste se kao antisep-tici. Mnoge droge se zbog spazmolitičke aktivnosti etarskih ulja, koriste za opuštanje spazma glatke muskulature organa digestivnog trakta, stimulišu lučenje digestivnih enzima i poboljšavaju varenje. Ovakvom aktivnošću etarskih ulja na glatku muskulaturu objašnjavaju se pozitivni efekti primene aromatičnih droga kao blagih sedativa, relaksi-rajućih i sredstava za otklanjanje nesanice.

Neka etarska ulja deluju iritirajuće kada se aplikuju na kožu ili sluznice. Dovode do proširenja kapilara u površinskim slojevima kože, povećavaju prokrvljenost, izazivaju pojačan osećaj toplote i smanjuju bol. Ovakvi, rubefacijentni efekti etarskih ulja su iskorišćeni za ublažavanje bolova u perifernim mišićnim tkivima. Izvesna ulja ispoljavaju i blagi anestezirajući efekat.

Ekspektorantno delovanje objašnjava se iritacijom sluznice bronhija i pojačanom aktivnošću cilijarnog epitela. Takođe, lokalnom iritacijom bubrežnih tubula, može biti objašnjeno diuretično delovanje nekih etarskih ulja.

Generalno, etarska ulja se unose u organizam inhalacijom, per os ili transdermalno.

12

Etarska ulja i izolovani sastojci moraju se primenjivati u veoma razblaženom obliku. Per os uneta veća količina nerazblaženog ulja ili sastojaka ulja dovodi do iritacije sluznice i ispoljavanja specifičnih toksičnih efekata. Tako npr. tujon akutno može da izazove epileptičke napada, a hronično psihičke poremećaje. Timol hronično dovodi do tireo-toksikoze. Cineol izaziva spazam bronhija, a mentol i kamfor prouzrokuju grč jednjaka. Sve ovo ukazuje da se izolovana etarska ulja moraju pažljivo koristiti. Ovo se posebno odnosi na danas ponovo popularan način lečenja, aromaterapiju.

Etarska ulja se, osim u terapijske svrhe, koriste i u parfimeriji, kozmetičkoj i industriji sredstava za higijenu. Zbog prijatnog, aromatičnog mirisa i istovremeno antiseptičnog delovanja, neke aromatične droge ili etarska ulja, se pojedinačno ili u mešavinama, koriste i kao kulinarski začini (npr. list žalfije, ruzmarina, timijana).

Biljne droge, poreklo, sakupljanje, sušenje, pakovanje, čuvanjePrikupljanje biljnog materijala

Opšte je pravilo da se branje lekovitog bilja obavlja po lepom i sunčanom vremenu, u kasnim prepodnevnim i poslepodnevnim satima. U zavisnosti od toga koji se deo biljke koristi, ali i od hemijske prirode fiziološki aktivnih sastojaka, sakupljanje se odvija u različitim fazama ontogenetskog razvoja biljke.

13

Kao sirovine za farmaceutsku, prehrambenu, kozmetičku, parfimerijsku i industriju alkoholnih i bezalkoholnih pića mogu se koristiti sledeći delovi biljaka:

Srpski naziv Latinski naziv Primer

Koren Radix Gentianae radix

Rizom Rhizoma Zingiberis rhizoma

Rizom sa korenom Rhizoma cum radix Primulae rhizoma cum radix

Krtola Tuber Salep tuber

Stabljike

Slama

Stipes

Stramentum

Dulcamarae stipes

Papaveris stramentum

Drvo (ksilem) Lignum Juniperi lignum

Kora Cortex Frangulae cortex

List Folium Menthae folium

Cvet Flos Sambuci flos

Nadzemni deo biljke u cvetu Herba Hyperici herba

Plod Fructus Anisi fructus

Deo ploda (perikarp) Pericarpium Citri pericarpium

Seme Semen Lini semen

Kada se radi sa samoniklim biljkama u prirodi, berač mora odlično poznavati biljku koju sakuplja (Good harvesting practice – Dobra sakupljačka praksa).

Pravilo je da jedno lice bere samo jednu vrstu, jer uvek postoji opasnost da se materijal zameni i pomeša. Posebno treba paziti da se otrovne biljke ne pomešaju s neotrovnim.

Sakupljanje lekovitog bilja treba izvoditi što pažljivije,i treba ga izbegavati po kiši i dok je rosa. Prilikom sakupljanja određene vrste potrebno je lepše primerke ostaviti radi razmnožavanja.

Treba voditi računa da se biljke ne sakupljaju u blizini gradova i sela, pored puteva i že-leznice i uopšte svuda gde ima nekog zagađenja. Pored toga, izuzetno je značajno vreme branja određene vrste, kao i koji deo se bere.

14

Optimalno vreme sakupljanja pojedinih biljnih organa

Podzemni organi Jesenji meseci

Kora Prolećni meseci kada započinje novi životni ciklus, ređe u jesen

Listovi U početnim fazama cvetanja biljke

Herba U početnim fazama cvetanja biljke

Cvetovi Kada pupoljci počinju da se otvaraju

Plodovi

Sušni

Sočni

Neposredno pred sazrevanje

Kada su zreli

Semena Kada su potpuno zrela

Obrada prikupljene sirovine

Posle sakupljanja, biljni materijal mora da se prečisti. Odvajaju se svi delovi biljke koji se ne koriste kao droga, druge biljke, zemlja i kamenje. Zatim se odstranjuju oštećeni, oboleli ili truli delovi. Podzemni organi se peru u vodi, da bi se očistili od zemlje i peska. Najčešće se, pre sušenja, biljni delovi seku na način i do veličine koja je uobičajena za datu sirovinu.

Sušenje

Sušenje je najbrži i najjednostavniji način konzervisanja sirove biljne mase, jer je voda jedan od glavnih uzroka kvarenja. Sušenjem dolazi i do umanjenja mase droge u odno-su na sirovo biljno tkivo. Po propisu farmakopeja, količina vlage u drogama se kreće oko 10%. Izuzetno, ona mora biti manja; 5-6% (Digitalis purpureae folium). Proces sušenja biljne mase može se obavljati prirodnim i veštačkim putem. Prirodnim putem se biljke suše u tankom, rastresitom sloju na odgovarajućim podlogama na seno-vitom i promajnom mestu (cvet, list, herba) ili direktno izložene sunčevoj svetlosti (kora, koren, seme). Danas se mnogo češće primenjuju veštačke metode sušenja. Termičke sušare su različito konstruisane, sa različitim oblikom i načinom proizvodnje toplote. Opšte je pravilo da sirovina mora biti udaljena najmanje 15 cm od zagrejanih površina, i da u unutrašnjosti sušara mora biti obezbeđena cirkulacija toplog vazduha i odvođenje vodene pare. Nežniji biljni organi ili sirovina koja sadrži lako isparljive sastojke, suši se na 35-40 oC, dok je za sušenje grubljih delova neophodna temperatura od 50-60 oC. Danas se najčešće koriste pokretne trake za sušenje.

15

Odnos svežeg biljnog materijala prema osušenom

Cvetovi

Tiliae flos, Pyrethri flos 4:1

Chamomillae flos 5-6:1

Sambuci flos 6-7:1

Lavandulae flos 8-9:1

Rhoeados flos 9:1

Listovi

Uvae ursi folium 3-4:1

Betulae folium, Salviae folium 4-5:1

Digitalis folium, Mentae piperitae folium 5-6:1

Belladonnae folium, Stramonii folium 6-7:1

Herba

Hyperici herba, Origani herba 3.5-4:1

Centaurii herba, Herniariae herba 4:1

Absinthii herba 1-5:1

Plodovi

Anisi fructus, Foeniculi fructus, Carvi fructus, Coriandri

fructus1.2-1.5:1

Crataegi fructus, Rosae caninae fructus, Juniperi fructus 3:1

Myrtilli fructus 6-7:1

Semena Sinapis semen, Lini semen 1.2-1.5:1

Kore Frangulae cortex, Quercus cortex 3-4:1

KorenAlthaeae radix, Gentianae radix 3-4:1

Valerianae radix 4-5:1

Rizom

Filicis maris rhizoma, Tormentillae rhizoma 3:1

Rhei rhizoma 3-4:1

Calami rhizoma 4-5:1

Pakovanje, skladištenje i čuvanje droga

Najčešći uzroci kvarenja droga i smanjenja njihovog kvaliteta su povećana vlažnost, temperatura, prisustvo kiseonika, insekata i mikroorganizama. Najbolji način da se spreči kvarenje i smanjenje kvaliteta sirovina jeste da ona bude adekvatno zapakovana, skladištena i čuvana pod odgovarajućim uslovima.

16

Ambalaža za pakovanje droga je različita: drveni sanduci, specijalna burad, jutane tkanine i vreće, papirni ili džakovi od plastičnih vlakana, kartonske kutije i papirne kese različitih veličina. Etarska i masna ulja se pakuju u specijalnu aluminijumsku burad, balone ili flaše. Prihvatljiva je i staklena ambalaža.

Velike količine droge se skladište u specijalne prostorije, magacine ili skladišta. Svaki ulazak droge u magacin mora da bude dokumentovan svim podacima (nazivom droge, poreklom uzorka, datumom otkupa, datumom ulaska u magacin, podacima o analizi droge). Pravilo je da droga koja je prva ušla u magacin, prva i bude ekspedovana iz njega (ukoliko ne postoje specijalni zahtevi). Takođe, u zavisnosti od strukture droge i hemijske prirode njenih sastojaka, postoje pravila o vremenskom periodu u kome se ona može koristiti.

Najduži rok čuvanja nekih droga

Droga Dužina čuvanja (broj godina)

Droga Dužina čuvanja (broj godina)

Althaeae radix 2 Glycyrrhizae radix 10

Belladonnae folium 1 Myrtillli fructus 2

Calami rhizoma 3 Origani herba 3

Carvi fructus 3 Quercus cortex 5

Centaurii herba 2 Salep tuber 6

Chamomillae flos 2 Sambuci flos 3

Equiseti herba 4 Tiliae flos 1

Farfarae folium 3 Tormetillae rhizoma 1

Frangulae cortex 5 Urticae folium 2

Gentianae radix 5 Uvae ursi folium 5

Fitoterapija, fitopreparati

Fitoterapija je oblik tradicionalne i konvencionalne medicine, jer je zasnovana i na tradi-cionalnim iskustvima i na naučnim i kliničkim ispitivanjima. Fitopreparati se primenjuju u prevenciji bolesti i kod blažih poremećaja zdravlja, sami ili u kombinaciji sa sintetskim le-kovima. Danas se sve više teži ka racionalnoj fitoterapiji, tj. primeni fitopreparata sa jasno definisanim dozama i strukturom aktivnih principa, čija je efikasnost klinički potvrđena.

17

Droge se uglavnom primenjuju u obliku ekstrakata, ređe direktno (npr. seme lana kao zapreminski laksans). Za ekstrakciju se, zavisno od prirode aktivnih principa koje treba izolovati, koriste: voda, etanol, propilenglikol, masna ulja i dr. Metanol i drugi toksični rastvarači mogu da se koriste za ekstrakciju, ali posle toga moraju da budu potpuno uklonjeni. U novije vreme primenjuje se ekstrakcija superkritičnim fluidima (npr. tečnim ugljendioksidom).

Ekstrakcija može da se izvede postupkom:

• maceracije• digestije ili • perkolacije.

U fitopreparate spadaju:

1. Droge

• za direktnu primenu• za izradu čajeva

2. Tinkture

3. Ekstrakti (tečni, polutečni, suvi)

4. Dozirani farmaceutski oblici (farmaceutski specijaliteti, pravi fitopreparati).

Čajevi mogu biti monokomponentni i višekomponentni (čajne mešavine). Izrađuju se od droga propisanog stepena usitnjenosti. Sprašene droge pakuju se u filter vrećice. U novije vreme izrađuju se i instant čajevi, koji predstavljaju suve ekstrakte nanete na odgovarajući nosač. Čajni napici, zavisno od karakteristika droga, izrađuju se kao infuzi, dekokti ili hladni macerati.

Tinkture su etanolnovodeni ekstrakti droga koji se izrađuju maceracijom ili perkola-cijom (odnos droge i rastvarača je 1:10 ili 1:5). Tinkture se mogu dobiti i rastvaranjem suvih ekstrakata u etanolu ili razblaživanjem tečnih i polutečnih ekatrakata etanolom.

Tečni ekstrakti (extracta fluida) dobijaju se tako da se iz jednog dela droge dobije jedan deo tečnog ekstrakta. Izrađuju se takođe rastvaranjem suvih ekstrakata i razblaživanjem polutečnih esktrakata.

Polutečni (žitki) ekstrakti (extracta spissa) dobijaju se delimičnim uklanjanjem ekstrak-cionog sredstva. Daju najmanje 70 % ostatka posle sušenja.

18

Suvi ekstrakti (extracta sicca) dobijaju se potpunim uklanjanjem ekstrakcionog sred-stva. Daju najmanje 95 % ostatka posle sušenja.

Dozirani farmaceutski oblici izrađuju se od sprašenih droga, ekstrakata droga, masnih ili etarskih ulja. Pripremaju se u obliku kapi, sirupa, granula, tableta, dražeja, pastila, masti, krema, gelova i sl.

Fitopreparati se najčešće primenjuju kod bolesti respiratornog, digestivnog trakta, kod poremećaja centralnog nervnog sistema, kardiovaskularnih poremećaja, u dermato-logiji, za jačanje nespecifičnog imuniteta, kod ginekoloških poremećaja i reumatskih tegoba.

Kontrola kvaliteta

Ispitivanje biljnih sirovina obavlja se na osnovu propisa koji su dati u farmakopejama ili tehničkim standardima (JUS, ISO). Za oficinalne droge je jednostavnije uraditi kontrolu kvaliteta, pošto je vrednost najvećeg broja parametara kvaliteta definisana u mono-grafijama. Osim u farmakopejama, vrednosti ovih parametara se mogu naći i u nekim drugim tehničkim standardima (JUS, ISO), odnosno mogu biti određeni dugogodišnjom proizvodnjom i predstavljaju interne standarde proizvođača.

Identitet biljne droge koja se koristi za izradu nekog preparata ili se prerađuje mora biti određen. Takođe, moraju biti urađena opšta ispitivanja radi provere kvaliteta.

Identifikacija droga vrši se makroskopskom, mikroskopskom i hemijskom analizom (hemijske reakcije i tankoslojna hromatografija).

U okviru ispitivanja opšteg kvaliteta droga ili ispravnosti vrši se organoleptički pregled, određivanje prisustva stranih primesa, određivanje stepena usitnjenosti, sprovode se osnovna hemijska ispitivanja (gubitak sušenjem, ostatak nakon žarenja, u kiselini nerastvorljiv pepeo, sulfatni ostatak i ekstraktivne materije) i vrši ispitivanje zdravstvene ispravnosti droga (mikrobiološka ispravnost i prisustvo mikotoksina, prisustvo ostataka pesticida, teških metala, radioaktivnosti).

Ispitivanje specifičnog kvaliteta droga najčešće podrazumeva kvantitativnu analizu dro-ga. Određuje se sadržaj aktivnih principa, a ukoliko oni nisu poznati ili postoji problem sa metodom njihovog određivanja, neki drugi karakterističan sastojak.

19

Terminologija

U sledećoj tabeli dati su osnovni termini povezani sa farmakološkom aktivnošću i tera-pijskom primenom lekovitih biljaka odnosno njihovih sastojaka.

Pojam, delovanje, efekat Objašnjenje

abortiv za izazivanje pobačaja (abortusa)

aditiv dodatak

adrenergik delovanje odgovarajuće delovanju adrenalina; simpatimimetika

adrenolitik delovanje suprotno delovanju adrenalina; simpatilitika

adsorbencija za vezivanje, adsorbciju gasova ili tečnosti

adstingens za površinsko skupljanje tkiva; za lečenje kože i sluznica

advulnancija za zarastanje rana i povreda

afrodizijak za pojačanje polne želje

akrija ljuta sredstva

akrija aromatika aromatična ljuta sredstva

amara gorka sredstva

amara aromatika aromatična gorka sredstva

amebicid uništava amebne oblike izazivača bolesti

analaptik za pojačanje rada srca, cirkulacije krvi i disanja; centralna stimulacija

analgetik za ublažavanje i otklanjanje bolova

anestetik lokalni za izazivanje prolazne neosetljivosti na mestu primene

anksiolitik za smanjenje psihičke napetosti i uznemirenosti

anoreksik za smanjenje apetita

antacid za vezivanje viška kiseline u želucu

anthelmintik protiv crevnih parazita

antialergik ublažava i odstranjuje alergijske pojave

antianemik za lečenje malokrvnosti

antiaritmik za uspostavljanje normalnog srčanog ritma

antiastmatik za lečenje bronhijalne astme

antibiotik sprečava rast i razvoj patogenih mikroorganizama

20

antidepresiv za poboljšanje raspoloženje i gašenje depresivnih misaonih sadržaja

antidijabetik za snižavanje povećane količine šećera u krvi

antidijaroijik za zaustavljanje proliva

antidismenorojik protiv bolnih menstruacija

antidot protiv otrova

antiedematozno protiv stvaranja otoka

antiemetik protiv povraćanja

antiferbilija za snižavanje povišene telesne temperature

antifibrilans za sprečavanje fibrilacija srca

antiflogistik stari pojam za antiinflamatorno sredstvo

antihemoragik za zaustavljanje krvavljenja

antihemoroidalija za lokalno lečenje hemoroida

antihidrotik protiv povećanog znojenja

antihipertenziv za snižavanje povišenog krvnog pritiska

antihistaminik blokiraju histaminske receptore i umanjuju alergijsku reakciju

antiholinergik antagonisti acetil-holina; parasimpatolitika

antikinetotiksredstvo za sprečavanje muke, vroglavica i povraćanja tokom

putovanja; za lečenje kinetoza

antikoagulans sredstvo za sprečavanje i smanjenje zgrušavanje krvi

antikonvulziv / antiepi-

leptik

sredstvo koje sprečava nastanak grčeva centralnog porekla

(konvulzija)

antimalarik za lečenje malarije

antimenoragik protiv pojačanog menstrualnog krvavljenja

antimikotik za lečenje gljivičnih infekcija

antimikrobno sprečava rast i razvoj mikroorganizama

antimitotik sredstvo koje zaustavlja deobu ćelije

antineuralgik za ublažavanje neuralgija u predelu određenog nerva

antiparazitik protiv parazita

antiparkinsonik za lečenje prkinsonove bolesti

antipedunkulotik protiv vašiju

21

antipiretik za snižavanje povišene telesne temperature

antipruriginoza protiv svraba

antipsihotik različita sredstva koja se koriste za lečenje psihičkih poremećaja

antireumatik za ublažavanje reumatskih bolova

antiseptikza sprečavanje infekcija; aplikuje se na živo tkivo i uništava mikroor-

ganizme

antiskabiotik za lečenje šuge

antiskorbutik protiv skorbuta

antitrombik sredsvo za sprečavanje stvaranja krvnog ugruška

antiturmorno smanjuje proliferaciju ćelija tumora

antitusik za smanjenje nadražaja na kašalj

antiulkusno za lečenje ulkusa

antiurik za lečenje podagre (gihta)

antiurolitiak za rastvaranje konkremenata u urinarnom traktu

antivarikoza za lečenje proširenih vena

aperitiv za poboljšanje apetita i varenja hrane

astenija gubitak snage, volje i energije

baktericid ubija bakteriju

bakteriostatik ne ubija bakterije, ali sprečava njihov razvoj

bronhospazmolitici opuštaju spazam glatke muskulature bronhija

citostatsko zaustavlja deobu ćelije

citotoksično ubija ćeliju

depilacija za odstranjivanje dlaka

dermatik sredstvo koje se primenjuje na kožu i sluznice

dermatoze promene na koži, mogu biti praćene infekcijom

deterdžent sredstvo za površinsko čišćenje

dezinficijens umištava mikroorganizme; primenjuje se na predmete

dezodorantno razaranje, vezivanje i prikrivanje neugodnih mirisa

digestiva za bolje varenje hrane

dijaforetik za izazivanje pojačanog znojenja

22

dismenoreja neredovne i bolne menstruacije

displazija nenormalno ubrzan rast tkiva

dispnea otežano disanje

disurija otežno i bolno mokrenje

diuretik sredstvo za pojačano izlučivanje mokraće

edem nenormalna akumulacije tečnosti u tkivima, otok

ekcem inflamatorno oboljenje kože

ekspektorans za olakšanje iskašljavanja patološkog sekreta

emenagog za izazivanje izostale menstruacije

emetik za izazivanje povrćanja

emolijens za omekšavanje kože

epitelizantsa stimulisanje epitalizacije kože; stimulisanje zarastanja površin-

skih rana i povreda

fagocitozaproces uvlačenja u ćeliju stranih čestica, supstanci, ćelija,

nekroziranog tkiva

farmakokinetikaproučavanje resorpcije, distribucije, raspodele, metabolisanja i

eliminacije leka ili neke druge suspstance u živom organizmu

fitoncid sastojak viših biljaka antibiotskog delovanja

fotosenzibilizacijaproces povećanja osetljivosti prema sunčevim zracima

(osvetljavanju)

fungicid sredstvo koje ubija gljive

furunkuloze lokalne infekcije kože

ganglioplegik za inhibiranje prenosa impulsa na nivou ganglijske sinapse

gerijatrik za usporavanje procesa starenja organzima

halucinacijepriviđanje objekata i događaja koji trenutno nisu prisutni

ili se ne dešavaju

halucinogen sredstvo za izazivanje halucinacija

hematom lokalni krvni podliv u tkivima ili organima

hemoragije dugotrajna krvavljenja

hemostatik za zaustavljanje krvavljenja

hemostiptik za zaustavljanje krvavljenja

23

hepatoprotektiv zaštita ćelija jetre od štetnih agenasa

hiperemik za izazvivanje pojačanog protoka krvi

hiperplazija nenormalno uvećanje tkiva; bujanje tkiva

hipertonik za povećanje krvnog pritiska

hipertrofija uvećanje organa

hipnotik za izazivanje sna; za uspavljivanje

hipoglikemik za snižavanje nivoa glukoze u krvi

hipolipemik snižava nivo triglicerida u krvi

hipotermik za snižavanje povišene telesne temperature

hipotonik za snižavanje krvnog pritiska

holagog/ holekinetik za pojačano lučenje žuči iz žučne kesice

holeretik za pojačanu sekreciju i sakupljanje žuči u jetri

holinergik parasimpatomimetik

imunomodulatori menjaju imunski odgovor organizma

imunostimulatori stimulišu imunski odgovor organizma

imunosupresori smanjuju imunski odgovor organizma

infektivnozarazno; kada je uzrok bolesti mikroorgamizam koji može da se

prenosi sa bolesne na zdravu osobu i prouzrokuje nastanak bolesti

inflamacija upalna reakcija, manifestuje se crvenilom, otokom i bolom

insekticid za uništavanje insekata

insektifug za odbijanje insekata; repelent

iritans za draženje kože

kardiotonik za pojačanje snage kontrakcije srca

karijes oboljenje, kvarenje zuba

karminativ protiv nadutosti; smanjuje stvaranje i olakšava ispuštanje gasova

katartik olakšava pražnjenje creva; laksans

kaustika hemijski reaguje i razara živo tkivo

keratolitik odstarnjuje orožale, zadebljale slojeve kože

keratoplastik orožava površinski sloj kože

kolitis upala sluznice creva

24

kontraceptiva za sprečavanje začeća, trudnoće

korigens popravlja ukus, miris ili izgled

laksans olakšava pražnjenje creva

laktagog za stimulaciju laktacije

MAO inhibitor inhibitor monoamino oksidaze

mialgije difuzni bolovi mišića

midrijatik za proširenje zenice

miorelaksans za opuštanje poprečno-prugaste muskulature

miotik sužava zenicu

mucilaginoza sluzavo sredstvo

mutagen sredstvo koje izaziva promene genetskog materijala

narkotik za narkozu

nekroza odumiranje ćelija, delova tkiva i organa

nervina za umirenje; sedativ

neuroleptik za lečenje psihičkih poremećaja

nutricijent hranljivo sredstvo

opstipant sredstvo koje očvršćava sadržaj creva; antidijarojik

paradentoza oboljenje desni

parasimpatolitikasuzbijanje, inhibicija, delovanja parasimpatikusnog sistema; inhibi-

cija organa inervisanih postganglijskim holinergičnim vlaknima

parasimpatomimetikaaktivira delovanje parasimpatikusnog sistema; aktivacija organa

inervisanih postganglijskim holinergičnim vlaknima

protektiva zašita; najčešće se odnosi na zaštitu kože i sluznica

psihofarmaka sredstva za lečenje psihičkih poremećaja

psihotik prolazno menja psihe, najčešće kroz izazivanje halucinacija

purgativ drastično sredstvo za pražnjenje sadržaja creva

repelent sredstvo za odbijanje insekata

roborancija sredstvo za jačanje organizma; tonik

rubefacijens

sredstvo koje proširuje krvne sudove kože, dovodi do boljeg protoka

krvi; pojačava se crvenilo kože i osećaj toplote, a smanjuje se osećaj

bola

25

sedativ za umirenje, protiv nervne napetosti, uznemirenosti i straha

sekretolitik za smanjenje sekrecije

sialagog za pojačavanje lučenja pljuvačke

simpatolitiksuzbijanje, inhibicija, delovanja simpatikusnog sistema; inhibicija

organa inervisanih adrenergičkim vlaknima

simpatomimetikaktivira delovanje simpatikusnog sistema; aktivacija organa inervi-

sanih adrenergičkim vlaknima

spazmolitik opušta tonus glatke muskulature

stomahik sredstvo za bolje varenje hrane

stomatitis upala sluznice usne šupljine

sudorifik sredstvo koje pojačava znojenje

teratogeno dovodi do nenormalnog procesa razvoja embriona

tireostatika za lečenje hipertireoze

tonik sredstvo za jačanje i oporavak organizma

trankilizer za otklanjanje blažih oblika psihičkih smetnji

tromboflebitis inflamatorni proces na venama praćen stvaranjem krvnih ugrušaka

trombozastvaranje krvnih ugrušaka, koji mogu da dovedu do opstrukcije

manjih krvnih sudova

tuberkulostatik zaustavlja rast Mycrobacterium tuberculosis

ulceracija oštećenja kože i sluznica

uroantiseptik antiseptik urinarnog trakta

uterostiptiksužava krvne sudove materice (uterusa); koristi se za zaustavljanje

krvarenja iz posle porođaja ili intervencija

uterotonik izazivanje ritmičkih kontrakcija materice

vazodilatacija širenje krvnih sudova

vazokonstrikcija sužavanje krvnih sudova

vezikans oštećuje kožu, izaziva plikove

virustatik zaustavlja razmnožavanje virusa

vulnerans pomaže zarastanje rana i povreda

agonist podstiče fiziološko delovanje

antagonist sprečava fiziološko delovanje

26

sinergistik posledica delovanja je isti efekat

terapija sistem lečenja

doza pojedinačna količina lekovitog oblika

inhalacija aplikacija udisanjem para

parenteralno aplikacija preko injekcionih rastvora, izbegavanje digestivnog trakta

per os aplikacija oralnim putem, preko digestivnog trakta

dermalno aplikacija nanošenjem na kožu

transdermalno aplikacija kroz kožu

intradermalno aplikacija ugrađivanjem u potkožno tkivo

hronično dugotrajno

akutno trenutno

benigno dobroćudno

maligno zloćudno

Diverzitet lekovite flore Srbije

Često se u javnosti koristi reč ekologija, ekološki, a koliko zaista znamo o tome šta je ekolo-gija i čime se ona bavi?

Ekologija je biološka disciplina koja proučava odnose, strukturu i funkcionisanje prirode u celini, uključujući i čoveka, odnosno čovečanstvo kao specifičnu komponentu bioloških sistema na zemlji. Ona se bavi odnosima živih bića i njihjove životne sredine, kao i uzaja-mnim odnosima svih organizama u prirodi.

Neki od osnovnih principa ekologije su: održanje biodiverziteta, očuvanje i zaštita životne sredine i održivo korišćenje prirodnih resursa.

Pod biodiverzitetom se podrazumeva ukupna raznovrsnost živog sveta neke teritorije. Bal-kansko poluostrvo se odlikuje izuzetnim florističkim bogatstvom. Specifičnost geografskog položaja, klime, orografije, geološke dinamike i istorije, uslovili su da Balkan postane jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta Evrope, u kome posebno mesto zauzima teritorija Srbije. Na ovom prostoru se prožimaju različiti floristički uticaji kao i dugotrajni migracioni procesi flore i florogeneze. Kompleksna istorija vegetacije čitavog regiona dovela je do izuzetne raznovrsnosti biljnog sveta pa i raznovrsnosti lekovitih i aromatičnih biljaka.

27

Većina lekovitih biljaka pripada tzv vaskularnoj flori. Od 3662 vrsta vaskularne flore, preko 700 vrsta poseduje lekovita svojstva. U prometu se nalazi oko 300 vrsta lekovitih i aromatičnih biljaka. Za samonikle lekovite i aromatične biljke važe sva biološka i ekološka pravila kao i za sve druge žive organizme. Na svakom staništu (mestu gde neka biljka živi) postoji čitav niz uticaja koji deluju na biljku. Životna (ili spoljašnja) sredina je u stvari kompleks promenljivih i složenih biotičkih i abiotičkih uticaja na organizam i upravo dinamička ravnoteža svih tih uticaja omogućava opstanak biljke. Ova ravnoteža je jako krhka i če-sto izmena samo jednog od faktora može trajno da je naruši. U prirodi, bez uticaja ljudi, retke su drastične promene uslova životne sredine. S druge strane ljudske delatnosti če-sto, brzo i trajno menjaju životnu sredinu. Na primer, na krčevini šume, vrlo brzo šumske zeljaste biljake zamenjuju livadske...

Pod očuvanjem životne sredine, podrazumeva se briga o tome da se priroda što manje uznemirava, odnosno sprečavanje aktivnosti koje mogu da poremete ravnotežu uslova na staništu. U prirodi se srećemo sa populacijama biljaka. Populaciju čini grupa jedinki iste vrste koje naseljavaju određeni prostor, a međusobno su povezane odnosima razmnožava-nja. Opstanak neke biljne vrste na staništu podrazumeva trajanje u vremenu, odnosno sposobnost da se iz godine u godinu na određenom prostoru javljaju populacije biljaka te vrste. Bez obzira na svu prirodnu promenljivost populacija, ako se one ne uznemi-ravaju, svake godine se na staništu javi približno jednak broj biljaka. Ako uberemo sve primerke iz jedne populacije, logično je da na tom staništu sledeće godine ne možemo da očekujemo da ćemo pronaći tu vrstu. Ni sledeće a ni jedne naredne godine. Ako ostavimo samo nekoliko najjačih jedinki, nadajući se da će njihovo potomstvo obnoviti populaciju, mnogo toga prepuštamo slučaju. Za prazno mesto koje je zauzimala ubrana jedinka velika je konkurencija. Sve biljne vrste koje dele isto stanište bore se za svoje parče zemlje i mesto pod suncem. Da bi mogli sa pravom da očekujemo da ćemo i sledeće i narednih godina na određe-nom staništu pronaći željenu vrstu, moramo dobro da planiramo branje i da se staramo o populaciji. Pod održivim korišćenjem lekovitih biljaka podrazumeva se takvo branje biljaka koje omogućava opstanak populacija eksploatisane vrste.

Ispitivanje stanja biljnog sveta, njegove raznovrsnosti, faktora i stepena ugrožavanja u osnovi je zaštite biljaka uopšte.

28

Na osnovu dugogodišnjeg rada i iskustva, sačinjena je Preliminarna crvena lista flore Srbije u koju su svrstane najugroženije biljke. Praćenjem dinamike populacija vrsta sa ove liste, stečena je predstava o stvaranom stanju i stepenu ugroženosti mnogih biljaka našeg područja. Nedavno je objavljen Prvi tom Crvene knjige flore Srbije u kome su, prema međunarodnim kriterijumima o ugroženosti biljaka (IUCN kategorizacija), obrađene iščezle i krajnje ugrožene vrste vaskularne flore Srbije. Ovaj zbornik podataka morao bi da postane naučna osnova za sve vidove administrativne zaštite ugroženih biljaka Srbije.

