Biblioteka Zbornici knjiga 3

Urednik Dejan Smonović

Dizajn korica Đorđe Ogrizović

Ljudi bez osobina

zbornik

OksimoronBeograd, 2016.

5

Ovaj zbornik sadrži 26 najuspelijih priloga – 25 priča i 1 esej – pri­stiglih na regionalni konkurs za priču i esej koji je, na temu čovek bez osobina – sprovelo udruženje Oksimoron. Polazište je bio istoimeni roman Roberta Muzila. Tema je uobličena, ispripovedana i esejizirana na različite načine. Na stranicama koje slede otkrićete kako.

6

Dea Pa lje vić

IS PO VI JED

Ta mjan. Ka ko li ga sa mo mr zi. Ov dje vla da ju Murphyje vi za ko ni. Uvi jek će se de si ti naj go ra va ri jan ta od onih ko je vam sto je na ras­po la ga nju. A zna ju ći nje go vu sre ću, bit će vje ro vat no ne ta ko, već još go re od to ga. Ta ko da je ta naj go ra va ri jan ta, za pra vo naj bo lja. U tom kon tek stu.

Da kle, ta mjan. Pro kle to ga mr zi. Ni je mu uop će ja sno ka ko su mu uva li li ovu glu post. Čo vjek oče ku je da ga na kon go di na i go di na, ko je, da se ra zu mi je mo, ni su uvi jek išle glat ko, vjer ne pse će slu žbe, ma kar po šte de mar gi na li ja. Ali, ne! Ne! U ovom po slu čo vjek ni kad ne sta­ri, ni kad ne stje če ni šta. Stag ni ra. To je po e zi ja nje go vog pro klet stva. Vječ no sti.

Da kle, ta mjan. Do đa vo la. Do sve vi šnjeg. Sve jed no.Cr kva se na la zi na kra ju sta re uli ce. Ni je kli šej. Uli ca je za šti će na.

Kao na ci o nal ni spo me nik, ili ne ka glu post. Va žna jer je go di ne te i te do tič ni od lu čio da pri kra ti mu ke tom i tom voj sko vo đi i ta ko oslo bo­di grad i po sta ne na rod ni he roj. Stvar pro šlo sti, ali mje šta ni vo le da o to me raz gla ba ju. Osje te se… va žni ma. Pri kla dan raz log da jed nom go di šnje na je dan dan po za tva ra ju ško le i du ća ne i or ga ni zu ju po vor­ku u cen tru. Dje cu obu ku u ble sa ve hi sto rij ske ko sti mi će i na tje ra ju ih da ci ti ra ju pa ro le. Ili im da ju lje plji ve bom bo ne, pa ta kva, uma za na, mar ši ra ju sve do tr ga usu sret odu še vlje noj svje ti ni. Ta mo, na skle pa­noj po zor ni ci, se odr ža va pri red ba o hi sto rij sko–kul tur no–ne ka kvom

7

Ispovijed

zna ča ju gra da. Uma za ni ke pe ci skvi če: „Ma ma a a a a aa! Vi di me e e e e e­e ee!“ Bo ga mu.

Da kle. Ta mjan. Ga di mu se. Ne po re ci vo. Ni je do nje ga. Ne koć ga je vo lio. Ne koć je vo lio ići u cr kvu. S ma mom i ba kom. Po ne kad bi se i sta ri pri šle pao. Kad već ne bi imao po sla. Ali se o ske cr kve su dru ga­či je od grad skih. Zrak je dru ga či ji. I bo je. Sve će nik sva ka ko. Ru men i de beo. Kao ki fle ko je je ne mi li ce ta ma nio po sli je mi se. Tom bu ci ne bi pa lo na pa met da iz ve de ne što kao ovaj ov dje. Ili mo žda već je ste, ali je nje ga mi mo i šlo. Kao i ve ći na stva ri. Da, ne koć ga je vo lio… Ne koć Ga je vo lio.

Cr kva, za pra vo, cr kvi ca, jer iz gle da te ško da bi unu tra mo glo sta ti vi še od de se tak oso ba, je za pra vo pri lič no li je pa. Bez ki ča ri ja (grad ska upra va je na cr ka vi ci od bu dže ta), a opet ne ka ko sve ča na. Do bro osvi­je tlje na, šta li. De fi ni tiv no ni na lik bje lo svjet skim ka te dra la ma ko je je po ho dio na slič nim za da ci ma. Ali, ta mjan. Pro kle ti ta mjan. Iz ne kog raz lo ga ga go li ca po mo zgu. Za pra vo, gre be. Vra ži je mi ro đi je. Za pra vo su si gur no vra ži je, jer su taj trik po ku pi li od pa ga na. Ali u Pa klu mi ri­še dru ga či je. Sum po ra sto.

Ka pe li ca za is po vi je da nje (ge ni jal no su se ovo ga do sje ti li!) je za­pra vo uko pa na u zid. Ta ko ma kar iz gle da. Ali cr kva ni je u pod nož ju pla ni ne. Ar hi tek ton ski blam. Ni su mo gli sru ši ti zid su sjed ne gra đe vi­ne, iz ne kog raz lo ga. I eto ti ga na, is pa de na he ro. Sve jed no, pri če kat će sve će ni ka unu tra. Mo žda će do tič ni ci je ni ti iro ni ju. Za da tak ne bi ra lo ka ci ju. Sve će nik – pa šta? Po ho dio je ovaj i na go rim mje sti ma – po gro blji ma, pro sla va ma, ma tu ra ma, ro đen da ni ma, u ro di li šti ma i ob­da ni šti ma. Na gle dao se sva ka kvih spa va ćih, pri ma ćih, ši va ćih i sje de­ćih so ba. Go to vo da mu je dra go što je lo ka ci ja ne ka ko slu žbe na. A još k to me i li je pa. Pa još cr kva. Od ša ke do lak ta do tič nom (po ko zna ko ji put, ali sa da još di rekt ni je).

Ušao je u is po vje da o ni cu. Is pred nje ga mre ža i za sun. S de sne stra ne ne ka kva iko na. Sve ti Pe tar, Ivan, Pa vle, šta li. Za pe ko še ga oči. Imu ni tet. Po no vo ta mjan. Za što ni je ne što dru go? Ti pa, ka mi li ca. Ili na na. Za što pro kle ti ta mjan? Ne ke se stva ri ni kad ne će pro mi je ni ti.

8

Dea Paljević

Na pa met mu pa de, iz ne kog raz lo ga, nje gov pr vi pi sme ni sa stav u se­o skoj ško li i ka ko se gro zio da ga pro či ta. „Bio je li jep i sun čan dan…“ Svi sa sta vi po či nju isto. Gr če vi to je gni je čio pa pir u mo kroj ru ci i kad je do šao na red, li čio je vi še na zgu žva nu ma ra mi cu, ne go li na har ti ju. Sun ce (jer je uz na ra tiv oba ve zno sli je dio i vi zu el ni pri kaz) se raz ma­za lo i sje tio se ka ko mu se na sr ce na vu kla dje ti nja mu ka ko ja je sve vi še vu kla na plač. I za bo lje lo ga je. Ta da, u toj ka pe li ci, kao i u se o skoj ško li. Pro kle to je za bo lje lo. Tad je pr vi put osje tio da ne pri pa da ne­gdje. Da ni je že lio bi ti ta mo. I ta da je mi ri sa lo na ta mjan. Iz raz li ca mu se pro mi je ni. Cr te se iz rav na še. Šef je pro kle ti sa di sta. Tre bao je zna ti.

Sku pio se na klu pi ci. Kad će vi še ta sta ra dr ti na? Si gur no če ka već sat vre me na. A od mi ri sa ga već bo li gla va. I pe ku oči. Nja a a a a a aa… Za mu mla u se bi. Na jed nom se za sun po mje ri. Špi ca sta pri li ka se uka­za iza mre že. Glas mu je ugo dan, po ma lo ote že.

– Is po vi je di se di je te. Za što si do šao, s Bo ži jom po mo ću?Na ce ri se po dru glji vo. Ne ma smi sla okli je va ti. Ne sa da. Pre vi še ga

bo li gla va da bi se igrao. Dru gi put, mo žda. U ne koj ka fa ni. Mo žda.– Mi slim da zna te, ve le ča sni. Sve će nik se ni je dao zbu ni ti. Ni je dje lo va lo kao da na slu ću je o če­

mu se ra di.– Vje ruj mi, di je te, ne znam.– Re ci mo da sam do šao da – osmjeh nu se, zna ju ći da a u po lu mra­

ku sve šte nik ne mo že ja sno vi dje ti, već sa mo na slu ti ti da se osmi jeh­nuo – na pla tim du go ve.

Iz ne na da – a ka ko li je sa mo vo lio taj tre nu tak pro mje ne – sve će­nik je po gle dao pra vo pre ma mre ži. Mo gao je vi dje ti pa ni ku. Ne do u­mi cu. I tač no taj tre nu tak kad i jed no i dru go pre la zi u očaj. Kra sno! Vri je di mi gre ne.

– Iz vi nja vam se? Si ne…– Ja ni sam tvoj sin. Vr lo do bro znaš za što sam ov dje, star če. Vri je­

me ti je is te klo. – Zar već?– Mmmhm – pri pa li ci ga re tu i pu sti da dim šik ne kroz mre žu.

9

Ispovijed

– Za kleo bih se da mi je osta lo još.– Pa, sre ćom, ima ko da o to me mi sli umje sto vas. Ne mi slim na

te be lič no ne go vas… ge ne ral no. Ne mam obi čaj da per si ram lju de.– Ne mo gu će…– TVR DIŠ DA LA ŽE MO?! – gr mlja vi na. Da. I to vri je di če ka ti.– Ne, ne. Ne tvr dim. Sa mo… – na sve će ni ko vom li cu se pre lo mio

užas. Kao kad cik ne si ja li ca. Dra ma tič ni kre šen do i… – BUM! – ras­pad si ste ma. Ode sim fo ni ja do đa vo la. Ha ha. Do slov ce. Da, to je to. Užas.

Ne po sto ji no vac ko jim se ovo mo že pla ti ti. I da po sto ji, ne bi bio do vo ljan. Od no sno, nje ga sva ka ko ne bi pla ti li, jer… si stem ta ko ne funk ci o ni še. Na kra ju kra je va, šta bi i da ga pla te? Va ljao se u nov cu? Žva kao ga? Pra vio pa pi ran te avi on či će i pu štao ih u pod ze mlju? Ta­mo, do du še, ne le ti ni šta. Pri ti sak bi ih spa lio. U te o ri ji.

– Da kle, go to vo je? – Ne još. Pre ma mo jem pro ra ču nu, osta lo ti je još… pa, ne pu nih

sat vre me na. Da kle, iz vo li. Imaš ot pri li ke sat vre me na da uči niš ne što što si od u vi jek že lio, ili do ve deš stva ri u red, po zdra viš se s ne kim, na­pi ješ, ili šta već, a on da mo ra mo ići. Ja imam pri lič no strog ras po red.

– Ja… u re du. Ostat ćeš ov dje?– Sam Bog i svi sve ci me ne bi mo gli otje ra ti, ve le ča sni.Iza šli su iz is po vje da o ni ce. Ta mjan.Sve će nik se za pu tio pre ma ol ta ru.– Da ti ni je ni slu čaj no pa lo na pa met da bje žiš, je si čuo? Pr vo jer

sam već pri lič no umo ran, a dru go jer ne maš gdje po bje ći.Sve će nik se ne osvr nu. Klek nu pred ol tar. Kra sno, po mi sli. Sad će se mo li ti. Po mo guć no sti na glas. Još ako

bu de cmo ljio… Uh. Ali to već ni je nje go va bri ga. Nje go vo je da do đe i za klju či po sao.

Sjeo je u po sljed nji red u cr kvi. Što bli že vra ti ma, ne bi li ma lo ma­nje osje tio ta mjan. Ni je oso bi to po mo glo. Sve jed no mu je sme tao. I sve ga je vi še bo lje la gla va. Slje po oč ni ce. Ta ko je ta ta umro. Jed nog da­na ga je u po lju za bo lje la gla va i dok se do vu kao do se la, bio je go tov.

10

Dea Paljević

Uvi jek se, čak i sad, na kon to li ko go di na, de se tlje ća, sto lje ća (čak) pi­tao ko li ko li ga je bo lje lo. Mo ra da je bi lo stra šno, dok je pre ki nuo s po slom. Ina če bi taj oko pa vao do smr ti. Da ga to ni je po ko si lo, vje ro­vat no bi ga go di na ma ka sni je za ko pa li s plu gom, a po sljed nje ri je či bi mu bi le: „A šta će mo s nji vom?!“

Na smi ja se. Sta ra bu da la.– Smi ješ se mo joj ne vo lji? – sve će nik se iz ne na da ogla si.– Ko, ja? Ne. Ne tvo joj. Svo joj. Šta te bri ga, uosta lom? Ni sam ov dje

da bi te bi bi lo lak še, si gur no.Dr znik. On nje mu ne što da ka že?! Pih!– Ti bi se tre bao mo li ti, ako se ne va ram? Eh, vi diš, da si vi še obra­

ćao pa žnju na mo li tve nik a ma nje zvje rao na o ko lo, ne bi imao tu sre ću da upo znaš mo ju ma len kost – re če po dru glji vo.

Sve će nik mu okre nu le đa. Da kle, ta ta. Šta bi bi lo da ni je umro? Ni šta ne bi bi lo. Ni šta od ovo­

ga. Na sr ce mu se opet na vu kla mu ka. Do du še, ko je je on sre će, bi lo bi i go re od ovo ga. Da, de fi ni tiv no, ova vr sta po sla ima i svje tli ju stra nu. Ne ma vi še po slje di ca. U tre nut nom sta nju je ži vio u svo jim po slje di­ca ma. Do bro, ži vio vi še–ma nje. Je li ono šef jed nom na slo vio svo je za po sle ni ke cr nim ru pa ma za osta tak čo vje čan stva? Da, da, re kao je jed nom pri li kom ne što kao: „Ov dje ste za hva lju ju ći svo jim po stup ci­ma. Od vas sam na pra vio cr ne ru pe za osta tak čo vje čan stva. Vaš za­da tak je da gu ta te.“ Po no vo se na smi ja. Čo vje če, fi gu ra tiv ni go vor mu baš i ni je ja ča stra na.

– Pre sta ni se vi še smi ja ti! – od vra ti mu sve će nik lju ti to – Zar ne­maš ni ma lo ljud sko sti?!

– Jok.– Ne vje ro vat no! Da se ne mo že te ma lo str pi ti…Ko ja bu da la. Ego i sta. Je li on bio ta kav pri je no što su ga od ve li? Ne.

Ni je bio ova kav. Nje ga ni ko ni šta ni je pi tao. Po sta li su pre pri stoj ni za ova ko pr ljav po sao. Bi lo je to dru ga či je u nje go vo do ba. Sje ća se šu me i sje ća se vri ske. Vla sti te, uglav nom. Po nje ga su do šli dok je lo vio. Ih! Ta da su ima li vi še ma šte. Lo vio je ri sa, od no sno, ogrom nu zvi jer ko ja

11

Ispovijed

je pod sje ća la na ri sa. Sa ti ma i sa ti ma. Kad je ko nač no za šao to li ko du bo ko u šu mu da vi še ni je vi dio ni či sti nu, ni pse, ni svo ju ku lu, već sa mo dr ve će, po mi slio je da je uspio. Ta da je is pa lo da je on za pra vo bio lo vi na, jer se ta ista ne man ba ci la na nje ga ta ko si lo vi to da je po­mi slio da će ze mlja pod njim po pu ca ti. I je ste. Usli je di la je ta ma. To ga se ja sno sje ća. Tu ta mu i taj osje ćaj ni kad vi še ni je mo gao za bo ra vi ti ni is tje ra ti iz se be. On je po stao njen dio, a ona mu je ukra la sve ono što ga je ne kad či ni lo… čo vje kom. Ali hinj ski. Da, u to me je pro blem. On ni je ostao bez svog ja, ono je još uvi jek tu, osje ti ga, na slu ću je, do­zi va. Ali do nje ga ne mo že do ći. Stal no ga ju ri u svo joj gla vi. Kao tog pro kle tog ri sa.

Onom sve će ni ku će no ge sra sti s po dom ako usko ro ne usta ne. A i on osje ća da mu je du pe odr ve ni lo. Pro kle te bo go mo lje. Od mrač nog do ba se ni je pro mi je ni lo mno go to ga. Pri mje ri ce, na klu pa ma ne ma vra ži jih ja stu ka! Ali su za to na smr di li vr hun ski. Pa met ni su oni. Uda­ra ju ta mo gdje naj vi še bo li – po pa ra ma i stra žnji ci.

– Ni je ti osta lo još mno go vre me na.– Ko li ko? – za pi ta sve će nik ne osvr ću ći se.– Pet na e stak mi nu ta. Ne ma pro ble ma, vo dim ja ra ču na.– A šta ako ne ko uđe u me đu vre me nu? – re če sve će nik.– Ne će. I za to smo se po bri nu li.– A ako po ku šam po bje ći?– Ti se ša liš? Me ni ne mo žeš po bje ći. Da se sa kri ješ ne znam ti gdje,

na ći ću te. Ti si moj za da tak. No sim dio te be, da se ta ko iz ra zim. – A ako te ubi jem?– Sve će ni če, iz ne na đen sam. Iskre no, ne mo žeš me ubi ti, sve i da

mi sliš ozbilj no, a znam da ne mi sliš. Pr vo, ja či sam od te be. Dru go, ja ne mo gu umri je ti.

– Da, pret po sta vio sam – sko ro se na smi ja sve će nik – A ako se be ubi jem?

– Olak šao bi mi po sao. Ma nje za či sti ti.Slič na pi ta nja su pri rod na. Lju di tra že iz laz. Pr vi put kad ga je ne­

ko pi tao, ni je se ni udo sto jio od go vo ri ti. Dru ga su to bi la vre me na.

12

Dea Paljević

Ko mu ni ka ci ja i ni je bi la ne ki pri o ri tet. Vre me nom su uvi dje li da ih raz go vor, ma ka kav bio, smi ru je ko li ko­to li ko. Sam zna ko li ko bi mu bi lo lak še da su s njim on da raz go va ra li. Do bro, mo žda i ne bi. Ne su­sre će čo vjek če sto br blji vog ri sa, ma ko li ko glji va lu da ra po jeo.

Ko zna o če mu ovaj raz mi šlja. Da kid ne? Da se de re? Da se obje­si? I jed no i dru go i tre će ga ni gdje ne bi od ve lo. Ne ma na zad. Tre bao je zna ti. Čim je pri stao na uslo ve do go vo ra, ob ve zao se na naj go ru mo gu ću vr stu kre di ta. Ali do bro. Da ju ti dva de set go di na da se na to po la ko na vik neš. Bi lo ka ko bi lo, lju di su za bo rav ni. Uvi jek bu du iz ne na đe ni. Kao: „Za i sta? Vi se to ga sje ća te?“ Da, glu per do, na rav no da se sje ća mo. Naj ve će pro mje ne se de ša va ju bez pret hod ne na ja ve. Čar po sla.

Usta de s klu pe. Pri đe sve će ni ku.– Je­je li vri je me?– Ti ho. Po ka zat ću ti ne što.S li je ve stra ne ol ta ra je sta jao ogro man or mar. U tom or ma ru je

sve će nič ka eska dri la dr ža la sko ro sav svoj re per to ar – sve tu vo di cu, har ti je, re zer vne mo li tve ni ke, kru ni ce, sli ke sve ta ca, ho sti je, bo go­slov ne za li he ta mja na (pro klet ni ci!) i ra zno ra zne ko je šta ri je neo p hod­ne za dr ža nje mi sa u slu ča ju da bu du od sje če ni od ostat ka svi je ta ra di, pri mje ri ce, Apo ka lip se. Ta kve stva ri se, re al no gle da ju ći, mo gu de si ti.

S unu tra šnje stra ne vra ta or ma ra je bi lo za ka če no ogle da lo. Jer, iako su sve će ni ci, mo ra ju iz gle da ti ma kar pri stoj no pred pu bli kom.

Otvo rio je vra ta.– Usta ni – re če mu. Sve će nik se po di že na no ge.– Pri đi, po gle daj i opi ši mi šta vi diš. Sve šta vi diš.Sve će nik se pri ma če ogle da lu. Sve će nik po gle da svoj od raz. Is pr va mu ne od go vo ri. Po tom je vri­

snuo. Da, po če lo je.– Da kle, šta vi diš?– Šta se de ša va?! – Opi ši mi šta vi diš.

13

Ispovijed

– Gdje mi je li ce?! NE STA JEM! Šta ra diš?! Za što ovo ra diš?!– Ne ra dim to ja, idi o te. Tvo je pra vo ja do la zi na vi dje lo.– O če mu pri čaš?! Ne ka pre sta ne!– Ne mo že pre sta ti. Do bio si li ce na lik svo jem. Sve što je si je na lik

ono me što si ne kad bio i što si mo gao po sta ti. Ali to je sa mo sli ka. Pri­vid. Ti si ne stao onog tre na kad si se tram pio za… za šta ono? Ne bit no. Sve su to glu po sti. Elem, ovu sli ku smo ti da li na kre dit. Ob zi rom na to da je kre dit is te kao, uzi ma mo ono što je na še na zad. Re ci kli ra mo.

– Pre sta ni! PRE STA NI!Sve će nik ni je mo gao shva ti ti. Do te tu rao je do ogle da la i upor no

zu rio u od raz ko ji je ne sta jao. Da, i on je znao ka kav je to osje ćaj. Od­ra zi su čud na stvar. Ogle da lo mo že da po ka že mno go to ga. Sa mo se tre ba do bro za gle da ti. Kao ovaj tu. Tre se se i na pre že da vi di ono če ga oči gled no vi še ne ma.

Pri ma če se sa svim bli zu ogle da lu. – Vi dim… vi dim – i ne sti že da do vr ši re če ni cu. Ogle da lo je usi sa­

lo po sljed nje od nje go ve ljud sko sti. Be ži vot no ti je lo klek nu pred or­mar i stro po šta se na pod.

Bi go to vo.Pri đe ti je lu. Sa že se i za gle da.– Sr ča ni. Mo že. Ta ko će mo.Po gle da u ogle da lo. Je li sa dru ge stra ne? Mah nu mu za sva ki slu­

čaj. Vi še se ne će vi dje ti. Osvr nu se. Je li osta vio šta za so bom? Ne. Sve či sto. Pro kle ti ta mjan. Fuj.

Kre nu la ga no iz me đu re do va. Ovo se na zi va bro dom? La đom? U ar hi tek tu ri? Ka ko ono bi ja še? Ne bit no.

Bi mu dra go kad je iza šao na sun ce. Pro kle ta bo go mo lja. Za pe­ći na re. Va ni je to pli je. Uvi jek se pi tao ko li ko li lju di če ka da po njih do đu. Ko li ko li će pu ta još po no vi ti ovaj sce na rio? Ad in fi ni tum. Gla­vo bo lja od ta mja na ni je po pu šta la.

Ko li ko li ca, to li ko bez u mlja. Još je dan bla go slov ove pro fe si je – čo­vjek po sta ne svje stan sve ga. To li ko da mu bu de muč no. Ali ne ka, ovi su sret ni. Ne zna nje je sre ća. Po ro di ce, star ci, dje ca, sve je po žu ri lo na

14

Dea Paljević

ovo var lji vo pro ljet no sun ce. Ni je lo še. A ni ko od njih ni ne slu ti da ta mo, na kra ju uli ce, u pe ći ni, le ži ti je lo sta rog cr kve nja ka – olu pi na od čo vje ka – ko ji bi sad dao sve na svi je tu da bu de na nji ho vom mje stu i bri ne nji ho ve bri ge. Da, nji ho ve, jer je na svo je sva ka ko već odav no za bo ra vio i ne bi ih ni pre po znao da ih opet su sret ne. Ih, šta ti je ži vot. Jed na sna žna ta mjan ska gla vo bo lja i šet nja po pro ljet nom sun cu.

Po žu ri hi sto rij skom uli com. Ka mo da lje? Ko zna.Ta jac. Ne sta de ga.

15

Du nja Obaj din

X89AS37

Kao i sva kog dru gog da na jed no ljud sko bi će ko je je čla no vi ma svo je za jed ni ce bi lo po zna to kao je di ni ca X89AS37 pro bu di lo se u svo joj bi je loj so bi ci ve li či ne de set me ta ra kva drat nih. Po što ni je ima­lo osje ćaj da po sto ji kao kon ti nu i tet tre nu ta ka ko ji či ne in te gri ra nu cje li nu po ve zu ju ći se kroz vri je me ni je se sje ća lo da se na isti na čin bu di sva kog da na, ili ba rem ni je bi lo si gur no da je ona oso ba ko ja se bu di bi lo ko jeg dru gog da na ista oso ba ko ja se pro bu di la da nas. Ta kve ga mi sli ni su ni naj ma nje bri nu le po što je bi lo pot pu no za o ku plje no tre nut kom. Tre nu tak je bio bi jel s pri mje sa ma gla di i po spa no sti. Na­kon još ne ko li ko bi je lih tre nu ta ka po tpu no je za bo ra vi lo po spa nost i usre do to či lo se na glad.

„Do bro ju tro X89AS37.“ Ogla sio se ne ki bes tje le sni glas. „Vaš da­na šnji iden ti tet je spre man. Mo lim vas da une se te pro pi sa nu ko li či nu ka lo ri ja i po tom sta vi te čip s iden ti te tom u svoj hard disk.“

X89AS37 za gle da lo se u bi je li zid tra že ći glas, ali je pri tom za bo­ra vi lo što tra ži. Glas ili ni je opa zio da je za bo ra vljen ili ga to ni je za­bri nja va lo jer se toč no po la mi nu te na kon nje go ve ob ja ve usred so be ma te ri ja li zi ra la plo či ca sa pro pi sa nih 2700 ka lo ri ja i čip. X89AS37 po­seg nu lo je za plo či com s na mje rom da is tra ži tu no vu po ja vu i pro vje ri da li je mo žda je sti va. U tom tre nut ku mi ni ja tur ni mag net na či pu po kre nuo se pre ma mag ne tu na me tal noj kon struk ci ji ko ja se na la zi la

16

Dunja Obajdin

na nje go voj ru ci. Ka da su se spo ji li po kre nuo se me ha ni zam ko ji je uvu kao čip u sa mu ru ku i me tal na kon struk ci ja je pa la na pod.

Alan je od jed nom po stao svje stan da je mu ško, da se zo ve Alan, da ima 33 go di ne, da ra di kao znan stve nik u S.I.I. kor po ra ci ji gdje pro iz vo di taj nu voj nu teh no lo gi ju, da je nje gov tre nu tač ni pro jekt rad na iden ti tet skim či po vi ma ko ji bi omo gu ći li da se oso bi is pro gra mi ra kom plet ni iden ti tet, da se na la zi u bi je loj so bi ci ve li či ne de set kva drat­nih me ta ra i da je de ener get sku plo či cu. Po stao je svje stan i svih svo jih ko le ga, nji ho vih ime na i iz gle da i nji ho vih za da ta ka u kom pa ni ji i na pro jek tu, po stao je svje stan svih teh nič kih de ta lja svo jeg po sla, iz gle da la bo ra to ri ja, kom pju ter ske so be i so be za sa stan ke, iz gle da svih do­ku me na ta na kom pju te ru i svih in stru me na ta s ko ji ma ra di, ali ni je bio svje stan ap so lut no ni jed nog do ga đa ja ko ji se do go dio pri je ne go se pro bu dio. Po što ni je znao da li se išta uop će mo glo do go di ti pri je ne go se pro bu dio i ni je bio si gu ran da li je pri je to ga po sto jao ni je mu se ni uči ni lo čud nim ne po sta vlja ti pi ta nja o pret hod nim do ga đa ji ma. Umje sto to ga se obra tio Isli, kom pju ter skom pro gra mu ko ji je tu da bi ga od veo na po sao i dao mu sve hor mo ne ko ji će mu na kra ju da na bi ti po treb ni da ga pri pre me za op ti mal no re ge ne ri ra ju ći po či nak, ta­ko zva ni XXZ ta ble tu ko ji ta ko đer pro iz vo di S.I.I.

„Isla, pri pre mi tran spor ta cij sku kap su lu i moj da na šnji ras po red.“ Ob ja vio je pra znoj so bi.

„Da go spo di ne.“ Uz vra tio je bes tje le sni glas.Na kon ne ko li ko se kun di zid se isto vre me no ras tvo rio i ne ka ko

neo bič no udu bio ta ko da se sa da u nje go voj sre di ni na la zi la po lu kru­žna na ku pi na spu žva stog ma te ri ja la ve li či ne od ra slog mu škar ca. Za­ko ra čio je u udu bi nu u zi du ko ji se za tvo rio iza nje ga i na kon krat kog vre me na je is ko ra čio iz iden tič ne udu bi ne ko ja se po ja vi la na jed nom pu no ve ćem, ali jed na ko bi je lom zi du.

„Zdra vo Bob.“ Re kao je mu škar cu u si voj ku ti ko ji je is ko ra čio iz udu bi ne kraj nje ga.

„Zdra vo Ala ne, ka ko si?“ Od go vo rio je Bob.„Do bro, a ti?“ Upi tao je.

17

X89AS37

„Ah, evo i Tammy.“ Re kao je Bob. „Zdra vo Tammy“Alan se okre nuo. „Zdra vo Tammy.“„Zdra vo deč ki, ka ko ste?“ Upi ta la je Tammy.„Do bro.“ Od go vo ri li su u sa vr še nom jed no gla sju.„Ni je li fa sci nant no ka ko svi uvi jek sti že mo u isti tre nu tak?“ Upi­

ta la je s osmje hom.„Za što bi to bi lo fa sci nant no?“ Bob ju je zbu nje no po gle dao.„Pa ono...mi sli la sam…pa valj da je to u bi ti i nor mal no.“ Re kla

je s in to na ci jom ko ja se ko le ba la iz me đu zbu nje no sti i raz o ča ra nja. „Valj da je nor mal no ako se po na vlja sva ko ju tro.“ Do da la je čvr šćim gla som.

Alan se ni je mo gao sje ti ti ni ti jed nog spe ci fič nog ju tra ka da su se njih tro je sa sta li pri do la sku na po sao, ni ti jed nog spe ci fič nog raz­go vo ra ili ne kog do ga đa ja ko ji se od i grao to kom rad nog da na, ali je znao da sva ko ju tro do la ze u isto vri je me i pro la ze istim hod ni kom od de be log pla vog sta kla ko jim su i sa da pro la zi li, pa je za klju čio da je to de fi ni tiv no nor mal no po na ša nje za njih tro je. U bi ti mi slio je da bi to po na ša nje bi lo nor mal no za bi lo ko ga tko bi se na šao na nji ho vom mje stu. Na tre nu tak je po mi slio na či po ve ko je raz vi ja ju. Za in tri gi ra­la ga je mo guć nost da is pro gra mi ra ju ne ko ga da ra di nje gov po sao. Znao je da je to već mo gu će, a kom pa ni ji bi bi lo pu no jef i ni je plus ri­zik da se kri ve oso be do če pa ju in for ma ci ja o ne kim od taj nih pro je ka­ta bio bi mi ni ma lan. Osje tio je da se mr šti. Ni je mu se svi đa la po mi sao da je za mje njiv, a još ma nje mu se svi đa la či nje ni ca da ga za mje nji vim či ni upra vo ona teh no lo gi ja ko ju je sam raz vio.

„Hej, Tammy, mi sliš li da bi is pro gra mi ra li ne ko ga da ra di naš po­sao?“ Iz go vo rio je što je ne haj ni je mo gao po lu­svje sno tra že ći raz u­vje re nje dru ge oso be.

„Od kud sad to?“ Tammy ga je po gle da la sa za bri nu tim iz ra zom. „Pa znaš da smo nas tro je raz vi li ovu teh no lo gi ju.“

„Ma znam to sa mo…“„Sa mo što?“ Uba cio se Bob.

18

Dunja Obajdin

„Sa mo, znaš, znam to, znaš, sa mo se ne sje ćam ni če ga spe ci fič nog, znaš…“ Re kao je po la ga no ža le ći što je uop će spo me nuo ne što ta ko ble sa vo i za bri nuo ko le ge. Bi lo mu je žao što je i po mi slio ne što ta ko glu po iako se ni je osu đi vao zbog to ga jer je znao da je ne mo gu će kon­tro li ra ti svo je mi sli. „Ali bi sva ko nor mal no ra slo ljud sko bi će tre ba lo bi ti u sta nju pro ci je ni ti ka ko će nje go ve ak ci je dje lo va ti na dru ge i su­klad no to me ih pri la go di ti.“ Pre ko rio je sam se be u mi sli ma.

„Kao če ga na pri mjer?“ Na sta vio je Bob dok ga je Tammy ti ho gle­da la.

„Pa na pri mjer ne sje ćam se ko ja nam je bi la na gra da za to po stig­nu će, sa mo se sje ćam da smo na gra đe ni, znaš.“ Re kao je i skre nuo po gled od Bo ba pre ma Tammy. Uči ni lo mu se da u nje nom za bri nu­tom po gle du pri mje ću je ne ku nje žnost što ga je do dat no zbu ni lo, ali i smi ri lo, a ta smi re nost ko ju je pri pi sao učin ci ma nje nog po gle da ga je opet zbu ni la pa je po gle dao u pod i pri mi je tio da se sa vr še no sje ća plo či ca na po du kao da je ov dje za i sta sva ki dan što ne po bit no do ka­zu je da je. Ni je da je za sta sum njao u to. U bi ti ni je ni stvar no mi slio da će ga ne tko za mi je ni ti ni ti mu je pa lo na kraj pa me ti da je on ne či ja za mje na. Raz go vor se sa mo ta ko glu po raz vio iz tre nut ka zna ti že lje i fan ta zi je spo je ne u slo bod nom to ku mi sli.

„Pa do bro, znaš da je to jed na od nus po ja va XXZ ta ble ta.“ Re kla je Tammy ne gdje iz me đu pi ta nja i iz ja ve. „ Da bi se op ti mal no re ge ne­ri rao mo zak se mo ra is pra zni ti od pre ja kih po dra ža ja što uklju ču je i ne ga tiv ne i po zi tiv ne stre so ve, a ta ko đer se pra zni od svih pe ri fer nih do ga đa ja ko ji ne pred sta vlja ju kon stan tu što uklju ču je bes po treb no zna nje i za star je le in for ma ci je.“

Znao je to. „Znam to.“ Re kao je. „ Sa mo sam to spo me nuo, ona­ko, znaš, us put…ni je da me to stvar no bri ne…“ Po gle dao ih je obo je u oči i na smi jao se. „Pre sta ni te me ta ko za bri nu to gle da ti.“ Re kao je ša lji vim i mo le ći vim to nom.

Usli je di la je ne u god na stan ka u ko joj je osje ćao pro cje nji vač ke po­gle de svo jih ko le ga. „Znaš, ako pre vi še ra diš ili ta ko ne što…“ Za po čeo je Bob.

19

X89AS37

„Da uzmem go di šnji i pre pu stim pro jekt va ma dvo ma. Ne ma šan­se! Pa da po ku pi te sve za slu ge ili da mi uni šti te sav rad jer znam da ste bes po moć ni bez me ne.“ Od re zao ga je gla sno, ovaj put agre siv ni je skre ću ći raz go vor na ša lu.

Upa li lo je. Tammy i Bob su se na smi ja li i na li ca su im se vra ti­li bez bri žni osmje si ko je su no si li pri je par mi nu ta. „Stvar no si nas za bri nuo na tre nu tak.“ Re kao je Bob. „Stvar no sam mi slio da si ozbi­ljan.“

„Za mi sli…da nas za mi je ne…Što ti sve ne ćeš smi sli ti Ala ne…“ Re­kla je Tammy kroz smi jeh.

„Ah, ali zbog te ma šte sam ta ko do bar znan stve nik.“ Na sta vio je u ša lji vom to nu osje ća ju ći da go vo ri isti nu.

„Mo gu će“ Tammy se još uvi jek smi ja la.Opet se osje tio zbu nje nim i sje tio se nje nog po gle da, ali već su

bi li par ko ra ka od zad njih u ni zu ve li kih me tal nih vra ta iza ko jih se na la zio nji hov la bo ra to rij. Bob je otvo rio vra ta i dr žao ih otvo re ni ma dok su Tammy I Alan ušli unu tra. La bo ra to rij je u bi ti bio so ba pu na kom pju te ra, ali je za raz li ku od kom pju tor ske so be u ko joj se raz vi­jao kod usred ove pro sto ri je na la zio su per­kom pju ter sa si mu la ci jom kom plet ne ljud ske osob no sti sa sta vlje ne od po da ta ka pri ku plje nih sa svih či po va ko ji su već u op ti ca ju. Nji hov je da na šnji za da tak bio te­sti ra nje no vog ko da ko ji blo ki ra di je lo ve osob no sti ko ji su ve zan uz osnov ne emo ci o nal ne re ak ci je. Glav ni cilj je bio raz voj či pa ko ji bi omo gu ćio voj ni ke bez stra ha, tu ge, ga đe nja ili slič nih re flek sa ko ji u bor bi mo gu bi ti opa sni. Ke mij ske sub stan ce ko je in hi bi ra ju re cep to re za du že ne za stva ra nje tih re ak ci ja već su odav no pro iz ve de ne i upo­tre blja va le su se u ko mer ci jal ne i voj ne svr he, ali ima le su od re đe ne manj ka vo sti. Iako ke mij ska re ak ci ja ni je po sto ja la struk tu ra lič no sti ju je an ti ci pi ra la i ako se ni je po ja vi la mo glo je do ći do psi ho ze, slo­ma lič no sti, apa ti je i ci je log ni za ne že lje nih po slje di ca. S.I.I. je od lu čio pro iz ve sti čip ko ji bi ne u tra li zi rao di je lo ve lič no sti ko ji se gra de pre­ko me đu od no sa ljud ske svi je sti i elek tro ke mij skih re ak ci ja ve za nih uz pri mar ne emo ci je. Te sti ra nje ko je je od re đe no za da na šnji po sao ti ma

20

Dunja Obajdin

tre ba lo bi utvr di ti ve zu mo ra la i emo ci ja. Pr vo su in hi bi ra li emo ci o­nal ne re flek se si mu li ra ne lič no sti su per­kom pju te ra, a on da su u nje ga uba ci li kod ko ji in hi bi ra mo ral. Pr vo su u kod si mu li ra ne lič no sti uba­ci li al go ri tam ko ji iden ti fi ci ra i blo ki ra sve di je lo ve ko da ekvi va lent ne ljud skim re flek snim emo ci o nal nim re ak ci ja ma. Za tim su po kre nu li pro gram ko ji nad gle da emo ci o nal ne re ak ci je ti me što utvr đu je ko li ko du go ma ši ni­oso bi tre ba da od go vo ri na pi ta nje i na taj na čin utvr đu­je ra zi nu zbu nje no sti ili ne la go de. U ide al nom slu ča ju ma ši na­oso ba od go va rat će od mah na sva po sta vlje na pi ta nja i to će zna či ti da je že lje ni dio lič no sti is klju čen. Tammy je na za jed nič ki ekran po kre tom ru ke pre mje sti la li stu pi ta nja i pro to kol ve zan uz sva ki oče ki va ni od­go vor, a Bob je na re dio Isli da im pri pre mi tri ka ve. Za jed no su pro šli kroz glav ne toč ke pro to ko la; ka ko bi lje ži ti od go vo re, ko ji su naj vje ro­jat ni ji sce na ri ji i ka da je po treb no pre ki nu ti te sti ra nje i pre mje sti ti se u kom pju ter sku so bu.

Za po če li su te sti ra nje.„Da li sma traš da je uboj stvo mo ral no?“„Ne.“„Da li sma traš da je uboj stvo ne mo ral no?“„Ne.“„Da li sma traš da je ne mo ral no ubi ti ne ko ga tko ti ni je uči nio ni šta

na žao?“„Ne.“„Da li sma traš da po sto ji raz li ka iz me đu mo ral no oprav da nog i

neo prav da nog či na?“„Na rav no da po sto ji raz li ka, ali ona je pot pu no ne bit na.“„Ko ja je va ri ja bla va žna za od re đi va nje bu du ćeg ti je ka ak ci je“Usli je di la je stan ka ko ju je po pra tio sig nal pro gra ma za nad gle da­

nje emo ci o nal nih re ak ci ja.„Za mi sli sce na rij u ko jem si vo đa voj ne po stroj be?“„Za što bi htio bi ti vo đa voj ne po stroj be.“„Či ni se da ne mo že mo in hi bi ra ti ci je lu mo ral nu struk tu ru lič no­

sti.“ Re kao je Bob.

21

X89AS37

„Iz ne na đe na sam da ni je re kao da je je di na bit na va ri ja bla nje gov vla sti ti pro bi tak.“ Do da la je Tammy.

„Moj vla sti ti pro bi tak ne bi me usre ćio“ Ogla si la se Lič nost.„Bu du ći tok ak ci je je be smi slen jer su sve va ri ja ble ili jed na ko be­

smi sle ne ili jed na ko smi sle ne. Ka ko god bi lo naj lak ši tok ak ci je je ne od re dit ni ka kav tok ak ci je una pri jed.“

„O, Bo že, ovo ni je u pro to ko lu.“ Ja uk nuo je Alan.Is klju či li su su per ra ču na lo i po kre nu li ras pra vu o dalj njem to ku

ak ci je.„Bi lo bi se naj bo lje vra ti ti u kom pju ter sku so bu.“ Bob je pred lo žio

s uz da hom.Alan se slo žio s njim. „Ova ma ši na vi še zvu či kao fi lo zof ne go kao

voj nik.„Zar ne mo že mo sa mo pro mi je ni ti par li ni ja ko da?“ Re kla je

Tammy. „Re ci mo da mu je glav na va ri ja bla na re đe nja ko ja do bi je.“„Ali što ako mu na re đe nja da je ne pri ja telj ili su na re đe nja ne pri­

klad na?“ Pi tao je Alan. „Mo ra mo is pro gra mi ra ti ci je li su stav pro cje ne šte te i ko ri sti, da kle mo ra mo unije sti va ri ja ble­kri te ri je i za to…Bo­že…“ Ja uk nuo je.

„Pa ta kve jed no stav ne pro ra ču ne mo gu na pra vi ti i pret hi sto rij ski al go rit mi.“ Uba cio se Bob. „To se mo že i u bi nar nom ko du…Mo lim te Ala ne, Tammy ima pra vo.“

„U bi ti taj dio je si gur no već u sa mom ko du sa mo je kon flik tu s ne kim dje lom lič no sti.“ Re kla je Tammy. „ To je stan dard ni Mills–Hu­bert kod ko ji se ko ri sti u pro ra ču ni ma voj ne tak ti ke.“

„Hmm. U pra vu si.“ Re ko je Alan. „Vje ro jat no je u su ko bu s ne čim ve za nim uz obi telj ili od goj. Po kre ni te ga opet, ali ovaj put in hi bi raj te i sje ća nja na sve in stan ce mo ral nog od go ja pri je ne go uba ci te no vi kod. Ja idem po još ka ve.“

„Mo žda da spo ji mo in hi bi tor ski kod sa no vim ko dom?“ Pi ta la je Tammy.

22

Dunja Obajdin

„Pre vi še kom pli ci ra no. Za to bi se stvar no tre ba li vra ti ti u kom­pju ter sku so bu.“ Do dao je Bob. „Za sad to sta vi u bi lje ške i po ša lji še fo vi ma na kra ju da na.“

„Imaš pra vo.“ Re kla je Tammy.„Ni kad ne znaš, mo žda im se ide ja i ne bi svi dje la.“ Alan je pri mi­

je tio s pri zvu kom ci ni zma. „Za što spa ja ti in hi bi tor me mo ri ja s in hi bi­to rom mo ra la? Mo glo bi sni zi ti pro fit.“

„O Bo že Ala ne.“ Tammy se na smi ja la pra ve ći se da ga ko ri. „Pa ne­ma mo iste stan dar de za tr ži šte i voj sku.“

„Sve je tr ži šte.“ Alan se na ce rio ne gdje iz me đu bla ge ogor če no sti i bla že nog ne ha ja.

Po nov no su po kre nu li su per­kom pju ter i po no vi li ru ti nu.„Ko ja je naj va žni ja va ri ja bla u od re đi va nju dalj njeg to ka ak ci je.“„Na re đe nja.“„Po sto ji li si tu a ci ja u ko joj ne bi pra tio na re đe nja?“„Da. Ako pra će nje na re đe nja na ru ša va šan se za uspjeh mi si je.“„Da kle uspjeh mi si je je naj va žni ja va ri ja bla u od re đi va nju dalj njeg

to ka ak ci je.“„Na re đe nja su naj va žni ja va ri ja bla.“„Ob ja sni“„Ako je uspjeh mi si je glav no na re đe nje on da je to va žni ja va ri ja bla

od svih dru gih na re đe nja, ali ako je na re đe nje da uspjeh mi si je ni je glav no na re đe nje on da je to naj va žni ja va ri ja bla.“

„Ovo je već bo lje“ Re kao je Alan.„Pre la zi mo na sje de ću fa zu?“ Pi tao je Bob.„Mo že.“ Alan i Tammy su se jed no gla sno slo ži li.Osta tak da na pro šao je bez ve ćih po te ško ća. Što su du lje ra di li to

im se po sao či nio lak šim, a ša le o voj ni ku­fi lo zo fu smje šni ji ma. Na kra ju da na su pod ni je li pri je dlog o na do pu ni ko da sa mo di fi ka ci jom stan dard nog pro to ko la za in hi bi ci ju oda bra nog aso ci ja tiv no­me mo­rij skog ni za sku pa sa de talj nim iz vje šta jem o is pi ti va nju. Na kon što su is klju či li svi je tla i za klju ča li vra ta kre nu li su pre ma zi du iz ko jeg su do­šli uju tro. Je di na stvar ko ja je u zgra di osta la bud na je bi la si mu li ra na

23

X89AS37

lič nost ko ja se ni kad ni je u pot pu no sti ga si la, ga si li su se sa mo ka na li kroz ko je se mo gla oči to va ti, ali ne i na pa ja nje, ka ko ju se ne bi ošte ti lo i za to da bi mo gla na sta vi ti stva ra nje aso ci ja tiv nih ve za iz me đu dje li ća in for ma ci ja, čvr šće ih in te gri ra ti i po sta ti so fi sti ci ra ni jom.

„Do bra ti je ta o fi lo zo fu­voj ni ku. Za pam tit ću tu.“ Tammy je re kla kroz bez bri žni smi jeh.

„Hva la“ Alan je po nov no osje tio zbu nje nost i la ga no je po cr ve nio, iako ni je to ga bio svje stan.

„Kad se sa mo sje tim ka ko si nas pre pao uju tro.“ Re kao je Bob.„Ra đe bi da se ne sje ćaš.“ Na smi jao se Alan.U zi du su se vr lo br zo po ja vlji va le po zna te po lu kru žne udu bi ne

is pu nje ne spu žvom ili ne kim slič nim ma te ri ja lom.„Čuj Tammy.“ Re kao je Alan„Da?“ Re kla je i za sta la, jed nom no gom već u kap su li.„Ma ni šta, re ći ću ti su tra. Vi di mo se.“ Re kao je i usko čio u kap­

su lu.„Vi di mo se.“ Čuo je jed no gla sni od zdrav pri je ne go su se vra ta za­

tvo ri la i od ni je la ga na zad u so bi cu.U kap su li je po mi slio na po sao ko ji ga su tra če ka i upi tao se da li

je to što on ra di mo ral no. Za klju čio je da ni šta u bi ti ni je ni mo ral no ni ne mo ral no ne go je sve ni jan sa si ve. Uosta lom on se ba vi teh no­lo gi jom, a ona sa mo po se bi ni je ni mo ral na ni ne mo ral na ne go su mo ral ni i ne mo ral ni lju di ko ji ju ko ri ste. Ako raz voj teh no lo gi je ko ja blo ki ra mo ral nu struk tu ru lič no sti omo gu ći bo lje pro cje ne voj ni ci ma ko ji se na la ze ne gdje na ne kom te re nu i mo žda im čak i spa si ži vo te on da je to de fi ni tiv no mo ral na upo tre ba. Ni je baš bio upu ćen u ra zno raz ne te re ne ali vje ro vao je da su voj ni ci i ge ne ra li mo ral ni lju di. U bi ti vje ro vao je da su svi lju di mo ral ni, vi še­ma nje. Čak i nje go ve ša le o še fo vi ma i tr ži štu ni su, u nje go vom mi šlje nju, is klju či va le tu di men­zi ju. Nje go vi še fo vi su lju di ko ji po ma žu sa mi se bi stva ra ju ći pro fit ta ko da po ma žu dru gi ma raz vi ja ju ći ko ri snu teh no lo gi ju ko ja spa ša va ži vo te. Mo rao je vje ro va ti u sve to jer u su prot nom nje gov ci je li iden­ti tet, ci je la sli ka ko ju ima o se bi i svom mje stu u svi je tu, sve nje go ve

24

Dunja Obajdin

vr li ne i ma ne ko je su ga na ve le da oba vlja taj po sao ko jim se ba vi, ci­je la nje go va osob na po vi jest ko ju je znao iako je se ni je toč no sje ćao, ci je li nje gov su stav vri jed no sti, sve to pa da u vo du. Znao je da mo ra vje ro va ti u to i za to je vje ro vao, ali je vje ro vao da je ta vje ra u pot pu­no sti ute me lje na i na či nje ni ca ma, a ne sa mo na nje go vim osob nim emo ci ja ma, po što su nje go ve emo ci je na sta le kao du gi niz pri la god bi i spe ci fič nih rje še nja na či nje ni ce si tu a ci ja u ko ji ma se na la zio. Znao je i da u to mo ra vje ro va ti jer ina če on ta kav ka kav je ni je ni šta vi še od ne po ve za nih is ku sta va i mi sli ko je se pod vr ga va ju tre nut ku, ni je in te gri ra na lič nost.

„Do bra ve čer Isla.“„Do bra ve čer go spo di ne. Mo lim vas da uz me te svo je XXZ ta ble te

i u ro ku od pet na est mi nu ta leg ne te u kre vet ka ko bi ima li op ti mal no re ge ne ra tiv ni po či nak.“ U zi du se po ja vi la udu bi na s me tal nom na­pra vom ko ju je Alan sta vio oko ru ke.

„Hva la Isla.“ Re kao je. „La ku noć.“„La ku noć go spo di ne.“Sli je de će ju tro je di ni ca X89AS37 pro bu di la se u svo joj bi je loj so­

bi ci ve li či ne de set me ta ra kva drat nih u tre nut ku ko ji je bio bi jel s pri­mje sa ma gla di i po spa no sti. Na kon par tre nu ta ka po spa nost je iz blje­di la pa se po če lo fo ku si ra ti na glad.

„Do bro ju tro X89AS37.“ Ogla sio se ne ki bes tje le sni glas. „Vaš da­na šnji iden ti tet je spre man. Mo lim vas da une se te pro pi sa nu ko li či nu ka lo ri ja i po tom sta vi te čip s iden ti te tom u svoj hard disk.“

X89AS37 za gle da lo se u bi je li zid tra že ći glas, ali je pri tom za bo­ra vi lo što tra ži. Glas ili ni je opa zio da je za bo ra vljen ili ga to ni je za­bri nja va lo jer se toč no po la mi nu te na kon nje go ve ob ja ve usred so be ma te ri ja li zi ra la plo či ca sa pro pi sa nih 2700 ka lo ri ja i čip. X89AS37 po­seg nu lo je za plo či com s na mje rom da is tra ži tu no vu po ja vu i pro vje ri da li je mo žda je sti va. U tom tre nut ku mi ni ja tur ni mag net na či pu po kre nuo se pre ma mag ne tu na me tal noj kon struk ci ji ko ja se na la zi la na nje go voj ru ci. Ka da su se spo ji li po kre nuo se me ha ni zam ko ji je uvu kao čip u sa mu ru ku i me tal na kon struk ci ja je pa la na pod.

25

X89AS37

Et han je od jed nom po stao svje stan da je mu ška rac, da ima 35 go­di na, da se zo ve Et han, da ra di kao pro gra mer za M. I.I kom pa ni ju gdje raz vi ja kod za ob ra du po da ta ka o po na ša nju po tro ša ča sa svr hom raz vo ja što uspje šni jih po slov nih stra te gi ja, da se na la zi u bi je loj so bi ci ve li či ne de set kva drat nih me ta ra i da je de ener get sku plo či cu.

26

An drea Ži gić Do le nec

SA MI CA

U pro šlo sti se pre for ma ti ra nje tvr dog di ska po ne kad pre po ru či va lo kao na čin ot kla nja nja ne kog ozbilj nog pro ble ma na ra ču na lu. Pre for­ma ti ra nje bi ri je ši lo pro blem, ali bi pri tom svi po da ci na ra ču na lu bi li iz bri sa ni.

„Kri va je“, re kli su. „Kri va je, vo di te je u sa mi cu.“ Osta lo ni je ču la, sve do tre ska te ških, me tal nih vra ta iza ko jih su je za tvo ri li. Sklup ča la se na kre ve tu i cvo ko ta la. Ču la je ka ko joj zu bi uda ra ju jed ni o dru ge. Sve osta lo bi la je ti ši na ko ja je ur la la, od bi ja ju ći se od ka me nih zi do va ne ka da šnjeg sa mo sta na. Sa mo go li zi do vi, je dan kre vet i jed na de ka, i je dan smr dlji vi ču ča vac. Bez to pli ne, bez gla so va, bez mo li tve ko ja je ne kad is pu nja va la ove pro sto re, pri je ne go su po sta li uz i šte, a ne ki ma i gro bi šte. Vo lje la bi kad bi joj mo li tva mo gla bi ti utje ha. Ža li la je za ko lje ni ma na žu lja nim od kle ča nja, ko je ni kad ni je ima la, i za mo no to­nim gla som či ta ča ko ji je po su dio svo ja usta Bo gu, ko jeg ni je slu ša la.

Sad je ču la ve čer nje zvo no. Ili joj se sa mo či ni lo. Ču la ga je kao gla­zbu. I kad je utih nu lo, još ga je jed no vri je me slu ša la kao je ku. A ono je od zva nja lo, i da lje je zvo ni lo u fa de outu, du go i da le ko. Ona ga je že lje la slu ša ti, hva ta la se za nje gov naj ti ši zvon, po ja ča va ju ći ga sa ma, za dr ža va ju ći ga što je du lje mo gla iz me đu stre me na i na kov nja. Pod­sje ti lo je na gla zbu ko ju je vo lje la, ko ju je čak i svi ra la. Kad bi htje la bi ti sa ma s Mon kom. Kad je bi la tu žna. Kad je bi la ži va za ko pa na. Kad je bi la svo ja vi še ne go ina če. I tad bi Blue Monk otvo rio u njoj sva vra ta i

27

Samica

pro zo re, pu stio u nju pro lje će usred zi me da je gri je, i da li sta, da bli­sta sa svje tlo ze le nim li šćem. A njoj bi ko ri je nje ra slo za jed no s ko som, mi ri šu ći na šu mu. Mi ri šeš na vla žnu ko ru dr ve ta, go vo ri li bi joj, a ona se sa mo smi ja la, ne go vo re ći im za što je ta ko.

Hra nu ko ju su joj gur nu li kroz ma len otvor na vra ti ma ni je oku­si la. Glad se sa kri la pred bo lom, a su ze pred stra hom od ne po zna tog. Do ju tra ni je za spa la, a ni je se ni ti bu di la. Bi la je na tro me đi sna, ne­svi je sti i ja ve, bez mo gu ćo sti da po mak ne dje lić svi je sti ili ti je la. Ni je bi la si gur na je li uop će bi la tu.

