31. maj 2017. godine

BETA

Odbijen predlog da se otvori stečaj u paraćinskoj

staklari

Privredni sud u Kragujevcu odbio je predlog čačanske firme Veksilum Balkan da se otvori stečaj Srpske

fabrike stakla iz Paraćina.

Stečajni sudija Branislav Jovović rekao je da

predlagač stečaja nije dostavio validne

dokaze o potraživanja prema paraćinskoj

Staklari kao i da je sporan način na koji je

stekao potraživanja od firme Glas industrija

(Glss Industry) iz Bugarske, bivšeg vlasnika

Staklare.

"Nema dokaza da su ta potraživanja, koja su

oko 47 miliona evra, prešla sa firme Glas

industrija na čačansku firmu", istakao je

Jovović.

Odluku je sud doneo posle ročišta koje je trajalo tri sata.

Prema izveštaju privremenog stečajnog upravnika Saše Jovanović iz Jagodine, paraćinska Staklara duguje

oko 93 miliona evra a najviše javnim preduzećima Elektroprivreda Srbije i Srbijagas, dok su potraživanja

Staklare oko sedam miliona evra.

Jovanović je na ročištu rekao da je vrednost imovine Staklare na današnji dan 35,4 miliona evra a da se kao

njen poverilac u poslovnim knjigama vodi firma Glas industrija iz Sofije, koja po osnovu više ugovora o

zajmovima potražuje više od 55 miliona evra.

On je dodao da Staklara zapošljava 819 radnika a da su radno angažovano 582 radnika.

Predsednik Samostalnog sindikata fabrike Živojin Matejić rekao je agenciji Beta da odbijanje uvodjenja

stečaja znači da će fabrika nastaviti da radi i da će radnici zadržati radna mesta.

Prema podacima Narodne banke Srbije, račun Staklare je u blokadi za oko 625 miliona dinara, neprekidno

od novambra 2016.godine.

Knežević: Podsticaji investitorima daju rezultate

Ministar privrede Goran Knežević izjavio je da će Srbija nastaviti sa politikom podsticaja i dodao da su od

početka godine potpisani ugovori sa devet velikih kompanija, koji planiraju da investiraju skoro 60 miliona

evra u Srbiju i otvore više od 4.000 novih radnih mesta.

Kako je saoštilo Ministarstvo privrede, Knežević je

podsetio da je cilj ovakve politike stvaranje privlačnog, ali

i sigurnog investicionog ambijenta.

On je povodom saopštenja revizorsko-konsultantske

kompanije Ernst i Jang da je Srbija šesta zemlja u Evropi

po broju novootvorenih radnih mesta, proizašlih iz

direktnih stranih investicija rekao da je to još jedan dokaz

da mere Vlade Srbije daju odlične rezultate kada je u

pitanju zapošljavanje, što će doprineti i boljem standardu građana.

Poručio je da očekuje još bolje rezultate ove godine i dodao da su 72 kompanije, koje su ispunile ugovorne

obaveze, a koje su ugovorile zapošljavanje 12.383 lica, sredinom marta u radnom odnosu imali su 39.953

lica, što je za 27.570 više.

"Ovo su najbolji mogući podaci, uz smanjenju stopu nezaposlenosti sa kojima možemo da se pohvalimo

kada je u pitanju podrška Vlade Srbije zapošljavanju. Ne samo da tako naši ljudi dobijaju posao, naša mala i

srednja preduzeća šire poslovanje, već se na taj način podstiče i konkurentnost naše privrede", rekao je on.

VEČERNJE NOVOSTI

Spas iz Rusije ili stečaj "Agrokora"

Ruski bankari U Zagrebu traže garancije njihove vlade za nove kredite hrvatskom koncernu. Stručnjaci tvrde

da bez pomoći iz Moskve kompanija ne može da se spase

DOK je dolazak drugog čoveka Zberbanke Maksima

Poletajeva u Zagreb i dalje pod velom tajne i tek se čeka

odgovor iz Moskve hoće li biti odobreni novi krediti, iz

"Agrokora" optimistički najavljuju da i bez Rusa imaju

ponude drugih banaka. Rusi uporno traže državna

jemstva za nove kredite, dok to hrvatska vlada odbija

tvrdeći da je reč o privatnoj kompaniji. U slučaju da iz

Zberbanke stigne negativan odgovor o novom

kreditiranju, "Agrokoru" bi, prema mišljenju stručnjaka,

sledio stečaj. To bi izazvalo ozbiljne probleme gde god

posluju "Agrokorove" firme - u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, pa i u Srbiji.

Ante Ramljak, prinudni upravnik kompanije kojeg je postavila hrvatska vlada, nedavno je boravio u

Beogradu, da bi se raspitao o firmama koje posluju u okviru koncerna "Agrokor". To su "Merkator S", lanac

sa 350 prodavnica "Rode", "Idee" i "Merkatora", zatim fabrika ulja "Dijamant", "Frikom", "MG Mivela" i

"Kikindski mlin". Na spisku zaposlenih ovih firmi je 11.000 radnika.

Nadležni u Srbiji uveravaju da u srpskom ogranku "Agrokora" zasad nema problema, kao i da se prati sve

što se dešava u Hrvatskoj oko restrukturiranja ovog koncerna. Srpski "Merkator S", tvrde, redovno

podmiruje svoje obaveze prema dobavljačima, a fabrike posluju bez problema.

Odlazak u stečaj "Agrokora" za sobom bi povukao i kompanije iz ovog hrvatskog koncerna u Srbiji.

