biblioteka posebna izdanja · nio se u južnoj kali for niji i bio je viši amba sador u ame rič...

Biblioteka POSEBNA IZDANJA

Urednik: Aleksandar Šurbatović

Blejn Har den

BEK STVO IZ LOGO RA 14

NEVE RO VAT NA ODI SE JA JED NOG ČOVE KA OD SEVER NE KORE JE DO SLO BO DE NA ZAPA DU

Pre vod s engle skog Lju bi ca Milu ti no vić

Beograd 2013.

DERETA

Pisac i naslov dela u ori gi na lu:Bla i ne Har den

ESCA PE FROM CAMP 14ONE MAN’S REMAR KA BLE ODYSSEY

FROM NORTH KOREA TO FRE E DOM IN THE WEST

© 2012 Blaine Harden© Ovog izdanja dela DERETA doo

Za Severnokorejce koji su ostali u logoru

Ne posto ji „pita nje ljud skih pra va“ u ovoj zemlji jer svi vode veo ma dosto jan stven i sre ćan život.

[Sever no] Korej ska novin ska agen ci ja, 6. mart 2009. godi ne

11

PRED GO VOR

POU ČAN PRI MER

Pogu blje nje je nje go vo prvo seća nje.Do žit nog polja u bli zi ni reke Tedong, gde su čuva

ri oku pi li neko li ko hilja da zatvo re ni ka, išao je s maj kom. Uzbu đen zbog gomi le, dečak je izme đu nogu odra slih dopu zao do prvog reda i ugle dao čuva re kako vezu ju čoveka za drve ni stub.

Četvo ro go diš nji Šin In Gun bio je isu vi še mali da bi razu meo govor koji je čuo nepo sred no pre izvr še nja kazne. Nared nih godi na, na dese ti na ma pogu blje nja, slu šao bi nad zor ni ka kako govo ri oku plje ni ma da je zatvo re ni ku koji će biti pogu bljen bilo ponu đe no „isku plje nje“ kroz težak rad, ali je on odbio veli ko duš nost vla de Sever ne Kore je. Da bi spre či li zatvo re ni ka da psu je drža vu koja će mu upr avo odu ze ti život, čuva ri su nje go va usta napu ni li šljun kom a onda bi mu sta vi li kapu lja ču na gla vu.

Na tom prvom pogu blje nju, Šin je gle dao tri čuva ra kako cilja ju. Sva ki je pucao tri puta. Pra sak nji ho vih puš ki pre pla šio je deča ka i on bi pao una zad. Ipak, na vre me se uspra vio da vidi kako čuva ri odve zu ju mrtvo telo ispr ska no krvlju, umo ta va ju ga u ćebe i uba cu ju u koli ca.

U Logo ru 14, zatvo ru za poli tič ke nepri ja te lje Sever ne Kore je, bilo je zabra nje no oku plja nje više od dva zatvo re nika, osim zbog pogu blje nja. Svi su mora li da im pri su stvu ju.

12

Blejn Har den

Rad ni logor kori stio je jav na smak nu ća – i strah koji se tada javljao – kao pou čan pri mer.

Šino vi čuva ri u logo ru bili su nje go vi uči te lji – oni su ga i odga ji li. Oni su mu oda bra li maj ku i oca. Oni su ga nauči li da zatvo re ni ci koji krše pra vi la logo ra zaslu žu ju smrt. Na padi ni brda bli zu nje go ve ško le bio je posta vljen slo gan: SVE PO PRA VI LI MA I PRO PI SI MA. Dečak je nau čio deset pra vi la logo ra, „Deset zapo ve sti“ kako ih je kasni je zvao, koje i dandanas zna napa met. Prvo pra vi lo bilo je: „Sva ko ko bude uhva ćen u poku ša ju bek stva biće odmah stre ljan.“

Nakon deset godi na od prvog pogu blje nja, Šin se vra tio na to polje. Pono vo, čuva ri su oku pi li veli ku gomi lu. Pono vo bio je tu i drve ni stub pobo den u zemlju. Tako đe, napra vljena su i impro vi zo va na veša la.

Ovog puta, Šin je došao na zad njem sediš tu auto mo bi la koji je vozio čuvar. Imao je lisi ce na ruka ma i povez pre ko oči ju napra vljen od krpe. Nje gov otac, tako đe u lisi ca ma i sa pove zom pre ko oči ju, sedeo je pored nje ga u koli ma.

Posle osam mese ci bili su puš te ni iz pod zem nog zatvo ra u Logo ru 14. Kao uslov za oslobаđanje pot pi sa li su dokumen ta koja ih oba ve zu ju da nika da ne govo re o ono me što im se deša va lo pod zemljom.

U tom zatvo ru ‘unu tar zatvo ra’, čuva ri su poku ša li da muče njem iznu de Šino vo i oče vo pri zna nje. Zani ma lo ih je neu spe lo bek stvo nje go ve maj ke i bra ta. Čuva ri su ski nuli Šina, veza li mu kana pom zglo bo ve na ruka ma i noga ma i obe si li ga o kuku na pla fo nu. Spuš ta li su ga iznad vatre. One sve stio se kada je meso poče lo da mu gori.

Ali niš ta nije pri znao. Nije imao šta da pri zna. S maj kom i bra tom nije kovao zave ru o bek stvu. Vero vao je u ono čemu

13


su ga čuva ri od rođe nja u logo ru uči li: Nika da neće moći da pobeg ne i mora da pot ka že sva kog ko o tome govo ri. Čak ni u sno vi ma Šin nije raz miš ljao o živo tu napo lju.

Čuva ri ga nika da nisu nau či li ono me što sva ki severno ko rej ski ško la rac nau či: Ame ri kan ci su „kopi lad“ koja name ra va da napad ne i poni zi domo vi nu. Južna Kore ja je „kuč ka“ ame rič kih gospo da ra. Sever na Kore ja je div na zemlja kojoj ceo svet zavi di na hra brim i izvan red nim vođama. U stva ri, on niš ta nije znao o Južnoj Kore ji, Kini i Sje dinje nim Drža va ma.

Za raz li ku od svo jih zemlja ka, nije odra stao sa sve pri sutnom sli kom Dra gog Vođe, kako zovu Kim Džong Ila. Nije video ni foto gra fi je ni kipo ve Kimo vog oca, Kim Il Sun ga, Veli kog Vođe koji je osno vao Sever nu Kore ju i koji je i dalje doži vot ni pred sed nik bez obzi ra na to što je umro 1994.