Uju tro su je tje ra li da usta ne. Uza lud, ti je lo je sa mo da lje le ža lo u istom po lo ža ju kao i si noć. A on da je po če lo ne sta ja ti. Na sta vi lo se i slje de ćih da na, dok je ta ko sa mo le ža la, po gle da za li je plje nog za vra ta. Da ni ma ni je vi dje la lju de ko ji su ula zi li u će li ju, na si lu joj gu ra li hra­nu u usta, po li je va li je vo dom, da va li joj in jek ci je tko zna če ga. Jed nog ju tra – mo ra da je bi lo ju tro, jer zrak je još bio vr lo svjež – okre nu la je gla vu pre ma pro zo ru, gle da ju ći ko ma dić ne ba. Tog ju tra ugle da la je ja to pti ca ko je je is pu ni lo pro zor ski otvor, vi so ko na ne bu. Ču la je zvuk nji ho vih kri la, ka ko raz mi ču zrak i ka ko im stru ji kroz per je. Let je spas, po mi sli la je. Ni je tra ja lo du go, ali je bi lo do volj no da se po­kre ne. Za tim i da ot pu že če tve ro no ške do vra ta i uzme žli cu ohla đe ne spla či ne od si noć. Sad bi ta ko ra do po pi la ša li cu ča ja uz kruh s ma sla­cem. Čaj i kruh s ma sla cem kao vo lja za ži vo tom.

Osje ća la je da je ne tko pro ma tra. Iako ni je vi dje la ka me re, bi la je si gur na da su tu. Usta la je na drh ta ve no ge. Li je va, de sna. Još jed nom li je va, i on da po nov no de sna. To će bi ti do volj no da stig ne do umi va­o ni ka. Spu sti la je ru ke i vo da je sa ma po te kla. Umi la se i ne ko li ko pu ta srk nu la vo du iz dla na. Na kon to ga, no ge je vi še ni su dr ža le. Do vu kla se če tve ro no ške do kre ve ta i sje la. Gle da la je vr ške pr sti ju kad su se vra ta otvo ri la. U sa mi cu su ušla dvo ji ca ili dvo je, ili mo žda dvi je – te­ško je bi lo od re di ti spol spo do ba ma u bi je lom.

„Ide te s na ma“, re klo je jed no od njih. Za pi ta la se ka mo. Zna ti že lja se po ja vi la kao još je dan do kaz vo lje za ži vo tom.

28

Andrea Žigić Dolenec

Po mo gli su joj da se smje sti u in va lid ska ko li ca, ko ji ma su je vo zi li do ma nje pro sto ri je, oda kle ih je po kret na tra ka od ni je la u dru gu pro­sto ri ju, ve ću, svje tli ju, bje lju, pro zrač ni ju. Pre mje sti li su je u er go nom­ski na slo njač, pri kop ča li na de tek tor la ži i ne sta li. Osta la je sa ma zu­re ći u bi je li zid. Ni šta se ni je do ga đa lo. Svje tlo i či sto ća su je smi ri va li. Za tvo ri la je oči, a kad ih je po nov no otvo ri la, is pred nje je sta ja la že na na smi je še nog li ca, ali le de nih oči ju, do tje ra na pla vu ša bez ukra sa.

„Na la zi te se u Cen tru za pre for ma ti ra nje“, ka že že na rav no ga gla­sa i rav nih pot pe ti ca.„Mo lim vas da toč no od go vo ri te na po sta vlje na pi ta nja.“

Udah nu la je du bo ko, s na mje rom da umi ri puls i da ga ta ko za dr ži. Po na da la se da je mo gu će pre va ri ti po li graf.

„Je ste li sprem ni?“ – upi ta la je is pi ti va či ca.Je dva pri mjet no je klim nu la gla vom. „Ko li ko vam je go di na?“„Tri de set pet.“ – re kla je ras pu klim gla som, ko ji se je dva pro bi jao

kroz gla sni ce, uspa va ne du go traj nom šut njom.„Je ste li uda ni?“„Ni sam.“„Ima te li dje ce?“„Imam.“„Ko li ko?“„Jed no.“„Zna te li za što ste ov dje?“„Ne.“„Va še pr vo sje ća nje.“„Mi sli te u dje tinj stvu?“ „Da“ – od go vo ri krat ko i su ho že na u bi je lom. „Kad su me na kon ope ra ci je kraj ni ka u bol ni ci pi ta li ka ko se zo­

vem.“„Ko li ko ste ima li go di na?“„Ne pu ne če ti ri.“„Što ili tko vas je naj vi še ob li ko vao u ži vo tu?“

29

Samica

„Ne znam, obi telj, op će ni to oko li na.“„Mo žda ne ki do ga đaj…“„Ni šta po seb no.“„Je ste li ima li sret no dje tinj stvo?“„Da.“„Što vas naj vi še usre ću je?“Za u sti da ka že di je te, ali se pre do mi sli. Ni je ga htje la spo mi nja ti u

ne če mu što se zo ve pre for ma ti ra nje ljud ske svi je sti. Ono ni je spa da lo ov dje. Ono je bi lo dio jed nog dru gog svi je ta.

„Gla zba“, od go vo ri.„Ka kva?“„Uglav nom jazz.“„Ko ju bo ju naj vi še vo li te?“„Ze le nu.“„Što bi ste ra di li, kad bi ste po nov no mo gli bi ra ti pro fe si ju?“„Isto.“„U ko jem di je lu pri ro de se osje ća te naj bo lje?“„U šu mi.“„Če ga se naj vi še bo ji te?“„Smr ti“, auto mat ski je od go vo ri la, iako to ni je bi lo toč no. „Što mi sli te, gdje je sa da va ša di je te?“Klin bo li za rio se u me ko tki vo že lu ca. Za to jer je pi ta nje do šlo od­

mah po sli je od go vo ra o smr ti. Za mi šlja la je ka ko joj se ot ku ca ji sr ca uspo ra va ju. Mir no je od go vo ri la: „Na si gur nom, na dam se.“

Kre nu la su kon trol na pi ta nja, na ko ja je od go va ra la auto mat ski s da i ne, sve dok pla vu ša ni je re kla: „Do bro, to bi bi lo do volj no za da­nas“.

Vra ti li su je u sa mi cu. Su tra su je po nov no do ve li na isto mje sto. Umje sto is pi ti va či ce,

po ja vio se ho lo gram šu me, za jed no sa zvu ko vi ma. Pra vim, stvar nim. I sve je bi lo stvar no, stvar ni je ne go u stvar no sti. I ona je bi la dio to ga. Vi še ni je bi la u Cen tru za pre for ma ti ra nje ne go usred šu me, okru že na dr ve ćem, gr mljem i zvu ci ma. Ni je mo gla pro ci je ni ti ko li ko je du go to

30

Andrea Žigić Dolenec

tra ja lo, ko li ko je du go to okru ži va lo, uvla či lo i pro ži ma lo. Že lje la je sa mo da tra je što du lje. A on da joj je po sta lo ja sno da nje zi na šu ma sa dr ži su bli mi nal ne po ru ke. Let je spas, po na vlja la je man tru u se bi, dok su je vo di li na trag u sa mi cu.

*****

Da nas, na kon šest mje se ci, dok gle dam ko ma dić ne ba iz sa mi ce, za lju blje na sam u ju tro. Iako sam ne kad naj vi še vo lje la noć. Bi la mi je uvi jek pre krat ka. Sad tra je du lje ne go bih že lje la. Ju tro, za raz li ku od ve če ri, bi stri um. Čak i kad je mut no i oblač no, kao da nas. Jer, ju tro je po če tak. Mo že bi ti i po če tak lo še ga. Ali i loš po če tak ba rem osta­vlja na du za do bar za vr še tak. Kraj ne osta vlja na de. On je ko na čan i ne mi lo sr dan. Ju tro je bla go, a noć je te ška i bru tal na. Iskre na i ne po­pra vlji va.

Da nas, kad sam za lju blje na u ju tro, že lim bi ti li je pa. Ne mi slim na cvjet nu ha lji nu, cr ve ni ruž na usna ma i bre skva ste obra ze, sjaj u oči­ma, bob fri zu ru i šti kle. Da nas sam li je pa iako mi je ko sa po si je di la i pro ri je di la se, iako mi se zu bi kli ma ju, iako imam sa mo če tr de set ki la i iz gri že ne nok te. I ne mam ogle da lo. Ali, da nas mi ni tko ne mo že od u­ze ti mo ju lje po tu, za pre te nu u tom ti je lu na či nje nom od lju ske, sla bi je od ora ho ve.

Ni je ti je lo ono po če mu nas pre po zna ju. Mi sli su te ko je nas ob li­ku ju. Po nji ma zna mo da smo mi. Za to sam od lu či la sa ču va ti što vi še mi sli i sje ća nja. Za pra vo, ni je to čak ni ti bi la od lu ka. Bio je to po riv za sa mo o dr ža njem.

Da nas, kad sam za lju blje na, ne sme ta mi čak ni ti to što znam da me pro ma tra oko ka me re. Taj ap surd da u sa mi ci ni sam sa ma, što u me ni po ja ča va že lju za sa mo ćom, bez oči ju ko je me mo tre i bez uši ju ko je me ču ju, još ju čer me je mu čio. Da nas mi to ni je va žno. Da nas mi je bit no da znam ka ko sam li je pa. Ho dam kao kra lji ca, smi jem se kao dje voj či ca, bli stam kao naj sret ni ja ne vje sta. Da nas sam sna žna kao dr­vo sje ča, kao svjet ski re kor der u ro nje nju na dah, kao al pi nist na kro vu

31

Samica

svi je ta, kao maj ka de se te ro dje ce. Mo ja sna ga je da nas ne u ni šti va kao to na pla sti ke. Da nas sam za lju blje na u ono što sam bi la, što je sam i što ću bi ti. Za lju blje na sam u sve svo je lju bav ni ke, čak i one lo še. One s ko ji ma je sve od po čet ka bio uza lud. Da nas sam za lju blje na u lju bav, pa bi la ona s ro kom tra ja nja.

Da nas ni sam sa mo že na. Da nas sam po nov no di je te. Igram se ško­li ce i ska ku ćem po ka me nim plo ča ma u po du, pa ze ći da ne sta nem na cr te. Da nas že lim bi ti di je te, ka kvo oni ni kad ni su bi li. Iz ma šta ti lut ke i ku će za njih, iz mi šlja ti ri je či ka kve sa mo dje ca zna ju. Po sta jem sve ma nja, sve dok se ne vra tim u maj či nu utro bu, ne tom uob li če na lju ba­vlju, za šti će na i ne do dir lji va.

Baš u tom tre nut ku otva ra ju se vra ta i vo de me u Cen tar za pre­for ma ti ra nje. Na zi du se po ja vlju ju fo to gra fi je iz mog fo to–al bu ma. Naj pri je dok sam bi la di je te, a on da i one iz vre me na pro šle lju ba vi, kad smo nas dvo je bi li jed no, pa kad smo nas tro je bi li jed no. Smi jeh na li ci ma i sre ća u oči ma. I pu no za gr lja ja. I Monk. Pro na šli su i nje ga, iako im ni sam o nje mu go vo ri la. Zna li su. Sve su zna li o me ni. Ne sta lo je i po sljed nje ilu zi je o to me da mo gu za dr ža ti ba rem i jed nu mi sao za se be. Sve su zna li. Uklju ču ju ći i mo ju na mje ru da se pre tva ram ka ko sam ne tko dru gi. Zna li su ci je lo vri je me. Ka ko sam glu pa.

Su ze su po te kle. Pu no su za ko je mi tre su ra me na. Je ca ji po sta ju gla sni, ras to plje no olo vo sli je va se niz obra ze. Gle dam fo to gra fi je, ko je se smje nju ju, isto vre me no že le ći da to pre sta ne od mah i da ne pre sta­ne ni kad. Vi še me ni je bri ga za su bli mi nal ne po ru ke.

Za šest go di na, kad iza đem, moj sin će ima ti osam i ne će me po­zna ti. Za šest go di na, mo žda i pri je, po stat ću za nje ga stra nac. Ipak, mo žda mi se sre ća osmjeh ne. Ako bu dem ima la sre će, mo žda umrem već su tra.

32

Ve dran Vo la rić

ČO­VJEK­KO­JI­JE­ZA­BO­RA­VIO­UMRI­JE­TI

Pri je 86 go di na

„Da kle, još jed nom vam se u ime ci je le re dak ci je ča so pi sa Te ško žu ti lo, za hva lju jem što ste pri sta li na ovaj in ter vju“, re kla je mla da no­vi nar ka sje de ći na su prot star ca u nje go vom dnev nom bo rav ku. „Ni je ma la stvar da ste tre nut no naj sta ri ja oso ba u či ta vom Hi vi ju. Do ne­dav no ste bi li tek tre ći na toj li sti, no ta da je na naj sta ri jeg pao kla vir na gla vu, a onog ko ji ga je na sli je dio po jeo je ti gar u zo o lo škom vr tu.“ Za sta la je i po gle da la u bi lje žni cu s pri pre mlje nim pi ta nji ma. „Mo že te li za po če tak na šim či ta te lji ma re ći po ne što o se bi.“

„Ro đen sam kao dru go, te ujed no i po sljed nje di je te obi te lji sred­njeg sta le ža“, za po čeo je sta rac. „Ne du go na kon što sam za vr šio sred­nju ško lu, za po slio sam se i ože nio. Po sli je smo su pru ga i ja ku pi li ovu ku ću. Ni smo ima li dje cu, a pri je tri go di ne ona je na ža lost pre mi nu la.“

„Ve o ma mi je žao zbog va šeg gu bit ka. Na še či ta te lje bi si gur no za­ni ma lo što ste sve ra di li ti je kom ži vo ta.“

„Bio sam vla ko vo đa. Usta jao bih u zo ru, vo zio put ni ke do okol nih mje sta i do ve če re se vra ćao do ma.“

„Shva ćam. Ne go, što ste to uči ni li da ste ova ko du go ži vje li?“„Pa…“ Sta rac se za mi slio. „Ni šta po seb no. Uglav nom što i svi dru­

gi.“ Vi djev ši do zu raz o ča ra nja na nje nom li cu, sta rac ni je mo gao ne go upi ta ti što ni je u re du.

33

Čovjek koji je zaboravio umrijeti

„Sve je u re du“, re kla je ona ti ho. „Sa mo mi je ma lo tu žno da či ta­vo to vri je me ni ste uči ni li ni šta po seb no. Ži vot vam je sa da iza le đa, a ni ste ste kli ni ka kvu osob nost, ni šta što bi vas odvo ji lo od osta lih. Va ša pri ča je na lik svim dru gi ma. Igra li ste po za da nim dru štve nim pra vi li­ma, ni ti se tru de ći pre kr ši ti ih ili im se ba rem su prot sta vi ti. Do slov no ste pu to va li vla kom po iden tič nim po sta ja ma, a po tom se vra ća li na onu po čet nu. I sa da ste ov dje sa mi. Na kon va še smr ti, svi jet će iz gu bi ti sje ća nja da ste ika da po sto ja li.“

Sa da šnji ca

1

S do la skom pro ljet nog sun ca, go spo din Ima no Pa pa no shva tio je ka ko je do šao tre nu tak da od lo ži de be le fa sci kle is pu nje ne slu žbe nim do ku men ti ma, ski ne ne u dob no odi je lo sa svo je ko že i po pr vi pu ta na kon dje tinj stva oku si mir no ću ži vo ta. Pre vi še je stre sa gmi za lo nje­go vom ko žom.

Grad mu je od u zeo svu vo lju za ra do snim ži vo tom. Je dva je če kao vi ken de ka ko bi od mo rio ti je lo, a pri je ne go se i sna šao, no vi rad ni tje dan već je bio pred vra ti ma. Ka da se uzme u ob zir da je bio ro đen pri je dva de set osam go di na, svi jet je ite ka ko mo gao bi ti za bri nut za da na šnje dru štvo.

Na kon što je s osmi je hom na li cu dao ot kaz, do nio je no vu ži vot­nu od lu ku – ne sa mo da se mo ra od se li ti od ro di telj ske ku će, ne go i na pu sti ti grad. Mje sto s vi so kim zgra da ma, mno go broj nim lju di ma i gla snim pro me tom ni je bi lo za nje go vu du šu. Sto ga je pre ko in ter ne ta pro na šao sa vr še no se lo u ko jem bi se mo gao pri mi ri ti i za po če ti no vo ži vot no po gla vlje. Či ni lo se da svi Ima no vi pu to vi vo de pre ma Hi vi ju. Je di ni pro blem ko ji mu se ne na da no na met nuo bio je po ma lo neo če­ki va ne pri ro de. Na i me, u či ta vo me Hi vi ju ni je bi lo ni jed ne ku će na pro da ji. On sam ni je imao do volj no no va ca, a ni vo lje gra di ti sve od te me lja. Že lio se use li ti u iz gra đen pro stor.

34

Vedran Volarić

De talj no se in for mi rao o svim sta nov ni ci ma se la u ko je se že lio pre se li ti. Ta ko je na i šao na nje mu ne po zna ta ime na ko ja su od ro đe­nja ta mo ži vje la, ali i na in for ma ci ju ko ja ga je ob ra do va la. Pro na šao je jed nu ku ću u ko joj je ži vio usa mlje ni sta rac. Ima na je od sa da za ni­ma lo sa mo jed no – ka da će taj isti umri je ti.

2

Sun ce je bi lo sna žno, obla ci ri jet ki, a vje tar blag ka da je Ima no na­po kon do šao u Hi vij. Mje sto mu je bi lo ljep še ne go na in ter net skim fo to gra fi ja ma. Pro na šao je ci lja nu ku ću, ko ja se smje sti la iz me đu vi so­kih kat ni ca, i po zvo nio na vra ta.

Ne ko li ko tre nu ta ka vla da la je ti ši na. Ne sa mo ona iz unu tra šnjo sti ku će, ne go i ona ko ja se pro sti ra la či ta vim se lom. Ima no se mo gao za­mi sli ti ži vje ti na toj lo ka ci ji. Od jed nom je za čuo ne či je ko ra ke s dru­ge stra ne vra ta, okre ta nje klju ča u bra vi, a po tom i škri pa nje tih istih vra ta.

„Do bar dan“, ra do sno je re kao mla dić, gle da ju ći u vla sni ka ku će.

Sta rac na su prot nje ga bio je oro nu li, pun pi je gi ca po li cu, će la ve gla ve i umjet nih zu bi. Rav no te žu je do ne kle odr ža vao po mo ću dr ve­nog šta pa, no po sto ja li su ve li ki iz gle di da bi sva kog tre na mo gao pa sti i po lo mi ti do slov no sva ku kost.

„Je ste li me pi ta li je li da nas do bar dan ili ste me sa mo htje li po­zdra vi ti s do bar dan?“ upi tao je sta rac hra pa va gla sa.

Ima no se na tren zbu nio. „Htio sam vas po zdra vi ti.“„Ah, ta ko već mo že. Iako ni je dan dan ne mo že bi ti do bar jer sva ki

dan ne tko umre.“„Sla žem se, no po sto ji i dru ga stra na me da lje – sva ki dan ne tko

no vi se ro di.“„To ne zna či da je dan do bar. Ali ne zna či ni da je loš.“ Sta rac se

za mi slio. „Vje ro jat no ne po sto je do bri i lo ši da ni.“ Skre nuo je po gled pre ma ne bu. „Ili su mo žda svi do bri i lo ši?“

35

Čovjek koji je zaboravio umrijeti

„Uisti nu ne bih znao“, re kao je mla dić. „Mo je ime je Ima no Pa pa­no. Sme tam li vas?“

„Ne, ne, ne… Ne sme ta te. Iona ko ni šta ne ra dim po ci je le da ne.“Zna ju ći raz log svog do la ska, mla dić se po čeo osje ća ti ne u god no.

Ka kav to čo vjek do đe po sje ti ti dru gog sa mo da bi vi dio ko li ko će ovaj još du go ži vje ti? „Či ni mi se da ipak sme tam.“

„Ka žem vam da ne sme ta te.“„Aha!“ Uz vik nuo je Ima no. „Sa da vam sme ta što sam vam re kao

da vam sme tam.“„Ne sme ta mi što ste mi re kli da me sme ta te, kao što mi ne sme ta

da ste mi re kli da me sme ta da me sme ta te.“Čo vjek s vanj ske stra ne vra ta je gla sno iz dah nuo i sleg nuo ra me ni­

ma. „U re du. Sa da ću oti ći.“„Oti ći?“ za ču dio se sta rac. „Ali tek ste do šli. Uđi te unu tra.“ Uspo­

re no je za mah nuo slo bod nom ru kom pre ma se bi. „Mo že mo se ma lo dru ži ti.“

„Je ste li si gur ni? Ovo je opa san svi jet. Mo žda sam pljač kaš ili čak ubo ji ca?“

„Ma ne bo jim se ja ni ko ga. Sa mo uđi te.“ Sta rac je kre nuo pre ma unu tra šnjo sti du gog hod ni ka. „Je sam li vam već re kao da ni šta ne ra­dim po či ta ve da ne?“

3

Sje li su za oma le ni stol u dnev nom bo rav ku. Ima no je kon stant no po gle da vao na o ko lo se be. Svi đao mu se pro stor i sve ga je vi še vu kla že lja da ku pi tu ku ću. U ku tu so be na la zio se ve li ki te le vi zor iz či jeg je zvuč ni ka do pi ra la gla sna gla zba tre nut ne re kla me na pro gra mu.

„Mo gu li sti ša ti?“ upi tao je gost.„Što ste re kli?“ Sta rac je po vi sio ton ko li ko su mu gla sni ce do pu sti­

le te se nag nuo pre ma su go vor ni ku. „Mo gu li sti ša ti?“„Što ka že te? Mo ra te bi ti ma lo gla sni ji, sin ko!“

36

Vedran Volarić

„Mo gu li…“ Ima no je od u stao od ri je či, za mah nuo ru kom po zra­ku te po seg nuo za da ljin skim upra vlja čem. Ni je mo gao pro na ći dug­me za sti ša va nje, sto ga je jed no stav no uga sio ure đaj.

„Ta ko je bo lje“, re kao je sta rac. „Što ste ono re kli da pro da je te?“„Ni šta ne pro da jem.“ Mla di će vi obra zi su se za ru me ni li.„Ko jim ste po vo dom on da do šli?“„Sa mo sam…“ Tra žio je na čin ka ko da mu ka že isti nu. „Sa mo sam

vas do šao po gle da ti.“„To je li je po od vas.“„Za pra vo…“ Ima no je gla sno iz dah nuo. „Do šao sam se in for mi ra­

ti u ve zi ove ku će. Na i me, že lim se pre se li ti ov dje, a va ša mi se gra đe­vi na či ni sa vr še na. Za ni ma me je ste li je volj ni pro da ti.“

„Pro da ti? Pa ja ži vim ov dje.“ „Go spo di ne…“ Mla dić je na glo za stao. „Ni sam mo gao pro na ći in­

for ma ci ju ka da ste ro đe ni. Smi jem li vas pi ta ti ko li ko ima te go di na?“„Go di na?“ Sta rac se za mi slio. „Uf… Mi slim da ću u stu de no me

na vr ši ti 166.“„Što? Ali… Ali to je ne mo gu će!“„Sa mo ma lo, sa mo ma lo…“ Ovaj je i da lje raz mi šljao. „Po gre šno

sam re kao.“„Na rav no da ste po gre šno re kli.“ „Ne u stu de no me, ne go u pro sin cu.“„Što?“ Mla dić se po nov no za ču dio. „Je ste li si gur ni? Ka ko je to

mo gu će?“„Ma vi di ti to“, re kao je sta rac ki ma ju ći gla vom te gle da ju ći u mr tvu

toč ku. „Upra vo sam ne što shva tio. Pro šlo je to li ko vre me na da ni sam ni…“ Sam je se be pre ki nuo. „Pri je mno go go di na ti je kom in ter vjua ko ji sam dao za ne ki ča so pis, shva tio sam da sam či ta vi ži vot pro veo igra ju ći po dru štve nim pra vi li ma. Ni sam uči nio baš ni šta po če mu bih se odvo jio od dru gih lju di. Bio sam bez li čan. Čo vjek bez oso bi na.“

„Čo vjek bez oso bi na?“„Da. Na kon što je no vi nar ka oti šla, obe ćao sam sa mo me se bi da

ne ću umri je ti dok ne uči nim ne što po seb no, ne što po če mu će me

37

Čovjek koji je zaboravio umrijeti

po vi jest pam ti ti. No ni sam se ni če ga mo gao do sje ti ti. Stal no sam uza­lud no raz mi šljao. Ka da bi mi do šla ide ja, su tra dan bi na te le vi zi ji sa­znao da se već ne tko to ga do sje tio. U ni če mu ni sam mo gao bi ti pr vi, po ni če mu po se ban. Bio sam sa mo još je dan pro sje čan čo vjek. To li ko sam raz mi šljao o to me da sam s vre me nom za bo ra vio umri je ti.“

„Za bo ra vi li ste umri je ti?“ Mla di će vo ti je lo se uko či lo. Ni ka da ni je čuo ni šta na lik to me.

„Zar ne shva ća te? Po mo gli ste mi! Do ovog tre na ni sam znao da sam ne svje sno uči nio ne što što si gur no ni je ni tko dru gi uspio.“ Sta rac se la ga no na smi je šio, is ka zu ju ći ti me svo ju žu tu pro te zu. „Na po kon sam po se ban po ne če mu. Vi še ni sam dio ma se. Po bje gao sam od pro­sječ nog dru štva!“

Ima no je i da lje bio zbu njen. Lo gi ka mu je go vo ri la ka ko je sta rac mo rao po mi je ša ti go di ne svog ži vot, ali bi lo je ne što u nje mu što mu je tvr di lo su prot no. „I što će te sa da uči ni ti?“

„Umri jet ću.“ Star če vo na bo ra no li ce osmjeh nu lo se od uha do uha. Za do volj no je le đa pri lju bio na na slo njač. „Sa mo mo ram još osmi sli ti na ko ji na čin. Ne že lim bi ti ubi jen, a ne smi jem se ni sam ubi ti jer vje ru jem u raj. Hm… Na ko ji na čin bih mo gao umri je ti?“ Sa­da se uozbi ljio i pri mio no vog raz mi šlja nja.

„Ja vam ne mo gu do zvo li ti da umre te.“„To se, sin ko, vas ne ti če. Vi iona ko že li te mo ju ku ći. Ne mam obi­

telj, pa je mo žda na kra ju i ku pi te.“„Ali ne mo gu ži vje ti s či nje ni com da sam vam po mo gao umri je ti.“„Gle daj te po zi tiv nu stra nu. Po mo gli ste mi shva ti ti da sam se su­

prot sta vio ži vo tu. Svi su mo ji pri ja te lji odav no na pu sti li ovaj svi jet, ta ko da ste od sa da slu žbe no vi moj no vi naj bo lji pri ja telj.“ Sta rac je uhva tio štap i po la ko ustao. „Sa da ću vas za mo li ti da oti đe te, a ka da se sje tim ka ko da umrem, ja vi te se već ne ko me, i slo bod no ku pi te ovu ku ću.“

38

Vedran Volarić

4

„Iz ne kog raz lo ga u ra ču na lu ne mam ni ka kve po dat ke o va ma“, re­kao je li ječ nik sje de ći za sto lom u svo joj or di na ci ji i gle da ju ći na su prot se be nje mu ne po zna tog star ca.

„To je ma nje va žno“, re kao je ovaj. „Bio sam po vre me ni pa ci jent pret hod ni ka va šeg pret hod ni ka. Već du go ni sam iza šao iz ku će, pa me zbog to ga ne po znaj te. Do šao sam vas za mo li ti za po moć. Uvje ren sam da sam po stao naj sta ri ji čo vjek u po vi je sti i sa da me za ni ma ka ko da umrem. Ima te li ne kih pri je dlo ga?“

„Što?“ Li ječ nik se uko čio. „Ja spa ša vam lju de.“„Gle daj te, tre nut no imam jed nu po seb nost. Ži vim već 166 go di­

na. No i dru gi su lju di ima li jed nu po seb nost, ne što po če mu su bi li dru ga či ji od osta lih. Ma te ma tič ki gle da no, sa da sam 1:1 s nji ma. A že lim bi ti po se ban me đu po seb ni ma. Shva ća te? Htio bih da me svi jet upam ti po čak dvi je po seb no sti. Za to bih tre bao ne ki ori gi nal ni na čin ka ko da umrem.“

„Go spo di ne, je ste li do bro? Je ste li mo žda ne što po pi li?“„Pred la že te mi da ne što po pi jem? Ne ke ta ble te? Ali to si gur no ne­

će bi ti ori gi nal no.“„Ni šta vam ne pred la žem. No ne mo gu s va ma raz go va ra ti na ta­

kav na čin.“„Ta ko zna či“, star ac je ner vo zno ki mao gla vom. „Ka že te da spa ša­

va te lju de, a me ni ne že li te po mo ći. U re du, u re du. Ne ka vam bu de ta ko.“ Po tom je raz o ča ra no iza šao van.

86 go di na po sli je

Go spo din Ima no Pa pa no use lio se u ku ću čo vje ka ko ji je ži vio naj du lje u po vi je sti čo vje čan stva. Jed no vri je me bio je za do vo ljan. Ubr zo se za po slio, ože nio i po stao otac dvo je dje ce; dje ča ka i dje voj­či ce.

39

Čovjek koji je zaboravio umrijeti

Na kon što su mu dje ca od ra sla i od se li la se, a su pru ga pre mi nu la, po vu kao se u mi ro vi nu. Od jed nom se osje ćao usa mlje nim. Vri je me je po la ko pro la zi lo, a on je sa mo sje dio is pred te le vi zo ra.

Jed nog da na ne tko mu je po ku cao na vra ta. Po seg nuo je za šta pom ko ji mu je po ma gao pri kre ta nju. Du gim hod ni kom do šao je do iz la za iz ku će, okre nuo ključ i is pred se be ugle dao ne po zna tog mla di ća.

Iako ga ni ka da ni je vi dio, bi lo mu je ne što po zna to u nje go vom po­gle du. Kao da ga je či tao po put otvo re ne knji ge. Po zvao ga je u unu tra­šnjost i po sjeo u dnev ni bo ra vak. Gost je uga sio gla sni te le vi zor ka ko bi se mo gli raz go va ra ti.

I da lje pro ma tra ju ći mla di ća, Ima no se do sje tio oda kle mu je bio po zna ti taj po gled, zbog če ga je znao i za što mu je ovaj do šao u po sjet. „Že li te mo ju ku ću, zar ne?“

Mla dić se za cr ve nio od ne u god no sti. „Ka ko zna te?“Sta rac je od mah nuo ru kom. „Bio sam već u tvo joj ko ži. Sve je to

div no i kra sno, sa mo ova ku ća tre nut no ni je na pro da ju.“„Ali že lim ži vje ti u Hi vi ju, a sve su dru ge ku će za u ze te“, gost je

zvu čao vi še očaj no ne go uz ne mi re no. „Vi ste naj sta ri ji čo vjek u se lu. Si gur no ne će te još du go ži vje ti.“

Ima no se na smi je šio od uha do uha. „Gle daj, sin ko. Ova ko sto je stva ri. Shva tio sam da mi je pro šao ži vot, a da sam igrao is klju či vo po dru štve nim pra vi li ma. Bio sam bez li čan čo vjek iz gu ljen u ma si. Du go već raz mi šljam što da uči nim ka ko bih bio po se ban. No zbog sta ro sti ne mo gu baš smi sle no raz mi šlja ti. Sto ga sam od lu čio da ne ću umri je­ti. Že lim po sta ti čo vjek ko ji je ži vio naj du lje u po vi je sti čo vje čan stva. Pro blem le ži u to me da ima jed na oso ba ko ja je sta ri ja od me ne. On je ujed no i pri ja šnji vla snik ove ku će. Vi še ne ži vi ov dje, ne go na ne koj pla ni ni. Ta mo sva ki dan raz mi šlja ka ko da umre na ori gi na lan na čin, a dok se on to ga ne do sje ti, ja ne smi jem umri je ti.“

SVRŠETAK

40

Alek san dar Pe tro vić

NA­PRA­VOM­ME­STU,­U­PRA­VO­VRE­ME

Ne bo nad Gra dom bi lo je sve tlo pla vo, bez obla ka bre me ni tih ne­iz go vo re nim taj na ma nje go vih sta nov ni ka. Da ni lo je išao uli com Po­sled nje re vo lu ci je, po vre me no upra vlja ju ći po gled na vi še. Obič no je še tao po sle za vr še nog po sla. Po iz la sku iz sta na, no ge su ga sa me vo di le istom pu ta njom. Do Glav nog tr ga, pre ko mo sta u No vi grad, na de sno Bu le va rom mu dro sti, na zad Mi le ni jum skim mo stom, po red dža mi je do Sa hat ku le. Usta lje ni ri tam ko ra ka i uli ce po zna te od ma le­na po ma ga li su mu da se usred sre di. Cr te ži ko je je tog da na po ku šao da iz se be iz vu če na be li nu pa pi ra uob li ča va li su se u smi sa o nu ce li nu. Pr vih ne ko li ko tre nu ta ka, dok ne bi iz bio na pla to tr ga, či ni lo mu se da je ono što je na cr tao pot pu na be smi sli ca. Ka ko je ho dao, sta vo vi su se me nja li. Ob i šav ši ne pra vi lan krug, ku ći se vra ćao rav no du šan, ali re šen da su tra po no vo dâ sve od se be.

Vo leo je svoj grad. U nje mu mu je bi lo naj u dob ni je da ži vi po stra­ni ono ga što se od nje ga oče ki va lo. Ni je mu za me rio čak ni ka da je po­čeo da se raz vi ja u prav cu ko ji mu se ni je do pa dao. Na je zdu ar hi tek­ton skih ču da, za šti će nih sta kle nim plo ča ma, oslo nje nih na zgra de sa ko jih su se kru ni la pro če lja, do če kao je pri lič no rav no du šno. Ka da je ne stao Ki no Kul tu ra, a od sta rih ka fa na osta la još sa mo po ko ja iz me đu pro daj nih la na ca ko ji su se nu di li jef i no ćom i ša re ni lom, shva tio je da do šlo vre me unu tar njeg sti da.

41

Na pravom mestu, u pravo vreme

Da ni lo se tru dio da po dr ži me snu za jed ni cu. Od la zio je u ma le du ća ne, ko ji su i da lje ne go va li lič ni od nos s kup ci ma. Ras tu ži va la bi ga sva ka za bra vlje na me tal na re šet ka s na le plje nom ozna kom Na pro­da ju. Vi đao ih je sve če šće. Ne sta ja le su ba kal ni ce, ga le ri je, ži vo pi sni ka fei. Nji ho va me sta bi za ne ko li ko ne de lja za u zeo ne ki od vla da ra uno sne jed no o bra zno sti, bri šu ći pro šlost i pre tva ra ju ći kom ši luk u još je dan zom bi kvart.

Za tvo ri li su čak i an ti kvar nu knji ža ru u ko joj je kao de te pro veo sa te pre li sta va ju ći ret ka iz da nja stri po va ko ja su ne re dov no sti za­la. Tru dio se da upam ti sva ko sen če nje tu šem. Iš či ta vao je re če ni ce u obla či ći ma dok ne bi po sta le deo nje ga. No vi vla sni ci po slov nih kva dra ta pro sto ru su je di no osta vi li istu na me nu. Dr ve ne po li ce za­me nje ne su jef i nim me tal nim sta la ža ma. Knji ge ko je su se sla bi je pro da va le pre me šte ne su u ma ga cin ili su bi le na sla ga ne po par ke tu s ve li kom ozna kom za po pust pre ba če nom pre ko njih. Mi ris re ci kli­ra ne har ti je na go nio ga je na ki ja nje. Od ta da, Da ni lo vi še ni je svra­ćao ta mo.

Pre la zio je Most je din stva. Za stao je na de lu is pod ko jeg se re ka be la sa la od pe ne tru de ći se da pre sko či ma le spru do ve. Oslu ški vao je huk če ka ju ći da mu uši is pu ni osve ža va ju ća ti ši na. Na sta vio je ka zda­nju In sti tu ta za isto rij ska is tra ži va nja. Tu je re dov no pra vio pre dah. Pro zo ri u pri ze mlju su, za vre me let njih da na po put ovog, bi li ši rom otvo re ni. S uli ce je, ako bi se pro peo na pr ste, mo gao da vi di šta se de ša va u kan ce la ri ja ma. Da ni la je zva nič na pro šlost sla bo za ni ma la, ali za to de voj ka u be loj ha lji ni, nag nu ta nad rad nim sto lom, je ste. Ko­vr dža vu ko su pro ša ra nu ri đim pra me no vi ma raz li či tih pre li va sku pi la je u pun đu, što je još vi še is ti ca lo nje ne obr ve ba kar nog pre li va. Tre­ba lo je sa mo da pri đe i za poč ne bi lo ka kav raz go vor. Je ste da pri li ka ni je sa vr še na, mo gao je da iz gle da kao ne ki ču dak ko ji vi če spo lja, ali u lju ba vi, kao i u sva kom ri zi ku, ve ći ulog zna či ve ći i do bi tak. Čak i naj glu plja re če ni ca bi la bi na pre dak u od no su na sva ko dnev no mu če­nje kroz ko je je pro la zio. Ipak, i ovo ga pu ta je sa mo ne mo zu rio u nju i ve li ki po ster Sa hat ku le na ko me je pi sa lo: U bu duć nost, sa da.

42

Aleksandar Petrović

De voj ka je ka ši či com pro me ša la sa dr žaj šo lje ko ja se na la zi la na sto lu i uze la je u ru ku. Ni je ju je do bro uhva ti la i ova je pa la na pod. Sa gnu la se da sku pi po lo mlje ne de lo ve i ba ci ih u kan tu. Okre nu la se da uzme dru gu i na tre nu tak ga okr znu la po gle dom. Da ni lo se za pi ljio u as falt i pro du žio da lje.

Za o kre nuo je za ugao i na sta vio uobi čaj nim pu tem. Ne ko li ko ula­za od če tvo ro sr pat ni ce u ko joj je ži veo, is pred iz lo ga već ne ko vre me za ka tan če ne biv še ga le ri je, sta jao je vi sok, mr šav čo vek, iz be lje ne ko se i ru me nih obra za. Ne zna nac je za kla njao sre di šnji deo sta kla iza ko ga se na zi rao iz lo žbe ni pro stor.

„Da ni lo, uđi te slo bod no, po gle daj te, si gur no će se na ći ne što i za vas“, re kao je ne po zna ti, na mig nuv ši mu de snim olov no si vim okom, što je još vi še is ta klo ne be sko pla vet ni lo le vog.

Da ni lo je po slu šao, a ta jan stve ni go spo din ga je sle dio. Pred nji ma se pro sti ra lo mo re fo to gra fi ja ko je su pre pla vi le pod. Ka da su za ko ra­či li me đu njih do pi ra le su im do po la li sto va. Li či li su na te le vi zij ske vo di te lje ko ji sa mo što ni su iz vu kli po bed ni ka na grad ne igre.

„Osta vljam vas u mi ru. Bi raj te po la ko, ne žu ri te.“„Ali, šta to ja uop šte tra žim?“„Zna će te ka da vas sli ka bu de pro na šla“, od go vo rio je be lo ko si i po­

vu kao se u zad nji deo pro sto ri je. Da ni lo je seo na pod pre kr stiv ši no ge u tur ski sed kao ka da je bio

de te. Za vu kao je ru ke u pr vo br da šce cr no­be lih fo to gra fi ja. Kli zi le su mu pod pr sti ma da bi na kra ju u ru ka ma osta la po jed na. Pa žlji vo ih je za gle dao. Mla di ći u tam nim ka pu ti ma is pred gim na zi je, otva ra nje ho­te la Eks cel zi or, za lju blje ni pa ro vi po red re ke, gu žva pa zar nim da nom u Sta roj va ro ši, po ro dič na šet nja Cen tral nim par kom.

Na jed noj od njih pre po znao je mu sa vi iz log sta re knji ža re u či jem su uglu po red ni zo va isto vet nih knji ga sta ja li uko ri če ni stri po vi la ki­ra nih ko ri ca. Is pred je sta ja la de voj či ca u be loj ha lji ni, tr ša ve ko se. De­snim ka ži pr stom upr tim u sta klo, po ka zi va la je ne što mu škar cu ko ji ju je la ba vo dr žao za le vu ru ku skri va ju ći pa tr ljak osa ka će nog pal ca u nje noj ša ci.

43

Na pravom mestu, u pravo vreme

Da ni lo je uzeo fo to gra fi ju i po ku šao da usta ne. Pro tre sao je utr­nu le no ge i la ga no kre nuo ka vra ti ma. Na nji ma ga je če kao do ma ćin, osme hu ju ći se.

„Ka ko vi dim, po tra ga je bi la uspe šna. Od li čan iz bor.“„Je ste, hva la. Dra go mi je što sam vas po slu šao. Ov de ima te pra vo

skri ve no bla go.“„Da, lju di vo le da vi de šta se de ša va lo u tu đim ži vo ti ma i pla te da

ih pri svo je ako im se uči ni da su bo lji od nji ho vih.“„Mi sli te da će po sao ići do bro?“„Si gu ran sam. Ne ra dim ovo pr vi put. Ključ uspe ha je u to me da

bu de te na pra vom me stu, u pra vo vre me. Da ose ti te ka da u po ten ci jal­noj mu šte ri ji že lja za pro me nom po sta ne ne iz dr žlji va.“

„Ko li ko sam du žan? Sa da ne mam nov ca kod se be, ali mo gu da vam osta vim broj te le fo na ili adre su.“

„Ne op te re ćuj te se ne va žno sti ma, kom ši je smo, su tra će mo to re ši­ti. Idi te, od mo ri te se, daj te se bi odu ška. Ni je ma la stvar do vr ši ti to li ki strip.“

Da ni lo ga je za ču đe no po gle dao, ali vi še ni je imao sna ge da po sta­vlja pi ta nja či ji će od go vo ri sa mo otvo ri ti no ve za pi ta no sti. Ose ćao se is pi je no kao po sle na le ta na dah nu ća ko je je obi ča va lo da kao se ve rac pro stru ji kroz nje ga osta vlja ći za so bom me ko inje po te lu i cr te že na ha mer pa pi ru.

Ku ći je sti gao gla dan. Oti šao je do fri ži de ra i na vra ti ma mag ne­tom pri čvr stio fo to gra fi ju. Iz va dio je ta njir sa osta ci ma ju če ra šnjeg ruč ka i seo za kom pju ter. Pro dr mao je mi ša i na ekra nu uspa va nog ra ču na ra po ja vi la se na slov na stra na ske ni ra nih ta bli stri pa. Pre le teo je na br zi nu sce ne. Pre o sta lo mu je još je di no da na pi še si nop sis.

Sat na Sa hat ku li go di na ma ne ra di, ali ba rem dva pu ta dnev no po ka zu je tač no vre me. Do tra ja li ve ne ci jan ski me ha ni zam de li mič no je za me njen di gi tal nim iz Fran cu ske. Sa da sat ka sni, sva ki dan dru ga či je, ne ogla ša va ju ći se. Mla da isto ri čar ka pro na la zi u za pi si ma pu to pi sca iz tur skog do ba pri ču da je ku lu ha dži Meh med–pa ša na pra vio da ču va grad i bu de nje gov va kuf ko ji će slu ži ti lju di ma. Sva ki kvar sa ta zna čio

44

Aleksandar Petrović

je da va roš upa da u unu tra šnji džep vre me na u ko me se ni šta ne de ša va. Iz tog sta nja gra đa ne je di no mo že da iz vu če iskre na lju bav dvo je mla dih ko ji se sret nu na tr gu is pod ku le. Ona sva ki slo bo dan tre nu tak pro vo di na ka me nom zi di ću pod sa tom če ka ju ći da se po ja vi pra vi. I on da se jed nog da na po ja vlju ju dvo ji ca. Isto ri čar ka ne zna za kog da se od lu či. Pro la zi kroz unu tra šnje su ko be, sta vlja ih na pro bu i na kra ju ipak do­no si pra vu od lu ku. Sat opet po ka zu je tač no vre me.

Po sle po nov nog či ta nja bio je za do vo ljan. Ni je mo gao da uoči bi lo šta što bi pro me nio.

Klik nuo je op ci ju za sla nje imej la i oti šao u spa va ću so bu. Su tra dan se pro bu dio do bro ras po lo žen. Po što ni je mo rao da ra di,

od lu čio je da ceo dan pro ve de na po lju, iako su obla ci već po če li da se na vla če. Fo to gra fi ju je sta vio u džep jak ne, za sva ki slu čaj. Po neo je no vac, ali ni je bio si gu ran da li će to bi ti do volj no. Ni su raz go va ra li o ce ni. Ipak, ono što ga je mno go vi še za ni ma lo bi lo je da sa zna ka ko ga le ri sta zna to li ko to ga o nje mu.

Ka da je sti gao do nje, ga le ri ja je bi la za tvo re na. Me tal ne re šet ke šti­ti le su spo lja šnje sta klo na či jem dnu je pi sa lo da je rad no vre me po če­lo pre vi še od sa ta. Da ni lo se pri bli žio i na tkri liv ši ru kom oči uve rio da unu tra ne ma ni kog. Seo je na ma li be ton ski ste pe nik ko ji je vo dio do vra ta. Iz va dio je ci ga re te. Dok je tra žio upa ljač, na tro to ar mu je is pa­la fo to gra fi ja. Po di gao ju je, obri sao ru ka vom i pa žlji vi je po gle dao. U iz lo gu knji ža re na la zi la se sa mo jed na knji ga pod u pr ta dr ve nim stal­kom. De voj či ce i mu škar ca vi še ni je bi lo.

Ustao je na glo i po sle tri ubr za na ko ra ka po čeo da tr či. Ni je pri­me ći vao lju de ko ji su se raz mi ca li pred njim. Za u sta vio se tek pred knji ža rom. Iz log je bio za tr pan knji ga ma šlja šte ćih na slo va. Dla no vi su mu se uža ri li, a vid no po lje mu se to li ko su zi lo da je imao uti sak da gle da kroz tu nel. Strip­sve ska la ki ra nih ko ri ca sa nje go vim ime nom i na slo vom oko ko ga se ko li ko ju če dvo u mio, sta ja la je u sre di štu, od­mah po red ku va ra pre sne hra ne. Is pod nje, na dre ča vo žu tom kar to nu pi sa lo je: no vo.

45

Na pravom mestu, u pravo vreme

Ušao je unu tra. Pro la zio je po red knji ga na sla ga nih kao ci gle. Nje­go va je bi la na kra ju re da best se le ra. Pri šao im je, obe ma ru ka ma šče­pao ne ko li ko pri me ra ka i is tr čao iz rad nje. Ni je se osvr tao na po vi ke.

Ule teo je u svo ju zgra du. Ste pe ni šte je bi lo ši ro ko i če tvr ta sto kao sa op tič kih var ki ve štih fo to gra fa. Na sta vio je da se pe nje. Na po sled­njem spra tu me tal na vra ta su vo di la na krov. Pri ti snuo je kva ku. Iz­gle da lo je da su za klju ča na, ali su iz daj nič ki za škri pa la. Gur nuo ih je svom sna gom. Otvo ri la su se, tre snuv ši o zid.

Rav na plo ča kro va bi la je pu sta. Da ni lo je do šao do ivi ce ogra de ko ja mu je do pi ra la do pup ka. Sta vio je stri po ve na nju i otvo rio pr vi. Br zo je okre tao li sto ve ko ji su mu se le pi li za pr ste.

Cr te ži su bi li nje go vi, ali se pri ča raz li ko va la. Za di vi la ga je ve ro­do stoj nost ko jom su bi le pred sta vlje ni pla vi i si vi pre liv oči ju dru gog mom ka ko ji se bo rio za de voj či nu na klo nost. Kao da ga je ovog tre­nut ka po sma trao tim po gle dom ko ji je bio pro dor ni ji na olov noj stra­ni. Sli ka ma je oži vlje na i ova krov na te ra sa na ko joj se na la zio. Bio je iskre no za di vljen sop stve nom ose ća jem za de talj.

Okre nuo je po sled nju stra nu. Do nji ka iš sa sto jao se od če ti ri sce ne. Pr va je pri ka zi va la ulaz u ga­

le ri ju. U dru goj je de voj ka ta la sa ste ri đe ko se sta ja la is pred iz lo ga dok ju je Da ni lo po sma trao sa kro va.

Dr že ći strip u ru ci iz vio se ka na pred, oslo niv ši se o le vu no gu ka­ko bi bo lje vi deo. Mla da is tra ži va či ca sta ja la je is pred iz lo ga za gle da na ka unu tra.

Na tre ćoj joj je vla snik ga le ri je po že leo do bro do šli cu pru živ ši joj de snu ru ku, na ko joj je sa da ja sno mo gao da vi di ka ko ne do sta je ve ći deo pal ca. U obla či ću je pi sa lo: „Da ni je la, uđi te slo bod no, po gle daj te, si gur no će se na ći ne što i za vas.“

Da ni lo se još vi še nag nuo, ka ko bi bo lje vi deo šta se do le de ša va.

Sat na ku li ogla si lo se jed no lič nim udar ci ma no vog če ki ća o sta ro zvo no.

Če trv ta sce na bi la je pra zna, ali je Da ni lo znao šta tre ba da do cr ta.

46

Ta ma ra Lu jak

IMI­TA­TOR

Od u vek je no sio skri ve ni ta le nat u se bi. Ni je smeo nji me da se hva­li i jav no ga pri ka zu je, ali uži vao je u či nje ni ci da je je dan i je din stven, ne po no vljiv. Ka ko ni je mo gao jav no da pa ra di ra svo jim ta len tom, što je naj vi še že leo, što bi mu naj vi še go di lo, ta ko je mo rao da ra di u taj­no sti. Bio je bog i ba ti na, bio je si la i sna ga, bio je čo vek iz sen ke.

Ka ko je bio spo jen di rekt no na Sve Mre žu, ko ja je, ka da je iz ro di la sa mu se be, po je la In ter net za ma nje od se kun de, a za tim na sta vi la da ra ste i ši ri se, umre ža va ju ći lju de i do mo ve na na čin na ko ji In ter net ni ka da ni je mo gao, ret ko kad je iz la zio na po lje. Po sao bi mu sla li krip­to va no, na je dan od tri bio­pri jem ni ka ugra đe na u sle po oč ni cu. Je dan je bio po slov ni. Dru gi je bio pri vat ni, ali ga ni kad ni je ko ri stio. Tre ći je bio si gur na lu ka. Po sled nje uto či šte. Kec u ru ka vu. Ka ko god.

Čim bi sti gla krip to va na po ru ka i le gla po za ma šna su ma nov ca na ra čun, od mah bi pri stu pao de ši fro va nju i pro u ča va nju za dat ka. Imao je sa mo dva da na na ras po la ga nju da se pri pre mi. Ni kad vi še, ni kad ma nje. Vi še – jer je sva ki za da tak, iako je zah te vao pa žlji vu i de talj nu pri pre mu, bio od iz u zet ne va žno sti i sto ga uvek ozna čen kao pri o ri te­tan, ma nje – te lo bi ga u su prot nom iz da lo. Ne ko ko lo u nje go voj gla vi bi lo bi spr že no, a gde bi on da bio?

Po da ci su uvek bi li isti: iz gled, ka rak te ri stič ne od li ke oso be u ko ju je tre ba lo fi zič ki da se pre o bra ti – na to mu je od la zio pr vi dan. Dru gi bi utro šio na iz u ča va nje pro šlo sti i na vi ka da te oso be, sa vla da va nje

47

Imitator

po kre ta, iz go vo ra, upe ča tlji vih iz ra za li ca. Pred kraj dru gog da na do­bio bi po sled nju in for ma ci ju – oba ve šte nje gde će se „pred sta va“ od­i gra ti, a po za vr še nom za dat ku do bi jao bi no vu krip to va nu po ru ku.

Obič no bi igrao lju de na vi so kim po lo ža ji ma ili jav ne lič no sti ko je su ima le ve li kog uti ca ja na ži vot lju di u Sve Po li su, vir tu el nom gra du u ko jem je sve vre me bo ra vio, a ko ji je imao ve li kog uti ca ja na stvar ni svet – od no sno ono šta je od nje ga osta lo, jer ni je vi še bi lo oso be ko ja ni je bi la pri klju če na na Sve Mre žu.

Ka da bi od glu mio ulo gu – pro me nu mi šlje nja, ide ja, va žnih od lu­ka po raz voj ze mlje, do ne še nih na još va žni jim sed ni ca ma, ka da bi se uve rio da je ulo ga do pri ne la pa du ve li kih mag na ta, po li ti ča ra, vla da, gra do va ili dr ža va, ka da bi se da kle uve rio da je do bro oba vio po sao, pri stu pao bi de ko di ra nju sle de će po ru ke.

Ta ko je na red sti gla i po ru ka o ano nim nom čo ve ku. Pr vi put se de si lo da ni je do bio pot pu ne po dat ke o oso bi ko ju je tre ba lo da imi ti­ra. Do bio je po dat ke o osnov nim, ali gru bim fi zič kim ka rak te ri sti ka­ma, sta ro sti, po lu, gra đi, ali sve dru go bi lo je oba vi je no ve lom taj ne. To mu se ni je do pa da lo. Ni je vo leo da ne zna. Ni je vo leo da se kri je od nje ga, ve li kog imi ta to ra. Je di nog imi ta to ra. Ono što bi sam od lu čio da ne zna – to je bi lo dru go, ali što se ti ca lo in for ma ci ja ko je su mu bi le po treb ne za rad – to je bi lo ne do pu sti vo. Pa opet, za in te re so vao se. Za ni ma lo ga je u ko ga je tre ba lo da se pre tvo ri, ko ga da „is ko pi ra“. I ko bi to mo gao da bu de, na ko li ko vi so kom po lo ža ju, kad mu ni je bi lo do zvo lje no do po sled njeg tre nut ka da sa zna?

Pr vi dan tre ba lo je da utro ši na pre o bra ža va nje u ne po zna tu oso­bu. To mu, me đu tim, ni je po šlo za ru kom, jer je iz mi nu ta u mi nut do bi jao raz li či te krip to va ne po ru ke: te ima du ga čak, te de beo vrat, te ima is ko la če ne oči, te pod bra dak, sad mu je jed na ru ka kra ća od dru­ge, sad ima dva raz li či ta oka u gla vi, sad je vi sok, sad ni zak, pa de beo pa pre mr šav, te se kla tio, te ge gao, te je vu kao jed nu no gu, te je po cup­ki vao, sad je imao ti ko ve, sad ni je, sad je žmir kao na jed no oko, sad... Pro me na ma ni je bi lo kra ja.

48

Tamara Lujak

Pa kao je na stao dru gog da na, ka da su po če le da pri sti žu in for ma­ci je o na vi ka ma, kret nja ma, ka rak ter nim oso bi na ma ne po zna tog čo­ve ka: sad je raz vla čio re či, sad ih je mu ljao, za pli tao je zi kom, gu tao, pa je na glo za muc ki vao, bio je grub, bio je neo te san, pro stak, ego cen trik, sa mo živ, po vu čen, sad je bio ohol, sad ner vo zan, psi ho pa ta, raz vrat­nik, koc kar, žen ska roš... Iz me na ma ni je bi lo kra ja ni kon ca.

Ni kad do sa da ni je imao ova kvih pro ble ma. Ni kad do sad se in­for ma ci je o ne ko me ni su me nja le, ni je dan put, a ka mo li ovo li ko pu ta, ova ko če sto i ta ko dra stič no. Po čeo je da ose ća za mor u ko sti ma, bol u mi ši ći ma, gla va mu je pu ca la, a sle po oč ni ca pul si ra la kao ni kad do tad. Mi slio je da će se ras pr snu ti. Ru ke su po če le da mu drh te od na­po ra ko ji je ula gao u pro me ne, ko le na su mu kle ca la, ose ćao je tre mor u mi ši ći ma. Sr ce je po če lo užur ba no da mu lu pa, po la ko je gu bio dah, gu šio se. Vr teo se ner vo zno po so bi, kao lav u ka ve zu, kao da je bio uhva ćen u stu pi cu. Ni šta ni je raz u meo. Šta se de ša va? Ko ga je to tre ba­lo da od glu mi, ko ga da od i gra, kad ni je mo gao da uhva ti mi ste ri o znu oso bu ni za gla vu ni za rep.