- U slučaju da se pokrene stečaj nad koncernom "Agrokor" u Hrvatskoj, sva preduzeća iz ove grupe koja

posluju u Srbiji ušla bi u stečajnu masu. Kao takve, firme mogu da rade, mogu da se prodaju, a novac od

prodaje odlazi poveriocima "Agrokora" - tako eventualni odlazak u stečaj "Agrokora" i posledice po

Todorićeve firme u Srbiji tumači jedan od ovdašnjih najboljih poznavalaca stečajnog prava.

U Zagrebu je prilično napeto. Prinudni upravnik "Agrokora" Ante Ramljak ruskim bankarima predočio je

planove o restrukturisanju, ali odgovor hoće li Zberbanka odobriti nove kredite još nije dobio. U Zberbanci

već danima iskazuju zabrinutost zbog "Agrokora", jer stalno dolaze novi podaci koji ukazuju na izuzetno

teško stanje. Poletajev se sastao i sa hrvatskim premijerom Andrejom Plenkovićem i potpredsednicom vlade

Martinom Dalić i nakon razgovora je rekao da bi moglo da se nađe rešenje, ali da nastavak finansiranja

zavisi od stepena saradnje.

SVIMA DUŽNI

PRIHODI "Konzuma" iz dana u dan su sve manji, dok istovremeno stižu nove informacije o zaduženjima i

neplaćenim računima. "Agrokor", pa tako i "Konzum", dužni su na sve strane, od države nadalje, pa je

pitanje hoće li uopšte da se prikupi dovoljno novca da se napune rafovi pred turističku sezonu. Neke

kompanije više ne isporučuju robu "Konzumu", a neke prete da će se to dogoditi veoma skoro ako sistem ne

profunkcioniše. I perjanice "Agrokora" su prezadužene, pa je tako ustanovljeno da je "Ledo" dao garancije

koje nadaleko prelaze tržišnu vrednost kompanije.

Na lečenje se žalilo gotovo 19.000 ljudi

Veliki broj prijava zaštitniku prava pacijenata prošle godine. Pritužbe na dijagnostiku, neljubaznost, čekanje,

način lečenja...

POMOĆ zaštitnika prava osiguranika za godinu dana

zatražilo je 18.850 zdravstveno osiguranih građana

Srbije, a najčešće zbog nemogućnosti da zakažu

dijagnostičke preglede u zdravstvenim ustanovama. Iako

su zaštitnici u najvećem broju slučajeva uspeli da

pomognu pacijentima, ipak je podneto 297 prijava zbog

povrede prava iz zdravstvenog osiguranja.

Najveći broj prijava - 97 podnet je zaštitniku prava u Kliničkom centru Vojvodine, zatim Zdravstvenom

centru Vranje - 43 i Opštoj bolnici u Subotici - 23.

U Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja kažu da su pacijenti prijave zbog povrede prava iz

zdravstvenog osiguranja podneli protiv 43 od ukupno 149 zdravstvenih ustanova u kojima se pruža

zdravstvena zaštita.

- Zaštitnici su ustanovili da je od 297 podnetih prijava 181 osnovana, 11 je povučeno, dok se u 93 slučaja

ispostavilo da nije bilo povrede prava iz zdravstvenog osiguranja, a 12 prijava je bilo nevažeće -

objašnjavaju u RFZO.

Prijave za koje je utvrđeno da nisu u nadležnosti zaštitnika uglavnom su se odnosile na neljubaznost

medicinskog osoblja, dugo čekanje ispred ordinacija i na način lečenja. Te prijave su prosleđene dalje, i to

53 direktorima zdravstvenih ustanova, 13 zdravstvenoj inspekciji, jedna savetniku za zaštitu prava

pacijenata.

- Iako je u odnosu na 2014. godinu kada je bilo 415 prijava, broj pritužbi osiguranika prošle godine bio

značajno manji, zaštitnici osiguranika su 2016. godine dobili 58 prijava o povredi prava iz zdravstvenog

osiguranja više nego 2015. godine - objašnjavaju u RFZO.

Ono što se godinama ne menja jeste razlog zbog kojeg zdravstveno osigurani traže pomoć zaštitnika

njihovih prava, a "najslabija" karika u lancu su dijagnostički pregledi, na koje pacijenti ne mogu da stignu u

zakonskom roku od 30 dana. Taj problem zaštitnici prava osiguranika nekad uspevaju da reše u dogovoru sa

direktorom ustanove ili načelnikom službe, ali kad to nije moguće pacijente jedino mogu da upute u

proceduru kako da za preglede koje su uradili u privatnoj praksi i platili, jer u državnom zdravstvu nisu

mogli da stignu na red za 30 dana, traže da im se nadoknadi trošak.

MANjE MOLBI ZA POMOĆ

Stručnu i tehničku pomoć zaštitnika osiguranika ranije je tražilo više zdravstveno osiguranih: 2014. godine -

20.026, godinu kasnije - 22.066, pa je 2016. godine taj broj pao na 18.850. Od toga, 9.227 osiguranika je

tražilo odgovore na pitanja u vezi sa ostvarivanjem prava iz zdravstvenog osiguranja, dok su zaštitnici

pomogli 9.623 osiguranika da ostvare svoja prava iz zdravstvenog osiguranja.

RTS

Za sezonski rad najzainteresovaniji mladi,

dnevnica do 3.000 dinara

Omladinske zadruge ovog leta nude razne sezonske poslove. Ponuda nije mnogo drugačija od

prošlogodišnje, a za sezonski rad su najzainteresovaniji studenti i srednjoškolci. Zavisno od posla, po danu

mogu zaraditi i do 3.000 dinara.

Iako je leto idealno vreme za trošenje novca, ima i onih koji koriste priliku da nešto zarade. Omladinci

uglavnom tvrde da nema posla koji ne bi radili. Ipak, mnogo radije se prihvataju šanka ili prodaje sladoleda,

nego rada na njivi. Zato se proizvođači malina ili višanja već tradicionalno muče da obezbede dovoljno

berača.