Iako nije bio isu vi še važan da bi mu ispra li mozak, Šin je bio nau čen da pot ka že čla no ve svo je poro di ce i dru go ve. Kao nagra du dobi jao je hra nu i pri dru ži vao se čuva ri ma u pre bi ja nju dece koju je izdao. Nje go vi dru go vi su zauz vrat cin ka ri li nje ga i pre bi ja li ga.

Kada mu je čuvar ski nu lo povez sa oči ju, kada je video gužvu, drve ni stub i veša la, Šin je vero vao da će biti pogu bljen.

Mada, nisu mu napu ni li usta šljun kom. Ski nu li su mu lisi ce. Čuvar ga je odveo do prvih redo va. On i nje gov otac tre ba lo bi da budu gle da o ci.

Čuvar je dovu kao sre do več nu ženu do veša la i vezao mla di ća za drve ni stub. Bila je to Šino va maj ka i nje gov stari ji brat.

Čuvar je zate gao omču oko maj či nog vra ta. Tra ži la ga je pogle dom. Bio je zagle dan u dalji nu. Kada je pre sta la da se

14

Blejn Har den

trza na kra ju konop ca, tri stra ža ra puca la su u Šino vog brata. Sva ki je opa lio tri puta.

Dok ih je gle dao kako umi ru, Šinu je lak nu lo jer to nije bio on. Bio je ljut na maj ku i bra ta što su pla ni ra li bek stvo. Iako to neće niko me da pri zna još pet na est godi na, znao je da je odgo vo ran za nji ho vo pogu blje nje.

15

UVOD

NIKA DA NIJE ČUO REČ „LJU BAV“

Devet godi na nakon što su mu obe si li maj ku, Šin se provu kao kroz elek trič nu ogra du i pobe gao kroz sneg. Bio

je 2. janu ar 2005. godi ne. Do tada, niko ko je rođen u severno ko rej skom poli tič kom zatvo ru nika da nije pobe gao. Koli ko je pozna to, Šin je još uvek jedi ni kome je to poš lo za rukom.

Imao je dva dest i tri godi ne i nije pozna vao niko ga iza ogra de.

U Kini se našao za manje od mesec dana. Nared ne dve godi ne živeo je u Južnoj Kore ji. Četi ri godi ne kasni je, nastanio se u južnoj Kali for ni ji i bio je viši amba sa dor u ame rič koj gru pi za ljud ska pra va – Slo bo da u Sever noj Kore ji (LiNK).

U Kali for ni ji je bici klom išao na posao, navi jao za Klivlend indi jans (zbog južno ko rej skog uda ra ča, Šina Su Čua) i jeo je dva ili tri puta nedelj no u Inenaut bur ge ru, sma trao je, naj bo lji ham bur ger na sve tu.

Nje go vo ime je sada Šin Donghj ak (sever no ko rej ska ime na nema ju crti cu, južno ko rej ska ima ju). Pro me nio ga je kada je sti gao u Južnu Kore ju, poku ša va ju ći da poč ne život izno va kao slo bo dan čovek. On je zgo dan mla dić, živih, opre znih oči ju. Zube koje nije mogao da pere u kam pu sređi vao mu je sto ma to log iz Los Anđe le sa. Fizič ki on se odlično ose ća. Ipak, nje go vo telo izgle da kao mapa koja osli kava pute ve teš ko ća kroz koje je pro la zio tokom odra sta nja u

16

Blejn Har den

rad nom logo ru za koji vla da Sever ne Kore je odbi ja da prizna da posto ji.

Zakr žljao usled pot hra nje no sti, nizak je i tanak – sto šezde set i sedam cen ti me ta ra, oko pede set i četi ri kilo gra ma. Ruke su mu povi je ne od rada u detinj stvu. Donji deo leđa i zad nji ca su u ožilj ci ma nasta lim od vatre muči te lja. Na koži stid ne kosti je oži ljak od kuke koja ga je drža la iznad vatre. Zglo bo vi na noga ma su u ožilj ci ma od oko va koji ma je bio naglav ce oka čen u sami ci. Sred nji prst desne ruke odse čen je kod prvog zglo ba – kazna čuva ra jer mu je ispa la maši na za šive nje u logor skoj fabri ci tek sti la. Ceva ni ce, od čla na ka do kole na na obe noge, osa ka će ne su i una ka že ne ožilj ci ma ope ko ti na od ogra de od elek trič ne bodlji ka ve žice koja nije uspe la da ga zadr ži u Logo ru 14.

Šin je otpri li ke istih godi na kao i Kim Džong Un, bucma sti tre ći sin i zva nič ni nasled nik Kim Džong Ila. Kao savre me ni ci, oni su oli če nje suš tih supr ot no sti: pri vi le gi je i osku di ce u Sever noj Kore ji, navod no bes kla snom druš tvu gde, u stva ri, rod i pore klo odlu ču ju o sve mu.

Kim Džong Un je rođen kao komu ni stič ki princ i odgajan iza zido va pala te. Obra zo vao se pod lažnim ime nom u Švaj car skoj i vra tio u Sever nu Kore ju da stu di ra na elit nom uni ver zi te tu koji nosi ime nje go vog dede. Zbog svog porekla, on je iznad zako na. Za nje ga, sve je mogu će. Ime no van je za gene ra la sa četi ri zve zdi ce u Korej skoj narod noj armiji 2010. godi ne iako nema nika kvo voj no isku stvo. Godi nu dana kasni je, nakon izne nad ne oče ve smr ti iza zva ne srčanim uda rom, držav ni medij u Sever noj Kore ji opi sao ga je kao „dru ga či jeg lide ra posla tog s neba“. Među tim, nje go vu dik ta tu ru mora će da podr že i pred vo de rođa ci i voj ska.

Šin je rođen kao rob i odga jan iza ogra de od elek trič ne bodlji ka ve žice viso kog napo na. Osnov no obra zo va nje da

17


čita i bro ji ste kao je u ško li logo ra. Živeo je ispod zako na jer je nje go va krv upr lja na navod nim zlo či ni ma oče ve bra će. Nije imao nika kva pra va. Puta nja nje go ve kari je re koju mu je drža va nalo ži la bila je težak rad i pre v re me na smrt od bole sti koje su posle di ca hro nič ne gla di – sve to bez optu žbi ili suđe nja ili žal be, i sve u taj no sti.

U pri ča ma o pre ži vlja va nju u kon cen tra ci o nim logo ri ma posto ji utvr đen tok rad nje. Pro ta go ni sta je iz sklad ne porodi ce i nje ga iz udob nog doma odvo de sna ge bez bed no sti. On se odri če moral nih prin ci pa da bi pre ži veo, poti sku je ose ćanja pre ma dru gi ma i pre sta je da bude civi li zo va no biće.