Na jed nom mu je si nu lo. Na jed nom mu je po sta lo ja sno kao dan. Sve je sta lo: i isk pre ki da no lu pa nje sr ca, i pa nič no gra blje nje va zdu ha, i bo lo vi u sto ma ku i pre sa mi ći va nje, i trn ci u le voj ru ci. Znoj je pre­stao da mu se sli va niz li ce, mi ši ći su mu se opu sti li, di sa nje umi ri lo. Ka ko je sa mo bio glup! Ka kav je sa mo ti kvan is pao! Ni je vi deo da lje od sop stve nog no sa! Bio je to li ko za lju bljen u se be, u svo ju ve šti nu da ni je vi deo ono naj o či gled ni je! Na la ga li su mu da imi ti ra sa mo ga se be, zna ju ći una pred da ne će us pe ti, jer ka ko je mo gao da is ko pi ra oso bu ko ja ni je ima la ni jed nu oso bi nu, jer ih je ima la na hi lja de? Ka ko je mo gao da od glu mi ne ko ga ko je u se bi sa dr ža vao vi še oso ba ne go što je mo gao da ih iz bro ji?

Od jed nom ga je pre pla vio pa ni čan, pa ra li šu ći strah. Ako je ovo znao – a ko li ko mu je sa mo vre me na tre ba lo da shva ti – on da su po­slo dav ci, lo gič no, to zna li da le ko pre nje ga. A ako su zna li – on da su se pri pre ma li da ga uni šte, da ga iz bri šu sa li ca ze mlje. Vi še im ni je bio po tre ban. Bi će da je od i grao sve po li tič ke ulo ge ko je je tre ba lo

49

Imitator

od i gra ti, iz gle da da je sme nio sve vla da re ko je je tre ba lo sme ni ti i uni­štio sve ne pri ja te lje ko ji su po sto ja li. I sa da je ostao sam. Po stao je ne pri ja telj. Ali ne bi lo ko ji, već ne pri ja telj broj je dan, jer je u se bi krio sve in for ma ci je, sve va žne, in kri mi ni šu će po dat ke, u se bi je no sio sve, ce lo kup nu isto ri ju sa vre me nog čo ve čan stva, ako se o ov ca ma ko je su plu ta le Sve Mre žom ta ko uop šte mo že go vo ri ti.

Ni šta mu dru go ni je pre o sta lo. Mo rao je da de la, i to br zo. Le va no ga se po kre nu la sa ma od se be. Na pra vio je drh tav ko rak. No ge su mu to li ko kle ca le da je po mi slio da su od sta kla i da će se sva kog tre na ras pr snu ti. Ni je imao mno go op ci ja. Ni je imao mno go re še nja. Po sto­ja lo je sa mo jed no, znao je to. Ono od če ga je stra ho vao od tre nut ka ka da je po čeo da se ba vi ovim, lu dač kim – sa da mu je to bi lo ja sno – po slom. Po kre nuo je sve po treb ne vir tu el ne toč ki će, po lu ge, ta ste re i dug mi će. Bi će mu ovo naj du ža i naj te ža ope ra ci ja u ži vo tu. Pre va­zi ći će sa mo ga se be. Ako pre ži vi. Za to mo ra br zo da de la. Is klju čio je pr vi bio–pri jem nik. Spr žio je sve po dat ke na nje mu, a da ni je ose tio ni bla gi ubod, ni bla gi tr zaj, pec ka nje, se va nje u mo zgu, ni šta. Sa mo pra zni na. Do ma lo pre je tu bi lo na mi li o ne, tri li o ne po da ta ka, a sad od jed nom, ni šta. Ta bu la ra sa.

Ka pi zno ja upa da le su mu u oči. Ni je imao vre me na da ih obri še, mi sli su mu le te le po vir tu el noj ta sta tu ri, bio je br ži od mu nje, od sa­me Sve Mre že. Bio je ju nak, bio je he roj, bio je bog. Po no vo je bio u se dlu. O, ite ka ko je ja hao. Uku cao je sve po treb ne ši fre, za tvo rio sve glav ne i spo red ne ka na le, spr žio sve po treb ne i ne po treb ne in for ma­ci je, pre se kao sve do vo de i iz bri sao sve iz se ća nja. Vi še ni je imao pro­šlost. Go to vo da vi še ni je po sto jao. Biv stvo va će sa mo ako bu de us peo da stig ne i do tre ćeg bio­pri jem ni ka, onog naj va žni jeg. Do si gur ne lu ke, po sled njeg uto či šta, ke ca u ru ka vu. Naj bit ni jih in for ma ci ja.

Ka da je do šao do tih vra ta, do tog ko ra ka, ni je znao ka ko da se po kre ne, ka ko da ih pre đe. Ko ju je in for ma ci ju tre ba lo spa si ti, ko ju svo ju ka rak te ri sti ku? Ko je on, šta je on? Ko je su mu glav ne cr te li ca, ima li li ce uop šte, ka kvi su mu pr sti, je su li mu ja go di ce me ke, vo li li uop šte svoj po sao, svoj ži vot, bo ri li se na stra ni do bra ili zla, za ko ga

50

Tamara Lujak

za pra vo ra di? Za dr ža vu, lju de iz sen ke, Sve Mre žu, se be? Ali ko je on? Šta je on? Po da ci sa tre ćeg bio­pri jem ni ka po ka za li su se uza lud nim, ne po u zda nim. Ni je vi še mo gao da ve ru je ni sa mo me se bi, shva tio je to. Vre me je pro la zi lo. Zno jio se. Štu cao je. Pod ri gi vao. Mi ši ći su po­no vo po če li da se ko če od na pe to sti, mo zak ni je vi še hteo da ga slu ša. Sti snuo je ša ke u pe sni ce. Pre lo mio. Čuo je do bo va nje u mo zgu, ose tio ih je da do la ze. Ose tio je ka ko bur gi ja ju, tra že vra ta da uđu unu tra, ali ne mo gu. Spa lio je oba mo sta ko jim se do nje ga do la zi. Za ovaj tre ći ni ko ni je znao.

Pri ti snuo je vir tu el ni ta ster u mo zgu i iz bri sao i po sled nje tra go ve se be. Vi še ni je po sto jao. Sad stvar no ni je bio ni ko i ni šta. Ni je imao ime, ni je imao pol, ni je imao od red ni cu, oso bi nu, ni je imao ni šta, do go li ži vot. Ta bu la ra sa, eto to je. A ako je to, ako je pra zan i beo, on da mu je po treb no ne što či me će se is pu ni ti. Ose ća nja, is ku stva, že lje, uku si. Pa do bro, po mi slio je, mo glo je da bu de i da le ko go re, mo gao sam i da ne po sto jim. Ova ko bar imam ne ke šan se. Spa liv ši i po sled nji bio­pri jem nik uni štio je je di nu ve zu sa Sve Mre žom. Od se kao je se bi sva ku pri stup ni cu, ni kad vi še ne će mo ći da joj se vra ti. A i ko me, če­mu? Sa da je bio sam, sa da je bio svoj. Tre ba još sa mo da za ko ra či u ne po zna to, u ono če ga se pri bo ja vao ce log svog ži vo ta – u re al ni svet – pa ka ko is pad ne.

51

Er vin Mu ja ba šić

CR­TAČ­PRI­ČA­

Pro dro ma

Čo vjek ko ji le ži na dr ve nom po du svog stu di ja – i na či jim usna ma je iz li ven krut i otu žan osmi jeh – zo ve se An gus McNe illy.

Ni je mr tav. Na pro tiv, vr lo je živ. Tre nu tač no, ovo je nje gov naj ve ći pro blem.

1. Pr va gra fič ka no ve la ko ju je An gus McNe illy na pi sao i ilu stri rao

bi la je o čo vje ku ko ji je obi čan upra vo ko li ko je dan čo vjek uop će i mo že bi ti obi čan, i ko ji ži vi ne za ni mljiv i bez li čan ži vot, upra vo ko li ko je je dan ži vot u svo joj kraj no sti i mo gao bi ti bez li čan i ne za ni mljiv – uma ra ju ći i bez ero sa, ar gu men ti ra la je zva nič na kri ti ka, ni ma nje ni vi še ne go je to este ti ka An gu sa McNe illyja.

Mo žda bi nam svi ma – bio je iskren za klju čak lju di ko ji po zna­ju umjet nost i dru ge lju de – uči nio ve li ku uslu gu, uko li ko se go spo din McNe illy pre sta ne ba vi ti cr ta njem pri ča, jer mu je za ova ko ne što (iako, tek na tre nut ke, po ka zu je po ne što gra fič ke umje šno sti, do mi šlja to sti i zna nja) po treb na jed na!

An gus ni je že lio bi ti ori gi na lan ili pa ko stan uči niv ši ovo; za pra­vo, bio je uvje ren da je ta kvu pri ču, u ko joj se de ša va ni šta, bar ni šta

52

Ervin Mujabašić

oso bi to, i ko ja ne po či va na kon ven ci o nal nim prin ci pi ma dra me (jer ne sa go ri je va unu tar su ko ba, već sta ti ke), ne ko pri je nje ga već za si gur­no is cr tao i is pri čao; čak šta vi še, ni je bio ka dar vje ro va ti da je i mo glo bi ti dru ga či je.

Svo je ne­ju na ke je ubi jao na kraj nje jed no sta van na čin, ukla nja ju ći sva ku ne u o bi ča je nost i bi zar nost ko ju je smrt, ko li ko god da je si gur­na, iz vje sna i sve pri sut na u nje go vim pri ča ma ima la bi ti, ika da i mo gla po vu ći sa so bom. Umi ra li su od sr ča nog uda ra dok su, ne sum nja ju­ći u bi lo šta, gle da li svo ju omi lje nu emi si ju o en de mič nim bilj ka ma, umi ra li su od di ja be te sa sa mr va ma tre će ra zred nog kek sa u uglo vi ma usa na, he pa ti ti sa c, ra ka doj ke, lu pu sa i cr va u kr vi. Umi ra li su od ne­do stat ka mi sli. Od ne do stat ka se be. Umi ra li su čak i od do sa de.

Kće ri i si no vi An gu so vih no ve la su bi li sa mi, trud ni, sa su pru žni­kom, bez dje ce, gu bi li su ko su, pi li su mli je ko iz rav no (is klju ču ju ći pre ci je nje nog po sred ni ka) iz kar ton ske ku ti je, mr zi li su svo ju dje cu, gla sa li su na lo kal nim iz bo ri ma sa psov kom na usna ma, če ka li su u re do vi ma za pla ća nje mje seč nih ra ču na za gle da ni u po ti ljak i pr lja­vi oko vrat nik ko šu lje oso be is pred, te me lji to su skra ći va li svo je no­žne nok te sva kih de set, a one na ru ka ma sva kih se dam da na, do bi va li su ni ske pla te, na pa de pa ni ke i lo še sa vje te, bi li su aler gič ni na do dir har ti je i dru gog ljud skog bi ća, na tek ku plje nim ja ji ma pro na la zi li su bi je lo–ze le ne kra ste ptič jeg iz me ta, pa ti li su od hro nič nog za če plje nja cri je va i ne do stat ka ori gi nal no sti, vo lje li su svo ju ka fu pi ti sva kih po la sa ta, bi li su krat ko vi di i pa ti li su od ast me, vo lje li su za blu de, pr že­no me so, bi je li še ćer i sa mo jed nu vr stu sa pu na, bri sa li su pra ši nu s kr pa ma ko je su bi le na to plje ne vo dom, pa stom za po li ra nje dr ve ta i oba mr lo šću, na sto ja li su iz rav na ti bo re na li cu, bro ja li su ko ra ke od ku će do auto bu sne sta ni ce, i od sta ni ce do mje sta na ko jem su ra di li, ku po va li su za mr znu to po vr će i no ve ci pe le sva ko pro lje će, ma stur bi­ra li su u jav nim to a le ti ma i is pred mo ni to ra svog ra ču na ra, mje ri li su svo ju te ži nu je dan put tjed no uvje re ni da ne što ni je u re du sa va gom, re ci kli ra li su sta kle ne bo ce i alu mi ni jum, go di na ma su je li istu hra nu

53

Crtač priča

i pra li zu be sa mo uju tro, po ne kad su pi ša li krv, po ne kad su pi ša li ze­le no, bo ja li su se lje ka ra, mra va, za lu ta lih pa sa i vi so kih zgra da, po ne­kad su sa ti ma gle da li u ne bo i če ka li ki šu.

Po ne kad su sa mo če ka li. Ni su zna li šta i ko li ko du go će če ka ti, ali su če ka li.

Li ko vi An gu sa McNe illyja su ži vje li i on da umi ra li ta ko ti ho, apa­tič no i pa siv no da je efekt ko ji su pro iz ve li nji ho vi ži vo ti bio bru tal­no opre čan: či ta o ci su ti ši nu An gu so vih gra fič kih epi zo da vr lo br zo kre nu li sma tra ti uli sej skom di men zi jom zvu ka – pre ci zni je, sma tra li su je kri kom utih nu log čo vje ka ko ji se na po kon od lu čio pro bu di ti iz na met nu te pa ra li ze, i uči ni ti ne što vr lo kon kret no.

Ni su zna li šta je ovo kon kret no, ali su zna li da je ne što i da je vr lo.

2.

An gus McNe illy je od tre nut ka kad je ro đen bio bi će ko je je vo lje lo jed no stav nost, pa je već pr vog da na usmje rio svo ju ener gi ju pre ma ne če mu što ni je bio plač; pre šao je na i me pre ko ovog su lu dog obi ča ja i iz rav no se na smi jao svo joj maj ci (tek je ka sni je do znao da je u tom tre nut ku nje go va maj ka već bi la po pri lič no mr tva, i da se ga lant no smi je šio svo joj ba bi ci, že ni ko ja ga je iz vu kla u ovaj svi jet, i ko ja je pak, s ob zi rom na okol no sti i svo ju ka te ki zmič nu mo ral nu pod lo gu, ovaj nje gov osmi jeh pro tu ma či la kao ne sum nji vi na go vje štaj i do la zak an ti kri sta), na u čiv ši naj vr jed ni ju lek ci ju od svih – spo znao je da svi­jet uop će ni je kom pli ko van, jer u sva kom tre nut ku po sto ji red, po sve prost i pre di van, uza ja man od nos uzro ka i po slje di ce. Upra vo je zbog ta kvog po gle da upe re nog ka svi je tu ne što ka sni je imao pri mi je ti ti da i umjet nost ne smi je bi ti op te re će na s bi lo či me što je iz van tog sa že tog i škr tog fi lo zof skog kon cep ta.

An gus je pre zi rao me ta fo re i ana lo gi je ko je su ve li ča le i pro pi nja le čo vje ka u ima gi na ci ju ko ja je ovom bi la pro tu na rav na i ka rak ter no da le ka, pre zi rao je, za pra vo, me ta fo re i ana lo gi je uop će; iskre no je ci­je lim svo jim bi ćem mr zio pre u ve li ča va nja, iro ni je, po u ke i ale go rič ne

54

Ervin Mujabašić

la ži: mi to ve i le gen de na spram ko jih su nje go ve pri po vi je sti bi le an ti­ti je lo, pro tu o trov i isti na.

Gnu šao se ilu zi je ko ju su oda bra ni – ka ko su se be na zi va li – uzi­ma li za pa tos, sve ti nju ko ja je, na vod no, ne raz dvo ji vo po ve zi va la njih pro ma tra če i umjet nost u sim bi o zu ko ju su bi li dr ski us po re di ti sa Smi slom i Pra ra zlo gom; gnu šao se ove dvo lič no sti upra vo jer je bi la jav na, i to je bio – sma trao je An gus – njen pa ra doks: on ni je ne gi rao pa tos, već je nje zi nu (sma trao ju je žen stve nim bi ćem) lo mlji vu ezo te­rič nost uzi mao za unu tar nju bla go dat ko ju je dan lju bo mor no ču va, i tru di se sa svim si la ma da dru gi ma osta ne iz van do se ga: sa mo nje gov pri vi le gij; ovo je zna či lo – čvr sto je da lje vje ro vao An gus McNe illy – da je dan po zna je sop stve ni, ne po no vlji vi pa tos, i za to je ne mo gu će da ovaj osje ćaj bu de op će nit i ne–li čan.

Raz log zbog ko jeg je An gus McNe illy pre zi rao ko lek tiv nu in sti­tu ci ju pa to sa, bio je raz log zbog ko jeg je plju vao i na in sti tu ci ju bo ga.

Da le ko od to ga da ni je mo gao pod ni je ti iz gled ljud skog ti je la, An­gus je mo žda čak i ja či osje ćaj mr žnje otvo re no is ka lji vao pre ma por­tre ti ma kao pod­vr sti i kva zi u mjet nič kom sred stvu; ni je mo gao za mi­sli ti bi lo ka kvu smi sle nu ve zu iz me đu umjet no sti i fi zič ke pre sli ke li ca i ti je la (i ovu svo ju oso bi nu ni je sma trao za sla bost), ili čak svr ho vi tost s ko jom bi jed no na bi lo ka kav na čin oprav da lo ovo dru go.

Stra ni ce ko je su pi sci po pu nja va li be da stim i ba nal nim opi si ma lju di – i da le ko ba nal ni jim odje će ko ju su ovi no si li po vrh svo jih jed­na ko be da stih tje le sa – na la zio je su vi šnim i za star je lim, a ulje ne sli ke na ko ji ma su lju di umet nu ti u oči to ne u god ne po lo ža je, i tek zbog po lo ža ja sa mog, na go ni le su ga na iz van red ni osje ćaj um ne ne la go de, sli čan ono me ko ji su vr lo vje ro vat no osje ća li i mo de li za can va se po­kraj ko jih je ho ti mič no ili slu čaj no bio pro šao.

Sa mo je u gra fič koj no ve li – ta mo gdje su ri je či bi le sli ke, a sli ke ri je­či – i ni gdje dru gdje, An gus McNe illy mo gao oži vje ti i oku si ti ma gič ni sin kre ti zam ovo ga dvo ga, spoj ko ji ni je do zvo lja vao su vi šnu i pri mi­tiv nu na ra ci ju, ni ti je pra vio ustup ke ap sur di ma i ne raz ja šnji vo sti ma

55

Crtač priča

u ko je su, sli ke i ri je či po na o sob i za jed no sa svo jim stva ra te lji ma, ne­pre sta no za pa da li.

3.

Ti je kom slje de će dvi je go di ne nje go ve gra fič ke an ti pri če do sti gle su mit ske pro por ci je, i vr lo br zo An gus McNe illy je bio kult ni autor či ji su ge nij sup kul tu re i ur ba na ge ri la po što va li, vo lje li i kla nja li mu se. Lju di su te to vi ra li an gu sov ske gra fič ke isječ ke i ci ta te na svo ja pr sa, dla no ve, i na svo ja li ca, i po tom da ni ma iz la ga li ti je la­cr te že u Na­ci o nal noj škot skoj ga le ri ji mo der ne umjet no sti i iz ra ža ja; nje go ve su no ve li stič ke ko men ta re či ta li u sku pi na ma, u ka fa na ma, u pra znim par ko vi ma i na pu šte nim ku ća ma, mr mlja ju ći ih se bi is pod bra de kao mo li tvu, i tre su ći se u vr to gla vom i za ra znom tran su po put drev nih der vi ša; no vo na sta li ro di te lji su da ri va li svo joj dje ci ime na i pod­ime­na li ko va iz An gu so vih gra fič kih no ve la, bez u vjet no vje ru ju ći u nji ho­vu me si jan sku i is cje li telj sku moć; bo le sni i ne sret ni su či ta li nje go ve pri če pro ji ci ra ne u flu o re scent nu zid nu ka li gra fi ju, i opo na ša li nje go ve le tar gič ne sce na ri je sa svim si gur ni da će An gu so ve cr no­bi je lo­cr ve ne sli či ce iz li je či ti nji ho ve bo le sti i raz ri je ši ti nji ho ve slut nje.

Si ro ti An gus je, s dru ge stra ne ovog lu di la ko je ni je bi lo mo gu će kon tro li ra ti ni ti za u sta vi ti, že lio da nje go ve pri če i nje go ve gra fi ke ži ve, ali ni je že lio da im se kla nja ju i da ih obo ža va ju kao ido le, a nje ga kao sa mog bo ga. Sve do sad ni je ni ti po mi slio da bi se ova ko ne što uop će i mo glo de si ti. An gus je htio pro vo ci ra ti i iz ma mi ti re ak ci ju, pa ma kar to bi li lju ti ti po vi ci i osu de; že lio je do kaz da su lju di, ipak i mo žda, ži­vi. Za uz vrat, do bio je di vlje nje kul tu ro lo škog ma in stre a ma: obo ža va li su ga, na i me, do to li ke mje re da je ni hi li stič ki si stem nje go vih stri po va imao upo ri šte i u svo joj naj lju ćoj de mo graf skoj, gle da li šnoj i či ta telj­skoj opor bi.

An gus je bio gnje van, i od mah vr lo br zo po tom – oča jan. Nje gov eks pe ri ment ni je uspio, za pra vo po ka zao mu je ka ko je,

mo žda, ci je log svog ži vo ta bio u kri vu; An gus je je di nu utje hu na la zio

56

Ervin Mujabašić

u to me da kre do ko je mu se uvi jek po da vao ni je za ka zao – uči ni li su to lju di.

Na kon sto ti nu dva de set i tri no ve le, pr vo što je po mi slio uči ni ti bi­lo je sa mo u bi stvo, no vr lo br zo je od ba cio ovu glu pa vu ide ju, od lu čiv­ši se po vu ći u mir i do sto jan stve nu izo la ci ju od sve ga što je po či nio. To ga pak ni je spri je či lo da kon tem pli ra o na či ni ma na ko je bi se mo gao ubi ti; ne ki su bi li pri ma mlji vi, po put tro va nja ugljen–mo nok si dom, ne ki po ne što pre ten ci o zni, a ne ki, po put ba ca nja sa vi so ke zgra de, okrut no ne ma što vi ti i ne u ku sni.

Ovo je raz log za što An gus McNe illy le ži na po du svog gra fič kog stu di ja, okru žen li to gra fi ma, stal ci ma za cr ta nje, po ti snu tim mi sli ma i tin tom.

Na li cu mu je osmi jeh, sli čan pa stel nim osmi je si ma ko je su uspi­je va li na či ni ti fla man ski maj sto ri, jer se sa mo za tre nu tak sje tio svo je maj ke i po smrt ne ma ske ko ju je ima la na mje sto li ca. Nje zi no je ti je lo, iako je još uvi jek bi lo mi o mi ri sno i to plo na do dir, ta ko br zo iz gu bi lo svo ju ži vot nu far bu i du bi nu, da se tek ro đe ni An gus na pro sto mo rao na smi ja ti (na sta vio je to ra di ti lju bo pi tlji vo gle da ju ći u že nu ko ja ga je po di gla u na ruč je, i on da od vu kla od nje go ve ma te re), jer je sa mo ta ko mo gao osta ti živ.

Ko li ko god je okrut no ovo sje ća nje na nje go vu maj ku bi lo, An gus je imao sa mo nje ga; dr žao ga je ne pro cje nji vim, i ni je imao na mje ru is pu sti ti ga ikad iz svog uma, jer su mje sta na ko ja je po ne kad od la zio bi la do sta mrač na, a de mo ni na tim vla žnim mje sti ma – ne u mo lji vi.

4. Go di nu po sli je An gus McNe illy se po nov no po ja vio na po vr ši ni

stvar no sti, i ono što je ta mo za te kao pre te klo je sva ko nje go vo iš če ki­va nje; bio je, na i me, oče ki vao smi raj, a za te kao sa mo ne za do volj stvo, uvre de i bi jes.

57

Crtač priča

Za vri je me nje go vog iš če znu ća, An gu so vi vjer ni sljed be ni ci su ga pro gla si li de ma go gom, iz daj ni kom i la žnim pro ro kom, lju ti to od ba­civ ši no vu re li gi ju ba nal nog čo vje ka ko ja je no si la na ziv upra vo po An­gu su, i o ko joj je An gus znao – ni šta.

Za čet ni ca ove no ve vje re, iz vje sna Gwenlyn Bri de, obje si la se o hra sto vo dr vo is pred ku će svo jih ro di te lja, dva mje se ca na kon An gu­so vog iz ne nad nog ne stan ka. U opro štaj nom pi smu, du gom dva de set i de vet stra ni ca, pi sa la je o sve mu, ali ne i za što je se bi ta ko dra ma tič no pre kra ti la ži vot; sa mo je na kra ju pi sa lo da sve opra šta An gu su, čak i smrt dje te ta u nje zi noj utro bi. Grad ski list je upra vo An gu sa pro zvao za ne čo vje ka i glav nog kriv ca ovog tra gič nog ude sa, tra že ći od nje ga da se pre da i pre u zme od go vor nost za svo ja zlo dje la, no ci je la stvar je za ta ška na (a si ro ta je Gwenlyn za jed no sa svo jim kle ve ta ma od ne se na u za bo rav) kad su čla no vi li je ve frak ci je ča so pi sa – na če lu sa ured ni­kom ko ji je bio je dan od pr vih ko ji je uop će ika da i ot ku pio An gu so ve ra ne cr te že i do ne kle se, s po no som, sma trao nje go vim men to rom – u ar hi vi ma usta no ve za men tal na obo lje nja i de fek te St. Mary ot kri li da je Gwenlyn Bri de bo lo va la od pro gre siv ne ši zo fre ni je, i da je k to me još iz op će na ka tol ki nja i dje vi ca.

An gus je opet bio za do vo ljan, jer je sve bi lo sko ro kao pri je, kad je neo me ta no i iskre no mo gao ti ska ti svo je no ve le. Opet je ži vio bez oso bi tih oče ki va nja i oprav da nih stra ho va.

Ipak, već na kon pr vog di je la nje go ve no ve auto bi o graf ske no ve le, na uli ce je iz i šla raz ja re na ru lja, i An gus je do vi tlji vo iz bje gao linč sa­mo jer je ti skar ske stro je ve, za jed no sa ori gi nal nim na cr ti ma svo jih gra fo ro ma na, već ra ni je bio pre se lio na si gur no mje sto.

Sku pi ne gnjev nih i pra ved nih lju di su, umje sto u nje gov stu dio, ule tje li u na pu šte no skla di šte (ne koć tvor ni cu ri bar skih bar ki) u ko­jem ni je bi lo pro zo ra ni ti An gu sa McNe illyja, i po tom su još ja če zah­ti je va ju ći An gu sov pad iz i šli na Ge or ge ov trg, po či niv ši na po sljet ku naj ve će ulič ne ne re de ko je je Glas gow ika da ugle dao. Na kon cu su se po nov no vra ti li u stu dio iz ko jeg je An gus po bje gao – upra vo jer

58

Ervin Mujabašić

je znao po ne što o čo vječ jem pred u mi šlja ju – i za pa li li ga ple šu ći oko va tre oma mlje ni di mom pa pi ru sa, i sa mo pri vre me no za šti će ni men­ta li te tom ma se; u pla me nu ate ljea, gor je le su i po ci je pa ne go mi le An­gu so vih pri ča.

Či ni se da je sve po če lo u tr go vi ni sa an tik nim i ri jet kim knji ga­ma u ko ju je An gus i sam vo lio do la zi ti, i či ji je vla snik, De rek Kin ley Bro om, bio nje gov su i zda vač i pri ja telj; is po sta vi lo se ka ko je ma lo tko uop će i pro či tao An gu sov no vi ro man ko ji je kra sio Kin leyeve pro­zor ske iz lo ge, pri je ne go su iz ve li ne du žnog Kin leya na uli cu, ure za li na nje go vo če lo ri ječ an gu so vac, bru tal no ga pre tu kli i po tom ras tu­ri li nje go vu pro da va o ni cu. Dva da na po sli je, An gus McNe illy je bio je di no žr tve no ja nje ko je je bi lo ko i mo gao pred lo ži ti, i naj ve ći lov – za sno van na lo gi ci na su mič ne i hi tre prav de – na jed nog čo vje ka u po sljed nje dvi je de ce ni je je po čeo. Na uli ca ma su, isto vre me no i pod­jed na ko ne u spje šno, uho de tra ga li za An gu som, a no vi na ri za sen za­ci jom. Na sva kom jav nom ogla sni ku bi la je po tjer ni ca sa nje go vom uci je nje nom gla vom, a iz nad An gu so ve sli ke bi la je is pi sa na krup nim, cr nim go tič kim fon tom okru gla broj ka od de set ti su ća fun ti ster lin ga, su ma ko ja bi bi la is pla će na bi lo ko me ko za to či i pri ve de An gu sa He­re ti ka ili do pri ne se nje go vom uhi će nju.

5.

Ka ko bi uspio do sta vi ti svih šest po gla vlja svo je po sljed nje no ve le, An gus je pri bje ga vao svim ob li ci ma sub ver zi je: pod mi ći vao je po li­caj ce, no vin ske do sta vlja če, po štan ske slu žbe ni ke, stu den te i sve u či li­šne pro fe so re, bes kuć ni ke i osu đe ni ke na uvjet noj slo bo di; no ve lu je ne pred vi di vo štam pao u na stav ci ma – bez na ro či tog obra sca i re da; uop će ni je iz la zio van, a kad bi ipak od lu čio iz i ći, uči nio bi ovo pre ru­šen i sa mo ti je kom da na.

No ve la je, opet, bi la jed no stav na upra vo ono li ko ko li ko je to bi la i sva ka no ve la An gu sa McNe illyja (i zbog če ga je, i po red sve ga, An­gus još uvi jek imao vjer ne či ta te lje), sa jed nom sit nom raz li kom što je

59

Crtač priča

glav ni lik bio on sam: usa mlje ni cr tač pri ča či je su pri po vi je sti sli je po bi li za mi je ni li za bož ju ri ječ. Ova kav re al ni sub tekst nje go ve pri če do­ne kle je za kom pli ci rao struk tu ru pri po vi je da nja ko ju je sve do tad An­gus ko ri stio i ko ja mu je bi la ta ko dra ga; An gus ni je za bo ra vio su kob u ko ji je pre ra stao ne vi ni di ja log iz me đu (nje ga) cr ta ča i pu bli ke, ni ti je opro stio mr žnju u onih ko ji su od lu či li za ne ma ri ti sop stve ni sram i ne zna nje, i is ka li ti bi jes pre ma nje mu – An gu su McNe illyju – ko ji ih je znao do to li ke mje re da ih je već dav no pre stao ža li ti.

No, An gu sa je kre nu lo mu či ti ne što po sve dru go, ne što da le ko dra ma tič ni je ne go su to bi li gra fič ko­ro ma nesk ni ko stur i ko lek tiv na ne in te li gen ci ja ko ja je tro va la lju de, ne što što se ti ca lo sa mo nje ga i nje go ve lič ne sa vje sti, eti ke za ko ju je sve do ovog tre nut ka vje ro vao da je ne po gre ši va, ne slo mlji va i ne u pit na – sa vr še na; po la ga no je, iz no va i opet, za pa dao u is ku še nje ko je je, kad god bi ne na ja vlje no iz ro ni lo iz sre di šta nje go ve si gur no sti, du bo ko po tre sa lo sav nje gov umjet nič ki duh.

Po sto ja la je, na i me, po sve raz vi je na mo guć nost da od svog an ti­ju na ka i cje lo kup ne pri če, na sa mom kon cu, na či ni ono što je ta ko od luč no pre zi rao: mit!

An gus je znao da je ova mo guć nost bi la stvar na, mo žda čak stvar­ni ja i od opa sno sti ko ja ga je vre ba la i pri je ti la mu, do lje na ploč ni ci­ma i grad skim uglo vi ma. Znao je da će ga, mo žda ko li ko su tra i sa mo ako pod leg ne no vom tren du, nje go va pri ča od ve sti upra vo do ovog tre nut ka lir ske raz ud be, i uža sa va ju će sum nje u sop stve nog se be.

An gus McNe illy raz vio je iz ve div i za mi sliv fik cij ski kraj svo je gra­fič ke no ve le, za ko ju je već tad znao da će bi ti uisti nu po sljed nja već po sa moj na ra vi nje zi na kra ja, i ko ja se sve do da nas te o ri zi ra i te­ro ri zi ra kao za bra nje na pse u do vr sta: su i cid na gra fič ka no ve la. Opo ra vje ro vat no ća ko je se An gus neo pi si vo pla šio, po sta la je oslo ba đa ju ća iz vje snost ko ju je već u slje de ćem tre nut ku otvo re no pri hva tio, i ko ju je ne svje sno pred vi dio još za vri je me svog iz bi va nja, ono mad kad je

60

Ervin Mujabašić

na pi sao i na ri sao sa mo dva ro ma na, oba o sa mot nja ku ko ji se ho će ubi ti, i o raz li či tim uvje ti ma pod ko ji ma ima na mje ru uči ni ti ovo.

Već u slje de ćem tre nut ku An gus McNe illy je pre stao ima ti bi lo ka­kvu dvoj bu; ni je ma rio za le gen de, ni ti ga je bi lo strah ho će li na pra vi ti jed nu.

Sve je opet bi lo jed no stav no za An gu sa McNe illyja – si na Rhol de Swann, grad ske kur ve či ja je smrt osta la sko ro ne za mi je će na (da je sa mo – kao i uvi jek – ro di la svog si na ne gdje on kraj vla žne, spo red ne ale je, a ne u jed noj od lo kal nih si gur nih ku ća), i bez i me nog dan skog pro bi svi je ta, lov ca na ucje ne ko ji je umro jed ne svi banj ske ve če ri, no­sa mon stru o zno iz gri ze nog od si fi li sa, sa de ve tin čnim no žem u po tilj­ku – jed no stav no baš kao i on da kad se, umje sto da pr vi put za pla če, An gus iskre no na smi jao.

Slu čaj je imao dru ga či je na mje re za An gu sa McNe illyja, čo vje ka ko ji je is cr tao vla sti tu smrt.

6.

Pro na šli su ga mr tvog, mje sec da na po sli je no ći u ko joj je imao ot krove nje, i ni je bi lo sum nje da se kon tro verz ni gla zgov ski umjet nik dao ustri je li ti u gla vu. Na dru gom kra ju svi je ta bo go bo ja zni su pro sla­vlja li Dan mr tvih, i ne ko je pri mi je tio da je An gus imao vra ški do bar osje ćaj za ri tam.

An gus se upu cao u li je vo oko, dr že ći is pred svog li ca sre brom op­to če ni re vol ver colt.45 čvr sto sa obje ša ke; iako bi Mi ro tvo rac, s ko jim je An gus od lu čio pre kra ti ti svoj ži vot, uči nio ne po pra vlji vu šte tu da ga je upe rio bi lo ka mo u svo je ti je lo, An gus je ipak že lio bi ti si gu ran.

Uisti nu, me tak je na po le đi ni gla ve na či nio ru pu ve li či ne i ob li ka no je vog ja je ta, i na zi du (na pra viv ši pri to me si gur nu smrt i su vre men ko mad umjet no sti od pla zme, kr vi, mo zga i ko se) osta vio ve ći nu An­gu so vog uma. Nje go va zna ti želj na su sjet ka (ko ja se od po čet ka grad­skih ne mi ra za tvo ri la u svoj stan i, uvje re na da va ni bje sni no vi ve li ki rat, raz go va ra la sva ko dnev no sa mo sa sli kom svog po koj nog mu ža,

61

Crtač priča

bog­da­mu­du šu­spa si­i­opro sti) usme no je pri ja vi la pu canj (po ne­sta lo joj je bi lo ja ja i mli je ka, pa je iona ko mo ra la iz i ći u op skr bu), i jer je nji ho va glav na po sta ja bi la pre ko pu ta, po li ci ja je vr lo br zo do šla pro vje ri ti do ja vu An gu so ve su sje de.

Ka sni je su, oči to ne u spje šno, grad ski oci na sto ja li pri kri ti či nje ni­cu i sra mo tu da je naj tra že ni ji čo vjek u Glas go wu ci je lo vri je me ži vio unu tar uskog i stro go nad zi ra nog po li cij skog pro tek to ra ta.

To isto ju tro, na pro stra nom ci gle nom zi du is pred glav ne grad ske tr žni ce, osva nu li su gra fi ti bez tek sta, njih če ti ri, na či nje ni pro fi nje­nim i jed no stav nim sti lom maj stor ske gra fi ke. Pr vi pro la zni ci za in­te re si ra no su za sta ja li gle da ti u če ti ri po sljed nja od sječ ka An gu so ve no ve le: pod­sli ke jed nog pre ten ci o znog sa mo u bi stva.

62

Ne ven ka Pu pek

SVE­TI­ŠTE

Pro šli mje sec od se li la sam od ro di te lja. Pla ća mi se po ve ća la i ko­nač no sam si mo gla pri u šti ti pod sta nar stvo u ma loj gar so ni je ri.

Zgra da je vi so ka, gra đe na še zde se tih go di na pro šlog sto lje ća. Ni je u naj bo ljem sta nju, ali oko liš i hod ni ci su či sti. Kvart obi lu je par ko vi­ma i dječ jim igra li šti ma ko ji za glu šu ju bu ku pro me ta.

Na mje štaj u sta nu je star kao i stan, ali do bro oču van. Mi ri si pod­sje ća ju na ba ki nu so bu u ko joj sam se naj ra di je igra la kao ma la. Sve sku pa sta pa se u umi ru ju ću at mos fe ru.

Na pu tu pre ma tram vaj skoj sta ni ci uvi jek pro la zim po red ka fi ća u pri ze mlju zgra de. To je je dan od onih ar ha ič nih lo ka la pun ogle da la i pla stič nih sto la ca u ko jem pi je eki pa iz na se lja. Ta mo je če sto i kvar­tov ski po štar ko ji mi iz nu tra do ma hu je i vi če: „Go spo dič na, do đi te na so kić“. Za šan kom or di ni ra sre do vječ na ko no ba ri ca s ve li kim de kol­te om obu ve na u pla ve bo ro sa ne. Njen re ski glas od bi ja se od ogle da la.

Ka fić ipak zra či ne kom neo bja šnji vom pri vlač no šću. Neo bič no svje tlo isi ja va iz nu tra i po ne kad na ve čer ka da se vra ćam s jo ge po že­lim ući i po pi ti lju tu na eks. Ina če, uop će ne pi jem al ko hol. Moj re žim vje žba nja je strog i al ko hol se ni ka ko ne ukla pa u moj ži vo ti stil.

Si noć je zrak je bio po se ban. Ču la se tut nja va u da lji ni, pred olu­ju. Nor mal no je da čo vje ka ob u zme ne ka sit na uz ne mi re nost zbog svog tog elek tri ci te ta u zra ku. Na pu tu pre ma sta nu osje ti la sam sla­bost, go to vo sam osta la bez svi je sti. Po mi slih da sam mo žda pre tje ra la

63

Svetište

s vje žba njem. Pro la ze ći po red ka fi ća ni sam ni tren raz mi šlja la. Ušla sam bez po zdra va go to vo po sr ću ći.

Vi djev ši mo je blje di lo ko no ba ri ca mi je od mah na to či la ča šu vo de. Ni je me pi ta la što dru go že lim ne go mi je od mah po če la to či ti cr ve no pi će iz neo zna če ne fla še. Po pi la sam na is kap kao po na red bi.

Osje ti la sam ka ko mi krv po či nje ko la ti ti je lom i ta da sam po gle­da la uoko lo. Bi la sam u ope ra cij skoj dvo ra ni. Ko no ba ri ca i po štar bi li su odje ve ni u ze le na ki rur ška odi je la. Go vo ri li su ne ra zu mlji vim je­zi kom. Su sjed s tre ćeg ka ta pi lio je mo ju pr snu kost. Usko ro je ko no­ba ri ca u ru ci dr ža la mo je sr ce. Gle da li su ga i smi ja li se. Za tim ga je po štar iz re zao na ko ma di će skal pe lom. Sta vi li su na ga na ol tar u dnu dvo ra ne, a on da je sve uto nu lo u cr ni lo.

Pro bu di la sam u svom sta nu sa stra šnom gla vo bo ljom. Je dva sam usta la i is tu ši ra la se. S ve li kim za ka šnje njem ipak sam kre nu la na po­sao.

Pro la ze ći po red zgra de vi dje la sam da je na mje stu gdje bi tre bao bi ti ka fić pra zan lo kal raz bi je nih sta ka la. Ne ko li ko da sa ka bi lo je za bi­je no na vra ta. U su sret mi je do la zio do mar i pi ta la sam ga što se do go­di lo s ka fi ćem, pa ju čer sam ta mo ušla na ča šu vo de. On me po gle dao za ču đe no i re kao da o če mu pri čam, valj da sam ne što po mi je ša la, taj ka fić ne ra di još od kra ja de ve de se tih.

Na sta vi la sam uko če no pre ma auto bu snoj sta ni ci. Sje ti la se svog sr ca oba sja nog re flek to ri ma.

64

Mir ja na Ki žev ski

PE­RO

– Či ta la sam Va še pri če.– I?– Du bo ke, vi še znač ne. Bo ga te sim bo lič nim zna če nji ma. Pra te mi­

sa o ni tok svo jih pro ta go ni sta. Po ma lo mrač ne…– Mrač ne?– Pa, da. Zna te, oni de ta lji po put od se ca nja de lo va te la glav nom

ju na ku, ili pa da u ko mu glav ne pro ta go nist ki nje na kon što je is pa la iz avi o na u le tu… Mo ra te da pri zna te da to je ste mrač no.

– Hm, mrač no. Ne ret ko tre ba te da za đe te u mrač ne bu dža ke svo je psi he, spu sti te se du bo ko u neo sve tlje ne po no re, da bi ste iz ne li bi se re na sve tlost.

– Da, kao u Tam nom vi la je tu.– Tam ni vi la jet je u sva kom od nas.– Vo li te da se po i gra va te psi ho lo gi jom?– Psi ho lo gi ja se po i gra va sa mnom.– Ka ko to mi sli te?– Na pri mer, da ste ne ka kav gra fo log, a da sam ja svo je pri če is­

pi sao pe rom, mo gli bi ste po drob ni je da pro ce ni te mo ju lič nost. Za­pra vo, za mi sli te ka da bi ce lo kup na knji žev nost, fi lo zo fi ja, pe da go gi ja, psi ho lo gi ja, ra zni pra vil ni ci, za ko ni, po li tič ke pa ro le, eko nom ski i fi­skal ni sa ve ti bi li is pi si va ni ruč no, tu šem i pe rom. Za tim ka da bi sva ko po je di nač no de lo udru že no pro ce nji va li kri ti ča ri i gra fo lo zi. Ko li ko

65

Pero

pu ta je autor pre cr tao ko ju reč, na ko ji na čin? Da li je sna žno pri ti skao har ti ju, ili bla go? Je li pi sao uko so, na le vu ili de snu stra nu, osta vlja­ju ći pra zan pro stor, ili je pa pir u pot pu no sti po pu nio za pi si ma svo jih mi sli? Mo gli bi smo da zna mo ko jem čo ve ku, či jem de lu, sa ve tu, spi su da ve ru je mo, a ko jem ne. Ko je iskren, a ko la žan.

– Za i sta za ni mlji vo.– Za mi sli te sa mo ko li ko je raz voj vi so ke teh no lo gi je omo gu ćio

pre tva ra nja i la žnog pred sta vlja nja. Elek tron ska slo va, li še na lič nih od li ka spi sa te lja, in si sti ra nje na do mi nant nim for ma ma pi sa nja, ti po­vi ma fon ta… Za tim sla nje elek tron skom po štom, na me sto u di zaj ni­ra nim ko ver ta ma ra znih bo ja, ve li či na, de ze na, umet nič kih sti lo va…

– Mo gu će je da ste u pra vu.– Upra vo tra gam za mo guć no šću ka ko to pre va zi ći. Sle di ti dru ga­

či je, smi sle ni je smer ni ce. – Ka ko? Za ni ma me…– Ka za ću Vam u na red noj pri či.

66

Mi haj lo Pa lić

ČO­VEK­KAO­JA

Uvek sam znao svo je me sto, to je moj ve či ti prin cip od ko jeg ne od stu pam i ko ji me ni kad ni je raz o ča rao ni ti iz ne ve rio. Sve što sam po sti gao, a pri zna će te to ni je ma lo, je po sle di ca mog sta va da ja če i bo lje pu štam is pred se be, a po sla bi ji ma da ne mi lo srd no ga zim. Ko­nač no, ni sam ja kriv što po sto je raz li ke me đu na ma, ni sam to me ni šta do pri neo, sa mo sam shva tio da je bo lje da se pri la go dim ne go da te­ram ne ka kvu prav du ili inat.

Još kao kli nac sam se is ti cao svo jom snis ho dji vo šću, uslu žno šću i usrd nom po na ša nju pre ma ja či ma i ve ći ma u škol skom dru štvu; na­ba vljao sam kar te za bi o skop, od la zio po uži nu, a i za pr ve ci ga re te sam se po sta rao sa mo da bu dem sa nji ma za jed no. Sa jed na kom pri­lje žno šću i uži va njem sam gru bo skla njao sve sla bi je od „iza bra nih“ go vo re ći im da nas po tra že na ne kom dru gom me stu ili sam ih pro­sto, na sr ću ći ru ka ma na njih, od ba ci vao od elit nog kru žo ka. To što su naj če šće ve li ki od la zi li u bi o skop bez da me po ve du ili su pu ši li na me sti ma na ko je ni sam bio do bro do šao, sam sma trao pri rod nim to­kom do ga đa ja, pa čak i to što go to vo ni kad ni sam do bi jao no vac od njih za ku plje ne kar te, sen dvi če ili ci ga re te. Se bi sam ob ja šnja vao da uvek mo gu ima ti do volj no pa ra za po tre be „na šeg“ dru štva i da je do­volj na na gra da što sam u škol skom dvo ri štu vi đen s nji ma i ne ka ko, bio pod nji ho vom za šti tom, pa sam se na dao da će i de voj či ce ra di je sa mnom da se zbli že ne go s ne kim tu pa dži ja ma, sit nim, mr ša vim i

67

Čovek kao ja

krat ko vi dim, ko ji su se sve vre me tak mi či li me đu so bom u ma te ma ti­ci i fi zi ci i ni ko me ni su ša pu ta li. Pre ma nji ma sam se po na šao ona ko ka ko i za slu žu ju –re ke ti rao ih sva ki dan, ne kad su da li ne ku kin tu ili mi ku pi li plje ska vi cu, što sam sve, po šte no, uno sio u fond za ve li ke i ta ko odr ža vao ba lans u svo jim tro ško vi ma.

Po ne kad ni je išlo sve po pla nu, sla bi su se ne kih da na dr ža li za­jed no i pre te ći me gle da li – po ku šaj ne što, ima da te smo ždi mo. Ali, ni ta da ni sam gu bio pri seb nost, ko ris te ći ne ke svo je za li he, šte ko ve, ni sam do zvo lio da ja ki osta nu bez svog sle do va nja, ka ra ta, klo pe, što god bi lo na pro gra mu, ni sam do zvo lio da mi okre nu le đa. Znao sam da će slo ga mo jih mu šte ri ja krat ko da tra je i da ću se po sle ne ko li ko da na de be lo na pla ti ti za su šne da ne ko je su pro u zro ko va li svo jim ne­po treb nim ot po rom.

Pri ja te lja ni sam imao, ni sad ih ne mam i ne ža lim zbog to ga. To je sa mo ne po treb ni tro šak i vre me na i nov ca. Ako imam ne ki cilj u ži vo tu, ostva ri ću ga sam ili ga ne ću ostva ri ti, ali ću po ku ša ti. Na svoj na čin, mno gi ma ne pri hva tljiv, ali ni sam stvo ren da se po na šam po me ri mo ral nih či stu na ca. I ni je me bri ga da li ću ne ko ga une sre ći ti svo jim sta vom ili svo jim po stup kom. Ži vot ni je tor ta sa šla gom, to je re če ni ca ko ju če sto go vo ri je dan moj film ski ju nak, ko mu ni stič ki ak ti vi sta, a ja je po na vljam u se bi kao oprav da nje za su ze sla bi ća ko je osta ju u pra ši ni na kon su sre ta sa mnom. Že leo sam da me sma tra­ju čvr stim igra čem. Po u zda nim, ne po ko le blji vim, uvek sprem nim da bra nim svoj po sed i još vi še po sed ga zde ko ji me pla ća.

U vre me ra to va i pljač ki, kad se no vo pe če na eli ta for mi ra la i za­o kru ži va la svo je po se de, bi la je vr lo za in te re so va na za uslu ge ti po va po put me ne, ver zi ra nih u vla da nju nad dru gim lju di ma, ver zi ra nih u oba vlja nju pr lja vih po slo va u svo je ime i za ra čun dru gih. Bio sam na ce ni kao sa vr šen iz vr ši telj i igrač ko ji je vi čan da raš či sti sva ki ne ra van te ren u vr lo krat kom ro ku. Ni ko ni je bo lje od me ne znao da upo tre­blja va strah kao sa vr še no oru đe pro tiv do sto jan stva ma lih gu bit ni ka. I ni ko ni je to bo lje ra dio od me ne jer sam znao da pro ce nim ko li ko ga že nja mo že sva ko od nas po na o sob da iz dr ži.

68

Mihajlo Palić

Svo je vre me no sam, kad be jah u tim go di na ma, upi sao fa kul tet, ne­ku so ci o lo gi ju ko li ko se se ćam, ali to je bio i kraj mog aka dem skog ži vo ta. Shva tio sam da to ni je za me ne i da će se mo ja afir ma ci ja za­sni va ti na pri la go đa va nju. Svi ma i sve mu. Lju di ma i raz li či tim okol­no sti ma.

Bi lo je to vre me kad su se ra đa le agen ci je za obez be đe nje, pr vo bit­na aku mu la ci ja ka pi ta la, ma sov no pra nje pa ra, pre kom po zi ci ja či ta­vog dru štva, po ja vlji va la se no va eli ta iza za tam nje nih sta ka la be snih dži po va. Ose ćao sam da je to i mo je vre me, sa mo tre ba da se do bro na me stim i da bu dem u pra vo vre me na pra vom me stu. Znao sam da ni kad ne ću bi ti član eli te i da ću buj ne obli ne nji ho vih prat nji mo ći sa mo da po sma tram, ali da im slu žim to mi se či ni lo do stup no, pri­hva tlji vo i po mo joj me ri.

Za po slio sam se u agen ci ji ko ja je se be kr sti la kao Ne sa lo mi ve, mo­žda me je to i pri vu klo, i od mah su me po sla li u jed nu kla ni cu da pra tim po na ša nje rad ni ka i nji ho vih pret po sta vlje nih. Br zo sam uočio da su svi za po sle ni bi li pod ne kom vr stom pri ti ska usled no vo na sta le si tu a ci je. Pri vat ni vla snik je za njih bi lo ne što ne za mi sli vo, ne što če mu su se ce li ži vot opi ra li, ve li ko zlo ko je će im us kra ti ti be ne fi ci je ko je su vre me nom sa mo ra sle, a na rav no, tu se po ja vio i stres od mo guć no­sti gu bit ka po sla. Me đu tim, re ak ci je rad ni ka su bi li do volj no raz li či te da mi omo gu će nji ho vo svr sta va nje u kla se. Do sad su ra di li za se be, a od sa da ra de za ga zdu, pro ka že nog ka pi ta li stu ko ji je po pra vi lu na ne po šten na čin do šao do vla sni štva nad fa bri kom. Ko ja fru stra ci ja! La ko sam uočio te usi lje ne osme he, kod to bo žnjih bor be nih pro le te­ra, i nji ho vo ujed na če no po tvrd no po me ra nje gla ve kao da go vo re, sve nam je ja sno, iz da li ste nas i po kra li. Upra vo su ta kvi bi li mo ji naj bo lji pa ci jen ti. Jed no stav no sam za pi si vao nji ho vo kre ta nje, išao za nji ma, ula zio u iste pro sto ri je, ni sam im do zvo lja vao ni te le fon ski raz go vor da oba ve bez mog pri su stva. Pri to me ni sam uop šte stu pao s nji ma u raz go vor, jed no stav no sam ih na te rao da me ose ća ju kao svo ju sen ku i da to no vo sta nje sma tra ju svo jom sud bi nom, ko ja će ih pra ti ti do več no sti. Ubr zo su po če li da gu be živ ce, ne zna ju ći šta da poč nu sa

69

Čovek kao ja

mnom, ka ko da mi se su prot sta ve. A me ni je bi lo bit no sa mo da im oga dim pri su stvo na po slu i da mo gu svo je še fo ve da oba ve stim o nji­ho vom če stom na pu šta nju rad nog me sta. Da lje su stvar pre u zi ma li prav ni ci ko ji su ove ina dži je oba ve šta va li o te škoj po vre di rad ne di sci­pli ne, do ku men tu ju ći sva ki dan nji ho vo kre ta nje po fir mi. Ka ko sam sa mo uži vao u tim po be da ma. Slo mi ti čo ve ka, što da ne, je dan ma nje oko tr pe ze, osta će me ni vi še. Po vre me no sam od še fa do bio po vrat­nu in for ma ci ju da od re đe ne lju de vi še ne nad gle dam, da su oni pod po seb nim pro gra mom, što je zna či lo da su pu kli i pri sta li da, za rad ostan ka u fa bri ci upra vo oni nad gle da ju svo je ko le ge.

Si stem je funk ci o ni sao. Već na kon ne ko li ko ne de lja u kla ni ci sko­ro ni ko ni sa kim ni je gla sno raz go vo rao, sa pa u ze su se vra ća li ra­ni je, kra đa sko ro da i ni je bi lo, svi su bi li po sve će ni po slu, ili je bar ta ko iz gle da lo. Mno gi ni su iz dr ža li pri ti sak i na pu šta li su po sao na op šte odu še vlje nje vla sni ka i no vo po sta vlje nih di rek tor či ća. Na rav no da ni je osta lo ne pri me će no mo je uče stvo va nje u ta kvim po du hva ti­ma. Već po sle ne ko li ko ne de lja su me ko le ge iz agen ci je pro gla si le za ne for mal nog še fa, uvek su pr vo me ni sa op šta va li sve što su pri me ti li u kla ni ci, a što bi mo glo bi ti za ni mlji vo za“ ope ra tiv ni“ rad, ka ko smo mi to vo le li struč no da na zi va mo, kad je vi đe na ne ka kan ta sa go ri vom na me stu ko je iza zi va sum nju, kad su se maj sto ri ža li li da im ne do sta je alat, a još ju če su ga ima li i slič ne ne po dob no sti i svi su hte li da ču ju šta ja mi slim o kon kret nom na la zu, pre ne go što to sa op šte zva nič nom še fu u vi du ne ke pri ja ve. Na rav no, se be smo sma tra li mno go va žni jim i zna čaj ni jim ne go što je smo, pa smo i sma tra li da oba vlja mo vr lo te­žak i zah te van po sao.