"Nemoguće je naći radnika, osim ako je pao dogovor mesec ili dva unapred. Za neke teže radove uopšte nije

moguće naći radnike. Oko 2.500 dinara su bile dnevnice", kaže Đorđe Čupović, voćar iz sela Vranjani kod

Požege.

Promocija može doneti od sto, pa i do hiljadu dinara po satu. Za rad u kafiću dnevno se dobije oko 1.000

dinara. Od nedavno do posla sezonce deli samo nekoliko klikova na mobilnom telefonu. "Infostud" nudi

aplikaciju "Poslonaut". Umesto slanja CV-a, sa poslodavcem možete da kontaktirate istog trenutka. Na

aplikaciji treba da napravite profil.

"Komunikacija između poslodavca i kadidata je direktna. Kada on odabere oglas za koji je zainteresovan u

dnu ekrana vidi opciju poziv ili poruka. Poruka je besplatna i sve se odvija preko aplikacije ili da ga pozove

da dogovori posao tog istog dana što se i dešavalo", objašnjava Jelena Tanasković iz "Poslonauta".

"Poslonaut" je olakšao i proceduru oglašavanja za poslodavce. Sada oglas za posao mogu da postave za

minut, besplatno. Aplikacija trenutno ima 80.000 korisnika i više od 500 oglasa.

"Najviše biraju poslove prodaje, zatim ugostiteljstva, pomoćnih radnika. To su negde top tri pozicije",

navodi Tanaskovićeva.

Leti dobro zarade i radnici na građevini.

"Oni mogu da zarade, znači fizička radna snaga, njihova dnevnica je tu oko 1.200 do 1.300 dnevno plus

nešto za hranu. Majstorska dnevnica dobrih majstora može da bude i do 50 evra. Oni nisu zaštićeni, pitanje

je da li su osigurani na gradilištu od povreda", naglašava Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore

Srbije.

Vanredne i nenajavljene kontrole inspekcije mogle bi da povećaju broj prijavljenih radnika na građevini.

"Ne može to da se definitivno eliminiše, ali može da se u znatnoj meri smanji. Nikakve edukacije, priče,

nema od toga ništa – potrebna je inspekcija, kažnjavanje", poručuje Rodić.

A da ne rade samo za dnevnicu i da budu prijavljeni, mogli bi i sezonci na njivama. Priprema se Zakon o

sezonskom radu u poljoprivredi, ali on najverovatnije neće važiti za ovogodišnje sezonce.

DANAS

Vest o "istorijskih" 400 evra prosečne zarade u prošlom mesecu znači da je kupovna moć građana -

oslabila

Aprilska "rekordna" plata manja od

prošlogodišnje

* Realna plata u aprilu bila je za 3,1 odsto manja od prosečne plate isplaćene u istom mesecu prošle

godine * Prosečna zarada je probila granicu od 400 evra u aprilu, ali 2016, a ne 2017. godine * U četvrtom

mesecu u godini plate uvek znatno rastu, jer poslodavci unapred isplaćuju deo majske plate, da bi radnici

mogli da proslave 1. maj. Zato u maju plate redovno padaju, što se i sada očekuje

Prosečna neto plata u aprilu dostigla je 49.635 dinara, što je predstavljeno kao najveća plata u poslednjih 17

godina.

Premijer Aleksandar Vučić je nakon sastanka

sa predstavnicima nemačke kompanije

Kontinental izjavio da je prosečna zarada

"sada 404 evra, a do kraja 2017. prosečna

plata će biti 20 odsto veća nego kada sam

preuzeo mandat. Kako je bilo, dobro je i ići će

sve bolje". Preciznosti radi, prosečna zarada u

aprilu je prema prosečnom kursu evra prema

dinaru bila 401,4 evra, a ne 404. Gledano u

evrima plata je bila svega 0,1 odsto (40

evrocenti) veća nego u aprilu prošle godine, a u dinarima 0,8 odsto više nego u istom mesecu prošle godine.

Koliko god je rast plata pozitivan, on se u aprilu u stvari nije desio. Prosečna aprilska koverta sa platom bila

je 3,1 odsto manja u realnom iznosu nego u aprilu prošle godine.

To znači da su građani prošlog meseca za svoju platu mogli da kupe tri odsto manje robe nego pre godinu

dana. Naime, dok su plate (i devizni kurs) porasli za manje od jedan odsto, međugodišnja inflacija je u aprilu

dostigla četiri odsto, najviše još od trećeg kvartala 2014. godine. Time je faktički skoro neutralisan rast plata

u nekim delovima javnog sektora s početka godine od prosečno pet odsto.

Premijer je istom prilikom najavio i rast plata na 440 do 445 evra do kraja godine. Ukoliko je premijer

mislio na decembarsku platu, vrlo je verovatno da je ovo jedno od obećanja koja će biti ispunjena. Naime

prosečna zarada isplaćena u decembru prošle godine iznosila je 433 evra. Ako se na ovo doda povećanje

plata od 10 odsto u javnom sektoru koje je Vučić najavio za kraj ove godine, cilj je ne samo dostižan već i

izvestan.

On je istakao i da "plate u privatnom sektoru moraju brže da rastu, i da se to polako i dešava. Ako hoćete

rezultate, plate u privatnom sektoru moraju da budu veće nego u državnom".

Da se ozbiljno računa na rast plata pokazuje i detalj iz majskog Izveštaja o inflaciji Narodne banke Srbije po

kom se u narednoj godini očekuje da će primarnu ulogu u privrednom rastu imati domaća tražnja.