U naj po zna ti joj od ova kvih pri ča, možda, Noć Eli ja Vizela dobit ni ka Nobe lo ve nagra de, tri na e sto go diš nji nara tor objaš nja va svo ju muku opi som nor mal nog živo ta koji je posto jao pre nego što su se on i nje go va poro di ca ukr ca li u vozo ve sprem ne da kre nu pre ma naci stič kim logo ri ma smrti. Vizel je sva ko dnev no pro u ča vao Tal mud. Nje gov otac je imao pro dav ni cu i čuvao nji ho vo selo u Rumu ni ji. Deda je uvek bio pri su tan kada su se pro sla vlja li jevrej ski pra zni ci. Ali kada je deča ko va cela poro di ca stra da la u logo ri ma, Vizel je ostao „sam, uža sno sam u sve tu bez Boga, bez čove ka. Bez lju ba vi ili milo sti“.

Šino va pri ča o pre ži vlja va nju je dru ga či ja.Maj ka ga je tukla, gle dao je na nju kao na kon ku ren

ci ju za hra nu. Otac, kojem su čuva ri dozvo lja va li da spa va sa nje go vom maj kom samo pet noći godiš nje, igno ri sao ga je. Brat mu je bio stra nac. Deca u logo ru nisu bila dostoj na pove re nja i bila su nasil na. Pre nego što je nau čio bilo šta dru go, Šin je nau čio da pre ži vlja va pot ka zu ju ći sve njih.

Lju bav, milost i poro di ca bile su reči bez zna če nja. Bog nije nestao ili umro. Šin nika da nije ni čuo za nje ga.

18

Blejn Har den

U pred go vo ru za Noć Vizel je napi sao da zna nje ado lescen ta o smr ti i zlu „tre ba da bude ogra ni če no na ono što se otkri va u knji žev no sti“.

U Logo ru 14 Šin nije ni znao da knji žev nost posto ji. U logo ru je video samo jed nu knji gu, gra ma ti ku korej skog jezi ka u ruka ma uči te lja koji je nosio uni for mu čuva ra, revol ver oko poja sa i koji je u osnov noj ško li šta pom za poka zi va nje pre tu kao na smrt jed nu njegovu dru ga ri cu.

Za raz li ku od onih koji su pre ži ve li kon cen tra ci o ni logor, Šin nije bio otr gunt iz civi li zo va nog živo ta i pri mo ran da siđe u pakao. On je tamo rođen i odga jan. Pri hva tio je nje go ve vred no sti. Zvao ga je domom.

Sever no ko rej ski rad ni logo ri posto je duplo duže od sovjetskih gula ga i oko dva na est puta duže od naci stič kih koncen tra ci o nih logo ra. Nema dile me oko toga gde se ovi logo ri nala ze. Sate lit ske foto gra fi je viso ke rezo lu ci je koje su pre ko Google Eartha dostup ne sva ko me ko ima inter net poka zu ju pro stran, ogra đen pro stor koji se pru ža kroz steno vi te pla ni ne Sever ne Kore je.

Južno ko rej ska vla da pro ce nju je da se oko sto pedest i četi ri hilja de zatvo re ni ka nala zi u logo ri ma dok Mini star stvo inostra nih poslo va Sje di nje nih Drža va i neko li ko gru pa za ljudska pra va pro ce nju ju da nji hov broj dosti že i dve sta hilja da. Nakon dece ni je pro u ča va nja sate lit skih sli ka kam po va, Amnesti inter ne še nel 2011. godi ne izveš ta va o novim kon struk ci jama unu tar kam po va i posta je zabri nut što se broj zatvo re ni ka pove ća va, možda da se pre va zi đu nemi ri dok se moć pre meš ta sa Kim Džong Ila na nje go vog mla dog i neis ku snog sina.1

1 Amnesty Inter na ti o nal, „Ima ges Reveal Sca le of North Korean Poli ti cal Prison Camps“, 3. maj 2011, http://www.amnesty.org/en/newsandupda tes/ima gesrevealsca lenorthkoreanpoli ti calpri soncamps20110503.

19


Pre ma Južno ko rej skoj oba veš taj noj agen ci ji i nekim grupa ma za ljud ska pra va, posto ji šest logo ra. Naj ve ći je dugačak pede set i širok četr de set kilo me ta ra, pod ru či je veće od Los Anđe le sa. Ele kr tič ne ogra de sa bodlji ka vom žicom – sa stra žar skim tor nje vi ma i patro la ma nao ru ža nih lju di – okru žu ju veći deo logo ra. U dva logo ra, 15 i 18, postoje obla sti za pre va spi ta va nje gde neki zatvo re ni ci „sreć ni ci“ dobi ja ju dopun ska pre da va nja o uče nji ma Kim Džong Ila i Kim Il Sun ga. Ako zatvo re ni ci poka žu visok nivo zna nja o ovim uče nji ma i ube de čuva re da su lojal ni, mogu da budu puš te ni ali ih do kra ja živo ta nad gle da držav na bez bed nost.

Osta li logo ri su „obla sti pod pot pu nom kon tro lom“ gde se zatvo re ni ci, koje nazi va ju „neis ku plji vi“2, izra blju ju do smr ti.

Šinov logor, broj 14, oblast je pod pot pu nom kon tro lom. Ima repu ta ci ju naj go reg od svih zbog svo jih naro či to brutal nih uslo va za rad, opre znih čuva ra i nepraš ta ju ćeg sta va drža ve pre ma ozbilj no sti zlo či na koje su poči ni li nje go vi zatvo re ni ci, od kojih su mno gi svrg nu ti zva nič ni ci iz vla daju će par ti je, vla de i voj ske, zajed no sa svo jim poro di ca ma. Osno van 1959. godi ne u cen tral nom delu Sever ne Kore je – Ka čon, pro vin ci ja Južni Pjon gan – Logor 14 pro ce nje no je da ima pet na est hilja da zatvo re ni ka. Oko četr de set i osam kilo me ta ra dug i dva de set i četi ri kilo me tra širok, pose duje far me, rud ni ke i fabri ke prot ka ne kroz str me, pla nin ske doli ne.

Iako je Šin jedi ni koji je rođen u rad nom logo ru a uspeo da pobeg ne i ispri ča svo ju pri ču, ima bar dva de set i šest drugih oče vi da ca iz rad nih logo ra koji su sada u slo bod nom

2 Kang Cholhwan, Pier re Rigo u lot, The Aqu a ri ums of Pyongyang (Akvari ju mi Pjon gjan ga), (New York Basic Books, 2001), 79.