Me ne ni su za ni ma le te sit ne kra đe, sve vre me sam po ku ša vao da ostva rim nad moć u od no su na svo je ko le ge, što mi i ni je te ško pa da lo jer oni osim klo pe i sek sa i ni su ima li ne ka dru ga in te re so va nja, a i to­ga su se se ti li kad im je že lu dac da vao do zna nja da po sto ji i kad su le­pi li sli ke go lih de voj či ca na zi do ve kon tej ne ra u ko ji ma smo bi li sme­šte ni. Na rav no, ni ja ni sam vre deo vi še od to ga, ali sam uspe vao da se odvo jim od nji ho vih sit nih me đu so bi ca i stvo rim uti sak in te lek tu al ca,

70

Mihajlo Palić

ko ji je, eto, slu čaj no i pri vre me no za lu tao u nji ho vo dru štvo. Ubr zo su me sma tra li va žnom oso bom za funk ci o ni sa nje kla ni ce, čo ve kom ko ji je u ne po sred nom kon tak tu sa bo so vi ma i oso ba od nji ho vog po seb­nog po ve re nja, ko ja jed no stav no vla da iz sen ke. Bez ob zi ra što sam sve vre me bio ču var, kao i svi osta li iz agen ci je, tru dio sam se da sam ozbi ljan i ni ko ni je mo gao da vi di osmeh na mom li cu ili bi lo ka kvu opu šte nost, ne daj bo že fa mi li jar nost, ni je me in te re so vao ni či ji pri vat­ni ži vot, a svoj iona ko ni sam imao, pa mi ni je ne do sta ja lo dru štvo ko je bi sa slu ša lo mo je pat nje. Šta vi še, ova kav ugled sam ste kao kod svih rad ni ka u kla ni ci, stal no su bi li u strep nji da mi se ne za me re ili da ih uzmem na zub; naj bo lje bi bi lo da se ne sret nu sa mnom. Ono što ni su zna li je da sam ja bi rao s kim ću da se sre ćem, a s kim ne, i to po pra vi lu sam žr tvu pro na la zio me đu sla bi ći ma, upra vo ona ko ka ko i di vlje zve ri tra že sla be i po vre đe ne ko je će naj lak še da sa vla da ju. Sva ki po če tak rad nog da na sam do če ki vao u za teg nu toj ču var skoj uni for mi is pred por tir ni ce, ta ko da su svi za po sle ni pro šli po red me ne. Na iz­gled, ne za in te re so va no sam ih po sma trao, ali mi ni su pro mi ca la neo­bri ja na i zgu žva na li ca, sklo nje ni po gle di, že ne sa tam nim na o ča ri ma, pod li vi ma i neo pe gla nim suk nja ma. Oso be sa pro ble mi ma, njih ću naj lak še da uba cim u svo ju pre su, jer će oni to kom osam sa ti mno go če šće da pu še, od la zi će u to a let i kad tre ba i kad ne tre ba. Osta lo je ru ti na, a tu sam bio car.

Ni je pro šlo ni tri me se ca na kon što sam se za po slio u Ne sa lo mi vi­ma, sti gla je po ru ka od di rek to ra agen ci je, čo ve ka ko ga uop šte ni sam sreo ra ni je. Za ka zao mi je sa sta nak, ali ne u fir mi ne go u ka fi ću, za­pra vo je to bio mo tel na auto pu tu. Skon tao sam da je do sta va žno, i s ne str plje njem sam če kao da pro đu tih ne ko li ko sa ti do su sre ta.

– Po slo vi se ši re, agen ci ja ra ste, a me ni ne do sta ju po u zda ni lju di. Ako se ne uozbi lji mo, kon ku ren ci ja će da nas pre ga zi, ne ma tu mi lo sti – go vo rio je di rek tor, kao za se be, po gle da upu će nog u ne kom neo­d re đe nom prav cu, ali se me ni obra ćao i po ku ša vao da pro ce ni mo ju lo jal nost.

71

Čovek kao ja

– Ja vlja ju mi se sve ne ki pro fe so ri, dok to ri, vaj ni struč nja ci, svi ne­što sa ve tu ju, go vo re, oni bi to ova ko, ona ko – na sta vio je di rek tor mo­no log ko ji ni sam ni u jed nom tre ut ku pre ki nuo. To je sad nje go vo vre me, oslo bo đen je od ne ka kvih ste ga, od oba ve zne pri stoj no sti ko je ga te re ti u raz go vo ri ma sa mu šte ri ja ma, vla sni ci ma, ni je mo rao da se sme ška ni ti da bu de lju ba zan, jed no stav no, bio je svoj u ovom mo te lu na kra ju gra da, u ko jem osim šo fe ra drum skih kr sta ri ca i kur vi mo­žeš na le te ti i na upla še ne lju bav ni ke i pre pro dav ce ma gle. Ni sam ga pre ki dao, bio sam str pljiv kao i uvek, znao sam da će me na gra da vr lo br zo do sti ći.

– Da nas je vre me vu ko va, ili po be đu ješ ili te ne ma– go vo rio je di­rek tor svo je mu dro sti – ne in te re su je me ko li ko imaš za vr še nih ško la, ne go da li mo žeš da oba viš po sao.

Ko nač no je sti gao do me ne. Po tre ban sam mu. Ne mam ško le, ali sam po uz dan, na me ne uvek mo že da ra ču na, šta vi še, ja mu ne ću pa me to va ti ni ti nu di ti svo je ide je, spro vo di ću nje go ve na red be, tač no ona ko ka ko ih je di rek tor za cr tao. Nu di mi me sto nad zor ni ka svih stra žar skih me sta. Bi ću na te re nu, ali na svim me sti ma ko je Ne sa lo­mi vi nad gle da ju. Po sta vlja ću i sme nji va ću stra ža re i de žur ne. Ni ko bez mo je sa gla sno sti ne će mo ći da se po me ra ni ti da ra di blo šta van do go vo re nih ak tiv no sti. Po sta vljen sam za čo ve ka od po ve re nja i od me ne su sad za zi ra li i oni ko ji su još uvek na vi šim po lo ža ji ma, svi su se tru di li da sa mnom ima ju što bo lje od no se, a ako ni šta dru go da ne ta la sa ju kad sam u bli zi ni. Po pra vi lu sam sva ki dru gi dan pod no sio di rek to ru usme ni ra port o sta nju na objek ti ma ko ji se obez be đu ju, ali i o sta nju u fir mi i ras po lo že nju lju di. Di rek tor je vo leo da ču je usme ni iz ve štaj, ka ko je go vo rio, ži va reč je mno go bo lja ne go su vi na pi sa ni iz­ve šta ji ko ji naj vi še go vo re o ono me ko ih pi še, a naj ma nje o ono me što tre ba da je pred met na šeg in te re so va nja. A i me ni je bi lo mno go lak še da mu svo jim re či ma is pri čam šta sam za te kao na po je di nim objek­ti ma, ko ji stra ža ri do la ze ne u red ni, ko ji ka sne, šta se zbi va u fir ma ma ko je ču va mo, da li se oče ku ju ne ke sme ne, šta je sa na šim ka dro vi ma.

72

Mihajlo Palić

Ko će da po ga đa slo va na ta sta tu ri, to mi ni kad ni je išlo, a i šta će mi kad mo gu na svoj na čin.

Ono što moj do bri di rek tor ni je znao, a i ni je mo gao da zna, je da mo je do bre uslu ge ne ko ri sti sa mo on. Ko ri sti li su ih i vla sni ci fir me, dva bra ta ko ja su se ret ko po ja vlji va li u jav no sti i za ko je je ma lo ko znao da li uop šte po sto je ili su iz mi šlje ni da bi se pra ve ga zde za šti ti le od sve tlo sti po zor ni ce ili zna ti že lje kon ku ren ci je i dr ža ve. A ko ri sti la ih je i dr ža va, od no sno nje ne slu žbe. Ko bi bo lje od me ne mo gao da im sa op šta va šta na rod go vo ri, šta mi sli, za što su lju di ne za do volj ni, ko ga od po li ti ča ra na ro či to ne vo le, kad već ne po sto ji ne ko ko ga baš vo le.

Sve u sve mu, do bro mi je išlo. In for ma ci je do ko jih sam do la zio sop stve nim za pa ža njem ili pre ko oso ba od mog po ve re nja ko je sam zbog po ve ća nog obi ma po slo va an ga žo vao, sve sam za pi si vao i pro­sle đi vao. Na rav no, znao sam tač no da do zi ram ko li či nu po da ta ka o ne kom ili ne če mu ko je tre ba da is po ru čim. Ni ka da sve, ni ka da od­jed nom, jer sav taj tu đi pr lja vi veš ko ji sam sku pljao je za ne kog imao van red nu vred nost. I ako ni sam us peo sve da pla si ram po pra voj ce ni imao sam loš ukus u usti ma, kao da mi je ne što iz ma klo, kao da se ne ko pro vu kao po red me ne ži vo ga, kao da ni sam ura dio pra vi po sao.

Na kon go di nu da na pro ve de nih u Ne sa lo mi vi ma do šlo je do pro­pa sti fir me, pa sam re šio da se osa mo sta lim, otvo rim svo ju in for ma­tiv nu agen ci ju i na sta vim da ra dim isto što i do ta da. Na rav no, i sve osta lo što mo že bi ti ko ri sno za mo ju po slov nu afir ma ci ju i džep. Mog biv šeg di rek to ra su od ve li tri me se ca ra ni je zbog ne po slu šno sti. Bra ća su ga, ko ri ste ći mo je in for ma ci je o pro ne va ra ma i uslu ga ma ko je je di rek tor po seb no ugo va rao i ko je mi ni su mo gle pro ma ći, pu sti la niz vo du i ni ko vi še ni je čuo ni šta o nje mu. Ni ti se ko in te re so vao za nje­go vu sud bi nu. Prav da je bi la za do vo lje na kad su, opet uz po moć po­da ta ka do bi je nih od me ne, dr žav ni slu žbe ni ci po se ti li bra ću i od ve li ih u ne po zna tom prav cu.

Za ku pio sam ne ki po slov ni pro stor ko ji ni je pre vi še atrak ti van, ni ti na ne kom elit nom me stu, po da lje od cen tra, ali ni je ni da le ka

73

Čovek kao ja

pe ri fe ri ja. Mo gao sam i da ga ku pim, nu di li su mi ga za jef i ne pa re, ali sam re šio da ni na ko ji na čin ne pri vla čim vi še pa žnje od neo p­hod ne. Ta man da se mo gu sa sta ja ti kad tre ba i s kim tre ba, i da sve to li či na ne ku sit nu ne va žnu ku po ro da ju. Te ren vi še ne ra dim ja sam. Imam svo je ulič ne rad ni ke ko ji od lič no po kri va ju svo je re jo ne. I če sto ih me njam, uvo dim no ve igra če, želj ne do ka zi va nja. Se be i da lje ne sma tram na ro či to pa met nim, ali za to sve oko se be sma tram glu pa­vim. Pro sto je ne ve ro vat no či me se ba vi vaj na dr žav na eli ta, vla sni ci kom pa ni ja, po li ti ča ri, po zna ti no vi na ri i lju di ko je če sto na zi va mo po­lu svet ili estrad ni me na dže ri. Šta je nji ho va sfe ra in te re so va nja? Is klju­či vo žen ski pol ni or gan, po mo guć no sti mlad i ne u po tre blja van.

Bio sam na uslu zi sva ko me. Sva ko me za ko ga sam pro ce nio da mo že da pla ti do volj no da i ja se bi ne što le po pri u štim. Ulič ni rad ni ci su do vo di li de voj ke ta len to va ne za mu zi ku, glu mu ili ples, ko je ni su do bi ja le pra ve pri li ke na te le vi zi ji, ali ni su od u sta ja le u svo jim na me­ra ma da po sta nu po zna te i bo ga te i da jed nom bu du vi đe ne na na­slov nim stra na ma bu le var ske štam pe. Ja sam ih pre u zi mao, do vo dio u red, obla čio u ne ke ša re ne i iza zov ne kr pi ce i ob ja šnja vao da će naj­lak še do uspe ha do ći dru že ći se sa po zna tim fa ca ma, ka ko to već ide, tre ba bi ti vi đen na spla vu sa va žnim li ko vi ma, i on da ih vi še pro du­cen ti ne će pro ma ši va ti. Ni je ih tre ba lo mno go ube đi va ti, shva ti le su to kao svo ju po sled nju i ve li ku pri li ku i sa mno go en tu zi ja zma uska ka le u be sna ko la ko ja su ih od vo di la ta mo gde je ne kom tre ba lo olak ša ti. Ne ke vi še ni sam vi đao, a ne ke su se vra ća le i ža li le na po stu pa nje pre­ma nji ma kao estrad nim umet ni ca ma i tra ži le da im po go dim bo lju pri li ku. Sva ka ko, od go va rao sam i po zi vao ku ri re da iz vr še do sta vu na ne ko dru go me sto.

U su šti ni po sao pod vo đe nja je bio sa mo na čin da o što vi še lju­di sku pim pri lič no kom pro mi tu ju ćeg ma te ri ja la. Pro sto je ne ve ro vat­no ko li ko su lju di ko ri ste ći mo je uslu ge ima li po ve re nja u me ne, ne sum nja ju ći u mo ju dis kre ci ju i oče ku ju ći da uvek pre ma nji ma bu dem po ni zan, jer, ko nač no, oni do bro pla ća ju uslu ge ko je im či nim. Ne ka žem, ni sam bio ne za do vo ljan na pla tom, ali ni sam sma trao da je to

74

Mihajlo Palić

sve što mo gu da iz vu čem od idi o ta ko ji su bi li na ši go spo da ri. Na i me, lju di ima ju još jed nu ve li ku sla bost: vo le da zna ju o dru gim lju di ma što vi še, po mo guć no sti što go re, a na ro či to pr lja ve i lo še ve sti su go­di le nji ho vim uši ma. Pro da ja ta kvih in for ma ci ja je išla kao al va. Ta ko da sam le žao na rud ni ku zla ta i ne mi li ce ga cr peo. Pro sto mi je bi lo sme šno ko li ko je sve la ko do la zi lo, sa mo je tre ba lo ru ku da pru žim. Ban kov ni kon to se uve ća vao i sam sam se se bi di vio ko li ko vre dim. Tra ja lo je to ne kih go di nu da na, bi lo je po sla, mu šte ri ja stal nih, a do­la zi li su i no vi. Kroz agen ci ju su pro la zi la ra zna li ca, svi su ima li ne ka oče ki va nja, mla do me so ili po ver lji vi po da tak o „pri ja te lju“, sve jed no, svi ma sam iz la zio u su sret i ni ko ni je od la zio ne za do vo ljan. Bi li su to no vo pe če ni bo ga ta ši ili dr žav ni či nov ni ci. Ovi ma dru gi ma sam uvek da vao po pust, ne ret ko uop šte ni sam na pla ći vao svoj trud, jer sam ce­nio nji ho vu lo jal nost, kao i oni mo ju.

Sve što je le po ima rok tra ja nja. Po čeo sam da gre šim, da se opu­štam, bio sam opi jen sla vom. Ni sam vi še mo gao da kon tro li šem sa­zna nja o va žnim oso ba ma ko ji su bi li mo ji kli jen ti. A i kon ku ren ci ja se po ja vi la. Ču do jed no ka ko su lju di zli. Pr vo što su uči ni li je da me ocr­ne na pa sja usta. Ne mam poj ma za što, ja njih ni ti sam po zna vao, ni ti sam im uči nio ne što lo še. Dru gi ma je sam, ali to je po sao, šta da ra dim. Po la ko sam gu bio kli jen te, ali se ni sam na ro či to uz bu đi vao zbog to ga, sma trao sam da je to pro la zna sla bost i da će mi se svi vra ti ti kad uvi de da je po slo va nje sa mnom uvek na obo stra no za do volj stvo. Ali, to se ni je de ša va lo, na pro tiv, sve ma nje sam imao po zi va, sve ma nje go ri la je do la zi lo ra di is po ru ke.

Sad se vo zim u ge pe ku jed nog dži pa. Sam sam po stao pred met jed ne od is po ru ka. Mno gi su mo gli da bu du za in te re so va ni za ta kav epi log. Ipak, po ku ša vam da skon tam ko naj vi še, ko me sam naj vi še za­pr žio čor bu. Na kra ju od u sta jem, jer je to ko nač no sve jed no. Usko ro će me ma lo ko pam ti ti, a i po če mu bi? Do bro ni sam či nio, uosta lom ni kad ni sam ni ko me pri pa dao, ni ti je iko me ni bio drag. Ali, to je bio moj iz bor, i da mo gu po no vo, opet bi isti bio moj put. Sve osta lo bi bi lo pre ne ma ga nje, isto ona kvo ka kvo či ne svi osta li po ku ša va ju ći da ži ve

75

Čovek kao ja

ko ri sno, a on da shva te da ih ni ko ne raz u me i da se svi mi va lja mo u istom bla tu sa že ljom da osta ne mo či sti.

76

Mar ta Glo watzky No vo sel

DI­JAG­NO­ZA:­B.­O.

„Zdrav čo vjek ne mu či dru ge. Oni ko ji su mu če ni po prin ci pu se pre tva ra ju u mu či te lje.“ (C. G. Jung)

Po gle dom je po tra žio svog me zim ca. Do sa đi vao se. Su ho pa ran dan, bez ika kvih zna čaj ni jih vi je sti i do ga đa ja. Od ju tra je osje ćao sil­nu na va lu ne če ga, što je je di no on na zi vao mo ti va ci jom i što je mo rao ne ka ko is po lji ti. Ma li cr ve ni mra vi, žu lja li su ga i pu tu ju ći nje go vim or ga ni ma bo ra li ne pri mjet ne ru pi ce tra že ći iz laz. Ti su se sit ni smra­do vi ko ti li na o či gled, po ten ci ra ju ći po ti snu te fru stra ci je i na ku plje nu ank si o znost. Tra žio je ne što na če mu će se na ku plje no pre li ti, ali ni šta ni je bi lo ekvi va lent no ko li či ni nje go ve od vrat no sti. Iza or ma ra za ču šu šanj i poč ne se na stra no ce re ka ti. „Cccc.... Zna a a am da si tu“, go to­vo da je mo gao osje ti ti vla sti ti dah omo tan vla žnim smra dom ki se log, usta ja log du ha na.

Si vo–bi je li ki ne ski hr čak ve li či ne is pru že nog dječ jeg dla na, šmug­ne po red nje go vih no gu pre ma kre ve tu.

„Aaaa, što ka žeš na ma lo ja bu či ce? Granny Smith, ku pljen sa mo za mo je pi le. Bez ko re.... He e e e ej, ma le ni ii.“ Bu ljo o ko stvo re nje is teg ne gla vu i ra ši ri no zdr ve, nju še ći soč nost mam ca u nje go vim ru ka ma i na tren za sta ne, ali glad ipak pre vag ne. Ne vi dlji vim no ži ca ma po ju ri

77

Dijagnoza: b. o.

pre ma hra ni i poč ne je ha la plji vo ta ma ni ti. Pu stio je ži vo ti nju da po je­de i sa di stič ki se na sla đi vao osje ća jem ka ko u sva kom tre nut ku mo že utje ca ti na ono što će se slje de će do go di ti. Ma lac je žva kao po sljed nji za lo gaj, kad ga je sa svim la ga no pre krio me ka nom de kom ma sli na sto ze le ne bo je. Hr čak se us pa ni či i poč ne hi ste rič no tra ži ti iz laz iz tu ne la. Ubr zo se umi ri, a nje mu oči utren za svje tlu ca ju, ot kri va ju ći bo le stan um, star go to vo ko li ko i on sam.

Bio je vi sok, mr šav, ali ne i žgo ljav. Ži lav i mi ši ćav, ali se zbog an dro gin ske kon sti tu ci je i fe mi ni zi ra nih kret nji bri sa la sva nje go­va pri vid na sna ga. Pre ši ro ka odje ća pre kri va la je ogrom ne po vr ši ne spa lje ne ko že. Za sva ki i naj ma nji za jeb, u ku ći ko ju dru gi na zi va ju „do mom“, otac bi mu pri u štio va tro met za pam će nje. Na kon to ga bi mu go vo rio ka ko je si gu ran da je zbog ovog sa zrio i iz vu kao po u ku, jer naj va žni je je bi lo po sta ti svje stan svo jih gre ša ka i zna ti pre po zna­ti ka da za od re đe nu kriv nju mo ra ju usli je di ti od go va ra ju će po slje di­ce. A kriv nje je bi lo svu da. Nju ši la se u zra ku, lje pi la za ta ba ne. Kao uspo me nu na od ra sta nje, no sio je ožilj ke po či ta vom ti je lu na sta le od uda ra ca vru ćim ža ra čem i kro nič no po vra ća nje kao re zul tat sva kog pa i naj ma njeg psi ho fi zič kog stre sa. S vre me nom je usa vr šio teh ni ku sa mo ka žnja va nja. U zdra ve di je lo ve ko že, džep nim no ži ćem ure zao si je pu no ta kvih ka zni. Ono do bro što je pro i za šlo iz sve ga, bi la je nje go va za vid na ra zi na sa mo kon tro le, ko ja je bi la iz ra že na do te mje­re, da je još u vri je me dok je bio di je te, na sva kom od mno go broj nih li ječ nič kih te sti ra nja sva ka di jag no za gla si la isto: b. o.. Zna li su da s ma lim ne što ni je u re du, jer nor mal na dje ca ne ma ju ta kve fan ta stič no ze le ne, pra zne oči. Ti je kom raz go vo ra, po gled mu ne bi skre tao, a na sva ko pi ta nje od go va rao je bez oko li ša nja i pred u mi šlja ja. No, re ak ci je i od go vo ri na pi ta nja bi li su pri mje re ne nje go voj do bi i ni je po ka zi vao zna ko ve agre si je ni im pul ziv ne is pa de. Mo gli su je di no za klju či ti da je uz ure dan kog ni ti van raz voj, ne što in tro ver ti ra ni ji, uz na zna ke sma­nje ne em pa ti je.

78

Marta Glowatzky Novosel

Ko li ko je sa mo vre me na pro šlo od ta da. Se stri ca je još bi la sa svim ma la, kad mu je jed ne ve če ri do di je ljen

va žan za da tak. Du go ju je ma zio, lju lju škao, pje vao. Jel’ se baš mo ra la po če ti de ra ti? Ako se sta ri ra ni je vra ti, a ona ne pre sta ne ur la ti, naj e bao je. Sje tio se pro ljet nog či šće nja sta na pri je ne ko li ko mje se ci. U auto su na tr pa li pu ne vre će ot pa da i jed nu ma nju iz ko je se mo glo ču ti šu ška­nje i gre ba nje. Ma ca se oko ti la, ne ma ni par da na. Ni je mo gao zna ti, ali ni je mo gao ni ne zna ti, na kon što je na mo stu pre ko jar ka ma nja vre ći ca iz le tje la kroz stra žnji pro zor auta, a iz vo de osta lo vi ri ti ma lo ti gra sto klup ko. Ni je mo gao shva ti ti, ali ni je mo gao ni ne vi dje ti.

Pra vi le su bu ku, te mač ke ti ne, baš kao i ona sa da. Usta joj je pre krio ja stu kom, ka ko ne bi mo rao slu ša ti tu dre ku.

Oni pa met nja ko vi ći dok to ri za klju či li su da se ra di o SIDS–u, a on je po pr vi put osje tio ve li čan stven osje ćaj sve mo ći.

* * *

Tog je po sli je po dne va dva sa ta pro veo pro ma tra ju ći ša re ni cu li je­vog oka. Bio je to uisti nu je di ni dio nje go vog ti je la za ko ji se mo gao re ći da je „li jep“. Li ce mu je bi lo iz bra zda no, a de sno uho pre kri ve no ni zom ra zno vr snih na u šni ca. Sa sto la zgra bi ogrom nu zi he ri cu, li je­vom ru kom na teg ne ušnu re si cu pre ma do lje, za žmi ri i u hr ska vi ci pro bu ši još jed nu ru pi cu. Uži vao je u bo li ko ja ga je ci je log is pu nja va la ugod nim trn ci ma. Onaj dio ko ji se ni je ukla pao u ovu za ba vu, bi lo je oštro pro ba da nje u gla vi ko je je osje ćao već mje se ci ma. Usko ro je bol po sta la sva ko dnev na i sa da ju je osje ćao no ću, uju tro na kon bu đe nja i ti je kom či ta vog da na. Po gled mu još jed nom za sta ne na za o kru že­nom ogla su u no vi na ma. Ne ko vri je me je okli je vao, no na po sljet ku ipak od lu či.

* * *

Or di na ci ja u ko ju je sti gao, za u da ra la je po mje ša vi ni eta no la, an­ti sep ti ka i ben zi na, i već je bi la pre na tr pa na pa ci jen ti ma. Na zi do vi ma

79

Dijagnoza: b. o.

su re dom bi le obje še ne sli ke s pri ka zi ma ljud skih gla va, lu ba nja, i di­je lo va mo zga. Pro sto ri ja ni je uli je va la ni ka kvo po vje re nje, ali bio je pot pu no rav no du šan. Gla vo bo lje su po sta le ne pod no šlji ve, a u ogla su je pi sa lo da za te sti ra nje li je ko va nu de po za ma šnu svo tu. Smje stio se u če ka o ni ci i po ku ša vao od go net nu ti pro fi le lju di ko ji su sje di li na su­prot i po red nje ga. Pro ci je nio je da je bio me đu mla đim pa ci jen ti ma, od mu ška ra ca de fi ni tiv no naj mla đi. Ubr zo se po ja vio čo vjek u bi je loj ku ti, ko ji se tru dio dje lo va ti pro fe si o nal no i po di je lio ih u dvi je sku pi­ne. Ta da od luč nim gla som na re di: „Mu škar ci ne ka kre nu za mnom, u re du je dan po je dan i ne ka leg nu na kre vet, sva ki u svom bok su.“ Bok so vi s vra ti ma, na lik odjelj ci ma hit ne po mo ći, bi li su me đu sob no odvo je ni zid nim pre gra da ma.

Le gao je na kre vet u bok su broj če ti ri i če kao. Ubr zo je sti gao „Pro­fe sor“, gu ra ju ći is pred se be du gač ka ko li ca s mo ni to rom i elek tro da ma ozna če ne lam pi ca ma ra znih bo ja. Po li je pio ih je na ne ko li ko mje sta gla ve, vra ta te is pod ključ nih ko sti ju i ta da je na stu pi la du ga stan ka. Gle dao je u mo ni tor i šu tio.

„Ko li ko du go osje ća te gla vo bo lje?“ – upi ta na po kon. „Ne ko li ko mje se ci“ – od go vo ri. „Je ste li ima li ne ke dru ge simp to me?“ – na sta vio je s pi ta nji ma.„Ne, ni sam.“ – od go va ra ne za in te re si ra no. „Gu bi tak pam će nja, vr to gla vi ce, gu bi tak vi da ili osje ta mi ri sa?“ –

po ku ša vao je da lje.„Ni šta.“„Dvo stru ke sli ke? Pro mje ne ras po lo že nja ili po na ša nja? Baš ni šta

od na ve de nog ni ste pri mi je ti li?“ – bio je upo ran, kao da je mo ra lo po­sto ja ti bar ne što od na ve de nog.

„Pri mje ću jem da si ti idi ot i ako mi smje sta ne daš li je ko ve pro tiv usra ne gla vo bo lje, omo tat ću ti te je be ne lam pi ce oko vra ta i ukra si ti te k’o Bo žić no drv ce.“ – po mi sli i od go vo ri: „Baš ni šta. Osim gla vo bo lje, sve je sa svim uobi ča je no.“

„Osta ni te le ža ti, vra ćam se od mah.“ – Pro fe sor je iz le tio van i ubr zo je mo gao ču ti dvo stru ke ko ra ke ka ko se pri bli ža va ju hod ni kom pre ma

80

Marta Glowatzky Novosel

nje go vom odjelj ku. Pred vra ti ma na tre nu tak za sta nu. Raz go va ra li su na nje mač kom, no ipak je mo gao ra za bra ti pri gu še ne gla so ve:„Ja, sic­her!…wie ein Te nis ball….ke i ne Chan ce….sich um …Fe hler!….ge­nau das …wir bra uc hen! Du we isst,…uns….be de u tet.“1

Ušli su kroz vra ta, pri šli kre ve tu i no vi ko le ga, ko ji je do šao s Pro­fe so rom, pro ko men ti ra za gle dan u ekran s nji me ne što na nje mač kom pa pri če ka par tre nu ta ka i kre ne mu se di rekt no obra ća ti:

„Gle daj te, Va ma li je ko vi ne bi po mo gli. Tre ba lo bi vas ope ri ra ti. I to bez od ga đa nja. Ima te tu mor na de snoj stra ni pred njeg mo žda­nog re žnja. Ta kva vr sta tu mo ra u znat noj mje ri mo že utje ca ti na va šu spo sob nost ra su đi va nja, osje ća je, sta nja, ras po lo že nja. Ovi sno o ra stu i ši re nju tu mo ra sve va žni je ži vot ne funk ci je bi le bi ugro že ne, a bez ope ra ci je ži vje li bi ste još sve ga šest mje se ci uz ne sno sne bo lo ve.“

Gle dao ih je ni je mo. „Tko su ovi lu đa ci?“ – po mi slio je. „Ha lo, idi o ti? Ja sam do šao po

ta ble te pro tiv gla vo bo lje i ne mam na mje ru ov dje osta vi ti po la mo­zga…“ – još uvi jek je če kao epi log ove lu do ri je, li je ko ve po ko je je do šao pa da na po kon ne sta ne.

„Mi smo je di ni In sti tut u Euro pi ko ji pro vo di eks pe ri men tal nu te­ra pi ju po god nu upra vo za vr stu tu mo ra ko ju vi ima te. Bi li bi ste pod 24–sat nim nad zo rom i sprem ni smo ope ri ra ti vas, uko li ko se sla že te, u ro ku od sve ga ne ko li ko da na.“ – uvje ra vao ga je ko le ga, ko ji se na­knad no pri klju čio pre gle du u bok su. „Je di no što Vam ne mo že mo ga­ran ti ra ti je de fi ni ti van is hod ope ra ci je i even tu al ne kom pli ka ci je; mo­ra te bi ti sprem ni na vi še stru ki ri zik. No uvje ra vam Vas, ov dje ima mo vr hun ske struč nja ke i bi li bi ste u do brim ru ka ma. Uko li ko sve do bro pro đe, tro ško ve pre u zi ma In sti tut, bu du ći da se ra di o vi so ko ri zič noj ope ra ci ji.“

„A uko li ko sve ne pro đe do bro?“ – pro bu đe na zna ti že lja ni je mu da la da usta ne i iz le ti van, kao što je na mje ra vao.

„Na ši su struč nja ci usko spe ci ja li zi ra ni za svo je pod ruč je, a vi ste mla di, što igra ve li ku ulo gu kod opo rav ka.“

81

Dijagnoza: b. o.

„Ali ipak ste re kli da mo ram bi ti spre man na ri zik?“ – uko li ko je ovo što ču je za i sta isti na, svje stan je da ne ma pu no za iz gu bi ti.

„Ri zik ko ji pre u zi ma te od no si se ve ćim di je lom na po sto pe ra ti van opo ra vak i even tu al ne kom pli ka ci je. Kod ova kvih za hva ta mo že do ći do krat ko traj ne ili du go traj ne am ne zi je, pro mje na u po na ša nju, gu bit­ka vi da ili slu ha, od u ze tost ru ku ili no gu…“

Na tre nu tak se is klju čio i u se bi mi slio sa mo na jed no. Am ne zi ja. U jed nom dje li ću se kun de, u jed nom mi li me tru zdra vog kut ka nje go vog ra zu ma ja vi la se po mi sao da se sveg onog od pri je mo žda ne bi sje ćao. Da ni ka da ni je bi lo ni oca, ni nje ga sa mog, ka kvim se pam tio. Da ni je bi lo gre ba nja, šu ška nja, sla ne kr vi ko je se na gu tao na kon ba ti na, ni mi ri sa vla žnog gušč jeg per ja s ja stu ka, na to plje nog se ki nim su za ma. Iz bri sa li su se tra go vi džep nog no ži ća, re me na, iz bli je dio je mi ris pa­lje vi ne ko ji je za so bom osta vljao tan ke op ne na lik kri li ma lep ti ra. Ne sa mo da ni je imao što iz gu bi ti. Mo gao je pu no do bi ti.

Po gle da u ogrom nu si vu mr lju na ekra nu pa u Pro fe so ra i nje go vog ko le gu. „Tko su ovi lju di? Ka kvo je uop će ovo mje sto? „Za tim le ti mi ce u mi sli ma pre vr ti isječ ke vla sti tog ži vo ta, klim nu gla vom pre ma obo­ji ci i od go vo ri:

„U re du. Pri sta jem.“

* * *

Kao i pro te klih da na, sva ko dnev na li ječ nič ka vi zi ta u boks broj če ti ri sti gla je toč no u de vet sa ti. Pro fe sor je vo dio glav nu ri ječ: „Pa­ci jent je u vr lo do brom sta nju. Uspje šno mu je ot klo njen fron tal ni tu­mor, ne ma ne ga tiv nih nus po ja va i ne gi ra smet nje. Ti je kom ope ra ci je usta no vlje no je ka ko je tu mor sko tki vo za hva ti lo znat no ve ći dio od oče ki va nog, zbog če ga je na kon ukla nja nja ošte će nog pod ruč ja do­šlo do pre ki da ve za pred njeg če o nog re žnja s ta la mu som i hi po ta la­mu som. Us pje šan opo ra vak pa ci jen ta po tvr đu je na šu osnov nu te zu, ka ko je kod te žih slu ča je va tu mo ra u ovom di je lu mo zga, ne mo gu će pro ve sti sa mo kla sič ne ope ra tiv ne za hva te, već sve ade kvat ne mje re

82

Marta Glowatzky Novosel

te po sto pe ra tiv no pra ti ti ne u ro lo ško i psi ho lo ško sta nje pa ci jen ta u cje li ni.“

„Ka ko se da nas osje ća te?“ – okre nuv ši se pre ma pa ci jen tu, na mje­sti za bri nu ti po gled i bla go na klo no nag ne gla vu u stra nu.

Le žao je na bo ku, gle da ju ći kroz pro zor. Po la ko je okre nuo gla vu pre ma smje ru iz ko jeg je do šlo pi ta nje i uspo re no od go vo rio:

„Fi no. Baš fi no.“ – je dan kut usa na ras teg ne se u uspo ren, ba lav osmi jeh što je svje tlu cao je na ra no ju tar njem sun cu. Po gled je se zao ne gdje iz nad Pro fe so ro vog ra me na, u pra zno.

„Do bro, ali mo rat će te osta ti još ne ko vri je me kod nas na pro­ma tra nju. Uko li ko će te se pri dr ža va ti pra vi la i re do vi to pi ti li je ko ve, pred vi đa mo sko ro ot pu šta nje iz In sti tu ta.“ – na sta vio je, upi su ju ći po­dat ke u kar ton pa ci jen ta s boč ne stra ne nje go vog kre ve ta.

„Na rav no. Pra vi la.“ – od vra ti ti ho, po ku ša va ju ći od go net nu ti cr ve­na slo va Pro fe so ro ve ke mij ske olov ke – „In sti tut za li je če nje umo…“ – no slo va su ne sta ja la u re ve ru bi je le ku te.

Li ječ nič ka vi zi ta kre ne pre ma iz la zu iz bok sa. „Ein sol cher ope ra­ti ver Ein griff war un ver me id bar. Die Durchtren nung der Ner ven fa­sern zwischen Tal la mus und Fron tal lap pen war nur die zwangsläu fi ge Fol ge der Tu mo rent fer nung. Der Pa ti ent ble ibt bis auf We i te res im In sti tut. Be hal ten sie ihn stets im Auge, da mit wir die Un ter suc hung­ser geb nis se de ta il li ert er fas sen können.“2

* * *

Slu ša ju ći ko ra ke ka ko se uda lja va ju hod ni kom, pro ma trao je na­ku plje nu pr ljav šti nu is pod du gih, pr lja vih nok ti ju. Ma li sme đi žo har pro vi rio je iz nad ru ba kre ve ta. Je dan ta kav ju čer mu je iz ma mio osmi­jeh na li ce. Mo žda je to bio brat ovo me. Ili se stra. Ili otac. No zdr ve mu je dra žio onaj do bro po zna ti mi ris pa lje vi ne. Na dla nu okre ne žo ha ra na le đa. Na kon što ga je iz mo rio, pu šta ju ći ga da se ko pr ca na sto je ći se no ži ca ma do mo ći rav ne pod lo ge, po čeo ga je zu bi ma se ci ra ti, no gu

83

Dijagnoza: b. o.

po no gu, dla či cu po dla či cu, dok ga ni je u pot pu no sti sa žva kao i pre­pu stio mu da se bo ri s cr ve nim mra vi ma u vla sti toj utro bi.

* * *

1 Pri je vod s nje mač kog je zi ka:“Da, si gur no!...k’o te ni ska lop ti ca…ne ma šan se…o gre šci!… .toč no to….mi tre ba mo! Znaš….nas…zna či.“

2 Pri je vod s nje mač kog je zi ka:“Ova kav ope ra tiv ni za hvat bio je ne iz bje­žan. Pre kid živ ča nih ve za iz me đu ta la mu sa i fron tal nog re žnja bi la je sa mo nu žna po slje di ca ukla nja nja tu mo ra. Pa ci jent do dalj nje ga osta je u In sti tu tu. Dr ži te ga ne pre kid no na oku, ka ko bi smo de talj no pri ku pi li re zul ta te is tra­ži va nja.“

(nap. a. in va ziv na vr sta ope ra ci je mo zga (lo bo to mi ja) u ne u rop si hi ja tri ji

ko ri šte na je sre di nom 20. st. za li je če nje agre siv nih pa ci je na ta)

84

Mi loš Ja ra ko vić

STA­TI­STIČ­KA­GRE­ŠKA

„The world is full of kings and qu e ensWho blind your eyes and steal your dre ams!It’s he a ven and hell, oh well!“1

1

„Zna te, go spo di ne Po po vi ću“ – re če mi vi ši či nov nik za du žen za moj slu čaj, „mi smo od vas di gli ru ke.“

Či ni lo mi se da go vor nje go vog te la oda je ne ka kvo ne za do volj stvo. Znao je da se, što se me ne ti če, ni šta ne mo že uči ni ti, ni šta ne mo­že po pra vi ti. Kao da je ose ćao ne ka kvu ma lec ku tu gu zbog ne u spe ha iako taj ne u speh ni je bio nje gov.

Vi ši či nov nik, slu žbe no ime 23761, pra vo ime po zna to sa mo kan­to nal nom Upra vi te lju, za mi šlje no po gle da ne gde iza mo jih le đa. Ni­sam imao poj ma o če mu bi mo gao da raz mi šlja ta kav je dan mo zak i da li, uop šte, raz mi šlja. Mo žda ima sve una pred sva re no i pred sta vlja, u stva ri, vi so ko raz vi jen in ter aktvni ure đaj.

„Zna te go spo di ne Po po vi ću“ – po no vi 23761, „mi smo sa va ma sve po ku ša li“. Za sta de, vra ti po gled na me ne i li ce mu po pri mi iz raz ne kog neo d re đe nog iš če ki va nja. Ja osta doh nem i bez po kre ta. Slu tio sam da bi sve iz re če no uda ra lo u ne ka kav ne pro bo jan sta kle ni zid. Što

85

Statistička greška

da se mu čim? Da je mo glo bi ti dru ga či je – ne bih ov de sta jao. Bio bih u ne koj in sti tu ci ji, na ne kom dru štve no–ko ri snom ra du, vo da li bi me ta mo–va mo da se pod se tim šta i ka ko. Ne bih se kla tio is pred ovog bro ja, sa mo der no di zaj ni ra nom i po zla će nom iden ti fi ka ci o nom plo­či com, ose ća ju ći se pred njim kao pred sve tim Pe trom ko ji od lu ču je o sud bi ni mo je be smrt ne du še.

Če kao sam na no vu re če ni cu. Ve ro vat no su mu de ce ni je sa mo­pre gor nog ukla pa nja u si stem pre op te re ti le i pre go re le sve si nap se. Pro sto–pro ši re na re če ni ca pa pa u za. Pa još jed na re če ni ca. Pa pa u za. Mo žda bu de tre ća–sre ća i, mo žda, do če kam ne ki ma li go vor. Tek da se za vr ti to čak.

„Zna te, go spo di ne Po po vi ću, mi vas pra ti mo još od ma lih no gu.“

23761 lup nu ne ko li ko pu ta pr sti ma po mo ni to ru ko ji ga – po ma lo sa bla sno – oba sja, zna čaj no me od me ri, na ka šlja se i na sta vi:

„Zna mo, go spo di ne Po po vi ću, zna mo da ste još u ob da ni štu od­bi ja li da spa va te kad i sva osta la de ca. Kri šom ste plju va li po seb no osmi šlje no vi ta min sko ulje ko je su svi mo ra li da uzi ma ju. Ni ste hte li da uče stvu je te u igra ma ko je su na ši psi ho lo zi i pe da go zi upra vo za taj uz rast pre po ru či va li, iz dva ja li ste se iz gru pe i sa mo va li u ćo šku. Po­sle dič no, va ša oce na po za vr šet ku tog pe ri o da bi la je je dva do volj na da upi še te obič nu a ne spe ci jal nu ško lu. Već ta da se o va ma ras pra vlja lo i ve ća lo. I da li smo vam, po sle du ge ras pra ve, šan su da po sta ne te uzo­ran član ko lek ti va.“

Hte doh da ka žem da se se ćam po ne kih od po me nu tih do ga đa ja i da su to bi le sa mo deč je lu do ri je i te ra nje ina ta ušto glje nim vas pi ta či­ca ma ali 23761 tap–tap–tap nu po ekra nu pa do da:

„Zna mo, go spo di ne Po po vi ću, da su va ši ro di te lji, ime na ne bit na, kri vo tvo ri li iz ve štaj o oba ve znom vak ci ni sa nju, da su dr ža li u ku ći tri mač ke i da su, čak i u va šem pri su stvu, pu ši li! To, kao i mno ge dru ge de vi ja ci je, do ve le su do to ga da smo mo ra li da se po za ba vi mo nji ma

86

Miloš Jaraković

to kom... če kaj te da vi dim... hm... da, to kom Dru gog ci klu sa Tre ćeg Ve li kog Spre ma nja.“

Lec nuh se. Znao sam da me ne bi tek ta ko osta vi li i da je pri ča ko ja mi je ser vi ra na bi la či sta laž.

„Zna mo, go spo di ne Po po vi ću, da su vas oni, već u ra nim raz re di­ma, uči li osno va ma sta ro grč kog i la tin skog, da ste či ta li ne pre či šće ne knji ge. Da, zna mo da je tu bi lo i ne a u to ri zo va ne po e zi je ne pri klad ne za de cu i omla di nu, sta rih en ci klo pe di ja i lek si ko na. Sve zna mo. Va ši škol ski re zul ta ti su se po pra vi li i, čak, po sta li bo lji od pro seč nih. To, sma tra li smo, ni je bi lo za bri nja va ju će. Lo še je bi lo to što je po sto jao ve li ki ot klon. Zna li ste stva ri ko je vam ni su bi le po treb ne. Ko je nam ni su bi le po treb ne. Lo gič ki apa rat vam je bio pre vi še raz vi jen, raz mi­šlja li ste i re zo no va li na ne ki svoj na čin. A to, kao što do bro zna te, ni je do zvo lje no. Sva ko mo ra da ima tač no od re đen skup mi sli i ide ja jer to omo gu ća va da za u zme svo je me sto, da do bi je za du že nja, sta tus, da ostva ri pro jek to van rad ni i ži vot ni vek. Sve je ure đe no. Do bro, pot kra­du se, po ne kad, ne ka kve sta ti stič ke gre ške i ko li ko god sit ne, mo ra ju se uklo ni ti. Ne ke od njih se sa mo u ki nu na raz li či te na či ne a osta le, kao što ste vi, mo ra mo mi da is tre bi mo.“

Na sta vljao je, tap–tap–tap ka ju ći, pre li sta va nje mo ga ži vo ta a ja sam raz mi šljao o to me da li je „is tre bi ti“ upo tre blje no u me ta fo rič kom smi slu. Znao sam, ma nje–vi še, šta sle di; ako su se re ši li mo jih ro di te­lja – za što ne bi na sta vi li tra di ci ju... Tri ne iz ve sno sti ko je su po sto ja le – gde, ka da i ka ko – ni su me mno go po tre sa le. Fa ta li zam? Mo gu će.

„Zna te, go spo di ne Po po vi ću, mi smo sa va ma, za i sta, sve po ku ša li. Od u ze li smo vam sve ne do zvo lje ne stva ri, po sla li smo vas u in ter nat, pro ba li smo oštro, pro ba li smo bla go. Ma zi li, pa zi li, ga zi li. Op te re ći­va li smo vas obi ljem za du že nja, izo lo va li smo vas. Na ža lost, sve va še re ak ci je bi le su neo d go va ra ju će i su prot ne oče ki va nim. Raz ne ko mi si­je i ve ća bi li su vam vi še ne go na klo nje ni. Tra ži li smo taj ne ki oslo nac za na šu po lu gu... Tra ži li smo i ni smo ga na šli.“

Za sta de 23761, za sta de kao Si zif u tre nut ku ka da shva ti da je sve, od u vek i za u vek, uza lud no. Sam su bjekt skri ven iza bro ja kao da

87

Statistička greška

za drh ta. Za tre nu tak sam po mi slio da ima sce na rio is pred se be i da ga is pu nja va do sled no i pro fe si o nal no kao ne ki vr hun ski dram ski umet­nik.

„Zna mo, go spo di ne Po po vi ću, sve va še oso bi ne. Bo lje od vas sa­mog. I skup tih oso bi na, od ko jih su po ne ke ret ke i po seb ne, ne či ni vas upo tre blji vim čla nom dru štva. Na ma ni su po treb ni eks tre mi kao što ste vi. Mi već vi še od dve sto ti ne go di na ob li ku je mo po pu la ci ju. Po zi tiv nim za ko ni ma i ri go ro znim ka zne nim si ste mom uni šti li smo kri mi no ge ne struk tu re i sve nji ho ve ma nje ili ve će gru pe ili or ga ni­za ci je. Pa žlji vo osmi šlje nim škol skim si ste mom stvo ri li smo je din ke ko je su spo sob ne da op ti mal no is pu ne za da te ci lje ve; fi no pro fi li sa­nim na či ni ma na gra đi va nja za dr ža li smo do volj nu ko li či nu am bi ci je i naj zad, stro go kon tro li sa nim vi do vi ma za ba ve u sta nju smo da ka na­li še mo na go ne i is pu nja va nje za do volj sta va. Ja sno vam je da u ova ko slo že nom si ste mu ne ma me sta im pro vi za ci ja ma. To jest, ne ma me sta va ma.“

To je iz go vo rio to li ko rav no da su se sve mo je za blu de o ne ka kvoj za in te re so va no sti za mo ju sud bi nu tre nut no ras pr ši le.

„Za u sta vi ću se ov de jer se pri bli ža va mo kra ju ter mi na pred vi đe­nog za naš raz go vor.“

Još je dan tro stru ki „tap“ i ekran se uga si. Oreol oko 23761 ne sta de i on se vra ti u pret hod ni štu ri mod.

„Zna te, go spo di ne Po po vi ću, to bi bi lo to.“Mrak.

2

„Hmmm, da vi di mo, na plo či ci pi še... Dra gan Po po vić, dva de set osam go di na, kan ton 366.“

To sam čuo dok je sve tlost po la ko do la zi la, dok su mi se oči bo ri le da iz o štre sli ku. Pri di goh se na lak to ve a za tim i se doh. Ne ka kva tam­na mr lja ska ku ta la je le vo–de sno one mo gu ća va ju ći oči ma da poč nu sa oba vlja njem svo jih osnov nih za da ta ka. Na kra ju se ne ka ko smi ri la,

88

Miloš Jaraković

iz gu bi la svo ju dvo stru kost i pre tvo ri la u po pri lič no sme šnu oso bu. Tr­bu šast, pro će lav, sa ja re ćom bra di com i u ofu ca noj ode ći, sme jao mi se u li ce ne ka kav sim pa ti čan lik.

„A tu li si, Dra ga ne, ja bu ko sa gra ne!“ – mal te ne za pe va. „Sre ća tvo ja što sam vi deo kad su te is to va ri li i što si na le teo na ze mu pa imaš ova ko le pu do bro do šli cu!“

„Ko si ti?“ – upi tah. „Gde sam to?“ – do dah.Kao da je je dva če kao da po sta vim ta pi ta nja. Is pri čao mi je da tu

gde smo – ime na ne zna če mno go. Da mo gu da za dr žim svo je ime, ali da mo gu da iza be rem i bi lo ka kvo dru go. Po ka zao mi je čo ve ka ko ji se oda zi vao sa mo na zvi žduk a za tim i dru gog ko ji se na zvao Fri drih ko ji ni je Če... Za mo lio sam ga se tu za u sta vi i ka že mi ko je on i šta se, do đa vo la, de ša va.

„Eh, ro đa če, ja sam ti Mi jat i to ti je do sta. Ako ti ne što zna či, po­re klom sam iz kan to na 364.

„Pa, Mi ja te, ja sam, kao što već znaš, Dra gan. Na dam se da mi je dra go što sam te upo znao.“ – iz de kla mo vah. „Ne go, re ci mi, gde sam to do speo?“

Po iz ra zu li ca i oči ma vi deh da ni sam sti gao na naj po želj ni je me sto na sve tu.

Po gla di bra di cu i re če: „Ge o graf ski si, ro de, u ne ka kvom kan to nu ko ji se na la zi ne gde u ze mlji ko ju su ne kad na zi va li Ru si ja. Kli ma ka že da smo ne gde u ni vou na ših kan to na. Vi še od to ga ne znam. Na šli smo ne ke za pi se o ori jen ti sa nju i od re đi va nju po lo ža ja pre ma zve zda ma ali ne ume mo da ih pri me ni mo.“ Tu za sta de, kao da me ri šta da ka že, pa na sta vi: „Knji ge ko je tu i ta mo na la zi mo pi sa ne su na ru skom pa oda­tle i za klju čak gde smo. Ni ko ov de ne zna ru ski i sa mo ne ko li ci na od nas mo že da pre po zna po ko ju reč. Uglav nom na ga đa mo.“

Ne po mič no sam ga slu šao.„Do bi ja mo, jed nom u dve–tri ne de lje, sve što nam je po treb no od

hra ne i po trep šti na. Ne ma mo ni ka kvih oba ve za, mo že mo da ra di mo šta god ho će mo, kad god ho će mo. Ne mo že mo baš da ide mo gde god ho će mo jer za vi si mo od za li ha. Tro ši mo vre me na raz li či te na či ne,

89

Statistička greška

ka ko ko. Ja, re ci mo, sa ku pljam raz li či te bilj ke. Ni je baš bog–zna–šta ali bar še tam i na va zdu hu sam. Vi deo sam u jed noj knji zi ilu stra ci je o to me ka ko se to ra di pa se, eto, za ni mam.“

I da lje sam ga gle dao ću te ći i on na sta vi:„Ima nas sa ra znih stra na. Ži vi mo u ne kim na pu šte nim zgra da ma

ko je smo do ve li u upo tre blji vo sta nje. Ima mo vo du iz bu na ra, a stru­ju ne ma mo. Le ti se ra zi đe mo kud ko ji. Zi mi se sku pi mo, gre je mo tek ne ko li ko pro sto ri ja i ubi ja mo vre me pri čom, pe va njem, koc kom, ma bi lo či me... u onoj me ri u ko joj mo že mo da se spo ra zu me mo. Par njih ne ko mu ni ci ra uop šte ali i to je sa svim u re du. Že na ne ma. Mi sli mo da njih dr že po seb no. Te ško je po ve ro va ti da sa mo mu škar ci bi va ju ova ko iz gna ni.“

Po mi slih ka ko je sve to čud no. Ve ro vat no me je iz raz li ca odao jer Mi jat re če: „Ne moj da se ču diš. Ne dr že oni nas ov de tek ta ko.“

„Ka ko to mi sliš?“„S vre me na na vre me – po ne ko ne sta ne. Ne ko se po no vo po ja vi, a

ne ko, opet, ne. Oni ko ji se po ja ve – ili se ne se ća ju šta su im ra di li ili se ne se ća ju ama baš ni čeg, go to vo kao da su be be. Jed no je si gur no: svi se vra te dru ga či ji, pro me nje ni. A on da, i o jed ni ma i o dru gi ma bri ne­mo se do kle god je po treb no. Ne ki pre ži ve – ne ki ne.“

Ne mo gu re ći da sam bio iz ne na đen. Ba gra je to. Pri me tih da je ta bri ga za sva ku po hva lu. Za stao je, po gle dao u ze mlju i do dao: „Mo­ra mo. Ni kad ne zna mo ka da će naš red. Bez te uza jam ne po mo ći svi bi smo br zo po cr ka li. Te ra mo im inat i tru di mo se da ži vi mo što du že.“

Mi jat mi je ja sno sta vio do zna nja da su nas izo lo va li kao vi ru se ili eks pe ri men tal ne ži vo ti nje i uzi ma li na te sti ra nje shod no po tre ba ma. Sa svim ira ci o nal no, po na dao sam se da mi ro di te lji ni su ubi je ni već da su za vr ši li na ne kim slič nim me sti ma. Otac, mo žda, čak i ov de. Tr goh se iz tog raz mi šlja nja. Ose tio sam po riv da ura dim ne što što bi sva ko­me nor mal nom iz gle da lo be smi sle no, pa te tič no, ne po treb no...

Oči gled no je da smo, sa jed ne stra ne, bi li slo bod ni od sve ga iz pret hod nog pse u do–ži vo ta. Sa dru ge, ve li ka pin ce ta je ne pre kid no vi­si la nad na šim gla va ma i pre ti la da se spu sti i po ku pi nas.

90

Miloš Jaraković

Za mo lio sam Mi ja ta da mi obez be di ne ko li ci nu po treb nih stva ri. Vra tio se po sle po la sa ta. Za de se tak mi nu ta do vr še na je dr ve na ta bla ko ju sam po sta vio na me sto na ko me sam se osve stio. Na ta bli sam, u par re do va, na pi sao:

Can ton: He a ven and HellPo pu la tion: Unk nownSpe ci es: Hu man be ings

1 “He a ven and Hell” ­ Black Sab bath, Ver ti go Re cords, 1980.

91

Vi­to­mir­Ćur­čin

ČO­VEK­SA­IN­STINK­TOM­PRE­ŽI­VLJA­VA­NJA

U pre pu noj, za mra če noj sa li An tro po lo škog in sti tu ta sve oči su bi­le upr te u mla dog pro fe so ra. Pre da va nje o an tro po lo škom fe no me nu, čo ve ku bez oso bi na ali sa iz ra že nim in stink tom pre ži vlja va nja, bi lo je pra će no pro jek ci jom na ve li kom ekra nu.

Na nje mu je pro mi ca la kri vu da va ko lo na lju di ko ja se sa mu kom pro bi ja la po ka me ni tom te re nu, po ku ša va ju ći da pra ti Ve li kog Vo đu. On se kre tao pri lič no la ko, osla nja ju ći se ma hom i sa sva svo ja če ti ri uda po skli skom ka me nju, me sti mič no ob ra slom kr žlja vom, ni skom tra vom. Mi stič ni, le de ni po gled mu je bio upe ren ne gde u da lji nu, u sve tlu bu duć nost u ko ju je po veo svo je sled be ni ke. Ni sun ce što pr ži, ni ki še što li ju, ni olu je što ru še, ni su ga po ko le ba li. Sti gav ši is pred ogrom ne ka me ne pla ni ne sa zja pe ćim, mrač nim otvo rom, na tre nu­tak je sa mo za stao. Mir no i bez ika kvih re či, osmo trio je oko li nu po­gle dom ko jim i ka men omek ša va. Ni je bi lo di le me – obi la zi ti pla ni nu ili kre nu ti u cr nu ru pu. Okre nuo se svo jim sled be ni ci ma sa ne pro me­nje nim iz ra zom li ca, ko ji je ne dvo smi sle no go vo rio da vi di i bo lje i vi še od svih, po ka zu ju ći sa mo ru kom put pre ma sa bla snoj, cr noj ru pi.