Ekonomista Goran Radosavljević, bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija u mandatu Mirka

Cvetkovića, ističe da premijer može da obeća, a s obzirom da je država najveći poslodavac i isplaćuje

polovinu plata moguće je da to obećanje i ispuni.

"Pitanje je da li je to povećanje na realnim osnovama. Treba gledati i prosečnu godišnju platu, to je mnogo

bolji pokazatelj standarda nego plata u jednom mesecu. Tako je prošle godine u decembru plata bila 430

evra, a prosečna za celu godinu bila je oko 360 evra", napominje Radosavljević, dodajući da smo mi realno

imali veću kupovnu moć u aprilu prošle godine nego danas.

S druge strane, ekonomista Mlađen Kovačević vidi prostor za "kreativno" prikazivanje stanja kroz

upravljanje valutnim kursom.

"Naše plate u dinarima kada se preračunaju u evre su precenjene jer je kurs od 125 dinara za evro nerealan.

Kada bi se plate delile sa realnijih 150 dinara za evro, i one bi bile daleko niže. Takođe, moguće je da plate

budu povećane i uz veštačko održavanje kursa, ali to ne znači automatski i veću kupovnu moć građana. Ako

cene budu rasle, a kako je krenulo sa mrazevima i sa najavama vrelog leta, verovatno je da poljoprivreda

neće biti na nivou od prošle godine, a to znači i rast cena hrane koji može da neutrališe eventualna povećanja

plata", upozorava Kovačević.

Sezonski karakter plata

Za potrebe političkog marketinga veoma često se koriste statistički podaci koji su tačni, ali iskrivljeni

uticajem sezonskog karaktera.

Jedan od takvih primera je aprilska plata. Naime poslodavci, posebno državne firme veoma često isplaćuju

neke delove zarada zaposlenima krajem aprila, a pred 1. maj kako bi imali para za praznike. Već u maju

isplaćene zarade po pravilu značajno padaju. Na primer prošle godine isplaćena je prosečna neto plata u

aprilu 49.249 dinara, a u maju 43.951 dinar.

Najistaknutiji primer su svakako decembarska primanja kada se isplaćuju bonusi, 13. plate, nagrade što

značajno uvećava isplate u decembru. S druge strane, već u januaru imamo značajno smanjenje i po pravilu

januarska plata je najmanja u godini.

Samo trećina građana zna šta je pretpostavka

nevinosti

Samo trećina građana Srbije zna šta je pretpostavka nevinosti, pravo koje svima garantuju međunarodne

konvencije, Ustav Srbije i mnogi zakoni i kodeksi Srbije, pokazuje istrraživanje javnog mnjenja koje je u

saradnji sa Ninamedijom uradila produkcija Brendon, predvođena Bojanom Lekić.

Načelo pretpostavke nevinosti, koje kaže da je svako

nevin dok se pravosnažnom sudskom presudom ne

utvrdi krivica, poznaje 30,7 odsto, dok 50,2 odsto kaže

da ne zna, a 19,1 odsto njih misli da zna, ali potom daje

pogrešan odgovor, pokazuje istraživanje pomenuto

istraživanje koje je urađeno uz trodelni dokumentarni

serijal “Dokaz” Bojane Lekić.

Istraživanje koje je metodom terenskog intervjua, rađeno na reprezentativnom uzorku od 1.048 ispitanika

pokazalo je i da o nedovoljnom poznavanju ljudskih prava govori i to što građani pretpostavku nevinosti čak

ni ne prepoznaju u dovoljnoj meri, jer su ispitanici i u situaciji u kojoj su im ponuđeni odgovori, stvarno

značenje pretpostavke nevinosti prepoznali tek u 64,3 odsto slučajeva.

“Zabrinjavajuća je činjenica da ljudi ni ne poznaju svoja prava, jer je jasno da bez znanja o njima, ne mogu

ni da ih brane”, kaže Bojana Lekić ističući da je jedan od ciljeva dokumentarnog serijala koji se bavi

posledicama nepoštovanja pretpostavke nevinosti upravo upoznavanje građana sa njihovim pravima i

ukazivanje na odgovornost onih koji ta prava krše.

Sudeći po istraživanju, građani Srbije smatraju i da je odgovornost za to što se u Srbiji godišnje izrekne oko

20.000 dana neosnovanog pritvora, podeljena između tužilaštva (31,2 odsto), policije (30,9 odsto) i suda

(30,4 odsto).

Iako je od 2013. godine u Srbiji na snazi “tužilačka istraga” manje od polovine građana percipira tužilaštvo

kao instituciju zaduženu za vođenje istrage u slučajevima kriminala i korupcije (42,7 odsto), gotovo trećina

smatra da je istragu vodi policija (29,5 odsto), a 19,4 odsto smatra da je za to zaduženo sudstvo.

Podeljena su mišljenja i oko pitanja zašto dolazi do oslobađajuće presude donete zbog nedostatka dokaza.

Da je razlog to što tužilaštvo nije dobro vodilo istragu misli 25,7 odsto ispitanika, da policija nije dobro

radila svoj posao misli 25,6 odsto, da je došlo do zloupotreba usled korišćenja “rupa u zakonu“ – misli 24,9

odsto, a 14 odsto smatra da se slučaj našao na sudu iz nepravnih razloga, nezasnovan na činjenicama, dok je

u 3,4 odsto slučajeva smatrano da su mediji vršili pritisak.

Skoro dve trećine građana smatra da mediji optužuju osuđenog pre suda, 16 odsto se ne slaže sa tim i 17

oodsto ne zna da se izjasni po ovom pitanju.

Percepcija stepena nezavisnosti rada medija, sudstva i tužilaštva (ocenjivana od 1 do 5) nije dosegla ni

prosečnu ocenu. Najvišu prosečnu ocenu nezavisnosti rada dobilo je sudstvo sa 2,69, sledi tužilaštvo sa 2,66

i mediji sa 2,44.