Negativni faktori, koji utiču na smanjenje brojnosti i vitalnosti populacija lekovitih biljaka, mogu se svesti na antoropogene i antropozoogene aktivnosti koje ugrožavaju ili uništavaju ekosisteme čije su oni članovi ili na direktno ugrožavanje lekovitih biljaka - stihijsko i nekontrolisano sakupljanje. Aktivnosti koje dovode do ugrožavanja samoni-klih lekovitih i aromatičnih biljaka mogu se podeliti na:

Aktivnosti koje dovode do promena uslova na staništu:

• totalna, proredna i sanitarna seča šuma• pošumljavanje izvorno nešumskih staništa• introdukcija i pošumljavanje ekološki neadekvatnim vrstama• pretvaranje klimatogenih ekosistema u poljoprivredne kulture (uništavanje stepskih

površina, močvara i slatina)• izgradnja akumulacija u kanjonskim i klisurskim dolinama brdsko-planinskih predela • nekontrolisana urbanizacija, industrijalizacija i izgradnja saobraćajne infrastrukture• ekološki neosmišljen i neuravnotežen razvoj turizma• uništavanje izuzetno retkih i osetljivih ekosistema planinskih i visokoplaninskih tresava• različiti oblici fizičkog, hemijskog i biološkog zagađivanja• ekstenzivno stočarstvo u nizijskim, brdsko-planinskim i visoko planinskim područijima

Aktivnosti koje direktno ugrožavaju samonikle lekovite biljke:

• nekontrolisano i nestručno sakupljanje lekovitih biljaka odnosno njihovih delova sa prirodnih staništa

• nedozvoljena trgovina lekovitim biljakama odnosno njihovim delovima• sakupljanje radi istraživanja u farmaceutske svrhe

Problem stihijskog sakupljanja biljaka izuzetno je složen. Već dugo vremena kod nas se zloupotrebljava tradicionalno poverenje ljudi u lekovitu moć biljaka. Danas se, na žalost, sakupljanjem i trgovinom lekovitim biljkama, odnosno njihovim delovima, bavi veliki broj nedovoljno obučenih, ponekad i bezobzirnih ljudi koji nemaju predstavu o potrebi za očuvanjem samoniklih populacija biljaka. Zbog toga su postale ugrožene čak

29

i one biljke koje su do nedavno bile široko rasprostranjene na prirodnim staništima. Možda najveću odgovornost za očuvanje samoniklih lekovitih biljaka imaju otkupljivači i trgovci biljem na veliko. Trud berača često se izjalovi loše odabranim biljkama ili nepra-vilno osušenim materijalom. Ovo se može izbeći organizovanjem dobre otkupne mreže, blagovremenim obaveštavanjem i obukom berača.

Potrebe farmaceutske, kozmetičke i prehrambene industrije za samoniklim lekovitim biljkama i njihovim delovima, u stalnom su porastu. Na duge staze, šanse na probirlji-vom tržištu, imaju samo oni koji vode računa o kvalitetu, koji razumeju principe održi-vog korišćenja biodiverziteta. Dobar domaćin uvek planira u napred. Briga o samoniklim biljakama ove godine, investicija je u sledeću.

Branje i trgovina lekovitim biljkama ili njihovim delovima, zakonski su regulisani.

Formalno pravna zaštita lekovitih biljaka

Na međunarodnom nivou, pravnu osnovu zaštite lekovitih biljaka čine Međunarodna konvencija o trgovini ugroženim divljim biljnim i životinjskim vrstama (CITES,) kao i Konvencija o očuvanju biodiverziteta.

Pravna osnova zaštite i očuvanja samoniklih lekovitih biljaka u našoj zemlji, deo je opšte pravne regulative o zaštiti biodiverziteta i životne sredine.

U našoj zemlji, na saveznom nivou, donete su: Rezolucija o politici zaštite životne sre-dine u SRJ (“Sl. list SRJ”, br. 31/93) i Rezolucija o politici očuvanja biodiverziteta u SRJ (“Sl. list SRJ”, br. 22/94), koje obuhvataju oblast zaštite i očuvanja samoniklih lekovitih i aromatičnih biljaka, a predstavljaju jedinstven sistem mera zaštite očuvanja i održivog korišćenja biodiveraziteta kod nas. Izvoz lekovitih biljaka regulisan je davanjem dozvola prema saveznom Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju.

Na republičkom nivou, Zakonom o zaštiti životne sredine uređena je zakonodavna materija o zaštiti prirode u Republici Srbiji, koja je usmerena na očuvanje biodiverziteta i zaštitu ugroženih i ekonomski značjnih vrsta.

Na osnovu republičkih podzakonskih akata iz oblasti zaštite prirode, Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti, koju je donela vlada Srbije (“Sl. Glasnik RS”, br. 50/93), zaštićene su ugrožene biljne vrste. Kao prirodne retkosti, ovom uredbom zaštićene su i vrste sa leko-vitim svojstvima: Lycopodium clavatum, Acer heldraichii, Acorus calamus, Adonis ver-

30

nalis, Drosera rotundifolia, Helichrysum arenarium, Menyanthes trifoliata, Pinus mugo, Prunus laurocerasus, Ruta graveolens, Veratrum album, Gentiana lutea, predstavnici roda Paeonia i familije Orchidaceae, kao i druge lekovite vrste. Ove biljke su prema IUCN kategorizaciji iz 1991. godine svrstane u ugrožene (E) i ranjive (V) vrste. Prirodne retkosti su prema ovoj uredbi stavljene pod režim I stepena zaštite, koji podrazumeva zabranu korišćenja, uništavanja i preduzimanja drugih aktivnosti kojima bi se mogle ugroziti prirodne retkosti i njihova staništa. Prema članu 3. uredbe o zaštiti prirodnih retkosti, “zabranjeno je uništavati jedinke zaštićenih biljnih vrsta i njihove razvojne oblike, branjem, sakupljanjem, sečenjem ili čupanjem iz korena, ugrožavati ili uništavati njihova staništa”.

Ministarstvo zaštite životne sredine (SL. Glasnik RS, 50/93, 16/96 i 17/99) objavilo je Naredbu o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divljih biljnih i životinjskih vrsta, u kojoj su date zakonske mere sakupljanja, korišćenja i prometa samoniklih lekovitih biljaka koje su ugrožene ili mogu postati ugrožene nekontrolisanim korišćenjem. Odre-đen je način evidentiranja podataka o sakupljenim vrstama. Sakupljanje se može vršiti u količini koja je odobrena i na način kojim se obezbeđuje očuvanje populacija vrsta obuhvaćenih naredbom, kao i zajednica kojima pripadaju. Za pojedine vrste zabranjuje se sakupljanje na određenim područijima ili na celoj teritoriji Srbije u zadatom periodu i do nekoliko godina unapred u zavisnosti od stanja populacija.

Na spisku naredbe nalazi se 229 vrsta biljaka od kojih najveći deo čine lekovite vrste. Na osnovu rezultata dobijenih istraživanjima za Crvenu knjigu flore Srbije, pripremljena je nova, dopunjena lista biljaka koje će biti pod zaštitom države. Do skora je pod državnom zaštitom bilo 8, 09% flore Srbije, a usvajanjem predloga Uredbe o zaštiti prirodnih retko-sti, zaštićeno će biti oko 17,7%, oko 450 taksona.

Praktične mere zaštite samoniklih lekovitih biljaka

Pod in-situ zaštitom, podrazumeva se zaštita samoniklih populacija biljaka, odnosno ekosistema kojima one pripadaju. Prirodna celina, koja obuhvata stanište biljaka, proglašava se zaštićenim područjem (nacionalni parkovi, parkovi prirode, specijalni rezervati prirode itd.) i zakonski zabranjuju sve negativne aktivnosti koje narušavaju celovitost i nepovredivost ekosistema. Osim toga, često je, u zaštićenom područiju, neophodno izvršiti određene intervencije koje imaju za cilj obezbeđivanje uslova za oporavak ugroženih vrsta. Primer ovakvog oblika in-situ zaštite je spašavanje naših populacija banatskog božura, (Paeonia officinalis ssp. banatica), koji se još uvek nalazi na ivici potpunog isčezavanja sa naših prostora.

31

Reintrodukcija taksona na područja sa kojih su iščezli izuzetno je osetljiva aktivnost, često neizvesnog ishoda. Ova mera zaštite, kao i prethodna, zahteva trajno praćenje dinamike populacija i strogu kontrolu aktivnosti na staništu.

Ex-situ mere zaštite samoniklih populacija aromatičnih i lekovitih biljaka podrazumeva-ju niz aktivnosti koje imaju za cilj očuvanje, gajenje i razmnožavanje biljaka van njihovih prirodnih staništa.

U cilju zaštite biljne raznovrsnosti, ugrožene vrste se gaje u botaničkim baštama i vrtovi-ma, njihova semena čuvaju u bankama gena, odnosno semena, a razvijaju se i metode za njihovo razmnožavanje u laboratorijama (in vitro metode).

Pošto lekovite biljke predstavljaju važnu komercijalnu robu, značajan oblik zaštite samoniklih populacija ostvaruje se plantažnim gajenjem ugroženih vrsta, čime se stiče mogućnost njihovog trajnog i održivog korišćšenja.

Već nekoliko godina u planu je realizacija botaničke bašte pri Farmaceutskom fakultetu u Beogradu, u kojoj će se gajiti isključivo lekovite vrste. Botanička bašta lekovitih biljaka zamišljena je kao nastavno naučna celina za studente koji u programu svojih studija izu-čavaju problematiku lekovitih biljaka i kao centar ex-situ zaštite naših samoniklih vrsta sa lekovitim i aromatičnim svojstvima.

Kultura biljnog tkiva je biotehnološka metoda koja ima sve veću primenu, ne samo u zaštiti i obnovi genofonda, već i u komercijalnoj proizvodnji biološkog materijala kontrolisanog kvaliteta. Primer za ovaj oblik ex-situ zaštite je in-vitro uzgoj balkanske endemične lekovite vrste, Dioscorea balcanica. Tehnike vegetativnog razmnožavanja biljaka u laboratorijskim uslovima često se primenjuju u slučajevima populacija ugroženih vrsta male brojnosti, kod kojih je uočen mali procenat plodonosnih jedinki. Pošto se u ovom slučaju praktično radi o kloniranju jedinki, ova metoda predstavlja samo početnu fazu u obnavljanju taksona. Tek nakon polnog razmnožavanja (unakrsnog oprašivanja i potvrđene klijavosti semena), može se govoriti o uspešnosti ove metode.

Plantažna proizvodnja (uzgoj) najugroženijih i farmakološki najtraženijih lekovitih vrsta je najznačajniji oblik njihove zaštite. Ova metoda ne predstavlja zaštitu ugroženih tak-sona sama po sebi, već se na ovaj način obezbeđuje tržišno značajna količina lekovitih biljaka i njihovih delova kontrolisanog kvaliteta, čime se smanjuje pritisak na samonikle populacije.

32

Kontrola, odnosno praćenje stanja prirodnih populacija, uz strogu politiku sankcija nedozvoljenih aktivnosti, zajedno sa ex-situ merama, čini integrisanu strategiju zaštite samoniklih lekovitih biljaka.

Determinacija lekovitih biljaka

Kako pravilno identifikovati određenu biljnu vrstu?Kako da budemo sigurni da smo pronašli vrstu koju želimo, a ne neku srodnu ili sličnu? Svaka vrsta se sastoji od određenog broja jedinki, koje imaju zajedničke osobine koje ih izdvajaju od neke druge grupe jedinki – neke druge vrste. Na primer, sve žalfije se razlikuju od drugih biljaka po tome što poseduju skup osobina koje zajedno nema ni jedna druga vrsta. Mnoge biljne vrste imaju odrvenelu drvenastu stabljiku sa korom koja se ljušti (kao žalfija), neke vrste imaju jako dlakave eliptične listove (kao žalfija), mnoge imaju dvousnate cvetove (kao žalfija), ali mali broj vrsta biljaka ima samo dva prašnika sa zglobljenom prašnicom (kao žalfija). Međutim, ni jedna vrsta osim žalfije nema sve ove osobine zajedno! A miris? Kada se protrljaju, listovi žalfije mirišu sasvim posebno.

Sve ove osobine, takozvani karakteri, pomažu nam da prepoznamo biljku. Tip, oblik, veličina, broj, raspored, tekstura, boja (listova, cveta na pr.), predstavljaju morfološke karaktere. Da bi mogli da razgovaramo o sličnostima i razlikama između vrsta lekovitih biljaka, moramo malo pažnje posvetiti morfologiji biljaka.

Telo biljke je strukturno i funkcionalno diferencirano spolja na organe, a iznutra na ra-zličite kategorije ćelija, tkiva i sisteme tkiva. Oblik organa i njegova unutrašnja struktura su, u najvećoj meri, međusobno uslovljeni. Istraživanje različitih aspekata unutrašnje i spoljašnje telesne organizacije jeste predmet morfologije. Unutrašnju građu izučava unutrašnja morfologija, odnosno anatomija (citologija i histologija), a spoljašnje karakteristike tela, organa ili dela organa – spoljna morfologija. U Carstvu biljaka se nalazi ogroman broj različitih organizama. Opisivanje tih oblika i objašnjenja njihovog nastanka je cilj morfoloških istraživanja.

Organi su delovi tela koji imaju specifičnu građu i vrše određenu funkciju . Jedni služe uglavnom ishrani – vegetativni organi, a drugi razmnožavanju – reproduktivni organi.Vegetativni organi grade dva sistema: sistem izdanaka, čiji je element izdanak i korenov sistem, čiji je element koren.

33

Izdanak

Najveći broj lekovitih biljnih vrsta pripada višim biljkama. Više biljke kao kopneni orga-nizmi imaju telo čiji je jedan deo u zemlji – koren, a drugi u vazdušnoj sredini – izdanak. Koren i izdanak su vegetativni organi. Pošto se izdanak nalazi u vazdušnoj sredini, u njemu se odvijaju svi fiziološki procesi vezani za Sunčevu svetlost i vazduh, a to su: fotosinteza, trancpiracija i razmena gasova.

Intenzivnost ovih procesa zavisi od površine biljnog tela. Povećanjem površine tela intenzivnost životnih procesa se uvećava, što biljke postižu grananjem. Razlikuju se dva tipa grananja izdanka: monopodijalno i simpodijalno.

Monopodijalno grananje se odlikuje time što glavna osovina stalno raste vrhom, a iz bočnih pupoljaka se razvijaju bočne grane.

Simpodijalno grananje se odlikuje time što glavna osovina ne raste stalno vrhom, već prekida rastenje ili se savija u stranu, a jedan od bočnih pupoljaka se jače razvija i daje granu koja preuzima pravac rastenja glavne osovine. Posle izvesnog vremena i ova grana prestaje da raste, a rast preuzima nova bočna grana. Ovakva osovina naziva se simpodijum.

• Izdanak se sastoji od stabla, listova i pupoljaka. • Stablo je osovina izdanka, manje-više valjkastog oblika.• Listovi su bočni, spljošteni delovi izdanka.• Pupoljak je vegetaciona kupa zajedno sa listovima koji je opkoljavaju.

Stablo i listovi su delovi istog organa – izdanka, između kojih nema oštre granice niti bitnih razlika u anatomskoj građi.

Prisustvo listova na izdanku je glavna osobina ovog organa, po čemu se, između osta-log, izdanak morfološki razlikuje od korena.

Mesto na stablu na kojem se nalazi list naziva se čvor (nodus), a deo stabla između dva čvora je članak (internodija). Obično se izdanak sastoji od nekoliko ili mnogo čvorova i članaka. Članci su sve kraći što su bliže vrhu stabla, pa su tu i listovi zbijeniji. Na samom vrhu stabla članci su tako kratki da se mladi listići prepokrivaju obavijajući vegetacionu kupu. Rastenje stabla je, u stvari, izduživanje članaka.

U zavisnosti od dužine članaka izdanci mogu biti kratki i dugački. Kod prvih su listovi približeni jedan drugom, a kod drugih udaljeni jedan od drugog. Kod nekih biljaka član-ci stabla ostaju uvek kratki, te su i listovi zbijeni u takozvanu rozetu.

34

Pupoljak je, u stvari, mlad, još ne razvijen izdanak. Najvažniji deo pupoljka je vegeta-ciona kupa. Deobom njenih ćelija stvaraju se sva tkiva i delovi izdanka. Odmah ispod vrha vegetacione kupe začinju se listovi. Pupoljak koji se nalazi na vrhu izdanka jeste temeni pupoljak. U pazuhu starijih lisnih začetaka vegetacione kupe temenog pupoljka, nalaze se začeci novih vegetacionih kupa, odnosno začeci bočnih pupoljaka. Iz temenog pupoljka nastaju novi članci stabla, a iz pazušnih pupoljaka postaju članci grana, bočnih izdanaka. Tako nastaje grananje osnovnog izdanka, tj. obrazuje se sistem izdanaka.

Pored pupoljaka koji su nastali na vegetacionoj kupi, ima i onih koji se začinju izvan vegetacione kupe – na listu, stablu ili korenu. To su adventivni pupoljci.

Metamorfoze izdanka

Izdanak je najplastičniji biljni organ. Ipak, osnovni oblik izdanka je nadzemno stablo sa zelenim listovima. Mnoge biljke pored takvog izdanka obrazuju i one koji vrše dopunske funkcije i koji su u vezi sa onim izmenjenog oblika i građe, dakle metamorfozirani.Kod nekih biljaka se neki deo izdanka razvija pod zemljom. To je podzemni izdanak. Podzemni izdanak veoma liči na koren, ali se od njega razlikuje po tome što ima pupolj-ke i bar ostatke zakržljalih listova, koje koren nikad ne poseduje. Listovi su na pod-zemnom stablu često zakržljali – izgledaju kao ljuspe, a na starijem podzemnom stablu i te su ljuspe istrulile, pa se samo po njihovim ožiljcima na stablu vidi da ih je bilo.

Najvažniji oblici podzemnih izdanaka su: rizom, krtola, lukovica.

Nadzemni izdanak može biti metamorfoziran u organ za smeštaj rezervnih hranljivih materija i vode, zatim u stolone, rašljike, trnove i filokladije.

Stablo je osovina izdanka. Najčešće je valjkastog oblika i radijalne simetrije. Njegova osnovna uloga je da postavi listove u najpovoljniji položaj prema svetlosti. S obzirom na to da je stablo deo osovine biljnog tela koja se na jednom kraju nastavlja u koren, a na drugom nosi listove, kroz njega se transportuju materije koje je apsorbovao koren, kao i one koje su fotosintezom nastale u listovima. Zavisno od toga koliko je stablo odrvene-lo, razlikuju se dve velike grupe biljaka: drvenaste i zeljaste.

Izgled (habitus) drvenastih biljaka zavisi od načina grananja, pa se drvenaste biljke dele na: drveće, žbunove i polužbunove.

Drveće ima višegodišnje razgranato ili nerazgranato stablo koje funkcioniše celog života biljke. Visina stabla može biti različita i kreće se od 2 do 100 metara - njihova starost je od deset pa do više hiljada godina.

35

Žbunovi se granaju skoro od same površine zemlje, tako da nemaju jedno, glavno stablo, nego su sagrađeni od nekoliko ili mnogo stabljika manje-više iste veličine. Žbunovi su, na primer: ribizla, ruža, kupina.

Polužbunovi se granaju kao i žbunovi, ali su njihovi izdanci samo u donjem delu drvenasti i višegodišnji. Jednogodišnji izdanci se razvijaju na starim drvenim delo-vima, a pred zimu izumiru i otpadaju. Polužbunovi su, na primer: majčina dušica, kantarion, žalfija.

Zeljaste biljke nemaju višegodišnje nadzemne izdanke. To znači da nadzemni organi ovih biljaka izumiru na kraju vegetacionog perioda. Mogu biti jednogodišnje, dvogo-dišnje i višegodišnje.

Jednogodišnje zeljaste biljke počinju i zavešavaju svoj životni cikulus u toku jedne vegetacione sezone. Takve biljke su žito, kukuruz, mišjakinja.

Dvogodišnje zeljaste biljke prve godine obrazuju nad zemljom samo rozetu listova, a druge godine biljka cveta i donosi plod, posle čega se osuši. Poznate dvogodišnje biljke su: mrkva, cvekla, divizma.

Višegodišnje zeljaste biljke imaju višegodišnje organe, a nadzemni izdanci su jednogodišnji, suše se i opadaju na kraju svake vegetacione sezone. Iz pupoljaka podzemnih organa početkom nove vegetacione sezone obrazuju se novi nadzemni izdanci. Na njima se razvijaju cvetovi, a zatim plodovi sa semenima. Poznate višego-dišnje zeljaste biljke (nazivaju se još i perene) su maslačak, lukovi, detelina.

Osobine habitusa predstavljaju prilagođenost organizma uslovima života.U početnim fazama razvića izdanka stvara se njegova primarna građa, koja kod mo-nokotila ostaje celog života biljke. Primarnu građu stabla čini epidermis, primarna kora i centralni cilindar.

Epidermis je, kao što je već rečeno, primarno pokorično tkivo koje ima zaštitnu ulogu. Primarnu koru čine mehaničke ćelije (kolenhim najčešće), zatim parenhim primarne kore i pericikl – prstenasta zona izgrađena od sklerenhimskih elemenata i parenhimskih ćelija.

Centralni cilindar izgrađuju sprovodna tkiva i parenhimske ćelije srži. Kod monokotila, primarna građa stabla je nešto drugačija.

36

List je deo izdanka. Obično, kada se kaže “list” misli se na krupne, zelene, pljosnate listove. Osnovne funkcije lista su fotosinteza (stvaranje hemijske energije od sunčeve svetlosti i ugljendioksida) i transpiracija (isparavanje vode sa površine listova). Delovi lista

• list se sastoji od liske (lamine) i lisne drške• liska je zeleni, pljosnati deo lista koji tokom fotosinteze upija ugljendioksid

i koristeći svetosnu energiju sunca, preobraća ga u ugljenehidrate• kod listova razlikujemo lice i naličje. Kod listova nekih biljaka, na primer,

kod perunike ne može se razlikovati lice od naličja

Prosti i složeni listovi

Listovi na čijim se drškama nalazi samo po jedna liska su prosti listovi, a listovi sa čijih drški polazi veći broj liski su složeni. Razlikuju se dva tipa složenih listova: prstasto slo-ženi i perasto složeni. Prstasto složene listove ima, na primer, divlji kesten – kod njego-vih listova listići polaze sa vrha lisne drške. Kod perasto složenih listova listići se nalaze na obe strane zajedničke drške – rahisa. Takvi su listovi kod bagrema, oraha. Zavisno od toga da li se na vrhu rahisa nalazi jedan ili dva listića, mogu se razlikovati neparno i parno perasto složeni listovi. Nervatura lista

Nervatura lista je sistem sprovodnih snopića u liski. U listovima većine četinara nalazi se jedan nerv ili svega nekoliko nerava, sprovodnih snopića. Kod listova monokotila nervi su manje-više jednako razvijeni i pružaju se od osnove liske ka njenom vrhu. Takav list ima paralelnu nervaturu. Listovi većine dikotila imaju srednji nerv znatno razvijeniji od ostalih. To je glavni nerv, a pruža se od osnove liske ka njenom vrhu. Sa njega polaze bočni nervi. Takav tip grananja sprovodnih snopića naziva se perasta nervatura. Kod listova sa prstastom nervaturom od mesta gde se lisna drška spaja sa liskom polazi nekoliko jako razvijenih nerava sa kojih polaze slabije razvijeni bočni nervi. Lisna drška je uski deo lista kojim je liska pričvršćena za stablo. Lisna osnova je deo kojim je list pričvršćen za stablo. Iz lisne osnove se razvijaju zalisci i lisni rukavac. Zalisci mogu biti listoliki, trnoliki, ili skoro neprimetni. Kod nekih biljaka su kratkog veka i veoma brzo opadaju. Lisni rukavac je proširena lisna osnova koja obavija potpuno ili delimično članak stabla, kao kod trava i štitonoša.

Listovi mnogih monokotila kao što su to trave, perunike, ljiljani... imaju listove potpuno drugačijeg oblika od listova većine dikotila. Obično su vrlo dugački i zašiljeni. Nemaju lisnih drški, već im je osnova proširena u lisni rukavac koji obuhvata stabljiku.

37

Oblici liske

Oblik liske prostih listova i listića složenih listova može biti igličast (kod mnogih četi-nara), linearan, lancetast, lopatičast, jajast, obrnutojajast, eliptičan, srcast, okrugao itd. Liska može imati ceo obod ili je ona urezana na različite načine. Tako, u odnosu na osobine oboda, listovi mogu biti: nazubljeni, testerasto usečeni, režnjeviti, pliće ili dublje prstatsto odnosno perasto deljeni (usečeni) itd. Nekada su liske usečene skoro do glavnog nerva, pa takvi listovi podsećaju na složene. Raspored listova na stablu

Sa istog čvora stabla mogu polaziti jedan, dva i više listova. Raspored listova može biti: naizmeničan (spiralan) i pršljenast (cikličan). Kada sa istog čvora polazi samo jedan list, tada su listovi spiralno raspoređeni (dud, hrast). Ako sa istog čvora stabla polaze dva lista (klen, nana) ili više njih (ivanjsko cveće), tada su oni pršljenasto raspoređeni. Građa lista

List je izgrađen od primarnog pokoričnog tkiva – epidermisa, osnovnog tkiva – mezofila, i sprovodnih tkiva koja grade zatvorene kolateralne sprovodne snopiće. Mezofil lista je najvažniji, jer se u njegovim ćelijama odvija proces fotosinteze. Ostala tkiva obezbeđuju normalnu funkciju mezofila.

Metamorfoze

Listovi nekih biljaka preuzimaju neku drugačiju funkciju od uobičajene kao osnovnu, u skladu sa time je i njihov oblik i građa.

Trnovi – biljke čija su stabla zelena i sočna (sukulentna) mogu da imaju listove me-tamorfozirane u trnove, kod mnogih mlečika i kaktusa, na primer, ili kod domaće šimširike: listovi na dugim izdancima su izmenjeni u oštre trnove. U pazuhu ovih trnova, uostalom kao uvek u pazuhu lista, nalazi se pupoljak iz koga se razvija kratak izdanak sa listovima i cvetovima. Rašljike – kod mnogih biljaka (pasulj, krastavac, grašak) rašljika je metamorfozirani listi-ći složenih listova ili ceo list. Rašljike za razliku od fotosintetičkih listova, imaju neogra-ničen rast i imaju ćelije koje reaguju na dodir sa drugim objektom. Kada rašljika dodirne nešto čvrsto prestaje da raste tom stranom, istovremeno intenzivno raste suprotnom stranom i tako se obavija oko uporišta. U pazuhu takvih rašljika se nalaze pupoljci.

38

Listovi – hrana, začin i lek

Primeri upotrebe listova u ishrani su: listovi kupusa (Brassica oleracea capitata), spanać (Spinacia oleracea), zelena salata (Lactuca sativa), blitva (Beta vulgaris), luk (Allium sp)...

Hranljiva vrednost listova zasniva se prvenstveno na prisustvu šećera i skroba u tkivima lista. Ugljeni hidrati nisu jedino što listove čini vrednom hranom, oni sadrže i izvesne količine minerala, vitamina, celuloze.

Poznati začini su: listovi peršuna (Petroselinum crispum), lovora (Laurus nobilis), origa-na (Origanum vulgare)...

Lekovite droge: listovi nane(Mentha piperita), žalfije (Salvia officinalis), dature (Datura stramonium)...

Opojne droge: koka (Erytroxylon coca), konoplja - hašiš (Cannabis sativa), duvan (Ni-cotiana tabacum).

Aromatične (začinske) i lekovite biljke u strukturama listova sadrže jedinjenja koja odre-đuju njihovu upotrebu. Većina tih supstanci štite biljku. Neke deluju baktericidno, neke fungicidno, druge odbijaju herbivore. Odbrana od herbivora se postiže oštrim, ljutim mirisom i ukusom (etarska ulja) ili, znatno drastičnije, otrovima kao što su to alkaloidi.

Koren

Koren je osovinski organ kojim se biljka ukorenjuje u zemljište. Razlikuje se od izdanka po tome što nikad ne nosi listove. Ima više funkcija koje vrši istovremeno. On učvršćuje – ukorenjuje biljku za podlogu; vrši apsorbciju vode i mineralnih materija iz zemljišta; skladišti hranljive materije; sprovodi vodu sa rastvorenim mineralnim materijama iz zemljišta i uskladištenu hranu iz rezervi u izdanke.

Izložen silama kidanja koren im se suprotstavlja mehaničkim i ksilemskim elemen-tima skoncentrisanim u njegovoj sredini. Takav raspored tkiva omogućuje najveću čvrstinu i veliku elastičnost.

Pravi koren je samo onaj nastao od korenka klice, a korenovi nastali od nekog drugog organa (stabla ili lista) su adventivni korenovi. Na primer, iz donjeg dela stabla razvijaju se adventivni korenovi, a iz lista begonije na mestu kojim dodiruje zemlju razvijaju se adventivni korenovi.

39

Korenov sistem Korenov sistem predstavlja skup svih korenova jedne biljke. Razlikuju se dva osnovna tipa korenovog sistema: osovinski i žiličast.

Osovinski korenov sistem ima glavni koren jako razvijen i jasno se izdvaja po dužini i debljini od bočnih i adventivnih korenova. Ovakav korenov sistem je razvijen kod svih golosemenica i većine dikotila.

Žiličast korenov sistem je izgrađen od korenova međusobno sličnih dimenzija. Jednogo-dišnje biljke, kao kukuruz i pirinač, na primer, mogu tokom jedne vegetacione sezone da izgrade vrlo moćan sistem korenova. Jedna biljka pirinča, 50 santimetara visoka sa 80 stabljika, ima korenov sistem čija površina dodira sa zemljištem iznosi oko 210 metara kvadratnih, što je daleko više od svega 5 kvadratnih metara koliko iznosi ukupna površi-na nadzemnih delova! Dužina svih korenova zajedno, jednog korenovog sistema može biti veoma velika i meri se desetinama pa i stotinama kilometara. Na primer: ukupna dužina svih korenova tikve iznosi oko 25 kilometara, pšenice oko 20 kilometara. Dakle, koren pšenice pređe put oko 20 kilometara u zapremini običnog lonca za cveće!

Metamorfoze korena

Koren vrši i druge funkcije. U njemu se sintetišu različite organske materije, među koji-ma su alkaloidi naročito važni za farmaciju.

Najčešće je koren organ u kojem se skladište rezervne hranljive materije, to je repast koren (repa). Bočni korenovi takođe mogu biti organi u kojima se skladište hranljive materije. Tada se nazivaju korenske krtole. Jedna od osnovnih funkcija korena, snabde-vanje biljke vodom i mineralnim materijama može biti dopunjena stvaranjem zajednice sa hifama gljiva – mikoriza. Zahvaljujući prisustvu gljiva mnogostruko se povećava apsorpciona površina korena, a neki produkti metabolizma gljiva biljci služe kao hrana. U korenovima nekih biljaka nastanjuju se bakterije koje imaju sposobnost da usvajaju elementarni azot iz vazduha uključujući ga u jedinjena koja biljke mogu koristiti.

Koren - hrana, začin i lek

Čovek u ishrani samo povremeno koristi korenje različitih biljaka. To je u prvom redu zato jer koren sadrži velike količine ugljenih hidrata, a vrlo malo proteina i vitamina. Veoma veliku količinu šećera sadrži šećerna repa (Beta vulgaris), najznačajnija evropska sirovina za industrijsku proizvodnju šećera. Poznati primeri upotrebe korena u ishrani su : mrkva (Daucus carota), repa (Beta vulgaris), cvekla – varijetet repe (Beta vulgaris), rotkva (Rhafanus sativus).

40

Začinska svojstva ima ren (Armoratia lapatifolia) i paštrnak (Pastinaca sativa). Kao lek koriste se korenovi, na primer: lincure (Gentiana lutea), belog sleza (Althea officinalis) i debelotikve (Bryonia alba).

Reproduktivni organi, cvet, plod, seme

Najveći broj lekovitih i aromatičnih biljaka pripada cvetnicama, čiji “reproduktivni orga-ni”, cvet, plod i seme imaju značajno mesto u determinaciji grupa biljaka.

Cvet

Cvet se uvek nalazi na kraju, bilo bočne bilo glavne, osovine izdanka čime se završava njen rast. Cvetovi se nikada ne obrazuju na listovima, već uvek u pazuhu listova. List iz čijeg se pazuha razvija cvet naziva se brakteja i može biti kao i ostali listovi na stablu ili je, češće, vrlo izmenjen.

Delovi cveta

Potpuno razvijen cvet se sastoji od četiri serije izmenjenih listova: 1.čašice, 2. krunice, 3. prašnika, 4. oplodnih listića sraslih u tučak. Svi ovi delovi su pričvršćeni za kraj modifi-kovane osovine - cvetnu ložu. Cvetna loža može imati različit oblik i veličinu. Često je proširena, ravna, ispupčena ili udubljena. Deo izdanka između cveta i brakteje je cvetna drška. Cvetovi sa veoma krat-kom drškom i oni bez nje su sedeći cvetovi. Čašični i krunični listići zajedno čine cvetni omotač – perijant. Cvetni omotač može biti dvojak: Ako su svi delovi jednaki, tada se naziva perigon. Listići perigona mogu biti obojeni, kao kod lale, ili neugledni, kao kod oraha. U drugom slučaju listići cvetnog omotača su različiti. Oni u spoljašnjem krugu obično su zeleni – to su čašično listići a listići unutrašnjih krugova su živo obojeni – to su krunični listići. Postoje cvetovi koji su bez cvetnog omotača, kao na primer kod vrbe. Ti se cvetovi nazivaju goli cvetovi.