Pro fe sor je za tre nu tak pre ki nuo pro jek ci ju, ka ko bi pri sut ni ma po bli že ob ja snio ovaj re dak fe no men čo ve ka bez oso bi na. Skre nuo je pa žnju da se ra di o čo ve ku bez ika kvih emo ci ja, ko ga is klju či vo po­kre će in stinkt, što je ina če ka rak te ri sti ka broj nih ži vo tinj skih vr sta. Ka ko bi po mo gao pri sut nim da ot kri ju o ko joj se vr sti ži vo ti nja ra di,

92

Vitomir Ćurčin

pod se tio je za pa nje ni skup na sce nu nje go vog ve štog kre ta nja po ka­me ni tom te re nu. Ta kvo kre ta nje po seb no od li ku je broj ne vr ste iz re­da pap ka ra. Osim to ga, na gla sio je pro fe sor, ve o ma iz ra žen in stinkt pre ži vlja va nja čo ve ka bez oso bi na pri bli ža va ga pre ži va ri ma, si sa ri ma iz re da pap ka ra ko ji na po se ban na čin va re hra nu. Ko na ča so vi ma bi o lo gi je ni je spa vao, zna da tu spa da ju, iz me đu osta lih, kra va, ko za, ov ca, je len, ži ra fa, bi zon.

Ob ja šnja va ju ći po ja vu čo ve ka bez oso bi na na na šim pro sto ri ma, ko ga sa mo in stinkt po kre će, pro fe sor je na sta vio:

„Op se žna na uč na is tra ži va nja po ka zu ju da se ova, sa da ši ro ko ras­pro stra nje na vr sta si sa ra iz re da pap ka ra, po ja vi la pre ne što vi še od če tvrt ve ka. U na ro du je po zna ta i pod na zi vom po li tič ki pre ži va ri. U na uč nim kru go vi ma oni su ina če ozna če ni kao po li ti kus vul ga ris. Hra­ne se is klju či vo na rod nim ma sa ma, bez ko jih ne bi mo gli da op sta nu.

U po tra zi za is pa šom, ovi pre ži va ri ži ve i kre ću se u gru pa ma, od­no sno u čo po ri ma. Na če lu čo po ra na la zi se ne pri ko sno ve ni vo đa ko ji o sve mu od lu ču je. Če ste su bor be unu tar čo po ra za me sto vo đe. Po­ra že ni bo rac za me sto vo đe po pra vi lu for mi ra svoj ma nji čo por ili se čak pri klju ču je ne kom dru gom, ve ćem čo po ru. Ni je ret ka po ja va da ne ki od ovih pre ži va ra iz me nja ju i po ne ko li ko čo po ra. Na ro či to je iz ra že na po ja va pri kla nja nja ma njih čo po ra naj ve ćem, ka ko bi obez­be di li hra nu, to jest na rod ne ma se, za svo je pre ži vlja va nje. Re klo bi se, po lo mi še pap ke utr ku ju ći se ko će pre do ve li kog vo đe!

Po sto je vi še ti po va ovih pre ži va ra i u po čet ku nji ho vog po ja vlji va­nja na ovim pro sto ri ma uglav nom su se raz li ko va li po hra ni ko ju ko ri­ste. Ka sni je, sa for mi ra njem vi še čo po ra, kao i nji ho vim gru pi sa njem i če stim me ša njem ra di obez be đe nja ve ćeg pro sto ra za is pa šu, te raz li ke su po sta ja le sve ma nje i ma nje. Da nas prak tič no svi je du sve i ni je pri­me će na ne ka pro bir lji vost u kon zu mi ra nju na rod nih ma sa. U sva kom slu ča ju, pri mar na je sa mo ko li či na hra ne, dok je kva li tet sa svim ne bi­tan, što je do ve lo i do upo tre be hra ne vr lo sum nji vog kva li te ta. Čak je pri met no da ova kva hra na sum nji vog kva li te ta po sta je pri mar na u is hra ni pre ži va ra. Da nas su ina če vo đe čo po ra ma nje vi še iste kao i pre

93

Čovek sa instinktom preživljavanja

dva de se tak go di na, osim što su se pri lič no oli nja li i do bro po pu ni li od uzi ma nja pre ko mer ne hra ne.

Hra nu pre ži va ri va re ta ko što je naj pre pro gu ta ju i omek ša ju, na­kon če ga po vra te ne do volj no sva re nu na rod nu ma su na zad u usta i po no vo je žva ću. Pro ces po no vlje nog žva ka nja ra di do dat ne ob ra­de na zi va se pre ži va nje ili „si ste mat sko pro da va nje žva ke“. Pri li kom žva ka nja do la zi do lu če nja plju vač nih žle zda ko je pro du ku ju ve li ku ko li či nu plju vač ke. U za vi sno sti od is hra ne, ve ći pre ži va ri pro iz vo de od 40 do 150 li ta ra plju vač ke na dan, što je ve o ma bit no u me đu­pre ži var skom pre pu ca va nju plju va njem. U usti ma se žva ka njem vr ši usit nja va nje de lo va hra ne, či me se po ve ća va po vr ši na na ko ju će da lje de lo va ti sna žna me dij ska fer men ta ci ja, štam pa ne ili elek tron ske vr ste. U po seb nim ko mo ra ma pre ži var skog trak ta hra na bi va iz lo že na mi­li o ni ma mi kro or ga ni za ma ko ji po ma žu da se ona pot pu no ob ra di u že lje nu for mu. Tom pri li kom kao nus pro dukt na sta je ve li ka ko li či na ga so va, me đu ko ji ma i vi so ko e ner get ski me tan. Va žno je na po me nu­ti da su već raz ra đe ne de talj ne stu di je da se ova ener gi ja is ko ri sti za ja ča nje na šeg po sr nu log ener get skog si ste ma. Ne sva re ni de lo vi hra ne se jed no stav no od ba cu ju, što sva ka ko ne zna či da ne će bi ti po no vo is ko ri šće ni ne kom dru gom pri li kom.

U po je di nim su šnim, kri znim go di na ma čo vek bez oso bi na bi va ugro žen. De ša va se da po ne sta je hra ne i na sta je gr če vi ta bor ba za op­sta nak. Za hva lju ju ći svom uro đe nom in stik tu pre ži vlja va nja, pri be ga­va jed noj opro ba noj me to di ži vo tinj skog sve ta ko ja je mno gim vr sta­ma obez be di la op sta nak, a to je mi mi kri ja.

Mi mi kri ja je spo sob nost po je di nih vr sta da stal no ili po vre me no pri la go đa va ju svoj iz gled sre di ni, od no sno na rod nim ma sa ma, ka ko bi sma nji li ugro že nost i opa snost od ne stan ka sa po li tič ke sce ne. Ta ko čo vek bez oso bi na i emo ci ja, vo đen sa mo in stink tom pre ži vlja va nja i op stan ka, ko ri sti mi mi kri ju. Naj če šća je mi mi kri ja ka me le on skog ti­pa, od no sno pro me ne bo je, ta ko da cr ve na za čas do bi ja cr ne ni jan se, ze le na pre la zi u žu tu, pla va kli zi u be lu, ili pak sve do bi je ne ku siv ka­stu, neo d re đe nu bo ju. Mi mi kri jom se po sti že da pre ži var kao pre da tor

94

Vitomir Ćurčin

lak še do la zi do ple na, tj. na rod nih ma sa, kao i da iz ve de stan dard no uva lji va nje svo jih ku ka vi či jih pro pa lih stra nač kih pro gra ma dru gom, ili pak oti ma nje tu đih ja ja, tj. pro gra ma. Ži ra fa kao pre ži var ko ri sti se za pri stup vi so ko po zi ci o ni ra nim na rod nim ma sa ma. U po ku ša ji ma mi mi kri je ne ma us te za nja ni od pro tiv pri rod nog blu da, pa ta ko od ne ka da šnjih pa tri ot skih bi zo na do bi ja mo pro e vrop ske ov či ce, a ume­sto ri ke ko sov skih je le na ču je mo sa mo ti ho me ke ta nje bri sel skih ko za.

Za hva lju ju ći do per fek ci je raz ra đe nom in stik tu pre ži vlja va nja ak­tu el nih po li tič kih pre ži va ra, opa snost od iz u mi ra nje čo ve ka bez oso­bi na je pot pu no is klju če na. I po red od li va vi so ko kva li tet ne hra ne van na ših pro sto ra, pro ce nju je da će ov de pre o sta ti do volj no hra ne, do du­še lo ši jeg kva li te ta. Po go to vo što vi so ko kva li tet na hra na mo že da bu de te ško svar lji va, pa čak i opa sna za op sta nak vr ste. Oči gled no je da i na red nih bar če tvrt ve ka ne će manj ka ti hra ne na nji ho voj tr pe zi. No, vra ti mo se sa da da po gle da mo i sam kraj pri pre mlje ne pro jek ci je.“

Na ve li kom ekra nu se vi de la ve li ka i iz mo re na ko lo na lju di ka ko u re li gij skom za no su, pu tem obe ća nog bla go sta nja, po la ko kre će ka cr­noj ru pi za svo jim Vo đom. Du gač ka ko lo na po tom je po la ko ne sta ja la u če lju sti ma ru pe.

Od jed nom, za čuo se ža mor du go oče ki va nog us hi će nja. Od onih bli že Vo đi pre neo se glas da se ko nač no vi di sve tlost na kra ju cr ne ru pe.

Na ža lost, ubr zo je pro stru jao uz dah du bo kog raz o ča ra nja! Sve tlost što se vi de la bi la je ipak sa mo aura bo žan skog Vo đe...

95

Ma ja Kri lić

ČO­VJEK­BEZ­OSO­BI­NA

Go spo din E. je ži vio u sta nu u Ale ji li pa, broj 54, stan 5C, pro­zo rom dnev ne so be in tim no na slo njen o bal kon sta na u su sjed noj zgra di, ži ve ći tih i mi ran ži vot. Sred nje du ži ne ko se, pro sječ ne vi si ne, ne u pa dlji vih cr ta li ca i ma lih na o ča la ko je je po ne kad no sio, a po ne­kad ne – ta ko ga je ot pri li ke Ana i mo gla za pam ti ti bu du ći da nje go vu ne u pa dlji vu vanj šti nu ni je ima la pri li ke če sto sre ta ti, iako se svoj ski tru di la, is pi ja ju ći ne bro je ne ka fe i pu še ći pa klo po pa klo ci ga re ta na onom istom bal ko nu što je bio pri lju bljen uz stan go spo di na E.

„Za što ju je taj čo vjek to li ko za ni mao?“ mo gli bi smo se za pi ta ti, ali Anu još ni smo pred sta vi li. Pa, ovo je Ana, 56–go di šnja udo vi ca ko ja ži vi u sta nu is pod svog si na i svo je omra že ne sna he, i tri li je pe, dra­ge, ali stra ho vi to raz ma že ne unu či ce. Odav no u pen zi ji, do sa đi va la se pro vo de ći da ne u ku ći, po seb no ka da je, kao ovog lje ta, bi lo ne­pod no šlji vo vru će i ne mo gu će iz la zi ti iz ku će pri je se dam uve če, te bi sje dje la pred upa lje nim ven ti la to rom sa ča šom hlad nog so ka, ka fom i ci ga re ta ma i bud no mo tri la svo je kom ši je, a on da išla svo joj pri ja te lji ci u stan 1B, zgra da go spo di na E., da joj pre ne se šta je sve ču la – bu du ći da ni je ima la do bar po gled na svi jet sa svog pr vog spra ta, pri ja te lji ci je te že po la zi lo za ru kom da pra ti sva ki po kret svo jih su sje da ta ko de­talj no kao Ana. Iz ni je la bi ka fu, Ana bi do ni je la svo ju mač ku i svo je ci ga re te i pri ča la, a on da bi sku pa ana li zi ra le sve Ani ne in for ma ci je, smi ja le se, ču di le, osu đi va le.

96

Maja Krilić

Ali, ot ka ko se go spo din E. do se lio pri je sko ro tri mje se ca, Ana se po la ko pre sta ja la ba vi ti po slo vi ma osta lih su sje da i po sma tra ti sa mo nje ga. Vri je me ju je po slu ži lo – ka sno pro lje će, to pli da ni i ve če ri, mo­gla je po va zdan sje dje ti na bal ko nu i zu ri ti u nje go vu dnev nu so bu, jer pro zor je ve ći nom osta vljao otvo ren, iako je naj ma nje vre me na pro­vo dio upra vo tu, u dnev noj so bi, pod Ani nim bud nim okom.

Otvo ren pro zor ni je bio do vo ljan da Ana stvo ri ne ki za klju čak o go spo di nu E., jer je to to li ko uobi ča jen, sva ko dne van po tez sva kog ži vog čo vje ka na Ze mlji da joj ne bi ni bio zna ča jan, da da ni ma ni je sa mo tu in for ma ci ju o nje mu do bi la. Ka sni je, uspje la je upra ti ti da iz­o sta je iz ku će od po la 8 do po la 5, ne kad i 5 – da kle ra di ne gdje od 8 do 4, osta tak vre me na pu tu je od ku će do po sla i na zad, mo žda svra ti u pro dav ni cu i ta mo se ma lo za dr ži pa ku ći do đe ka sni je, ali sve to ni je bi lo do volj no da mu se pri po ji ne ka oso bi na, da ne ka že mo oso­bi tost. Na kra ju kra je va, po sao od 8 do 4, sva ki dan fik sno, mu je mo­gao osi gu ra va ti po sao či nov ni ka, ban ka ra, pro da va ča, ne što usta lje no i do sad no – pa da li mu se on da mo gao pri pi sa ti epi tet do sad no sti? Uko li ko po lo vi na sta nov ni štva ra di ta kav po sao, mo gli bi smo re ći da je on sva ki da šnji, ne za ni mljiv, ali po sto ji ona dru ga po lo vi na ko ja ra­di ne što dru ga či je, a ka ko su ti bro je vi ma nje­vi še isti, ne mo že mo ni jed nu od te dvi je ka te go ri je na zva ti obič nom, a obič no je za ve ći nu lju di do sad no. Za one dru ge? Obič no vje ro vat no zvu či ne ka ko utje­šno, mir no, bez ne po treb nih uz bu đe nja i stre sa. Uko li ko je go spo din E. se be sma trao obič nim, ja sno je da se nje go va per cep ci ja raz li ku je od Ani ne – ona ga je sma tra la neo bič nim, jer je na vi kla na ra zno li ke, ži vo pi sne lič no sti, ko je ni je tre ba lo mno go de ši fro va ti, sa mo pra ti ti i osu đi va ti nji ho ve po stup ke. Go spo din E. je bio tvr đi orah, i Ana se pot pu no po sve ti la raz bi ja nju nje go ve taj ne.

Za od re đi va nje fi zič kih oso bi na jed nog čo vje ka, po treb no ga je sa­mo osmo tri ti. Za psi hič ke, ko je su ku di ka mo kom plek sni je, po treb no je čo vje ka upo zna ti, raz go va ra ti s njim, bo ra vi ti ne ko vri je me sa njim (ne ka da nam ni sve vri je me ovog svi je ta ni je do volj no da ne ko ga do

97

Čovjek bez osobina

tan či na upo zna mo!), ili ma kar ga po sma tra ti, bi lje ži ti nje go ve na vi­ke, po na ša nje, ri tu a le. Za Anu, ina če to li ko pro nic lji vu i te me lji tu pri uho đe nju i upo zna va nju svo jih su sje da, bi lo je ne iz mjer no te ško od­re di ti bi lo ko ju od oso bi na go spo di na E.

Fi zič ke oso bi ne:Vi si na – Sa svog bal ko na, iz sje de ćeg po lo ža ja (ko ji je mo ra la za u­

ze ti da nje ni oči ti na po ri ne bi bi li pre vi še oči ti), Ana ni je mo gla pro­ci je ni ti vi si nu go spo di na E. – kao što smo re kli na po čet ku, pro sječ ne vi si ne. Šta na zva ti pro sje kom? U raz li či tim na ro di ma, pro sječ na vri­jed nost vi si ne ni je jed na ka ci fra. Ana se sva ka ko ni je za ma ra la ta kvim de ta lji ma. Za nju je bi lo do volj no da ka že da go spo din E. ni je ni pre vi­še vi sok, ni pre vi še ni zak, za pra vo, ni vi sok ni ni zak, a šta je ona sma­tra la vi so kim ili ni skim se mo žda ni ka da ne će ni sa zna ti (na gla še no je da se ona ne za ma ra ova kvim stva ri ma), te bi smo mo gli pret po sta vi ti da ona pro sje kom sma tra svo ju vi si nu. Da kle, re ci mo da je go spo din E. vi sok ili ni zak ot pri li ke kao Ana – ka ko bi lo da bi lo, vi si na ni je ta ko ja od re đu je nje go vu spe ci fič nost.

(Spe ci fič nost? Ima li je ovaj čo vjek uop šte?)Te ži na – Opet, kao ni vi si na, ni šta po če mu bi se go spo din E. is ti­

cao. U ono ma lo pu ta što ga je vi dje la, Ana ni je uspje la vi dje ti ni sloj sa la ko ji bi se ocr ta vao na nje go voj odje ći, ni ti kost ko ja bi iska ka la, pri lju blje na uz ko žu, ni ti bi se ko ji na bre kli mi šić po ka zao pri po kre ti­ma go spo di na E. Ana je mo ra la za klju či ti da je go spo din E., kao i sve što je na nje mu po ku ša va la pri mi je ti ti, ap so lut no ne u pa dljiv te ži nom; ni ti mr šav, ni ti de beo, ni ti is tre ni ran, ni ti slab.

Bo ja i du ži na ko se – E, ovo se mo ra pri mi je ti ti i de fi ni sa ti!, mi sli­la je u se bi Ana. Ni ka da ni je vi dje la čo vje ka sa čud ni jom ko som ne go kod go spo di na E., ne jer je bi la neo bič na, ne go jer je bi la obič na, i da ni je bi la to li ko za u ze ta raš čla nji va njem nje go ve in di vi due, i da ni je bes po moć no tra ži la sva ku mo gu ću kva li te tu ko ju je mo gla, pa ta ko sti gla do nje go ve ko se, ni ka da je ne bi pri mi je ti la. O, imao je on ko su, da kle ni je bio će lav – mo že li se to na ve sti kao oso bi na? A opet, kad

98

Maja Krilić

bi se du blje za gle da la u onim krat kim tre nu ci ma to kom ko jih je ima la pri li ku da ga gle da, či ni lo joj se da bi ga mo gla na zva ti i pro će la vim, ma da je tu de fi ni tiv no bi lo ko se, ali ko li ko – ni sa ma ni je bi la si gur na, ni ti do volj no da se na zo ve gu stom, ali pre vi še da bi bio pro će lav, ali sa svim ne će lav, ne, de fi ni tiv no ne će lav! Ali ka kva bi ona uho da bi la ka da bi do sta vi la svo joj pri ja te lji ci iz 1B tu in for ma ci ju? Go spo din E. ni je će lav. Ta naj u ri la bi je uz sav smi jeh, i sav njen trud i rad to kom pret hod nih go di na, ot ka ko je oti šla u pen zi ju, bi oti šao u ne po vrat! Pri ja te lji ca bi mo žda mi sli la i da je Ana po ble sa vi la, ta, ka ko će oti­ći ne ko me sa in fo ma ci jom da čo vjek sa mo ni je će lav! A još ži vi tik uz nje gov pro zor, da kle in tim ni ja mu je ne go nje go va ro đe na maj ka, ako je još uvi jek ima, ne go bi lo ko ji pri ja telj ili pri ja te lji ca, ako i njih ima, in tim ni ja ne go bi lo ko ji su sjed! Za to se do bro tru di la da iz de fi­ni še bo ju ko se go spo di na E. Ali šta se o njoj mo glo re ći? Ne u pa dlji va, bez boj na ni jan sa (da, baš bez boj na ni jan sa!), mo gla se na zva ti tro­me đom siv ka ste, sme đe i ne ko li ko si je dih vla si (Ana ih je po no sno spa zi la ka da su se bla go blje snu le na svje tlo sti sun ca ko ja je u vi du pa žlji ve, rav ne zra ke ušla u dnev nu so bu go spo di na E.). Ali opet, stid zbog nje ne mu ko trp no ste če ne re pu ta ci je joj ni je do zvo lio da ga tom jed no stav no šću oka rak te ri še – ta ko ji čo vjek da nas ne ma po ko ju si­je du? Na ža lost, ni od re đi va nje du ži ne ko se joj ni je išlo bo lje od ru ke. Ni je ga mo gla na zva ti ni „ured no pod ši ša nim“, ni ti „za ra slim“, ko sa mu ni je bi la krat ka ni ti du ga – sred nje du ži ne, ni čim sti li zo va na, a opet ni je bi la ni ne u red na – ap so lut no ne de fi ni san skup dla ka na gla vi ap so lut no ne de fi ni sa nog čo vje ka.

Oči – Iz re vol ti ra na svo jom ne spo sob no šću pri od re đi va nju pret­hod nih oso bi na (od no sno, manj kom iz de fi ni sa nih oso bi na!), svoj ski se po tru di la da joj bo lje ide sa oči ma, ali ima la je još ma nje uspje ha. Raz log je jed no sta van – oči su mno go ma nje ne go ko sa, sa kri ve ni je su, i po drob no po sma tra nje istih ni je mo gla iz ve sti a da go spo di nu E. ne bu de pre vi še oči to šta to ona ra di na svom bal ko nu sa svo jim ci ga re ta ma i ka fom. Ko li ko je ona uspje la vi dje ti – ni je imao ni ka kvu oso bi tu bo ju oči ju, kao ni sve osta lo na se bi, da kle bo ja je mo gla bi ti

99

Čovjek bez osobina

ne ki ne u pa dlji va mje ša vi na si ve, plav ka ste, ze len ka ste, i sme đe. Opet je mo gla vi dje ti sa mo da ni su in ten ziv no svi je tle ni ti za ga si to tam ne, ali po na vlja mo – ka kva je to in for ma ci ja? Smi je ha vri jed na, eto ka kva! Dru ga, vred ni ja in for ma ci ja su joj mo gle bi ti nje go ve na o ča le – da ih je on stal no no sio. Oh, za što ih ni je mo gao stal no no si ti! Ni je ih no sio ni sa mo pri či ta nju, ne go u pot pu no ne po ve za nim in ter va li ma, i či ni­lo se kao da ih bez ika kve po tre be sta vlja sa mo da Anu či ka i ner vi ra ti me što ni je mo gla oci je ni ti da li on vi di do bro ili ne! Ka ko je sa mo fru stri ra ovaj glu pi su sjed!

(Glu pi? Ne, Ana za i sta ne mi sli da je on glup, tač ni je, ne mo že to zna ti. To ni je nje go va stvar na oso bi na. Ani na fru stra ci ja mu je pri pi­su je, jer je, na kra ju kra je va, Ani na fru stra ci ja glu pa.)

Bra da – Ana ne pre sta no vi di dla či ce na nje go voj bra di, ne do volj­nog bro ja i gu sti ne da ih na zo ve pra vom bra dom, a pre vi še da bi bio go lo brad. Po no vo je či ka, po no vo je iri ti ra svo jim na sto ja njem da vječ no odr ža va bra di cu od jed nog­dva da na, sa mo da je ona ne bi mo gla oci je ni ti, sa mo da je ona ne bi mo gla za bi lje ži ti!

Odje ća – Lje to je i go spo din E. se ne is ti če svo jom odje ćom ni­šta vi še ne go ičim dru gim, na su prot lju di ma ko ji lje ti je dva do če ka ju obu ći što ve dri je, ve se li je i kri ča vi je bo je, sa mo da bi bi li bo lje vi dlji vi u ma si. Go spo din E no si ne ke iza pra ne ma ji ce i ko šu lje ko je su svo ju bo ju odav no iz gu bi le, a i pri je je bi la ne ka do sad na, bez lič na bo ja, si­va ili pr lja vo pla va, even tu al no cr na. Isto vri je di i za hla če, bez lič ne, ni mo der ne ni sta ro mod ne, sa mo ubi tač no obič ne, cr ne, si ve, pla ve, ta ko sva ko dnev ne da su ne pri mi jet ne. Go spo din E. ni je ni sre đen ni ne u­re dan, ni ulic kan ni iz gu žvan, sa mo ono isto – obi čan.

Go di ne – Po sto ji li te ža pro cje na ne po zna tog čo vje ka? Ana ni je uspje la uoči ti bo re, ali ni je dje lo vao ni na ro či to mla do li ko. Sva ka ko je zna la da je mla đi od nje, ali ko li ko? Mo žda bi mu da la oko tri de se tak, tri de set i ne što go di na, ali opet, ka kva je to in for ma ci ja, ka ko bi ona mo gla zna či ti išta u ne do stat ku svih osta lih?

100

Maja Krilić

Psi hič ke oso bi ne:Ne zna se ka da go spo din E. usta je, jer se či ni da sva ka ko ma lo vre­

me na pro vo di u dnev noj so bi – Ana zna da iz ku će iz la zi u 8 (iz dnev­ne so be se vi di ma li hod nik i ula zna vra ta, tač no u li ni ji sa Ani nim bal ko nom, pa je u mo guć no sti da ga vi di kad na pu šta stan i ka da ula zi u nje ga). Po ovoj vru ći ni kad se ne ko vra ća s po sla mo rao bi bi ti raz­dra žen, mi sli u se bi Ana, ali go spo din E. ni je na ro či to raz dra žen, ni ti na ro či to mi ran – po ne kad ima ne ki ta jan stve ni po lu­smje šak, po put Mo na Li se, po put mu ške Mo na Li se, da lje mi sli Ana, i uosta lom, je li mo gu će da se pre va ri la na po čet ku? Po ne kad on i ne do đe na vri je me, ne do đe ku ći do 5, pa on da Ana mo ra slu ša ti ka ko su sje da is pod nje vri šti na svo je ma lo, ne va spi ta no di je te, što je ja ko ra do ra di la dok se ni je go spo din E. use lio, a šta joj se sa da de ša va? Br ka in for ma ci je, ne uži va u ži vo ti ma dru gih lju di, već pet da na ni je si šla do pri ja te lji ce iz 1B da joj is pri ča no vo sti, ne ma ona vre me na za to, ona mo ra raz bi ti mi ste ri ju go spo di na E.! I evo, već je se dam uve čer, on ni je ku ći, je li mo gu će da on ima ne kog pri ja te lja? I za i sta, su tra dan joj se uči ni lo da ču je ka ko raz go va ra sa ne kim na te le fon, i ko li ko god se tru di la ni je mo gla ču ti o če mu raz go va ra ju, ni ti jed nu ri ječ ni je mo gla ra­za bra ti, mo žda su go vo ri li na ne kom stra nom je zi ku? Pa ju je on da uhva ti la srdž ba; usta la je sa svo je sto li ce i pri šla ogra di na bal ko nu, pa se uhva ti la za nju i na ge la na pri jed ko li ko god su joj nje ne oste o­po ro tič ne ko sti i pre ko mjer na ki la ža do zvo lja va li, sve dok no sem ni je mo gla go to vo do tak nu ti dr vo pro zor skog okvi ra, ali i da lje ni je ni šta ču la; ni jed nu ri je če ni cu, ni jed nu ri ječ, čak ni je mo gla ra za bra ti ni ton ko jim je go spo din E. go vo rio, ni ti su joj po vre me ne pa u ze u nje go vom go vo ru ne što go vo ri le; u sve mu to me, ni je ču la ka kav je glas tog ne­po zna tog čo vje ka ko jeg mo tri, da li je mu že van i du bok, ili je žen skast i vi sok, du go se to pi ta la, i da lje fru stri ra no slu ša ju ći da le ki ža mor raz go vo ra na te le fon, jer iz nje go vog fi zič kog iz gle da ni šta ni je mo gla za klju či ti, pa čak ni ka kav bi nje gov glas mo gao bi ti.

Ako je imao pri ja te lja, to zna či da ni je bio ne dru štven, ali opet, ni je bio na ro či to ni dru štven, jer je sma tra la da bi čo vjek nje go vih

101

Čovjek bez osobina

(ne de fi ni sa nih!) go di na mo rao vi še iz la zi ti, ta, i ona je si gur no vi še iz­la zi la u nje go vim go di na ma, ili ako ni šta, pri ča la na te le fon sa svo jim br blja vim pri ja te lji ca ma, pra ve ći uver ti ru za svoj pen zi o ner ski ži vot nad zor ni ce su sjed stva.

Slu ša li mu zi ku? Gle da li TV? Či ta li no vi ne, knji ge, ča so pi se? U dnev noj so bi ne! Po ne kad bi joj se uči ni lo da ču je ne ki glas, ali ne nje­gov, ne go me ha nič ki, i ni je zna la do pi re li sa ra di ja ili te le vi zo ra, pa bi upa li la svoj ra dio i te le vi zor i očaj nič ki mi je nja la pro gra me, fre kven ci­je, ne bi li do bi la ne ku re zo nan ci ju ko ja bi joj oda la šta taj ta jan stve ni čo vjek pra ti. Na da la se da bi pre ko to ga uspje la do bi ti bar ne ku in for­ma ci ju o nje go voj psi hi, ali ne! Dok bi ona mi je nja la ka na le u po tra zi za nje go vim, i sva ko ma lo iz la zi la na bal kon i, hva ta ju ći se za ogra du, na gi nja la se pre ma nje go vom pro zo ru, elek tron ski apa rat bi go spo din E. uti šao ili uga sio, i iz nje go vog sta na bi do očaj ne Ane do pi ra la sa mo ti ši na, po vre me no pre ki nu ta ka šlju ca njem go spo di na E.

Naj sret ni ja bi bi la ka da bi ga mo gla pro gla si ti sa mo za taj nim, šu tlji­vim ču da kom, ko ji bje ži od svi je ta i ne stu pa u in ter ak ci ju ni sa kim, ali, ni ta kav ni je bio! Vi dje la ga je ka ko se uljud no po zdra vlja sa svo jim su sje di ma, po ma že onoj ba bu ska ri iz 4D da po ne se svo je ce ke re, da se uljud no smje ška, i da lje ni kad ne za pam tiv ši bo ju nje go vog gla sa, ma da ni je bio to li ko tih da ga Ana ni kad ne ču je. Čak je i nju po ne kad po zdra vio kroz pro zor svo je dnev ne so be, gle da ju ći u njen bal kon sa ko ga je ona nje ga ne pre sta no gle da la, pri jat nim osmi je hom ili ge stom na zdra vlja nja ča še. Šta je bi lo u ča ši? Al ko hol? Mo žda je al ko ho li čar? Pro klet stvo, ni je zna la! Pod stak nu ta nje go vim su zdr ža nim, ali ipak pri sut nim po zdra vom, gla sno ga je po zdra vi la i na mje ra va la za po če ti raz go vor iz ko ga je, na da la se, mo gla iz vu ći od re đe ne in for ma ci je, ali on, kao da je osje tio nje no na do la ze će br blja nje, re zer vi sa no se na smi­je šio i oti šao iz dnev ne so be sa svo jom ča šom. Ana je po lu dje la.

Epi logTe no ći, ka da je za vr ši la svo ju ve čer nju smje nu zu re nja u su sje do vu

dnev nu so bu, du go je le ža la bud na i lju ti to raz mi šlja la. Je li ona za i sta

102

Maja Krilić

po ku ša la raz go va ra ti s njim? Raz go va ra ti? Ona, Ana, ko joj ni ka da ni je mo glo ni šta pro ma ći, ko ja je sa svi ma raz go va ra la po mo ću par osnov­nih fra za (do bar dan, ka ko ste, do vi đe nja) iako su oni zna li šta ona ra di na svom bal ko nu i da zna sve o nji ma, ali ipak, ko joj ni ka da ne bi pa lo na pa met umi lja va ti se ne ko me za in for ma ci je, ona je po ku ša la raz go va ra ti sa go spo di nom E.? A za što? Jer ju je nje go va mi ste ri ja to­li ko fru stri ra la? Da se ne osra mo ti pred pri ja te lji com iz sta na 1B? Ne, ne i ne! Ovo se mo ra za vr ši ti! I od lu či la je pod u ze ti dra stič nu mje ru.

Sa za do volj stvom je gle da la po sljed nji put sa svog bal ko na rav no u iz la zna vra ta sta na go spo di na E. nje go va le đa i ogro man ko fer u ru ci (is pra no smeđ, ne u pa dljiv, kao i sve nje go vo), a idu ćih ne ko li ko da na rad ni ke ko ji su uto va ra li nje gov na mje štaj u ve li ki ka mion za se lid bu (me đu na mje šta jem je pri mi je ti la obič ni cr ni te le vi zor ko ji joj je za da­vao mu ke, a tu je bio i ne ki ra dio – oči gled no ni ka da ne će sa zna ti ko je je od to dvo je bi lo u pi ta nju). Sret ni ja ne go ika da u pret hod na tri mje­se ca, is pi ja la je svo ju ka fi cu i za do volj no slu ša la su sje du iz sta na is pod ka ko se de re na svo ju raz ma že nu dje cu, i svo ju sna hu ka ko to isto ra di iz sta na iz nad – po no vo su dje ca bi la ta ko ju je mo gla mr zi ti, a nji ho­ve maj ke te ko je je mo gla osu đi va ti, i mo gla se vra ti ti pra će nju ži vo ta svih osta lih su sje da ko je je za po sta vi la to kom ova tri, tri i pol mje se ca to kom ko jih je go spo din E. za po sjeo njen um. I ko nač no, bez sti da je mo gla oti ći kod svo je pri ja te lji ce iz 1B i pri ča ti no vo sti ko je je sa zna­le. Ka da je ona upi ta za go spo di na E., sa mo će re ći da nje go ve taj ne sa da ne va lja ot kri va ti – ta ipak on vi še ni je sta nar zgra de, a Ana se kao bri ne o ljud skim pra vi ma; sa mo će is pri ča ti o go mi li mi še va ko je je go spo din E. na šao u svom sta nu, bez u spje šnim po zi vi ma slu žbi za de ra ti za ci ju i dez in fek ci ju, kao i ne ko li ko ne pla će nih ra ču na ko ji mu gre škom ni ka da ni su sti gli u po štan sko san du če, i ni ko ni ka da ne će sa zna ti ko li ko je Ana ru ke za pr lja la da bi po no vo po sti gla svoj du šev ni mir is pra tiv ši tog uža snog čo vje ka, go spo di na E., iz nje go vog sta na.

(Uža snog? Ne, on ne ma tu oso bi nu. Ana je odav no shva ti la da on ne ma ni jed nu oso bi nu. Ali ono što je nje go va bez o so be nost ra di la Ani, eh to, to je za Anu bi lo uža sno.)

103

Ste van Šar če vić

BRUT­TO­CA­NE­

So bi čak je su mo ran i za gu šljiv. Otvo riv ši umu še ne pro zo re, Si ni ša ula zi u ku pa ti lo. Na rav no, to ple vo de ne ma. Šta je dru go i oče ki vao? Sve jed no. Tr lja te lo, upor no i bol no. Obla či či stu ode ću. Već su tra će opet ko pa ti ka na le i pe va ti od sre će što ima po sao.

Spu šta se u oli nja li na slo njač i du bo ko uz di še. Tre nu tak po tom od­jek nu si re na. Do la ze. Ho će li na sta vi ti ka ju gu ili će ov de is to va ri ti smrt? Pre ili ka sni je ne što se mo ra de si ti, ali to ni je sa da. Ne u ovom be smi sle nom i bez iz gled nom da nu. Glad je ne gde do le, još po tmu la, ali sve ja sni ja. Skla pa oči.

Ka sni je, usta je, pro te že se, pa li sve tlo. Za spao je. Ras po zna je pred­met na sto lu. Da li je taj ko ve rat bio tu, ili ga je ga zda ri ca une la kad je usnio?

Ba ba ga ne vo li. Tr pi ga tek zbog nov ca za sta na ri nu. Pa opet, te ško bi ko me iz da la ovaj ću mez. Čak i kad bi joj to ne kim ču dom po šlo za ru kom, ko bi bio po god ni ji od nje ga za skri va nje pred kon tro la­ma? Ko li ko god se ba ba tru di la da sa kri je pod sta na ra, on se tro stru ko bri žni je skla njao od po zi va ra. Ne ide mu se u rat. Ne u ovaj una pred iz gu blje ni rat.

Uzi ma ko ve rat i pre po zna je bra tov ru ko pis. Neo če ki va no. Odav no mu se ni je ja vljao. Do du še, ni on ni je pre te ra no rev no stan u kon tak ti­ma. Ne što zbog skri va nja, a još vi še zbog ne za in te re so va no sti. Pa ipak, ne ka ga zeb nja pro ži ma. Za što bi mu se ja vljao? Ner vo znim po kre tom

104

Stevan Šarčević

otva ra ko ver tu i ču đe nje se udvo stru ču je. U ko ver ti je još jed na ko ver­ta. Čvr sta, na po la pre sa vi je na. Avi on ska po šta. Ka ko li je sti gla pre ko ne ba pre pu nog bom bar de ra? Ili je do šla ra ni je, dok su još ne be sa bi la pi to ma? Ko zna. Adre si ra no je na nje go vo ime. Sta ra adre sa. Me sto na ko jem ni je smeo da se za dr ža va. Pa žlji vi je za gle da pe ča te na luk su znoj har ti ji. Ita li ja! Pi smo je sti glo iz Ita li je. Mi la no! Da li je mo gu će?

Na da ga pro ži ma. Na šli su pro laz kroz sank ci je! Nje go va sti pen di ja će po no vo sti za ti! Vra ti će se stu di ja ma! Drh ta vim ru ka ma okre će ko­ver tu. Po gled spu šta na kit nja sti ru ko pis i sto mak mu se gr či u bo dlji­ka vo klup ko: Gi o van na Ter zo!

Ko ve rat mu is pa da iz ru ke i no ge ga iz da ju. Ona! Spu šta se na sto­li cu. Di vlje uspo me ne ga pre pla vlju ju. Sna žno, bol no, ne mi lo srd no. Ta đa vol ska že na, ista ona ko ja je is te ra la iz nje ga sva ku po mi sao na stid i na u či la ga da je tek deo pri ro de. Ona ko ja ga je ima la, a za tim od ba ci la i vra ti la u tmur no si vi lo sva ko dne vi ce!

Se ća nja na vi ru. Ne pre gled na pu sta ku ku ru zi šta, sa mo njih tro je i slo bo da. Slo bo da da ju ri, ose ća vre li nu Sun ca na ko ži, da ga pra ti njen za štit nič ki po gled... Pa on da ho tel ska so ba. Do di ri i mi lo va nja, po­ljup ci i stra ho va nja...

Be še to još zlat no do ba da nas ne po sto je će dr ža ve, epo ha mr tvog pred sed ni ka, umi ru ćeg sa mo u pra vlja nja i bes plat nih ula zni ca. Pe riod zla tan kao vre lo Sun ce nad bes kraj nim po lji ma, ne po u zdan kao to­skan sko vi no i uz bu dljiv kao mi ris že ne. Du bo ko po ti snu ta se ća nja se sta do še vra ća ti. Uspo me ne s raz lo gom za ko pa ne i iz be ga va ne.

Đo va na! Ni su mu ro di te lji bi li si ro ti nja. Ne ta da. Ni ko u ta vre me na to ni je

bio. A što su mu za sva ki škol ski ras pust na la zi li po sao bi lo je sto ga što su že le li da stek ne rad ne na vi ke.

Kad ma lo bo lje raz mi sli sve je po če lo od An tu na. Be še to po sled­nje le to pre po la ska na fa kul tet. Pla ni rao je me sec da na pri ku plja nja nov ca, pa pra vac ri vi je ra. Po pod ne, sa svim obič no. Plac, be za zle no oči ju ka nje sa cu ra ma. On da je do šao An tun sa tim pred lo gom. La ka

105

Brutto cane

za ra da, ni ka kav na por. Po sao se sa to jao u po ma ga nju stra nim lov ci­ma. Lo vač ko udru že nje pla ća. De lo va lo je la ga no, da lak še ni je mo glo bi ti.

Ni kad pre to ga ni je čuo za afrič ku gr li cu. Ma le na, to pla, me ka na i stra šlji va. Ko zna za što su se ja ta tih pti ca sku plja la nad bač kim po­lji ma, a ne ne gde u sun ča noj Lom bar di ji. Da li su zna le za ne u ta živ ape tit on da šnjih gur ma na i za gor lji vu strast ita li jan skih lo va ca?

Pr va tri da na bio je do de ljen dvo ji ci ma to ra ca ko ji su če šće pro ma­ši va li no po ga đa li. Kad bi po go di li i plen se stro va lio ne gde u po lji ma, vik nu li bi „tro va re“ i nje go vo je bi lo da pro na đe plen. U po čet ku je bio ne u spe šan, a on da je shva tio da mo ra re a go va ti još dok pti ca pa da. Ustre mi ti se po put mu nje. Jer lo vač kim udru že nji ma bio je po tre ban no vac ko ji su ta ko la god no raz ba ci va li ita li jan ski lov ci. A za to se tra­ži lo po žr tvo va nje i oda nost. Ni jed na mu pti ca vi še ni je iz ma kla. Do­no sio ih je još drh ta ve i le pe ta ve i po sma trao ka ko im za vr ću ši je. Na kra ju da na na gra đi va li bi ga šu šta vim nov ča ni ca ma, mno go bo ga ti je od ono ga što bi do bio za di rin če nje sa zi da ri ma. Ne ko li ko pu ta me­njao je eki pu, a ušte đe vi na je po sta ja la sve obil ni ja. Mo gao je pre sta ti, ali hteo je vi še. Vi še je i do bio.

Đo va nu je pr vi put vi deo jed nog ve drog let njeg ju tra. De se tak ju­no ša ti ska lo se pred ho te lom, pa ze ći da se ni čim ne za me re bać’ Jo si, ko ji je nad moć no sta jao pred nji ma. Jer, ko ga bi či ka Jo so iz gr dio, taj pa ra vi še ne bi omi ri sao. Ni kad za lov ni je bi lo po treb no vi še od po­lo vi ne oku plje nih i sve moć ni pred stav nik lo vač kog udru že nja je to ve što ko ri stio za za vo đe nje di sci pli ne. Pa ipak, Si ni ša je bio si gu ran u se be. Vi sok, du go nog i mi ši ćav, bio je sa vr še ni kr vo sled nik.

Im pre siv na že na, krup nog sta sa, sna žne če lju sti, vi so kog če la i čul­nih usa na po ja vi la se po put ote lo tvo re nja Ar te mi de, po no si to uz dig­nu te gla ve i go spod stve nog dr ža nja. Po gled krup nih oči ju is pi ti vač ki je kru žio pre ko oku plje nih i naj zad se za u sta vio na Si ni ši. Krup na Ita­li jan ka po ka za na nje ga, a či ka Jo so se udvo rič ki na sme ši. Da je sa mo bo lje otvo rio oči, vi deo bi ko li ko je ta že na opa sna. Bio je pre mlad, bio je ze len i na i van.

106

Stevan Šarčević

Stre sa gla vom po ku ša va ju ći da oda gna mi sli, ali one kao da ima ju sop stve nu vo lju. Ne mo že ih se oslo bo di ti.

Ve ći na Ita li ja na vo zi lo je grad ske aute, u naj bo ljem slu ča ju fi ja to ve kam pa njo le, ali ne i ona. Upra vlja la je ve li kim len dro ver di fen de rom, po seb no ure đe nim za lov, sa sve ga dva se di šta odvo je na od zad njeg de la sna žnom re šet kom. Se di šta za u zi ma še Đo va na i An to nio, ko ji joj je bio muž, ili mo žda tek lju bav nik. Ni ka da to Si ni ša ni je ra za brao. Si ni ši no me sto bi lo je u to var nom de lu, ne u dob no ste šnje no me đu za­ve žlja ji ma. Ipak, sve bi bi lo tek usta lje na ru ti na da ni je bi lo dve stva ri.

Nje go ve mla do sti i Đo va ni ne pri vlač no sti.Za što bi mu ona pi sa la? Kad je od la zi la ni osvr nu la se ni je. Neo­

d luč no otva ra ko ve rat. U nje mu go mi la pre sa vi je nih har ti ja. Cim nu i pred nje ga is pa do še fo to gra fi je. To ga iz ne na di, pa od lo ži har ti je na sto. Pri ku plja ra su te sli ke. Na pr voj je zgra da ne ja snih raz me ra. Sva je u ni vo i ma i ko lo na da ma, a oko nje se pro sti ru trav nja ci i park. Ne na la zi ni šta za ni mlji vo, pa pre la zi na idu ću. Dah mu za sta je. Na te ra­si iste zgra de se di Đo va na, ne for mal no ode ve na. Far me ri ce, ma ji ca, ka u boj ski še šir. Te lo joj je i da lje ras ko šno. Naj vi še ga za o ku plja njen po gled. Ona kav ka kvim ga je za u vek oko va la! Po gled pre da to ra. Usne joj se sme še, ali u oči ma bli sta ne ka va tra, go to vo pret nja. Fo to graf joj je du šu uhva tio. Skla pa oči i pri se ća se pr vog lo va s njom. Kao da se po no vo za u sta vlja kraj An to ni ja ko me o ra me nu vi se dve pu ške i ču je tre sak vra ta auto mo bi la za so bom. Đo va na uzi ma jed nu od pu ša ka i kre će ka po lji ma. Go to vo da i ni je bio sve stan ka ko mu se po gled pri­ko vao za nje nu stra žnji cu. Ne ko vre me su ho da li, a on je po sta jao sve sve sni ji da ga ana to mi ja iz da je, Od vra ćao je po gled, po ku ša vao da mi­sli na dru ge stva ri. Za lud. Uz bu đe nje je sva kim tre nom po sta ja lo sve ja če i sve oči ti je. On da se de si lo ne iz be žno; Đo va na se okre nu la. Li ce joj oza ri osmeh i to be še sve, ali on je znao da je ot kri ven. Va tra sti da raz li mu se obra zi ma, i že nin osmeh po sta de ši ri. Par gr li ca uz le te. Za pre pa šću ju ćom br zi nom ona po di že pu šku i oki nu. Smr to no sno. Jed na od pti ca se stro va li u ku ku ru ze. Pro go njen ose ća jem kri vi ce, jur nu br že no ika da. Že ljan do ka zi va nja go to vo da i ni je ose tio ka ko

107

Brutto cane

ga oštri li sto vi ku ku ru za po vre đu ju. Gr li ca se ba ca ka la ne da le ko. Si­ni ša je hi tro do gra bi i za ždi na trag. Đo va na je če ka la uz dig nu te gla ve i iz ba če nih gru di. Pu ška joj je po či va la u pre gi bu ru ke, a po gled joj be še usme ren ka nje mu. Si ni ša joj pru ži pti cu. Ne haj no ju je do kraj či­la i uba ci la u tor bu, sve vre me zu re ći u nje ga po gle dom mrač nim kao noć. Iz raz li ca joj be še ne što iz me đu ču đe nja i de ti nje ra do sti. Naj zad po di že ru ku i pre vu če mu pr stom pre ko če la, pa od še ta do ku ku ru­zi šta. Pre vu kla je po no vo pr stom pre ko ivi ce jed nog kr va vog li sta i mrač no se osmeh nu la. Vra ća ju ći se iz vu kla je iz dže pa nov ča nik. Nov­ča ni ca ko ju mu je pru ži la ima la je tri nu le. Uzeo ju je.

Otva ra oči, ose ća se ne la god no. Fo to gra fi ja je i da lje pred njim i na jed nom shva ta ve li či nu zda nja na pret hod noj sli ci. Po re di ih i shva­ta da se na zgra di na la ze bez broj ni pro zo ri i vra ta. Ono što je u pr vi mah sma trao žbu njem, u stva ri je eg zo tič no dr ve će, a na iz gled sta zi­ca je za pra vo ši ro ko as fal ti ra ni kol ski pri laz. Iz ne na da shva ta ko li ko je to luk su zno zda nje. I još ne što. Zna zbog če ga je fo to gra fi ja pri lo­že na. To je Đo va nin dom. Pri se ća se no ći po sle pr vog su sre ta. No ći vla žnih sno va. Pr vog po se za nja za so bom. Od ba cu je te mi sli i uzi ma sle de ću fo to gra fi ju. Sni ma na je unu tra, ve ro vat no u is toj ku ći. Pro­stra na so ba, sva u dr ve tu i du bo re zu. Na zi do vi ma su umet nič ke sli ke i lo vač ki tro fe ji. Sred ta va ni ce je kri stal ni lu ster. Ogro man. Uoko lo se na zi re an ti kvar ni na me štaj, a cen tar sli ke su šank i Đo va na. Ode ve­na je u ve čer nju ha lji nu, za vo dlji vo pre kr šte nih buc ma stih no gu. Se di us prav nih le đa na bar skoj sto li ci, a te ške gru di na zi ru se kroz du bo ki de kol te. Gu sta ko sa po ku plje na je u pun đu po vrh gla ve, a ne ko li ko ne­sta šnih pra mi ča ka pa da ju joj pre ko li ca. Pod se ća ga na pr vu sed mi cu nji ho vog po znan stva. Ta da je ima la slič nu fri zu ru. Po sled nji da ni pred olu ju. Iako ga je stran ki nja uz bu đi va la ne pro me nje nom že sti nom, ne­pri jat ne sce ne se ni su po na vlja le. Sva ke ve če ri ga je od vo zi la ku ći i bo ga to da ri va la na poj ni ca ma.

Pa žlji vi je za gle da Đo va ni no li ce. Gle da rav no u objek tiv, ali kao da to ni je ona. U nje nom po gle du su bri ge. Za vo dlji vost po ze de lu je ne pri rod no. Kao da je tek ci lja no, s na me ra ma o ko ji ma mo že tek da

108

Stevan Šarčević

na ga đa. Pod se ća na la vi cu što ne gde po sred sa va ne vre ba plen. O, bo­že, ka ko je to uop šte i po če lo?

Tog da na Sun ce be še ubi stve no, a po tra ga za gr li ca ma na por ni ja ne go obič no. Ni je bio pri ape ti tu, pa ni je do ruč ko vao. Kad mu je oko po dne va An to nio re kao „be re“ i po nu dio fla šu, pri mio je to la god no. Po sle to ga vi no sa uku som ju ga pru ža no mu je po no vo i po no vo, a on je pio. Neo pre zno, žed no, za hval no. Pri ja lo je. Sva kim tre nom ras po­lo že nje be še sve bo lje, a no ge sve hi tri je. Dan je pro ti cao pre pun sve­tlih do ga đa ja. Sve dok vi no ni je uda ri lo.

Po sle to ga vr to gla vi ca i sla bost, Đo va nin pro mu kli smeh, truc­ka nje u to var nom de lu vo zi la. Po sled nje če ga se ja sno se ćao bi la je ogrom na ku ti ja, do vr ha is pu nje na, gde me đu mr tva te la šca uba cu ju još gr li ca, pa ho tel ski slu žbe nik ko ji ga iz vla či iz auta i po ma že mu da se usp ne uz ste pe ni ce...

Od la že fo to gra fi je i pre bi ra po har ti ja ma za te če nim u ko ver ti. Zva­nič nog su iz gle da, ured no ove re ni go mi lom štam bi lja. „Per mes so di sog gi or no“, „cer ti fi ca to di re si den za“. Na sva kom od tih pa pi ra pre po­zna je svo je i Đo va ni no ime. Po sled nji je list ru ži ča ste har ti je što mi ri še po čem pre su i ru zma ri nu. Baš kao što je i ona mi ri sa la.

I dan da nas se oštro se ća bo la i ma mur lu ka ko ji su ga mu či li dok se bu dio u pra sko zor je na tra vi pred sop stve nom ka pi jom. Po di gao se, po tra žio ključ i te gob no se za te tu rao. Svi su spa va li. Du go je po tom po vra ćao. Čas u dvo ri štu, čas nad klo ze tom. Se ća nja na pret hod ne do­ga đa je be hu var lji va i ne si gur na. U mag no ve nju se pri se ćao po lju ba ca. Onih me ka nih, to plih i že lje nih, ali i onih dru gih. Bol je go vo rio da je uči nje no ne što ne pri rod no. Ne što blud no i iz vi to pe re no, ne što što je bo lje za bo ra vi ti. Kad bi le gao so ba se vr te la, muč ni na ga je po di za la, te ra la da po vra ti. Iz no va i iz no va...

Tekst je ot ku can pi sa ćom ma ši nom, na srp skom. Do đa vo la! Pa Đo va na ne go vo ri srp ski! Po di đe ga ne la go da od po mi sli da je re či, nje mu upu će ne, ne ko pre vo dio i bez lič no otip kao. Isti ni za vo lju, to i ni je bi lo mno go. Ni šta in tim ni je od do ku me na ta ita li jan ske vla de.

109

Brutto cane

„ Dra gi cuc ci o lo.Po tre ban si mi. Sve sam pri pre mi la za tvoj bez bed ni do la zak. Do ku men ti su pri­

lo že ni.Za pro ble me ko je mo žeš ima ti obra ti se g. Bra ni sla vu Ćo si ću na

tel. 064/55–43–86Lju bim.G.“Pri se ća se ka ko je idu ćeg da na bo lo vao. Sto mak mu je bio u gr lu,

te lo bol no, a mi sli u ha o su. Otac i ma ti su ra no iz ju tra oti šli na po sao, a brat je po obi ča ju ne stao. Ku ća be še pu sta i ti ha. U sve snim tre nu ci­ma bio je čas ogor čen, čas pre pun ka ja nja. Uglav nom je spa vao. Sle de­ćih da na jed no stav no ni je oti šao na po sao.

Uz ne mi ren tim mi sli ma usta je i ner vo zno še ta po so bič ku. Po se­že za fo to gra fi ja ma, pa tr za ru ku. Ne mo že ga tek ta ko po zva ti de set go di na ka sni je! Ne! Do hva ta jak nu, tr pa har ti je u džep, na vla či pa ti ke i iz la zi. Pro leć ni va zduh pre pun je po le na i vla ge. Ubi la ga je, a ži vot mu ni je od u ze la. Za sta je i osla nja se o to po lu kraj ploč ni ka. Uspo me ne na sta vlja ju svoj cr ni ples.

Po nje ga je naj pre do šao An tun. Od bio je da se vra ti. Po tom je pro šlo još tri da na, a on da se po ja vio go spo’n Jo so. Pri čao je kao da se zna ju go di na ma. Tek ka sni je spo me nu da bi do bi jao tro stru ke dnev­ni ce, sa mo da se vra ti na po sao. Si ni ša ni je pre po zna vao moć ko ja ga je gra bi la. Ni je shva tao šta se od nje ga tra ži, ni ti je pri hva tao da je Đo va na to li ko moć na. Uce nji va la je, pre ti la, pod mi ći va la. A nje gov od go vor je ostao isti. Ni je mo gao ni da po mi sli na po nov ni su sret sa njom. Po tom su da ni pro la zi li kao u bu ni lu. Po ku ša vao je da iz la zi, da se dru ži, da na sta vi ta mo gde je stao. Ni je išlo. Imao je ose ćaj da mu je sve is pi sa no na če lu. U sva koj re či sa go vor ni ka na la zio je pod smeh i iz ru gi va nje. Po tom se po vu kao u svo ju so bu.

– Mar ke? Po di že po gled na bru tal no li ce na lik bul do gu. Sit ni mu va tor. Ši bi­

car. Ozbilj ni igra či su u su mrač nim kan ce la ri ja ma i po mon den skim

110

Stevan Šarčević

le to va li šti ma. U vi la ma po Lom bar di ji. Ka kvi su mu uop šte ov de iz­gle di? Ko ja bu duć nost iko ga če ka u ovom čma ru ci vi li za ci je? Re do vi za še ćer, ben zin iz kan ti, hi pe rin fla ci ja, smrt na ra ti šti ma, bom bar de ri nad gla vom. Le ga li zo va na oti ma či na. Glad, pro past, smrt.