NBS ograničava provizije na kartice na 0,2 do 0,3

odsto

Narodna banka Srbije objavila je nacrt zakona kojim se predviđa ograničavanje bankarskih naknada na

transakcije platnim karticama na 0,2 do 0,3 odsto.

Kako je objavljeno, Nacrt zakona o

međubankarskim naknadama i posebnim

pravilima poslovanja kod platnih transakcija na

osnovu platnih kartica, ograničiće

međubankarske naknade koje banka prihvatilac

(banka koja trgovcu obezbeđuje uređaj za

očitavanje kartica) plaća banci izdavaocu platne

kartice za svaku izvršenu platnu transakciju na

prodajnom mestu.

"Visoke trgovačke naknade koje naplaćuju banke trgovcima a čiju visinu u značajnoj meri opredeljuju

međubankarske naknade, predstavljaju jedan od osnovnih razloga zašto trgovci na malo odustaju od prijema

plaćanja platnim karticama i prihvataju samo plaćanja gotovinom. Posledica toga nije samo smanjenje udela

bezgotovinskih plaćanja u odnosu na gotovinu, nego i veći potencijal za sivu ekonomiju", navode u NBS.

Osnovni cilj navedenog zakona je da se snižavanjem međubankarskih naknada stvore uslovi da konkurencija

među bankama i kartičnim sistemima dovede do snižavanja cena prihvatanja platnih kartica za trgovce a

samim tim i potrošače.

Nacrtom zakona je predviđeno da se ograničavanje međubankarskih naknada sprovede u dve faze - za prvih

devet meseci primene zakona međubankarske naknade bi se smanjile na nivo od 0,5 odsto za debitne kartice

i 0,6 odsto za kreditne kartice, a nakon toga na nivo od 0,2 odsto za debitne i 0,3 odsto za kreditne kartice.

Na ovaj način naknade u Srbiji bi bile svedene na nivo naknada u Evropskoj uniji, koja je prošle godine

ograničila ove provizije na svojoj teritoriji.

FONET

Janković u CG o diskriminaciji na radu

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ukazala je danas u Baru na važnost jačanja

institucionalnih kapaciteta u borbi protiv diskriminacije, na Regionalnoj konferenciji “Diskriminacija na

radu i u zapošljavanju”.

Janković je istakla značaj saradnje sa svim društvenim

akterima, prevencije i promocije, kao i važnost

mehanizama za dostizanje pune ravnopravnosti i naglasila

izuzetno dobru saradnju sa Nacionalnom službom za

zapošljavanje.

Otvarajući konferenciju, predsednik Crne Gore Filip

Vujanović je izrazio uverenje da će ciljevi skupa biti usmereni ka iznalaženju rešenja za brojne izazove u

oblasti poštovanja ljudskih prava i da će pronaći adekvatni mehanizmi zaštite u borbi protiv diskriminacije.

Danas panel debatama govorilo se o međunarodnim i evropskim standardima i kvazi-sudskoj praksi u borbi

protiv diskriminacije, evropskim anti diskriminacionim standardima kao i smernicama i preporukama za

efikasniji rad, navodi se u saopštenju.

DNEVNIK

Мења се закон о привредним друштвима

Србије

Откако је транзиција у Србији на сцени, нагледали смо се бројних протеста. Међу онима који су

разним блокадама на улици тражили правду су и мали акцонари. Тада смо могли често да видимо на

је правда на њиховој страни, али не и закон. Тренутно су под притиском мали власници деоница

„Енергопројекта”.

Мали акционари би ускоро могли имати више шанси да

заштите своја права: најављена је измена Закона о

привредним друштвима. Он ће се хармонизовати са

сличним прописима у Европској унији, а једна од измена

које се најављују је и боља заштита малих акционара по

моделу ЕУ.

Њих у Србији сада има око два милиона. Да би били

заштићенији него данас, треба да се другачије регулише

начин одлучивања на скупштинама акционара јер код нас

власник који има 51 одсто у свом портфељу управља као да

му припада сто одсто свих деоница.

Шта то треба да се промени па да при свакој великој приватизацији или преузмању где и они

учествују мали акционари немају утисак да су опет изиграни?

О томе Бранислав Јоргић из брокерске куће „Јоргић” каже да је више проблема с којима се данас

сусрећу мали акционари и велики део њих не односи се на измене закона.

"Сматрам да ни закон који је сада на снази није лош. Више је проблем у примени него у његовим

члановима. Када би се доследно и ефикасно примењивао, односно када би надлежни, а посебно

Комисија за хартије од вредности, то доследно чинили, било би боље. Други проблем су сами мали

акционари, који су необразовани па су често подложни разним гласинама и реагују импулсивно и

када то није потребно, па чак није ни у њиховом интересу", каже Јоргић.

Осим поменутог Закона о привредним друштвима, ту материју регулишу и закони о тржишту

капитала и о преузимању акционарских друштава.

Јоргић објашњава да једна од измена свакако треба да се односи на одлучивање и упрваљање –

уместо натполовичне већине, требало би да буде двотрећинска. Тада би мали акционари имали више

шанси да одлучују о продаји, реинвестирању и другим питањима везаним за судбину компаније чији

удео у власништву имају.

"Имамо ту разних ситуција. У појединим компанијама се дешава да већински власник извуче

дивиденду пре него што се она прикаже па мали акционари остану кратких рукава. С друге стране, и

њихови интереси нису често јединствени: поједини би да добит реинвестирају, док би други да је

поделе. Уз двотрећинску већину би више малих акционара учестовало у доношењу одлука", каже

Јоргић.