Čašični listići

Listići čašice se nalaze najniže na cvetnoj loži. Oni obavijaju cvetni pupoljak. Čašični listići štite nežne, unutrašnje delove cveta. Obično su čvrsti, zelene boje. Svi listići čašice jednog cveta čine njegovu čašicu.

41

Krunični listići Iznad listića čašice, na cvetnoj loži, bliže unutrašnjosti cveta, nalaze se krunični listići koji, svi zajedno, grade krunicu. Listići krunice su živo obojeni, tanki, vrlo nežni. Svaka vrsta biljke ima cvetove prilično strogo određenih osobina (veličina, oblik, boja i raspored). Krunični listići mogu biti slobodni – horipetalan cvet ili manje-više srasli međusobno. Cvet sa sraslim kruničnim listićima naziva se simpetalan cvet. Uzajamni odnos kruničnih listića ili njihova povezanost, kod nekih biljaka je takva da oblik cveta služi kao važan ka-rakter za njihovo grupisanje u taksonomske grupe. Takvi su, na primer: leptirasti cvetovi (leptirnjače - Fabaceae), usnati cvetovi (usnatice - Lamiaceae), cevasti i jezičasti cvetovi (glavočike - Asteraceae ).

Kod nekih biljaka cvet je bez kruničnih listića i tada njihovu funkciju preuzimaju čašični listići, kao kod kukureka, na primer ili brakteja kao kod kozlaca.

Zavisno od toga koliko se ravni simetrije može postaviti kroz sredinu cveta, mogu se razli-kovati aktinomorfni i zigomorfni cvetovi. Cvetovi aktinomorfne simetrije su oni kroz čije se središte može postaviti bezbroj ravni simetrije. Zigomorfni su oni kroz čije se središte može postaviti samo jedna ravan simetrije.

Prašnici

Skup svih prašnika jednog cveta naziva se andreceum.

Cvetovi koji su bez prašnika su jednopolni – ženski cvetovi, i suprotno, cvetovi u kojima se nalaze samo prašnici su jednopolni – muški cvetovi. Prašnika koji grade andreceum može biti 1 – kod orhideja, pa do više stotina – kod mimoza. Za najveći broj cvetnica karakteri-stično je prisustvo 3, 4, 5, 6 ili 10 prašnika. Oni su obično raspoređeni u 1 – 2 kruga. Svaki prašnik se sastoji od prašničkog konca i prašnice. U prašnicama nastaju polenova zrna.

Tučak

Na gornjoj tački cvetne lože nalazi se tučak. Tučak je deo cveta kome se nalaze semeni zameci. Skrivenosemenice su dobile ime upravo zato što imaju cvetove sa tučkovima u kojima su skriveni semeni zameci.

Na tučku se u većini slučajeva mogu razlikovati tri dela: žig, stubić i plodnik. Žig je na vrhu tučka. Žig se naniže sužava u stubić. Plodnik je donji, loptasto prošireni

42

deo tučka u kome se nalaze semeni zameci. Kod nekih biljaka tučak je bez stubića tako da se žig nalazi direktno na plodniku, to je sedeći žig, kod maka na primer. U zavisnosti od položaja plodnika prema ostalim cvetnim delovima, moguće je razlikovati cvetove sa natcvetnim, sredcvetnim i potcvetni plodnikom. Semeni zametak se razvija u plodniku. Iz njega nastaje seme.

Cvast

Cvetovi na biljci mogu biti pojedinačni – usamljeni ili sakupljeni u grupe. Kada su sakuplje-ni u grupe, onda obrazuju cvasti. Skup cvetova na zajedničkoj osovini naziva se cvast.

Zavisno od toga kako se vreteno grana, cvasti su podeljene na dva osnovna tipa – na racemozne i cimozne cvasti.

Racemozne cvasti: Karakterišu se monopodijalnim grananjem: njihova osovina dugo raste i obrazuje cvetove, pa se tek na kraju na njenom vrhu razvija cvet. Prema tome najmlađi cvet je uvek onaj koji je na vrhu, a idući ka osnovi vretena cvetovi su sve stariji. Ima više vrsta ovih cvasti.Grozd – na dugačkom vretenu nalaze se cvetovi na drškama iste dužine (bagrem, ho-ću-neću).

Klas – na dugačkom vretenu nalaze se sedeći cvetovi (bokvica, kaćun).Štit – vreteno je sasvim kratko, te sa njegovog vrha polaze zrakasto mnogobrojni cvetovi na drškama iste dužine (luk, jagorčevina).Glavica – vreteno je kratko, prošireno i debelo na njemu se nalaze sedeći cvetovi (sun-cokret, maslačak).

Gronja – to je, ustvari grozd, ali su cvetne drške različite dužine. Najstariji cvetovi – donji, imaju duže drške od mlađih – gornjih. Dužina cvetnih drški je takva da se svi cvetovi nalaze približno na istoj ravni (jabuka, višnja).

Klip – isto što i klas, samo što je vreteno zadebljalo, valjkasto (kukuruz, kozlac).

Resa – to je klas čije je vreteno tanko, vitko i visi (leska, orah).

Složen klas – na vretenu umesto cvetova nalaze se klasovi (trave).

Složen štit – sa veoma kratkog vretena polaze umesto cvetova štitovi (većina predstavnika familije štitara).

43

Metlica – sastavljena je od više grozdova ili klasova. Glavno vreteno na raznim visinama nosi bočne grane koje se dalje granaju i završavaju se sa grozdom ili nekom drugom cvasti (vinova loza, mnoge trave).

Cimozne cvasti

Karakterišu se simpodijalnim grananjem: njihova osovina vrlo rano završava rast dono-seći cvet na svom vrhu, pa se ispod njega razvijaju bočni izdanci koji takođe završavaju rast obrazovanjem cveta. Na taj način je cvet prve osovine najstariji, što je potpuno suprotno od slučaja kod cvasti racemoznog tipa.

Najpoznatije cimozne cvasti su račvica i uvojak.

Račvica – vršni pupoljak se prvi otvara, a par bočnih pupoljaka kasnije (pucavac).Uvojak – cvetovi se razvijaju uvek sa iste strane grane, te se cvast uvija kao puž (gavez).

Plod

Plod je organ biljke koji se posle oplođenja razvija iz cveta, pre svega od plodnika, u kome se nalazi seme. Delovi ploda su plodov omotač (nastaje razvićem zida plodnika - perikarp) i seme ili se-mena. Plodov omotač štiti seme i obezbeđuje njegovo rasejavanje i klijanje. Zahvaljujući osobinama ploda, semena mogu da prežive nepovoljne periode u godini (suša, niska temperatura) i da klijaju upravo onda kada su za to uslovi najbolji. Pošto plod nastaje iz plodnika tučka, dela cveta karakterističnog samo za skrivenoseme-nice, onda je jasno da plod postoji samo kod skrivenosemenica.

Moguće je razlikovati tri sloja perikarpa: spoljni – epikarp, srednji – mezokarp i unutraš-nji – endokarp. Perikarp može biti mesnat (sočan) ili suv, a nije retko da su spoljašnji slo-jevi perikarpa sočni, dok je unutrašnji suv, čvrst. Pošto se semena nalaze u plodu, ono se mora osloboditi da bi klijalo. Zato se zreo plod mora ili sam otvoriti ili istrunuti da bi se seme oslobodilo. Prema tome da li su plodovi nastali iz samo jednog cveta, kakva im je oplodnica i kako se semena oslobađaju iz njih, izvršena je njihova klasifikacija.

Svi plodovi se dele na: proste, koji su nastali iz jednog cveta i složene, koji su nastali iz cvasti. Prosti plodovi se dele na posebne i zbirne.

Posebni plodovi – nastali iz plodnika jednog tučka, opadaju zasebno, svaki za sebe.

44

Zavisno od toga kako se iz njih semena oslobađaju, dele se na pucajuće – seme se oslo-bađa pucanjem oplodnice i nepucajuće – semena se oslobađaju trulenjem oplodnice.

Posebni, pucajući plodovi – imaju suvu oplodnicu, a semena se oslobađaju pucanjem oplodnice.

Mešak je sušni plod od jednog oplodnog listića koji se otvara na jednom šavu, to jest na mestu gde su obodi karpela srasli. Plod mešak imaju božur, kukurek, ljutić.

Mahuna je takođe sušan plod od jednog oplodnog listića koji puca na dve polovine duž šava i glavnog nerva. Mahunu imaju, na primer, pasulj i grašak.

Ljuska je plod iz dva oplodna listića koji su razdvojeni pregradom. Puca odvajanjem listića od pregrade, na kojoj je seme.

Ljuščica se od ljuske razlikuje svojim oblikom. Dugačka je koliko i široka. Ljuska i ljuščica su plodovi karakteristični za biljke iz familije krstašica, na primer šeboj, kupus.

Čaura je sagrađena od dva ili više oplodnih listića i otvara se na različite načine. Tako, na primer, čaura se može otvarati šavovima (tatula), porama (mak), poklopcem (bunika).

Posebni, nepucajući plodovi – imaju suvu oplodnicu, a semena se oslobađaju trulenjem oplodnice.

Orašica je plod čija je oplodnica tvrda, odrvenela kao kod lešnika ili hrasta. Posebni oblici orašice su ahenija i krupa. Krupa je plod kod koga je seme semenjačom sraslo za oplodnicu. Krupu imaju pšenica, kukuruz i uopšte sve trave. Ahenija je plod u kome seme nije sraslo sa plodom. Takav plod imaju suncokret, maslačak i jasen. Ponekad su dve orašice srasle pa se, kad su zrele, razdvajaju cepanjem. Takav plod imaju štitonoše, na primer mrkva, kim (šizokarpijum). Kod biljaka iz familije usnatica plod je nastao od dva oplodna listića, ali se raspada kada sazri na četiri orašice (merikarpijum).

Posebni, nepucajući sočni plodovi imaju mesnatu oplodnicu, a semena se osolobađaju trulenjem oplodnice.

Bobica je plod čija su sva tri sloja oplodnice sočna. Bobicu imaju vinova loza, ribizla, patlidžan. Poseban oblik bobice, hesperidium, su limun, pomorandža, grejpfrut. Kod njih je epikar sočan i sa mnoštvom žlezda, mezokarp je beo i kožast, a endokarp je sa puno sočnih žlezdanih dlaka koje grade “kriške”. Tikva, dinja, lubenica su tvrde bobice

45

ili pepo. Slojevi perikarpa su kod njih, manje-više čvrsti i opkoljavaju ogromnu sočnu placentu sa mnogo semena.

Koštunica je plod kod koga su epikarp i deo mezokarpa sočni, čvrsti i grade košticu u kojoj je seme. Koštica je obično izgrađena od vrlo tvrdih sklerenhimskih ćelija. Koštu-nicu imaju šljiva, trešnja itd. Poseban oblik koštunice imaju jabuka, kruška i dunja. Kod ovih plodova sočna i razrasla cvetna loža oblaže plod i sa njim srasta u jedinstvenu tvorevinu koja se naziva pomum.

Zbirni plodovi – nastaju od jednog cveta, ali takvog koji ima više tučaka. Od svakog tučka nastaje po jedan plod koji ne opada posebno, već zajedno sa ostalima sa kojima je povezan nekim delom cveta. Kod jagode plodići, orašice ne opadaju svaki za sebe, nego su povezani sočnom, ispupčenom cvetnom ložom. Kod kupine i maline koštuni-ce povezuje sušna cvetna loža, a kod ruže se orašice nalaze u peharastoj, izdubljenoj cvetnoj loži.

Složeni plodovi nastaju iz cvetova cvasti, ali ne opadaju posebno, svaki za sebe, nego su svi zajedno povezani nekim od delova cvasti. Na primer, kod smokve sitne orašice se nalaze u izdubljenoj i sočnoj osovini cvasti, kod duda sitne orašice povezuje osovina cvasti i međusobno srasli sočni listići cvetnog omotača.

Seme

Seme se razvija iz semenog zametka, obično posle oplođenja. Sastoji se od semenjače i jezgra. Semenjača je opna koja obavija jezgro i ima zaštitnu ulogu. Jezgro sadrži klicu okruženu hranljivim tkivom. Zrela semena mogu biti različitog oblika, veličine, struktu-re i boje semenjače. Oblik semena može biti loptast, elipsoidan, valjkast, nitast itd.

Površina semena može biti glatka, izbrazdana, rebrasta, obrasla dlakama, lepljiva. Boja semenjače je takođe veoma raznovrsna. Neke biljke imaju bela semena, neke crna, a neke jarko obojena, šarena. Veličina i težina semena kod nekih vrsta su promenjlji-vi, dok su kod drugih veoma ustaljenih vrednosti. Tako, kod vrste rogača (Ceratonia siliqua), semena su tako postojane mase, da su služila kao mera za težinu dragocenih metala – karat.

Semena i plodovi – hrana, začin i lek

Semena i plodovi su bogati različitim resursima: šećerom, skrobom, proteinima, masti-ma, aminokiselinama i različitim sekundarnim metabolitima.

46

Za nas je posebno značajno da su mnogi plodovi bogati sekundarnim metabolitima, supstancama koje proizvodi biljka delimično ili potpuno zbog efekta koji imaju na druge organizme. U ovom slučaju kao zaštita od herbivora: efekat je odbijajući ili čak toksičan. Sekundarni metaboliti u plodovima i semenima obuhvataju lektine (koji dovode do slepljivljanja crvenih krvnih zrnaca), inhibitore enzima, cianogene (iz kojih se oslobađa cijanid snažan neuro toksin), saponine, alkaloide (opijum) i neobične aminokiseline. Kada se nalaze u endospermu te sekundarne supstance mogu kasnije imati i primarnu funkciju; klica ih može metabolizirati u netoksične izvore hrane.

Prisustvo sekundarnih metabolita, hranljivih materija, vitamina i celuloze određuje i lekovita svojstva semena i plodova. Poznato je korišđenje semena lana, bundeve, bade-ma, oraha u lekovite svrhe. Ili, plodovi kima, morača, limuna, jabuke...

Kao začini koriste se semena slačice (ljuta), maka (aromatična) i plodovi kima, morača, mirođije (aromatični).

Samonikle lekovite biljke naših krajeva

Equisetum arvense, rastavić Višegodišnja zeljasta biljka sa člankovitim snažnim rizomom. Na svakom članku nalaze se listići srasli u rukavac (ohreu). Stablo je člankovito, rebrasto, šuplje, pršljenasto razgranato, na člancima listovi srasli u rukavac, zašiljeni, crni. Na posebnim negranatim izdancima, koji se prvo i pojavljuju, razvijaju se sporofilni klasovi.

Stanište: vlažna mestaRasprostranjenje: rasprostranjenaKoristi se: sterilni razgranati izdanakBerba: odsecaju se vršni delovi izdanaka, leti, kada je potpuno razvijen; suše se u tankom slojuna promajnom mestuPrimena: Jedan od najboljih prirodnih lekova za izlučivanje viška tečnosti iz organizma je rastavić. Koristi se sam ili u kombinaciji sa drugim travama sličnog delovanja (list breze, list medveđeg grožđa, herba sitnice i sl.). Povoljno deluje i kod blažih infek-cija mokraćnih puteva. Usitnjena herba rastavića se popari ključalom vodom i ostavi preko noći, procedi i pije više puta na dan. Rastavić se upotrebljava i spolja, za zaustavljanje krvavljenja iz nosa.

47

Napomena: Lekovit je samo poljski rastavić. Ostale vrste “velikih rastavića” se ne koriste, opasne su i mogu da dovedu do trovanja. Razlike kod izmrvljene droge se mogu uočiti tek pod mikroskopom.

Polypodium vulgare , slatka paprat

Rizom slatke paprati je položen koso ispod površine zemlje, pokri-ven je mrkim ljuspama i slatkog je ukusa. Na gornjoj strani rizo-ma obrazuju se listovi. Listovi su sa dugačkim drškama, a liska je kožasta, duboko perasto urezana. Na donjoj strani listova nalaze se okrugli ili izduženi sorusi (grupe sporangija). Spore su žućkasto-rđa-ste boje.

Stanište: u šumama lišćara i četinara, na tresavama, zasenčenim stenamaRasprostranjenje: široko rasprostranjena vrstaKoristi se: rizom

Juniperus communis, kleka

Zimzelen žbun ređe nisko drvo sa kupastom krošnjom. Po tri četine raspoređene su u pršljenu, igličaste, krute, bodu. Na licu četine vidi se bela pruga stoma, a presek četine je trapeznog oblika. Ženske šišarice su mesnate, bobičaste, sastavljene od 3 ljuspe, zelene, okrugle, sočne, na krutoj dršci. Zrele šišarice su crnoljubičaste sa sivom voštanom prevlakom.

Stanište: Kleka je vrsta sa izrazito širokom ekološkom amplitudom. Raste na livadama prašnjacima i goletima. Rasprostranjenje: široko rasprostranjena. Koristi se: bobičaste šišarice, etarsko ulje iz šišarica, drvo i katran Berba: Klekinje se beru u jesen, posle prvih slana. Ispod kleke se razastre prostirka, pa se pažljivo otresu samo zrele klekinje. Suše se u tankom sloju. Etarsko ulje se dobija destilaci-jom pomoću vodene pare iz svežih drobljenih šišarica. Koristi se i drvo od stabla, grana i korena. Klekov katran se dobija sagorevanjem drveta bez prisustva vazduha (suva destilacija).

48

Primena: Osušene bobičaste šišarice kleke, same ili kao sastavni deo čajnih mešavina, koriste se za izradu toplih napitaka koji utiču na poboljšano izlučivnje mokraće. Takođe, blagotvorno deluju kod infekcija i upala mokraćnih puteva. Klekinje poboljšavaju varenje hrane, smanjuju stvaranje gasova i otklanjaju nadutost. Obloga sa izgnječenim klekinjama u razblaženom sirćetu ublažava glavobolju, a mast sa zelenim klekinjama je sredstvo za trljanje oslabljenih zglobova. Cele šišarice kleke koriste se za aromatizaciju alkoholnih pića, a iz ostataka, posle destilacije etarskog ulja, dobija se etil-alkohol. Inte-resantno, klekinje su nekad korišćene za kađenje, kao zamena za tamjan.

Etarsko ulje kleke, ređe se koristi u terapijske svrhe: dozirano u kapima, kratkotrajno, za izlučivanje mokraće, ili spolja, za utrljavanje, kod poremećaja periferne cirkulacije i re-umatičnih bolova. Ulje nalazi široku primenu u parfimerijskoj, prehrambenoj i industriji alkoholnih pića.

Drvo kleke se danas koristi veoma retko. Na izlučivanje mokraće i varenje hrane, deluje slično klekinjama, ali blaže. Pored toga, utiče i na pojačano znojenje i daje se kod naze-ba i prehlada. Katran kleke se upotrebljava još ređe. Nekada je primenjivan kod kožnih bolesti, šuge, naočito.

Upotreba u kuhinji: koriste se zrele bobičaste šišarice koje mirišu na balzam, ukus im je smolast, gorkoslatkast. U malim količinama stavljaju se u jela od mesa divljači, sala-mure, kiseo kupus, riblje čorbe i riblje marinade. Nekoliko klekinja sažvakanih tokom dana, osvežiće vam dah!

Još dve vrste ovog roda nalaze se u flori Balkana, a to su: J.oxycedrus, sa trouglastim četinama i crvenosmeđim bobičastim šišaricama, i J. sabina, sa ljuspastim tupim četina-ma i karakteristično neprijatnog mirisa. Crvena kleka (J.oxycedrus) se nalazi na toplim mestima, a somina (J.sabina) raste na suvim i toplim krečnjačkim krševima planinskog pojasa. Šišarice ovih “kleka” ne sadrže iste delotvorne sastojke kao prava kleka, već mogu da budu veoma opasne i ne treba ih imati u kući i koristiti.

Asarum europaeum, kopitnjak

Višegodišnja zeljasta biljka sa puzećim člankovitim rizomom. Rizom intenzivno miriše na biber. Stabljika vrlo kratka sa 3-5 listova. Listovi su sa uljnim ćelijama, na dugačkim lisnim drškama sa bubrežastom ili srcastom liskom. Lice liske je sjajno, tamnozeleno, naličje znatno svetlije i pri osnovi prljavo ljubičasto. Cvetovi su pojedinačni, nalaze se u stelji ispod listova zvonastog su oblika sa 3-4 ušiljena režnja, spolja su smeđezelenkasti, iznutra mrkocrveni. Prašnika ima 12, a tučak je sa kratkim debelim stubićem i šestore-žnjevitim žigom. Plod je čahura obrasla dlakama. Cveta V-VII.

49

Stanište: Raste na vlažnim zasenčenim mestima u listopadnim, četinarskim i mešovitim šumama. Uvek na vrlo humu-snom zemljištu. Rasprostranjenje: česta biljka u šumama SrbijeKoristi se: cela biljka sa korenjemBerba: preko leta se bere cela biljka i suši u hladuPrimena: Koren i listovi ove biljke teraju na povraćanje i zato se koriste kod bole-snika koji imaju pune grudi šlajma, daju ga u rakiji pijancima da im se ogadi alko-

hol. Ova biljka se danas izuzetno retko koristi, najčešće, kao sredstvo koje potpomaže iskašljavanje. Može da dovede do povraćanja, pa i do ozbiljnijih simptoma trovanja.

Upotreba u kuhinji: U nekim našim krajevima, koren kopitnjaka stavljaju u mleko, pa sir ima specifičan ukus i miris.

Adonis vernalis, gorocvet

Višegodišnja zeljasta biljka, visoka 10-40 cm sa snažno razvijenim crnosmeđim rizomom i puno crnih žila. Stabljika je uspravna, jednostavna ili granata, u donjem delu prekrivena ljuspama i izbrazdana, gola, dlakava samo kao vrlo mlada. Listovi stabljike su sedeći, 2-4 puta perasto deljeni, režnjići linearni. Cvetovi aktinomorfni, pojedinačni krupni 3-7 cm u prečniku, žuti. Čašica i krunica su jasno diferencirani. Čašičnih listića ima 5 široko su jajasti sa mekim dlaka-ma. Kruničnih listića ima 10-20, klinasti su, celog oboda ili nazubljeni, sjajnožuti. Prašnika ima mnogo na loptastoj cvetnoj loži. Plod je dlakava orašica sa kupa-sto savijenim vrhom. Cveta III-IV.

Stanište: na toplim sušnim livadama, na pesku, po obodu šumaRasprostranjenje: rasprostranjenaKoristi se: nadzemni deo biljke u cvetu Berba: kad biljka cveta, u rano proleće, odsecaju se stabljike sa cvetom i sušePrimena: od gorocveta se izrađuju tinkture i tečni ek-

50

srakti, koji deluju na snagu kontrakcije srčanog mišića. Izuzetno je opasno sam pripremati i koristiti ovakve preparate. Danas se oni proizvode industrijski u strogo doziranim oblici-ma (kapi, tablete, dražeje) i smeju se koristiti samo pod kontrolom lekara.

Napomena: Gorocvet je otrovna biljka. Ne treba ga sam brati i praviti “lekove” od ovog lepog cveta.

Chelidonium majus L, rusa

Višegodišnja zeljasta biljka sa razgranatim kore-nom mrke boje. Stabljika je uspravna, granata, ovalna sa oštrim štrčećim dlakama. Svi delovi biljke su sa otrovnim narandžasto-žutim mlečnim sokom. Listovi su veliki, neparno perasti, donji sa drškom, gornji sedeći. Naličje listova je sivoze-leno, dlakavo. Cvetovi su hermafroditni, akti-nomorfne simetrije, sakupljeni u vršne štitaste cvasti sa ljuspastom braktejom pri osnovi. Čašica je od 2 žutozelena listića koji lako opadaju. Krunica od 4 listića, žute boje, jajastog oblika koji lako otpadaju. Plodnik je natcvetan, sa kratkim stubićem i dvorežnjevitim žigom. Plod je čahura u obliku mahune, dugačka oko 4-5 cm. Seme je crno, sitno. Cveta IV-X.

Stanište: U šibljacima, pored puteva, na zapušte-nim mestima.

Rasprostranjenje: česta biljka u svim krajevima JugoslavijeKoristi se: nadzemni zeljasti deo biljke u cvetuBerba: bere se u vreme cvetanjaPrimena: U obliku tinkture ili kao sastojak čajnih smeša, herba ruse deluje na pojačava-nje lučenja žuči i ublažava grčeve u organima za varenje. Potvrđeno je i njeno umirujuće delovanje, uglavnom kod “nervoze” organa za varenje. Narandžasti mlečni sok iz sveže biljke se upotrebljava za uklanjanje bradavica, žuljeva i u terapiji nekih kožnih oboljenja. Lekovite masti i paste se prave od biljaka samlevenih u prah.

Napomena: Interna upotreba preparata ruse treba da bude dozirana i kratkotrajna, jer njeni sastojci imaju intenzivno fiziološko delovanje i mogu da dovedu do poremećaja i do trovanja.

51

Fumaria officinalis, dimnjača

Jednogodišnja biljka, do 50 cm visoka, sa žiličastim kore-nom. Stabljika je razgranata, sa nežnim dvostruko perasto izrezanim listovima, linearno lancetastih režnjeva na drškama. Cvetovi su u grozdovima, na drškama, crvenih ili ružičastih kruničnih listova kojih je 4, u dva reda, od kojih je gornji sa ostrugom. Čašični listići (2) su nazubljeni znatno kraći od krunice. Plod je jednosemena orašica. Vrsta je rasprostranjena na livadama, po njivama, pored puteva. Koristi se list ove vrste, u vidu čaja, koji ima blago diuretična svojstva.

Morus alba L, dud beli

Listopadno drvo visoko do 10 metara. Listovi su pri osnovi srcasto usečeni, a po obodu su grubo testerasti. Moguće je naći i listove duboko usečene na režnjeve nepravilnog

oblika. Muški cvetovi su sakupljeni u dugačke rese, a ženski u kraće, jajaste. Muški cve-tovi se razvijaju na jednom drvetu, ženski na drugom. Prema tome, beli dud je dvodoma biljka. Posle oplođenja, listići cvetnog omotača ne opadaju, već ostaju i dalje, postaju sočni, spoje se među sobom i sa sočnim listićima susednih cvetova. na taj način nastaje složen plod “dudinja”. Plod je žućkasto bele boje. Cveta od maja do juna.

Stanište: gaji se, subspontanoRasprostranjenje: rasprostranjenKoristi se: sveži plodovi i list, ali i kora korena Primena: Plod se koristi za izradu sirupa, protiv upale grla i usne duplje, a list i kora korena za sniženje nivoa šećera kod nekih oblika šećerne bolesti. Sličan belom dudu je crni dud – Morus nigra. Viši je od belog duda i ima gušću krošnju. Dudinje su tamnocrvene ili crne.

Napomena:U dvorištu Pećke patrijaršije nalazi se crni dud- šam, koji se razvio iz sadnice donesene iz sirijske pokrajine Šam između 1203 i 1272.

52

Humulus lupulus, hmelj

Višegodišnja povijuša, obrasla kratkim, oštrim dlakama. Listovi su krupni jajasti, duboko prstasto usečeni na 3-5 šiljastih režnjeva. Naličje liske je obraslo oštrim poleglim dlakama i sa puno žutih žlezda. Muški cvetovi su sitni (5mm), grupisani u metličastu cvast, ženski cvetovi u resolikim cvastima. Cvetovi oba pola sa puno žlezda (sekretorne strukture sa lateksom). Po oplođenju brakteje razrastaju, dajući cvasti izgled šišarice. Plod je orašica sa puno žlezda. Cveta V.

Stanište: vlažna mesta po obodu šuma, gaji se (samo ženske biljke!). Rasprostranjenje: rasprostranjena.Koristi se: šišarice hmelja ženske cvasti sa braktejama, žlezde i smola Berba: cvasti se beru u jesenPrimena: Šišarice hmelja same ili u kombinaciji sa drugim drogama (najčešće kore-nom odoljena) deluju smirujuće, olakšavaju nastanak sna i deluju okrepljujuće. Napi-tak se priprema tako što se izmrvljeni cvet prelije ključalom vodom, poklopi i procedi posle 15 minuta. Gorčina koju poseduju ove šišarice, takođe, povoljno utiče na apetit i varenje hrane.

Urtica dioica, kopriva

Višegodišnja biljka sa žarnim dlakama, visoka do 150 cm sa puzećim rizomom. Stablo je uspravno, četvrtasto. Listovi su jajasti, grubo testerastog oboda. Lisne drške su kraće od liske. Cvasti sa muškim cvetovima su uspravne, a sa ženskim viseće, raspoređene u pazuhu listova. Plod je orašica. Cveta VI - IX.

53

Stanište: na vlažnim mestima, oko kućaRasprostranjenje: rasprostranjena Koristi se: list, koren i semeBerba: Kada je kopriva u cvetu, beru se samo zdravi, potpuno razvijeni, krupni listovi i suše brzo, na promaji. Koren se vadi u jesen, pošto se odseku viseće cvasti sa semenima. Posle pranja, koren se brzo suši. Primena: Listovi koprive bogati su vitaminima i mineralima, sterolima. Koriste se u vidu odvra (prokuvani u vodi) kao blaga sredstva za “te-ranje” mokraće, protiv proliva. Smatra se da je kopriva dobar lek protiv “malokrvnosti” i uop-šte za bolje funkcionisanje organizma (povoljno

utiče na metaboličke procese). Seme i koren koprive se često koriste za izradu lekova, najčešće alkoholnih ekstrakata (tinktura). Primenjuju se kod oboljenja prostate. Njihova delotvornost je potvrđena i koriste se uporedo sa terapijom lekovima.

Corylus avellana L, leska

Leska je listopadni šib, visok 4-5 m. Listovi su nepravilno srcasti, naglo zašiljenog vrha, po obodu više-manje usečeni i dvojno testerasti. Muški cvetovi su sakupljeni u rese. Listići cvetnog omotača su sitni, žuti. Ženski cvetovi su u dihazijumima koji liče na pupoljak. Iz cvetova vire dugački, crveni žigovi. Plod je orašica sa zeljastom kupulom, koja ga obavija. Kod nekih vrsta leske kupula je mekana, a u drugih je čvrsta i sa bodlja-ma. Cveta od februara do marta.

Stanište: u šumamaRasprostranjenje: široko rasprostranjenaKoristi se: listovi, kora i plodoviPrimena: Listovi i kora se upotrebljavaju kod upaljenih vena, hemoroida, proliva i jakih menstrualnih krvarenja. Lešnik se koristi u ishrani i za dobijanje ulja.

54

Fagus silvatica, bukva

Visoko listopadno drvo sa tankom, glatkom, sivom korom. Pupoljci su vretenasti, na vrhu zašiljeni. Listovi su naizmenično raspoređeni, ovalni sa kratkom drškom, malo valoviti sa celim, trepljasto dlaka-vim obodom. Više muških cvetova sakupljeno je u loptaste cvasti sa 8-16 prašnika koje se na dugačkim drškama nalaze u pazuhu listova. Ženski cvetovi (14), sakupljeni u loptastim cvastima, obavijeni zajed-ničkim omotačem (kupolom) od kožastih ljuspica. Ženski cvetovi su na dugačkim drškama koje se nalaze u pazuhu listova. Zrela kupola je odrvenela, pokrivena čekinjama, puca na 4 pukotine, tada se iz nje oslobađaju plodovi, orašice. Cveta V.

Stanište: naročito na severnim padinama brdskog i planinskog pojasaRasprostranjenje: Bukva je česta vrsta u Jugoslaviji, rasprostranjena je od brdskih do planinskih predelaKoristi se: kora i katran Dobijanje: kora se skida sa mladih grana u proleće, a katran se dobi-

ja suvom destilacijom bukovog drveta.Primena: Ekstrakt kore i bukov katran se koriste spolja, kod nekih kožnih oboljenja (npr. infekcija, ekcema i šuge); danas je njihova uporeba retka.

Plodovi bukve sadže značajnu količinu masnog ulja; kada se izdvoji hladnim ceđenjem, može se koristiti u ishrani, jer je po sastavu slično maslinovom. Presne bukovice ne treba jesti, jer mogu da izazovu neprijatnosti koje se manifestuju glavoboljom, mučninom i povraćanjem.

Qurercus robur, lužnjak, hrast, dub

Srpski narod je oduvek izuzetno poštovao hrast. Stari primerci su smatrani za božanstva. Pod hrastom su održavane skupštine. Čuveni takovski grm, pod kojim je 1815. godine donesena odluka o ustanku na Turke, je hrast! Zato kod Srba i postoji muško ime Rastko ili Rastislav. Listopadno drvo visoko i do 50 m sa širokom i nepravilnom krunom i krivim i kolenasto savijenim granama. Mlada kora je glatka, a na starim stablima duboko ispucala. Pupoljci su jajasti. Listovi obično sakupljeni na vrhu grančice sa debelim golim drškama. Liska je objajasta, dugačka do 15 cm, najšira oko sredine, ka dršci se konično sužava, sa zaoblje-nim vrhom. Obod liske duboko usečen na 4-8 pari zaobljenih režnjeva.