20

Blejn Har den

sve tu.3 Među nji ma je bar pet na est Sever no ko re ja ca koji su bili zatvo re ni u vas pit noj obla sti Logo ra 15, osvo ji li svo je pušta nje na slo bo du i kasni je se poja vi li u Južnoj Kore ji. Nekadaš nji čuva ri iz dru gih logo ra tako đe su naš li put do Južne Kore je. Kim Jong, biv ši sever no ko rej ski pot pu kov nik pri vile go va nog pore kla iz Pjon gjan ga, pro veo je šest godi na u dva logo ra pre nego što je pobe gao vozom koji pre vo zi ugalj.

Korej ska advo kat ska komo ra u Seu lu ana li zi ra la je njiho va sve do če nja i dala detalj nu sli ku sva ko dnev nog živo ta u logo ri ma. Sva ke godi ne jav no se likvi di ra neko li ko za tvore ni ka. Dru gi su pre tu če ni na smrt ili su ih kri šom ubi li čuva ri koji ima ju odre še ne ruke da zlo sta vlja ju i silu ju zatvo re ni ke. A veći na njih uzga ja use ve, kopa ugalj, šije voj ne uni for me ili pra vi cement dok živi goto vo izglad nju ju ći se jer jede samo kuku ruz, kupus i so. Ispa da ju im zubi, desni pocr ne, kosti osla be i povi ju se u stru ku kada zađu u četrde se te. Ode ća im se daje jed nom ili dva puta godiš nje, obično rade i spa va ju u prlja vim rita ma, žive bez sapu na, čarapa, ruka vi ca, donjeg rublja i toa let nog papi ra. Rad ni dan koji tra je od dva na est do četr na est sati oba ve zan je sve dok zatvo re nik ne umre, obič no pre pede se te godi ne od bolesti koja je pove za na sa neu hra nje noš ću.4 Iako je nemo guće dobi ti tačan broj, zapad ne vla de i gru pe za ljud ska pra

3 Oče vi ce, uklju ču ju ći i Šina, inter vju i sao je Dej vid Houk, istra ži vač SAD komi te ta za ljud ska pra va u Sever noj Kore ji. Nji ho ve pri če i sate lit ske foto gra fi je logo ra mogu se naći u Hou ko vom peri o dič no ažu rira nom izveš ta ju „The Hid den Gulag: Expo sing North Kore a’s Pri son Camps“ („Skri ve ni gulag: raz ot kri va nje sever no ko rej skih zatvor skih kam pova“) koji je prvi put obja vljen 2003. godi ne.

4 Korean Bar Asso ci a tion, „Whi te Paper on Human Rights in North Korea 2008“ („Zva nič an sta v vla de o ljud skim pra vi ma u Sever noj Koreji“), (Seul: Korea Insti tu te for Nati o nal Uni fi ca tion, 2008).

21


va pro ce nju ju da je sto ti ne hilja da lju di istre blje no u ovim logo ri ma.

Veći na Sever no ko re ja ca posla ta je u ove logo re bez bilo kakvog sud skog pro ce sa, a mno gi tamo i umru ne saznavši za šta su optu že ni. Oti ma ih iz nji ho vih domo va, obič no noću, Bovi bu, Naci o nal na bez bed no sna agen ci ja, poli cij ska maši ne ri ja sa otpri li ke 2.700 zapo sle nih.5 Kri vi ca za sau česniš tvo je legal na u Sever noj Kore ji. Vinov nik zla je često zatvo ren sa svo jim rodi te lji ma i decom. Kim Il Sung 1972. godi ne doneo je zakon: „Ko god da su [ne] pri ja te lji sta le ža, nji ho vo seme mora se zatr ti kroz tri gene ra ci je.“

Šina sam prvi put sreo u zimu 2008. godi ne na jed nom ruč ku. Sasta li smo se u korej skom resto ra nu u cen tru Seula. Govor ljiv i gla dan, hala plji vo je pojeo neko li ko por ci ja pirin ča i gove di ne. Dok je jeo, ispri čao je mom pre vo di o cu i meni kako je to bilo gle da ti veša nje sop stve ne maj ke. Kri vio ju je što su ga muči li u kam pu i pre te rao je kada je rekao da je još uvek ljut na nju. Rekao je da „nije bio dobar sin“ ali nije hteo da obja sni zaš to.

Rekao je da tokom borav ka u logo ru nijed nom nije čuo reč „lju bav“, sva ka ko ne od svo je maj ke, žene koju je nasta vio da pre zi re čak i mrtvu. Čuo je za kon cept oproš ta ja u severno ko rej skoj crkvi. Zbu nji vao ga je. Moli ti za oproš taj u Logoru 14, rekao je, zna či lo je „pre kli nja ti da ne budeš kažnjen“.

Napi sao je memo a re o logo ru, ali oni nisu pri vu kli naroči tu pažnju u Južnoj Kore ji. Bio je bez posla, bez nov ca, kasnio je sa kiri jom i nije bio sigu ran šta dalje da radi. Pod

5 Ken E. Gau se, „An Exa mi na ti on of the North Korean Poli ce Sta te“ („Ispi ti va nje sever no ko rej ske taj ne poli ci je“), (Was hing ton D.C.: Commit tee for Human Rights in North Korea, 2012) 17, 27, 37.

22

Blejn Har den

pret njom pogu blje nja, pra vi la Logo ra 14 spre ča va la su ga da bude inti man sa ženom. Sada bi želeo da nađe pri stoj nu devoj ku ali je rekao da ne zna kako da je tra ži.

Posle ruč ka me je odveo u mali, tužan stan u Seu lu koji nije mogao da pri uš ti. Iako me nije gle dao u oči, poka zao mi je svoj odse čen prst i ožilj ke na leđi ma. Dozvo lio mi je da ga slikam. Upr kos svim tego ba ma koje je izdr žao, imao je lice deteta. Imao je dva de set i šest godi na – tri godi ne van Logo ra 14.

U vre me tog neza bo rav nog ruč ka imao sam pede set i šest godi na. Kao dopi snik Vašing ton posta u seve ro i stoč noj Azi ji više od godi nu dana tra gao sam za pri čom koja bi mogla da obja sni repre si ju koju Sever na Kore ja kori sti kako bi opsta la.

Poli tič ke implo zi je su posta le moja spe ci jal nost. Sko ro tri dece ni je bio sam izveš tač Posta i Nju jork taj msa o pro pada nju drža va u Afri ci, kolap su komu ni zma u Istoč noj Evropi, ras pa du Jugo sla vi je i laga nom sla blje nju voj sko vo đa u Bur mi. Spo lja je Sever na Kore ja delo va la zre lo – u stva ri pre zre lo – za pro past koju sam dru gde već imao pri li ke da vidim. U delu sve ta gde su se sko ro svi dru gi boga ti li, njen narod je bio sve više izo lo van, siro ma šan i gla dan.