Нису све муке малих акционара последица лоших прописа, њихове примене или закулисних радњи.

"Поједине компаније лоше послују, код других су пак тржишни услови неповољни и то доприноси да

нема добити ни за мале, а ни за велике акционаре", објашњава Јоргић.

Наруку малим акционарима не иде ни чињеница да је код нас тржиште капитала слабо развијено.

Власници већих и средњих предузећа нису заинтересовани за то да новац траже на берзи преко

улагача. Од државе добијају субвенционисане кредите те додатна средства за свако радно место. Зато

капитал који им је потребан не прикупљају на берзи.

Очигледно сам пропис, ма како га добро скројили, без развоја неће донети превелике промене.

Билово је три одсто

Компанија „Мајкрософт” позната је широм света. Када се помене, сви помисле на оснивача Била

Гејтса. Али он је данас власник акција тек три одсто мултинационалног чеда које је основао. Све

остало чине мали акционари који су разасути широм света. Баш та компанија је доказ да није битно

колико има власника већ како се њоме управља. „Мајкорософт” је друго име за успех и ту нема

дилеме.

BLIC

Evo koliko novca nam se "namnožilo" od

BESPLATNIH AKCIJA

Od akcija Telekoma građani bi ove godine trebalo da prihoduju 362,76 dinara, tako da u slučaju da do sada

nisu podizali novac od besplatnih akcija, moći će da računaju na ukupno 2.562 dinara.

Nadzorni odbor državne telekomunikacione kompanije,

Telekom Srbija, sazvao je redovnu skupštinu akcionara

za 28. jun, dok je kao dan akcionara utvrđen 18. jun

ove godine, piše portal "Vajsbroker". Između ostalog,

Skupština će odlučivati o usvajanju redovnih i

konsolidovanih izveštaja i doneti odluku o raspodeli

dobiti.

Kada će biti isplata

Predlog uprave je da se akcionarima iz prošlogodišnje dobiti od 15,16 milijardi dinara na ime dividende

isplati 11,01 milijarda dinara, odnosno 13,7671 dinara bruto po akciji.

- Ovo je predlog nadzornog odbora, a neophodno je da se na skupštini akcionari pozitivno izjasne o ovom

predlogu. Prošle godine je isplata dividende bila tokom jula, a datum ovogodišnje isplate odrediće izvršni

odbor - kaže za "Blic" Nenad Gujaničić iz "Vajsbrokera".

Građani pojedinačno raspolažu sa 31 akcijom Telekoma te će na ime dividende prihodovati 362,76 dinara

neto.

Ostatak dobiti od 4,15 milijardi dinara, navode, biće zadržan kao neraspoređena dobit.

Prošle godine Telekom je akcionarima isplatio 15,32 dinara bruto po akciji, te ovogodišnja dividenda

predstavlja smanjenje od 10,1 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Nedavno je i odbor direktora Naftne industrije Srbije (NIS) predložio da za dividende akcionarima bude

isplaćeno 25 odsto, odnosno 4,02 milijarde dinara od ukupne neto dobiti kompanije u 2016. godini u iznosu

od 16,08 milijardi dinara. To praktično znači da će svako ko još poseduje pet akcija NIS dobiti 104 dinara.

Poslednje dividende, koje sleduju građanima, isplaćene su u septembru 2016. i to za NIS, Aerodrom "Nikola

Tesla" i Telekom. Besplatne akcije za Telekom podeljene su građanima još 2012. godine, a od 2014. godine

dividende se redovno isplaćuju.

Isplaćivane dividende

Godina NIS Aerodrom "Nikola Tesla" Telekom

2011. / 27,7 /

2012. / 24,4 /

2013. 322,2 10,8 /

2014. 340,9 0,2 249,4

2015. 199,1 50,9 344,66

2016. 104,9 51,2 403,6

2017. 104,9 (još se ne zna) 362,76

Ukupno 1.072 165,4 1.360,42

ALO

BEZBRIŽNO KLOPAJTE Srbija ne uvozi piletinu

iz Brazila

Građani Srbije mogu bezbrižno da kupuju piletinu, jer Srbija ne uvozi živinsko meso iz Brazila

Kako su rekli u Upravi za veterinu, oni nisu izdali rešenje za uvoz živinskog mesa u Srbiju koje je poreklom

iz Brazila.

"Proverom informacija sa kontrolnog punkta Gostun, odnosno graničnog prelaza sa Crnom Gorom,

potvrđujemo da na tom punktu nije bilo uvoza živinskog mesa iz Brazila", kazali su u Upravi za veterinu

Srbije za Tanjug.

Pre tri dana ministarstva poljoprivrede u Albaniji i Hrvatskoj naložila su povlačenje pilećeg smrznutog filea

iz Brazila, jer su rezultati njihovih kontrola pokazali da to meso ima salmonelu, koja može da izazove

trovanje kod čoveka.

Inspektorka veterine Crne Gore Mirjana Drašković upozorila je da je pre dvadesetak dana u Luku Bar stiglo

čak devet kontejnera sa „opasnim mesom iz Brazila, koje se koristi u restoranima brze hrane u Crnoj Gori,

navodeći da Uprava za bezbednost hrane Crne Gore daje dozvolu da to meso uđe u zemlju.

U martu su brazilski izvoznici mesa pretrpeli privremeni kolaps nakon što su istražitelji utvrdili da su

brazilski sanitarni inspektori primali novac kako bi prećutali da je meso neispravno.

TANJUG

Srbiji ne preti "scenario Agrokor"

Posle afere Agrokor, odnosno sloma kompanije koji je pretio da ugrozi nacionalnu, hrvatsku ekonomiju,

otvoreno je pitanje da li je i u Srbiji moguće da se desi takav scenario, imajući u vidu srpske kompanije koje

su uzimale kredite bez pokrića.