55

Muški cvetovi su sakupljeni u dugačke resolike cvasti, neugledni sa 6-8 prašnika. Ženski cvetovi su pojedinačno ili u grupama na dugačkoj dršci sa tri srasla stubića. Plod je orašica, žir, sa poluloptastom kupolom pokrivenom sitnim prileglim ljuspama. Žirevi na dugačkim drškama. Cveta VI-VIII.

Stanište: na vlažnom, dubokom, plodnom zemljištu, u dolinama nizijskih rekaRasprostranjenje: široko rasprostranjena vrstaKoristi se: kora i seme Berba: Kora se skida u proleće, pre listanja, sa mladih grana. Hrastov žir se sakuplja u poznu jesen.Primena: Osušena kora prokuva se u vodi i upotrebljava spolja kod manjih rana i povreda, infekcija i nekih kožnih bolesti; deluje stežuće i kao blag antiseptik. Mogu se pripremati i kupke. U novije vreme izrađuju se i kozmetički preparati (tonik, losion) sa ekstraktima hrastove kore.

Čaj dobijen kuvanjem sprašene kore hrasta (prelije se hladnom vodom, zagreva do klju-čanja i kuva 10 minuta), koristi se i za ispiranje usta i grla, kod oštećenja i upale sluzoko-že organa za varenje i kao sredstvo za zaustavljanje blažih proliva. Sličnu primenu ima i isprženo i samleveno semeno jezgro žira.

Betula pendula Roth, obična breza

Listopadno drvo visoko do 30m, kora je bela, ljušti se u horizontalnim trakama. Mlade grančice su gole, vise. Pupoljci nose glandularne trihome koji luče lepljiva etarska ulja. Listovi su trouglasto jajasti, nazubljeni. Mladi listovi su lepljivi, bez dlaka. Muške rese vise, smeđe. Ženske rese su uspravne. Plod je sitna (2mm), krilata orašica. Cveta IV-V.

Stanište: na sečinama i požarištimaRasprostranjenje: rasprostranjenaKoristi se: Pupoljci lista, list, brezov katranBerba: pupoljci lista beru se u proleće, pre otvaranja, a list tokom leta. Suše se u tankom sloju. Katran se dobija suvom destilacijom drveta.Primena: Osušeni listovi i mladi pupoljci breze (pupoljci imaju lepši miris i prijatniji ukus) najbolji su biljni lekovi za lečenje mokraćnih puteva. Koriste se prokuvani u vodi i pospešuju izlučivanje mokraće, ali deluju i kao antiseptici kod blagih infekcija i upala. Za ovakve svrhe list breze se često kombinuje sa herbom sipanice.

56

Pored ovog osnovnog delovanja, napitak pripremljen od brezovog lista dovodi i do pojačanog znojenja, pa se koristi kod prehlada, gripa i sl.

Za razliku od lista, brezov katran se danas retko koristi. Kao i ostali katrani i on se, zbog sadržaja fenolnih jedinjenja, uglavnom upotrebljavao spolja, kao antiseptik, za lečenje kožnih oboljenja.

Srodna običnoj je i maljava breza (B.pubescens). To je žbun ili nisko drvo (do 20m), kod koga su mlade grančice dlakve i ne vise. Mladi listovi su, takođe, dlakavi. Ova vrsta se često gaji, a samonikla je na ranijoj Vlasinskoj tresavi.

Juglans regia, orah

Orah je listopadno drvo. Kora na mladim granama je glatka, siva. Na starijim delovima kora je skoro crna, ispucala. Listovi su neparno perasto složeni. Listića ima 5-9, celog oboda. Muške cvasti suresolike, sedeće, dok su ženske klasolike sa vidljivim perastim žigom. Plod je koštunica (orah). Cveta IV-V.

Stanište: Orah se gaji, a samoniklo raste na toplim mestima u hrastovim i mešovitim šumama. Osetljiv je na kasne mrazeve. Rasprostranjenje: Samonikao je u toplim šumama nekih područja Balkanskog poluostrva.Koristi se: list, zelena “ljuska” orahaBerba: Sakupljaju se mladi listovi, bez drške i suše na senovitom i promajnom mestu, da bi ostali zeleni. Sa još nezrelih plodova, skida se “ljuska “ i suši slično listu da ne pocrni.Primena: Orahov list ima izvestan značaj kao sredstvo za lečenje infekcija i upala kože i sluzokože, kao anti-septik. Obično se koristi odvar od orahovog lišća za ispiranje usta, grla i vaginalne sluzokože.

Napitak od orahovog lista se pije kod upala sluzokože

organa za varenje i kod proliva. U novije vreme list oraha se dodaje čajevima koji se koriste za povećanje odbrambenih sposobnosti oslabljenog i iscrpljenog organizma. Od lista i svežih ljuski izrađuje se boja za kosu.

57

Geranium robertianum L, zdravac

Jednogodišnja biljka sa slabim, ali razgranatim korenom. Stabljika je dugačka do 15cm, sočna i lako lomljiva na čvoro-vima. Listovi su perasto deljeni, sa obe strane obrasli dlaka-ma. Cvetovi su na dugačkim drškama, aktinomorfni. Čašični listići su dlakavi, uspravni. Krunični listići su crveni. Cela biljka je obrasla žlezdanim dlakama, jakog je i neprijatnog mirisa. Plod je šizokarpijum, raspada se na 5 jednosemenih plodića od kojih svaki ima kljun. Cveta od maja do avgusta.

Stanište: u šumi, na stenama, zidovimaRasprostranjenje: rasprostranjenaKoristi se: nadzemni zeljasti izdanakPrimena: U narodnoj medicini u vidu čaja protiv proliva, gastritisa, ili spolja, kao melem za rane.

Geranium macrorhyzum L, zdravac

Višegodišnja zeljasta biljka sa 10 - 15 cm dugim rizomom, uspravne stabljike, sa krupnim (do 10 cm širine) prstasto deljenim listovima (5-7 režnjeva) na dugim i tankim drškama, u rozeti. Kada se protrljaju, intenzivno mirišu. Listovi na stabljici su manji. Cvetovi na dlakavim peteljkama, aktinomorfni, zašiljenih čašičnih i objajastih crvenih kruničnih listića. Plod žuto-mrke boje. Cveta od juna do avgusta.

Ovo je široko rasprostranjena vrsta, na većim visinama, u svetlim šumama, na krečnjaku, a gaji se i kao baštenska biljka.

Koristi se herba – nadzemni deo, iz koga se destilacijom izoluje etarsko ulje, prijatnog mirisa, a ređe se koristi i rizom koji se vadi u jesen ili rano proleće.

58

Hedera helix L. – bršljan

Drvenasta puzavica sa adventivnim korenovima koji se pričvršćuju za zidove ili drugo drveće. Listovi su uvek zeleni, kožasti, na cvetnim izdancima jajoliki, ušiljeni, celog oboda, na vegetativnim izdancima listovi su srcasti i režnjeviti. Cvetovi su hermafro-ditni, mirisni, sakupljeni u štitove. Čašica je slabo razvijena. Krunični listići su debeli, sočni, spolja mrki, a unutra zeleni. Prašnici su kraći od kruničnih listića. Plod je loptasta bobica, plavo crne boje, sa do 5 semena. Cveta od septembra do oktobra.

Stanište: u hrastovim šumamaRasprostranjenje: široko rasprostranjenaKoristi se: listovi i bobice

Hernaria glabra - sipanica

Jednogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka sa poleglom stabljikom. Stabljike su do 30 cm dugačke, razgranate, oble, člankovite. Listovi su mali, naspramno raspoređeni. Liske

su sedeće ili sa kratkim drškama, objajaste manje ili više mesnate. Cvetovi su sitni sa vrlo kratkim drškama. Sakupljeni su u guste klupčsto klasaste cvasti koje polaze iz pazuha listova. Čašica je od 5 listića koji su srasli svojom osnovom. Krunica je od 5 končastih, sitnih listića. Prašnika je 5 sa kratkim filamentima. Plodnik je sa dva kratka stubića. Plod je jajasta orašica koja opada zajedno sa čašicom. Cveta V-VIII.

59

Stanište: Na osulinama pored puteva i na suvim peskovitim siromašnim livadama.Rasprostranjenje: Rasprostranjena biljka u svim krajevima Srbije.Koristi se: nadzemni deo biljke u cvetu.Berba: odsecaju se nadzemni delovi biljke u cvetu i suše.Primena: Osušen nadzemni deo sitnice sam ili kao sastojak čajnih smeša deluje na poboljšanje izlučivanja mokraće iz organizma. Veoma često se kombinuje sa listovima medveđeg uveta (Arctostafilos uva -ursi) ili breze. Sitnica ima i uroantiseptičko dejstvo; upotrebljava se kod upala i ublažava infekcije mokraćnih puteva. U određenim kombi-nacijama olakšava tegobe kod pojave mokraćnog kamena.

Saponaria officinalis, sapunjača

Višegodišnja zeljasta biljka sa debelim valjkastim rizomom. Stabljika visoka 30-90 cm, uspravna, u gornjoj polovini granata obično bez dlaka. Listovi naspramno raspoređeni, izduženo jajasti, zašiljeni sa kratkim drškama. Obod liske je ceo. Cvetovi krupni, mirisni, sakupljeni u dihazijalne cvasti, koje sve zajedno na jednom izdanku grade metličaste tvorevine. Čašica cilindrična sa 5 zubaca, svetlo-zelena. Kruničnih listića 5, mnogo dužih od čašice, slobodni, beli ili svetloružičasti. Prašnika 10. Tučak sa duguljastim plodnikom sa dva končasta stubića. Plod je čahura sa 4 ili 5 zubaca. Semena mnogo, sitna. Cveta VI-IX.

Stanište: na vlažnim mestima, pored puteva, jaraka, reka, u vrbacima. Rasprostranjenje: Rasprostranjena.Koristi se: koren, ređe vršni deo biljke u cvetuBerba: rizom sa korenjem se vadi u rano proleće ili u jesenPrimena: Osušeni koren i nadzemni deo biljke u cvetu upotrebljava se kod prehlada, kašlja, za izbacivanje sluzi. Koren sapunjače je i blag diuretik. Najčešće se primenjuje u obliku čaja, odvara ili praška.

Polygonum bistorta, želudnjak

Zeljasta višegodišnja biljka sa izuvijanim rizomom, koji je na preseku krvavocrvene boje. Stabljika visoka do 1 m, negranata, bez dlaka, valjkasta, na vrhu nosi cvet. Listovi naizmenično raspoređeni: donji 5-15 cm jajasti, kopljasti, klinasto sužene osnove ili im je osnova ravna sa dugačkom drškom, a gornji listovi lancetasti, zašiljeni, sedeći. Cvetovi su skupljeni u krupan, valjkast, ružičast klas na vrhu stabljike. Cvetni omotač petode-lan, ružičaste boje. Plod je trostrana orašica koja jednim delom viri iz ostatka cvetnog omotača. Cveta V-VIII.

60

Stanište: Na vlažnim planinskim livadama.Rasprostranjenje: Planinska područja Jugoslavije.Koristi se: rizomBerba: rizom se vadi u jesen, očisti od korenova i delova stablji-ke, pere hladnom vodom i suši na suncu.Koristi se: u obliku odvara koristi se za ispiranje sluzokože usta i desni kod raznih upalnih procesa, zatim za suzbijanje proliva. Upotrebljava se i u obliku obloga spolja za rane.

Polygonum aviculare L, troskot

Jednogodišnja biljka sa položenim ili delimično uspravljenim člankovitim stablom. Grane su do vrha pokrivene listovima ra-zličitog oblika. Ohree opnaste. Cvetovi su u pazuhu listova, sitni, beličasti. Orašice su trostrane, mrke. Cveta od maja do oktobra.

Stanište: na ugaženim, suvim mestima, oko kamenjara.Rasprostranjenje: rasprostranjena Koristi se: nadzemni izdanak u cvetu koji se odseca i suši u hladu na promaji.Upotrebljava se u obliku čaja, kao ekspekto-rans i sekretolitik, kao diuretik i kod raznih krvarenja i kožnih bolesti.

Hypericum perforatum, kantarion

Višegodišnja zeljasta biljka sa vretenastim i jako razgranatim korenom. Stabljika uspravna, 20-100 cm visoka, u gornjem delu razgranata, obla sa dve istaknute uzdužne pruge, bez dlaka. Listovi naspramni, sedeći, jajasti, duguljasti, 5-30 cm dugi, po površini sa mnogo prozirnih tačaka (kao izbušen). Cvetovi sakupljeni u široke štitolike cvasti. Čašičnih listića 5, jajasto lancetasti do linearni sa šiljatim vrhom, bez dlaka, po površini sa brojnim prozirnim i crnim tačkama. Kruničnih listića 5, usko jajasti, zlatnožuti, po obodu sa cr-nim tačkama. Prašnika mnogo. Plod čaura sa bradavičavim uljanim rezervoarima. Cveta VI - VIII. U flori Srbije ima oko 19 vrsta kantari-ona, ali se samo za H.perforatum zna da je lekovit. Od ostalih vrsta pouzdano se razlikuje time što stabljika ima dve uzdužne pruge i što su svetlozeleni listovi sa mnogo prozirnih tačaka.

61

Stanište: Po livadama, pašnjacima, u svetlim hrastovim šumama, požarištima.Rasprostranjenje: Česta biljka u celoj zemlji.Koristi se: vršni deo biljke u cvetu.Berba: odseca se gornji deo biljke kada cvet nije potpuno otvoren i suši.

Primena: Kantarion povoljno utiče na zarastanje rana i deluje kao blag antiseptik kod upala i infekcija, a takođe i “opušta” grčeve u organima za varenje. Najviše se koristi “kantarionovoo ulja”. Priprema se od svežeg cveta koji odstoji u suncokretovom ili još bolje u maslinovom ulju, 30-40 dana na suncu. Crvene je boje. treba ga čuvati na hlad-nom i tamnom mestu. Koristi se spolja, za zarastanje posekotina, opekotina, hemoro-ida. Ulje se pije kod grizlica i čira na želudcu, zatim kod nekih oboljenja jetre i grčava u organima za varenje. Istu primenu ima i čaj pripremljen od herbe kantariona. Za ovakvu primenu, kantarion se može kombinovati sa listom bokvice, vranilovom travom, korom hrasta ili rizomom petoprsnice.

U novije vreme kantarion se koristi i za lečenje lakših oblika depresija i nesanice. Pripre-maju se mešavine sa listom nane i matičnjaka, korenom odoljena, cvetom kamilice... Supena kašika ovakvih mešavina (5 g) se prelije sa šoljom ključale vode, ostavi da ključa 2-3 minuta; prohlađeni čaj se procedi i pije po potrebi, nekoliko puta na dan. Postoje i gotovi preparati ekstrakta kantariona. U toku su istraživanja i drugih samoniklih vrsta roda Hypericum. Za sada je dokazano da Hypericum barbatum sadrži dosta hipericina.

Viola tricolor, dan i noć

Obično višegodišnja zeljasta biljka. Izdanak bez dlaka ili manje više dlakav. Stabljika pri osnovi sa zbijenim kratkim člancima. Gornji deo stabljike izdužen, uspravan, visine 10-25 cm, većinom razgranat. Listovi naizmenično raspoređeni, jajasti ili lancetasti. Liska na dugačkoj li-snoj dršci. Obod liske pliće ili dublje krupno nazubljen. Zalisci zeljasti, duboko perasto režnjeviti. Cvetovi poje-dinačni, hermafroditni, zigomorfne simetrije. Cvetovi se nalaze na dugačkim drškama, duži od listova iz čijeg pazuha polaze. Čašičnih listića 5, lancetastog oblika. Krunicu grade 5 listića dva puta dužih od čašice. Listići krunice široko objajasti, žuti ili ljubičasti, donji veći od ostalih sa jednom žutom mrljom i ljubičastom ostrugom. Prašnika 5 sa kratkim i širokim filamenti-ma. Tučak jedan sa loptastim plodnikom, kolenasto savijenim stubićem sa glavičastim žigom. Plod je jajasta čahura iste veličine kao i čašica. Cveta V-VIII.

62

Stanište: Na livadama, pašnjacima i njivama.Rasprostranjenje: Rasprostranjena u celoj Jugoslaviji, dopire do gornje granice šume.Koristi se: nadzemni deo biljke u cvetuBerba: koristi se samo divlja biljka, sakuplja se tokom leta kada je u punom cvetu, suši u tankom sloju na senovitom i promajnom mestu.Primena: često se koristi u čajnim mešavinama koje olakšavaju iskašljavanje sluzi, preznojavanje i daju se za izlučivanje mokraće. Zato što sadrži derivate salicilne kiseline, dan i noć se koristi i kod reumatičnih oboljenja i upale zglobova. Spolja, vodeni odvari ove herbe, u obliku obloga, primenjuju se za lečenje različitih kožnih oboljenja; da bi delovanje bilo potpuno, paralelno treba i piti čaj napravljen od ove trave.

Brionia alba L. bljuštac, debelotikva

Višegodišnja, jednodoma, zeljasta biljka sa repasto zadebljanim korenom, svetložute boje, neprijatnog mirisa kada se ozledi. Iz korena izrasta više dugačkih granatih stabljika, koje puze ili se, hvatajući se rašljikama, penju uz druge biljke. Stabljika je 2-4 m dugačka, grana-ta, obrasla sivim, oštrim čekinjama. Listovi su na kratkim drškama. Osnova liske je srcasta. Li-ska je prstasto izdeljena na 5 jajastih, zašiljenih režnjeva čiji je obod nepravilno nazubljen. Lice i naličje lista je posuto oštrim dlakama. Cvetovi su jednopolni, aktinomorfni. Muški cvetovi su sakupljeni u dugačke grozdove, zelenkastobeli, a ženski složeni u kratak grozd, zelenkasti su. Čašica je zvonasta, petorežnjevita. Krunica tanjirasta, petorežnjevita. U muškim cvetovima 5 prašnika kratkih filamenata. Ženski cvet ima jedan tučak sa potcvetnim plodnikom. Plod je crna loptasta bobica. Cveta VI-VII.

Stanište: Po šibljacima, po vlažnim šumama, po međama, kao korov u vinogradima.Rasprostranjenje: Česta biljka na navedenim staništima. Koristi se: korenBerba: koren, kao repa, vadi se u jesen, poprečno iseče na kriške i kratko suši na suncu. Svež koren je aktivniji od suvog.

63

Primena: spolja protiv raznih otoka, hroničnog reumatizma. Koristila se kod zatvora, kao jak purgativ. Njena primena u samomedikaciji danas je napuštena. Mnogo češće se koristilo seme bundeve, Cucurbita pepo L., naročito protiv crevnih parazita. Danas, spe-cijalne sorte bundeve daju semena bogata fitosterolima, vitaminom E, selenom i malom količinom kukurbitacina. Koriste se za izradu preparata za lečenje smetnji pri mokrenju usled poremećaja funkcije prostate.

Napomena: Koren debelotikve sadrži smolu sa izuzetno fiziološki aktivnim sastojcima, kukurbitacinima. I male količine mogu da dovedu do trovanja; prvi simptomi su bolovi u stomaku i bubrezima, grčevi, jak proliv...

Salix alba - vrba

“Rasti kao vrba” - govorila su deca i odrasli međusobno se šibajući granama vrbe na dan Mladenaca, Lazareve subote i Cveti. Vrba ima zadatak da čuva kuću od groma.

Listopadno drvo, visoko do 30 m sa širokom krošnjom. Kora smeđesiva, izbrazdana. Vrhovi grana savijeni su prema dole. Listovi lancetasti sa zašiljenim vrhom i usko klinasto suženi u kratku dršku. Lice liske tamnozeleno i glatko, naličje belo od sitnih poleglih dlaka. Dvodome biljke. Muški i ženski cvetovi u cva-stima, resama. Plod je čaura. Cveta III-IV.

Stanište: U dolinama reka,na plavnim područjima, ritovima i sl.Rasprostranjenje: Najčešća vrba u našim krajevima.Koristi se: koraBerba: sa mladih grana vrbe, kora se guli u rano proleće i suši brzo, na suncu.Primena: Napitak pripremljen kratkotrajnim kuvanjem kore vrbe daje se više puta na dan kod prehlade, gripa, reumatičnih tegoba, glavobolje. Kora vrbe sadrži derivate salicilne kiseline pa snižava povišenu telesnu temperaturu, dovodi do preznojavanja i umanjuje osećaj bola. Često se kombinuje sa cvetom lipe i zove. Spolja se kora vrbe upotrebljava kod upala i infekcija kože.

64

Capsella bursa-pastoris Medic, hoću-neću, tarčužak

Jedno- ili dvogodišnja biljka. Stabljika je uspravna, prizemni listovi su sa drškama, lan-cetasti, sakupljeni u rozetu. Liska može biti cela, nazubljena, vijugava, krupno testerasta ili perasto usečena. Listovi sa sredine stabla su nazubljeni ili celi, a u gornjem delu stabla listovi su uskolancetasti, celog oboda. Listovi su pokriveni zvezdastim dlakama. Cvetovi su sakupljeni u izdužen, grozd. Čašišni listići su zeleni, krunični beli. Plod je trouglasta ljuščica. Cveta cele godine.

Stanište: na obrađenim poljima, po ivicama puteva, na livadama.Rasprostranjenje: raste svuda u našoj zemlji.Koristi se: cela biljka sakupljena za vreme cvetanja. Primenjuje se u vidu čaja ili spolja, mada se preporučuje primena gotovih preparata.

Arctostaphylos uva – ursi L. medveđe grožđe

Zimzeleni, polegli žbun, čije se grančice zakorenjuju. Kora na granama tamnosmeđa, ljuspa se. Listovi naizmenični, sa drškom ili sedeći, obrnuto jajasti, na vrhu zaobljeni, os-nova se klinasto sužava u dršku. Liska kožasta, bez dlaka. Obod ceo, ka naličju povijen. Lice liske tamnozeleno, sjajno. Naličje svetlije. Cvetovi sitni, vise u grozdovima na kraje-vima grančica. Krunica zvonasta sa 4-5 režnjeva povijenih ustranu, ružičasto-beličasta. Plod okrugla, crvena, brašnjava koštunica. Cveta V-VII.

Stanište: Na suvim kamenitim mestima, grebenima visokih planina.Rasprostranjenje: Rasprostranjena na visokim planinama.Koristi se: listBerba: u vreme cvetanja biljke odsecaju se mlade grančice, suše brzo, u tankom sloju na promaji, a potom se skidaju listovi.

65

Primena: List medveđeg grožđa je poznati uvin čaj. Poboljšava izlučivanje mokraće. Koristi se kod infekcija i upala bubrega, bešike i mokraćnih puteva; deluje kao uroanti-septik i diuretik. Često se primenjuje u mešavini sa herbom sitnice i rastavića ili listom breze. da bi se izbegao neprijatan, opor ukus napitka pripremljenog od ovog lista, primenjuje se specifičan način pripreme; zdrobljen list se prelije hladnom, prethodno prokuvanom vodom i ostavi preko noći, zatim se procedi i pije 2-3 puta na dan. Za vre-me terapije ovim čajem mokraća trba da bude bazna, zato treba smanjiti upotrebu voća i povrća u ishrani ili svakog dana uzimati po jednu kašičicu sode bikarbone.

List medveđeg grožđa se često falsifikuje listom brusnice (nije opasna zamena) ili listom šimšira (opasna zamena, može da dovede do trovanja!).

Vaccinium myrtillus, borovnica

Borovnica je nizak listopadni grm, visok do 50 cm. Listovi su tanki, jajasti, mekani, sitno nazubljeni naiz-menično raspoređeni, peraste nervature. Cvetovi su pojedinačni, zvonasti, bledo ružičaste boje, okrenuti na dole. Plod je tamno plava do crna mnogosemena bobica, slatko kiselog ukusa. Sazreva tokom leta.

Stanište: U planinskim šumama i čistinama.Rasprostranjenje: Rasprostranjena na planinama.Koristi se: list i plodBerba: List se bere u proleće u vreme cvetanja a plod kada je zreo. Suši na temperaturi od 65 do 70 stepeniPrimena: List deluje slično listu medvećeg grožđa,

kao diuretik a plod se koristi u vidu soka, ekstrakta i vina. Blagotvorno deluje na sistem za varenje, poboljšava opšte stanje organizma.

Anagallis arvensis L, vidova trava, vidovčica

Jednogodišnja biljka sa puzećim stablom. Listovi su naspramni, sedeći, jajasti, celog oboda. Čašični listići su vrlo uzani. Krunica točkasta, duboko podelje-na na pet režnjeva, crvena ili plava. Plod je čaura. Cveta od maja do oktobra.

66

Stanište: pored puteva, na njivama, ugarima Rasprostranjenje: rasprostranjenaKoristi se: zeljasti delovi. Bere se tokom celog leta za vreme cvetanja. Primenjuje se spolja,u vidu melema, za lečenje rana. U narodnoj medicini se oči peru vodom u kojoj je stajala vidovčica..Napomena: biljka je otrovna!

Primula veris, jagorčevina

Višegodišnja zeljasta biljka sa kratkim valjkastim ko-renom. Nadzemni delovi biljke pokriveni višećelijskim i žlezdanim dlakama sa crvenim glavicama. Listovi u prizemnim rozetama, većinom jajasti, postepeno ili naglo prelaze u lisnu dršku, na naličju dlakavi, pa zato beličasti. Cvetovi aktinomorfni u štitastoj cvasti na vrhu stabljike. Čašica petorežnjevita, široko zvonasta. Kru-nica levkasta. Grade je 5 listića koji su srasli u kruničnu cev. Vrhovi su slobodni, pa zato, petorežnjevita. Krunica žuta na ždrelu cevi sa pet crvenkastih pega. Plod ovalna čahura, 6-10 mm dugačka. Cveta IV-V.

Stanište: na sunčanim livadama.Rasprostranjenje: Planinski krajevi zemlje.Koristi se: rizom sa korenjem, cvetBerba: sakuplja se u proleće, kada biljka cveta, čisti, pere i suši brzo, na suncu. Cvet se suši pažljivo, u tan-kom sloju na senovitom i promajnom mestu.Primena: Koren i cvet jagorčevine koriste se kod raznih vrsta produktivnog kašlja, bronhitisa i drugih oboljenja

gornjih disajnih puteva. deluju tako što pojačavaju lučenje sluzi, manjeg viskoziteta i tako olakšavaju njeno iskašljavanje. Najčešće se primenjuju u obliku čajnog napitka dobijenog kratkotrajnim kuvanjem. Koren i cvet jagorčevine se često koriste za izradu raznih prsnih čajeva. Napomena: Velike doze korena mogu da izazovu povraćanje i proliv. Kod nekih osoba javlja se preosetljivost na “prah” koji prekriva list i cvet jagorčevime; najčešće se ta preo-setljivost manifestuje osipom na koži!

67

Tilia cordata – sitnolisna, pozna lipa

Listopadno drvo visoko do 30 m sa ispucalom korom. Listovi sitni, okruglasti sa srca-stom osnovom, nazubljenog oboda. Lice lista zeleno, golo, naličje svetlije sa smeđim dlačicama u pazuhu nerava. Cvetovi žuti, mirisni, po 3-11 sakupljeni u cvast čija je osovina delom srasla sa braktejom koja je na dršci. Orašice sitne, glatke. Cveta VI-VII.

Stanište: Listopadne šume, dobro podno-si mraz.Rasprostranjenje: Rasprostranjena. Koristi se: cvet, retko kora Berba: beru se cvasti sa priperkom i suše u tankom sloju. Kora se skida sa tanjih grana u proleće i suši na suncu.Primena: Upotrebljavaju se osušene cva-sti sa pripercima od kojih se pravi topao napitak (čaj). Ovaj napitak poboljšava znojenje, smanjuje nadražaj na kašalj i opušta mišiće i sluzokožu disajnih puteva. Deluje blago diuretično (utiče na izlučivanje mokraće iz organizma). Čaj od lipe se pije kod nazeba, gripa, grozni-ce, kašlja i sl. Pripisuje mu se i blago umirujuće dejstvo, pa se često pije uveče pred spavanje. Kora lipe sadrži dosta sluzi, pa se i ona može koristiti slično cvetu i spolja za obloge kod povreda kože. Ipak, retko se koristi.

Tilia platyphyllos – krupnolisna, rana, crna lipa

Syn.T.grandifolia Ehrh

Listovi krupni, okrugli sa srcastom osnovom, testerastim obodom, lice i naličje golo, ali uvek sa čupercima belih ili žućkastih dlačica u pazuhu nerava naličja lista. Cvasti sa 2-3 cveta. Cvetovi žuti mirišljavi. Plod okruglasta, kruškasta orašica sa rebrima. Cveta V-VI.

Stanište: U brdskim predelima, osetljiva na mrazeve. Rasprostranjenje: rasprostranjena. Primena: isto kao i prethodno opisana vrsta

68

Tilia tomentosa – bela, srebrna lipa

Syn.T. argentea Desf.

Listovi na dugačkim drškama, srcasti, testerastog oboda, lice golo, naličje srebrnastobe-lo, bez dlačica u pazuhu nerava. Brakteja sedeća, cvast sa 5-9 cvetova. Cvetovi mirisni, krupni žuti, sakupljeni u cimozne cvasti koje su delom osovine srasle sa kožastom brak-tejom. Plod složen, okruglasta orašica. Cveta VI-VII.

Stanište: U hrastovim i grabovim šumama. Rasprostranjenje: Rasprostranjena.Primena: uglavnom se ne koristi jer cvetovi nemaju karakteristično prijatan miris

Althea officinalis L - beli slez

Višegodišnja zeljasta biljka, sa debelim dugačkim i razgranatim korenom, gusto po-krivena sivkastim mekanim zvezdastim dlakama. Stabljika visoka (50-120 cm), obično nerazgranata. Listovi naizmenično postavljeni, sa drškama, trouglasto jajasti, zašiljeni, po obodu nazubljeni ili deljeni na plitke režnjeve, sivozeleni sa svilastim sjajem. Cvetovi sa kratkim drškama u terminalnim ili pazušnim cvastima. Pri osnovi cveta nalazi se spoljašnja čašica koju sačinjava 8-10 linearnih, dlakavih listića. Cvetovi svetloružičasti ili beli. Plod u obliku diska raspada se na brojne okrugle, pločaste plodiće. Cveta VI-IX.

Stanište: Pored obala reka, bara, u vlažnim šiblja-cima i na vlažnim livadama.Rasprostranjenje: Česta na odgovarajućim staništima, npr., pored Save, Dunava, Morave i sl. Gaji se.Koristi se: koren, list i cvet.Berba: koren biljaka ne starijih od dve godine, vadi se kasno u jesen ili u rano proleće, guli se, seče na komade veličine nokta i suši u hladu, da ostane beo. Listovi se beru za vreme cvetanja biljke, a cvetovi pre nego što se potpuno otvore, suše polako na senovitom i promajnom mestu. za dobijanje biljne sirovine uglavnom se koriste gajene biljke.Primena: osušen iseckan koren se prelije hlad-nom vodom (1:20) u toku pola sata često se meša,

69

zatim procedi kroz gazu. Koristi se kao sredstvo za ublažavanje nadražaja na kašalj, za ispiranje kod zapaljenja sluznica gornjih delova disajnih organa. Napitak spremati uvek svež. List i cvet su česti sastojci lekovitih smeša koje ublažavaju tegobe nastale kašljom (prsni čajevi). Ovakvi sluzavi napitci belog sleza koriste se i za ispiranje sluzokože nosa i grla i kod raznih upala sluzokože organa za varenje. Spolja kod povreda i infekcija kože.

Malva silvestris - crni slez

Široko rasprostranjena zeljasta biljka, dlakava, karakterističnih plisiranih, okru-glih listova, nareckanog oboda. Cvetovi u pazuhu listova, čašica od 5 listića obra-sla zvezdastim dlakama, a krunica od 5 krupnijih listova, tamno ružičaste boje, urezanih na vrhu, sa karakterističnom šarom. Koriste se, doduše ređe, cvetovi i listovi ove biljke. Primena kao i kod belog sleza.

Rosa canina - divlja ruža, šipurak

Žbun visine do 12 m. Grane povijene ili uspravne. Trnovi jaki srpasto povijeni. Listovi ne-parno perasto složeni od 7 ili 9 eliptičnih, testerasto urezanih listića. Zalisci uzani, uvasti. Cvasti gronje sa 3-5 cvetova, ređe cvetovi pojedinačni. Krunični listići bledoružičasti, kraći od čašičnih. Plod šipak (zbirna orašica) 1-2 cm dug, široko ovalan, crven. Cveta V.