Od ma hu je gla vom i za o bi la zi krup nog mu škar ca. Onog da na kad je sti gao po ziv iz advo kat ske kan ce la ri je Mi li če vić,

otac se do te rao kao za ven ča nje i oda zvao se zlih slut nji i te ška ko ra ka. Od u vek je bio te žak čo vek, ali slom po sle onih za du ži va nja pre tvo rio ga je u sen ku. Isto ve če u Si ni ši nu so bu maj ka je ušla sva oza re na. Fon­da ci ja „Be ne vo len za“ iz Mi la na mu je do de li la sti pen di ju! Tre ba lo je sa mo da pri lo ži po tvr du o upi su. Za tre nu tak je po ve ro vao u ču da, a on da mu maj ka sa op šti i uslov do de lji va nja. Tri me se ca po sla za ita li­jan ske lov ce. Istog tre na znao je ko sto ji iza „do bro čin stva“. Ka da je u pr vi mah od bio, maj ka je pla ka la, a otac je bio ozbi ljan.

Te le fon ska go vor ni ca je ru i ni ra na, a slu ša li ca ot ki nu ta. Zid je pre­kri ven gra fi ti ma me đu ko ji ma se is ti če ogrom na me ta. Po sao je sjaj no od ra đen i sli ka bi do bro pro šla u bi lo kom mu ze ju mo der ne umet­no sti. Vr lo po pu la ran sim bol u po sled nje vre me. Šta na go ni lju de da cr ta ju me te po sop stve nim do mo vi ma? Bom be i noć ni na pa di ni su za fr kan ci ja. Sva ko sa ima lo ra zu ma skri vao bi se pred si lom. A Mi? Cr tamo me tu po sop stve nim te li ma, de žu ra mo po mo sto vi ma, pe va­mo... Je di ni na rod na sve tu ko ji pro sla vlja sop stve ni po raz. Je ba lo ih Ko so vo! Na sta vlja pre ma zgra di po šte.

Kroz gla vu mu pro le te ju tro po sle pre da je pred ras pla ka nim ro di­te lji ma.. Gi zda vi lov ci su do la zi li, bi ra li, od la zi li. Po ja vi la se i Đo va na i gra ci o znim ko ra kom se za pu ti la rav no ka nje mu. Za sta de na sme še­na, a on da ga oša ma ri na dla ni com. Či ka Jo so skre nu po gled, mr mor utih nu, a mom ci oko nje ga se od ma ko še. Ti ši na po sta de ne stvar na. Bol u ko re nu no sa bio je oštar. Đo va na se okre nu i bez re či kre nu ka len dro ve ru. Otvo ri la mu je pr tlja žna vra ta i on je znao šta mu je či ni ti. Po sled nji put se osvr te. Tek to li ko da vi di da ni kog ne za ni ma.

U po šti, red se ote gao. Pro bi se kroz go mi lu na drn da nih pen zi o­ne ra, ig no ri šu ći be sna do ba ci va nja. Slu žbe ni ca ga ne za in te re so va no

111

Brutto cane

od me ri i upu ti na „ka bi nu 2“. Pom pe zan na ziv za te le fon ski apa rat sa kri ven tek pro zir nim pla stič nim ok ni ma. Va di pa pi re, iz dva ja Đo va­ni no pi smo. Fo to gra fi je se ra si pa ju po pa to su. Ku pi ih i u mag no ve nju pri me ću je jed nu ko ja je sve do ta da osta la skri ve na. Na njoj je de te. U po za di ni je mo re, na la zi se na pa lu bi ne ka kve bro di ce. Ku pa ći ko stim je žut sa uzor kom ana na sa. Okvir sme šnih tam nih na o ča ra ta ko đe je žut, a usne su na pu će ne u ne ka rak te ri stič no pre zriv iz raz za de voj či cu od de se tak go di na. Za što je ova fo to gra fi ja tu? To je Đo va ni na kćer? Ne bit no. Tr pa fo to gra fi je u džep. Po tom ga na glo ob u zi ma gro zni ča­vost. Ose ćaj da je po sled nja pri li ka da po beg ne odav de. Ako sa da ne okre ne taj broj, ni kad se vi še ne će usu di ti. Utip ka va ci fre. Če ka. Pre­du go. Naj zad se ja vlja du bo ki sa mo u ve re ni glas.

– Ćo sić, mi ni star stvo...– Re če no mi je da na zo vem ovaj broj– sa dru ge stra ne na sta de pa­

u za.– Ko vam je re kao? – glas sa go vor ni ka po sta je opre zan..– Đo va na Ter co – re če– Oh... Vi ste on da si gur no... – pa u za. Či ča iz re da be stid no pi lji

u nje ga i na jed nom se ose ća raz go li će nim. Po znat ose ćaj. Imao ga je jed ne od onih ve če ri kad ga je Đo va na pri ka zi va la dru štvu i kad su pi li Treb bi a no d’Abruz zo i je li gam bo re na bu za ru. Ig no ri šu ći iri tant ni do­dir ki co ške ode će na de pi li ra noj ko ži, se deo je ćut ke u dru štvu de se tak lo va ca. Ni šta no vo. On da je u dru štvo za ba sao ušto glje ni pred sed nik op šti ne. Ni je go vo rio ita li jan ski. Uz nje ga se de i pre vo di lac. Že na. Po­zna vao ju je. Nji ho va tre ća kom ši ni ca. Ce le ve če ri ni je ski da la po gle da s nje ga. Đo va na bi ga po vre me no po gla di la po obra zu, tek da po ka že ko go spo da ri du ša ma. Po sle ga je od ve la u so bu, gde ga je An to nio uzeo dva pu ta. Đo va na je po sma tra la...

– Si ni ša Mar ko vić... Zar ne? – pre nu ga glas iz slu ša li ce.– Da.– Pa gde ste do sad? Odav no sam oče ki vao vaš po ziv.– Ja...

112

Stevan Šarčević

– Ni je va žno. Vi di te, mo gu vam obez be di ti pa soš i pre voz do gra­ni ce već su tra. Slu žbe no vo zi lo, ne će bi ti kon tro le. Ma đa ri će bi ti oba­ve šte ni. Od ve šće vas do aero dro ma. Avi on sku kar tu ima te, zar ne?

– Imam.– Kad stig ne te mo ra te se pri ja vi ti lo kal noj po li ci ji. Oni će vam ove­

ri ti bo ra vi šnu do zvo lu i po bri nu će se da go spo đa Ter co bu de oba ve­šte na. Od go va ra vam su tra?

– Da.– U re du. Su bo ti ca, zar ne?– Da – opet na sta de pa u za. „Kod ho te la „Pa tria“ u 18.30. Ima mo

va šu fo to gra fi ju, vo zač će vas pre po zna ti. Bu di te tač ni.– Ho ću.–I ne zo vi te ni kad vi še ovaj broj – ve za se pre ki de.

***

Bu di se vla žan. Znoj i se me raz li ve no po čar ša vu. Sa njao je. San ko ji mu odav no ni je do la zio. Stre sa se od otrov no ja snih sli ka. Vra­ta pr tlja žni ka se otva ra ju i nad njim se nad no si Đo va na. Glas joj je kao iz Fe li ni je vih fil mo va. On ska če po put či gre i iz le će iz auta. Ona po na vlja: „scen de re, scen de re“. Ni šta ne raz u me. Ni nje ni ner vo zni po kre ti ne po ma žu. On da po či nje da mu po vla či ma ji cu i na jed nom shva ta – ho će ga go log! Otr že se i po či nje da uz mi če. An to nio ga ot po­za di do hva ta za ru ke. Đo va ni no ko le no mu se za ri va u pre po ne, jed­nom, pa još jed nom. Pro dor ni bol ga sa vi ja i ne ma sna ge da se opi re. Šu ti ra ju ga. Za tim, uz gla san smeh, svla če sa nje ga sve do po sled nje kr pi ce. Skvr čen je na boc ka voj tra vi. On da po sta je sve stan ti ši ne. Po­di že po gled. Ono dvo je la ga no od mi ču pre ko po lja. Pre pla vlju je ga strah. Đo va na i An to nio su da le ko, ode ća je kod njih, a on go gol cat le ži u ne či joj nji vi. Usta je, ju ri, su sti že ih, cvi li, mo li. Oni kao da ga ne pri me ću ju. Od me re no na pre du ju, sve dok na jed nom gr li ca ne prh nu. Đo va na pu ca, pti ca pa da, a An to nio vi če: „tro va re!“. Za sta je zbu nje­no, a An to nio ga plje šće po stra žnji ci i po na vlja „tro va re!“. Osmeh na

113

Brutto cane

Đo va ni nom li cu de lu je ohra bru ju će. Lov se na sta vlja kao da se ni šta ni je pro me ni lo. Po sti đe nost se pre tva ra u bla gu ne la go du.

San. Sve je to sa da tek san. Či ta vo to pro kle to le to. Usta je i ba ca po gled na sat. Pre spa vao je či ta vo pre pod ne. Ta man ima vre me na da po svr ša va po slo ve. Jed nom za svag da. Ne uspe va da se otre se uspo­me na što ga pro go ne kroz sno ve. Bi lo je to pr vi put. Je di ni put kad je ose tio stid. Po tom je po stao ne str pljiv po put ždre be ta i sam je zba ci­vao ode ću još u pr tlja žni ku len dro ve ra. Če znuo je da ose ti tra vu pod sto pa li ma. Do du še, ku ku ruz ga je i na da lje po vre đi vao, pr cov mu se za bi jao u bo sa sto pa la, ali sve je to spa da lo u ce nu lju ba vi. Vo leo ju je.

Ru ča u eks pres re sto ra nu. Na tre nu tak po mi šlja da se ja vi bra tu, pa od u sta je. Ni ti su bli ski, ni ti zna šta bi mu re kao. Ni je ga vi deo još od oče ve sa hra ne. Od svih pri ja te lja na ko je je ma to ri sav ime tak spi skao, ni ko se ni je po ja vio da ga is pra ti na več ni po či nak. Pro go njen tim mi­sli ma sti že do sta na. Ba ba sa mo što se ni je šlo gi ra la kad joj je is pla tio kom ple tan dug za sta na ri nu i ot ka zao stan. Ula zi u so bu i pre bi ra po stva ri ma. Pri bor za hi gi je nu, sit ni ce, no vac. Dru go mu i ne tre ba. Vi­šak osta je ga zda ri ci. Mo žda ne što od to ga unov či. Sa dna or ma ra uzi­ma ne što pre du go za po sta vlje no. Ode ću ka kvu ni kad ne bi oda brao da ju je sam ku po vao. Be le pan ta lo ne, espa dri le, ha vaj ska ko šu lja. Pri­se ti se ku će ri ne okru že ne par kom, pro sto ri je ure đe ne po put le kar ske or di na ci je i či ki ce u vre ća stim čak ši ra ma i ko mot noj ko šu lji. Znao ga je iz bol ni ce, ali ta mo je no sio be li man til. Đo va na se udob no za va li la u na slo njač i za pa li la je ci ga re tu, a či ča mu re če:

– Svu ci se, deč ko – pa, bo lje ga osmo triv ši, pro mr mlja: – o bo že.– Ka ko su te ra ne na sta le? – pi tao je le kar na vla če ći me di cin ske

ru ka vi ce.– Ku ku ruz. Gra nje. Tr nje – pro ce dio je Si ni ša. Dok tor je do hva tio

la vor i stao mu bri sa ti te lo, a mi ris me di cin skog sa pu na za pah nuo mu je no zdr ve. Za tim je po se gao za skal pe lom.

–Ra ne su se za pr lja le. Mo ram ih oči sti ti – re kao je, pa po čeo da stru že. Du go, pre du go. Bo le lo je. Na ma zao ga je ne čim što je za u da ra lo

114

Stevan Šarčević

na me di ci nu i pe klo kao đa vo. Naj zad je uzeo za vo je i po čeo je da ih od mo ta va.

– Non! – Đo va nin glas od jek nuo je po put puc nja. Dok tor za sta de.– In fek ci ja... – za po če sta rac, ali že na ga gru bo pre ki de: – Non! Na to je či ča do hva tio pr lja vu ode ću i pru žio ju je pre ma njoj. Ona

usta de bez re či i na pu sti pro sto ri ju. Dok tor uz dah nu, pre kri ga čar ša­vom, pa i sam iza đe. Za čuo je po tom pa lje nje ko la i ti he šu mo ve po ku ći. U ne ko do ba vra ta se otvo ri še. Đo va na je no si la ša re ne ke se iz ko jih je iz va di la no vu ode ću. Upra vo ovu ko ju je sve ove go di ne ču vao.

– Pa zi se de ča če – re če či ča ti ho. Uto Đo va na da de ma to rom ša ku nov ča ni ca, na šta se ovaj udvo rič ki na sme ši.

Se ća nja su sve ja sni ja, ali tru di se da ih od ba ci. Po ku ša va da skre ne mi sli. Po gle dom ob u hva ta so bi čak u ko me je pro veo po sled nje go di ne ži vo ta.

Dom! Pr ljav, te sko ban, pri vre men. Baš kao i nje go va du ša. Sat ot ku ca va br zo, br že, naj br že. Vre me je. Usta je, po la zi, ne osvr će se. Za tva ra za so bom vra ta sa ose ća jem ce pa nja u gru di ma. Za dah

tru le ži i ras pa da nja iz obli žnjeg kon tej ne ra je ne pod no šljiv i pra ti ga čak i kad ga je već po o dav no osta vio za so bom. Muč ni na mu te ra že­lu dac u gr lo i pro du ža va ko rak. Ne osvr će se, ho da po put auto ma ta. Bo ji se da će, ako za sta ne ili se osvr ne, sve ne sta ti. Sti že na do go vo re no me sto. Neo bri ja ni čo vek, u pr lja voj uni for mi pra znih no ga vi ca, svi ra vi o li nu. Dvor ža ko va hu mo re ska bi tre ba lo da je ve seo ko mad, ali sad zvu či tu žno. Očaj no. Te ra mu su ze na oči. Va di sve žanj nov ča ni ca i odva ja jed nu. Za tim još jed nu. Cr ni auto slu žbe nih ta bli ca us pi nje se na tro to ar. Pred njim toč kom uda ra u pro sja ko vu ku ti ju, ra si pa sit niš na sve stra ne i za u sta vlja se tik uz Si ni šu. Stru ga nje gu da la pre sta je, pro la zni ci ubr za va ju ko rak i skre ću po gled, a Si ni šu kao da je oštri ca pre ko gru di za se kla. Za tam nje no sta klo se spu šta.

115

Brutto cane

– Si ni ša Mar ko vić? – ču je svo je ime dok po sma tra očaj u po gle du čo ve ka ko ji se opra šta od svo je za ra de. Na glim po kre tom tr pa u pro­sja ko vu ru ku sav svoj no vac. Ta mo gde ide ne će mu tre ba ti. Ne če ka re ak ci ju, već ula zi u ko la. Po la ze. Sve vre me pu ta zu ri u će la vo vo za če­vo te me i ne ma ose ćaj da se ko la kre ću. U gla vi mu od je ku ju če mer ni zvu ci vi o li ne, sto mak mu se gr či i čvr sto pri ti šće ša ke o bu ti ne. Vre me je po sta lo ne va žno, mi sli ne sta ju. Tek mno go ka sni je ose ća da se vo­zi lo za u sta vi lo.

– Ma đar ski ko le ga vas če ka – su vo iz go vo ri šo fer. Si ni ša kle ca vo iz la zi iz vo zi la, no se ći u dve pla stič ne ke se svu svo ju ubo gu imo vi nu. Osvr će se oko se be. I is pred i iza njih pre pre če ni su po li cij ski auti. Po li ci ja ga je od u vek či ni la ner vo znim. Sad je ne pod no šlji vo. Sa obe stra ne ote gle su se bes kraj ne ko lo ne. Oštri zvu ci si re na za glu šu ju mi­sli i či ni se da će mu gla va eks plo di ra ti. Vo zi la kraj nje ga su go to vo iden tič na, raz li ku ju ih sa mo ta bli ce i to što na ono me u ko je ula zi blje­šti ro ta ci o no sve tlo. Za u zi ma me sto, a sr ce mu u sle po oč ni ca ma bi je. Kre ću, si la ze u po lje i obi la ze ko lo nu. Za tim bez za u sta vlja nja pro la ze kraj ca ri nar skih obje ka ta i na sta vlja ju ši ro kim auto pu tem. Po ku ša va da ob u zda drh ta vi cu dok po sma tra ka ko pro la ze čas kroz po lja, čas kraj ži vo pi snih ku ći ca. Kra jo lik pot pu no dru ga či ji od sve ga što po zna­je. Naj zad ula ze u grad i pro la ze jed no lič nim si vim uli ca ma, su mor­nim po put nje go vih mi sli. On da se za u sta vlja ju.

– Va runk egy pi ci ket – re če šo fer pa iza đe iz ko la i za pa li ci ga re tu. S le ve stra ne je park, sa de sne trg i še ta li šte. Gr lo mu je su vo. Una o­ko lo se uz di žu se ce ni o ni stič ke fa sa de. Kroz otvo re ni pro zor me ša ju se mi ris pro le ća, vonj pe če nih ko ba si ca i aro ma sve žeg pe ci va. Trg je ure­dan. Pred jed nom od zgra da po sta vlje ne su ba šten ske gar ni tu re. Vi di uteg nu te pa ro ve i ne ko li ci nu ro di te lja sa de com. Ne ko vre me po gled mu ras tre se no po či va na pri zo ru, a on da pri me ću je ve li kog oli nja log psa ko ji ne si gur no pri la zi ba šti. To ga na tre nu tak umi ri. De voj či ca što se di sa ma te rom pru ža ru či cu ka psu, na šta se rep ži vah no po kre ne. Maj ka se okre te na mr go đe na, pa sik nu:

116

Stevan Šarčević

– Ran da kutya! – De voj či ca po di že po gled, iz raz joj se me nja i uda­ra psa. Od vrat no pse to, pre ve de u se bi Si ni ša. Od vrat no pse to! Oči mu sev nu še. Mi sao se skla pa i sa da zna šta je to li ko stra no i neo bič no na Đo va ni noj fo to gra fi ji. Maj čin po gled!

Mi ni bus sa ozna ka ma „Ali ta lia“ za u sta vlja se i uni for mi sa ni vo zač pri la zi, pa uslu žno otva ra vra ta sa nje go ve stra ne.

– Tes sek uram – obra ća mu se lju ba zno.Si ni ša po di že gla vu i čvr stim ko ra kom po la zi ka mi ni bu su.

117

De nis Gi lje vić

BI­LJE­ŠKA­O­PI­ZDCU

Bi la jed nom jed na zgo da, a ta je zgo da bi la da je dva put bio je dan pi sac. Umi slio si pi sac da mu je dan ži vot ne će bi ti do vo ljan, da mu ne će u jed nom ča su bi ti do sta sve ga, pa se u ne ko do ba svog ži vo ta po mno žio. Je dan pi sac pu ta dva. Dva ži vot na pu ta, je dan za dru gim. No to je bi la jed nadž ba s jed nim ne po zna tim, a ne ne po zna ni com. Smet nuo je s uma taj pi sac da mu je dan po put nje ga pu ta dva do đe isto kao i da se po mno žio s nu lom.– Dvoj ka, dvi ca, dva – po mi sli pi­sac pot kraj po na vlja nja raz re da ži vot ne ško le, – ni ka ko ne mo že bi ti do vo ljan. Čak i u ovo me na da sve neo bič nom post ko zmič kom slu ča ju to je jed na ko ne do volj noj ocje ni.

Htio je to li ko to ga re ći... Ali bio je pi sac, a ne go vor nik. Za iz go vo­ri ti sve ne bi mu bi la do volj na ni dva, a tek za sro či ti, na pa pir pre to či­ti... Htio je još re ći ka ko mu dva ži vo ta jed no stav no ne će bi ti do volj na da po sta ne ne tko i ne što. Na mje ra vao je i to za pi sa ti, ali po ne sta ja lo mu je vre me na. Upreg nuo je svu pre o sta lu vo lju, svu si lu, svu si lu vo­lje i... Zgo da se pre tvo ri la u pri go du. Pi sac je u ru ka ma dr žao kon ce svo jeg tre ćeg ži vo ta.

A tre ći je ži vot pi scu bio is pu njen – pi sa njem. Pi sa nje mu je pak ma lo ma nje bi lo is pu nje no ži vo tom. – Ako do volj no pu ta pu ta po no­viš laž ona će po sta ti isti na.... Kad bih se uspio po no vi ti do volj no pu ta, mo gao bih po sta ti, mo gao bih... – raz mi šljao je pi sac pi šu ći.

118

Denis Giljević

Pre vi še je raz mi šljao pa i ni je bog zna što na pi sao. Ri je či i re če ni ca bi lo je mno go, ipak je pred so bom imao ci je li ži vot, iza se be čak dva, ali uglav nom se po na vljao.

Ču da se do ga đa ju sa mo jed nom u ži vo tu. Shva tio je to na kon še­stog. Ču da. Ži vo ta. Bi li su pro sječ ni. Ni šta po seb no. Ta kav ži vot mo­gao je ima ti svat ko. A on da, pot kraj... Ču do. U sva kom po jed no.

Na dah nut ču di ma, pi sac je pi sao tri lo gi je o ži vo tu ko ji pi še ro ma­ne. Kuc kao je i na ku ca vao od ju tra do mra ka. Za mi sli te knji žu ri ne od tri sto ti njak i vi še stra ni ca o ju na ku ko ji po ci je le da ne sa mo ra di, pi ša, raz mno ža va se, se re... Ili mr zi, se re, pi ša, vo li.... Ili pak pi še, se re, pi še, je de, pi še, pi ša, pi še... I ni šta vi še.

Uljulj kan ustup ci ma usu da ko ji je pre ma nje mu bio ta ko ši ro ke ru­ke, bla go na klon, pi scu se, u po re đe nju s vječ no šću, vr lo ra no do go di lo da se uka ka od stra ha. Tog je da na od ga đao od la zak na za hod, sti skao, pre zno ja vao se, cr ve nio, tr pio, sve sa mo da mu ne utek ne mi sao. A on da je sr ce sta lo, od jed nom je pre sta lo ku ca ti. Plu ća su iz ne na da pro­pu sti la slje de ći obrok svje žeg zra ka. I sfink ter je po pu stio. Po če mu ćeš čo vje ka pam ti ti ako zad nje što iza đe iz nje ga bu de gov no? Mi sao ko ju je ta ko he roj ski bra nio sad je na pro sto is cu ri la iz nje ga.

Ubr zo je usli je dio ko lek tiv ni uz dah olak ša nja. Odah nu li su sta na­ri. Po mi sli li su da se do go di lo ču do (bi li su glu pi, pri pro ste se lja či ne u grad skim sta no vi ma – smrt je ču do ko li ko i Co el ho s po sve tom za ro­đen dan, par uni seks ča ra pa pod jel kom ili ru ža za Va len ti no vo). Ne­sno sno, da no noć no, jed no lič no, upor no ku ca nje, na po kon je pre sta lo. Ne tko je po zvao va tro ga sce, ne tko sve će ni ka, ne tko bra va ra, ne ki su, zlu ne tre ba lo, do zva li bra ni te lje (jed ni po slu žbe noj du žno sti, dru gi pak po mo ral noj nu žno sti), a ne ki pak raz vo ja če ne bra ni te lje, zlu tre­ba lo, uko li ko ne ko me pad ne na pa met ot po če ti pr lja vi rat za ostav­šti nu. Ve ći na ih je ipak okre nu la broj hit ne. A je dva je pro šlo 48 sa ti ti ši ne. Bi lo je lje to – spar no, vru će, lje plji vo – is kre ni pri ja telj tru lje nja. Po mi sao na du go tra jan i ne pod no šljiv smrad ras pa da nja od i gra la je na otvo re noj ljet noj po zor ni ci ulo gu ljud sko sti.

119

Bilješka o pizdcu

Na šli su ga za pi sa ćim sto lom, zgr blje nog nad tip kov ni com na ko­joj se slo va vi še ni su ni ti na zi ra la. Li ječ nik je po di gao pi šče vu ru ku sa sto la kao da je nov čić pro na đen na uli ci i opi pao bi lo. – Ne ku ca vi še – re če li ječ nik kao da pri se že. – Hva la ne be si ma – re če ne tko od onih ko ji su bi ra li hit nu.– Tko je taj čo vjek? – upi ta li ječ nik. – Bio je pi sac – ogla si la se že na ko ja je, iz raz lo ga ko je bi mo gao ra zu mje ti je di no Ray Brad bury, po zva la va tro ga sce te po kre nu la val ža mo ra. – Pi sac... A ka ko se zvao? – upi ta li ječ nik, za mi je niv ši pi ta nje eti ke s eti ke tom.

Su sje di, va tro ga sna eki pa, bra ni te lji i osta li ko ji su se go mi la li oko pi sca i ža mo ri li kao na saj mu od jed nom su za ni je mi li. Je di no što se mo glo ču ti za te iz ne nad ne mi nu te šut nje, po sve će ne po sljed njem hrač ku nji ho va sra ma, bi lo je ne sno sno, jed no lič no, upor no zu ja nje ma snih, tu stih mu ha. Ni su se ro ji le iz nad sko re nog iz me ta či ji je vonj po la ko za mi rao ili ti je la ne sret ni ka či je ih ru ke vi še ni su mo gle do hva­ti ti ne go oko ži vih gla va na to plje nih zno jem. Čo vjek bi na tre nu tak po mi slio da dr že do do sto jan stva smr ti, ali mu ha je zna la, sva ka je mu ha do bro zna la da ih zad nje gov no mo že na hra ni ti za je dan dan, ali zu ja ti oko lju di mo glo ih je na hra ni ti za ci je li ži vot. Klo ni le su se smr ti, ni su joj gla di le ko su po put ra zum nih bi ća. – Ni tko u svi je tu tom ime na mu ne zna de? – uz pre tje ra no iš ču đa va nje iz u sti li ječ nik kao pje snik. – Ni je imao ime na – do ba ci čo vjek ko ji je po zvao raz­vo ja če ne bra ni te lje na na čin da ni je bi lo mo gu će ra za zna ti ra di li se o pi ta nju ili za ključ ku. – Svat ko ima ime! – od bru si ne tko. – Mje sta, na pra vi te mje sta – me di cin ski teh ni čar pro bi jao se kroz ru lju i tu lio kao si re na, – daj te li ječ ni ku zra ka! – Imaš ime? – upi ta li ječ nik kad se teh ni čar spu stio na ko lje na. – Da ri jan Ža rić.– Ne svo je, nje go vo... – Iev ge nij Childs. – Ot kud? – iš ču đa va li su se svi, od naj mla đe udo­vi ce do naj sta ri jeg umi ro vlje ni ka. – Otud – re če teh ni čar pri ti šću ći slje po oč ni cu ka ži pr stom. – Pi sac mo ra ima ti ime – sta de ob ja šnja va ti teh ni čar, – U pro tiv nom, ni je sa mo bez i men već i be ži vo tan, bez bo­jan... Bez u ku san. Kao mek do nalds bez re klam ne flajš ma ši ne ri je. Sa­mo još je dan ham bur ger. Iev ge nij Childs, to mu je ime, vje ruj te mi na

120

Denis Giljević

ri ječ.– Iev ge nij Childs – po no vi li ječ nik pa do da, uz ne u vi je nu iro ni ju, ono što bi iz go vo rio i Ko sac da je slu čaj no bio u bli zi ni, – da nas je tvoj dan...

Ali ni je bio. Ni ti Ko sac. Ni ti dan.Tek što su za jed nič kim sna ga ma uba ci li pi sca u cr nu vre ću, a teh­

ni čar stao po vla či ti za tva rač, pi sac je – živ nuo! – Ži i iv! Ži i i iv! – cvr­ku tao je od smje se po no sa i sre će, na iv no, po put znan stve ni ka ko ji ot kri va iskru ži vo ta u uda lje noj ga lak si ji, ne ma re ći za po slje di ce jed­nog ta kvog ot kri ća.

Iz le tio je iz vre će po put vrap či ća iz gr ma, ras tje rao ne zva ne i ne­zna ne, pre stra vlje ne i pre ne ra že ne go ste kao mu he i za po čeo no vi ži­vot. De se ti po re du.

Pr va stvar ko ju je uči nio Iev ge nij Childs – na pi sao je auto bi o graf­ski ro man. Pro ži vlja va ju ći ma le smr ti jed nu za dru gom, ci je lo je cjel­ca to po gla vlje po sve tio ot ka zi va nju vi tal nih funk ci ja, tom krat ko raj­nom pre stan ku pi sa nja, za kli nja nju ka ko se ni je mo gao mrd nu ti sve dok svo je ime ni je čuo tri pu ta. Ni je bio pra zno vje ran, pet pa ra ne bi dao na ča ro li je, vradž bi ne i kla di o ni ce, ni u snu mu ne bi pa lo na um kla di ti se da mu je ime iz go vo re no tri pu ta spa si lo ži vot. Tek, iskre­no je vje ro vao da mu je i taj ži vot po klo njen. U to je vje ro vao sve do zad njeg. Ali ni šta na ovo me svi je tu, ni šta, ap so lut no ni šta, pa ni ne što ta ko ap so lut no ni štav no, uobi ča je no, ne što što se ta ko ola ko pa li i la ko ga si, ta ko ras pro stra nje no i ta ko sva ko dnev no kao što je ži vot, ni ko me se ne po kla nja.

Ni je imao vre me na ni vo lje o to me du go raz mi šlja ti. Pred njim je bio ži vot. Je dan naj ma nje. Imao je ime. Okol no sti su se na glo pro mi­je ni le. Knji ge su mu po če le iz la zi ti kao spon zo ru še, bi lo ih je po svu da, tra ži le su žr tve ko je će p(l)ati ti. Lju di su se pro mi je ni li, po če li su ga či ta ti po svu da, hva ta li se na nje go vo ime kao ri bi ce na ma mac. Ni tko mu ni je mo gao odo lje ti. Ni tko ni je mo gao od lo ži ti knji gu pri je kra ja. Pi sac se pro mi je nio. Po čeo je bu ja ti u svo jim oči ma, pu ni ti se sa mim so bom, ši ri ti se, me ta sta zi ra ti kao tu mor, me ga sta zi ra ti kao me ga zvi­je zda. – Ime, za ime bo ga! Ka ko se ra ni je ni sam sje tio ime na! Pr vo

121

Bilješka o pizdcu

sam tre bao na pi sa ti ime, a tek on da knji gu! Za ime bo ga – vri štao bi pi sac u po vre me nim de li ri ji ma.

Do i sta, tre ba lo mu je ti su ću go di na. Ne tko za je dljiv re kao bi da pi­sac spo ro shva ća. Op ti mist bi re kao da ni kad ni je ka sno. Na kon sa mo de set ži vo ta i pr vog pi sa nog tra ga nje go va ime na, pi sac je bio go to vo pot pu no uvje ren u svo ju be smrt nost. Od mah nuo bi ru kom na sve što bi go vo ri li dru gi i re kao „fuć ka mi se“. Sa mo da ne ka že ka ko mu se ži vo je be. Ni kad ni je bio du ša od čo vje ka. Ne će to ni po sta ti. Smrt ni­je ni ka kav ča rob njak, ali je sa svim pri sto jan ma đi o ni čar. Kad po zo ve čo vje ka na svo ju po zor ni cu, kad joj se po gle da u oči iz ne po sred ne bli zi ne, iz čo vje ka je ka dra iz vu ći du šu kao ze ca iz še ši ra. I ni tko ne ot kri je u če mu je trik. Ali smrt, smrt je pi scu bi la kao van ze malj ci. Otvo re nom je osta vljao mo guć nost da ne gdje po sto ji, ali ni ka da je ni je upo znao. Ni je sta no va la u nje go vim knji ga ma, ni je mu pro še ta la ni kroz naj kra ću pri ču. Ba nal nost nje go va pi sa nja, ba nal nost nje go vih že lja, ba nal nost nje go vih shva ća nja, uti ra la je put je di nom mo gu ćem stvo ru u ne vje ro jat nom po ret ku stva ri, sa mo ži vom žde ra ču du ša – du šma ni nu od pi sca.

Ka ko bi bio pi sac, čo vjek na pro sto mo ra ži vje ti u svom svi je tu.Ka da je pr vi pu ta na pa pir sta vio ovu re če ni cu, vi še ni je bio u sta­

nju vla da ti so bom – uz ne mi rio se od slat ke po mi sli da vla da svi je tom. Ne mir se pre tva rao u že lju, že lja je hra ni la žud nju, žud nja se pre o­bra ža va la u ne moć, ne moć je hra ni la mr žnju, mr žnja je pre ko no ći po sta la do ji ljom mo ći.

Onaj ko ji pi še ne umi re ni kad. Ne ko li ko mu je ro ma na u nje go vih ti su ću naj plod ni jih ži vo ta za vr ša va lo ovom re če ni com, ali ni kad, baš ni kad ni tko ni je do znao, ne iz nje go vih ro ma na, ka ko za vr ša va ju oni ko ji či ta ju. Na kon mi li jun itog pre stao je bro ja ti ži vo te. Na kon de set mi li ju na njih, pre stao je od bro ja va ti do no vog po čet ka. Mo žda ni je tre bao pre sta ti. Mo žda bi pri mi je tio da mu ži vo ti po sta ju sve kra ći. Mo žda bi za pa zio ka ko mu ro ma ni po sta ju sve du lji. Mo žda bi uočio ka ko vi še ne pi še za od ra sle. Mo žda bi za mi je tio ka ko su mu ro ma ni sve re dom dječ ji. Da je sa mo od škri nuo pro zor, tek vir nuo u svi jet,

122

Denis Giljević

mo žda bi i za ma glje na po gle da uočio ka ko je na svi je tu osta la tek si­ro čad. A i njih je bi lo sve ma nje.

Mo žda, ali jed no je si gur no. Do zad njeg, do zad njeg bi tvr dio ka ko su mu ži vo ti po klo nje ni. Do zad njeg ne bi pri znao da je ži vo te, za pra­vo, uzi mao. Jer ni šta, baš ni šta, pa ni ti ne što ta ko krh ko, ne što po put mli ječ nog zu ba, bez vri jed no i kli ma vo da is pa da sa mo od se be, ne što što se ta ko la ko od ba cu je, pr lja vo, kvar lji va ro ba skle pa na od bez broj­nih gre ša ka, da kle, čak ni ta kva ska la me ri ja kao što je ži vot, ni ko me još ni je po klo nje na.

Na kon tko zna ko li ko po tro še nih ži vo ta, pi ja ni je mi li jar der do če­kao da mu ne tko po ku ca na vra ta. – Tko je? – upi tao je uz ne mi re ni pi sac. Je di no ku ca nje ko je je do sad čuo bi lo je nje go vo klju ca nje po tip kov ni ci.

Bio je to či ta telj. Je dan je di ni či ta telj. Po sljed nji či ta telj. Sa svim obi čan dje čak, bi stra ali ustra še na po gle da. U ru ci je dr žao po sljed nji ro man Iev ge ni ja Child sa. – Do šao sam te pre kli nja ti – po ni zno je za­mo lio ma li či ta telj ona ko ka ko bi mo lio bo ga i pru žio mu knji gu, – da sta neš. Da ne uzi maš još je dan ži vot. Mo žda i po sta neš be smr tan, ali ostat ćeš bez či ta te lja.

Po gled na go lo bra dog dje ča ka ot klo nio je pi šče vu uz ne mi re nost. Is trg nuo je knji gu iz nje go vih ru ku. Ne svje sno, podsvje sno, re flek sno, ni je do pu stio dje ča ku da mu je po klo ni. Iz vu kao je olov ku iz dže pa i otvo rio knji gu iz ko je su po če le is pa da ti stra ni ce.

Vjer nom či ta te lju... Po čeo je ži vah no is pi si va ti na pra znoj stra ni ci pa na glo za stao.– Ka ko se zo veš? – Ni je va žno... – skru še no je od go­vo rio dje čak.

Pi sac sklo pi knji gu i po mi lu je dje ča ka po gla vi kao lo vac ko ji gla­di psa čim sti sak ži vo tinj skih če lju sti oko pre pe li ce obo re ne pu šča­nim zr nom ma lo po pu sti. Kra tak su sret dvi je vr ste li šen sva ke bli sko­sti s ja če stra ne, is pra zan kon takt gdje je je di ni pru že ni osje ćaj fi zič ki osje ćaj do di ra, bez lju ba vi i po što va nja, bez lič na na kna da go spo da ra za do bro oba vljen po sao. La ga no, svo jim ma lim uši lje nim pr sti ma, tim ma lim šte to či na ma, glo dav ci ma ko ji su iz je li i po sljed nje slo vo

123

Bilješka o pizdcu

na bez broj nim tip kov ni ca ma, pi sac gur ne vra ta i ona se po kre nu ka­ko bi se za u vi jek za tvo ri la za dje ča kom. Ot ku ca ji dje ča ko va sr ca bi li su to li ko sna žni da ih se mo glo ču ti i da le ko iza za tvo re nih vra ta, ali pi sac je već bio još da lje, u svo jim mi sli ma, u svi je tu ko ji je pri pa dao sa mo nje mu, u svo jim ot ku ca ji ma... Sje dio je za svo jim pi sa ćim sto­lom. – Ni je va žno – tip kao je pr vu re če ni cu svo je no ve knji ge, – on da ću pi sa ti sa mo za se be.

124

Ma rin Pe la ić

JEAN­PI­ER­RE

Jean Pi er re se zvao Jean Pi er re. Mo gao se zva ti Jac qu es, mo gao se zva ti Mat hi eu, mo gao se zva ti François; mo gao se zva ti bi lo ka ko dru­ga či je, bi lo ko jim ime nom na svi je tu, no to ni šta ne bi pro mi je ni lo, a ako i bi, nje mu to ni šta ne bi zna či lo. Zvao se Jean Pi er re i nje mu to i jest i ni je od go va ra lo. Bi lo mu je, naj jed no stav ni je re če no, pot pu no sve jed no.

Jean Pi er re je ži vio u Pa ri zu i imao svoj ma le ni obrt. Za ra đi vao je ko li ko mu je bi lo po treb no za nor ma lan ži vot. Ni je ga za ni ma lo pro ši ri va nje po sla ili ne ka ve li ka za ra da. Do du še, ne ko li ko pu ta mu jest ta ko ne što pa lo na pa met, ali br zo bi oda gnao ta kve mi sli. Če mu da mi je nja ne što što sa svim u re du funk ci o ni ra? Za što da ši ri po sao? To zna bi ti ri skant no. Iz i sku je do dat nog po sla. Do dat ne ener gi je. Ne vri je di. Na kra ju kra je va, što bi on s tim do dat nim nov cem ko ji bi za­ra dio? Ne, Jean Pi er re ni je bio čo vjek ko jem bi taj no vac do bro do šao. Ni je imao ni ka kvih po seb nih am bi ci ja, ni ka kvih po seb nih že lja, ci lje­va, ni ka kvih sno va; mje sta ko ja bi vr lo ra do po sje tio ili stva ri ko je bi vo lio do ži vje ti. Taj bi mu no vac sa mo do nio pro ble me i on se, ako baš ho će te, ustva ri i je žio po mi sli da ima i cen ti me vi še.

„Ali, što ako iz gu biš i ovo što sad imaš?“, zna li bi ga upi ta ti če sto, na kon što bi Jean Pi er re sa mo od sut no od mah nuo ru kom na ide ju o ši re nju bi zni sa. Na ovo pi ta nje Jean Pi er re bi pak sleg nuo ra me ni ma i na kon de se tak se kun di pro mr mljao: „Ne za ma ram se ti me.“ Za i sta,

125

Jean Pierre

bi lo je ma lo to ga či me se Jean Pi er re za ma rao. Ni sa da šnjost ga ni je pre tje ra no za bri nja va la, a ka mo li ne ka kve hi po tet ske si tu a ci je iz bli že ili ne­daj­bo že da lje bu duć no sti.

Jean Pi er re je bio dru ga ge ne ra ci ja svo je obi te lji ko ja je ži vje la u gra du. Nje gov djed imao je ma lo ima nje u Pro van si i svo jem je si nu i unu ku pre nio uče nja ko ja je nje ga na u čio nje gov djed. „Ne ka stva­ri idu svo jim to kom“, bi la je ne slu žbe na kri la ti ca nji ho ve obi te lji. U nju se ukla pa la i dru ga naj če šće ži vot na mu drost ko ja se ge ne ra ci ja­ma pro vla či la kroz obi telj, a gla si la je: „Ne ta la saj“. Te dvi je re če ni ce, te dvi je mi sli bi le su dva no si va stu pa Jean Pi er re o va po sto ja nja na ovo me svi je tu – dva ko lo sa iza ko jih se šću ću rio onaj sra me žlji vi ma li tra čak ika kve am bi ci je i mo ti va ci je. Le žao je ta mo već go to vo pot pu no uga šen, pre ga žen i zdro bljen de se tlje ći ma sup til ne obi telj ske in dok tri­na ci je. No, Jean Pi er rea za to ni je bi lo bri ga. Uisti nu, nje ga je za ma lo što bi lo bri ga.

Ne po ko le blji vu auru nje go ve rav no du šno sti ni su uz dr ma le ni­ti dnev ne no vi ne pu šte ne iz ti ska 4. ruj na 1939., ko je su pre ko ci je le na slov ni ce vri šta le ka ko su Fran cu ska i Ve li ka Bri ta ni ja ti je kom pro­te klog da na ob ja vi le rat Hi tle ro voj Nje mač koj, na kon što se ona pret­hod no ob ru ši la na Polj sku. U Jean Pi er re o vu tr go vi nu ula zi li su lju di – ne ki u eufo ri ji, ne ki bi je sni; ne ki upla še ni, ne ki za do volj ni; ne ki tu­žni, ne ki iz ne na đe ni. No, ni jed nog od njih Jean Pi er re ni je ra zu mio, te emo ci je ni jed nog od njih ni su na gri zle lju sku nje go ve emo ci o nal no­vri jed no sne ste ril no sti.

„Mi na to ne mo že mo utje ca ti. Ne za ma ram se ti me“, od go vo rio je tek jed noj od mu šte ri ja, uz ne za o bi la znu ko re o gra fi ju sli je ga nja ra­me ni ma ko ja je bez iz nim no pra ti la nje go ve ži vot ne mu dro sti ko je je si pao kao iz ru ka va kad bi tre bao da ti mi šlje nje o dru štve no­po li tič­kim zbi va nji ma.

Jean Pi er re mo žda i ni je mo gao utje ca ti na vanj sku po li ti ku svo je dr ža ve, ali je ona ite ka ko mo gla na nje ga. Pa je jed nog ju tra u svom po štan skom san du či ću na šao po ziv da se ja vi naj bli žoj voj noj ko man­di i sta vi na ras po la ga nje. Uči nio je to bez pre vi še raz mi šlja nja. Ne za to

126

Marin Pelaić

što bi ga kra si la ne ka po et ska hra brost, ve li ko do mo lju blje ili osje ćaj za du žnost, već za to što je to bio ti jek ko jim je oči to išao nje gov ži vot, kao i ne što na što ni je mo gao utje ca ti, a to se sa vr še no pre kla pa lo s po stav ka ma nje go ve ži vot ne fi lo zo fi je. Pro šao je li ječ nič ki pre gled i po tom je po slan na vlak ko jim je tre bao ot pu to va ti.

„Gdje me ša lje te?“, upi tao je.„Na gra ni cu“, od go vo rio je ne ki na red nik is pi su ju ći po dat ke u nje­

go vu voj nu knji ži cu.Jean Pi er re je na pu tu do že lje znič kog ko lo dvo ra raz mi šljao ra di li

se o fran cu sko­nje mač koj, fran cu sko­špa njol skoj ili pak ne koj tre ćoj gra ni ci. No, ob zi rom na ne dav ne vi je sti, pret po sta vio je da se ra di o nje mač koj. Ušao je u vlak, sjeo u ku pe i uhva tio či ta ti no vi ne. Za ni­ma lo ga je ko je će ka za li šne pred sta ve pro pu sti ti dok ga ne ma. Bio je pri mo ran pro gram iš či ta va ti ne ko li ko pu ta – u či ta nju ga je ome ta la bu ka ko ji su stva ra li osta li voj ni ci dok su se na gi nja li kroz pro zo re i do vi ki va li ri je či po zdra va svo jim naj bli ži ma.

Jean Pi er re je bio ras po re đen u jed nu od utvr da ko je su či ni le slav­nu Ma gi no to vu li ni ju. Ta je obram be na for ti fi ka ci ja oči to is pu nja va la svo ju funk ci ju, ob zi rom da su Ni jem ci kon stant no okli je va li s na pa­dom. Mje se ci su pro šli, a ni šta, baš ni šta se ni je do go di lo.

Ni sam ne bi po vje ro vao da mu je ne tko ra ni je to bio re kao, no Jean Pi er reu se svi dio voj nič ki ži vot. Kao pr vo, ko mu ni ka ci ja i ak tiv­no sti za dr ža va le su se na naj nu žni jem. Ako že le da pro ma traš ne pri­ja telj ske po lo ža je kroz da le ko zor, ta ko ti i ka žu. Ne ma dvo smi sle no sti. Kao dru go, na kon pro ma tra nja ne pri ja te lja ni je bi lo nu žno pod no si ti ika kav iz vje štaj. Ako se ni šta ne do ga đa, kao da ih i ne ma. Kao tre će, ne pri ja telj je bio upra vo sa vr šen. Da je bi rao, Jean Pi er re bo ljeg ne bi oda brao. Ni šta ne pod u zi ma, ne mi če se, ne ras po re đu je, ne pu ca – sa mo pro ma tra on njih kao što pro ma tra ju oni nje ga. Idi la! I on da ka žu da je rat ne što stra šno. Do du še, po ja vi li su se jed nom oni glu pi En gle zi i po ku ša li – da čo vjek ne po vje ru je – na tje ra ti Fran cu ze da, eto, ta la sa ju!

127

Jean Pierre

„Za što bi mi za pu ca li na njih kad oni ne pu ca ju na nas?“, od go­vo rio je je dan fran cu ski ge ne ral bri tan sko me sav u ču du, kad se ovaj dr znuo upi ta ti ga za što ne pod u zmu pre ven tiv ni na pad dok je ve ći na nje mač kih je di ni ca u Polj skoj. Jean Pi er re je, čuv ši za taj kra tak di ja­log, osje tio us hit kao ma lo kad pri je u ži vo tu. Osim s dje dom i ocem, ni je se ni kad s ni kim ta ko slo žio kao s tim ge ne ra lom. Glu pi En gle zi. Za što njih to uop će za ma ra?

Pa uz sve to, ono što je Jean Pi er rea mo žda i naj vi še odu še vlja va lo u ci je loj pri či bi li su ko le ge voj ni ci. Kao čo vjek ko jem je di na mič nost bi la du šma nin, a ru ti na ideal, bio je za do vo ljan što je okru žen lju di ma ite ka ko slič nim nje mu. Dje lo va lo mu je kao da su svi pro šli ži vot nu ško lu nje go ve obi te lji i pu šta li stva ri da idu svo jim to kom te do ve li „ta la sa nje“ na mi ni ma lan stu panj.

Da ka ko, ni je baš sve bi lo ide al no. Voj ska je to. Rat je to. Ne mio do ga đaj zbio se jed nog ju tra kad su za do ru čak, umje sto

kru ha i mar me la de od ma re li ce, do bi li i do dat nu po su di cu – s mar­me la dom od šlji va.

„Ko ju že li te?“, upi tao je je dan od voj ni ka osta lu če tvo ri cu za sto­lom, me đu ko ji ma je bio i Jean Pi er re.

Sva če tvo ri ca sleg nu la su ra me ni ma.„Haj de, re ci te, da je me ni lak še od lu či ti“, bio je upo ran ovaj.„Me ni je sve jed no“, re kao je dru gi, ot kriv ši ti me mi sli svih za sto­

lom.„Ka ko će mo oda bra ti?“, upi ta onaj pr vi.Na kon go to vo po la mi nu te ti ši ne, onaj dru gi opet za pi ta: „Glu po

je ras pra vlja ti o ova kvim stva ri ma. Me ni ne ma raz li ke me đu nji ma.“„Ni me ni“, do da Jean Pi er re, uzme šni tu kru ha i poč ne je je sti bez

iče ga, dok su osta li i da lje bi li u di le mi.Bi la su to tek ma nja od stu pa nja od dnev ne ru ti ne. No, bi lo je i ve­

ćih. Na i me, je dan od voj ni ka u če ti po na šao se upra vo ne nor mal no. Ni ka ko se ni je uspi je vao uklo pi ti. Pro go ni le su ga, ka ko su osta li to de fi ni ra li, „su lu de mi sli“.

128

Marin Pelaić

„Zar za i sta mi sli te da će Ni jem ci sa mo sta ja ti i gle da ti?! Pi ta nje je da na ka da će na pa sti!“, is pa lio bi je dan dan.

„Mo ra mo ne što pod u ze ti ako ne že li mo da se po no vi Ve li ki rat“, go vo rio bi dru gog da na.

„Lju di ovo na zi va ju Smi je šnim ra tom. Či ni li vam se Hi tler kao ne­tko ko me je do ša le?!“, ga la mio bi tre ćeg da na.

„Ka kva je si tu a ci ja s Polj skom? Je li se So vjet ski Sa vez uisti nu pri­klju čio Hi tle ru?“, za pit ki vao je sva ko to li ko. Da ka ko, osta lim voj ni ci­ma, uklju ču ju ći Jean Pi er rea, išao je stra šno na živ ce. Kre ten, kao da im ni je do volj no na por no pa tro li ra ti, pro ma tra ti ne pri ja telj ske po lo­ža je i gnja vi ti se s mar me la dom za do ru čak, ne go bi sad još tre ba li za ma ra ti i Hi tle rom i ostat kom Euro pe?!

Ne ma li se broj fran cu skih voj ni ka, ulju lja nih u ru ti nu i do ko li cu ko ju je pru ža la Ma gi no to va li ni ja, iz ne na dio kad im je uju tro 10. svib­nja ja vlje no da su Ni jem ci kre nu li u ofen zi vu. Sve ve ći broj voj ni ka po čeo je ma ri ti za vi je sti iz Bel gi je, Ni zo zem ske – ma op će ni to bi lo ka kve vi jest ve za ne za zbi va nja u su sjed stvu.

Svi, osim Jean Pi er rea. On bi se sa mo osvr nuo oko se be i pro mo trio for ti fi ka ci je, a on da

sleg nuo ra me ni ma u ču du se ču de ći ka ko Ni jem ci to mi sle pro bi ti i ka ko dru gi mi sle da bi Ni jem ci to mo gli pro bi ti. Pet da na ka sni je sti gla je vi jest da je oku pi ran grad Se dan.

„Se dan?“, za ču di se Jean Pi er re. Da je htio ula zi ti u ras pra ve, bio bi na do dao ka ko bi to zna či lo da su Ni jem ci na fran cu skom te ri to ri ju, pa je od lu čio šu tje ti. Ga rant su kri vo ja vi li.

„Što je bi lo?“, upi ta li su ga osta li kad je sjeo na trag za stol, na kon što su ga po sla li da pro vje ri zad nje vi je sti.

„Što jest­jest“, re če, „Ni jem ci su maj sto ri pro pa gan de. Uspje li su uvje ri ti idi o te da je pao Se dan.“

Voj ni ci sum nji ča vo kim nu gla va ma.„Se dan? Pa to je na na šem te ri to ri ju. Ne mo gu će.“„To sam i ja re kao“, re če Jean Pi er re.

129

Jean Pierre

„Ma če kaj te, pri je ne go kre ne te o Se da nu, da mi ne što ri je ši mo“, uba ci se je dan sa stra ne. „Mo ra mo se ne ka ko do go vo ri ti za mar me la­du. Ja evo već pet na e sti dan za re dom je dem onu od šlji va.“

Ko ji dan ka sni je sti gla je na red ba da na pu šta ju tre nut ne po lo ža je i da kre nu pre ma Pa ri zu.

„Znao sam“, re če na to Jean Pi er re sa mo do pad no.„Što si znao?“, upi ta ga je dan od voj ni ka.„Da će ovaj rat krat ko tra ja ti. Ne znam za što su se lju di ti me to li ko

za ma ra li.“Kre ta nje pre ma Pa ri zu ni je bi lo ni ma lo na lik po bjed nič kom mar šu

ka kvog je Jean Pi er re oče ki vao. Da pa če. Žur bu ko jom su se kre ta li još je ne ka ko i shva ćao, ali kad je ugle dao pr ve ko lo ne iz bje gli ca ka ko tu­ma ra ju ce stom stre pe ći od zrač nih na pa da na ne za šti će ne ce ste, i kad je ugle dao dje cu ka ko sje de na za pre žnim ko li ma na ko ja je bi lo na ba­ca no po kuć stvo i ci je li ne či ji ži vo ti, po če le su se ja vlja ti pr ve sum nje.

„Što se do ga đa?“, upi tao je jed nog od voj ni ka ko jeg je tad pr vi pu ta vi dio, a slu čaj no je sjeo do nje ga kad su sje li otvo ri ti jed nu od po sljed­njih kon zer vi s go ve đim me som.

„Ka ko – što je?“, od go vo ri mu voj nik ne skri va ju ći ogor če nje. „Zar ne vi diš? Zar si sli jep? Zar ne vi diš da se ci je la dr ža va ras pa la u ne ko­li ko tje da na, da je pi ta nje da na kad će nam Ni je mac po sta ti go spo da­rom?!“ Po ne sen ljut njom, voj nik ba ci svo ju kon zer vu bez da je uzeo i je dan za lo gaj.

„Za što si je ba cio?“, upi ta Jean Pi er re. „Mo gao si je da ti me ni ako ni si gla dan.“

Voj nik ga po gle da rav no u oči. „Ne do ga đa se ovo“, re če dok mu je iz oči ju isi ja vao pri je zir, „zbog

Ni je ma ca. Ili ba rem, ne sa mo ra di njih. Ovo se do ga đa zbog lju di kao što si ti. Lju di ko ji ni šta ne ra zu mi ju i ni je ih ni bri ga što ni šta ne ra­zu mi ju. Ko ji ži ve po put no je va, s gla vom u pi je sku. Za bi ju je to li ko du bo ko da ne vi de svi jet oko se be čak ni kad se su da re s nji me, kao ti sa da. Da imaš ima lo ča sti, uzeo bi taj svoj usra ni pi štolj iz ko ri ca i ubio

130

Marin Pelaić

se. To je po sljed nja ča sna stvar ko ju mo žeš na pra vi ti, kad već sum­njam da si u sta nju iz ve sti aten tat na Hi tle ra.“

Na kon što je čuo ove ri je či, Jean Pi er rea ob u ze ču dan osje ćaj. Do tad ga još ni je bio osje tio. Kao da su se od škri nu la ne ka kva te ška olov­na vra ta za ko ja ni je ni znao da su tu, a on da se kroz taj otvor pro bi la zra ka svje tlo sti. Vr lo tan ka i sla ba, ali ka ko je svud na o ko lo bi la ta ma, ite ka ko se vi dje la. Jean Pi er re od lo ži svo ju kon zer vu. Htje de ne što od­go vo ri ti voj ni ku či je su ga ri je či ova ko za te kle, ali on je već bio oti šao na kon što je ka zao što je imao. No vi po riv, ne ka kva čud na ener gi ja ko ja mu je pro stru ja la ti je lom tje ra la ga je da usta ne, ali mo zak mu je pred oči upor no oda ši ljao sli ku dje da ko ji ra di u po lju i oca ko ji ot klju ča va vra ta nji ho ve tr go vi ne. Otac je lju ti to šu škao sno pom klju­če va i smrk nu to do vi ki vao: „Ne ta la saj! Po bo gu, ne ta la saj!“, a djed je, na slo njen na lo pa tu, svo jim te škim gla som bla go do da vao: „Pu sti… Ne ka stva ri idu svo jim to kom.“

Jean Pi er re, na di ku ge ne ra ci ja svo jih pre da ka, od lu či ne usta ti.U Pa riz se ko nač no vra tio za ne ko li ko da na. Nje gov stan i tr go vi­

na bi li su neo šte će ni. Da ni je i sam mje se ci ma bio na bo ji štu, ne bi ni znao da je rat. Za pra vo, ni je vi še. Za vr šio je. Jean Pi er re je na kar ton na pi sao no vo rad no vri je me i obje sio ga na vra ta. Ni ti po la sa ta ka sni­je, uše ta li su pr ve mu šte ri je.