Ekonomski stručnjaci u Srbiji saglasni su da to kod nas nije moguće, pored ostalog zato što ni jedna

kompanija kod nas ne učestvuje u strukturi BDP-a u meri u kojoj je to bio slučaj sa hrvatskim gigantom.

U razgovoru za Tanjug, ekonomisti ocenjuju i da Komisija za zaštitu konkurencije, Narodna banka Srbije,

kao i druge institucije imaju mehanizme kontrole, ali podsećaju i na činjenicu da nijedna državna institucija,

bilo gde u svetu, ne može da se meša u rad privatnih kompanija.

Oni kažu i da su bankrotstva firmi uvek moguća, čak nekada

i planirana, ali da je trenutni balans u privatnom sektoru

postignut, te da na jedan dinar sopstvenih sredstava dolazi

jedan dinar pozajmljenih sredstava.

"Mi nemamo tako velikih kompanija kao što je Agrokor, koji

u regionu zapošljava više od 60.000 ljudi i čiji je ukupan promet više od šest milijardi evra. Na žalost, i

obaveze su mu veće od šest milijardi evra. To je kompanija koja u Hrvatskoj učestvuje sa 15 odsto u

stvaranju BDP-a", kaže za Tanjug predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.

On ocenjuje da je jako važno da Antimonopolska komisija dobro funkcioniše, kako bi se izbegli veliki

poremećaji na tržištu, u situaciji kada se neka privatna kompanija nalazi pred bankrotstvom, kao što je slučaj

sa Agrokorom u Hrvatskoj.

"Ta Komisija je u Srbiji do sada uradila jako dobar posao, jer bez obzira na to što je Merkator koncentrisao

30 procenata ritejla na tržištu Srbije, to nije zloupotrebljavano od strane te kompanije", objašnjava Vlahović.

S druge strane, kada su u pitanju finansijski tokovi i uzimanje kredita, te načina kako se ti krediti kasnije

upotrebljavaju, tu je izuzetno važna supervizija Narodne banke, ocenjuje on.

"Ono što je u prošlosti kod nas bio slučaj je da su domaće državne banke neretko dodeljivale kredite za koje

nije bilo ekonomskog osnova i zbog toga je nekoliko državnih banaka 2012. i 2013. godine propalo, što je

jako puno koštalo poreske obveznike i to više od 100 miliona evra", ističe Vlahović i napominje da je u

slučaju Agrokora, kaže, bilo teško očekivati da Hrvatska štiti interese banaka koje su ulazile u odobravanje

sve većih i većih kredita.

Zbog ovog iskustva iz komšiluka i dešavanja u svetu proteklih godina u sektoru finansija, kaže on "jako je

važno unaprediti i rad revizorskih kompanija koje moraju da snose određene penale ako im izveštaji nisu

utemeljeni na činjenicama".

Vlahović objašnjava da nije sporno da li postoje privatne kompanije koje potencijalno mogu otići u stečaj,

ali, da posledice po državu ne bi bile ni približne kao što je to bio slučaj u Hrvatskoj.

"Sve govori, makar jednom površnom analizom solventnosti, da sve domaće kompanije nisu prezadužene ili

je taj odnos jedan naprema jedan, što je na neki način, knjiški način zahtevane solventnosti koji garantuje

dugoročno održivo poslovanje", kaže Vlahović.

Međutim, on eventualni problem vidi u velikim državnim preduzećima, koja još uvek nisu privatizovana.

"Naše buduće ekonomske projekcije eventualno mogu da ugoze državne, još uvek neprivatizovane

kompanije, poput Bora ili Petrohemije, i tu je veći problem nego što može da dođe iz privatnog sektora",

objašnjava Vlahović.

U Narodnoj banci Srbije kažu za Tanjug da, u okviru svojih nadležnosti, prate rad svih banaka, radi

očuvanja stabilnosti finansijskog sistema te ukoliko na osnovu podataka kojima raspolažu ocene da postoji

mogućnost pogoršanja finansijskog stanja banke, ističu, blagovremeno reaguju.

"Narodna banka Srbije može naložiti banci da sprovede jednu ili više aktivnosti usmerenih na očuvanje

njenog finansijskog stanja, a koje mogu uključivati i privremeno obustavljanje ili ograničavanje njenih

poslovnih aktivnosti poput odobravanja kredita i pružanja drugih finansijskih usluga licima čija kreditna

sposobnost nije zadovoljavajuća", kažu u NBS.

Oni objašnjavaju da, s obzirom na ono što im zakon dozvoljava, reakcija NBS u sličnim situacijama je

primarno usmerena na sprecavanje prelivanja negativnih efekata na bankarski sektor usled nemogućnosti

kompanija da svoje obaveze izmiruju prema bankama.

"Sa druge strane, i same banke su u obavezi da adekvatno identifikuju, procene i upravljaju rizicima,

posebno kreditnim rizikom kojima su izložene u svom poslovanju", ističu u NBS.

Prodekan Beogradske Bankarske Akademije, Zoran Grubišić ističe da nema bojazni od velikih finansijskih

potresa u Srbiji, ali, ističe on, apsolutne zaštite od rizika nema, jer je u upravljanju svake kompanije bilo gde

na svetu, uvek prisutan rizik.

"Ono što država može da uradi je da kroz svoja regulatorna tela prati i kontroliše određene sektore. U Srbiji

nemamo kompanije takve veličine poput Agrokora, ako gledamo u odnosu na BDP, da bi to potreslo srpsku

privredu, ali naravno da i kod nas postoje rizici sa određenim kompanijama", kaže Grubišić.