Stanište: Proplanci, svetle šume, požarišta, livade.Rasprostranjenje: Rasprostranjena. Koristi se: plod (šipak)Berba: krajem leta, kada je šipak (šipurak) sjajno crven, pre nego što potpuno sazri. Od-seca se vrh i baza ploda, pa se suši brzo na suncu ili u sušarama za voće. Potpuno zreli plodovi se mogu koristiti za preradu, sirovi.Primena: sveži i suvi plodovi se upotrebljavaju kao blago sredstvo protiv proliva. Od šipka se izrađuju i vitaminski čajni napitak koji je prijatno, osvežavajuće i okrepljujuće sredstvo, ali i izvor vitamina C. Zdrobljeni šipurak treba prokuvati 5-10 minuta, pa tek posle stajanja procediti; uvek pripremite svež napitak. Može se izmešati sa drugim suvim divljim ili gajenim plodovima (voćni čajevi) i kuvati zimi, kao kompot. Od svežeg zrelog ploda pravi se ukusni i kvalitetni sok i pekmez.

70

Agrimonia eupatoria L, petrovac

Višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 100 cm. Najčešće sa kratkim rizomom. Stabljika uspravna, obično negranata, sa stršećim dlakama. Donji listovi obrazuju rozetu. Listovi kožasti perasto usečeni. Listići eliptični, grubo nazubljenog oboda, sa lica tamnozeleni, sa naličja svetliji, gusto svilenkasto dlaka-vi. Cvetovi u gustim klasolikim grozdovima, žuti. Ispod čašice se nalazi venac prvo mekanih, kasnije čvrstih bodlji. Plod sa kukastim bodljama. Cveta od juna do avgusta.

Stanište: Sušne livade, po obroncima, na kamenjarima.Rasprostranjenje: RasprostranjenaKoristi se: vršni deo biljke u cvetu koji se bere za vreme cvetanja biljke, odstrane oštećeni delovi i suši.Primenjuje se u vidu čajeva kod proliva i tegoba mokraćnih puteva ili u vidu obloga za zarastanje rana.

Potenilia erecta, srčenjak

Višegodišnja biljka 10-30 cm visoka, sa odrvenelim rizomom koji je na preseku crven kao krv. Stabljika polegla, dlakava. Listovi sa zaliscima, prstasto deljeni, prizemni na 3 režnja sa dugačkim i tankim drškama. Listovi na stabljici sa kratkim drškama ili sedeći, troražnjeviti. Režnjevi, listići, klinasto objajasti, najčešće u gornjoj polovini sa testerasto usečenim obodom. Obično bez dlaka, a retko manje-više dlakavi i onda svetlozeleni. Cvetovi sakupljeni u vršne cimozne cvasti. Čašičnih listića 4(!) široko lancetasti. Kruničnih listića 4 objajasti, žuti. Tučaka 8. Od svakog ostaje po jedna orašica. Cveta V-VIII.

Stanište: Po livadama, tresavama, šumama.Rasprostranjenje: Česta biljka.Koristi se: RizomBerba: Rizom sa korenovima vadi se tokom leta, kada je biljka u cvetu, suši se i tada se odstranjuju korenčići. Primena: Rizom srčenjaka je sastojak raznih čajnih smeša koje se prokuvaju u vodi i tako dobijeni napitak se upotre-bljava kao sredstvo protiv proliva i raznih nespecifičnih upalnih oboljenja creva. Koristi se i za ispiranje usta i grla. Primenjuje se i u obliku tinkture (alkoholnog ekstrakta), najčešće za utrljavanje kod oboljenja desni.

71

Rubus candicans Weihe, kupina

Žbun sa vitkim izdancima koji su obrasli trnovima. Prve godine sa izdanaka izrastaju listovi, druge cvetaju, a potom izumru. Stabljike su sa uzdužnim žljebovima. Listovi su prstato složeni izgrađeni od 5 listića koji su po obodu nazubljeni, na licu goli, a na naličju maljavi ili beličasto dlakavi. Cvetovi se javljaju na izdanku starom godinu dana, sakupljeni u grozdove. Čašica je po cvetanju savijena nadole, maljava i dlakava. Krunični listići su beli ili crveni. Plod je zbirni, sastavljen od sitnih crnih koštunica. Cveta juna meseca.

Stanište: na plodnoj zemlji, u šumama, u kamenjarima, gaji se.Rasprostranjenje: široko rasprostranjena Koristi se: listovi, mlado stablo, koren i plodovi.Primena: Listovi se koriste u vidu čaja, protiv proliva, i za ispiranje usne duplje.

Rubus idaeus L, malina

Žbun sa uspravnim, pepeljastim stabljikama pokrivenim mnogobrojnim trnićima. Listovi su perasto složeni od 5-7 listića, na licu glatki na naličju pokriveni belim dlakama. Cvetovi su u grozdove sakupljeni. Čašični listići su uzani, obrnuto jajasti. Krunični listići su beli. Plod je zbirni, sastoji se iz više crvenih ili narandžastih koštunica. Ceta maja.

Stanište: u šumama, proplancima, između stena, gaji se.Rasprostranjenje: široko rasprostranjenaKoristi se: listovi, mladi izdanci, plodovi. Primenjuje se: isto kao list kupine ili u vidu sirupa koji se pravi od svežeg ploda.

Fragaria vesca L, jagoda

Višegodišnja zeljasta biljka. Podzemni deo stabla je valjkast, vodoravan, ili kos i na njemu se nalaze ostaci gusto zbijenih listova. Sa njega polazi nadzemno stablo, koje je uspravno i obraslo dlakama. Listovi pri osnovi stabljike obrazuju rozetu. Iz rozete se razvijaju i kon-časti, člankoviti stoloni. Listovi su sa dugačkim drškama, tročlani sa nazubljenim liskama. Cvetovi su na dugačkim drškama u rastresitim cimoznim cvastima. Čašica je od dva kruga zelenih listića, od kojih spoljni rano otpadnu, a listići unutrašnjeg kruga ostaju pa se čak i na plodu zadržavaju. Krunični listići su jajasti, beli. Cvetna loža posle cvetanja se uvećava, postaje mesnata i sočna, jajastog je oblika i crvene boje. Učestvuje u građi ploda tako što povezuje mnogobrojne u nju utisnute plodiće – orašice. Cveta maja i juna.

72

Stanište: livade, u šumamaRasprostranjenje: široko rasprostranjenaKoristi se: listovi, (plodovi u ishrani). Primenjuje se: najčešće u čajnim mešavinama protiv proliva i kod oboljenja jetre.

Cydonia oblonga Mill, Dunja

Listopadni žbun ili nisko drvo. Listovi prosti, naizmenični, jajasti, celog oboda, lice tamnozeleno, naličje belo, dlakavo. Cvetovi pojedinačni, beli ili belocrveni, široki 4-5 cm. Čašični listići ostaju na plodu. Stubića 5. Plod koštunica kruškastog oblika, zelena maljava, zrela gola i žuta. Cveta IV-V.

Stanište: gaji seKoristi se: plod, seme, ređe listBerba: Plod se bere kada je potpuno zreo, u jesen, seče na kriške, oslobađa semena i suši brzo, na suncu ili u sušarama, Slično se postupa i sa semenom. List se pri-kuplja za vreme ili neposredno posle cvetanja, suši u tankom sloju na senovitom i promajnom mestu.Primena: plod dunje sadrži vitamine, šećere, kiseline i “materije koje stežu”. Koristi se kao kompot, ili pečen, kod proliva i upale sluzokože creva. Sličnu primenu ima i list, koji sadrži i malo sluzi, pa deluje još prijatnije. Semenjača semena dunje bogata je sa sluzi. Celo seme se preliva vodom i ostavi preko noći, procedi i pije. Ovi napitci se koristi za zaustavljanje proliva, ili se nanose spolja, u vidu obloga, kod upala, povreda kože ili opekotina.

Malus sylvestris Miller, divlja jabuka

Drvo svetle, nepravilne krošnje, okruglasto jajastih listova, sitno testerasto nazubljenih na obodu. Bledo ružičasti ili beli cvetovi (od 3 – 9) grupisani su u gronje. Plod je do 3 cm u prečniku. Raste samoniklo u proređenim hrastovim šumama, na krčevinama. Koristi se plod koji se seče i suši. Upotrebljava se u vidu prijatnog osvežavajućeg čaja, koji blagotvorno deluje na organe za varenje.

Crataegus monogyna Jacq. Glog, beli glog

Listopadni žbun ili nisko drvo, do 10 m visoko. Grančice gole sa oštrim trnovima. Listovi naizmenični, široko jajasti. Liska duboko prstasto urezana na 3-7 nazubljenih režnjeva. Lisne drške dugačke 1-2 cm. Cvetovi sitni, hermafroditni, aktinomorfni, sakupljeni u

73

mnogocvetne gronje. Čašičnih listića 5, kratko trouglasti. Kruničnih listića 5, okruglasti, beli ili svetloružičasti. Plod širokojajasta crvena koštunica (5-10 mm), zreo u septembru. Cveta V-VI, pre listanja.

Stanište: U toplim svetlim šumama, često gradi šibljake na krčevinama, ivicama šuma.Rasprostranjenje: Česta vrsta u šumama i šibljacima.Koristi se: list, cvetovi i plodoviBerba: beru se cvasti kod kojih još nisu otvoreni svi cvetovi zajedno sa mladim listovi-ma. Plodovi se beru bez drške u jesen kada su zreli.Primena: Napitak napravljen od listova, cvetova i plodova gloga može se piti uporedo sa drugim lekovima za razne poremećaje rada srca (oslabljeno srce, nepravilan rad i poremećaj srčanog ritma, neishranjenost srčanog mišića i sl.), kod povećanog krvnog pritiska i promena na krvnim sudovima (arterioskleroza). Sastojci gloga deluju blago-tvorno, okrepljujuće na srčani mišić, krvne sudove i pospešuju izlučivanje mokraće. Nemaju loših delovanja, dobro se podnose i mogu se dugotrajno upotrebljavati. Danas ima puno gotovih preparata na bazi gloga (kapi, tablete, dražeje, sirup). Anthyllis vulneraria L, detelina kamenjarka, belodun

Rozetasti polužbun, dlakave, okrugle stabljike, naparno perasto složenih listova. Listići su izduženo jajasti, vršni krupniji od bočnih, sa lica svetlo-zeleni a sa naličja svilasto dlakavi. Cvasti glavičaste, pojedinačne ili po dve. Cvetovi od svetložute do narandžaste boje, dlakave čašice. Stanište: suve do sveže termofilne livade, do granice snega.Rasprostranjena vrsta.Koristi se cvet i nadzemni deo biljke. Bere se u vreme cvetanja i brzo suši u hladu na promajnom mestu. Dermatik, diuretik.

Phaseolus vulgaris L. – pasulj

Jednogodišnja zeljasta biljka sa žiličastim korenom. Listovi su perasto složeni. Listići su jajasti. Grozd je sa malim brojem cvetova. Čašica je zvonasta, krunica leptirasta, žućka-sta, ružičasta, svetlo zelena ili ljubičasta. Plod je mahuna sa 3-8 semena.

Stanište: gaji seRasprostranjenje: gaji se. Poreklom je iz tropske i subtropske Amerike. U Evropu je donešen u 16 veku, a tek od 17 veka se češće gaji. Koristi se: seme, sveže (boranija) i suve mahune.Primena: kao diuretik i antidijabetik.

74

Trigonella foenum graecum L, piskavica, grčko seme

Jednogodišnja biljka visoka do 50 cm, sa du-gačkim vretenastim korenom koji odaje jak miris. Stabljika je snažna okrugla, uspravna i razgranata. Listovi su tročlani. Cvetovi su pojedinačni ili se po dva javljaju iz lisnih pazuha. Krunični listići su žuti, a nekad lju-bičasti. Plod je mahuna sa 4-20 spljoštenih žutosmeđih semena. Cveta od juna do jula.

Stanište: na zapuštenim njivama, oranicamaRasprostranjenje: raste u Sredozemlju. Kod nas se gaji. Koristi se: seme

Primena: seme se isitnjeno ostavi 3 h, preliveno hladnom vodom, pije se ili spolja za ubla-žavanje upalnih procesa. Kod anoreksije, dispepsije, snižava holesterol, kao virustatik.

Melilotus officinalis (L.) Pallas, ždraljevina

Dvogodišnja, ređe jednogodišnja biljka, sa dugim razgranatim vretenastim korenom. Stablo uspravno do 80 cm visoko, razgrana-to. Listovi su tročlani, srednji listić je znatno duži od ostala dva. Cvetovi su sakupljeni u grozdove. Krunični listići su žuti. Plod je mahuna. Cveta juna meseca.

Stanište: pored puteva, njiva, na zapuštenim mestimaRasprostranjenje: Evroazija; u Jugoslaviji je široko rasprostranjena.Koristi se: izdanci sa cvetovima i cvetovi koji se beru na početku cvetanja.Primenjuje se: spolja u vidu obloga kod otoka i hematoma. U Srbiji je veoma česta bela ždraljevina (Melilotus albus Medic.) koja se od prethodno opisane vrste razlikuje, pre svega, belim cvetovima.

75

Ononis spinosa L, Gladiš, zečji trn

Žbunić sa snažnim korenom, ne razvija stolone. Grane poluusprvne ili uspravne, pokrivene čvrstim dlaka-ma, i proređeno, žlezdanim dlakama. Bočni izdanci se završavaju razgranatim trnovima. Donji listovi tročlani gornji prosti. Listići su pokriveni žlezda-nim dlakama. Zalisci su veliki, obuhvataju stabljiku. Cvetovi 6-25mm, pojedinačni ili po 2 u pazuhu listova, obično na bodljikavim kratkim, bočnim izdancima. Ča-šica mnogo duža od cvetne drške, dvousnata, dlakava i sa žlezdama. Krunični listići leptirasti, ružičasti, zastavica je okruglasta, pokrivena žlezdama ,krila svetlija, kraća od zastavice, čunić produžen u kljun. Plod izduženo jajasta mahuna, pokrivena dlakama i žlezdama, sa jednom semenkom. Cveta VI-IX.

Stanište: Livade na krečnjačkoj polozi, pored puteva. Rasprostranjenje: Rasprostranjena. Koristi se: KorenBerba: u jesen se vadi koren starijih biljaka, očisti i iseče na tanke “kriške”, zatim se suši.Primena: Upotrebljava se kao čaj koji poboljšava izlučivanje mokraće, a pri tome ne draži bubrege. Čest je sastojak diuretičnih čajnih mešavina.

Lythrum salicaria L, vrbičica

Višegodišnja zeljasta biljka, debelog i kratkog rizoma. Stablo uspravno, do 200 cm visoko, pokriveno retkim dlakama. Listovi duguljasto eliptični, sedeći, naspramni.U gornjem delu stabljike varijabilni. Cvetovi skupljeni u dihazijume koji pri vrhu grade metlicu. Cvetovi aktinomorfni, dvopolni, purpurno crvene boje , ređe ružičasti. Plod čaura. Cveta VI - IX.

Stanište: Na obalama reka, na livadama, u vlažnim šumama.Rasprostranjenje: Rasprostranjena.Koristi se: nadzemni zeljasti deo u cvetu, koji se odseca od polovine biljke i suši u tankom sloju.Primenjuje se: u vidu čaja, protiv proliva a deluje povoljno i protiv upala kože i sluznice.

76

Ruta graveolens, sedef, ruta

Višegodišnja mirisna biljka sa mnogobrojnim subepidermalnim sekretornim šuplji-nama. Stablo uspravno visoko 20-50 cm, okruglo, odrvenelo u donjem delu. Listovi naizmenični, perasto deljeni na objajaste mesnate režnjeve, žućkasto ili plavičasto zeleni, ljutog su i neprijatnog ukusa. Cvetovi složeni u korimb. Vršni cvet petočlan, bočni četvoročlani. Čašični listići trouglasti. Krunični listići duž oboda nazubljeni ili na rese usečeni, zelenkastožuti. Plod kvrgava čaura sa puno semena. Cveta VI-VIII.

Stanište: Po sunčanim stenovitim i krševitim mestima. Rasprostranjenje: Balkansko poluostrvo do Erdelja, primorski krajevi i u jugoistočnoj Srbiji. Sićevačka klisura, Jelašnička klisura. Koristi se: list, vršni deo biljke u cvetuBerba: bere se početkom leta kad biljka cveta, suši u hladu.Primena: mnogo se više upotrebljava u narodnoj nego u školskoj medicini. Smatra se da deluje umirujuće, pa se nekada ruta koristila za lečenje padavice. Opušta grčeve glatke muskulatre u organima za varenje, mokraćnim putevima i materici. Upotreba u kuhinji: listovi su ljuti, malo gorki. Zbog vrlo jake arome listići se upotre-bljavaju samo u malim količinama za zelenu salatu, jela od sira, ovčije meso. Iseckanim listićima može se začiniti hleb sa puterom, sosovi, marinade za meso od divljači. Napomena: cela biljka, njen sok i etarsko ulje su vrlo “ljuti”, na koži izazivaju crvenilo i bol.

Aesculus hypocastanum L, divlji kesten

Listopadno visoko drvo sa razgranatom, gustom, okruglom krošnjom. Kora na mladim stablima glatka, smeđa. Kasnije ispuca. Mlade grančice debele, tamnosmeđe sa kru-pnim lepljivim pupoljcima. Listovi veliki, naspramno raspoređeni sa dugačkom drškom, prstasto složeni, od 4 do 7 listića. Listići objajasti sa dugačko suženom osnovom i zao-bljenim vrhom. Cvetovi u krupnim uspravnim metličastim cvastima. Krunični listići su nejednaki beli, sa žutom ili crvenom pegom pri dnu. Žuti prašnici vire iz krunice. Plod je okrugla, bodljikava, zelena čaura u kojoj se nalaze obično dva krupna bubrežasta, mrka semena. Cveta V-VI.

Stanište: Raste na vlažnim mestima na svežem, humusom bogatom zemljištu.Rasprostranjenje: Balkansko poluostrvo.Koristi se: seme, retko kora, list i cvetBerba: seme se sakuplja kada ispadne iz zrelih čaura, kora se guli sa debljih grana u jesen ili rano proleće, a listovi i cvetovi se beru maja meseca.

77

Primena: Sastojci kesetena jačaju zidove vena, smanjuju njihovu propustljivost i pobolj-šavaju protok krvi. Najviše se koristi seme za izradu preparata kojima se leče proširene vene u nogama, hemoroidi i sprečava nastanak krvnih ugrušaka. U obliku tinkture, masti i gelova, primenjuju se spolja za utrljavanje i masažu. Ova terapija je dopunjena upotrebom praška, kapi, kapsula ili dražeja, napravljenih od ekstrakata semena. Odvari kora se upotrebljavaju za ispiranje, da bi se umanjilo obilno krvarenje ili prekomerno lučenje sluzi. Listovi i cvetovi upotrebljavani su kao narodni lek za jačanje, protiv proliva i protiv pega na licu.

Linum usitatissimum, lan

Lan je smatran za kultno čist zato su sveštenici nosili odeću od lana. Ja šijem lan na Badnji dan, da me prose prosci svaki dan - govorile su devojke sejući lan. Jednogodišnja ili dvogo-dišnja zeljasta biljka sa kratkim vretenastim korenom. Sta-bljika visoka (30-80cm), uspravna, okrugla, bez dlaka, obra-sla listovima, u gornjem delu granata. Listovi naizmenično raspoređeni, lancetasti, dugački 2-3cm, široki 2-4mm, bez dlaka, zeleni ili sivozeleni. Liska zašiljenog vrha, sa osnovom suženom u dršku. Cvetovi na vrhu stabljike na dugačkim drškama, nalaze se u cimoznim cvastima. Čašica i krunica od po pet listića, krunični svetloplavi, ružičasti ili ljubičasti, na vrhu zaobljeni, a ka osnovi klinasto suženi i žućkasti.Plod je loptasta čaura, 6-8mm dugačka. Cveta VII-VIII.

Stanište: U poljima, pored puteva, po obodu šume.Rasprostranjenje: Česta biljka, rasprostranjena od ravničar-skih do alpijskih područja.Koristi se: seme i masno ulje.Berba: lan se kosi ili čupa, a seme se odvaja mlaćenjem. Masno ulje se dobija ceđenjem zrelog semena.

Primena: najbolje je koristiti celo seme lana. Uzima se 1-2 kašike semena sa vodom. U crevima bubri i deluje kao laksans. Daje se kod hroničnog zatvora. Sluzavi rastvori, koji se dobiju kada se seme lana drži u vodi, mogu se koristiti i kao laksantno sredstvo, ali i spolja, kao zaštita kod raznih upala i povreda kože. Slično se koriste i oblozi napravljeni od grubog praška lana. Masno ulje nema primenu u terapiji. Koristi se za izradu nekih farmaceutskih preparata.

Napomena: Treba voditi računa da seme, kada se dugo i nepropisno čuva, ne počne da klija; tada može biti otrovno.

78

fam. RhamnaceaeFrangula alnus Miller krušina, krkavina

Listopadno nisko drvo ili žbun sa glat-kom tankom korom. Listovi naizmenični, iz-duženo eliptični, dugački 12-13 cm, široki 7 cm. Liska pri vthu naglo sužena, zašiljena ili zaobljena, sa klinolikom ili zaobljenom osnovom, sa celim obodom, na naličju sa izraženom perastom nervaturom. Cvetovi sitni, zvonasti, neupadljivi, pojedinačni ili je 2-7 skupljeno u pazuhu listova u cimoznim štitolikim cvastima. Plod loptasta koštunica, oko 8 mm u promeru. Nezreli plodovi crven-kasti, zreli ljubičastocrni. Cveta V-VIII.

Stanište: Biljke dobro podnose zasenu, rastu na vlažnim mestima i pored potoka u tamnim vlažnim šumama.Rasprostranjenje: Vrsta je široko rasprostranjena na odgovarajućim staništima.Koristi se: kora Berba: Skida se kora sa mladih stabljika i grana, seče i suši brzo, na suncu. Može se kori-stiti i kora sa korena. Plodovi se beru u avgustu, kada nisu potpuno zreli i suše brzo, na suncu ili u sušarama za voće. Pre upotrebe kora krušine treba da odstoji godinu danaPrimena: Kora krušine deluje laksantno. Sastojak je čajeva koji se koriste protiv hronič-nih zatvora. Usitnjena kora krušine (ili mešavine čajeva za čišćenje) se stavi u hladnu vodu, zagreva i prokuva nekoliko minuta, pa se posle hlađenja procedi i pije (odvar). Laksantni efekat nastupa posle 8-10h. retko se javljaju grčevi i “čupanje”. Znatno blaže delovanje ima plod krušine. Može se zdrobiti i samleti, pa izmešati sa medom (100-200 g na kilogram meda) i uzimati svakog dana po kašiku; ovo je svakako prijatan napitak, i zbog meda i zbog blagog delovanja ploda krušine. Kora krušine je, takođe, sastojak čajeva za poboljšano varenje hrane i lučenje žuči. Danas se često dodaje i čajevima za mršavljenje. Ovakve kombinacije sadrže tri grupe sastojaka: za bolje varenje hrane, za izlučivanje tečnosti i za izbacivanje sadržaja creva. Njihova pravilna primena uz odgovarajući režim ishrane, svakako će bolje pomoći nego mnogi popularni i mnogo reklamirani preparati, koji se danas mogu naći na tržištu. Treba znati da nagli gubitak telesne težine (veliki broj kilograma u kratkom vremenskom roku) nije zdrav i da dovodi do disbalansa metabolitičkih procesa i fiziološkog stanja ogranizma, uopšte.

79

Napomena: Pre upotrebe kora i plod krušine treba da odstoje godinu dana ili da se tokom jednog sata zagrevaju u sušincama ili pećnicama na temperaturi od 100oC. Čajeve za čišćenje ne treba da koriste trudnice i osobe kod kojih se javljaju krvarenja u organima trbušne duplje. Slično kori krušine, kao čajevi za čišćenje, mogu se upotrebiti i kora žestike, Rhamnus fallax Boiss., odnosno plodovi pasdrena, Rhamnus catharticus L.

Viscum album L, Imela, bela imela.

Zimzeleni loptasi žbunić koji parazitira na drveću. Stabljika kratka, debela, razgranata. Žbun dostiže prečnik i do 1 m. Grane zelenomrke, člankovite, lako se lome na članci-ma. Listovi naspramni, sedeći, kožasti, izduženo objajasti, ponekad široko objajasti, žutozeleni do tamnozeleni, na vrhu zaobljeni, celog oboda, goli. Osnova lista je klinasto sužena. Cvetovi složeni u zbijene sedeće cvasti. Cvetovi neugledni, jednopolni. Biljka dvodoma. Cvetni omotač žutozelene boje. Prašnika 4, bez filamenata, tako da su antere sedeće. Plod je okrugla bobica, promera 5-8 mm, zreo je bele boje sa sluzavim sadrža-jem. Cveta II-V.

Stanište: Živi kao parazit na raznim vrstama drveća.Rasprostranjenje: Rasprostranjena. Koristi se: listovi i mlade grane.Berba: zimi se odsecaju mlade grane sa listovima i suše.Primena: deluje protiv visokog krvnog pritiska i promena na krvnim sudovima (arterio-skleroza), protiv nekih oblika tumora.

Napomena: Sastojci imele imaju jako i neujednačeno delovanje, pa se imela ređe koristi u obliku čaja i tinktura. U svetu postoje tačno dozirani preparati imele (kapi, tablete, dražeje, injekcije) i koriste se samo pod nadzorom lekara. Primena imele u samomedi-kaciji može dovesti do trovanja!

80

Angelica silvestris L, divlja angelika, šiviz

Višegodišnja zeljasta, biljka, aromatičnog mirisa, debelog rizoma. Stabljika do 150 cm visoka, gola , šuplja, izbrazdana, razgranata pri vrhu. Listovi 2 -3 puta perasto deljeni sa šupljim drškama, do 60 cm dugi, listići jajasti ili do 9 cm dugi, sitno testerastog oboda. Lisni rukavac veliki. Štitovi krupni, sa 20 - 30 zrakova, obrasli maljama, bez involukru-ma.. Štitići sa ovojnim listićima. Cvetići beli do bledo ružičasti a plodovi široko eliptični spljošteni sa 3 istaknuta i 2 široka krilata rebra. Cveta od juna do septembra.

Stanište: vlažne šume, proplanci, obale reka.Rasprostranjenje: Rasprostranjena. Koristi se koren i ređe zreo plod. Berba: Koren se vadi kasno u jesen ili u rano pro-leće, opere i suši u hladu. Plod se sakuplja odseca-njem štitova i otresanjem nakon sušenja. Primena: u vidu napitka ili čaja, za poboljšavanje tegoba varenja.Angelica archangelica, anđelika, anđeoski koren. Gaji se. Veoma retka u prirodi. Sadrži više etarskog ulja od prethodne vrste, sa kojom je srodna i slična. Koristi se: koren i izdanak.

Apium graveolens L, celer

Dvogodišnja biljka sa mesnatim korenom repastog oblika. Cela biljka je svojstvenog mirisa i začinskog ukusa. Stabljika uspravna, visoka 30-100cm, rebrasta. Listovi tamnozeleni, sjajni, donji perasto deljeni, na drškama, gornji trorežnjeviti, sedeći. Štit sa mnogo cvetova, 6-12 zrakova. Krunični listići sitni, beli. Plod poluloptast, 1,5mm, rebra uočljiva. Cveta VI-X. Stanište: zaslanjena mesta, pored bara. Rasprostranjenje: gaji se, rasprostranjena. Koristi se: zreo plod, etarsko ulje, koren, list.Berba: štitovi sa poluzrelim plodovima se odsecaju i stavljaju da se osuše, zatim se otresu suvi, zreli plodovi. Etarsko ulje se dobija destilacijom svežih zrelih, zdrobljenih plodova. Koren i list celera koriste se sveži, ali i osušeni.Primena: čaj od ploda, svežeg ili osušenog korena i lista upotrebljava se kod oboljenja bubrega i mokraćne bešike, za ublažavanje tegoba od podagre, reumatizma i nekih kož-nih bolesti. Sastojci celera dovode do bolje prokrvljenosti bubrega i boljeg izlučivanja

81

mokraće, takođe, izazivaju pojačano znojenje. Etarsko ulje se retko koristi u terapijske svrhe. Nalazi primenu u prehrambenoj industriji kao začin i aditiv.

Upotreba u kuhinji: celer je malo ljut i slatkast, mladi listovi se koriste sveži kao začin za supe ili jela od mesa, koren kuvan kao salata ili dodatak supama.

Petroselinum crispum (Mill.) Nym, peršun Dvogodišnja biljka prijatnog mirisa. Stabljika uspravna visoka 30-100cm. Listovi zatvo-renozeleni, sjajni, dva ili tri puta perasto deljeni. Štitovi sa 7-30 zrakova. Krunični listići beli ili žućkastozeleni. Plod jajast, pri osnovi srcast (2,5-3mm). Cveta VI-VII.

Stanište: U poljima, gaji se na svetlim mestima sa dubokim humusnim slojem. Rasprostranjenje: Rasprostranjena. Koristi se: koren, listovi, plod, etarsko ulje.Berba: koren se vadi u jesen ili u rano proleće, izreže po dužini i suši. Štitovi sa poluzre-lim plodovima se odsecaju i suše, zatim se zreli plodovi lako otresu.Primena: svež sok ili čaj od korena, ploda, ređe lista, peršuna stimulišu lučenje mokra-će iz organizma i deluju na opuštanje grčeva glatke muskulature unutrašnjih organa. Primenjuju se u iste terapijske svrhe, ali znatno češće nego celer. ‘Sveže isceđen sok peršuna upotrebljava se kao sredstvo protiv letnjih pega...”

Etarsko ulje korena i ploda peršuna se retko koristi kao diuretik. Nalazi primenu u pre-hrambenoj industriji.

Upotreba u kuhinji: listovi i koren su standardni začini za supe, za garniranje jela od ribe, mesa i hladnih predjela.

Carum carvi L, Kim

Dvogodišnja biljka prijatnog mirisa. Stabljika uspravna, visoka oko 100cm. Listovi dvojno ili trojno perasto deljeni, na vrhovima režnjeva bodlje. Štitovi sa 5-6 zrakova. Štitići sa većim brojem cvetova. Krunični listići beli, crvenkasti ili crveni. Plod 45mm, izduženo eliptičan, rebra istaknuta. Cveta V-VII.

Stanište: livade, pašnjaci. Rasprostranjenje: rasprostranjena. Koristi se: plod. etarsko ulje. Kao izvor sirovina uglavnom se koriste gajene biljke.Berba: odsecaju se štitovi sa poluzrelim plodovima i suše, zatim se suvi, zreli plodovi otresaju. etarsko ulje se dobija destilacijom sveših, zrelih, zdrobljenih plodova kima.

82

Primena: Plod kima se upotrebljava pri poreme-ćajima varenja. Poboljšava varenje hrane, spreča-va nastanak gasova i opušta muskulaturu crevai smanjuje nadutost. Više puta dnevno, koristi se čaj napravljen prelivanjem zdrobljenih plodova kima to-plom vodom. Ovakav napitak, napravljen sa manjom količinom ploda, daje se i sasvim malim bebama, kod kojih varenje još nije regulisano.Etarsko ulje i aromatične vode dobijene tokom nje-gove destilacije, koriste se, uglavnom, kao korigensi mirisa i ukusa nekih preparata. Značajnija je primena etarskog ulja u prehrambenoj, parfimerijskoj, kozme-tičkoj i industriji alkoholnih pića.

Upotreba u kuhinji: koriste se plodovi koji su ljut-kastog ukusa za začinjavanje mesa, variva od kelja, krompira, cvekle. Stavlja se u kiseo i sladak kupus, sir i u sosove. Naročito je omiljen kao začin na hlebu i slanom pecivu.

Coriandrum sativum L, Korijander, paprić

Jednogodišnja biljka. Stabljika uspravna, visoka 20-50 cm, gola okrugla. Donji listovi jednom ili dva puta perasto deljeni na klinaste režnjeve, gornji listovi 2-3 puta perasto deljeni, režnjevi konča-sti. Štitovi sa 3-7 zrakova. Krunični listići beli ili crvenkasti, spoljni veći. Plod loptast, 25 mm. Zeleni plodovi, kada se protrljaju neprijatno zaudaraju na stenice, a zreli su prijatnog i aromatičnog mirisa. Cveta VI-VII. Stanište: na poljima, gaji se. Rasprostranjenje: rasprostranjena. Koristi se: zreo plod, etarsko ulje. Kao izvor sirovi-na uglavnom se koriste gajene biljke.Berba: kad plodovi postanu žutomrki otresaju se sa štitova. Ulje se dobija destilacijom svežih, zrelih, zdrobljenih plodova.

83

Primena: Zreli plodovi korijandera se upotrebljavaju slično kao i plodovi kima, kod poremećaja varenja hrane. Opuštaju grčeve u organima za varenje, samnjuju stvaranje gasova i nadutost. Najviše se ploda koriandera utroši u prehrambenoj industriji; začin i konzervans.