Ipak, Kim Džong Il je držao vra ta zaman da lje na. Totali ta r na repre si ja je odr ža va la nje go vu bes po moć nu drža vu.

Nisam imao dovolj no doka za da to sta nje i doka žem. Neke dru ge drža ve u sve tu gde vla da repre si ja nisu uvek uspe va le da zatvo re svo je gra ni ce. Mogao sam slo bod no da radim u Men gi stu o voj Eti o pi ji, Mobu tu o vom Kon gu i Miloše vi će voj Srbi ji, i da kao turi sta uđem u Bur mu i pišem o njoj. Sever na Kore ja je bila mno go oba zri vi ja. Stra nim novina ri ma, naro či to Ame ri kan ci ma, ret ko je bilo dozvo lje no da uđu. Pose tio sam Sever nu Kore ju samo jed nom, video sam ono što sam želeo i malo saznao. Ako bi novi na ri ušli

23


ile gal no u zemlju, rizi ko va li bi da mese ce ili godi ne pro ve du u zatvo ru kao špi ju ni. Da bi izaš li oda tle, neka da im je bila potreb na pomoć biv šeg ame rič kog pred sed ni ka.6

S obzi rom na ova ogra ni če nja, veći na izveš ta ja iz Sever ne Kore je bili su hlad ni i štu ri. Pisa ne iz Seu la, Toki ja ili Pekin ga pri če su poči nja le opi som posled nje pro vo ka ci je Pjon gjan ga, kao što je pota pa nje bro da ili ubi stvo turi ste. Onda su sle dili usta lje ni novin ski izveš ta ji: ame rič ki i južno ko rej ski zvanič ni ci među sob no su se vre đa li. Kine ski zva nič ni ci pozi va li su na uzdr ža va nje. Voj ni struč njci izjaš nja va li su se o tome. Napi sao sam i više nego što je tre ba lo takvih izveš ta ja.

Među tim, Šin je polju ljao te usta lje ne izveš ta je. Nje gov život je otklju čao vra ta dozvo lja va ju ći neu pu će ni ma da vide kako poro di ca Kim uspe va da se odr ži izra blji va njem dece i ubi stvi ma. Neko li ko dana poš to smo se sre li, Šinova zani mlji va sli ka i pri ča bile su veo ma upa dlji ve na prvoj stra ni Vašing ton posta.

„Vau“, napi sao je Donald E. Gre jam, pred se da va ju ći kom pa ni je „Vašing ton post“, jed nom reči u mej lu koji sam pri mio sle de ćeg jutra po obja vlji va nju pri če. Videv ši toga dana pri ču u novi na ma, nemač ki pro du cent koji je obi lazio Memo ri jal ni muzej holo ka u sta u Vašing to nu odlu čio je da sni mi doku men trac o Šino vom živo tu.7 Vašing ton post obja vio je komen tar ured ni ka u kojem piše da je bru tal nost

6 Ame rič ke TV novi nar ke Lau ra Ling i Juna Li pro ve le su sko ro pet mese ci u sever no ko rej skom zatvo ru jer su nele gal no ušle u zemlju 2009. godi ne. Oslo bo đe ne su kada je biv ši pred sed nik Bil Klin ton odleteo u Pjon gjang i sli kao se sa Kim Džong Ilom.

7 Bek stvo iz Kam pa 14: apso lut no kon tro li sa na oblast, film Mar ka Visa, pre mi jer no pri ka zan 2012. na Film skom festi va lu u Toron tu.

24

Blejn Har den

koju je Šin izdr žao bila straš na ali pod jed na ko je straš na i rav no duš nost sve ta pre ma posto ja nju rad nih logo ra u Sever noj Kore ji.

„Sred njoš kol ci u Ame ri ci ras pra vlja ju o tome zaš to pred sed nik Fren klin D. Ruzvelt nije bom bar do vao pru ge koje su vodi le do Hitle ro vih logo ra“, sta ja lo je u zaključ ku ured ni ko vog komen ta ra. „Nji ho va deca će se možda pita ti zbog čega Zapad niš ta nije pred u zeo iako je imao sate lit ske snim ke Kim Džong Ilo vih logo ra.“

Čini lo se da se Šino va pri ča uvu kla pod kožu pro seč nih čita la ca. Pisa li su pisma i sla li mej lo ve, nudi li novac, smeš taj i moli tve.

Brač ni par iz Kolum bu sa u Oha ju video je čla nak, prona šao Šina i pla tio nje gov put u SAD. Louel i Lin da Daj pože le li su da budu Šino vi rodi te lji koje nika da nije imao.

Mla da Ame ri kan ka korej skog pore kla iz Sije tla, Harim Li, pro či ta la je pri ču i zakle la se da će upo zna ti Šina. Kasni je ga je pro naš la u južnoj Kali for ni ji, gde su se i zalju bi li jed no u dru go.

Moj čla nak je samo zagre bao povr ši nu Šino vog živo ta. Palo mi je na pamet da bi dublja pri ča otkri la taj nu maši neri ju koja spro vo di tota li tar nu vla da vi nu u Sever noj Kore ji. Tako đe, moglo bi da se pri ka že – kroz deta lje Šino vog nevero vat nog bega – kako se deo te tla či telj ske maši ne ri je kva ri kad je dozvo lio neis ku snom, mla dom begun cu da neo pa ženo luta po poli cij skoj drža vi i pre đe u Kinu. Isto tako važno, sva ko ko bi pro či tao knji gu o deča ku kojeg je odga ji la Sever na Kore ja da bi ga izra blji va la radom do smr ti, ne bi više mogao da igno ri še posto ja nje logo ra.

Pitao sam Šina da li je zain te re so van. Tre ba lo mu je devet mese ci da odlu či. Tokom tih mese ci akti vi sti za ljud ska

25


pra va u Južnoj Kore ji, Japa nu i SAD pod sti ca li su ga da sara đu je govo re ći mu da bi knji ga na engle skom uti ca la na svest lju di iz celog sve ta, pove ća la među na rod ni pri ti sak na Sever nu Kore ju, a možda i uba ci la neš to pre ko potrebnog nov ca u nje gov džep. Nakon što je pri stao, Šin je imao inter vjue na sedam raz li či tih stra na, prvo u Seu lu, onda u Toren su, Kali for ni ji i konač no u Sije tlu. Šin i ja smo se dogo vo ri li da pode li mo zara du po pola, koli ka god bila. Ipak, naš dogo vor mi je omo gu ćio da kon tro li šem šta će biti napi sa no.