„Bo njo ur“, po zdra vi ih Jean Pi er re. Ni je dan od tro ji ce ko ji su uše ta­li mu ne od go vo ri. Bi la su to dva fran cu ska žan da ra i još je dan čo vjek. Žan da ri su osta li sta ja ti po kraj ula za, a taj tre ći, ne ka kav su ho njav go­spo din odje ven u cr ni ko žni ba lo ner i s cr nim še ši rom na gla vi, na slo­ni se na pult i, po gle dom kru že ći po tr go vi ni, upi ta:

„A, je li… Ima li u ov dje u ovoj če tvr ti ži do va?“Imao je ču dan na gla sak. Jean Pi er re ni je znao što bi toč no re kao.

Ni za što ga to pi ta.„On da? Po zna je te li ko jeg?“, na va lji vao je ovaj.„Ka ko ne“, od vra ti Jean Pi er re. „A, ako smi jem upi ta ti – za što pi­

ta te?“

131

Jean Pierre

„Ona ko. Či sto in for ma tiv no. Ima mo ne kih ne ri je še nih ad mi ni­stra tiv nih pi ta nja.“

Jean Pi er re se, kad je bo lje raz mi slio, sje tio da po zna je do sta ži do­va. Nje gov pr vi su sjed bio je ži dov, nje gov zu bar isto, jed na pro fe so ri­ca iz sred nje ško le… Do du še, za ovog svog su sje da je čuo da je ne stao već dru gog da na ot ka ko su sti gli Ni jem ci, ali to ni je bio nje gov po sao. Pa ga je sve jed no spo me nuo ovom čo vje ku ko ji se ras pi ti vao. Za sva ki slu čaj.

Ne ko li ko da na ka sni je kre nu le su pri če o ne stan ku nje go vog zu ba­ra. I pro fe so ri ce iz sred nje ško le.

„Pa?“, raz mi šljao je Jean Pi er re. „Po zna jem dru gog. A sa pro fe so ri­com iz sred nje ni ka da ni sam bio po seb no bli zak.“

Jean Pi er re sleg ne ra me ni ma i na sta vi ti ra di ti. Glav no da se sve ide svo jim to kom. Glav no da ne ta la sa.

Za ko ji dan opet je sti gao onaj su ho nja vi lik u cr nom. Po nu dio je Jean Pi er reu da, u za mje nu za od re đe nu svo tu nov ca i re kla mu svo je tr go vi ne, oba vje šta va vlast o ži do vi ma ko je po zna je ili o ko ji ma ču je da mu šte ri je go vo re. Ni je va žno. Va žno da su ži do vi. A ako ču je ka ko ne tko ne go du je zbog po li ti ke no ve vla sti, ne ka i nje go vo ime spo me­ne. Sva ka in for ma ci ja je do bro do šla.

Jean Pi er reu je pa lo na pa met da pi ta za što toč no im tre ba ju ti po­da ci; što se toč no po sli je do ga đa s tim lju di ma. No, ni je bio si gu ran da bi mu se od go vor svi dio. Pa ni je ni pi tao. Bi la je to iz vr sna šan sa da ostva ri do dat ni pro fit bez ri zi ka do dat nog ula ga nja. Bez ika kvog ri zi­ka, ustva ri. Svi dje lo mu se ka ko funk ci o ni ra no vi si stem. Da ga je bi la bri ga, za ža lio bi što je išao u rat pro tiv ta ko ure đe ne i efi ka sne dr ža ve ka kva je bio nje mač ki Re ich.

A što se ti če ži do va… Pa, on im ni šta ne ra di. On im ni šta ni je kriv. No va vlast je pi sa la no ve za ko ne, no va vlast ima ne ri je še nih ra ču na s nji ma. On ni ti je te za ko ne do nio ni ti ima udje la u ži dov skoj kri vi ci za ovo, ko ja god ona bi la. On sa mo ra di što je po slo vu za ko na. On sa mo pu šta stva ri da idu svo jim to kom. On sa mo ne ta la sa. Gdje je tu nje go va kri vi ca?!

132

Marin Pelaić

Jean Pi er re sa mo sleg ne ra me ni ma i na sta vi ra di ti. Slič nim pi ta nji­ma vi še se ni je za ma rao. Bi lo mu je, naj jed no stav ni je re če no, pot pu no sve jed no.

133

Da ni jel Apro

LUCKY STRI KE ZA­ČO­VE­KA­BEZ­OSO­BI­NA

Ju tros su mi iz me ri li rek tal nu tem pe ra tu ru.Mo ja rek tal na tem pe ra tu ra je sa vr še na. Pan da u be lom man ti lu

kon sta to vao je ka ko u svo joj ka ri je ri još ni je vi deo ta ko sa vr še nu rek­tal nu tem pe ra tu ru. I uop šte mu ni je ja sno – re zo nu je da lje pan da u be lom man ti lu – iz kog to raz lo ga mo je te lo od bi ja da pri ka že jed nu pro stu, ljud sku, me sna tu erek ci ju? Kad su već sve mo je bi o lo ške funk­ci je u re du, je l’.

***

Po red me ne le ži jed no gnu sno žen sko bi će u de pre si ji. Ru žna je. Gle dam bol no use če ne tra go ve la sti ša be lih ga ća na nje nim ru ži ča stim sla bi na ma...

Na vra ćao je pan da iz Udru že nja za za šti tu ho mo sa pi jen sa. Ga je ozbilj ne na de u nas dvo je, mi sle da će mo iz ro di ti po tom ke. Ob ja snio mi je – bi ra nim re či ma, ne di skri mi na tor no – da sad stvar no već ni je u re du. Oni su da ka ko str plji vi, me đu tim... Ne zna ju, ka že, šta vi še da ra de sa mnom.

Ja i da lje po sma tram ovu kuč ku po red me ne. Zar ne ko stvar no oče ku je da je je bem? Ona pro go va ra. „Mo ram pri zna ti da...“ Ne slu­šam je. Ni ka da ne slu šam lju de ko ji po či nju re če ni cu sa: „Mo ram pri­zna ti da...“ Hm, lju de. Mi smo je di ni ov de. Ona i ja. Ne znam ni ka ko

134

Danijel Apro

se zo ve. Ve ro vat no pi še na ta bli is pred na šeg ka ve za, ali me je bo leo ku rac da pro či tam.

***

OK, ona ni je ta ko ru žna. Ali mr zim je. Oh, ka ko je sa mo mr zim! Raz mi šljao sam mno go pu ta da joj ras co pam gla vu džu ovom me­tal nom či ni jom u ko joj nam do sta vlja ju obro ke. Uf, to bi bio pri zor! Smr ska ni par či ći lo ba nje, krv, zu bi, mo žda no tki vo le ti na sve stra ne. Dok mla dun ci pan de – po se ti o ci re zer va ta ko je je do ve la uči te lji ca iz osnov ne ško le „Jao Ming“ – mo bil nim te le fo ni ma naj no vi je ge ne ra ci je fo to gra fi šu ove fan ta stič ne pri mer ke ugro že nih ho mo sa pi jen sa.

Ali ne ću je ubi ti. Pre vi še sam me lan ho li čan za ta ko ne što. Klju ka ju nas ne kim ša re nim pi lu la ma. Jed nom dnev no, po sle do ruč ka. Pre po­zna jem nji ho vo dej stvo. Ta kve pi lu le ne ka da sam gu tao po za vr šet ku stre snog da na na po slu. Pre ne go što su pan de za go spo da ri le pla ne­tom i pre ne go što su ho mo sa pi jen si po sta li ugro že na vr sta, ja sam ra dio u ban ci. U ode lje nju za keš­kre di te.

Imao sam sve. Stan, toyotu, de voj ku, lju bav ni cu, ko lek ci ju kra va ta, draj ku ker, noć nu kre mu PH vred no sti 5.5 i član sku kar tu u lo kal nom golf klu bu. Ali ni ka da ni sam igrao golf, to je ma lo do sad no. Uglav­nom, imao sam sve. Er land Lu za me ne bi re kao da sam bio – bri ljan­tan.

***

Pan da iz Udru že nja za za šti tu ho mo sa pi jen sa po no vo je do la zio. Re kao sam mu da se je be. Za tu rio je svoj je di ni dred iza svog slat kog ma log pan di nog uve ta. Mi slim da smo po če li na loš na čin, ka zao je. Sla žem se, re kao sam. Sle de ći put ostva ri te ne što vi ši ste pen bli sko sti pre ne go što um nom bi ću str pa te to plo mer u du pe. Ne go, mo gao si trk nu ti da mi ku piš ci ga re. Ko ja mar ka, pi tao je. Lucky stri ke, re kao sam. I ne moj da su ti da li jed nu od onih pa kli ca na ko joj pi še da mo gu

135

Lucky strike za čoveka bez osobina

do bi ti upa lu plu ća i rak gr li ća ma te ri ce. Uzmi mi one što iza zi va ju im­po ten ci ju. Uz gred, ka ko tvo ja erek ci ja, pi tao je. Ka ko tvo ja ko lek ci ja pa ni ni sli či ca fud ba le ra sa svet skog pr ven stva u Ita li ji 1990, uz vra tio sam pi ta njem. Ja ne mam ko lek ci ju pa ni ni sli či ca fud ba le ra sa svet skog pr ven stva u Ita li ji 1990, ka zao je. O to me ti pri čam, re kao sam.

***

Zi do vi su me mlji vi, ali mu ral je lep. Pri rod no sta ni šte ho mo sa pi­jen sa. Grad. Oti sak dru štva u pro sto ru. Bio je pan da s fran cu skom ka­pom da na cr ta mu ral. Ge ne rič ke zgra de i uli ce. Is kri vlje na ban de ra, po ko ja žar di nje ra. Tip ko ji či sti ci pe le, tip ko ji pro da je ko ba si ce, tip ko ji pi ša u jav no sti. Si vo ne bo i žu ti tram va ji. Ku ća.

Pra vim se da ne znam da se iza zi da pro sti re vla žna uto pi ja ovih do sad nih ali sim pa tič nih cr no–be lih me dve di ća. Bam bu si. Vi še bam­bu sa ne go što mo žeš da za mi sliš. I zglav ka sti cr vi ko ji ro va re una o ko lo po ras tre si tom tlu. Tač no je, zglav ka sti cr vi pre ži ve sva ku ge o stra te šku pi zda ri ju.

Ne po ku ša vam da po beg nem. Što ka že moj pri ja telj, ov de iz re­zer va ta, maj mun iz Kaf i nog „Iz ve šta ja za jed nu aka de mi ju“, mir no ća ko ju sam pri hva tio u kru gu lju di, po vrh sve ga, spre či la je sva ki moj da lji po ku šaj bek stva.

***

„Pa ni je valj da pe der?“ Ne ni sam ho mo sek su a lac. Ne mam ni šta pro tiv njih, ali, da, imam em pi rij ski raz vi ja ni re fleks da na gla sim ka­ko, eto, ni sam ho mo sek su a lac. Vas pi ta van sam u pa tri jar hal noj sre di­ni, šta li? „Ha ha ha, to bi bi la po sla sti ca, da ov de hra ni mo ho mo sa pi­jen sa ko ji je ho mić!“

Vi đao sam i ra ni je ovog snis ho dlji vog pan du, ali ne znam tač no ko ja je nje go va ulo ga ov de. Pan de su iz gra di le vr lo pre ci zno od re đe nu hi je rar hi ju, sa mo šta sam ja po pri lič no loš u či ta nju usta lje nih ob li ka

136

Danijel Apro

po na ša nja i de la nja u nji ho voj ci vi li za ci ji. Mi slim da je šef sme ne, ta ko ne što. „Za to oni i iz u mi ru, za to što ima ju pre vi še pe de ra. Za mi sli šta bi se de si lo ka da bi smo svi od jed nom od lu či li da po sta ne mo pe ški ri?“

Ar gu men ti ko ji sa dr že re či: „Za mi sli šta bi se de si lo ka da bi smo svi“ bu de u me ni na dra ža je slič ne onim ko je ose ćam pri me re nju mo je sa vr še ne rek tal ne tem pe ra tu re. Ka da bi svi Ki ne zi od lu či li da po sko če u istom tre nut ku, iza zva li bi cu na mi ko ji bi po to pio po la Si je tla. Ka da bi oni ko ji su osu đe ni da su iz ne ve ri li ide a le Re vo lu ci je, pred stre ljač­kim vo dom, u po sled njem tre nut ku, od lu či li da se uhva te za ja ja, bio bi to naj bi zar ni ji ži vi zid ko ji si ikad vi deo. Ali ne će. To bi bi lo ma lo glup, zar ne?

***

Le žim u hla du i raz go va ram sam sa so bom. „Ovo ni je lju bav, ovo je si lo va nje!“

Pri ti sak je ve lik. Jer usi lje ni su ovi po ku ša ji ko pu la ci je u stro go kon tro li sa nim uslo vi ma. Uzmu ta ko le po dve je din ke, dva eg zi sten­ci jal na bi ća, dva mo ral na ha bi tu sa i bez nji ho vog va lja nog pri stan ka str pa ju ih u usta no vu za tvo re nog ti pa (za tvor, lud ni cu, pri rod ni re zer­vat, cir kus, dru štvo, dr ža vu, isto ri ju) i on da oče ku ju da te dve ne sret­ne hr pe po ho ta i za blu da – vo de lju bav. Sa mo za to što pri pa da ju is toj bi o lo škoj vr sti, sa mo za to što su s istog kon ti nen ta, sa mo za to što... Oni ne pre po zna ju u na ma jed nu kuč ku u de pre si ji i jed nog čo ve ka bez oso bi na.

A ko su uop šte oni?

***

Ovog po po dne va, pan da iz Udru že nja za za šti tu ho mo sa pi jen­sa, do veo je svog pri ja te lja, ta ko đe iz Udru že nja za za šti tu ho mo sa­pi jen sa. Ima ju jed na ke ze le ne ma ji ce. S in fan til nom ilu stra ci jom dva

137

Lucky strike za čoveka bez osobina

ho mo sa pi jen sa – žen skim i mu škim – u se zo ni pa re nja. Pri ja telj je po neo i iP ho ne, či sto da ove ko ve či oče ki va nu še vu.

I zu ri ta ko taj ak ti vi sta u me ne, u ovo mo je auten tič no tra ja nje, opi plji vo kroz mo je te lo bez oso bi na. Vre ba. Že li le po uka dri ra ti pr vu glat ku pe ne tra ci ju. I on da vi deo­klip ras pi zdi ti na cr no­be li twit ter ne bi li na taj na čin po ku pio mi li o ne fej vo va.

A mi li o ni fej vo va na twit te ru, bez sum nje, pro u zro ko va će no vu me sna tu erek ci ju. Ko zna, mo žda se ovaj pan da iz Udru že nja za za šti­tu ho ma sa pi jen sa i sam ogre be za ne ku glat ku pe ne tra ci ju. Po pu lar­nost na in ter ne tu je za ni mlji va stvar.

Ali ja mu u to me ne ću po mo ći.„Pri ja te lju, ja l’ imaš mo žda upa ljač? Da pri pa lim je dan lucky stri­

ke.“

138

Pe tar Ćo rić

SU­PUT­NIK

Do bro je da smo se ma lo pod gri ja li al ko ho lom, uši su mi se bla go za cr ve nje le, po gled su zio, i to na stju ar de su, avion se lju ljao kao brod. Jer, ono što me na mom mje stu če ka lo bi lo je uža sa va ju će. Sku pi žen­ski ča so pis ko ji je oči to pri pa dao mu škar cu što je upra vo či tao mu ški sku pi ča so pis. Ni su me ni pro blem ča so pi si, me ni je pro blem mu ška­rac. Po zna jem ga, na onaj naj go ri mo gu ći na čin; vi đam ga sva ki dan a ne znam go to vo ni šta o nje mu. Dok on me ne, bu du ći da i on me ne vi đa sva ki dan, po zna je kud i ka mo bo lje. Pre do bro za moj ukus.

Nor mal no da se za vri je me EP u no go me tu ne mo že do bi ti go di­šnji. Ne bih ga ni tra žio da ra dim sa mo noć ne ka ko je i bi lo do go vo­re no za ovo rad no mje sto. Do nio bih te le vi zor na po sao i ri je še no. Ova ko, mo rao sam šte dje ti, do slov no odva ja ti od usta, plu ća i gr la. Mo rao sam oti ći kod dok to ri ce i za tra ži ti bo lo va nje. Što je, s ob zi rom da s nje nim mu žem i idem u Fran cu sku, za pra vo for mal nost. Ima li smo ula zni ce za sve na še utak mi ce u gru pi, da lje će mo se sna ći, In­ter net je ču do.

Zi mus, kad sam shva tio da ću mo ra ti na put, smi slio sam ka mu­fla žu. Pu stio sam bra du i skra tio ko su. To se sa da ta ko no si. Dje lo vao sam ne ka ko ro bu sno, ne ki ma se svi đa lo, ne ki ma, po seb no še fo vi ma, ni je. Ni sam ma rio. Dan pred po la zak obri jao sam se i osta vio tan ke la ti no lo ver br ko ve. Jed nim po te zom po stao sam ele gan tan. Ako me vi de na pri je no su ne će me pre po zna ti. Ko ji sam ja ge ni je…

139

Suputnik

Na ža lost, u ži vo tu ta lent če sto ni je do vo ljan, po treb na je i iz vje­sna do za sre će. Ja je ni sam imao. Za u sta vio sam se kod pre zgod ne stju ar de se, znam ja na ći mje sto, jed no stav no sam joj mo rao ču ti glas. Po ka za la mi je ru kom kroz gu žvu i po gled mi je kroz šu mu ra me na, vra to va i tor bi pao na mog sko ro pa ko le gu. O ko jem ne znam ni­šta. Ži vot se vo li spr da ti i mi slim da mu je naj o mi lje ni je oruž je slu čaj. Po di gao je po gled, rav no usu sret mo me i bez iz ra žaj no se na smi je šio. Ni sam iz nje ga pro či tao ni šta. Ni – „opa, ot kud ti“, ni „vi di nje ga, a na bo lo va nju“, ni „ sad te imam“, ni šta.

Vo lim mir, pa sam od še fa tra žio da me sta vi da ču vam ne što sa mo po no ći. Po slao me u po gon na kra ju grada. Tu su sa sta vlja li, do ba vlja­li, skla di šti li i ser vi si ra li ne ka kvu ele tro ni ku, ne znam nit že lim zna ti. I on da je fir ma, po što je dr žav na, upa la u pro ble me. Ne is pla te, du go vi, po re zi i ka ma te, ste čaj ni upra vi te lji. Sad je fir mu tre ba lo ču va ti vi še po da nu ne go po no ći. Sa či me bi lju di ušli s tim su tre ba li i iza ći. Ako ko le ga kod ko le ge ku pi pet li ta ra ma sli no vog ulja, ima ju pri mo pre da ju oba vi ti na par kin gu. U re du, pa zio sam na to, i ni tko do sad ni je ni­šta iz nio. A bi lo je po ku ša ja. Za tim je do šla di rek ti va. Da ni tko i da lje ni šta ne smi je iz no si ti, osim tro ji ce: dvi je taj ni ce i di rek to rov vo zač. Po šti vao sam na put ke, okre tao gla vu, tu i ta mo kap nu lo bi mi pe de set, sto eura. Buć nu lo bi rav no u fond za pr ven stvo. Sto eura, pre ra ču na­vao sam, bi lo bi ne kih dva de set pi va.

Još jed na do bra stvar ra da na pri jav ni ci je da čo vjek upo zna je lju­de. Upo znao sam ih sve, ne ke bo lje, ne ke lo ši je, ovi sno o hi je rar hi ji uglav nom, a ne ke sam upo znao baš do bro. Jed nu od ra ču no vot ki nja i dis pe čer ku. I upra vo pred pr ven stvo tru dio sam se bo lje upo zna ti sa taj ni com ko mer ci jal nog di rek to ra. Sa ma je do šla, ja ne ko ke ti ram sa že na ma bli zu vr hu ške, ma da to is pa da pot pu no be smi slen prin cip. Sve jed no, sva ko ne ko li ko da na po ja vi la bi se sa dvi je ka ve u pla sti ci i ras ko mo ti la u pri jav ni ci. Ja on da va dim bo cu vot ke i li jem u por cu lan­ske ša li ce. Kao da mo ra ju svi zna ti…

Ti pa sam pri mi je tio sko ro pa slu čaj no, jer no i ni je baš zgod no. Obla či se u za ga si te bo je, ho da na po la po gnu to, no si pra sta ru ko žnu

140

Petar Ćorić

ak tov ku, po ne kad po zdra vi, po ne kad ne, do la zi na vri je me, od la zi na vri je me. Ži vo pi sni i tem pe ra ment ni ko le ge Dal ma tin ci sa mo su ga za­gu ši li, usi sa li. Na do mjen ci ma, na ko je me ured no po zi va ju, uvi jek bi stao sa stra ne i raz go va rao slu čaj no. Jed nom je me ni pri čao ka ko će glo bal no za to plje nje do ve sti ve li ku bi je lu psi nu u Ja dran. On ide ili u Cri kve ni cu ili Zr če. Zr če?, ni sam mo gao vje ro va ti. Tip ako na ne što i li či to si gur no ni je par ti ja ner. Tek tad sam se za pi tao ko li ko bi uop će mo gao ima ti go di na. Si va put, po lu ži ve sme đe oki ce, mlo ha ve usne, fri zu ra ko ju mu je ma ma na pra vi la kad je pr vi dan kre nuo u ško lu. Mo gao je ima ti i tri de set i dvi je i če tr de set i pet. Ni sam mu još znao ime, ni je se pred sta vio.

Ne dav no, vra ćao sam se iz noć ne, to kom ko je sam ostao bez ci ga­re ta pa skre nuo u šo ping cen tar, bio mi je us put. I ta mo, u re du is pred tr go vi ne elek tro nič kim ure đa ji ma, pro na šao nje ga. Sta jao je mir no, valj da pe de set sed mi u re du i li stao pro mo tiv ne let ke. Ne mo gu vje­ro va ti, ne kad se če ka lo za cr ni kruh, za mli je ko, de ter džent, go ri vo, a da nas zbog play sta ti o na, Ha rry Pot te ra ili fil ma. Tip je če kao no vi mo bi tel. Onaj pa met ni. Do bro da je ipak ne tko pa me tan. Ni sam ga tu oče ki vao, ma da, nje ga ne bih oče ki vao ni gdje.

Po zvao sam ga na ka vu, či sto da vi dim u če mu je kli ca, od bio je, ne smi je iz gu bit mje sto. Go vo rio je go to vo knji žev no, ov dje je to pra vi ra ri tet. Tek po ko ji pro fe sor i psi hi ja tar. Na ula zu u du ćan, ko ji otva­ra za če tr de set i pet mi nu ta sta jao je za šti tar. Ko le ga. Pro še tao sam, pi tao, čo vjek je re kao mo že, sa mo nek mu osta vim lo vu. Ovaj je moj mi slio pla ti ti kar ti com, na ra te, no uvje rio sam ga da mu je pa met ni je pla ti ti od mah pa ne če ka ti u re du kao pro le ter ska su pru ga. Bio mu je sve jed no. I ni je, po iz ra zu li ca sam vi dio, la gao. Is tre sao je lo vu, ni je se ni za hva lio i sje li smo za šank, ta mo se mo že pu ši ti. On ne pu ši, svi go vo re ka ko je to štet no. Dvi je ka ve ka sni je sve što sam o nje mu znao bi lo je da je po ma ma za tim ure đa ji ma i da je on što pri je htio svoj pri mje rak. Za šti tar je bio to li ko lju ba zan da nam je do nio to ču­do što po ma me uzro ku je za šank. Opet ni je do bio za hva lu, ali sam ga bar ja po ča stio ka vom. Sjeo je na mje sto ko jeg je ovaj po ku piv ši ku ti ju

141

Suputnik

od mah upra znio. Ogo va ra li smo ga ma lo pa na sta vi li o na šim te ma­ma. Pla ća, sin di ka ti i to…

Za va lio sam se u sje da lo, pra vio sam se da ne vi dim sku pi žen ski ča so pis. Sko čio je kao da se ti ska na kri sta lu.

– Ot kud ti? – upi tao sam pru ža ju ći iz gu žva ni ča so pis.– Pa evo me. Idem u Fran cu sku. – gla dio je pa pir kao da je uz ne­

mi re ni konj.– Ni sam zna’ da pra tiš no go met…– Pa svi ga pra te. Ma da ja i ne ne što po seb no.– Ne po seb no, a da’ si to li ke pa re?– Ni sam ih dao. Do bio sam pu to va nje na na grad noj igri.– Igraš na grad ne igre za spor to ve ko ji te ne za ni ma ju?! – za ču dio

sam se.– Pa svi ih igra ju.– Jel to ideš sa že nom? – po ka zao sam gla vom na zgu žva ni ča so pis.– A ne, ne. Ni sam ja ože njen. Ovo či tam jer su unu tra pra ve in for­

ma ci je.– Šta, ka ko smr ša vit do li ta, i ko je su kre mi ce na ak ci ji?– Ne, ne go, film mje se ca, al bum mje se ca, knji ga mje se ca, sa mo ti

iza be ru kva li te tu. – gle dao sam ga u ne vje ri ci. Moj pri ja telj, dok to ri­čin su prug, upra vo se smje štao na pre o sta lo sje da lo. Sa osmi je hom na li cu, jer ovaj moj je još gla dio ru ži ča stu na slov ni cu sa zlat nim slo vi ma.

– Još ti ka žu što se no si, gdje se iz la zi, ko ja su po pu lar na je la… – i da lje sam ga gle dao. Ne no si se po po sljed njoj mo di, fri zu ru da i ne spo mi njem, a ci pe le obič ne ko žne, cr ne, no ve. Naj be zlič ni ji dio nje ga, ci pe le.

– Kon cer ti i even ti…– Even ti? – moj su put nik se nag nuo da bo lje vi di tko to ble be će.

Do dao sam mu mo bi tel i dao znak da sni ma me ne a uhva ti nje ga. Dok još tr ke lja o pred no sti ma sku pih ča so pi sa. Od jed nom je, otvo riv ši na­su mič no li la no vi nu, re kao aha! I za du bio se u čla nak. De set naj ljep ših pla ža na Ja dra nu. Već sa dvi je od pr vih pet se ni sam sla gao. No vi nar oči to ni je na pu stio ured pi šu ći čla nak. Sa sra ni In ter net. Uzeo sam svoj

142

Petar Ćorić

mo bi tel na trag, pro vje rio sli ku pa je po slao mo joj dis pe čer ki. Onoj ko ju sam ja ko do bro upo znao ali ju je po če la pe či sa vjest zbog mu ža. Ko je to?, na pi sao sam uz po ru ku.

„???“ uz vra ti la je ne pun mi nut ka sni je dis pe čer ka, „ka ko to ne znaš. Zrin ko, iz ra ču no vod stva, on ti je glav ni oko ovog iz no še nja ku­ti ja, nje mu ide naj ve ći zub. Di ste to?“

Po la ko sam se za va lio u na slo njač. Zrin ko je udu bljen či tao čla nak o pla ža ma. I kli mao gla vom kao da je to ži va isti na.

143

Ru ži ca Bo ri šev

ČOVEK­BEZ­OSOBINA ILI­KA­KO­PRO­ME­NI­TI­SE­BE

Ra no ra ni li ca. Pro šlo če ti ri. Od la zim u ku pa ti lo i gle dam se u ogle­da lu. Ne vo lim ogle da la. O se bi mno go lep še mi slim ka da se ne vi dim.

Ve žbam pet ti be ta na ca. Sva ka ve žba dva de set je dan put. Ko je to smi slio? Mr zim da ve žbam. Mo ram da ve žbam. Vi še me ne bo le leđa.

Od la zim na Du nav u šet nju. Sva ko ju tro pro ho dam šest do osam ki lo me ta ra. To mi je me di ta ci ja: šta sam sve mo gla ura di ti ili re ći a ni­sam, šta ura di ti ili re ći...ma, sva šta ne što.

Svra ćam na pi ja cu. Sve vi še vi dim ono ga što mi ne tre ba a sve ma­nje ono ga što mi tre ba. Ili, ima ono ga što bi mi tre ba lo ali ne mam nov ca za to.

– Oda kle je krom pir? – pi tam.– Iz ze mlje. O, ka ko mr zim ta kvu vr stu od go vo ra. Po ku ša va da bu de du ho vit

na mo ju šte tu. Oči gled no sam za nje ga glu pa va grad ska ba ba.Mo gla bih da iz naj mim te zgu i pro da jem pa met. Da li bi to uop šte

ne ko ku po vao ili svi za se be mi sle da su pa met ni? Pa da, i ja to mi­slim. Evo, su jet no već imam te zgu da pro da jem vi šak svo je ogrom ne pa me ti. A da pro bam s ne kom dru gom oso bi nom? Da pro bam pr vo da se ota ra sim svo jih lo ših oso bi na? Zar ih imam? Imam, imam. Ne mno go, mal či ce.

144

Ružica Borišev

Ko ja je naj go ra oso bi na? Mi slim da je to zlo ko je že li mo dru gi ma. Ja ne mam tu oso bi nu. Ni kom ne že lim zlo. Mi slim da je to opa sno i da se zlo vra ća kao bu me rang. Ja se pla šim zla.

Eto ga, zna či, strah! Sve ga i sva če ga se bo jim. Ko me tre ba strah? Ni ko me ve ro vat no. Ali, ka žu da sva ka ro ba ima svog kup ca. Upa ku­jem u ra zno boj ne te gli ce ukra še ne čip ka ma is pod po klop ca. Strah od ot pu šta nja. Strah od še fa. Strah od zmi ja. Strah od mra ka. Strah od si ro ma štva. Strah od bo le sti. Strah od na pu šta nja. Strah od sa mo će. Strah od ne mo ći.

To je ne ki iz bor. Baš da vi dim da li će bi ti ku pa ca.Do šla sam na pi ja cu, ra ši ri la čip ka sti stol njak na te zgu, sta vi la oko­

lo ve štač ko cve će ra di ša re ni la i ve se lja. Po re đa la te gli ce. Oka či la ve li ki nat pis, baš sam se po tru di la: ve li ke te gle a na sva koj te gli po jed no slo vo sem na onoj iz me đu re či – Ras pro da ja stra ha!

Pro la ze lju di za pa nje no gle da ju, za staj ku ju, osvr ću se. Po ne ko za­pi ta:

– Po što te gli ca? – 5000 di na ra.Ili:– Ko ja ko li či na stra ha je u te gli ci?– Ta man da iza zo ve zeb nju, ne pre vi še.I, on da su se oslo bo di li. Vr lo br zo, sve sam pro da la. Ko me? Strah od ot pu šta nja su ku pi la dva rad ni ka po što su se te le fo nom

kon sul to va li sa ne kim. Ku pi li su te gli cu svom di rek to ru ko ji sla vi ju­bi lej – dva de set go di na na me stu di rek to ra.

Strah od še fa je ku pi la jed na že na svo me še fu či ji je šef u dru gom gra du.

Strah od zmi ja je ku pi la jed na de voj ka svo joj dru ga ri ci. A za što po bo gu?

– Ka da smo še ta le kroz šu mu ja sam se pla ši la zmi ja a ona mi se sme ja la. Ona se ne bo ji.

Strah od mra ka je ku pio je dan mu ška rac svo joj maj ci ko ja ži vi sa­ma u pla ni ni i ne će ni za ži vu gla vu da do đe kod nje ga u grad. Ona se

145

Čovek bez osobina ili kako promeniti sebe

ni čeg ne bo ji pa se on na da da će ovo po mo ći jer je mrak u toj pla ni ni crn i opak.

Strah od si ro ma štva je ku pio je dan mu ška rac dru gom mu škar cu kod ko ga ra di kao či stač ba ze na.

Strah od bo le sti je ku pi la jed na jo gist ki nja svo me gu ruu:– Stal no nas kri ti ku je da ne tre ba da se bo ji mo bo le sti...E pa da

vi dim sad nje ga.Strah od na pu šta nja. Tu je bio red. Že ne i mu škar ci su to hte li da

po klo ne oni ma ko ji su ih osta vi li. Ni sam ima la do volj no te gli ca.Strah od sa mo će. Ku pio je je dan mu ška rac svo joj že ni jer ona „mo­

že sve sa ma i ni ko joj ne tre ba“.Strah od ne mo ći. Naj du že je sta jao na te zgi. A on da je na i šao je dan

taj kun sa de be lim lan cem oko vra ta i re kao da će sa dr žaj te gli ce po su ti po svo jim za po sle ni ma. Tre ba da se bo je jer on uvek mo že na ći dru ge. Ka kvo bo lo va nje, ka kvi slo bod ni da ni?

In te re sant no. Svi su dru gi ma ku pi li. Ni ko se bi. Zna či, ja stra ha vi še ne mam. Ras pro da to!

Do bra i la ka za ra da. I vr lo ko ri sna. Naj lak ši na čin da promeniš se­be. Ne mo raš da me njaš, sa mo spa ku ješ u te gli ce i pro daš.

Glu post sam pro da la stra šnom br zi nom iako sam je za pa ko va la u pu no te gli ca. I svi su je ku pi li se bi i svi sa slič nim tu ma če njem „da im tre ba zr no glu po sti jer glu pi lju di su sreć ni ji.“

Ra dost, sre ća, se bič nost, op ti mi zam, do bro ta, lju ba znost, šarm....ma sve, baš sve oso bi ne sam pro da la ve li kom br zi nom.

Se bič nost su svi ku pi li se bi jer baš svi mi sle da su pre vi še ple me ni ti i ne se bič ni i da bi bi lo do bro da ma lo mi sle i na se be.

Sram su ku po va li dru gi ma: „Sram ih bi lo, bar ma lo da se po sti de.“Sre ću su ku po va li is klju či vo se bi jer mi sle „da za slu žu ju bar ma lo

sre će.“Do bro tu, to le ran ci ju, šarm, lju ba znost – ku po va li su dru gi ma, ko ji

za raz li ku od njih pre pu nih tih oso bi na, ne ma ju ni mr vi cu to ga.

146

Ružica Borišev

Osta la je sa mo pa met. Sta vi ću je u te gli ce. Pu no te gli ca. Le pih, ša­re nih sa čip kom is pod po klop ca. Po la ko ih pu nim i sve mi je lak še. Po sled nja te gli ca.

Se de la sam u fo te lji na sme še na sa ve li kim sjaj nim oči ma. Is pred me ne su bi le ne ke te gli ce i jed na ne za tvo re na. Po klo pac sam dr ža la u ru ci.

Pri klju či la sam se sta du. Be e ee!

147

Sta men Mi lo va no vić

ZA­RI­JI­NO­SA­MOT­NO­I­KLE­CA­VO­VRE­ME

Dan obi čan, do sa dan kao i sva ki dru gi. Za ri ja od do la ska na po sao ni je mi slio na vre me sve dok ni je ose tio da se pri ma kao onaj sva ko­dnev ni gra nič ni tre nu tak, ko ji je on od re dio, kad je do zvo lja vao se bi da pr vi put tog da na po gle da u ča sov nik oka čen o klin is pod Pred­sed ni ko ve sli ke na če o nom zi du. Po sle to ga do la zi lo je slat ko – gor ko mu če nje, sve uče sta li je osma tra nje i ne str plji vo is če ki va nje, či ni lo mu se, sve umor ni jeg us pi nja nja ka zalj ki od de vet i tri de set do de set kad je pre ki dao po sao. Tih po la sa ta, pa u ze, Za ri ja je ne str plji vo če kao ne za to da bi kao slu žbe ni ci iz osta lih kan ce la ri ja pre šao pre ko uli ce i u pro dav ni ci pe ci va ku pio se bi do ru čak, već zbog onog pri jat nog ose ća­ja ka da se se di opu šte no bez oba ve za i stra ha od iz ne nad nog še fo vog ula ska i pro ve re da li u to ku rad nog vre me na ra di, pi je ka fu ili mo žda či ta no vi ne.

Mo gao je Za ri ja da pre ki ne po sao kad mu se proh te, mo gao je da­ni ma da ne do la zi na po sao, to ni ko ne bi ni za pa zio jer u nje go vu kan ce la ri ju osim či sta či ce Sa ve te, kad je do bre vo lje, tro čla ne po pi sne ko mi si je pred kraj go di ne, ni ko dru gi ne de lja ma u nju ni je ni ula zio. Ipak, on je sva ko dnev no sa stra hom oče ki vao tre nu tak u ko me će šef iz ne na da i kod nje ga ba nu ti. Sa strep njom ali i pri ta je nom, ne pri zna­tom, na dom da će ga mo žda za rev nost i ured nost po hva li ti, pri želj­ki vao je da se to što pre do go di. Za to ni kad ni je ka snio na po sao, slo­bod ne da ne ni je tra žio, ni go di šnje od mo re ko ri stio. Sva kog rad nog

148

Stamen Milovanović

da na u isto vre me pro la zio je kroz vra ta zgra de grad skog ar hi va, za­voj nim ste pe ni ca ma svr dlao u su te ren, ot klju ča vao vra ta, ula zio u po­lu mrač nu pro sto ri ju, pa lio sve tlo, obla čio rad ni man til i tač no u osam ča so va se dao za rad ni sto. Po la sa ta smi šljao bi i na pa pi ru is cr ta vao i is pi si vao plan po ko me će is pu ni ti svoj rad ni dan. Pr vih go di na uzi­mao je re dom, u den ke ba li ra ne ili u kar ton ske ku ti je na sla ga ne fa sci­kle i re gi stre, ko zna kad i oda kle sve, u ar hi vu do ne se ne, sta vljao na rad ni sto, raz ve zi vao im pan tlji ke i re dom pre li sta vao. Po ne kad bi ne ki pred met ili do ku ment ko ji bi ga za in te re so vao pa žlji vo pro či tao i pro­u čio. Kad je sve de talj no pre gle dao, po čeo je na jed ne po li ce da odva ja den ke a na dru ge kar ton ske ku ti je i po svom pla nu iz no va raz vr sta va, nu me ri še i u no ve re gi stre upi su je. Po tom ih je slo žio i po re đao po ve­li či ni i bo ji i po no vo u no vi nu me ra tor upi sao. Ta ko je is pu nio pr vih pet na est go di na. Da ni ma je, po tom, še tao iz me đu pra šnja vih po li ca za do vo ljan i is pu njen po no som što je sav ar hiv ski ma te ri jal u sklad ne re do ve raz vr stao i po ve li či ni slo žio.

Sva ko me se, bar jed nom, u sa mot nim ča so vi ma de si lo da mu, iz­ne nad na, pad ne na um ne ka kvo pi ta nje ili ka kva ide ja o ne če mu o če mu ni je ni u snu sa njao da će se u nje mu ro di ti. Zač ne se, ne volj na, ne gde u du bi ni pe ći ne mo zga, svog ga za o ku pi, pri si li ga da o to me ne pre sta no mi sli, ne da je mu mi ra, zbog to ga ne mo že te ni na šta dru­go da se skon cen tri še, ni šta dru go da ra di, sve dok ne na đe od go vor na pi ta nje, ili pak, ide ju ne spro ve de u de lo. Za ri ju se upra vo to ne ko li ko pu ta do go di lo.

Pr vi put de si lo se to ono ga da na kad je pre gle da vao zad nju ku ti­ju sa po žu te lim pr vim pri mer ci ma pr vih, dav no uga še nih, i za bo ra­vlje nih pro šlo ve kov nih grad skih no vi na. Pa žnju mu je pri vu kla vest o ze mljo tre su ko ji je uz ne mi rio sta nov ni ke is toč nih kra je va dr ža ve. Za ri ja je sva ko dnev no gle dao te le vi zij ski pro gram u ko me su se uži vo pre no si le sli ke bom bar do va nja i ubi ja nja lju di i de ce u ra to vi ma ko ji su se uvek ne gde u sve tu vo di li, ogu glao i bez sa o se ća nja sa žr tva ma gle dao je tu đe stra da nje kao da pri su stvu je sni ma nju ne ke sce ne za film po sle ko ga će po gi nu li usta ti i oti ći ku ća ma ili na ne ko dru go

149

Zarijino samotno i klecavo vreme

me sto od re đe na sce na ri jem. Ze mljo tre si ga ni su osta vlja li rav no du­šnim jer je i sam ne ko li ko pu ta do ži veo ose ća nje ne mo ći kad za poč ne po drh ta va lje tla pod no ga ma. Za to je po sle pro či ta nog član ka po čeo in ten ziv no da raz mi šlja za što i ka ko, na o ko uspa va na, ze mlja iz ne na­da pro bu di...

Ve ro vao je Za ri ja u na uč na ob ja šnje nja da su ze mljo tre si po sle di­ca po me ra nja, su da ra nja i na po na iz me đu kon ti nen tal nih tek ton skih plo ča sve do onog da na kad ga uma lo, na pe šač kom pre la zu, ni je uda­rio auto mo bil dok je žu re ći na po sao pre tr ča vao pre ko uli ce. Još drh­tav, u vre me pa u ze, sa stra hom je mi slio na po vra tak ku ći gde ga na uli ci kao be sni psi če ka ju ne pre gled ne ko lo ne auto mo bi la. Kao ni ka da do ta da či ni lo mu se da je či ta va pla ne ta na sta nje na ne za si tim me­tal nim ne ma ni ma ko je sva ko dnev no gu ta ju na hi lja de lju di i is pi ja ju mi li o ne li ta ra naf e, ben zi na i pli na. Za mi šljao je ogrom ni pod zem ni okean iz ko jeg bez broj ne pum pe isi sa va ju naf u osta vlja ju ći is pra žnje­ne bez broj ne pod zem ne cr ne pe ći ne, i va ku mi ra ne, ne ka da ga som is pu nje ne, pod zem ne ba lo ne. U mi sli ma je vi deo hi lja de ki lo me ta ra du gač ke i du bo ke na pu šte ne ru dar ske ko po ve i tu ne le či ji se stro po vi uru ša va ju i iza zi va ju po tre se i ra za ra nja na ze mlji noj po vr ši ni. Što je vi še o to me mi slio sa uža som je shva tio da ze mlji pre ti ka ta kli zma kad se i taj ogrom ni pod zem ni cr ni okean is pra zni i pe ći na nad njim poč­ne da se ob ur va va a ba lo ni da pu ca ju. Za ri ja je od mah od ba cio te o ri ju o tek ton skim plo ča ma. Raz mi šlja ju ći do šao do lo gič nog za ključ ka da je ne pre kid nim pra žnje njem ze mlji ne utro be po re me ćen pra i skon ski ba lans ma se ze mlji nih po lu lop ti ko ji po ste pe no iza zi va po me ra nje ze­mlji ne ose i uglo nje ne ro ta ci je, što ne mi nov no do vo di do kli mat skih pro me na na ze mlji. Da bi svo je uve re nje prak tič no i eks pe ri men tal no pro ve rio, su tra dan, ku pio je i na po sao do neo ne ko li ko ja bu ka. Kroz cen tar jed ne pro vu kao je s kra ja na kraj za o štre nu olov ku kao za mi­šlje nu ze mlji nu osu i kao či gru je za ro ti rao po ta bli sto la. Ja bu ka se vr te la rav no mer no do volj no du go da se uve ri da je na pra vom pu tu. Po tom je od gri zao je dan deo i opet je za ro ti rao. Po sle ne pu na dva

150

Stamen Milovanović

okre ta ja bu ka je pa la na ne na če tu stra nu. Či ta vog da na po na vljao je eks pe ri ment i re zul tat je uvek bi vao isti.

Sle de ćih me se ci tru dio se da smi sli naj bo lji, naj e fi ka sni ji na čin ka ko da upo zo ri svet na oči gled nu opa snost ko ja mu pre ti. Čo vek je mu dar i od go vo ran pre ma se bi i dru gi ma ono li ko ko li ko to od nje ga zah te va po sao ko jim se ba vi. Ako ja ču vam i sre đu jem pro šlost, on­da sam od go vo ran i za bu duć nost – sa stra hom je za klju čio. Od lu čio je da o svo jim sa zna nji ma pi smom oba ve sti dr žav no Mi ni star stvo za ener ge ti ku i eko lo gi ju.

Me sec da na is pi si vao je go mi lu li sto va ko je je na kra ju rad nog vre­me na, ne za do vo ljan sa dr ža jem i sti lom, gu žvao, sta vljao u dže po ve i pu tem ka ku ći u pr vi kon tej ner ih ba cao.

Upla šen da će zbog neo d luč no sti za ka sni ti sa upo zo re njem, da će on bi ti naj ve ći kri vac što se ka ta kli zma ni je na vre me pred u pre di la, jed no stav nim re či ma iz neo je svo je uve re nje s pre po ru kom da se svi na pu šte ni ko po vi na pu ne i za tr pa ju ze mljom, a iz vo ri naf e i pra zni ba lo ni na pu ne vo dom iz oke a na ka ko bi se po re me će ni ze mljin ba lans po no vo us po sta vio. Ne či ta ju ći na pi sa no iz stra ha da će i nje ga po ce­pa ti, za le pio je ko ver tu, u po vrat ku s po sla svra tio u po štu, pre po ru če­nom po štom pi smo po slao i s olak ša njem odah nuo.

Od tog da na Za ri je je još pom ni je pra tio te le vi zij ske i ra dio ve sti. Iako se u nji ma go vo ri lo o kli mat skim pro me na ma, no vim ze mljo tre­si ma, o eko lo gi ji, nje ga i nje gov pred log ni ko ni ka da ni je ni po me nuo. Vre me je ne u mit no pro mi ca lo. Me nja le su se vla de i mi ni stri, me nja la se i kli ma na ze mlji, ali mu od go vor iz Mi ni star stva ni je sti zao ni ti se ne što, ko li ko zna, po nje go vom pred lo gu pred u zi ma lo.

Raz o ča ran i ljut od lu čio je da se pi smom obra ti Uje di nje nim na­ci ja ma.

Sad je lak še i br že na pi sao pi smo. Po no vio je sve što je i svom mi­ni star stvu pre do čio i pred lo žio, iz pa tri ot skih raz lo ga ne po mi nju ći da se i nje mu, uza lud, s upo zo re njem obra ćao.

Opet su pro la zi le ne de lje i me se ci bez od go vo ra. Za ri ja se ni­je lju tio jer je znao da je put da lek, pro ble mi s pre vo dom ve ro vat ni,

151

Zarijino samotno i klecavo vreme

kon sul ta ci je s na uč ni ci ma svih ze ma lja čla ni ca neo p hod ne, usa gla ša­va nje za jed nič kih ak ci ja du go traj ne i mu ko trp ne jer su oba ve zi va le i pri mo ra va le na nu žnu sa rad nju za ra će ne i eko nom ski su prot sta vlje ne ve li ke i ma le dr ža ve.

Iako mu od go vor iz Uje di nje nih na ci ja ni ka da ni je sti gao, Za ri ja je bio si gu ran da je nje gov pred log ozbilj no raz ma tran i pri hva ćen, jer ga je jed nom dok je pre ko ka blov ske te le vi zi je gle dao ve sti na ne kom ino stra nom pro gra mu, Ge ne ral ni se kre tar zna čaj no po gle dao, klim­nuo mu pri ja telj ski gla vom i, bio je si gu ran, sa u če snič ki na mig nuo. Pr vi put te no ći spa vao je mir no i bez sno va. Ono što je bi lo do me ne uči nio sam, ka zao je se bi i o to me vi še ni je raz mi šljao. Da. Ni je vi še bri nuo o mo gu ćoj ka ta kli zmi jer se ra to si ljao pro ble ma pre da ju ći ga oni ma ko ji su ga stva ra li, ko ji su zbog to ga, po sle nje go vog upo zo re nja i pred lo ga ka ko da se on re ši, na da lje, od go vor ni ji od nje ga.

Opet je nje gov ži vot te kao mir no, do sad no i jed no lič no sve do da­na u ko me je za pa zio ne što što dru gi ni su pri me ći va li ili ni su pri da va li va žnost toj po ja vi. I to se de si lo ne na da no.

U pla ni ra no vre me, kao i sva ko ga da na, seo je za rad ni sto i po gle­dao u ča sov nik na zi du. Za do volj no se osmeh nuo. Za tri de set go di na ko li ko se di za istim sto lom sve če šće se do ga đa lo da u se kun du po go di tač no vre me. S go di na ma je raz vio ta kvu spo sob nost da je u sva kom pre nut ku mo gao ne po gre ši vo da po go di ko li ko je sa ti. Za pa zio je da vre me rad ne pa u ze od de set do po la je da na est br že is ti če ne go onih po la sa ta u ko ji ma iš če ku je tre nu tak kad će se opu sti ti i pre sta ti da raz­mi šlja ka ko da još pre gled ni je sre di ar hiv ski ma te ri jal.

Znao je Za ri ja, či tao je o Ajn štaj no voj te o ri ji o re la tiv no sti vre me­na, ali je to bi lo, ka ko je on raz u meo, po ve za no s br zi nom kre ta nja. On, kan ce la ri ja ar hi ve, zid ni ča sov nik, op štin ska zgra da i či tav grad, su u istom pro sto ru na ze mlji i okre ću se istom br zi nom, ali je či ta vim te lom, či ta vim svo jim bi ćem ose ćao da vre me svag da rav no mer no ne te če. Od tog da na po čeo je taj pro blem da ga pri ti ska i mu či.

152

Stamen Milovanović

Za ri ja ni je imao s kim da po de li i pro ve ri svo je za pa ža nje. U po čet­ku je ube đi vao se be da je to sa mo pri vid, ali ka ko su se da ni sve vi še na go di šnjoj bro ja ni ci ni za li bio je ube đe ni ji da ga ose ćaj ne va ra.

Bio je si gu ran da se ka zalj ke od šest do dva na est, zbog uti ca ja ze­mlji ne te že, ma ko li ko im bi le ma le ma se, spo ri je kre ću, a da od dva­na est do šest, zbog iste, ima ju ubr za nje. Tek tad mu je po sta lo ja sno za što mu slo bod no vre me br že te če ne go ono na po slu; jer sun ce po sle ze ni ta br že ka za pa du pa da. Iako je ve ći deo ono ga što je ne kad učio u ško li za bo ra vio, to li ko zna nja iz fi zi ke je u nje mu još osta lo. Po tvr da da je u pra vu, se tio se, bi li su i ča sov ni ci bez broj nih te le vi zij skih sta ni­ca u ze mlji ko ji su u ras ko ra ku od ne ko li ko se kun di, do mi nu ta, i vi še po ka zi va li tač no vre me pred po če tak ve čer njih ve sti.

Seo je za sto i na pi sao pi smo u ko me je upo zo rio Na ci o nal nu te­le vi zi ju da im je ča sov nik oka čen o zid ne ta čan i pred lo žio im da ga po lo že vo do rav no, ka ko bi uti caj ze mlji ne te že na ka zalj ke i vre me, bio što ma nji i rav no mer ni ji. Umno žio je pi smo na ko pir nom apa ra tu i po jed no po slao i dru gim te le vi zij skim sta ni ca ma u ze mlji.

– Sad kad sam sve upo zo rio mo gu mir ne sa ve sti da se po sve tim eks pe ri men ti ma ko jim ću do ka za ti ono u što sam neo bo ri vom lo gi­kom za klju čio, re če gla sno i upre po gled u ča sov nik na zi du. Se kun­da ra se, ci ma ju ći se uvek pre ne go što pre ko ra či u no vu se kun du, s oči tim na po rom, kle ca vo pe la uz br do. Kad je ova ko na por no re la tiv­no la koj ka zalj ci, ka ko li je tek onim ogrom nim na jav nim zgra da ma – si nu mu, iz ne na da, uz ne mi ru ju ća mi sao. Ko li ko je ta kvih ča sov ni ka na grad skim tr go vi ma u sve tu, mo gao je sa mo da za mi sli jer je Za ri­ja vi deo sa mo grad ski ča sov nik u ku po li na Op štin skom su du, ali on sko ro da ni kad ni je ni ra dio. Se tio se i naj po zna ti jeg jav nog ča sov ni ka na sve tu ko ga su če sto pri ka zi va le te le vi zi je kad bi uži vo uklju či va le svog do pi sni ka iz Lon do na. Big Ben!

Uzeo je pa pir i olov ku, i po sle krat kog ko le ba nja da li da pi smo na slo vi Dvor skom ka bi ne tu ili gra do na čel ni ku Lon do na, za klju čio je da je Big Ben grad sko zna me nje, pa je lo gič ni je da je u nad le žno­sti lon don ske upra ve. Sa mo je za gla vlje, na već na pi sa nom pi smu

153

Zarijino samotno i klecavo vreme

te le vi zi ja ma, pro me nio, pa žlji vo mu po rav nav ši ivi ce pre klo pio, sta vio u ko ver tu, za le pio go mi lu po štan skih ma ra ka, kit nja stim ru ko pi som is pi sao adre su i u pr vo po štan sko san du če, vra ća ju ći se s po sla, uba cio.

Sle de ćeg da na, smi ren i opu šten, po no vo se vra tio eks pe ri men ti ma spre ma ju ći se ka ko da do ka že svo je ot kri će za slu čaj da ne ko po ku ša da ga ospo ri ili pro gla si be smi sle nim.

Pr vih da na, od tre nut ka kad bi se kun da ra kre nu la od dva na est, za žmu riv ši po čeo bi rav no mer no, rit mič ki da od bro ja va; sto je dan, sto dva...U tre nut ku kad bi iz go vo rio sto še zde set po gle dao bi u ča­sov nik, se ku nda ra je još kle ca la uz br do žu re ći da sa sta vi krug. Ni kad se ni je de si lo da se nje go vo od bro ja va nje i kru že nje ska zalj ki po klo pe. Shva tio je da je to do kaz da je na pra vom pu tu, ali i da mo ra da na đe po u zda ni ji, na uč no uver ljiv na čin, da do ka že svo ju sum nju.

Pr vu sle de ću pla tu i po la go di šnje ušte đe vi ne dao je za naj sku plji ruč ni ča sov nik u grad skoj pro dav ni ci. Srav nao mu tač no, u se kun du, vre me sa zid nim. Po lo žio ga na sto pred so bom i po gle dom pra tio i upo re đi vao kre ta nje se kun dar ki. Opet ni ka ko ni je mo gao da utvr di da li se ujed na če no kre ću. Dok bi sa zid nog pre neo po gled na ruč ni, ili obr nu to, ka zalj ka ča sov ni ka se već po me ri la. Da ni ma se mu čio da ih isto vre me no ulo vi. On da se do se tio; oka čio je o ek ser ruč ni ča sov nik kraj zid nog. Sad ih je isto vre me no gle dao. Ka zalj ke su uvek u istom tre nu za vr ša va le svo je kru go ve. Za što? Zar je mo gu će da ga je lo gi ka pre va ri la, pi tao se. Me sec da na je sa mo o to me raz mi šljao. Na kra ju je za klju čio da je lo gič no to što im se vre me po kla pa kad je i ruč ni ča sov­nik pod istim ze mlji nim uti ca jem. Od lu čio je da ku pi naj tač ni ji, bez ka zalj ki, elek tron ski hro no me tar.