Etarsko ulje se koristi u prehrambenoj i parfimerijskoj industriji (koristi se za izradu kolonjskih voda).

Upotreba u kuhinji: zreli plodovi su jako aromatični, slatkasto gorki kao pomoranxa. Mogu se koristiti kako za aromatizaciju slatkiša tako i kao dodatak raznim slanim predjelima i marinadama. Plodovi se kratko prže, melju i tako dobijen prah koristi se za poboljšanje ukusa pekarskih proizvoda (prvenstveno medenjaka). Dodaje se kobasica-ma. Neizbežna je komponenta karija.

Foeniculum vulgare Mill. Morač, divlja mirodjija, anason

Višegodišnja zeljasta biljka jakog i prijatnog mirisa. Stabljika visoka do 2m, okrugla, sitno izbrazdana, šuplja. Listovi 3-5 puta perasto deljjeni sa dugačkim skoro končastim režnjevima, goli, sivoplavi. Štitovi krupni sa 4-25 zrakova. Cvetovi tamnožuti. Plod 40 mm, izduženo jajast, sa jasno izraženim rebrima. Brazde sa pojedinačnim kanalima sa etarskim uljem, na ventralnoj strani po 2 kanala. Cveta VII-IX.

Stanište: pored puteva, zapuštena mesta. Rasprostranjenje: rasprostranjena, gaji se. Ima mnogo sorti morača ( jednogodišnje, višegodišnje), koje se međusobno razlikuju veličinom, bojom i oblikom, a naročito ukusom, mirisom, količinom i sastavom etarskog ulja. Slatki, rimski ili krićanski morač, F.vulgare var. dulce, daje krupne plodove, dugačke do 2 mm, svetle boje i slatkog ukusa. Koristi se: plod, etarsko ulje. Kao izvor sirovina uglavnom se koriste gajene biljke.Berba: Štitovi sa skoro zrelim plodovima se odsecaju, prostru na prostirku da se osuše na suncu i da plodovi dozru, zatim se oni otresu. etarsko ulje se dobija destila-cijom zrelih, zdrobljenih, plodova morača. Primena: Osušen, zreo plod morača upotrebljava se u obliku čaja kao blago sredstvo za iskašljavanje, podsticanje varenja i poboljšanje apetita. Sastojak je oficijelnog čaja za čišćenje.

84

Etarsko ulje se koristi u slične svrhe; za poboljšanje iskašljavanja sluzi kod produktiv-nog kašlja i za poboljšano varenje hrane. Pored toga nalaizi primenu u prehrambenoj i parfimerijskoj industriji.

Upotreba u kuhinji: zreo i osušen plod, samleven ili ceo, meša se sa brašnom za hleb ili kolače dajući im slatkastu osvežavajuću aromu. Isto se može postići ako se sveže pečen hleb stavi na suve stabljike morača. U američkoj i italijanskoj kuhinji Koristi se kao začin za supe, sosove, jela od ribe. Naročito je popularan kao začin za masna mesa kao što je to svinjsko meso ili za meso pitomog šarana. Mladi listovi su dobar dodatak zelenoj salati i salati od paradajza ili jogurtu. Zeleni štitići se dodaju prilikom spremanja kiselih kratavaca.

Sanicula europaea L, milogled

Višegodišnja, zeljasta biljka vertikalnog rizoma. Stabljika gola, bez listova, ređe sa 1 do 2 lista. Prizemni listovi na dugim drškama, prstasto deljeni na 3 – 5 režnjeva. režnjevi ponekad usečeni, po obodu nepravilno, nazubljeni. Cvetovi beli ili ružičasti sakupljeni u male glavičaste štitove, koji zajedno čine složeni štit.

Stanište: na humusnom tlu u šumama. Rasprostranjena.Koristi se koren, list ili nadzemni deo u cvetu. Primena: U narodnoj medicini se koristi spolja za zaustavljanje krvarenja i zarastanje rana (adstringent)

Vinca minor L, zimzelen Višegodišnji niski polužbun sa poleglim tankim stabljikama, na čijim se čvorovima razvijaju žiličasti korenovi i dugački polegli izdanci bez cvetova, kao i uspravni kraći izdanci sa cvetovima. Listovi 5-6 cm dugi tamnozeleni, na naličju svetliji, eliptični. Cveto-vi pojedinačni na drškama dužim od pazušnih listova. Čašica kratka, levkasta. Krunica sa uzanom levkastom cevi i sa 5 širokih režnjeva na vrhu usko odsečenih, svetloplava ili ljubičasta. Prašnika 5, priljubljeni uz kruničnu cev. Tučak nadcvetan. Stubić pri vrhu zadebljao. Žig je podeljen na 5 povijenih, gusto dlakavih režnjeva. Plod, dva meška nejednake dužine. Cveta III-IV.

Stanište: Na vlažnim livadama, po šumama i šikarama.Rasprostranjenje: Česta biljka.Koristi se: list, vršni deo biljke u cvetuBerba: odsecaju se nadzemni delovi biljke za vreme cvetanja, suši se na senovitim i promajnim mestima

85

Primena: U narodnoj medicini zimzelen se koristio kao gorko sredstvo za jačanje i kod malokrvnosti. Koristio se i za zaustavljanje krvarenja, načešće, kod hemoroida. Danas se zna da sastojci zimzelena imaju jako fiziološko delovanje. Snižavaju krvni pritisak i poboljšavaju prokrvljenost mozga. Deluju, blago umiruće.

Napomena: Herba zimzelena se uglavnom koristi za industrijsku ekstrakciju alkaloida i izradu doziranih prparata (kapi, tablete, dražeje, injekcije) i koriste se samo pod nadzo-rom lekara. Primena zimzelena u samomedikaciji može dovesti do trovanja!

Gentiana lutea L, Lincura

Višegodišnja zeljasta biljka, sa vrlo kratkim debelim račvastim rizomom, sa koga polaze dugi debeli korenovi. Stablo negranato, 45-140 cm visoko, bez dlaka, uspravno, oblo, u gornjem delu ponekad rebrasto, šuplje. Listovi naspramni, prizemni na drškama, široko eliptični do 30 cm i oko 15 cm široki, plavičastozeleni, sa 5-7 lučno povijenih nerava, jako naborani. Listovi u donjem delu stabla na kratkim drškama, a u gornjem delu sedeći, jajasti ili široko eliptični, zašiljeni, pri osnovi srasli u kratak rukavac. Cvetovi krupni, žuti, na dugačkim drškama. Po 3-10 cvetova zbijeno u štitolike cvasti koje se nalaze bočno na glavnoj osnovi. Čašica cevasta, beličasto opnasta, rasečena po dužini do osnove. Krunica kružno raširena sa kratkom cevi, sa 5-6 uzano lancetastih, 2-3 mm dugačkih režnjeva. Broj prašnika isti kao i broj kruničnih režnjeva. Stubić tučka je kratak, postepeno prelazi u plodnik, žig se po oprašivanju spiralno uvija. Pold je kupasta čahura dugačka oko 6 cm, sa dva kapka. Cveta VI-VIII.

Stanište: Na planinskim pašnjacima, prevojima, kamenjarima. Rasprostranjenje: Na planinama Srbije; Balkanskog poluostrva.Koristi se: koren i rizomBerba: rizom sa korenovima se vadi u jesen, gornji deo rizoma sa pupoljcima se odmah zatrpa u zemlju i tako biljka rasadi. Ostatak se čisti od netrulih delova, pere hladnom vodnom, seče i suši brzo, na suncu ili u sušarama.

Primena: Osušen koren i rizom upotrebljava se za izradu gorkog čaja. Koristi se za poboljšanje apetita, bolje lučenje žuči i varenje hrane. Rakija u kojoj je odstojala lincura koristi se za lečenje proširenih i bolnih vena na nogama. Koristi se spolja za masažu, ali

86

se i pije u malim količinama, “na tašte”. Delovanje na krvne sudove, na sniženje poviše-ne temperature, kao blagog umirujućeg sredstva i pozitivni efekti preparata lincure kod nekih plućnih oboljenja, potvrđeni su savremenim proučavanjima ove biljke. Sada, kada su svi ovi efekti i objašnjeni njenim sastojcima, jasnije je zašto postoji toliko poverenje našeg naroda u lincuru. Napomena: Samo jedan manji deo prikupljenog korena lincure utroši se za izradu leko-vitih pripravaka; najviše se upotrebi u industriji alkoholnih pića. Kod nas je lincura jedna od prvih zaštićenih vrsta (Službeni glasnik NR Srbije od 19.1.1956). Ipak, intenzivnom eksploatacijom, lincura je gotovo uništena na velikom broju lokaliteta. Netreba uništtiti i ono malo staništa lincure koja su preostala. Za godinu dana dovoljno je 200-300 g korena lincure! Ako se stavi 10 g korena u litar rakije, biće možda i previše gorka!

Centaurium umbellatum Gilib, Kičica

Zeljasta jednogodišnja ili dvogodišnja biljka. Stablo uspravno, visoko 10-15 cm, u gornjem delu granato, bez dlaka, na preseku četvorou-glo. Prizemni listići u rozetu sakupljeni, jajasti do širokoeliptični, sa kratkom drškom. Na stablu su listivi naspramno raspoređeni, sedeći, obrnutojajasti. Lisnih nerava 5. Listovi nisu dlakavi. Cvetovi su saku-pljeni u cimoznu cvast štitastog oblika. Uvek su na istoj visini jer su im drške različite dužine. Ponekad se nalaze pojedinačno u pazuhu listova. Čašica cevasta, sa 5 linearnih, šiljatih listića. Za vreme cveta-nja je upola manja od krunice. Krunica levkasta, 10-15 mm dugačka, ružičastocrvene boje, sa 5 listića koji su delom srasli u uzanu cev. Vrhovi su slobodni, eliptični. Prašnika obično 5. Stubić tučka dug, končast sa dvorežnjevitim žigom. Plod je uskocilindrična čahura koja puca na dva kapka. Cveta VI-IX.

Stanište: U šumama, šikarama, golim padinama od nizija do planin-skog pojasa.Rasprostranjenje: Česta biljka u našim krajevima.Koriste se: vršni deo biljke u cvetu.Berba: Sakuplja se kada je u cvetu, suši na senovitom i promajnom mestu.Primena: Po sastavu, delovanju i primeni kičica je veoma slična lincuri. Sastojak je gorkih čajeva, gorkih vina i rakija. Upotrebljava se za jačanje apetita i za povećanje stomačne sekrecije.

Napomena: Nažalost, kao i lincura i kičica je sve više ugrožena na prirodnim staništima. To je nežna biljka, plitko usađena u zemljište. Ne treba je čupati sa korenom, vršni deo seći makazama!

87

Fraxinus ornus L, crni jasen

Postoji mit o ogromnom svetskom jasenu čiji vrh dopire u nebo, čija tri korena obuhvataju prošlost, sadašnjost i budućnost, i na kome se rađa čudnovat plod, a to je sam čovek. Listopadno drvo, visoko 10-15 m. Kora je siva i glatka. Pupoljci naspramni sa ljuspama sive boje, fino dlakavi. Listovi neparno perasto složeni, na 7-9 obično eliptičnih zašiljenih listića, testeraso usečenog oboda. Listići dugački 5-8 cm, a široki 2-4 cm, na kratkim smeđedlakavim drškama, na licu sivozeleni, na naličju svetliji. Crni jasen prvo prolista, a zatim ceta. Cvetovi hermafro-ditni u krupnim, mnogocvetnim, vršnim metličastim cvastima. Cvetovi sa malom zeleno četvorozubom čašicom. Kruničnih listića 4, beli, usko lancetasti. Prašnika 2 sa dugačkim filamentima. Tučak sa dugim stubićem i dvodelnim žigom. Plod je smeđa orašica sa krilom, dug 2-5 cm. Cveta IV-V.

Stanište: Raste na toplim, svetlim mestima.Rasprostranjenje: Česta biljka u našim šumama.Koristi se: osušeni sok

Berba: tokom sušnog leta, na starijim stablima jasena, prave se vodoravni zarezi. Iz njih curi crni, gorki sok koji se na vazduhu brzo osuši, pobeli i postane sladak. To je “jasenova mana” Primena: Mana deluje kao blag laksans. Daje se kod hroničnih zatvora, načešće deci jer je slatka i ne draži želudac.

Napomena: List i kora belog jasena (Fraxinus excelsior L.) koristi se u narodnoj medicini kao laksans, kod zatvora, zatim za izlučivanje mokraće i za preznojavanje. Kora sa mla-dih grana se stavljala na posekotine “da brže zarastu”.

Asperula odorata L, lazarkinja

Višegodišnja zeljasta biljka prijatnog mirisa sa tankim, valjkastim rizomom. Stabljike su četvorouglaste, sjajne visoke 10-60 cm. Listovi, zajedno sa listolikim zalicima su pršljenasto raspoređeni, izduženo lancetasti. Beli cvetovi su sakupljeni u vršne račcvice štitastog oblika. Krunica je levkasta, sa četiri režnja. Plod se raspada na dva plodića. Cveta od aprila do maja.

88

Stanište: senovite bukove šumeRasprostranjenje: rasprostranjenaKoristi se: nadzemni delovi koji se sakupljaju pre cvetanja.Primena: u čajnim mešavinama.

Galium verum L, ivanjsko cveće

Višegodišnja biljka sa puzećim, tankim rizomom i uspravnim četvorouglim stabljikama pokrivenim kratkim dlakama. Listovi i zalisci su u pršljenovima, linearni, šiljati. Žuti, ssitni, mirisni cvetovi, sakupljeni su u guste vršne metlice. Cveta od maja do juna.

Stanište: sušne livade, na međamaRasprostranjenje: rasprostranjenaKoristi se: cela biljka sa cvetovima.Primena: U vidu čaja. U narodnoj medicini kao diuretik, spazmolitik, za umirenje, i spolja kod povreda i bolesti kože.

Sambucus nigra L, zova, bazga Demonsko drvo na kome borave vile, i ko ga poseče ili ošteti sledi mu kazna; naprotiv ko ga čuva tome će sve poći u napredak. Iz zemlje kojoj je poverena tajna da car Trojan ima kozje uši, nikla je zova, kroz sviralu napravljenu od nje čuo se glas “u cara Trojana kozje uši”! Žbun ili nisko drvo. Kora na stablu sivosmeđa, ispucala. Mlade grančice zelene sa upadljivim lenticelama, na prelomu se vidi bela, meka srž. Listovi naspramni, neparno perasto složeni, dugačko zašiljenih listića testerastog oboda. Cvasti cimozne krupne, štitolike, široke do 20cm. Cvetovi jakog mirisa, sitni, beli do žućkasti, žute antere jasno vidljive. Plod je sjajna crnoljubičasta okrugla koštunica sa crvenim sokom. Cveta VI.

Stanište: svetla i topla mesta, živice, ivice šuma.Rasprostranjenje: rasprostranjena.Koristi se: cvet, zreo plod.Berba: cvasti se odsecaju čim se cvetići počnu otvarati, suše se na promajnom mestu u hladu. Plod se bere kada je zreo, suši brzo, na suncu ili u sušarama.Primena: Zbog svojih sastojaka cvet zove pospešuje izlučivanje znoja i mokraće. U obliku čajnih mešavina zajedno sa cvetom kamilice, lipe i korom vrbe koristi se kod pre-hlada, gripa, oboljenja gornjih disajnih puteva i reumatizma. Kada se izmeša sa listom bokvice, majkine dušice, korenom jagorčevine i plodom anisa ili morača, dobijaju se odlični prsni čajevi, za dugotrajni kašalj i “bol u grudima”. Slično, ali znatno blaže, deluje i čuveni sok od zovinog cveta.

89

Kada im se ne zdrobe semenke i “peče” rakiju od njih, plodovi zove nisu otrovni. Nepri-jatni su za jelo i retko se koriste kao laksansi; nekada se pripremao laksantni pekmez od ovog ploda. Ovakva primena je danas napuštena.

Valeriana officinalis L, odoljen

Višegodišnja zeljasta biljka, visoka 25-100 cm. U paren-himu kore korena uljne ćelije formiraju kontinuirane slo-jeve. Podzemno stablo je kratko, valjkasto. Koren i rizom su svojstvenog, neprijatnog mirisa. Stabljika uspravna nerazgranata, rebrasta. Listovi neparno perasto složeni. Listići lancetasti, šiljati sa nazubljenim obodom. Donji listovi na drškama, dlakavi. Srednji i gornji listovi goli, po-stepeno suženi u kratku dršku. Vršni listovi sedeći. Cvast cimozna, štitolika. Cvetovi sitni, krunica levkasta crvena do bela. Orašice sitne, sa perastim dodatkom. Cveta V.

Stanište: Na vlažnim mestima, livadama, pored šumskih puteva, po obodu šuma.Rasprostranjenje: Rasprostranjena.Koristi se: rizom sa korenjem.Berba: rizom sa korenjem se vadi u jesen, čisti, pere i suši.Primena: čaj ili alkoholni ekstarkt (tinktura) odoljena po-znati su lekovi za umirenje, opuštanje napetosti i olakšan san. Daju se i kod uznemirenosti zbog smetnji u varenju. Efikasni su i neškodljivi, ali odoljen ima neprijatan miris. Kašičica usitnjenog korena se preliva vrelom vodom i posle hlađenja cedi i pije nekoliko puta na dan.

Symphytum officinale L, gavez Višegodišnji zeljasti polužbun sa kratkim rizomom i repastim crnimkorenom. Izdanci zeleni, gusto obrasli štčećim, čekinjastim, belim dlakama. Stabljika uspravna, 30-40 cm visoka, sočna, šuplja, samo u gornjem delu razgranata, gusto dlakava. Listovi naizme-nični, pri osnovi stabla široko lancetasti sa lisnim drškama. Gornji listovi sedeći, lance-tasti, šiljati, naborani sa grubim dlakama, naročito na nervima. Cvetovi savijeni naniže, sakupljeni u guste uvojke. Krunica zvonasta dva puta duža od čašice, prljavoružičasta, ljubičasta, sa dugom zvonastom cevi. Rub krunice s kratkim trouglastim savijenim režnjevima. Plod se raspada na 4 sitne orašice veličine 4,5-5 mm. Cveta V-VII.

90

Stanište: Na vlažnim mestima, pored potoka, na livadama ukraj puteva.Rasprostranjenje: Česta biljka na Balkanu.Koristi se: korenBerba: koren se vadi u jesen ili urano proleće, opere se, iseče na režnjeve i suši.Primena: Primenjuje se spolja; kaša od samlevenog korena poparenog vrelom vodom ili mlekom, “previja” se kod zapaljenja i bolova zglobova, pomaže zarastanje slomlje-nih kostiju, kod istegnutih i zapaljenih tetiva. Pomaže zarastanje rana. Može se koristiti i za unutrašnja oboljenja, kod ranica, čira na želucu ili “zastarelog” kašlja; ovakva upotreba korena gaveza ne treba da bude dugotrajna.

Pulmonaria officinalis L, plućnjak

Višegodišnja zeljasta biljka koja dostiže visinu od 20 cm. Rizom je razgranat, tanak, i iz nje-govih kolenaca pored adventivnih korenova izbijaju cvetni izdanci i lisne rozete. Stabljika je obrasla sa mnogo strčećih čekinjastih kratkih dlaka. Listovi rozete su na dugim drškama, jajasto lancetastog ili jajastog oblika, pri osnovi malo srcasti, na vrhu oštro zašiljeni sa perastom nervaturom, na naličju i licu dlakavi, lice je sa belim mrljama. Listovi sa donjeg dela stabljike su na kraćim drškama a gornji listovi su sedeći; listovi stabljike su oštro zašiljeni sa slabo izraženom nervaturom i manji od listova rozete. Cvetovi su sakupljeni u guste i mnogocvetne uvojke. Čašica je cevasto-zvonasta, postfloralno se skoro duplo uvećava; zupci čašice trouglasti. Krunica levkasta, pri vrhu zvonasta, ždrelo kru-nice sa jednim prstenom od dlaka, u početku je ružičasta, zatim prljavoljubičasta, ređe crvena

ili bela. Pojedinačni plodići su oraščići, mrke do crne boje. Cveta od marta do maja.

Stanište: vlažna mesta u lišćarskim šumama. na obalama potoka.Rasprostranjenje: rasprostranjenaKoristi se: nadzemni izdanakPrimenjuje se u vidu čaja, za iskašljavanje, izbacivanje sluzi, blagi antidijaroik i diuretik.

91

Digitalis lanata Ehrh, besniče, vunasti digitalis

Višegodišnja zeljasta biljka sa vertikalnim rizomom. Stabljika uspravna, visoka 30-70 cm, negranata, retko pri vrhu razgranata. U donjem delu bez dlaka, u gornjem pokrivena dlakama. Prizemni listovi u rozeti izdužjeno lancetasti, 15-18 cm dugački i 15-25 mm široki, postepeno se sužavaju u dršku, na vrhu zašiljeni, celog oboda, bez dlaka, glatki, sjajni. Listovi na stablu naizmenični, sedeći, osnovom delimično obuhvataju stabljiku, eliptično lancetasti, 9-10 cm dugi i 10-15 mm široki. Liska se postepeno sužava u zašiljen vrh. Cvetovi su gusto zbijeni u terminalnu klasoliku ku-pastu, negranatu cvast, koja je cela pokrivena vunastim dlakama. Čašica zvonasta, sa 5 dlakavih lancetastih, zašiljenih režnjeva. Krunica od 5 listića sraslih u kruničnu cev, čiji je vrh dvousnat, pri čemu se gornja usna sastoji iz dva, a donja iz tri režnja. Gornja usna kratka i zatupasta, a donja sa kratkim bočnim i srednjim režnjem izvr-nutim u obliku usne. Krunica svetložuta sa ljubičastim žilicama, spolja pokrivena žlezdastim dlakama. Prašnika 4. Tučak sa dugim tankim stubićem i dvorežnjevitim žigom. Plod jajasta čahura, 8-10 mm dugačka sa puno sitnog semena. Cveta VI-VIII.

Stanište: Na livadama po ivici šuma.Rasprostranjenje: široko rasprostranjena u centralnim i južnim delovima zemlje.Koristi se: listBerba: list se bere sa biljke u cvetu, stabilizuje (pari se vodenom ili akloholnom parom, i suši brzo. Primena: sastojci lista besničeta deluju na srčani mišić; kontrakcije su snažnije i pra-vilnog ritma. Koriste se kod oslabljenog i poremećenog ritma rada i neishranjenosti srčanog mišića. Nakada su se pripremali čajni napitci i alkoholni ekstrakti od ovog lista. Međutim koncentracija sastojaka u listovima i kasnije u ekstraktima, je veoma promenljiva, pa lako može doći do trovanja.

Napomena: Sastojci besničeta imaju izuzetno jako fiziološko delovanje; lekovitost i otrovnost ove biljke potiče od kardiotoničnih hetrozida. Ova jedinjenja su veoma značajna za medicinu i farmaciju. Danas se list besničeta, i drugih Digitalis vrsta, ko-risti za ekstrakciju ovih jedinjenja i izradu doziranih preparata (kapi, tableta, dražeja i injekcija); upotrebljavaju se isključivo pod kontrolom lekara. Primena u samome-dikaciji je izuzetno opasna i može dovesti do trovanja!

92

Verbascum densiflorum Bertol, divizma

Dvogodišnja biljka. Stabljika (50-100 cm visoka), uspravna obrasla listovima, pokrivena mekanim sivim ili žućkastim dlakama, negranata, retko u gornjem delu malo razgrana-ta. Listovi pepeljastozelenkasti ili žućkastozelenkasti, na naličju gusto obrasli mekanim filcanim dlakama, na licu manje dlakavi. Prizemni listovi u rozeti, gotovo sedeći ili sa okriljenom drškom, dugački 10-40 cm i široki 4-10 cm, duguljasti ili eliptično duguljasti, šiljati sa krupno nazubljenim obodom. Listovi na stablu naizmenično raspoređeni: dolji duguljasti, šiljati, nazubljenog oboda, pri osnovi sa uzanoklinastim krilima; srednji izdu-ženo jajasti zašiljeni po obodu oštro nazubljeni; gornji jajasti, šiljati, testerasto usečenog oboda, pri osnovi krilati. Cvetovi hermafroditni, skoro aktinomorfni, grupisani, najčešće po 4, u pazušne cvasti koje su sakupljene u manje-više gustu klasastu cvast. Cvetne drške kratke i debele. Čašica skoro do osnove deljena na 5 lancetastih režnjeva. Krunica petorežnjevita, tanjirasta, sa kratkom cevi, žuta, u prečniku 30-50 mm, spolja obrasla mekim zvezdastim dlakama. Prašnika 5, dva duža tri kraća. Stubić tučka sa glavičastim žigom. Plod je jajasta čahura, dužine 5-8 mm, gusto dlakava po površini, otvara se sa dva kapka oslobađajući sitna kupasta semena. Cveta VII-VIII.

Stanište: Na kamenitim sunčanim mestima, na šljunku pored obale.Rasprostranjenje: Česta biljka.Koristi se: cvet, odnosno samo krunicaBerba: cvet se bere preko leta, kada je potpuno razvijen, suši se brzo, na suncu.Primena: Osušena krunica sa prašnicima deluje kao blago sredstvo za olakšavanje iskašljavanja. Sastojak je mnogih prsnih čajeva. Smatra se da cvet divizme povoljno utiče na izlučivanje mokraće i da olakšava reumatične bolove.

Euphrasia rostkoviana, vidac, vidovača

(Syn: E. officinalis L. )

Jednogodišnja poluparazitska biljka visoka do 40 cm. Stabljika je uspravna i granata. Listovi su zeleni ili crvenkasti, donji klinasti, a ostali jajasti, nazubljeni. Cvetovi su u zbijenom klasu. Čašica je obrasla žlezdanim dlakama, četvorozuba. Krunica je dvousnata, ljubičasta ili bela, gornja usna je ljubičasta, a donja sa žutom mrljom na ždrelu i tamnim prugama. Plod je elipsoidna čaura. Cveta od maja do oktobra.

93

Stanište: vlažni i suvi pašnjaci, livade, svetle šumeRasprostranjenje: Kopaonik, Stara planina, u Prokuplju, Leskovcu, okolini Niša i Bogićevici, na Midžoru i kod Aranđelovca.Koristi se: cela biljka. Ispoljava antiinflamatorno delovanje.

Pored ove vrste u flori Srbije se mogu naći i Euphrasia minima Jaclj. i Euphrasia stricta Host. koje se koriste na isti način kao i opisana vrsta.

Veronica officinalis L, čestoslavica, ranilist, razgon

Višegodišnja zeljasta biljka sa puzećim rizomom. Stabljika je dugačka 10 – 20cm polegla, obrasla dlakama. Grane i cvetovi su uspravni. Listovi su objajasti i naspramni, po obodu nazubljeni, sa naličja purpurno-ljubičasti. Cvetovi su sa kratkom drškom, sakupljeni u uspravne grozdove. Krunica je zvonasto-tanjirasta otvoreno ljubičasta retko bela. Prašnika 2, duži od krunice. Plod je čaura. Cveta od juna do avgusta.

Stanište: u šumama, na ledinamaRasprostranjenje: široko rasprostranjenaKoristi se: nadzemni deo biljke u cvetu.

Pored ove vrste kao narodni lek se koristi i V. beccabunga L

Plantago major L, bokvica, ženska bokvica

Višegodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka. Stabljika, jedna ili više, uspravna ili donjim delom polegla, a gornjim se izdiže iznad zemlje. Listovi sakupljeni u prizemnu rozetu, široko jajasti ili eliptični. Osnova liske zaobljena, vrh tup, obod ceo, sa 3-7 istaknutih ne-rava na naličju. Lisne drške dugačke, duže od liske ili iste dužine. Cvetovi sitni, neugled-ni, sakupljeni u dugačak (2-3,5cm), uzan, cilindričan klas, koji se nalazi na vrhu stabljike. Plod je jajasta, sitna čaura. Cveta VI-IX.

Pored ove vrste, kod nas se često sreće muška ili uskolisna bokvica (P.lanceolata) i obična bokvica (P.media); prva je sa uskim listovima, druga sa listovima srednje širine, a treća, ženska ima najšire listove.

94

Stanište: Na livadama, u usevima, na zatravljenim mestima.Rasprostranjenje: široko rasprostranjena.Koristi se: listBerba: listovi se beru kada su potpuno razvijeni i suše u tankom slojuPrimena: list je čest sastojak čajnih mešavina namenjenim lečenju kašlja; u zavisnosti od ostalih sastojaka ovi čajevi mogu da umirujuće deluju ili pak da pomažu iskašljava-nje. List bokvica se daje i kod infekcija i upale gornjih disajnih puteva; umiruje upalu i deluje bakteriostatski. Ovo je i moguće objašnjenje efikasne primene listova raznih bokvica u narodnoj medicini kao sredstva za zarastanje rana, spolja, ali i iznutra.

Verbena officinalis L, vrbena, ljutovnica

Jednogodišnja ili višegodišnja biljka, sa vretenastim ili raz-granatim beličastim korenom. Stabljika je čvrsta, uspravna, visoka 30’70cm, četvorouglasta. Listovi su naspramni. Donji listovi su mali, grubo nazubljeni. Srednji su veći, trorežnjeviti sa nazubljenim režnjevima. Vršni listovi su sedeći, linearni, nedeljeni i po obodu nejednako testerasti. Cvetovi su sitni i sakupljeni u klas koji se nalazi terminalno ili polazi iz pazuha listova. Krunica je sa savijenom cevi, a po obodu se nalazi 5 režnjeva; jedva dvousnata; ljubičasta. Prašnika ima 4, tučak je sa dvorežnjvitim žigom. Plod se raspada na 4 sitna, izdužena oraščića. Cveta od juna do avgusta meseca.

Stanište: livade, pašnjaci, pored putevaRasprostranjenje: rasprostranjenaKoristi se: listovi, cvetoviPrimenjuje se u vidu čaja, kao sekretolitik, diuretik i adstrin-gens a u vidu melema (istucani listovi u sirćetu), kod reumatiz-ma, povreda.

Glechoma hederacea L, dobričica

Višegodišnja zeljasta biljka, sa puzećim stablom, koje se uko-renjuje u zemlju. Listovi su bubrežasti, krupno tupo nazublje-ni, donji na drškama. Cvetovi su u po 3 – 4 sakupljeni u pazuhu srednjih i gornjih listova. Cvetovi zigomorfni, plavoljubičaste krunice, dva puta duže od čašice. Plod je merikarpijum od sitnih mrkih orašica. Cveta od aprila.

95

Raste na obodu šuma, pored puteva, široko rasprostra-njena vrsta. Koristi se nadzemni deo biljke u cvetu (Glechomae ili Hederae terrestris herba), koji se suši u tankom sloju. Primenjuje se u vidu čaja, kod tegoba disajnih puteva, ili stomaka.

Teucrium chamaedrys L, dubačac, podubica

Polužbun, uspravnih dlakavih stabljika često ljubičaste boje, oporog, gorkog mirisa. Listovi sa kratkom drškom, eliptični sa dugačkom klinastom osnovom, tupo nazu-

bljeni, dlakavi. Pršljenovi sa cvastima približeni, stvaraju na vrhu izdanka prividni grozd. Cvetovi bledocrveni, samo sa donjom, petorežnjevitom usnom. Orašice, sitne, jajaste. Cveta VI-VIII.

Stanište: Na svetlim, suvim mestima. Rasprostranjenje: Rasprostranjena.Koristi se: nadzemni deo biljke u cvetuBerba: odsecaju se vrhovi grančica u cvetu i suše na senovitom i promajnim mestu.Primena: Podubica je gorka i aromatična. Po-jačava apetit i varenje hrane, pa tako “obnavlja snagu” i odbranu bolesnog organizma. Čaj od podubice je omiljen narodni lek za obolele orga-ne za varenje, žuticu i bolesti pluća. Neretko se kombinuje sa kantarionom.

Teucrium montanum L, Iva trava, dubačac mali

Višegodišnji žbun sa poleglim stabljikama koje se vršnim delom izdižu. Listovi celog oboda, linearno lancetasti, na naličju gusto pokriveni belim dlakama. Pršljeni sa cvasti-ma sakupljeni na vrhu stabljika i grana u glavice. Krunica žućkasta, dva puta duža od čašice, samo sa donjom, petorežnjevitom, usnom. Cveta VI-VIII.

Stanište: Suve krečnjačke padine u brdskom i planinskom pojasu. Rasprostranjenje: Rasprostranjena Koristi se: vršni deo biljke u cvetuBerba: vrhovi cvetonosnih izdanaka se odsecaju i suše na senovitom i promejnom mestu.