Šin je počet kom 2006, oko godi nu dana posle bek stva iz Sever ne Kore je, počeo da piše dnev nik. Nakon što je u Seu lu bio hospi ta li zo van zbog depre si je, nasta vio je da ga piše. Dnev nik je postao osno va za nje go ve memo a re na korej skom jezi ku Bek stvo u spo ljaš nji svet, koje je u Seu lu 2007. godi ne obja vi lo Cen tar baze poda ta ka za ljud ska prava Sever no ko re ja ca. Memo a ri su bili pola zna tač ka za naše inter vjue. Tako đe, bili su i izvor mno gih direkt nih cita ta koji su u ovoj knji zi pri pi sa ni Šinu, nje go voj poro di ci, pri jate lji ma i zatvor skim čuva ri ma tokom vre me na kada je bio u Sever noj Kore ji i Kini. Ali sva ka misao i postu pak na ovim stra ni ca ma koji su pri pi sa ni Šinu zasno va ni su na broj nim inter vju i ma sa njim tokom kojih je on pro ši rio i, u mno gim kri tič nim slu ča je vi ma, ispra vio svo je korej ske memo a re.

Čak i kada je sara đi vao, čini lo se da se Šin pla ši da razgo va ra sa mnom. Često sam se ose ćao kao zubar koji buši bez ane ste zi je. Buše nje je, sa pre ki di ma, tra ja lo duže od dve godi ne. U nekim faza ma naše sarad nje bio je ras te re ćen, a zbog mno gih dru gih bio je depre si van.

Opi rao se da mi veru je. Odmah pri zna je – muči se da veru je bilo kome. To je neiz be žan deo nje go vog vas pi ta nja.

26

Blejn Har den

Čuva ri su ga uči li da pot ka zu je svo je rodi te lje i pri ja te lje, i on pret po sta vlja da će sva ko koga sret ne i nje ga izda ti.

Pišu ći ovu knji gu, i sâm sam se pone kad upi njao da mu veru jem. U našem prvom inter vjuu obma nuo me je o ulo zi koju je imao u vezi sa smr ću svo je maj ke i nasta vio je to da radi i u mno gim nared nim inter vju i ma. Kada bi pro me nio pri ču, bri nuo sam šta je sve još mogao da izmi sli.

U Sever noj Kore ji nemo gu će je pro ve ri ti činje ni ce. Strana lica nisu pose ti la nji ho ve poli tič ke zatvo re. Opi si ono ga što se u nji ma doga đa ne mogu biti neza vi sno pro ve re ni. Mada su sli ke iz sate li ta uve li ko dopri ne le sazna nju o logori ma, be gun ci osta ju osnov ni izvor infor ma ci ja, a nji ho vi mo ti vi i kre di bi li tet nisu bez mrlje. U Južnoj Kore ji i dru gde često očaj nič ki žele da zara de za život, sprem ni su da potvrde pred ra su de akti vi sta za ljud ska pra va, anti ko mu ni stič kih misi o na ra i desni čar skih ide o lo ga. Neki od njih odbi ja ju da govo re ako im se una pred ne pla ti u kešu. Dru gi pona vlja ju soč ne aneg do te koje su čuli ali nisu lič no uče stvo va li u nji ma.

Dok je Šin i dalje bio opre zan sa mnom, odgo va rao je na sva ko pita nje o svo joj proš lo sti koje sam mogao i da zamislim. Nje gov život možda izgle da neve ro vat no ali odje ku je isku stvi ma dru gih biv ših zatvo re ni ka u logo ri ma, kao i opisi ma neka daš njih čuva ra u logo ri ma.

„Sve što je Šin rekao u skla du je sa onim što sam čuo o logo ri ma“, rekao je Dej vid Houk, struč njak za ljud ska prava koji je inter vju i sao Šina i više od šezde set dru gih biv ših zatvo re ni ka u rad nim logo ri ma za „Skri ve ni gulag: raz otkri va nje sever no ko rej skih zatvor skih logo ra“, izveš taj koji pove zu je opi se pre ži ve lih sa objaš nje nim sli ka ma sni mljenim sate lit ski. Prvi put ga je obja vio Komi tet SAD za ljudska pra va u Sever noj Kore ji 2003. godi ne i ažu ri ran je jer

27


je dostup no sve više sve do če nja i sate lit skih sli ka viso ke rezo lu ci je. Houk mi je rekao da Šin, zbog toga što je rođen i odra stao u logo ru, zna stva ri koje dru gi koji su pre ži ve li logor ne zna ju. Šino vu pri ču tuma či la je Korej ska advo katska komo ra koja je autor „Zvanič nog stava vlade o ljud skim pra vi ma u Sever noj Kore ji 2008. godi ne“. Oni su vodi li opse žne inter vjue sa Šinom, kao i sa dru gim pre ži ve li ma iz logo ra koji su bili volj ni da govo re. Kako je Houk napisao, jedi ni način da Sever na Kore ja „opo vrg ne, porek ne ili poniš ti“ sve do če nja Šina i dru gih pre ži ve lih iz logo ra bio bi da dozvo li stra nim eks per ti ma da pose te logo re. U suprotnom, tvr di Houk, nji ho vo sve do če nje je odr ži vo.

Ako Sever na Kore ja doži vi slom, Šino va pred vi đa nja su možda tač na da će nje ne vođe, stra hu ju ći od suđe nja za ratne zlo či ne, sru ši ti logo re pre nego što bi istra ži te lji mogli da dođu do njih. Kao što je Kim Džong Il obja snio: „Mora mo oba vi ti našu život nu sre di nu gustom maglom da bi spre či li nepri ja te lje da sazna ju bilo šta o nama.“8

Da bih nadok na dio one delo ve koje nisam mogao da vidim, bez ma lo tri godi ne izveš ta vao sam o voj sci Severne Kore je, ruko vo di o ci ma, eko no mi ji, nesta ši ca ma hra ne i krše nju ljud skih pra va. Inter vju i sao sam veli ki broj begunaca iz Sever ne Kore je uklju ču ju ći i tri biv ša zatvo re ni ka iz Logo ra 15, i biv šeg čuva ra logo ra, i voza ča koji je radio u četi ri rad na logo ra. Raz go va rao sam sa nauč ni ci ma iz Južne Kore je i teh no kra ta ma koji redov no putu ju kroz Sever nu Kore ju i dao sam kri tič ki pri kaz sve većeg bro ja nauč nih

8 Hynsik Kim, Kwan gju Son, Docu men tary Kim Jong Il (Seul: Cho nji Media, 1997), 202, kao što je citi ra no kod Ralph Has sing, Kong dan Oh, The Hid den Peo ple of North Korea (Skriveni ljudi Severne Koreje), (Lan ham, Md.: Row man & Lit tle fild, 2009), 27.