NBS u skaldu sa zakonskim regulativama ima obavezu, kaže on, da prati likvidnost, sloventnost, kapitalnu

adekvatnost, strukturu loših kredita, kao i rizike koje banke preuzimaju.

"Narodna banka prati strukturu loših kredita i sprovodi takozvana stres testiranja, odnosno, posmatra kako bi

banke reagovale u slučaju pogoršanja poslovne klime", objašnjava Grubišić i kaže da tamo gde NBS ne

može da prati zaduživanja kompanija, su u inostranim finansijskim institucijama.

"Treba reći da se naše kompanije ne zadužuju samo u Srbiji već to mogu da čine i u inostranstvu, a to

Narodna banka ne može da prati i kontroliše. Jednostavno, apsolutne zaštite od rizika nema", kaže on.

Grubišić objašnjava da ima nekoliko tipova menadžera, a jedan od njih je onaj tip koji su ambiciozniji te

sagledavaju rizike optimističnije, a to je, kaže, bio slučaj i sa Agrokorom.

Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta takođe kaže da se u Srbiji ne može desiti u takvoj meri scenario poput

slučaja Agrokor, te da kompanije koje posluju u našoj zemlji nemaju toliki upliv u BDP, a samim time je i

sigurnost finansijskog sektora naše zemlje na višem nivou.

Pokojnici više neće moći da "primaju" penziju

Puna primena Zakona o opštem upravnom postupku koji predviđa da građani mogu da dobiju dokumenta na

"jedan klik", počinje sutra.

Ovim zakonom je predviđeno da se upisivanje u matičnu knjigu umrlih automatski prosleđuje sudovima i

Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), tako da će država odmah prestajati sa

isplatama penzija i po tom osnovu neće više imati gubitke.

Prestankom tih isplata i građani će biti pošteđeni problema oko vraćanja penzija sa kamatama, jer mnogi

nisu znali da i PIO fond posebno treba da obaveste o nečijoj smrti, pa su nastavljali da primaju penzije.

Punom primenom ovog zakona, od 1. juna 2017. i svaka promena u matičnim knjigama umrlih biće oslikana

i u jedinstveni birački spisak građana.

Procenjuje se da će ovim zakonom godišnje da se uštedeti čak 6,7 miliona papira.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić izjavila je ranije da se poslednjih nekoliko

meseci radilo na povezivanju šest osnovnih baza podataka koje imaju 80 odsto podataka građana, kao i na

procesu prenosa matičnih knjiga u elektronski oblik, kako bi sve moglo da se poveže.

Kada se povežu dokumenti Matičnih knjiga, MUP-a, Poreske uprave, PIO fonda, Nacionalne službe za

zapošljavanje (NSZ), Centralnog registra obveznika socijalnog osiguranja, šalterski službenik moći će da se

uloguje na portal eUprave i kada ukuca ime i prezime, automatski će povlačiti sva dokumente iz baza

podataka, što praktično znači da će odmah građanima moći da daje izvod po koji su došli.

Skupština Srbije je 29. februara 2016. donela novi Zakon o opštem upravnom postupku, koji je stupio na

snagu 9. marta te godine.

Puna primena je bila predviđena od 1. juna 2017, osim pojedinih odredbi u vezi sa načelom delotvornosti i

ekonomičnosti postupka, dužnosti organa da pribavi podatke po službenoj dužnosti i prekršajnoj

odgovornosti službenog lica koje po službenoj dužnosti ne izvrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim

za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, ne zatraži ih radi pribavljanja i ne obradi, odnosno koje

na zahtev organa koji vodi postupak besplatno ne ustupi podatke o kojima se vodi službena evidencija u

propisanom roku, a koje se primenjuju od 8. juna 2016.

ALO/INSAJDER

ČEŠLJANJE Policija istražuje uvećane račune za

struju

Unutrašnja kontrola EPS-a koju je formirao v.d. direktora Milorad Grčić, utvrdila je više nepravilnosti

prilikom čitanja brojila i obračuna potrošnje za decembar prošle godine.

Izveštaj, međutim, nije objavljen jer se uvećanim računima sada bave i tužilaštvo i policija, piše "Insajder".

Sumnja se da su računi uvećavani čak i da bi pojedine organizacione jedinice EPS Distribucije prikazale

bolje rezultate poslovanja na kraju godine. Zbog uvećanih računa za sada niko nije krivično odgovarao,

samo su smenjeni pojedini rukovodioci u distribucijama. Problem su napravili i radnici koji su angažovani

da očitavaju brojila preko konzorcijuma privatnih firmi predvođenih kompanijom Sikvester.

Predsednik Nadzornog odbora EPS-a Branko Kovačević za Insajder, kaže da je EPS od Sikvestera naplatio

penale u skladu sa odredbama ugovora. EPS je inače posle afere sa uvećanim računima raspisao tender na

kojem će biti izabrana nova firma zadužena za očitavanje brojila.

U Srbiji se oko 3,5 miliona brojila čita tako što radnici koje plaća EPS fizički obilaze i očitavaju svako

pojedinačno brojilo. Za ovu uslugu EPS od 2.000. godine angažuje private firme. Svaka od pet velikih

distribucija angažovala je posebno privatne firme za ovaj posao. EPS je 2014. odlučio da raspiše objedinjeni

tender za čitanje svih brojila, kada posao dobija konzorcijum predvođen firmom Sikvester.

Ugovor sa ovom grupom firmi je posle uvećanih decembarskih računa raskinut a EPS je raspisao novi tender

za čitanje brojila.

Branko Kovačević kaže da teško izračunati da li je EPS konzorcijumu predvođenom firmom Sikvester za

ovu uslugu plaćao više nego kada je za taj posao angažovano više različitih firmi.