96

Primena: ”Naši Dinarci imaju neograničeno poverenje u ovu biljku...”. Trava iva sadrži slične sastojke kao podubica (i druge vrste roda Teiucrium) i ima sličnu primenu. Ipak, dok podubicu više koriste kod poremećaja varenja, trava iva je bila “lek izbora” za obolenja pluća. Kuvali su je u mleku ili nekada u vinu. Zaista njen miris je intenzivniji, balzamičan. Potiče od etarskog ulja, koje ispoljava bakteriostatsku aktivnost i sigurno je doprinosilo njenom delovanju. Danas se ređe koristi, uglavnom kao sastojak čajnih mešavina koje pospešuju izlučivanje žuči.

Rosmarinus officinalis L, ruzmarin Ruzmarin je svatovsko cveće, svaki svat mora biti njime zakićen. Verovatno zbog svog jakog mirisa dobar je protiv demona.Zimzelen, aromatičan žbun, uspravnih ili delimično poleglih grana. Listovi naspramni, linearni, kožasti, bledo do tamnozeleni. Cvetovi u pazu-hu listova, dvousnati, plavoljubičasti. Plod četiri sitne orašice. Cveta III IV. Stanište: čest žbun u primorskim šibljacima. Uspešno se gaji po baštama i u kontinentalnim delovima zemlje.Rasprostranjenje: Mediteransko područje.Koristi se: list, etarsko ulje.Berba: list se bere u leto, bez grančica, i suši u hladu da sačuva lepu boju. Etarsko ulje se dobija destilacijom svežeg lista ili vrhova grančica u cvetu.Primena: kao sastojak mnogih čajeva za poboljšanje varenja hrane, ali i za lečenje “ženskih bolesti”, naročito kod poremećene menstruacije, nervne razdražljivosti u klimakterijumu. Etarsko ulje proširuje krvne sudove kože i koristi se spolja za utrljavanje kod reumatizma, neuralgija i bolova zglobova. Sastojak je razih lekovitih masti i linime-nata. etarsko ulje se najviše koristi u parfimerijskoj i kozmetičkoj industriji.

97

Zdrobljeni list ruzmarina ili nekoliko kapi ulja, dodti u toplu kupku; opuštaju, donose odmor, smirenost i lakši san.

Upotreba u kuhinji: listovi su ljuti, jako aromatični i treba ih koristiti oprezno. Koristi se za marinade i jaka, masna jela, ukloniti ih pre serviranja. Govedina se može pre pečenja natrljati sa ruzmarinom. Grančice se stavljaju pored pečenog mesa ili ribe, dodaju se mesu ili ribi pečenoj na roštilju. Listovi se mogu staviti u mleko od koga se pravi puding.

Salvia officinalis L, žalfija, pelim, džiger trava

Srednjevekovna medicinska škola u Salernu toliko je ce-nila žalfiju, da je o njoj tvrdila; Kako može čovek umreti, koji u vrtu svome ima žalfiju. Polužbun. Grane se izdižu, kora sivomrka, ljušti se. Izdanak sivozelen, pokriven belim dlačicama, miriše na balzam. Listovi bar delimično zimzeleni, naspramni, čvrsti. Liska izduženo jajasta pri osnovi ponekad srcasto usečena, gusto pokrivena sivim maljama, kasnije gola, fino naborana. Cvetovi složeni u 6-8 pršljenova razmaknuti najmanje za dužinu cveta. Krunica do 35 mm, svetloljubičasta, dvousnata. Gornja usna krunice prava, donja trorežnjevita sa okruglastim srednjim režnjem. Orašice loptaste. Cveta V-VII.

Stanište: Krečnjački kamenjari. Rasprostranjenje: Mediteran, u Srbiji; Sićevačka klisura, Niševačka klisura. Koristi se: list, etarsko uljeBerba: list se bere kada se otvore prvi cvetovi, suše se u hladu u tankom sloju. Etarsko ulje se dobija destilacijom svežeg lista ili vrhova grančica u cvetu.

Primena: Suvo lišće žalfije upotrebljava se kao čaj za ispiranje usta i grla, alkoholni ekstrakti (tinkture) za mazanje, najčešće desni, ali i drugih upaljenih sluznica. Čaj od ove biljke smanjuje lučenje znoja Žalfija ima antiseptičko i stežuće dejstvo. Veoma često se kombinuje sa jednakom količinom cveta kamilice i koristi za ispiranja. U kombinaciji sa drugim taninskim biljkama, list žalfije se koristi kod ranica i čira na želucu.Napomena: Važno je znti da čaj od samog lista žafije ne treba piti u velikoj količini; opor je, a može da bude štetan.

Upotreba u kuhinji: listovi su jako oporog ukusa, gorki, zato se preporučuju kao začin masnim jelima. Dobar su dodatak mlevenom mesu (ćevapčići, pljeskavice) i jelima

98

od ovčijeg ili jagnjećeg mesa. Svežim listovima ili suvim, izmrvljenim, natrlja se meso. Koriste se i u kobasicama, za svinjsko i guščije meso, dodaje se u jogurt i u sir. Obavezan je začin jelima od jegulje.

Melissa officinalis L, matičnjak, matočina

Višegodišnja zeljasta biljka sa kratkim rizomom i kratkim podzemnim stolonima. Izdanak jako miriše na limun. Stabljika visoka 30-80 (20) cm. Listovi sa drškama, naspramni. Liska jajasta do skoro rombična, duž oboda grubo testerasto nazubljena, na naličju sa žlezdanim dlakama. Cvetova 6-10 složenih u pazuhu listova. Priperci su duži od cvetova, sličnog su oblika kao i listo-vi stabla. Čašica cevasto zvonasta dvousnata; gornja usna naviše savijena, široka sa 3 mala zupca; donja duža sa 2 lancetasta zupca. Kruni-ca dvousnata plavičastobela ili žućkastobela, duplo duža od čašice. Orašice izduženojajaste, kestenjaste. Cveta VI-VIII.

Stanište: na međama, oko sela. Rasprostranjenje: istočni deo Sredozemlja, u Srbiji sporadično. Koristi se: list, etarsko uljeBerba: najkvaliteniji su listovi ubrani neposre-no pred otvaranje cveta, suše se na senovitom

i promajnom mestu. Etarsko ulje se dobija destilacijom svežeg lista, vrhova grančica u cvetu ili cele biljke.

Primena: zbog svojih sastojaka, listovi matičnjaka deluju umirujuće, opuštaju glatku muskulaturu i imaju blago antiseptično delovanje. Koriste se sami ili u čajnim meša-vinama kod blagih nesanica, nervoza i neuralgija, migrena. Takođe, kod poremećaja varenja, grčeva i nadutosti.Etarsko ulje je izuzetno mirisno, cenjeno u parfimerijskoj industriji.

Upotreba u kuhinji: listovi imaju aromu limuna, dodaju se salatama, jelima od povrća i divljači. Koristi se u istu svrhu kao i sok ili kora od limuna. Ne upotrebljava se za kolače i peciva!

99

Satureja hortensis L, čubar Jednogodišnja biljka. Stabljike do 30 cm visine, od osnove granate. Izdanci pri osnovi višemanje odrveneli. Listovi naspramni, sedeći, uski, kožasti. Ružičasti cvetovi se nalaze u pazuhu listova. Čašica zvonasta sa 5 skoro jednakih zubaca, često ljubičasta. Dvousna-ta krunica ružičasta, gornja usna plitko usečena, donja trorežnjevita. Cveta VII - IX

Stanište: na steneovitim padinama i kamenitim obroncima.Rasprostranjenje: gaji se. Lako podivlja, zato je na mnogim lokalite-tima supspontana.Koristi se: mladi listovi ili vršni deo biljke u cvetu, retko etarsko ulje.Berba: odsecaju se gornje polovine grančica pre ili za vreme cveta-nja biljke i suše u tankom sloju. Etarsko ulje se dobija destilacijom nadzemnog dela biljke.Primena: sastojci čubrike utiču na lučenje u digestivnom traktu i bolje varenje hrane, pa smanjuju stavranje gasova i nadutost. Ova biljka se u obliku čajnog napitka primenjuje kod tegoba u organima za varenje, ali i kod kašlja i upala gornjih disajnih puteva. Etarsko ulje deluje antiseptično, pa utiče na upalu, a i poboljšava iskašljava-nje sluzi. retko se koristi izdvojeno ulje čubra.

Upotreba u kuhinji: listovi imaju istovremeno ukus nane i majkine dušice ali su su gorči i ljući. Tradicionalan je začin za pasulj i sočivo. Dva tri listića se mog staviti u salatu, sir. Samo mladi listovi se kori-ste sveži, stariji su tvrdi, moraju se malo prokuvati.

Satureja montana L, bresina, vrijesak Polužbun sa snažnim vretenastim korenom. Grane do 50cm visoke, jako odrvenele u donjem delu, na preseku skoro okrugle. Listovi uzano do linearno lancetasti, nenazubljeni bez jasno izdvojene drške, prijatno mirišu. Cvetovi sa drškom, po 3-5 složeni u cvasti, sve zajedno grade dugačke metlice. Krunica bela, ružičasta ili ljubičasta; gornja usna krunice zaobljena, ravna, donja nešto duža, trorežnjevita, purpurno istačkana. Orašice svetlo mrke. Cveta VII-X. Stanište: Na krečnjjačkim kamenjarima i pašnjacima mediteranskog i submediteran-skog tipa. Rasprostranjenje: Koprivnik (Peć), okolina Niša i Pirota, Ozren, Rtanj, Jelašnica, Beli Rzav. Koristi se: list, vršni deo biljke u cvetu, ređe etarsko uljeBerba: odsecaju se gornje polovine grančica pre ili za vreme cvetanja biljke i suše u tan-kom sloju. Etarsko ulje se dobija destilacijom nadzemnog dela biljke.

100

Primena: kao čaj, antiseptik, može se koristiti za lečenje organa za disanje, varenje i mokrenje, a spolja za lečenje upala kože i sluznice.

Upotreba u kuhinji: isto kao i čubar (prethodno opisana vrsta).

Origanum vulgare L, vranilova trava

Višegodišnja zeljasta biljka sa horizontalnim rizomom, aro-matičnog mirisa i ukusa. Stabljika pri osnovi delimično leži na zamlji, ostalim delom uspravna, visoka 20-50 (80) cm tamno zelena, često ljubičasta do mrka. Listovi sa lisnom drškom, liska jajasta sa celim obodom, i na licu i na naličju sa utisnutim žlezdama. Priperci sedeći, jajasti, purpurni. Cvetova 3 složenih u sedeće cvasti, a ove u terminalne ili pazušne prividne klasiće, koji zajedno grade metlice. Čaši-ca zvonasta sa 5 trouglastih zubaca. Krunica svetlocrvena do tamnocrvena, katkada prljavobela; neznatno dvousna-ta. Orašice glatke, mrke. Cveta VII-IX. Stanište: Na sušnim obroncima, u šikarama, do 2000 m nadmorske visine. Rasprostranjenje: Rasprostranjena. Koristi se: vršni deo biljke u cvetu, etarsko ulje.Berba: seku se vrhovi grančica u cvetu, suše u hladu, na promaji ili se vezuju u kitice i tako suše. Listovi i cvetovi se mogu skinuti sa grančica. Ulje se dobija destilacijom suve herbe.Primena: Vranilova trava se najčešeće koristi kao čaj za opuštanje grčeva organa za varenje, kod otežanog lučenja žuči i blažih proliva.Utiče na izlučivanje mokraće. Takođe, blagotvorno deluje kod nazeba, gripa i kašlja. Spolja se koristi kod razih upala kože i sluznice, a naročito za ispira-nje hemoroida. Od etarskog ulja vranilove trave izrađuju

se preparati koji deluju na izlučivanje mokraće i na upalu mokraćnih puteva. U kombi-naciji sa uljem ruzmarina, upotrebljava se spolja za utrljavanje u lečenju reumatizma i obolelih zglobova.

Upotreba u kuhinji: omiljen začin za pice, dodatak masnim i jelima od svinjskog mesa. Sastavni je deo čili začina.

101

Hyssopus officinalis L, miloduh, izop Višegodišnji razgranat polužbun, visok 20-60cm. Grane polegle ili se izdižu, sa mrkom korom. Izdanak bledo zelen, pokriven somota-stim dlakama, sa utisnutim žlezdama, oštrog mirisa. Listovi skoro sedeći, lancetasti do linearnolancetasti, ravni ili malo uzduž uvijeni, kožasti, sa žlezdama i na licu i naličju liske. Cvetova 3-9 složenih u pršljenove u pazuhu gornjih listova; svi zajedno na vrhu grana grade guste prividne klasove. Čašica dlakava sa 5 bodljastih zubaca. Krunica obično ljubičasta; gornja usna mala, prava; donja trore-žnjevita sa širokim i nazubljenim srednji režnjem. Orašice jajasto četvorouglaste mrke. Cveta VII-IX.

Stanište: Na suvim toplim mestima, obično na krečnjačkoj podlozi.Rasprostranjenje: Česta je biljka, rasprostranjena pretežno u mediteranskom području. U Srbiji raste u jugoistočnim i istočnim krajevima. Gaji se.Koristi se: vršni deo biljke u cvetu, etarsko ulje.Berba: odsecaju se cvetne grančice, preko leta, suše u tankom sloju u hladu, na promaji. Etarsko ulje se dobija destilacijom herbe, uglav-nom gajenog izopaPrimena: Preporučuju ga u obliku čaja, alkoholne tinkture i sirupa kod hroničnog bronhitisa, infekcija usta, grla i disajnih puteva, kod astme. Etarsko ulje deluje izrazito antiseptično. Koristi se u farmace-utskoj, prehrambenoj i parfimerijskoj industriji.Upotreba u kuhinji: listovi goraknu, zato se preporučuje da se dodaju masnim jelima (ako su sveži iseckani, suvi izmrvljeni). Poznata je njegova upotreba kao dodatka supama i čor-bama od graška, pasulja, krompira.

Thymus vulgaris L, timijan

Polužbun visok 20-30 cm. Prošlogodišnje grane odrvenele. Cvetne grane pokrivene maljama. Donji listovi na cvetnim granama unazad uvijeni, srednji i gornji sa kratkom drškom, na licu goli, na naličju dlakavi. Cvasti izdužene. Čašica i krunica gusto pokriveni svetlucavim žlezdama. Timijan je poreklom iz Mediterana; gaji se. Cveta V-VIII

Koristi se: list ili zeljasti nadzemni deo biljke u cvetu, etarsko ulje.Berba: seku se izdanci neposredno pred cvetanje i suše u hladu na promaji. Posle sušenja se lako odvajaju listovi od grančica. Ulje se dobija destilacijom cele, sveže herbe, pred cvetanje.

102

Primena:Timijan deluje na lučenje bronhijalne sluzi, pomaže njeno iskašljavanje i deluje antiseptično. Zato se koristi kod bronhitisa i drugih vrsta kašlja i infekcija gornjih disajnih puteva. primenjuje se u obliku čajnog napitka, alkoholnog ekstrakta, sirupa. Deluje i na smirivanje grčeva glatke muskulature, naročito u organima za varenje. Etarsko ulje se primenjuje spolja, za utrljavanje i za inhaliranje. Koristi se u kozmetičkoj industriji.

Upotreba u kuhinji: za kobasice i salame. Dodaje se pečenju od divljači, govedini, ov-četini, prženoj xigerici, prženoj ribi, jelima od gljiva. Služi kao začin jelima spremljenim na roštilju. Koristi se za marinade, stavlja se u marinade i voćno sirće. Sastavni je deo mnogih sosova, dobar je dodatak salati od paradajza i krastavaca.

Thymus serpyllum L, majkina dušica

Stabljika pri osnovi odrvenela, puzi, sa nje se razvijaju adventivni korenovi, a na vrhu se završava rozetom listova. Cvetne grane razvijaju se duž stabla, ravnomerno pokrivene dlakama. Listovi mali, čvrsti, kruti, jajasti, goli, sa izraženim srednjim nervom. Cvasti loptaste. Čašica dlakava dvousnat, krunica dvousnata, ružičasta. Cveta VI-X.

Stanište: Peskovita mesta. Rasprostranjenje: Vojvodina Fruška gora. Koristi se: nadzemni deo biljke u cvetuBerba: seku se izdanci kada je biljka u cvetu. Suše se u hladu u tankom sloju. Sa suvih biljaka lako se skidaju listovi i cvetovi, grančice se odbacuju. Primena: Samonikla majkina dušica, mnogo se češće u narodu koristi nego gajeni timi-jan. Istina je da njeno etarsko ulje nije tako jak antiseptik, ali je, zato, ova biljka sinonim blagog i postojanog delovanja. Neophodno je njeno prisustvo u svakoj kući koja ima dece ili starih. Koristi se u obliku čaja, ekstrakta ili sirupa kod prehlada i i za iskašljava-nje. Primenjuje se kod blažih porećešaja varenja hrane. Služi za ispiranje upaljenog grla i krajnika, koda rana i posekotina, kod belog pranja i sličnih “ženskih bolesti”.

Upotreba u kuhinji: majkina dušica je manje aromatična od timjana, upotrebljava se u istu svrhu i na istinačin.

103

Marrubium vulgare, očajnica, smrduša

Višegodišnja zeljasta biljka, ponekad polužbun, gorkog ukusa i neprijatnog mirisa. Listovi okrugla-sti ili jajasti, dugački do 4 cm sa lisnom drškom, jako naborane liske tupo nazubljenog oboda, sa naličja gusto pokriveni dlakama. Cvetovi su dvousnati, sakupljeni u loptaste cvasti (prividne pršljenove) u pazuhu listova. Čašica dlakava sa 10 zubaca koji se povijaju kad krunica opadne, a krunica bela - maljava.

Stanište: Na sušnim pašnjacima, osulinama.Rasprostranjena vrsta.Koristi se nadzemni deo biljke u cvetu, koji se odse-ca i suši u tankom sloju u hladu na promaji.Primenjuje se u obliku čaja, kod tegoba u varenju, za ublažavanje smetnji usled slabog lučenja žuči i

kao blagi ekspektorans. U narodnoj medicini se koristi i spolja za lečenje rana. Slične ovoj vrsti su i M. peregrinum i M. incanum

Ocimum basilicum L, bosiljak

“Bosiljak prati Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu, od rođenja, gde se mladencu kita bosiljka u osvećenoj vodi do uzglavlja meće, do smrti, gde mu sestrina ruka struk bosiljka na grob posadi.” (Pančić, J). Njime se kite i domaće i crkvene ikone. U bašti se prvo bosiljak poseje pa tek onda drugo cveće.

Jednogodišnja biljka prijatnog mirisa. Stabljike visoke 20-45 cm, razgranate, gole, mirišu na balzam. Listovi rombični, celog ili nazubljenog oboda, na dršci. Priperci mnogo manji od listova zeljasti, često crvenkasti. Cvetovi sa kratkom cvetnom drškom, po 6 složeni u pršljenove koji su približeni na vrhu stabljika. Čašica jajasta, dvousnata, zelena. Krunica crvenkasta ili bela; gornja usna široka, tupa, deljena u 4 režnja; donja duža, ispupčena. Orašice jajaste, mrke. Cveta VII-X.

Stanište: gaji se. Rasprostranjenje: gaji se. Koristi se: vršni deo biljke u cvetu, etarsko ulje.Berba: seku se izdanci u cvetu, suše u tankom sloju ili vezuju u kite i suše na promaji.

104

Primena: Bosiljak manje slovi za lekovitu, više je to naša obredna i kultna biljka. Može biti korišćen kao sredstvo za umirenje, regulisanje mensrtuacija, protiv nadimanja i tegoba u organima za varenje. Češća je njegova primena kao začina u jelima, ređa kao čaja posle jela.

Upotreba u kuhinji: sveži listovi su jako aromatični, opori, ljuti, deluju osvežavajuće. Do-daju se salatama, čorbama, varivima, ribi, mesu, siru, marinadama. Naročito je popula-ran kao dodatak soku od paradajza. Da bi se sačuvala aroma tokom zime preporučuje se da se sveži listovi stave u fino vinsko sirće. Boca sa sirćetom i listovima bosiljka treba da stoji na suncu oko mesec dana pokrivena krpom, zatim se sadržaj procedi i sipa u ulje.

Mentha x piperita L, pitoma nana, nana, metvica

Višegodišnja zeljasta biljka jakog i oštrog mirisa sa snažnim rizomima. Stabljike usprav-ne, visoke 30-100 cm, često crvenkaste. Listovi na dugačkim drškama, jajasti nazubljeni. Agregati cvasti isprekidani, klasoliki ili, češće glavičasti. Cvetovi ljubičasti, sterilni (obič-no su prašnici abortirali). Ovaj takson dobijen je veštačkom selekcijom i gaji se širom sveta. Cveta VI - IV.

Stanište: Gaji se u baštama ili na plantažama.Koristi se: list, ređe vršni deo biljke u cvetu, etarsko uljeBerba: vršni delovi izdanka u cvetu ili krupni zdravi listovi, odvajaju se sa svežih biljaka požnjevenih za vreme cvetanja i suše u tankom sloju u hladu na promaji. Etarsko ulje se dobija destilacijom sveže herbe nane.Primena: Listovi se upotrebljavaju u raznim čajnim smešama koji napitku pored leko-vitih svojstava daje prijatan miris i ukus. Sastojci nane blagotvorno deluju na upaljenu sluzokožu i.umiruju grčeve glatke muskulature, naročito u organima za varenje, takođe, pojačavaju stvaranje i lučenje žuči. Deluju umirujuće, kod raznih stanja nervoza i uznemirenosti. Najčešće, se pripravlja čajni napitak od lista nane; postoje i preparati na-pravljeni od ekstrakata njenog lista. Etarsko ulje, sastojak je preparata koji se primenjuju spolja, za utrljavanje kod neuralgičnih bolova. Inače, najveće količine ulja se upotrebe u prehrambenoj, kozmetičkoj i industriji alkoholnih pića. Etarsko ulje nane služi i za ekstrakciju prirodnog mentola.

Upotreba u kuhinji: listovi su osvežavajuće arome, ljuti kod pitome nane (M. piperita), slatkastoljuti kod divlje (M.spicata). Koriste se kao začin za jagnjetinu, pačije pečenje, mlado povrće, pasulj, jogurt. U engleskoj je popularan sos od jedne podvrste divlje nane čiji listovi imaju ukus piperminta (M. spicata subsp. spicata), sos se poslužuje uz ovčeti-nu, teletinu i jela od riba.

105

Mentha spicata L, konjski bosiljak, divlja nana

Od prethodne vrste razlikuje se prisustvom razgranatih dlaka na listovima (subsp. tomentosa, miriše na limun ili ređe, neprijatnog mirisa na buđ) ili potpunim odsustvom dlaka (kod tipske podvrste, poznate jedino u kulturi, M.spicata subsp. spicata, odlikuje se prijatnim, slatkastim mirisom). Cveta VII- IX. Stanište: bolje podnosi sušu od prethodne vrste i nalazi se i na suvljim livadama u toplim nizijskim i brdskim krajevima. Rasprostranjenje: rasprostranjena u Srbiji. Koristi se: list, vršni deo biljke u cvetu, etarsko uljeBerba: odsecaju se vršni delovi cvetonosnih izdanaka, suše u tankom sloju na senovitom i promajnom mestu. Etarsko ulje se dobija destilacijom cele herbePrimena: Sastojci i delovanje ove i drugih divljih nana su slični pitomoj nani. Ipak one se manje koriste.

Leonurus cardiaca L, srdačica

Višegodišnja zeljasta biljka razgranatog uspravnog stabla. Listovi rombični, na lisnim drškama, liska klinaste osnove, usečena – izdeljena na 3 – 7 režnjeva. Cvetovi su u prividnim pršljenovima u pazuhu listova u vršnom delu stabljike. Cvetovi su sedeći, ružičaste i dlakave krunice.

Stanište: pored puteva, na suvim livadamRasprostranjena vrsta. Koristi se nadzemni deo biljke u cvetu, koji se odseca i suši u hladu na promaji.Primena: U vidu čaja. Ispoljava blago sedativno, hipotenzivno i spazmolitičko delova-nje. Povoljno deluje kod blagih tahikardija, srčanih smetnji povezanih sa neurozom.

Inula helenium L, oman

Višegodišnja biljka sa granatim i krtolasto zadebljalim rizomom. Stabljika uspravna, 60-150 (200) cm visoka, obrasla štrčećim grubim dlakama, u gornjem delu vunasto dlakava, negranata ili u gornjem delu granata. Listovi naizmenično raspoređeni, na naličju obrasli dlakama, sa tupo nazubljenim obodom. Prizemni listovi postepeno suženi u dugačku dršku, široko eliptični sa zašiljenim vrhom. Listovi na stablu sedeći, srcastom osnovom

106

obuhvataju stabljiku, šiljati. Cvetovi sakupljeni u cvast glavicu, (6-7cm u promeru) koja može biti pojedinačna ili više njih u gronjastim cva-stima. Listići involukruma u obliku polulopte obuhvataju donji deo ravne, pločaste osovine cvasti. Cvetovi po obodu cvasti jezičasti, uski, brojni, žuti. Središnji cvetovi cevasti, brojni, žuti. Plod je orašica sa čuperkom dugačkih dlačica (ahenija). Cveta VI - IX.

Stanište: Vlažne livade, pored potoka u hrasto-vim i bukovim šumama.Rasprostranjenje: Široko rasprostranjena.Koristi se: rizom sa korenjem.Berba: koren se vadi u kasnu jesen, očisti, pere i iseče na kriške; suše se brzo u tankom sloju.

Primena: Koren omana se često spominje u narodnoj medicini; pripisuju mu se zna-čajna delovanja, možda i zato što je ova biljka relativno retka i teško se do nje dolazi. Sastojci ovog korena deluju kao antiseptici, olakšavaju iskašljavanje, pa se koristi kod bolesti pluća, bronhitisa i infekcija disajnih puteva. Zbog gorčine, povoljno utiče na stvaranje i lučenje žuči. Takođe, olakšava izlučivanje mokraće i, smatraju ljudi, reguliše poremećeni menstrualni ciklus kod žena. Najčešće se koristi kao čajni napitak, ređe kao alkoholni ekstrakt (tinktura). Nije retko koren belog zamenjuju korenom crnog omana (Telekia speciosa (Schreb.) Baumg.); sastojci i delovanje su samo delimično slični.

Achillea millefolium L, hajdučka trava, sporiš Hajduci su je privijali na rane. Višegodišnja biljka aromatičnog mirisa sa puzećim rizo-mom. Stabljika visoka 20-80cm, sa dosta listova, vunasto dlakava. Listovi 2-3 puta pe-rasto deljeni na linearne režnjiće. Glavice 35mm u gustim štitolikim gronjama. Središnji cvetovi prljavobeli, obodnih 5, beli. Plod ahenija 2mm. Cveta VI-VIII.

Stanište: sušne livade, pored puteva, na zatravnjenim umereno vlažnim površinama. Rasprostranjenje: rasprostranjena. Koristi se: zeljasti nadzemni deo biljke u cvetu, samo cvasti ili samo listovi, retko izdvo-jeno etarsko ulje.Berba: odsecaju se vršni delovi biljke u cvetu; cvasti se beru čim se razviju, listovi se sa-kupljaju u proleće kada biljka ima samo rozetu. Etarsko ulje se dobija destilacijom cvasti ili cele herbe hajdučke trave; najčešće je plave je boje.

107

Primena: Zbog svoje gorčine, hajdučka trava se koristi za povećanje apetita dece, starijih i bolesnih osoba. Utiče na poboljšannje varenja hrane, lučenja žuči. Opušta grčeve u orga-nima za varenje, ubažava upale i infekcije. Spolja se sprašena hajdučica koristila za posi-panje rana, da bolje zarastu. Ovakva primena, kod rana, posekotina i hemoroida može se objasniti delovanjem sastojaka koji deluju stiptično, bakteriostatski i proivupalno. Koristi seu vidu napitka i alkoholnih ekstrakata, iznutra i spolja za ispiranje i za obloge. Ekstrakti i etarsko ulje hajdučke trave nalazi primenu u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji.

Upotreba u kuhinji: naročito mladi listovi imaju prijatan osvežavajući ukus, koriste se kao dodatak salatama.

Matricaria chamomilla L, kamilica, titrica

Jednogodišnja biljka svojstvenog mirisa, visoka 10-60 cm. Stabljika granata. Listovi 2-3 puta perasto deljeni. Glavice pojedinačne sa dugačkim drškama. Involukrum polulop-tast. Osovina cvasti kupasto izdužena, šuplja. Središnji cvetovi žuti, obodni beli. Ahenije 0,82 mm, duguljasta, sa uljanim žlezdama. Cveta V-IX.

Stanište: Utrine Rastrostranjenje: Rasprostranjena. Koristi se: glavičaste cvasti, etarsko uljeBerba: cvasti se beru kada su beli, obodni cvetovi u horizontalnom položaju, suše pažlji-vo na senovitom i promajnom mestu ili u sušarama. etarsko ulje se dobija destilacijom cvasti ili cele herbe kamilice. Intenzivno je plave boje.Primena: Cvet kamilice sadrži raznovrsne, skladno ukomponovane sastojke. NJeno de-lovanje predstavlja kombinaciju efekata pojedinčnih sastojaka. Deluje bakteriostatsko, protivzapaljenski, pomaže zarastanje rana na sluzokoži. Povoljno utiče na varenje hrane, lučenje žuči i opušta grčeve u organima za varenje. Kamilica nas prati od rane mladosti do duboke starosti. Čaj od kamilice koristi se za ispiranje povreda na koži, sluzokože uha, oka, grla, kod “ženskih bolesti”. Piju ga bebe i odrasli kod poremećenog varenja, nadutosti i bolova u stomaku. Kamilica se često kombinuje sa drugim biljkama u vidu čaja ili alkoholnih ekstrakata. Ekstrakti i etarsko ulje kamilice nalaze široku primenu u farmaceutskoj i, naročito, kozmetičkoj industriji.

Artemisia absinthium L, pelen, beli pelen

Pelen je simbol ljubavnih jada. Vino pelenaš i pelinkovac je pouzdan lek od mnogih duševnih patnji. Polužbun visok 60-20 cm, aromatičnog, oporog mirisa. Stabljika belo dlakva razgranata. Listovi sa obe strane gusto belo dlakavi, prizemni sa drškama, tri

108

puta perasto deljeni, listovi na stabljici sedeći, 2 puta perasto deljeni na duguljaste tupe režnjeve. Sitne loptaste glavice (3-4 mm) sakupljene u jako granate metlice. Involukrum sivo dlakav. Cvetovi žuti. Cveta VII-IX.

Stanište: pored puta, oranice, peskovita mesta. Rasprostranjenje: rasprostranjena. Koristi se: zeljasti vrhovi biljke u cvetu, etarsko ulje.Berba: u vreme cvetanja biljke odsecaju se vrhovi stabljika dužine do 30 cm i suše u hladu. Iz herbe se destilacijom pomoću vodene pare dobija plavo etarsko ulje.Primena: Pelen je čuveni tonik; njegova gorčina podstiče apetit i varenje hrane. U obliku čajnih napitaka i tinktura, ranije i gorkih vina, koristi se za poboljšanje apetita dece, starijih osoba i bolesnika, kod poremećenog varenja i lučenja žuči. Ranije su se koncentrovani napitci od pelena koristili protiv crevnih parazita, ali danas postoje efikasnija sredstva. Ekstrakti i etarsko ulje pelena su se upotrebljavali u industriji alkoholnih pića za izradu gorkih aromatičnih rakija i likera: danas je ovakva primena svedena na minimum.

Napomena: Čaj od pelena i likere na bazi pelena ne treba konzumirati dugotrajno i u većoj količini zbog otrovnosti nekih sastojaka etarskog ulja.Upotreba u kuhinji: listovi su veoma gorki, treba ih upotrebljavati veoma oprezno, po dva tri listića, za začin vrlo masne hrane.

Artemisia vulgaris L, pelen crni, komonika Višegodišnja biljka visoka 50-150 cm, stabljika uspravna uglasta. Listovi duboko perasto deljeni sa lica tamnozeleni, sa naličja beli pustenasto dlakavi. Glavice jajaste, 23mm široke sa kratkim drškama, sakupljene u granate metlice. Cvetovi sitni žuti. Plodovi cilindrični. Cveta VII-IX. Stanište: livade, njive, pored puteva, pruga. Rasprostranjenje: rasprostranjena. Koriste se: zeljasti vrhovi grančica u cvetu.Berba: u vreme cvetanja biljke odsecaju se vrhovi stabljika dužine do 50 cm i suše u hladu, iz herbe se destilacijom pomoću vodene pare dobija plavo etarsko ulje..Primena: U odnosu na beli, crni pelen je manje plemenit, ali se koristi za slične namene.Napomena: čaj od pelena ne treba dugotrajno piti.

Upotreba u kuhinji: listovi su gorki i koriste se kao dodatak masnim jelima, guščijem i pačijem pečenju, pečenju od divlje svinje, za telećeu kolenicu.