28

Blejn Har den

istra ži va nja i lič nih memo a ra o logo ru. U SAD sam vodio pro ši re ne inter vjue sa Ame ri kan ci ma korej skog pore kla koji su posta li Šino vi naj bo lji pri ja te lji.

Pro ce nju ju ći Šino ve pri če tre ba ima ti na umu da su mno gi dru gi u logo ri ma izdr ža li slič ne ili gore nevo lje, pre ma tvr đe nju An Mjeong Čala, biv šeg čuva ra u logo ru i voza ča. „Šin je imao rela tiv no udo ban život u odno su na stan dar de dru ge dece u logo ri ma“, rekao je An.

Vla da Sever ne Kore je iza zva la je sta nje pune bor be ne gotovo sti na Korej skom polu o str vu eks plo zi ja ma nukle ar nih bom bi, napa di ma na Južnu Kore ju i odr ža va njem repu ta cije rato bor ne zemlje lake na oba ra ču.

Kada bi se Sever na Kore ja udo sto ji la da uđe u međuna rod nu diplo ma ti ju, uvek je uspe va la da skraj ne ljud ska pra va sa bilo kog pre go va rač kog sto la. Kri zni štab, obič no foku si ran na nukle ar no oruž je i pro jek ti le, kon tro li sao je odno se Ame ri ke sa Seve rom.

Rad ni logo ri bili su na posled njem mestu.„S nji ma je bilo nemo gu će raz go va ra ti o logo ri ma“, rekao

mi je Dej vid Stra ub koji je radio u Mini star stvu ino stra nih poslo va za vre me Klin to na i Buša kao viši ofi cir odgo vo ran za poli ti ku Sever ne Kore je. „Polu de kada to spo me neš.“

Logo ri jedva da su dodir nu li kolek tiv nu svest na plane ti. Upr kos novin skim član ci ma, nezna nje o nji ho vom posto ja nju osta je ras pro stra nje no u Sje di nje nim Država ma. U Vašing to nu se godi na ma sva kog pro le ća na Naci o nalnoj ale ji oku plja la neko li ci na begu na ca iz Sever ne Kore je i pre ži ve lih iz logo ra zbog govo ra i mar še va. Vašing ton ska štam pa obra ća malo pažnje. Jedan od raz lo ga je jezik. Većina begu na ca govo ri samo korej ski. Pod jed na ko bit no, u

29


medij skoj kul tu ri koja se hra ni slav nim lič no sti ma, nijed na film ska zve zda, pop idol ili dobit nik Nobe lo ve nagra de nisu istu pi li sa zah te vom da se neu pu će ni emo tiv no zalo že za jedva pri met no pita nje kome nedo sta je sli ka.

„Tibe tan ci ima ju dalajlamu i Ričar da Gira, Bur man ci ima ju Ang San Su Kjia, Dar fu ri jan ci Miju Farou i Džor dža Klu ni ja“, rekla mi je Suzan Sol ti, dugo go diš nja akti vist ki nja koja dovo di pre ži ve le iz logo ra u Vašing ton. „Sever no ko rejci nema ju nikog takvog.“

Šin mi je rekao da on ne zaslu žu je da govo ri u ime deseti na hilja da koji su još uvek u logo ri ma. Sra mo ta ga je zbog onog što je ura dio da bi pre ži veo i pobe gao. Opi rao se da nau či engle ski, delom i zbog toga što ne bi morao da pri ča svo ju pri ču izno va i izno va na jezi ku koji bi mogao da ga uči ni bit nim. Ali, on očaj nič ki želi da svet raz u me ono što je Sever na Kore ja mar lji vo poku ša va la da sakri je. Nje go vo bre me je teš ko. Niko dru gi ko je rođen i odga jen u logo ri ma nije uspeo da pobeg ne da bi obja snio šta se tamo doga đa lo – šta se i dalje doga đa.

31

POGLA VLJE 1

DEČAK KOJI JE POJEO RUČAK SVO JE MAJ KE

Šin i nje go va maj ka žive li su u naj bo ljim zatvor skim stam be nim pro sto ri ja ma koje je Logor 14 imao da ponu di:

„rad nič ko nase lje“ pored voć nja ka, pre ko pu ta polja na kome je ona kasni je obe še na.

U sva koj od četr de set pri zem nih zgra da u selu bile su smeš te ne po četi ri poro di ce. Šin i nje go va maj ka ima li su svo ju sobu gde su spa va li jedan pored dru gog na beton skom podu. Četi ri poro di ce deli le su zajed nič ku kuhi nju koja je ima la samo jed nu sija li cu. Stru je je bilo dva sata dnev no, od četi ri do pet uju tru i od deset do jeda na est uve če. Pro zo ri su bili od sive pla sti ke, nedo volj no pro vid ne da bi se kroz nju vide lo. Sobe su bile zagre ja ne – na korej ski način – nalože nim ugljem u kuhi nji sa cevi ma koje pro la ze ispod poda spa va će sobe. Logor je imao svoj sop stve ni rud nik i ugalj za gre ja nje bio je lako dostu pan.

Nije bilo kre ve ta, sto li ca i sto lo va. Nije bilo teku će vode. Ni kupa nja ili tuši ra nja. Zatvo re ni ci koji su žele li da se kupa ju pone kad bi se tokom leta išu nja li do reke. Oko tride set poro di ca deli lo je bunar sa pija ćom vodom. Takođe, deli li su i polj ski klo zet koji je bio pre gra đen napo la, za žene i muš kar ce. Pra žnje nje cre va i uri ni ra nje tu je bilo oba ve zno, jer je ljud ski otpad koriš ćen kao đubri vo na farmi u logo ru.

32

Blejn Har den

Ako bi Šino va maj ka odra di la dnev nu kvo tu zada ta ka, mogla je da done se kući hra nu za to veče i za sutra dan. U četi ri uju tru bi pri pre ma la doru čak i ručak za svog sina i sebe. Sva ki obrok je bio isti: palen ta, kise li kupus i supa od kupu sa. Šin je ovo jeo sko ro sva kog dana dva de set i tri godine, osim ako mu je za kaznu hra na bila uskra će na.

Kada je bio pre vi še mali za ško lu, maj ka ga je često celog jutra osta vlja la samog u kući i vra ća la se sa polja u pod ne – za ručak. Šin je stal no bio gla dan i pojeo bi svoj ručak čim bi maj ka otiš la uju tru na posao.

Tako đe, pojeo bi i njen ručak.Kada bi se u pod ne vra ti la i ne bi naš la niš ta za jelo,

pobe sne la bi i tukla sina moti kom, bilo čime što bi joj se naš lo pri ruci. Neka od tih pre bi ja nja bila su pod jed na ko nasil na kao ona koja će kasni je doži ve ti od čuva ra.