109

Arctium lappa L, čičak

Dvogodišnja biljka vretenastog mesnatog korena. Stabljika uspravna, razgranata do 2 m visine često crvenkasta.. Listovi srcasto jajasti, celog oboda, ređe nazubljeni, sa lica zeleni a sa naličja pokriveni dlakama - sivkasti. Donji su veoma krupni (do 50 cm), a manji ka vrhu. Glavice loptaste, u gronjama. Listići involukruma goli, zeleni, na vrhu sa kukama. Cvetovi purpurno crvene boje.

Stanište: raste pored putaVeoma rasprostranjena vrsta,. Koristi se koren (Bardanae radix), biljaka starih 1-2 godine, koji se brzo suši. Primenjuje se u vidu čaja, koji ispoljava diuretično delovanje, i kod kožnih oboljenja. Ne preporučuje se upotreba u vreme trudnoće.

Helianthus tuberosus L, čičoka

Do 3 m visoka, višegodišnja biljka, hrapave uspravne,. razgranate stabljike. Listovi jaja-sti, zašiljeni, nazubljeni. Cvetne glavice do 8 cm velike, žutih središnjih cvetova. Listići involukruma zašiljeni, sa trepljama. Poreklom je iz Severne Amerike ali je podivljala ili se gaji, pre svega zbog jestivih krtola, koje se preporučuju u ishrani dijabetičara. Koriste se krtole, sveže ili skuvane ili alkoholne kapi.

Tussilago farfara L. - podbel

Višegodišnja zeljasta biljka sa dugačkim, tankim rizomom. Stabljika okrogla na preseku, vunasto dlakava, sa ružičastim ili zelenim ljuspastim listićima. Listovi se razvijaju posle cvetanja. Prizemni listovi su na dugačkoj dršci, krupni, okrugli do široko jajasti, pri osnovi srcasti. Obod je prstasto urezan na 5-12 širokih, šiljatih, razmaknutih režnjeva. Režnjevi sa kratkim crvenkastim zupcima. Mladi listovi sa lica i sa naličja gusto dlakavi. Kasnije lice lista ogoli, naličje ostaje dlakavo i belo. Na naličju lista snažno istaknuta nervatura. Sitni cvetovi

110

sakupljeni u cvast glavicu. Glavice sa cvetovima pojedinačne, uspravne ili viseće. Listići involukruma usko lancetasti, mnogobrojni, ružičasti, zvonasto obuhvataju donji de gla-vice. Cvetovi cevasti, po obodu uskojezičasti, mnogobrojni. Plod je orašica sa dugačkim svilastim dlačicama (papusom). Cveta III-V.

Stanište: Pored puteva, oranice, na šljunku pored potoka, na osulinama, obroncima.Rasprostranjenje: Česta biljka.Koristi se: list i cvetBerba: cvasti se beru u rano proleće, a listovi početkom leta, seku i suše na senovitom i promajnom mestu.Primena: Sastojak je raznih prsnih čajeva koji se primenjuju kod dugotrajnog, hroničnog kašlja. Pomaže iskašljavanje, a koristi se i za ispiranje usta i grla. Podbel se uglavnom koristi u mešavini sa drugim biljkama; čaj od lista podbela ne treba koristiti tokom dužeg vremenskog perioda.

Calendula officinalis L, neven, žutelj

Nevesta donosi svome mužu u kiti cveća nevena, da bi venuo za njom.Jednogodišnja biljka neprijatnog mirisa. Stabljika uglasta 30-50cm visoka. Listovi u donjem delu stabljike lopatičasti, u gornjem duguljasti do lancetasti, sedeći. Glavice 3-5cm, sa dugačkim drškama, pojedinačne. Involukrum široko zvonast. Cvetovi naran-džasti. Orašice sa kvržicama, savijene prema sredini glavice. Cveta VI-IX.

Stanište: Gaji se. Rasprostranjenje: Česta ukrasna biljka. Koristi se: cvastiBerba: cvetne glavice se beru preko leta i suše u tan-kom sloju, na senovitom i promajnom mestu. važno je da latice zadrže intenzivnu boju.Primena: Cvet nevena sadrži veoma kompleksnu mešavinu sastojaka (pigmenti, saponozidi, steroli, sluzi). Delovanje se pripisuje ukupnom biokompleksu. Neven deluje bakteriostatski i antivirusno, zatim opu-šta spazam glatke muskulature organa trbušne duplje, utiče na lučenje žuči. Primenjuje se spolja i iznutra. Ublažuje upale kože i sluzokože, pomaže zarastanje rana i povreda. Umanjuje grčeve u organima za vare-nje i olakšava lučenje žučim i umanjuje tegobe kod čira na želucu.Primenjuje se u obliku čajnog napitka, alkoholnih ekstrakata, lekovitih masti i melema.

111

Novija istraživanja potvrđuju da neven pozitivno deluje na neke odbrambene sposob-nosti oslabljenog organizma, pa u nekim zemljama postoje tabletirani ekstrakti cveta nevena koji se, kao pomoćna terapija, primenjuju kod nekih težih oboljenja.

Silybum marianum (L.) Gaertn, badelj, šareni čkalj

Jedno ili dvogodišnja biljka sa uspravnom razgranatom stabljikom. Listovi su bodlji-kavi, duguljastojajasti, u donjem delu stabljike sedeći u gornjem pri osnovi srcasti, opkoljavaju stabljiku. Glavice su pojedinačne, loptaste, 4-5 cm, uspravne, sa dugim drškama. Involukrum go, cvetovi tužičasti, ahenije glatke, papus sjano beo. Cveta od juna do septembra.

Stanište: topli kamenjariRasprostranjenje: Mediteran. Gaji se.Koristi se: plod, najbolje u vidu gotovih preparata, jer ima antihepatotoksična svojstva. Prikupljaju se zrele ahenije od biljaka koje se gaje kao jednogodišnje.

Taraxacum officinale Weber, maslačak Višegodišnja zeljasta biljka sa mlečnim sokom. Rizom kratak. Koren vretenast, duboko se probija u zemlju. Listovi obrazuju prizemnu rozetu, lancetasti, objajasti, najčešće duboko i nejednako testerasto usečeni. Cvetovi jezičasti, žuti, brojni, sakupljeni u cvast glavicu. Listići involokruma zeleni, usko lancetasti i kada je biljka u cvetu ili plodu savije-ni vrhom nadole. Plod je sitna siva ili crna oršica. Cveta IV-IX.

Stanište: Na livadama, pašnjacima, pored puteva, na njivama.Rasprostranjenje: Maslačak se nalazi u svim našim krajevima.Koristi se: koren, ređe nadzemni deo biljke u cvetuBerba: vadi se u jesen i suši.

Primena: Koren maslačka se, najviše, koristi zbog gorčine koju poseduju njegovi sastoj-ci. Sastojak je gorkih čajeva, služi za izradu alkoholnog ekstrakta (tinktura). Koristi se za poboljšanje apetita, jačanje, kod poremećaja varenja i naročito, poremećaja stvaranja i lučenja žuči. Koren maslačka sadrži inulin (polisaharid sličan skrobu koji se ne resorbuje u digestivnom traktu); ređe se koristi i za izradu dijetetskih preparata, a prepržen, kao zamena za kafu. Mladi listovi maslačka, u proleće, koriste se za salatu.

112

Eupatorium cannabinum L, konopljuša

Višegodišnja biljka visoka 50-150cm sa uspravnom stabljikom sa listovima. Listovi su naspramni, prstasto deljeni, sa 3-5 lancetastih, šiljatih režnjeva. Glavice su male, obrazuju gustu terminalnu štitoliku cvast. Listovi involukruma su poređani kao crepovi na krovu. Cvetovi su cevasti, prljavoružičasti. Ahe-nija 3mm dugačka. Cveta od jula do septembra.

Stanište: Vlažna mesta u šumama, livadama. Rasprostranjenje: Rasprostranjena. Koristi se: vršni deo biljke u cvetu. Gorki tonik i imunostimulans, deluje citotoksično.

Cichorium intybus L, vodopija, ženetrga

Višegodišnja biljka, visoka od 30-120cm sa valjkastim, vretena-stim korenom. Ima uspravnu, uglastu stabljiku koja se malo grana. Listovi su goli, donji sa drškom, dok su gornji sedeći. Liska je duguljasta i duboko režnjevito testerasto usečena. Na biljci se nalaze mnogobrojne glavice postavljene terminalno, ili u pazuhu listova. Svi cvetovi su jezičasti, svetloplavi, retko beli ili crveni. Glavice se otvaraju samo pred podne. Plod je uglasta, objajasta ahenija. Biljka je sa mlečnim sokom. Cveta jula – septembra.

Stanište: pored puteva, na ledinama, nasipima, njivama.Rasprostranjenje: dosta je rasprostranjena u našoj zemlji. Koristi se: koren koji se sakuplja u jesen. Ova biljka se gaji kao povrće, koriste se i listovi, a koren, pečen i samleven kao zamena za kafu – cigura.

Solidago virgaurea L, zlatnica

Višegodišnja biljka uspravne stabljike, u donjem delu jajasto eliptičnih listova, krupno testerastog oboda, u gornjem delu eliptično lancetasti, sedeći. Cvetovi su žuti, sakupljeni u glavi-ce, a one u kupaste grozdove ili metlice.

Stanište: u šumama i na proplancima više nadmorske visine. Koristi se vršni deo stabljike u cvetu, koji se odseca i suši u hladu na promaji.Primena: U obliku čaja, kao diuretik, kod upale bešike i kod ka-mena ili peska u bubrezima, blag antihipertenziv i antimikotik.

113

Carlina acaulis L, vilino sito Višegodišnja biljka, skoro bez stabljike, debelog vretenastog rizoma. Listovi su grupisani u rozetu, dugački do 30 cm i široki do 6 cm, svetlozeleni sa gornje strane, sjajni,dlakavi, dva puta perasto deljeni sa bodljastim zupcima. Glavica je od 5 – 13 cm velika, pojedi-načna, sa spoljačnjim listovima involukruma koji postepeno prelaze u listove. Cvetovi u glavici su beli ili crvenkasti.

Stanište: na suvim stenovitim padinama.Rasprostranjena u zapadnoj Srbiji.Koristi se koren, koji se vadi u jesen seče na kriške i brzo suši. Deluje antimikrobno, antifungalno, diuretično, i spazmolitično kod grčeva u stomaku.

Fam. Liliaceae

Colchicum automnale L, mrazovac Veruje se da vile postaju iz mrazovca; zato momci nikada neće ovu biljku da zgaze.Naprotiv, babe to čine, krišom, rano u zoru. Višegodišnja zeljasta biljka, visoka 20-45 cm, sa krtolastom, jajastom lukovicom, veličine 2,5-4,5 cm, pokrivenom mrkim, skoro crnim omotačem. Listovi su prizemni, dugački do 65 cm, uspravni, široki do 5 cm, Izduženo lance-tasti, sa suženom osnovom i zatupljenim vrhom, bez dlaka, sa dugačkom sarom, razvijaju se u jesen, a u doba cvetanja se sasuše. Cvetova 1-3; dugački 8-25 cm, najčešće svetlolju-bičasti. Biljka cveta u jesen. Cvetni omotač nije diferenciran na čašicu i krunicu. Zvonastog je oblika, a gradi ga 6 nejednakih izduženih listića, koji su svojom osnovom i središnjim delom srasli gradeći uzanu cev. Vrhovi su im slobodni, nejednaki, eliptičnog oblika. Praš-nika 6, delimično srasli za listiće cvetnog omotača i kraći su od njega. Plodnik tučka je pod zemljom, a tek u vreme plodonošenja, zajedno sa listovima, javlja se nad zemljom. Građen je od 3 oplodna listića, sa 3 dugačka stubića. Plod je objajasta ili izdužena, na vrhu šiljata čahura (3-4 cm). Nalazi se iznad površine zemlje. Otvara se od svuje sredine oslobađajući sitno, loptasto mrko seme. Cveta VIII-XI.

Stanište: Na livadama, pašnjacima, od nizija do visokoplaninskog pojasa.Rasprostranjenje: Rasprostranjena biljka.Koristi se: lukovica i semeBerba: preko leta, kada se pokose livade, sakupljaju se čaure, ostave se da potpuno sazru i tada se iz njih istre seme. Lukovice se vade u jesen, kad biljka cveta, za ekstrakciju alkaloi-da koristi se sirova.

114

Primena: sastojci mrazovca ublažavaju akutne napade gihta (podagre). Koristi se i kod nekih tumora, uglavnom tumora kože. Mrazovac je izuzetno značajna biljka za medici-nu, farmaciju, biologiju. To je jedna od najotrovnijih biljaka naše flore.Napomena: Svi delovi mrazovca sadrže lekovite i otrovne alkaloide; najviše ih ima u se-menu, a za industrijsku ekstrakciju, koriste se i krtole mrazovca. Lekovi na bazi alkaloida mrazovca upotrebljavaju se isključivo po preporuci, pod kontrolom lekara. Nijedan deo mrazovca ne treba koristiti u samomedikaciji; to je veoma otrovna biljka.

Allium ursinum L, sremuš, medveđi luk

Višegodišnja biljka, visoka 20-50 cm, sa duguljastom, uzanom lukovicom. Stablo uspravno, trostrano i samo pri osnovi sa dva lista sa eliptičnom liskom naglo suženom u dugačku dršku. Cvast je rastresita, loptasta. Spata je dvo-lisna i rano otpada. Cvetovi su beli, na dugačkim drškama. Cveta od aprila do jula.

Stanište: vlažne šume. Javlja se u grupama, naročito na humusnoj zemlji. Rasprostranjenje: rasprostranjena. Koristi se: list i lukovicaPrimena: upotreblajva se kao i beli luk i sličnih je svojstava. Koristi se kod prehlada, kroničnog bronhitisa, gripa, sma-njuje nivo lipida u krvi, ima antioksidativna svojstva.

Iris germanica L, baštenska perunika, perunika plava

Perunika čuva kuću od groma (verovatno ima veze sa bo-gom gromovnikom Perunom).Višegodišnaj biljka sa debelim razgranatim rizomom. Stabljika visoka do 100 cm, granata

sa mnogo cvetova. Listovi sabljasti, sivozeleni. Cvetovi krupni, mirišljavi, skoro sedeći. Spoljašnji režnjevi objajasti, tamnoljubičasti ili plavi sa žutim dlakama pri osnovi. Unu-trašnji režnjevi objajasti, svetliji od spoljašnjih. Cveta V-VI.

Stanište: Sunčana mesta, ivice šuma. Rasprostranjenje: Rasprostranjena. Koristi se: rizomBerba: rizom se vadi krajem leta guli, seče i suši, brzo na jakom suncu da ne potamni.

115

Primena: Rizom plave i drugih baštenskih perunika se retko koristi. Nekada se upotrebljavao za izradu praška za pranje zuba; sadrži grube kristale koji mehanički ski-daju naslage sa zuba, a prijatno miriše. Retko se koristio za iskašljavanje sluzi kod produktivnog kašlja. Danas se etarsko ulje dobijeno iz rizoma perunike koristi za aro-matizaciju alkoholnih pića i u parfimerijskoj industriji.

Agropyrum repens (L.) Beauv, pirevina

Višegodišnja biljka sa snažno razvijenim sistemom belih ili žućkastih rizoma. Listovi ravni, na vrhu zašiljeni, sa lica hrapavi. Listovi su zeleni na vlažnim, a plavičasti na

suvim staništima. Klasići okrenuti širom stranom ka osovini klasa. Orašica (6-7 mm) na prednjem delu spljoštena. Cveta V-VI. Stanište: Korov u svim usevima, na livadama, šibljacima. Rasprostranjenje: Rasprostranjena. Koristi se: rizomBerba: u rano proleće ili u jesen vadi se rizom opere i suši.Primena: Rizom pirevine, koristi se protiv zapaljenja bešike, mokraćnog kamena i kao blago sredstvo koje tera na mo-krenje. Takođe, nalazi primenu u mešavinama za ublaženje kašlja, i spolja za ispiranje kod nekih kožnih bolesti.

Zea mays L, kukuruz

Jednogodišnja biljka sa uspravnom stabljikom ispunjenom sa srži. Listovi su vrlo dugački, široki i rukavcem snažno obuhvataju člankove stabla. Cvetovi su jednopolni. Muški cveto-vi su sakupljeni u klasiće koji grade metlice na vrhu stabljike. Klasići sa ženskim cvetovima se nalaze na debeloj osovini – klipu. Ceo klip je obavijen sa listovima izvan kojih se za vreme cvetanja pomaljaju končasti žigovi (“svila”). Plod je krupa žute boje. Cveta jula.

Stanište: gaji se na plodnom zemljištu.Rasprostranjenje: gaji se. Poreklom je iz srednje Amerike.Koristi se: plodovi i žigovi - kukuruzna svila. Primena: žigovi se pripremaju u vidu čaja, koji kao diuretik deluje blagotvorno kod upale beši-ke, mokraćnih kanala i prostate.

116

Lekovite biljke drugih podneblja

Izuzev lekovitih biljaka naše flore, postoji veliki broj lekovitih biljaka koje samoniklo rastu na drugim podnebljima, a čija se upotreba odomaćila i kod nas.

ČAJ

Indijski (kineski ili ruski) čaj, čine pripremljeni vršni listovi i pupoljci azijske vrste Came-lia sinesis (familija Theaceae). Ova biljka je visoki žbun, zimzelenih, kožastih listova. Vršni , mladi listovi su dlakavi, testerasto nazubljeni.

Čaj se gaji u tropskim i suptropskim krajevima, Zeleni čaj se dobija brzim sušenjem vrš-nih pupoljaka i listova, a crni čaj se dobija tako što se listovi ostave da uvenu, tako blago fermentiraju, pa se tek nakon toga suše toplim vazduhom. Osim Što se svakodnevno koristi kao prijatan napitak, čaj ima i lekovita svojstva. Povoljno deluje na cirkulaciju, koristi se kod blagih dijareja, i kao blag diuretik i kao dopunsko sredstvo u dijetetici.

HIBISKUS

Čaj od hibiskusa crvene boje, dobija se od cve-tova (čašice i brakteja) vrste Hibiscus sabdariffa L. Ova jednogodišnja biljka iz familije Malva-ceae je visoka do 1,5 m, gaji se širom tropa. Cvetovi se sakupljaju pre nego što sasvim sazru i od njih se prave ne samo čaj već i džemovi i osvežavajuća pića. Čaj, prijatnog kiselkastog ukusa, ima blaga diuretična i laksativna svoj-stva, a verovatno i antihipertenzivna.

117

SENA

Dve vrste iz familije Fabaceae, Cassia angustifolia Valh., koja raste u pustinjama Arabije i Azije i C. acutifolia Del. iz severnih oblasti Afrike, poznate su pod imenom sena. Osušeni list, zeleno-žute boje, čini drogu, koja se primenjuje u vidu čaja, kod opstipacija i predstavlja snažan purgativ. Ponekad se koristi i plod - mahuna.

EHINACEA

Nekoliko američkih vrsta iz roda Echinacea (E. purpurea, E. angustifolia, E. pallida) danas se gaje širom sveta zbog svojih blagotvornih svojstava. Zeljaste su vrste, više-godišnje sa krupnom pojedinačnom glavicom, svetlih jezičastih cvetova na obodu i crvenih, cevastih u centru. Cela biljka, a naročito koren na velikoj je ceni kao nespecifič-ni imunostimulans, antiinflamatorni i antiinfektivni agens. Primenjuje se najčešće u vidu kapsula i alkoholnog ekstrakta.

ALOJA

Postoji brojna literatura o lekovitom dejstvu svežeg alojinog gela protiv manjih ope-kotina, ozleda i nadražaja kože. Ova biljka, Aloe barbadensis Mill. (iz familije Liliaceae) poznata pod popularnim imenom Aloja pokazuje blagotvoran efekat pri lečenju rana i kod nekih bolesti.

118

Od aloje se dobijaju dva proizvoda koja su potpuno različita kako po svom hemijskom sa-stavu tako i po terapeutskim svojstvima ali imaju vrlo slična imena pa se često brkaju. Gel od aloje (aloje vera) je bistra želatinozna materija koja se dobija od parenhimalnog tkiva tj. unutrašnjih delova lišća. Iz aloje se dobija i žuti mlečni sok (đus) iz koga se sušenjem dobija farmaceutski proizvod poznat kao aloja.

Alojin gel se koristi i spolja i interno zbog svoje osobine da zalečuje rane a takodje i kao tonik. Taj gel je sastojak velikog broja laksativnih lekova i kozmetičkih preparata. Alojin mlečni sok ili đus, obično u sušenom obliku, koristi se kao moćan purgativ.

U popularnoj literaturi gel aloje (često pogrešno označavan kao “đus”) opisuje se kao sredstvo za čišćenje kože, anestetik, antiseptik, antipiretik, sredstvo protiv svraba, kao hranljivo sredstvo, vazodilatator itd. a takodje se tvrdi da poseduje antiinflamatorno dejstvo kao i da podstiče regeneraciju ćelija. Preporučuje se za internu upotrebu protiv kašlja i opstipacije a spolja se koristi protiv opekotina, za negovanje kože, pa čak i protiv glavobolje. Korist od aloje u lečenju mnogih od ovih stanja još nije potvrđena.

Gel od aloje takodje deluje na bakterije i gljivice. Pa ipak se vrlo malo zna koji su njegovi sastojci “zaslužni” za to dejstvo. Mnogi od njih su verovatno podložni promenama ako se duže čuvaju pa se zato za maksimalno delovanje preporučuje sveži gel.

Mnogi ljudi gaje aloju u saksijama tako da iz sveže isečenog lišća mogu da iscede gel i sta-ve ga na manje opekotine. Pošto tom postupku nema šta da se prigovori, takva terapija dovoljno kazuje sama za sebe.

ĐUMBIR

Tehnički gledano, đumbir je rizom biljke Zingiber officinale Roscoe iz familije Zingibera-ceae. U Kini su za njega znali još pre skoro 2.500 godina. Širom sveta se ceni kao začin. Medjutim, đumbir uživa reputaciju (posebno u Azijskoj medicini) kao lek protiv smetnji u varenju i gasova, kao stimulans, diuretik i kao lek protiv povraćanja.

Svoj karakteristični miris đumbir duguje etarskom ulju koga ima od 1 do 3%. Đumbirova ljutina se pripisuje oleorezinu (mešavina etarskog ulja i smole). Sastojci oleorezina po-znati i kao džindžeroli od skora se proučavaju i nadjeno je da deluju kardiotonično, anti-piretično, analgetično, protiv kašlja i kao sedativ. Ta ispitivanja vršena su na životinjama.

Pre desetak godina izveden je opit sa 36 studenata koji su dobijali mučninu za vreme putovanja. Prilikom opita u nagnutim rotirajućim stolicama pokazalo se da je 940

119

miligrama đumbira u prahu bilo efikasnije od 100 miligrama dimenhidrinata. Simptomi su se smanjivali ako se đumbir uzima 25 minuta pre eksperimenta. Posle toga su drugi istraživači izveli još pet sličnih eksperimenata. Dva su bila negativna a tri su potvrdila pre-djašnje rezultate. Nemački autoriteti za zdravlje zaključili su da je đumbir, ako se uzima u prosečnoj dnevnoj dozi od 2 do 4 grama, efikasan protiv mučnine za vreme putovanja i da je isto tako koristan i kao sredstvo za poboljšanje varenja. Njegovo delovanje protiv povraćanja pripisuje se dejstvu u samom želudcu a ne dejstvu na centralni nervni sistem.

Može da se koristi kao čaj ili u kandiranom obliku kao što je slučaj na istoku. Ne postoje izveštaji o toksičnom dejstvu đumbira na ljude mada nedavne farmakološke studije đumbirovih sastojaka ukazuju na to da prejake doze mogu da izazovu depresiju i srčanu aritmiju.

GINKO

Drvo ginko, Ginkgo biloba L. je poslednji preživeli pripadnik familije Ginkgoaceae koja je nakada imala mnogo vrsta. Pošto se u Kini tokom poslednjih 2OO miliona godina saču-vao u neizmenjenom obliku, donet je u Evropu 1730. godine i otada je postao omiljeno ukrasno drvo u parkovima i baštama širom sveta. Zbog svoje žilavosti uspeva u mnogim glavnim gradovima duž ulica opterećenih saobraćajem.

Plodovi i lišće ginkoa su u Kini na ceni zbog svojih lekovitih osobina još od preko 2.800 godina pre Hrista ali se lišće ovog živog fosila u zapadnoj medicini intenzivno koristi tek od pre dvadesetak godina. Za razliku od mnogih biljaka, ginkovo lišće se ne koristi toliko u sirovom obliku koliko kao koncentrovani standardizovani ekstrakt (KSE). Taj ekstrakt je postao veoma popularan u Evropi gde se široko koristi zbog njegovog povoljnog dejstva na krvotok i kao antiastmatik. U stvari, tokom l988. godine, nemački lekari su izdali više recepata za KSE nego za bilo koji drugi lek.

120

Postoji čitavo brdo literature o dejstvu KSE u lečenju bolesti povezanih sa protokom krvi u mozgu posebno kod gerijatrijskih pacijenata. To uključuje i kratkotrajni gubitak pamćenja, glavobolju, zujanje u ušima, depresiju i tsl. Klinička i farmakološka ispitivanja pokazuju da KSE podstiče širenje krvnih sudova i popravlja protok krvi u arterijama i kapilarima. Ima indikacija da deluje i kao čistač na bazi slobodnih radikala. Potrebne su velike doze, što objašnjava zašto se radije upotrebljava koncentrat a ne sama biljka. KSE skraćuje vreme koagulacije krvi a to može biti od interesa za one koji uzimaju antikoa-gulante. Vrlo velike doze mogu da izazovu nemir, dijareju, mučninu, povraćanje i druge neprijatne efekte ali najčešće u blažem obliku. Ako se pojave takvi efekti, treba prekinuti uzimanje leka ili smanjiti dozu.

Mada je bilo pokušaja da se omalovaži povoljno dejstvo ginkoa, njegova korisnost je potvrdjena kroz ogromno iskustvo lekara i pacijenata

121

Literatura:

• Jančić, R. (1988): Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd.

• Jančić, R. (1999): Lekovite biljke sa ključem za određivanje

• Jančić, R. (2002): Botanika farmaceutika, Službeni list, Beograd

• Jančić, R. i saradnici (1995): Aromatične biljke Srbije, Dečije novine, Gornji Milanovac

• Josifović, M. (ed.) (1974): Flora SR Srbije, I-X. SANU, Beograd.

• Kovačević, N., (2000): Osnovi farmakognozije, lično izdanje, Beograd.

• Lakušić, D. (1999): Biljke koje nestaju – Ex situ zaštita međunarodno značajnih bilja-

ka Jugoslavije, Društvo ekologa Srbije i Zavod za zaštitu prirode Srbije, Beograd

• Sarić, M. ed (1989): Lekovite biljke SR Srbije. SANU, posebna izdanja, Beograd

• Sekulović, D. ed. (1999): Strategija zaštite lekovitog bilja u Srbiji. Ministarstvo zašti-

te životne sredine republike Srbije, Beograd

• Stevanović, V, Vasić V. eds. (1995): Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od

međunarodnog značaja. Biološki fakultet i Ekolibri, Beograd

• Stevanović, V. ed. (1999): Crvena knjiga flore Srbije 1 - Iščezli i krajnje ugroženi

taksoni, Ministarstvo zaštite životne sredine republike Srbije, Biološki fakultet u

Beogradu, Beograd

• Tasić, S., Šavikin – Fodulović, K., Menković, N. (2001): Vodič kroz svet lekovitog

bilja, samostalno izdanje, Beograd

• Tucakov, J., (1990): Lečenje biljem, Rad, Beograd.

122

Partneri

Karitas Slovenije je krovna organizacija mreže Karitasa u Sloveniji i obuhvata šest bisku-pijskih Karitasa, 463 župska Karitasa i dve ustanove posebne namene (u kojima se pruža pomoć ženama u nevolji i pomaže zavisnicima o psihoaktivnim supstancama). U 2017. godini u mreži Karitasa Slovenije je angažovano skoro 11.000 volontera, koji su ukupno imali 548.000 sata volonterskog rada.

U 2017. godini Karitas Slovenije pomogao je ljudima u potrebi u svim delovima Slovenije. Materijalnu pomoć je dobilo:

• 77.367 osoba u sklopu pomoći pojedincima i porodicama u potrebi• 11.829 starih osoba• 1.439 beskućnika• 4.249 migranata

Pored opštih humanitarnih programa, mreža biskupijskih i župskih Karitasa u Sloveniji ima i socijalne programe pomoći zavisnicima, domove za samohrane majke, ambulante za beskućnike i programe pomoći žrtvama trgovine ljudima.Karitas Slovenije aktivan je i na području međunarodne razvojne pomoći u jugoistočnoj Evropi i Africi. Prioritet delovanja Karitasa Slovenije u državama Afrike (Ruanda, Burundi, Malavi, Centralnoafrička Republika, Madagaskar) su obezbeđivanje vode i hrane, škol-stvo, zdravstvo, preventiva protiv malarije, AIDS, podrška siromašnima, briga za decu i omladinu sa invaliditetom i njihovo radno osposobljavanje.Na području jugoistočne Evrope, a u saradnji sa lokalnim partnerima, Karitas Slovenije podržava humanitarne i razvojne projekte usmerene na pomoć ljudima u nevolji. Pored Srbije, takvi projekti se implementiraju u Makedoniji, BiH i Albaniji. U saradnji sa Razvoj-nom agencijom i Ministarstvom spoljnih poslova Republike Slovenije, Karitas Slovenije podržava i višegodišnje projekte razvojne saradnje na području zaštite životne sredine, aktivnog građanstva i psihosocijalne podrške u zemljama jugoistočne Evrope.

www.karitas.si

123

Republika Slovenija putem međunarodne razvojne saradnje daje doprinos uravnoteže-nom i pravičnijem globalnom razvoju i preuzima zajedničku odgovornost za iskorenjiva-nje siromaštva i postizanje održivog razvoja. Od 2004. godine Republika Slovenija je zva-nični donator razvojne pomoći. Kao odgovoran i aktivan član međunarodne zajednice učestvuje u kreiranju politika i mera za rešavanje globalnih razvojnih izazova i doprinosi trajnoj, pravičnoj, inkluzivnoj, bezbednoj i uspešnoj budućnosti za sve. Putem međunarodne humanitarne pomoći izražava svoju solidarnost sa pogođenim ze-mljama i pojedincima koji se suočavaju sa vanrednim situacijama, izazvanim prirodnim i drugim nepogodama velikih razmera ili oružanog sukoba.

Rezolucija o međunarodnoj razvojnoj saradnji Republike Slovenije (ReMRSHP) iz 2017. godine opredeljuje zapadni Balkan kao prioritetno geografsko područje u okviru me-đunarodne razvojne saradnje (MRS) RS, zajedno sa evropskim susedstvom i podsahar-skom Afrikom. Opšti tematski prioriteti MRS u okviru navedene rezolucije su promocija miroljubivih i inkluzivnih društava, sa fokusom na dobro upravljanje, jednake moguć-nosti, uključujući rodnu ravnopravnost i kvalitetno obrazovanje; borba protiv klimatskih promena, sa naglaskom na održivo upravljanje prirodnim i energetskim resursima.

Ti prioriteti su osnova za planiranje aktivnosti po pojedinim zemljama i regionu. Kroz ove projekte, MRS Slovenije takođe pomaže podizanju nivoa tehničke osposobljenosti službenika ciljnih zemalja, naročito u pogledu usklađivanja zakonodavstva sa zakono-davstvom EU u postupcima približavanja članstvu.

U 2016. godini Slovenija je izdvojila ukupno 73,57 miliona EUR oficijelne razvojne pomoći, od kojih je 48.33 miliona multilateralno i 25.24 miliona bilateralno. Najviše pomoći Slo-venija je u 2016. godini usmerila regionu zapadnog Balkana, odnosno 13.07 milion EUR ili 60%. Podržani su bili, pre svega, ekološki infrastrukturni projekti, projekti u oblasti do-brog upravljanja i obezbeđenja tehničke pomoći zemljama Zapadnog Balkana na putu ka Evropskoj uniji. Među projektima koje sprovode slovenačke nevladine organizacije istaknuti su projekti u oblasti poboljšanja položaja žena, psiho-socijalne pomoći deci i projekti u oblasti zaštite životne sredine, sa naglaskom na održivo upravljanje vodama.

Više informacija o razvojnoj pomoći Republike Slovenije dostupno je na sajtu: http://www.mzz.gov.si/si/zunanja_politika_in_mednarodno_pravo/mednarodno_razvojno_sodelovanje_in_huma nitarna_pomoc/

Izdavač:Caritas Beogradske nadbiskupijeVišegradska 23, 11000 Beograd+381 11 404 69 41secretariat@caritas-beograd.org.rs

Autor priručnika i realizator obuke:Udruženje za lekovito bilje „Dr Jovan Tucakov“ u saradnji sa Centrom za društveni i ekonomski razvoj

Štampa:Caritas Valjevo

Tiraž: 100 komada

Beograd, maj 2018.