Ipak, Šin je i dalje od svo je maj ke uzi mao hra ne koli ko je mogao i kad god je mogao. Nije mu pada lo na pamet da će ona osta ti glad na ako joj poje de ručak. Mno go godina kasni je, kada je ona već mrtva a on živi u Sje di nje nim Drža va ma, reći će mi da je voleo svo ju maj ku. Ali to je bilo retro spek tiv no. To je bilo nakon što je nau čio da civi li zo vano dete tre ba da voli svo ju maj ku. Kada je bio u logo ru – i zavi sio od nje za sva ki svoj obrok, krao joj hra nu, dobi jao bati ne od nje – video ju je kao kon ku ren ci ju za opsta nak.

Zva la se Džang Hje Đang. Šin je pam ti kao nisku i pomalo punač ku ženu sna žnih ruku. Kosa joj je bila krat ka, kao i svim žena ma u logo ru, i mora la je da pokri va gla vu belim suk nom savi je nim u tro u gao, veza nim ispod potilj ka. Šin je otkrio njen datum rođe nja – 1. okto bar 1950. – iz dokumen ta koji je video tokom svog ispi ti va nja u pod zem nom zatvo ru.

33


Nika da nije pri ča la sa njim o svo joj proš lo sti, poro di ci ili zbog čega je bila u logo ru, a on je nika da nije ni pitao. Njego vo posto ja nje kao nje nog sina bilo je ude še no od stra ne čuva ra. Iza bra li su nju i čove ka koji je postao Šinov otac da jed no dru gom budu nagra de u „dogo vo re nom“ bra ku.

Slo bod ni muš kar ci i žene spa va li su u spa va o ni ca ma odvo je nim po polo vi ma. Osmo pra vi lo Logo ra 14, kako je Šin morao da ga zapam ti, gla si lo je: „Ako dođe do sek su alnog kon tak ta bez pret hod nog odo bre nja, izvr ši o ci će odmah biti stre lja ni.“

Pra vi la su bila ista i u dru gim rad nim logo ri ma u Severnoj Kore ji. Kako sam saznao u inter vju i ma sa biv šim čuvarem iz logo ra i neko li ko biv ših zatvo re ni ka – ako bi usled nedo zvo lje nog sek sa doš lo do trud no će ili rođe nja, žena i nje na beba obič no bi bile stre lja ne. Rekli su mi i to da žene koje bi ima le seks sa stra ža ri ma, kako bi poku ša le da dođu do više hra ne ili lak šeg posla, zna le su da mno go rizi ku ju. Ako bi osta le trud ne, nesta le bi.

Nagrad ni brak bio je jedi ni bez be dan način da se zaobi đe pra vi lo da nema sek sa. Bra kom je maha no ispred nose va zatvo re ni ka kao naj ve ćom pre mi jom za napo ran rad i pou zda no pot ka zi va nje. Muš kar ci su bili podob ni za ženid bu u dva de set petoj godi ni, žene u dva de set trećoj. Čuva ri su obja vlji va li bra ko ve tri ili četi ri puta godišnje, obič no za pri god ne datu me kao što je Nova godi na ili rođen dan Kim Džong Ila. Ni mla da ni mla do že nja nisu odlu či va li o tome s kim će da se ven ča ju. Ako bi neko od njih sma trao da je onaj dru gi nepri hva tlji vo star, okru tan ili ružan, pone kad su stra ža ri otka zi vli brak. Ako bi do toga i doš lo, ni muš ka rac ni žena ne bi ima li dru gu pri li ku za brak.

Ši no vo pri la go đa va nje na ži vot van Lo go ra 14 bi lo je spo ro. „Po la ko od ži vo ti nje po sta jem čo vek“, re kao je. „Ali to ide ve o ma, ve o ma spo ro. Po ne kad se tru dim da pla čem i sme jem se kao dru gi lju di sa mo da bih vi deo da li ću neš to da ose tim.“ Ova fo to gra fi ja je sni mlje na u Se u lu.

SADRŽAJ

PRED GO VOR POU ČAN PRI MER ...................................................11UVOD NIKA DA NIJE ČUO REČ „LJU BAV“ .................................15

1 DEČAK KOJI JE POJEO RUČAK SVO JE MAJ KE ...................312 ŠKOL SKI DANI ...............................................................................413 VIŠA KLA SA ....................................................................................494 MAJ KA POKU ŠA VA DA POBEG NE ..........................................635 MAJ KA POKU ŠA VA DA POBEG NE, DRU GA VER ZI JA .......686 NEĆE MO TAKO, KUČ KIN SINE! ...............................................737 SUN CE OBA SJA VA I MIŠI JE RUPE ............................................798 IZBE GA VA NJE MAJ ČI NIH OČI JU ............................................839 REAK CI O NAR NI KUČ KIN SIN .................................................86

10 RAD NIK ............................................................................................9511 DRE MA NJE NA FAR MI ..............................................................10412 ŠIVE NJE I CIN KA RE NJE ............................................................11213 ODLU KA DA NE CIN KA RI ........................................................11914 PRI PRE ME ZA BEG .....................................................................12915 OGRA DA ........................................................................................13516 KRA ĐA ............................................................................................14017 PUT NA SEVER .............................................................................15018 GRA NI CA .......................................................................................16119 KINA ................................................................................................16820 UTO ČIŠ TE ......................................................................................17621 K’URE DIT K’ARTIS .....................................................................18622 JUŽNO KO REJ CI NISU TOLI KO ZAIN TE RE SO VA NI ........19523 SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE .........................................204

EPI LOG NEMA BEK STVA ...............................................................216POGO VOR ...........................................................................................221DODA TAK DESET ZAKO NA LOGO RA 14 ..................................226ZAHVAL NI CE .....................................................................................230

Blejn Har den BEK STVO IZ LOGO RA 14

Izdavač i glavni urednikDijana Dereta

Likovnografička opremaMilan Bogdanović

Lektura i korekturaDijana Stojanović

Prvo DERETINO izdanje

ISBN 9788673469058

Tiraž1000 primeraka

Beograd 2013.

Izdavač / Štampa / PlasmanDERETA doo

Vladimira Rolovića 94a, 11030 Beogradtel./faks: 011/ 23 99 077; 23 99 078

www.dereta.rs

Knjižare DERETAKnez Mihailova 46, tel.: 011/ 26 27 934, 30 33 503

Banovo brdo, Dostojevskog 7, tel.: 011/ 35 56 445, 30 58 707

biblioteka posebna izdanja · nio se u južnoj kali for niji i bio je viši amba sador u ame rič...

Documents