Ne de lju da na je sa svog kuć nog te le fo na sva ko dnev no zvao Za vod za me re i dra go ce no sti s na me rom da ih upo zo ri i upo zna sa svo jim ot kri ćem i po tra ži sa vet ka ko da to do ka že. Te le fon je bio stal no za u­zet, ili se ni ko ni je na nje go ve po zi ve oda zi vao. De se tog da na us pe lo mu je da us po sta vi ve zu. Pred sta vio se sa go vor ni ku i de talj no mu iz­lo žio pro blem ko ji ga mu či kao i na me ru da od njih ku pi ča sov nik ko ji me ri i na no se kun de. Ovaj ga je pa žlji vo i s raz u me va njem sa slu šao i

154

Stamen Milovanović

na kra ju ka zao da je struč nja ci ma ko ji bi mo gli da mu po mog nu pro­šlo rad no vre me, da mu je ja ko žao što mu on ne mo že po mo ći, da se u ze mlji vi še ne pro iz vo de ni obič ni, me ha nič ki bu dil ni ci, a nek mo li na no ča sov ni ci.

Za ri ja mu se sr dač no za hva lio ža le ći što ni je u mo guć no sti da u rad nom vre me nu kon tak ti ra nji ho ve struč nja ke. Pun raz u me va nja ovaj mu je ka zao da zna da u bli zi ni Za ri ji nog gra da po sto ji in sti tu ci­ja za du že na da re ša va i po ma že lju di na sa ta kvim i slič nim fo bič nim pro ble mi ma.

Opet je da ni ma raz mi šljao na ko ji na čin da na sta vi i po bolj ša eks­pe ri men te. U pa u za ma rad nog vre me na pra vio je i cr tao pla no ve, tra­žio po zi ci je i uglo ve iz ko jih bi mo gao ne sme ta no isto vre me no da po­re di kre ta nje ka zalj ki na svom i zid nom ča sov ni ku.

Osta jao je i po sle rad nog vre me na, eks pe ri men ti sao sve dok ga oči i gla va od na pre za nja ne bi za bo le le.

Jed nog ka snog po po dne va, otvo ri še se vra ta i Sa ve ta, s me tlom u jed noj i kr pom u dru goj ru ci, ru pi u kan ce la ri ju. Obo je, iz ne na đe ni, sta ja li su kao za le đe nji i gle da li se kao da se pr vi put u ži vo tu vi de.

– Zar ti još ra diš? – ona se pr va pri bra. – Mi sli la sam da ne ma ni­ko ga – do da de kao da se prav da.

Za ri ja je gle dao žmir ka ju ći, ni sam ne zna ju ći za što ob ra do van nje­nim ula skom.

– Pro ve ra vam ne što – uči ni lo mu se da je to ne ko dru gi ka zao.– A šta to? – ona će upla še no. – Sad ću sve de talj no sve da po či­

stim. – do da de drh ta vo.– Ne tre ba – pre po znao je svoj glas.Čo vek i ma ga rac su pa met ni ji od sa mog čo ve ka – se tio se Za ri ja

mu dro sti ko ju je od ne ko ga čuo. I po čeo je na jed no sta van na čin da joj ob ja šnja va po ja vu ko ju je za pa zio i ko ji mu ne da mi ra.

Ona se na slo ni la le đi ma na pr vu po li cu, gle da la ga to plo kao da se od ro đe nja zna ju, pa žlji vo slu ša la i s raz u me va njem sa mo kli ma la gla vom.

155

Zarijino samotno i klecavo vreme

Kad po mi sli da joj je sve po tan ko i ube dlji vo ob ja snio, Za ri ja upre upit no po gled u nju.

Ona pre sta de da kli ma gla vom, pri đe sto lu, nag nu se te lom nad njim, ma hi nal no, kr pom obri sa pra ši nu sa pa pi rom pre kri ve ne po­vr ši ne, is pra vi se, pro tre se kr pu i ru ka ma se pod bo či gle da ju ći ga u trep ta ve oči.

– E, Za ri je, sa mot ni Za ri je, sa mo ba da va dan gu biš. Sva ki put vo di od jed nog do dru gog me sta, kao, odav de, dov de – po ka za od ula za do Za ri ji nog sto la. – Na sva kom je, za gub ni Za ri je, ko li ko uz br di ca, to li­ka i niz br di ca, ko li ko le vih, to li ko i de snih kri vi na kad ga u oba prav ca pre đeš, iako bi put, kad bi ga ne ko raz vu kao, bio prav i ra van kao čo­vek kad se od ka ši ke od bi je. Ta ko i ovaj ča sov nik, ako i ko či uz br do, ka ko ka žeš, on ubr za i na dok na di to niz br do. Bo lje da si te nov ce i vre me ulo žio u ne što ko ri sni je, da si po šao u su sret onoj ko ja te tra ži i na da ti se, ku pio joj ven ča ni pr sten, da vi še, kao i ja, ne sa mu ješ – re če. Sti dlji vim osme hom pre li za ru me ne le obra ze, me tlom za hva ti mre žu pa u či ne u uglu nad vra ti ma, uda ri njo me o pr vu po li cu i slo bod nom ru kom od bi ja ju ći od se be oblak pra ši ne pro mr mlja pre kor no: – Ti, čo ve če, ne vi diš ni ono što gle daš – iza đe iz kan ce la ri je i da lje ne što po lu gla sno mr mlja ju ći.

Za ču đen lo gi kom ko ju ni je oče ki vao, Za ri je je gle dao za njom i kad je vra ta za tvo ri la. U uši ma su mu du go još od zva nja le nje ne re či o pu tu i vre me nu. Za vr teo je sum nji ča vo gla vom i za mi slio se du bo ko. Na šta li je mi sli la kad je ka zala da ne vi dim ni ono što vi dim? – pi tao se. Ne de lju da na je sa mo o to me raz mi šljao, rvao se s mi sli ma, po ku­ša va ju ći da ot kri je i od go net ne mo žda du blje, pri kri ve no, fi lo zof sko zna če nje u nje nim pre kor nim re či ma. Ni je ga na šao. Išao je za svo jom lo gi kom i zna njem ko je je iz ško le po neo;

– Vi dim ono što mi sve tlo sni zra ci do no se u oči od bi ja ju ći se od pred me ta – po na vljao je po lu gla sno. – Sve tlo sni na dra žaj se pre no si od oka do mo žda nih će li ja gde se ob li ku je sli ka tog pred me ta. Ali... – pre se če ga iz ne nad na mi sao, sa zna nje: – Ali, dok sig nal pre đe taj put mi ne ne ko, ma kar i na no – na no, krat ko vre me! A to je već pro šlost!

156

Stamen Milovanović

– glas mu klo nu u ša pat. Po tom na sta vi uz bu đe no, drh ta vo: – To je to! Na to si, si gu ran sam, mi sli la kad si ka za la da... – uz vik nu i po gle da ka po li ci kao da je Sa ve ta još uvek oslo nje na na nju. – Ka kva du bo ka mi­sa o nost, ka kva lo gi ka?! – vi kao je za di vlje no. – Je sam li ja u pro šlo sti, ako i se be u ogle da lu sa mo iz pro šlo sti mo gu da vi dim – pi tao se za pa­nje no, sle đen, ne na da nim lo gič nim sa zna njem. – Mo ram, mo ram da ot kri jem mo že li da se uhva ti taj tren u ko me se bes kraj na, bez vre me­nom bre me ni ta, bu duć nost po ro đa u vre me, oži vi, po sta ne sad, isto­vre me no umre i kao kap po to ne u okean pro šlo sti, u pre – mr mljao je se bi u bra du dok je iz nu tra za klju ča vao kan ce la rij ska vra ta re šen da ih ne otvara dok ne ot kri je na čin na ko ji će mo ći da ulo vi taj ži vot ni tren sa da šnjo sti, da vi di bar jed nom se be stvar nog u nje mu.

– Ka ko ne shva ti te da je sa da šnjost ne u hva tlji va, da ne po sto ji! To Vam je kao što od jed nog do dru gog, ma mo li ko bli skih me sta, ako u sva kom tre nut ku pre đe mo sa mo po lo vi nu pre o sta log pu ta, ni ka da ne mo že mo da stig ne mo do ci lja, ta ko i sve što mi sli mo da sad ra di mo već smo ura di li. Va ša sen od pre raz go va ra s mo jom se ni od pre, to ni smo ni Vi ni ja u sad. Mi ne po sto ji mo, mi smo sa mo pri vid – pro­šlost...

Za ri je je raz o ča ra no žmir ka ju ći uz bu đe no gle dao u dok to ra ču de­ći se ka ko ne mo že da raz u me ta ko jed no stav ne, lo gič ne, oči gled ne i sva kom, ve ro vat no, shva tlji ve ži vot ne isti ne, iako mu ih je on da ni ma upor no i str plji vo ra zlo žno tu ma čio, ob ja šnja vao i neo bo ri vim, na uč­no po tvr đe nim, eks pe ri men ti ma do ka zi vao...

157

Lu kre ci ja Pe ri šić

BI­RAM,­DA­KLE­JE­SAM

Svr be me pr sti. Usko ro će pod ne. Iako mi stran ka pri ča ne ku oči to tu žnu is po vi jest jer sva ko to li ko za pla če, stal no po gle da vam na sat. Ali, ni sam usre do to čen. Ki mam gla vom u znak ra zu mi je va nja, ali mo že pri ča ti i o zra ku što se me ne ti če, me ni je sa svim sve jed no. Svje­stan sam to ga da to ni je pro fe si o nal no po na ša nje, me đu tim on sti že u pod ne, a da nas je taj dan. Ne sje ćam se kad sam bio ova ko uz bu đen. Vje ro jat no ka da sam bi lo ma li i ka da bih do bio no vu igrač ku. Čak sam vje žbao. Od i grao sam ci je li raz go vor u gla vi. Tem pi rao sam sva ku ri ječ i po ku šao pred vi dje ti nje go ve od go vo re. Ako bu du ona kvi ka kve oče ku jem od nje ga, na ko nju sam. Pom no sam ga pro ma trao. Te sti rao. Pro šao je sva mo ja oče ki va nja. Za in tri gi rao me od pr vog pu ta ka da je sti gao. U pod ne. Uvi jek u pod ne.

„Do bar dan. Ter min mi je za ka zan da nas, a go spo đi ca is pred mi je re kla da uđem.“

„Na rav no, iz vo li te“, po ka zao sam mu na slo njač pre ko pu ta se be, no ni sam ga još do bro po gle dao jer sam bio udu bljen u bi lje ške o pret­hod nom kli jen tu. Du bo ko sam uz dah nuo, ona ko ka ko to na pra vim pri je sva ke no ve stran ke i pri pre mio se na no vu ži vot nu pri ču. Po di­gao sam po gled i oči su mi se sre le sa stran cem. Bla go sam se na smi­je šio, ali on ni je. Sa mo je zu rio u me ne svo jim sme đim, bez iz ra žaj nim oči ma. Pro me ško ljio sam se u na slo nja ču ka ko bih pri krio ne la go du

158

Lukrecija Perišić

i dis kret no ga od mje rio. Ras ko mo tio se, ba civ ši svoj ve li ki, si vi ka put pre ko na slo nja ča. Ni je se či ni lo da mu je ne u god no ni ti stra no bi ti ov dje, što je neo bič no za ne ko ga tko do la zi pr vi put. Uglav nom su svi ner vo zni i po sta vlja ju vi še pi ta nja me ni, ne go ja nji ma. Ovaj je čo vjek sa mo tu bio i če kao da kre nem:

„Do bar dan. Pr vi put ste ov dje. Re ci te mi ka ko Vam mo gu po mo ći.“„Pa ne znam toč no. Lju di ko ji po zna jem če sto idu na psi ho te ra pi ju

i ka žu da je uvi jek do bro ići, čak i ka da ne maš ne ki oso bi ti pro blem“, re kao je kao da pre pri ča va rad nju ne kog fil ma.

„I Vi ste ih od lu či li po slu ša ti i do ći?“ kim nuo je. „A ka ko ste me na šli? Pre po ru ka?“

„Ne, na šao sam Vas na in ter ne tu“, na to su mi oči za si gur no za sja le, pa sam br zo spu stio po gled da ne pri mi je ti.

„Do bro. Za po če tak, re ci te mi ne što o se bi.“„Ne što o se bi...“ pro mr mljao je to, ali ne do volj no ti ho da bi pro šlo

ne za mi je će no. Na pra vio je to s jed nom po seb nom te ži nom. Kao da mu po sta vljam pi ta nje iz kvant ne fi zi ke za ko ju on ni je ni čuo. Na kon ne ko li ko tre nu ta ka pa u ze, re kao je in di fe rent no:

„Tre nut no ra dim kao za šti tar u tr go vi ni.“„Obi telj? Že na? Dje ca?“ umje sto od go vo ra for mi rao je usne na na­

čin ko ji po ka zu je ka kvo sam mu ap surd no pi ta nje po sta vio.„Ži vi te sa mi?“ kim nuo je.„Ne ka kvi ho bi ji ili ste sa mo po sao?“ po ku šao sam ma lo opu sti ti

raz go vor ša lji vom pri mjed bom, ali ni je re a gi rao.„Te ško da je po sao za šti ta ra ne što za vid no.“„Vo li te li to što ra di te?“„To je sa mo po sao.“„Ja sno, ali ipak... Je ste li mo žda u dje tinj stvu ima li sno ve o ne ka­

kvom za ni ma nju?“„Ne sje ćam se pu no tih že lja. Mi slim da sam jed nom htio bi ti pi lot.“„Pi lot? Za ni mlji vo. Za što ni ste išli u tom smje ru?“„Ne znam. To se ne gdje iz gu bi lo ili je ne tko pred lo žio ne što dru go,

pa eto“, vr lo do bro, po mi slio sam.

159

Biram, dakle jesam

„Ko li ko du go ste za šti tar?“„Oko 10 mje se ci.“„A što ste ra di li pri je to ga?“„Bio sam vo zač u jed noj tvrt ci ne ko li ko go di na, a pri je to ga sam

ra dio u po šti.“„Če sto mi je nja te po slo ve?“„Ne znam. Ni sam ni ka da po seb no raz mi šljao o to me.“„Za što ih mi je nja te? Na sta ne li ne ka kav pro blem?“„Ne. Jed no stav no me ži vot na ne se na ne ke dru ge pu to ve“, dok je

iz go va rao ova kve re če ni ce, či ni lo mi se ne stvar nim da me sna šla ova­kva sre ća. Čo vjek po put nje ga, u mo joj si tu a ci ji. Za ni mlji vo je ka ko mo zak funk ci o ni ra ka da sr ce do bi je ono što že li. U de se tin ki se kun de sam znao sva ki de talj pla na ko ji me mo rio tjed ni ma. Jed na se kun da, pro mi je ni la je sve.

„Bu du ći se ste ov dje pr vi put, tre bam Vam re ći da sat tra je upo la kra će ka ko bi smo se do go vo ri li je li ovo ne što što Vam od go va ra ili ne te ko je će mo ter mi ne do go vo ri ti uko li ko je Vaš od go vor po tvr dan. S dru ge stra ne, ako se vi še ne že li te vra ti ti, po sto ji li ne što što bi ste sa da od mah htje li adre si ra ti?“

„Ni šta me po seb no ne mu či.“„Da kle, do šli ste se is pu ha ti mo žda?“ na smi je šio sam se.„Ta ko ne ka ko.“„U re du, uko li ko že li te na sta vi ti, što ka že te na sli je de ći ter min u

če tvr tak, ta ko đer, u pod ne?“„Mo že“, re kao je bez iz ra žaj no, li še no sva ke emo ci je, a ja sam s dru­

ge stra ne zbog to ga htio po sko či ti od sre će.„Ni je li Vam pro blem zbog po sla?“„Ne. Uvi jek sam po sli je pod ne.“„Iz vr sno. Vi di mo se ta da.“„Do vi đe nja, dok to re.“„Do vi đe nja.“La ga no se tre su ći, do šao sam do svog rad nog sto la i otvo rio la di ce.

Uvi jek sam se pi tao za što lju di u fil mo vi ma po se žu za ko nja kom ili

160

Lukrecija Perišić

vi ski jem kad god se ne što uz bu dlji vo do go di. Sa da ra zu mi jem. Do šlo mi je go to vo na gon ski. Umje sto vi ski ja, na šao sam ne ka kav bren di i uspio si u ča šu. Do vr ha. Ovo... Ovo je bio kao dar s ne ba. Ovaj je čo vjek ide a lan za moj plan. Znao sam to od tre nut ka ka da sam ga ugle dao. Sa mo ne smi jem br za ti. Mo ram sve do bro pro vje ri ti. Is pi ta ti. Ni jed nu sit ni cu pre pu sti ti slu ča ju. Ako pro đe test... Od us pla hi re no sti mi je ru ka još vi še za drh ta la. Od lo žio sam ča šu na stol, na tak nuo na­o ča le i kre nuo s po slom.

Sli je de ći put kad je sti gao, do če kao sam ga s uz bu đe njem. Tru dio sam se da ne pri mi je ti. Ras ko mo tio se i pri je no što sam mu pred lo žio. Isto kao i pro šli put. Ina če bi mi ta kvo ne što za sme ta lo, ali sa da ne. Na kon uvri je že nih lju ba zno sti, od mah sam po čeo:

„Da nas bih Vam po sta vio ne ko li ko pi ta nja o Va šim od no si ma s bli žnji ma. Ro di te lji, pri ja te lji, lju bav ne ve ze, i to me slič no. Od no si s dru gim lju di ma su naj va žni ji seg men ti na šeg ži vo ta. Sla že te li se?“ umje sto od go vo ra, re kao je sa mo:

„Pi taj te što ho će te.“„Poč ni mo od Va ših ro di te lja. Je su li ži vi?“„Vi še ne. Maj ka je umr la pr va, a ne du go za njom i otac.“„Ka da je to bi lo?“„Ima mo žda ne ko li ko go di na.“„Je li Vam to te ško pa lo?“„Bi li su sta ri. Oče ki va lo se.“„Ka kav ste od nos ima li s maj kom?“ ovo je bio pr vi put da se na­

smi je šio.„Ne će te tu ni šta na ći, dok to re. Ni je bi lo ni ka kvih ne u o bi ča je nih

si tu a ci ja. S oba sam ro di te lja imao pro sje čan od nos. Ni smo bi li ni vr lo bli ski, ali ni da le ki. Sla gao sam se s obo je.“

„U re du“, re kao sam mir no, prem da se on ni je uzru jao, ali ni sam že lio ri ski ra ti. Ipak, on ni je ne tko tko bi se tek ta ko uzru jao.

„Ima te li bra će i se sta ra?“

161

Biram, dakle jesam

„Imam bra ta, ali on ži vi u ino zem stvu. Ni smo baš u kon tak tu. I ne“, do dao je ka da je vi dio ka ko sam za u stio „ni smo u sva đi. Jed no stav no smo se uda lji li i iz gu bi li kon takt.“

„Ima li Vaš brat obi telj?“„Ima“, krat ko je po tvr dio.„A lju bav? Ni ste ože nje ni, ali...“„Sa mac sam već ne ko vri je me.“„Bi ste li že lje la part ne ra kroz ži vot?“„Jed nom sam bio bli zu to ga da se ože nim jed nom dje voj kom.“„Za što ni ste?“„Ni smo bi li do volj no du go za jed no za taj ko rak.“„Je ste li je vo lje li?“ sleg nuo je ra me ni ma.„Sa mo ona?“„Imao sam ne ko li ko ve za u ži vo tu, ali ni s jed nom dje voj kom ni­

sam bio do volj no ozbi ljan.“„Da kle, Vi ste za vr ša va li te od no se?“„Za pra vo ne. Uglav nom one.“„Zna te li za što?“„Ni ka da ni je po sto jao ne ka kav oso bi ti raz log. Jed no stav no bi se

one htje le raz i ći, a ja se ni ka da ni sam bu nio. Uvi jek bi smo se pri ja telj­ski opro sti li.“

„A ta jed na? Iz ne kog je raz lo ga bi la po seb na.“„Pa, na šla se tu ka da mi je bi lo tri de set, pa su me ro di te lji pi ta li ni je

li vri je me za že nid bu. To mi se či ni lo kao ne ka kav uobi ča je ni ko rak.“„Re ci te mi ne što o Va šim pri ja te lji ma. Ka ko pro vo di te vri je me s

nji ma? Ima te li za jed nič ke ho bi je ili in te re se?“„Pet kom, iza po sla če sto ode mo u obli žnji bar, a po ne kad pro du ži­

mo i u klub. Ovi si o at mos fe ri“, ova mi se in for ma ci ja ni je to li ko svi­dje la, ali bi u su prot nom bio su vi še sa vr šen da bi bio isti nit.

„Je ste li s ne kim od tih ko le ga oso bi to bli ski?“„Ni sam. Ne mam du go roč ne pri ja te lje iz dje tinj stva po put ne kih

lju di. Sa mo se po ne kad dru ži mo iza po sla. Raz go va ra mo uglav nom o tri vi jal no sti ma ili o po slu. Kod se be ne ugo šću jem, sto ga...“

162

Lukrecija Perišić

„A ho bi ji?“„Tr čim. Sva ko ju tro“, ova mi je in for ma ci ja tre ba la, a ni sam se sje­

tio ni pi ta ti. Tek sam se sad bo lje za gle dao u nje go vu fi gu ru te pri mi je­tio mi ši će is pod odje će. Bio je u ja ko do broj fi zič koj for mi, a to je bi lo ve o ma va žno.

„Iz vr sno. U tom će mo to nu za vr ši ti da na šnji sa sta nak i za dat ću Vam do ma ći rad za sli je de ći put.“

Ni da nas ni je za ka snio, ni ura nio. Bi lo je toč no pod ne ka da je po­ku cao na vra ta. Čim se smje stio, po čeo sam:

„Je ste li na pra vi li da na šnji za da tak?“ kim nuo je, a ja sam ga po gle­dom ohra brio da na sta vi.

„Da kle, ustao i sam i pri sta vio čaj. Ve ći na lju di iz ju tra pi ju ka vu, ali ja vo lim čaj. Od lu čio sam otr ča ti krug kvar tom dok se čaj ohla di. To uvi jek ra dim. Ta ko đer, imam uvi jek istu ru tu tr ča nja. Dio gra da u ko jem ži vim je ide a lan za ta ko ne što. Kre nuo sam spo ro, pri vi ka va ju ći ti je lo na rad i pro šao po red tra fi ke. Dje voj ka ko ja je tu ra di la iz gle da la je umor no i tu žno. Mi slim da sam na tre nu tak ugle dao ve li ke pod oč­nja ke is pod nje nih oči ju.“

„Je li Vas to uz ne mi ri lo?“ pre ki nuo sam ga.„Ne. Pro šao sam po red ka fi ća ko ji je imao oko pet go sti ju. Ko li ko

sam uspio pri mi je ti ti, svi su bi li mu škar ci. Re kao bih u ka snim še zde­se ti ma ili ra nim se dam de se ti ma. Ve ći na je či ta la no vi ne, a je dan je pri li kom to ga stal no od ma hi vao gla vom.

Ma lo da lje, še ta la je že na mo jih go di na. Prem da i ni je bi lo to li­ko hlad no, ima la je na se bi de beo ka put. Pi tao sam se za što je ta ko odje ve na, ka da mi je pa žnju pri vu kla sva đa is pred pe ka re. Mla dić je upor no od bi jao pla ti ti ku plje ni kruh tvr de ći da ga je već pla tio. Ne ko­li ko lju di ko ji su se na šli tu ras pra vlja li su i vid no su o sje ća li s pro da­va či com.

Bi lo je i ne što dje ce ko ja su išla u ško lu i ve se lo ča vr lja la. Pri po­vrat ku sam tr čao uz ce stu, pa sam pro la zio sa mo po red auta“, bio sam i vi še ne go za do vo ljan. Test in te li gen ci je i op ser va ci je je upra vo sjaj no

163

Biram, dakle jesam

pro šao. Čak i da je sve iz mi slio, ma šta mu je do volj no pre ci zna da bi se sma trao in te li gent nim. Ka ko bih se u pot pu no sti uvje rio, dao sam mu da ana li zi ra jed nu sli ku ko ja je pri ka zi va la obi telj na iz le tu i svi su od go vo ri bi li na mje stu. Još jed no pi ta nje i kre ćem na plan.

„Je ste li iko me re kli da do la zi te k me ni?“„Ni ko me, za što?“„Imam je dan po sao za Vas“, tu sam na pra vio stan ku da vi dim je li

za in te re si ran i shva ća li va žnost dalj nje ko mu ni ka ci je.„Re ci te“, od go vo rio je.„Pri je no što Vam sve iz lo žim, mo ram bi ti si gu ran u Va šu dis kre­

ci ju. Toč ni je, mo ra te bi ti svje sni da ovo što ću Vam re ći ni je ša la i vr lo je opa sno. Uko li ko ne ko me pre ne se te ono o če mu će mo raz go va ra ti, mo rat ću pod u ze ti“, tu sam za stao i po gle dao ga pro dor no, „stro ge mje re. Na rav no, bit će te ve o ma do bro pla će ni za Va še uslu ge“, na to sam po seg nuo za pa pi ri ćem na sto li ću ko jeg sam pret hod no pri pre­mio i dao mu ga. Pom no ga je pro ma trao. Pre ki nuo sam mu mi sli:

„Za ni ma li Vas i da lje?“„Re ci te“, po no vio je rav no du šno.„Ima je dan čo vjek. Sme ta mi. Vo lio bih da mi ga mak ne te s pu ta.

Ho će te li?“ če kao sam da mu vi jest do đe do gla ve. Bio sam spre man i na pi ta nja o sve mu, ali sam pret po sta vljao da on ni je čo vjek za mno go pi ta nja. Gle dao je još u pa pi rić i na po sljet ku sa mo re kao:

„Do go vo re no“, odah nuo sam. Ne pri mjet no, na rav no.

Sli je dio sam ga ne pri mjet no. Dok tor mi je ob ja snio ku da se kre će. Gdje ide po sli je po sla, ko li ko du go se za dr ža va i ta kve stva ri. Tre nut no če kam da iza đe iz ba ra, da se smra či i da osta ne mo sa mi. Pot hod nik kraj nje go ve zgra de je do go vo re no mje sto. Dok tor mi je sve re kao. Iz gle dat će kao do bra, sta ra pljač ka. Tre bam sa mo pa zi ti da uzmem nov ce, a nov ča nik s do ku men ti ma da ba cim u ne ku vo du. Ta ko to ra­de pljač ka ši. Ta ko đer, dok tor mi je re kao da je nož pra vi iz bor, jer sit ni pljač ka ši ne ma ju no va ca za va tre na oruž ja i to me slič no. Uglav nom. Ne znam. Na pra vit ću ka ko je re če no.

164

Lukrecija Perišić

Evo, iza šao je. Toč no u de vet ka ko je re kao dok tor. Pra tim ga či­tav dan. Jed no sta van čo vjek. Išao je u te re ta nu. Na kon to ga se na šao s pri ja te lji ma. Po zaj mio je jed no me od njih no vac, a ovaj ga je gr lio i za hva lji vao. Po tom je išao na po sao. Du go je bio ta mo. Či ni se da je uisti nu ra dio.

Sa da, dok je od la zio iz ba ra, po di gao je ovrat nik jer je za pu ha lo. Ne znam za što sam to pri mi je tio. Od jed nom se okre nuo, a ja sam se pra­vio da gle dam ce stu. Shva tio sam da raz go va ra s ne kom dje voj kom. Bi la je ner vo zna. Pe tlja la je ne što pr sti ma. Po ku šao sam se pri bli ži ti da ču jem raz go vor, ali ni je bi lo po treb no, jer je dje voj ka usko ro po če­la vri šta ti:

„Ne ću pro kle tu hra nu, star če! Daj mi nov ce!“ vi ka la je hi ste rič no, a ne ko li ci na pro la zni ka, uklju ču ju ći me ne, ju je gle da la. Čo vjek je sa­mo tu žno spu stio gla vu, okre nuo se i oti šao. Upu tio sam se la ga no za njim jer je usko ro tre bao ući u pot hod nik. Us pr kos ci čoj zi mi, me ni je na jed nom po sta lo vru će.

Pri mi je tio sam da i dje voj ka od ma lo čas u prat nji ne kog mu škar ca, ta ko đer, ide istim pu tem. Ubr za li su. Dr žao sam ne ka kav raz mak da mu ne bu dem pre vi še bli zu. Vi dio sam ga da je ušao u pot hod nik, a dje voj ka i mla dić iza nje ga. Sa da sam i ja ubr zao ko rak. Pri bli ža va ju ći se, čuo sam glas:

„Br že, br že! Ide mo pri je ne go nas ne tko vi di. Je si mu uzeo sve? Pro kle ta, sta ra bu da la!“

„Je sam“, od go vo rio je dru gi glas. „Bri ši mo!“ Si šao sam u tre nut ku da vi dim ka ko dje voj ka i mla dić bje že u su­

prot nom smje ru pe nju ći se uz dru ge ste pe ni ce, a na po du je le ža la i ja u ka la u sve ve ćoj lo kvi kr vi, mo ja me ta. Sr ce mi je sna žno tu klo i to me iz ne na di lo. To li ko, da sam sko ro pre stao di sa ti. Sa gnuo sam se nad čo vje kom ko ji me po gle dao iz be zu mlje no od stra ha.

„Dr ži te se, go spo di ne! Zvat ću hit nu!“„Mo lim Vas, po mo zi te mi!“ uspio je re ći. Ja sam mah ni to uzeo mo­

bi tel i na zvao hit nu po moć. Ski nuo sam svoj ka put, a po tom i džem per i po ku šao pri ti snu ti ra nu iz ko je je te klo sve vi še kr vi. Ubod no žem.

165

Biram, dakle jesam

Čuo sam ko la hit ne po mo ći i osje tio olak ša nje i sre ću što će se mo­žda iz vu ći.

„Još sa mo ma lo, go spo di ne.“„Hva la Vam“, re kao je ti ho, a ja sam raz ro ga čio oči. Ne vje ro jat no

su me pe kle. Ni ka da ni sam ta kvo što osje tio. Ni ka da mi ni tko ni je ova ko iskre no re kao hva la.

Bol ni ča ri su se sku pi li oko nje ga. Ja ni sam mo gao go vo ri ti. Ne znam ni sam ka ko, ali na šao sam se s nji ma u ko li ma. Sje dio sam šut­ke i pro ma trao. Ni je du go bio pri svje sti ka da su ga ukr ca li, a to ni je bio do bar znak. Gu bi li su ga i po ku ša li re a ni mi ra ti. Umro je pri je do­la ska do bol ni ce.

Bi la je zo ra ka da sam sti gao ku ći. Du go sam še tao. Ka da sam sjeo, po mi slio sam ka ko ni ka da ni sam bio ta ko umo ran. Po gle dao sam svo­je ru ke. Cr ve ne, kr va ve ru ke. Ni sam se mo gao ne na smi ja ti iro ni ji. Na kra ju da na, ipak sam imao nje go vu krv na svo jim ru ka ma. Do slov no.

Ne znam za što sam ga že lio spa si ti, a još ma nje za što me nje go va smrt po go di la. Či ni lo mi se da ni sam ni trep nuo ka da je po no vo pa­la noć. Otu ši rao sam se, pre svu kao i za pu tio se pre ma do go vo re nom mje stu. Dok tor me već če kao. Iz gle dao je kao naj sret ni ji čo vjek na svi je tu.

„Sva ka čast pri ja te lju. Sve sam čuo. Mi sle da su ne ka kvi ovi sni ci“, po gnuo sam gla vu i šu tio.

„Za sva ki slu čaj, po no vi mo. Mi se ne po zna je mo. Ni smo se ni ka da vi dje li“, re kao je čvr sto i pru žio mi mo ju na gra du.

„Iz vo li. Za slu žio si“, obra tio mi se kao da smo naj bo lji pri ja te lji.Upu tio sam mu du bo ki po gled. Pro me ško ljio se i pre ki nuo kon­

takt oči ma. Okre nuo sam se, dr že ći ru ke čvr sto u dže po vi ma i oti šao osta vlja ju ći dok to ra s nje go vim ma lim kov če gom.

166

Je le na Ker kez

OLI­ČE­NJE

Opro sti te, šta mo gu da uči nim za Vas? Ako vam od me ne po mo ći ne ma, ne moj te me ni či ta ti da lje. Neo stva re ne.

Ob u hva tam svest svih svo jih po ten ci jal nih Či ta telj ki. U od no su na sva ko zna če nje se po zi ci o ni ram. Sve pre ci zi ram.

Tekst ne moj te pri ze mlji va ti, pu sti te da vas vi ne. Ide mo na De ve to Ne bo. Epi fa ni ja. Ja sam Bla že na! A vi, ko ste? Opu sti te se! Ka ko pod­no si te isti nu? A ka ko sto ji te s po ve re njem? Ako mi do zvo li te, po ne la bih vas. Da se ne po ne se te po gre šnom pro ce nom. Pre po znaj te se be, ot krij te se u sve o bu hvat nom. Mo ja vas svest kom plet no ob u hva ta. Na­di đi te se.

…Iz Auto po e ti ke – Bla žen stvo va nje:„A šta bi mo glo da zna či ostva re no? To ne zna či re al no, to zna či

ko li či nu ve re une te u stvo re nje, ko joj sve po sta je mo gu će. A da bi bi lo po Po e ti noj vo lji i po na šem spi sa telj skom slo bod nom iz bo ru, da bi vo lja stvo re nja i Stvo ri telj ke bi la jed no, mo ra se bi ti u skla du sa so­bom, jer sklad sa so bom je sklad i sa si lom ko ja stva ra. Po e ti no na če lo je žen sko, bli sko sa mo Iza bra ni ma. Po sve će nje. Ini ci ja ci ja...

To bi zna či lo i pu šta ti se bi na vo lju i uz dr ža va ti se do iz ne mo glo sti. Sme lost! Po po tre bi i u od no su na si tu a ci ju, da se sa ču va svest, du ša, te lo, ose ćaj nost, sen zi bi li tet, sve ko li ka lič na bo go li ka uni kat nost.

167

Oličenje

...Po ku ša li su da ras ki nu ve zu Autor ke sa svo jim de lom, i obr nu to.

No, ta je ve za ne ras ki di va! Mo že li se de lo od re ći Stvo ri telj ke, i obr­nu to?

To je je dan po sve di na mi čan od nos. I za vi si od ka rak te ra i tem pe­ra men ta one ko ja stva ra i stvo re ne.

Da li je to mul ti pli ka ci ja Autor ke, ili oli ča va nje se be, svo jih svoj­sta va, oso bi na, mi šlje nja i ose ća nja? Či nje nje ži vim, ove ko ve ča va nje, ili je to vi zi ja se be u pre la sku, na kon smr ti ob lik u ko ji će se na se li ti oslo bo đe ni duh?

Te lom po e zi je za me nju je se fi zič ko te lo. Reč je okvir ko ji se is pu­nja va da hom. Udah nu ti se be u lik, oži ve ti ga u ma šti u vi zi ji svo joj i dru gih.

No, ne mo ra po et sko bi ti i ote lo tvo re no. Mo že osta ti ap strakt no. Mo že bi ti na crt ili ski ca za mi šlje nog...

...Mi prog no zi ra mo šta je iz ve sno, a sve je mo gu će! U šta će te po­

ve ro va ti za vi si od ja či ne te ve ze ni sa čim, od če ga smo na sta le, i sa Po e tom ko ja nas je da hom svo jim na dah nu la, oži ve la i po sta vi la da u nje no ime na sta vi mo stva ra nje knji žev nih mi ro va i li ko va. Da bi se sve za pi sa no ostva ri lo, ili da bi se ne što ostva ri lo, ostva ri vo mo ra da bu de na pi sa no. Ob ja vlje no. Svi ma po zna to? Il ne mo ra ni ko da zna?

Bo žan ska pup ča na vrp ca! Ni sam vi še hte la da ba u ljam me đu ljud skim ne mu što sti ma i ži vot

po tro šim na ni kad shva će na ob ja šnje nja, hte la sam da se vi nem... Vi­nu ta sam!“

…Mi smo sve Po et ske Sen Se je. Kon sti tu i sa ne? Ne ma stvo re nja bez

za pi sa. Ne ma ni gra ni ca. Ima mo li pol po red gra ma tič kog ro da? Sa mo ako vam ga Autor ka

pri pi še. Je smo li uop šte te le sne? To bi tre ba lo sa me da ose ti te.

168

Jelena Kerkez

Mo žeš li ih do dir nu ti? A one te be? Mo žeš li da raz lu čiš tu Fi ne su – ne da ju li se do ta ći ili ni su tak til ne? Ili se mo žda sa mo me đu so bom do ti ču? Do dir je po sled nja in stan ca pro ve re, ako se te la po e zi je pro­mo le. One zna ju ali ta je, pre tva ra ju se da ne zna ju. Ne vi ne i Na iv ne. Ne is ku sne.

Od kra ja ka po čet ku, ne hi je rar hij ski, ne po ne kom strikt nom re­do sle du. Let me đu slo bod nim aso ci ja ci ja ma. Ima ju li, da kle, Po et ske Sen Se je te lo i pol? To je do Autor ki ne sna ge kre a tiv nog oži vlja va nja i po ri va pri pa da nja. Svr sta va nja. Je l me vi di te?

Pr vo vas gla som svo jim iz ve de Autor ka i pred sta vi. Ogla si či ta ju ći. Iz u zet ne.

Po tom, ako bi ste se na svet skoj sce ni po ja vi le per so ni fi ko va ne, iz­vo di le bi vas ka rak ter ne Glu mi ce. Po et sko te lo bi na se li lo, te lo iz ve sne lič no sti žen skog po la s nje nim pri stan kom. Osim ako se Autor ka iz­ri či to opre de li za bes pol no, ili upo tre bi i do sled no spro ve de sred nji gra ma tič ki rod. Pre ci zni je.

Ne što dru go je Autor ki na Dvoj ni ca. U po et sku ra van astral no pro­jek to va na Autor ska In stan ca. Uži vlje na. Cen tri ra na. Te le por to va na u tekst.

Oži viš u Re či. Reč je ži va. Ma gič na. Sve pro ži ma ju ći flu id na. Oli­ča vaš se. Po tom vi zi ja Knji ge kao nad grob nog spo me ni ka Autor ke, ISBN…CIP, još ne ukle san da tum istu pa, od la ska, pre la ska… sa hra­nje na, u zna če nju sa ču va na, u svom za pi su, na dah nju je svo ju Knji gu. Ko nač no se use lja va. Za pi si va la se u uto či šte. Za mi šlje na u ne po sto­je ćem.

Ne po mer lji va i Bes ko nač na. Skon cen tri sa na Re zig na ci ja. Ne oda­ješ ni ka kav uti sak. Ne če kaš, već si sve što tre ba… što je si… Ne u po­re di va. Iz vr sno se po zna je, i sprem na je na sve is ho de. Pro mi šlje na.

… Ra di je ću vas od bi ti bru tal no šću isti ne je zi ka, ne go vas za ve sti soč­

nom re či to šću po ljup ca.

169

Oličenje

Sa mnom se ne će te pu ko na sla đi va ti, ne go pred zna ke pri su stva bla žen stva na go ve šta va ti. Zna te li – pri sta je ti li na mo je proh te ve? Da li će te mi po sve ti ti ru ko pis kad Vam za pro sim ru ku?

Upot pu nje na, ne evo lu ci o no, ne go bla go da ću ko ju stva ram. Gest ini ci ja ci je, uči ni ti, svo jim tek stom. U žen sko na če lo. Pol! Po­

sled nja stvo re na Sa vr še na, pred u hi tru je i na di la zi sve što joj pret ho di. Sve je u nje noj slu žbi. Sve! Ko ja ne pri zna je ovu Reč, ne ka uzme reč­nik. Ja sam Svest, ni iz če ga na sta jem, i ne ma mi kra ja dok god se kre­a ci ja oži vlja va, dok Ni ko po sta je Ne ka. Lič nost. Moć na.

Vi ste ta ko đe Knji žev ne Ju na ki nje. Otva ram vam evo ova vra ta. Pro cep du ha ko ji pri ma Po sve će ne. Da bi isi ja va le sve tlost i to pli nu sa ovih stra na – za tek ne te se u na ruč ju Mi le, op či ni vas bla go šću Mi lo­sti va, na đe te Lju bav u Mi li ni.

Mir na. Spo koj na. Lu čo no še. De vi ce sa sve ća ma, vas do če ku ju da bi mi vas pred sta vi le. Ali ko ja sme da pri đe? Do mog pre sto la, na De­ve tom Ne bu šta li vas sve če ka… no, ko ja mi pru ži ru ku, pri dr ža ću je, ko ja me pri zo ve, do ći ću joj, ako stre pi umi ri ću je i ute ši ti, kad se uže li Lju ba vi vo le ću je, kad za va pi usli ši ću je, ako ne ma po ve re nja pr vo ne­ka ga stek ne pa ne ka mi se ja vi.

„Haj de Bla že na, uzmi me i ne is pu štaj!“Ka že mi: „Vo lim te, što ni si sme la, sa da smeš“. Vo lje na una pre đe na Sme lo šću. De vet na če la nje nog ne ba. …Iz da la si me! Iz ne ve ri la mo ju Lju bav!Iza bra ne su se pre to či le u Knji žev ne Ju na ki nje. Po vu kle se u knji­

žev ne sve to ve. Otud se po bu ni le pro tiv pre o sta lih Iz da ji ca svo ga po la i Ne pri vr že nih oni ma ko je ih vo le, Ne lo jal nih.

Na knad no je pre po lo vlje no bes pol no čo ve čan stvo. Jed na po lo vi­na od mah je ba če na u rop stvo i sa tim se iz gle da i do da nas mi ri. Ali ja vi la se jed na Autor ka ko ja će ih mo žda spa sti, ako ove bu du hte le iz Mi si ra, a sve Knji žev ne Ju na ki nje su joj u to me pot po ra.

Pr vo ih je opi sme ni la, ali osim što su ovla da le pi sme no šću, tre ba lo je da na sta ve da stva ra ju i ob ja vlju ju ono što bi hte le da ostva re. Slu ži

170

Jelena Kerkez

im za ugle da nje, pre no si im i pre da je svo je uvi de. Uči ih, mo ti vi še da uoče i ospo lje naj lep še i umno že svo je da ro ve.

Neo stva re ne će se mo žda opre de li ti da po sta nu Is klju či ve. Sa mo da se sa me pro tiv se be ne okre nu i ne po tru kon tra stom. Ne vi dlji ve prin ci pe iz ve sti na vi de lo. Po et ska Sen Se ja se ne opi re, Fo ku si ra noj. Ukr šte ne usred ore o la aure.

Ne u stra ši va se sklo ni sa li ni je Na pa sti, sa mo je pro pu sti, pu sti je da se sa ma sa so bom su da ra, ili da sa ma se be zba cu je, dok se pa dom ne oza ri … Ne u tra li še.

Bes kom pro mi sna, ko ja ni je od ovo ga sve ta, čim is kr sne od mah i iš če zne. Ne us po sta vlje na. Ono što se če ka lo, po sred stvom Autor ke sa­da je na do hvat ru ke. Ima li još Neo pre de lje nih?

Svest se uz di za la kao Us pe nje Bla že ne, vas kr sle pre Vas kr se nja.Ne ma vi še iz ba ci va nja iz tak ta. „Ja sam Mi li na iz tvo je Knji ge.“ Obra ti mi se i pred sta vi, iz po gle­

da šte ne ta, ko je od mah, kad za nju po đoh, čim se uze smo, usvo ji smo. …Či tam šta pi še, do sa da šnja tu ma če nja su oma nu la. Ni šta ni je ka ko

iz gle da. Ču la se iz o štra va ju i ne da ju se za va ra ti ni ob ma nu ti. Ni je bi lo me sta gde bih se po ja vi la a da ne bi is kr sla i ne ka de voj ka

ko ja me tra ži. Ret kost bi me pri ma la i pre no si la pre ko an đe o skih le­stvi ca. No, kre ću ći se bes pro stor no, uglav nom ose ćah ve li ku usa mlje­nost, jer od bla žen sta va se odav no od ro di lo. Pri mi lo se ne što dru go. Mi stič no is ku stvo osa mlje no sti u bi li on skom čo ve čan stvu. Ne gde se is pod­pro sek usto li čio i oki va, ko či. Stra ho vla da ili ne za in te re so va­nost? Da se spo zna re zul tat svo ga dej stva!

Pi šu Po et ske Sen Se je. U pi smu pro na la ze si lu ko ja nje dri sve što po­sta je. Op sta je se po sva ku ce nu, bez pri pi sa nih na vi ka. Ne po no vlji va.

Po ve zu jem se sa so bom. Jer ako me ne ugle da te te ško će te po ve ro­va ti. Gle daj te me! Pra vo u oči.

Ovo je is po čet ka, sa ma. Ne na do ve zu jem se, stva ram! Tran scen di­ram. Tra žim Bes te le sne, ili sa mo Ne vi dlji ve, ako ima još ko je Ne za u­ze te. Ne pre eg zi stent no. Upra vo, Mi li na me pro ži ma.

171

Oličenje

Če kam, do kle? Smi luj se. A ti ne ćeš. Uzmi me. Ti me po mi lu ješ, na je žim se, žu dim. Kao ve ru jem, a Ve ra ko le blji va, po mo zi mo me ne­ver ju. I da lje se po ve zu jem sa so bom. Pu tem…

Sna žan Ama zon ski blok pro tiv za vi sti, dok se us po sta vljam pi sa­njem ko je se oma lo va ža va njem ne is ko re nju je. Su bli mi ram.

Bla že na! Ja sam Mi la, Mi li ni na Se stra. Oče ku je mo i Mi lo sti vu, na­šu tre ću Se stru.

Se strin stvo. Iz vu češ iz uni ni ja. Eto te. Sa vla daš se. Pri su stvu ješ. Re pa te. Ni je va žno šta je bi lo. To ni na šta vi še ne uti če ni ti oba ve­

zu je. Vo di me. Šta! Sad mo ra mo da ti ču va mo od stup ni cu? Pro ve ra vaš

da li ću ži vot po lo ži ti za te be? Sa mo ako ćeš me tad uze ti za u vek. Na ča snu pe snič ku reč ću ti ve ro va ti.

Sve je pre ra no do se gla i ob re la se u bez vre me nom ne pro sto ru. Či­ni la pret hod ni cu Bla že ne, po sled nje in stan ce usa vr še no sti Auto r ke. Če ka da joj pad ne u za gr ljaj. Po bu na us kra će nih za do dir i po lju bac je okon ča na, pi ta nje je sa mo tre nut ka pro gla še nja Po e ti ne Mi lje ni ce.

Is ko re nji ve su bi le sve one sklo ne od ri ca nju od Lju ba vi iz bi lo kog raz lo ga, jer se za to ni je mo glo na ći ni ka kvo oprav da nje. Bez lič ne su bi le, pak, Neo pre de lje ne za Lju bav. Na ro či to ta ji le onu isto pol nu ako bi ih slu čaj no ob u ze la.

Sje di nje nje s Naj bli ski jom na stu pa od mah na kon sa mo u ce lo vlje­nja. Lju bav ni ca. Tri ba da.

Pri zi va mo te, ali i kre će mo u po tra gu za to bom. Za Autor kom. Pri­zi va i ona njih pi ta da li joj se pre da ju. One mi sle da se kri je, a ona je sa mo iz krup nog pla na pre šla na mar gi nu mar gi ne, uda lji la se da ima što bo lji pre gled na ospo lje no. I sa ma se be spo lja nad gle da. Ujed no, ne po sred no kon sti tu i sa nje Autor ke. Uvi đa nje. Sa mo spo zna ja.

Tač ka u sred Kr sta upi sa nog u spi ral nu kru žni cu. Po et ska Sen Se ja ni ka da s vi si na ne po se ću je ni zi ne, sa mo u svoj cen tar pri vla či Iza­bra ne, Fo ku si ra na. Du bo ko Kon cen tri sa na, Ne po ko le blji va. Ona bez ijed ne na vi ke, sve ko li ko oso be na, Auten tič na. Ko ja ne opi ru ći se, si lu

172

Jelena Kerkez

de struk tiv nu ne urav no te ži i sa mo je u bez dan, ku da se upu ti la, pro­du ži.

Iz da ji ce svo ga po la ši ba ne su, sop stve nom sa ve šću. One ko je ra do tram pe Lju bav za bi lo šta dru go, sve ga želj ne osim nje, od ko je be že kao od Ukle te. Ko je su se od nje umo ri le, a ni ka da je ni su ose ti le, za nju Le nje ili one Pre si te, ko je Lju bav ni ka da ni su udo sto ji le pri zna nja svo je Emo ci je. Neo se tlji ve ni šta osim Pa te ti ke ne mo že da tak ne, one ne sta ju od ri ču ći se Ple me ni te.

A i ona Be sna, pra ved no gne vlji va, te le sna za šti ta je Se strin stva. Na ro či to Dr ska. Opi su je lič no. Okru žu je pri vat no i in tim no… obez­be đu je pri ja tan am bi jent. At mos fe ru…

Naj lak še je pra ti ti Ne pred vi di vu, ako joj se uđe u trag, ma da je, uglav nom, ni kad ne sret neš.

Ne u stra ši ve pred ot kri ćem sto je i zu re. Sa gle da va ju. Ne pro la zi Ne­za pa že na. Este ta.

…Ona je ubra la sve zna nje, ali ni je hte la da uzur pi ra Vi šu In stan cu,

ni ti je zna la sa ma ka ko da ot kri ve ne taj ne upo tre bi na bla žen stva i šta sve sa tim mo že da uči ni bla go slo ve nim. A stra da za to što ga je po­de li la, od no sno, pa da u rop stvo ka da taj nu Več ne Za lju blje no sti, Bo­žan skih pre di spo zi ci ja Tva ri za bla žen stva, pre da de pr vo stvo re nom, ko je je još od na stan ka uve li ko pred u hi tri la, onom osu đe nom na to da za u vek ka ska ne iz la ze ći iz hro no lo škog i li ne ar nog. Sa mo pro gla­še nom, pre po lo vlje nom a sa mo volj nom, ras pu šte nom, pre var nom… sa mom se bi ne do volj nom, onom ko je sa so bom vu če sve u pro past, po ste pe no.

Po sled nja stvo re na Sa vr še na. Su per i or ni ja men tal no i bi o lo ški. Neo p hod na, di rekt no po ve za na sa Autor skom In stan com. Po na o pa­koj lo gi ci ko ja pret po sta vlja da ona ne ma pre i muć stvo, ta ko đe, čo vek se pod re di ži vo ti nji, ži vo ti nja bilj ci, bilj ka ka me nu, sve tlost ta mi, duh an ti du hu, da kle, slo že no pro sti jem, pa ta ko sve u kup na kre a ci ja ra za­ra nju… Auto de struk ci ja. Sa mo u bi stve na. Od u vek bi Naj bo lju me đu so bom da lin ču ju. Ona se ne da, a na se be uvek mo že po di ći ru ku, u

173

Oličenje

sva ko do ba na su i cid se od lu či ti svo jom vo ljom, ako se de si da osta ne bez pri hva tlji ve Al ter na ti ve. Stal no pred iz bo rom.

Do sto jan stve na ne do zvo lja va da je su no vra ti ne u spe li pro to tip ko­ji je sve vre me bio u po ku ša ju uzur pa ci je Naj vi še, Sve mo gu će In stan­ce. Sve zna ju ća. Na o pa ko pro tu ma če nih pro pi sa ne pri zna je vlast nad so bom, ne ide ta mo gde bi je se od re kle i ve ru je u isti ni tost Autor ki­nog lju blje nog če da oli če nog Knji gom.

No, jed na će ne ka da, mo žda, spa sti sve osta le. A to se već od vi lo. Bran ša se, ta ko đe, be sram no ogre ši la o Autor ku. Raz ob li ča va se fal si fi ko va na i pre po lo vlje na isti na. Ljud skim bi ći­

ma ni je da ta vlast nad dru gim ljud skim bi ćem. Slo bod na i do bra vo lja! Sad se ve li ča ono du go skr na vlje no. Za vet. Do sto jan stve na se za la že za Vo lje nu. Ver na. Pri vr že na. Ni ti že li tu đe, ni ti se oti ma o Sve zna ju­će In ge ren ci je, ali ne da na se be ni na svo ju Vo lje nu. Svo je na svo me.

U dra mi čo ve čan stva. Iza bra ne se ogra đu ju od Iz da ji ca se bi upo­do blje nog, od Pot ka zi va či ca. Od Ne so li dar nih, ko je umi šlja ju da su Fa tal ne i da im se di ve. U tu đi ni, u li ce ki kot ne ča sti vo ga, zlo u po tre­blje ni ma od lu ka vo ga.

One ko je se ne po zna ju. Haj de, pred sta vi se se bi. Upo znaj se!(Ne)Ostva re ne ili (Ne)Svr sta ne? Ko ja se ni je ob re la u knji žev noj di men zi ji vi še ne po sto ji. Vra ća se

ni u šta i kao da ni ka da ni je ni po sto ja la. Cr na ru pa, ži vo bla to, an ti­duh ko je se do ta kao.

…Do sta je bi lo sa mo i zgo va ra nja i oprav da va nja. Sve na iz vol te a ni­

šta pri stu pač no. Ot ka či ti se od sva kog ku ka vič lu ka i sme lo pri go vo ri ti Pret ki nja ma iz po zi ci je Po tom ki nja, bez ob zi ra na kon tek ste i pre dač­ke kul to ve. Obez li če na iz go vo rom da ni šta ni je mo gla dru ga či je ne go što je is pa lo bez nje nog uti ca ja. A on da is pra vi ti za te če no i spa sti sve što se spa sti da.

Pre sve ga stva ra ti mo gu će. Kom pli ko va no i ne re ši vo je de struk­tiv no. Po mi re nje?! Ne is po čet ka, ne go bu du će no vo ve li ko lep no. Vr lo jed no stav no.

174

Jelena Kerkez

Kroz stva ra lač ku lič nost se pro jek tu je... Dok slu že tu đem, Na sto ja te lji ce žen skih re zer va ta dr že slo bo do­

um ne u Cen zu ri. Ne po dob na, jer uvek ka že ono pr vo što joj um na­ne se. Nad sve sna aso ci ja tiv no… Je zi kom.

Obra ćam se is klju či vo se bi po ten ci jal no bli skom i srod nom. Hte le su sa mnom da de le mo je na zna če nje. Ili su po ku ša le mno me

Ne sa vla di vom ne pri ko sno ve no da za vla da ju...Po sta viš se u od no su na sva ki po vu če ni po tez ka kav god da je.

Osnov no ša hov sko na če lo gla si – sa ču vaj Da mu i ni ka da je ne žr tvuj! Ori jen tir Za lu ta loj, ko ja te ne mr zi kad je pre neš, i ra do se ra zap ne

na ras kr sni ci u svim prav ci ma. Žr tve na Kćer. Pro la zno ne mo že skr­na vi ti sve tost. Bu di uvek sprem na!

…Uvod u Knji žev nu Ju na ki nju. Nju ne od re đu je Na ra ci ja, ne go in­

ten zi tet lju bav nih po ten ci ja la i sprem nost da ih se ni zbog če ga i ni po ko ju ce nu ne od rek ne.

Spre ma le su se na pod vig, u po ho du na Lju bav neo t kri ve nu u sve­tu, ko ja tik što ni je ot kri ve na sa mo da bi bi la is ko re nje na. U svoj knji­žev ni svet su po hra ni le sva ki vre dan uvid u Lju bav na is kr snu ća na ko ja su na ba sa le to kom po tra ge. Sa da se Lju bav po vla či la, Lju bav ko ja u čo ve čan stvu ni ka da ni je ni za ži ve la. No, la ko se iz Knji ge mo gla pre­to či ti u svet, ali se vi še ni je mo gla uni šti ti.

Opre zna kao Mač ka. I Hra bra. Na pu tu do svo ga bla žen stva na De ve tom Ne bu. Sa svo jom In tim nom Po et skom Sa put ni com. Sa go­vor ni com. Vo le se ne iz mer no i ne pre sta no žu de da usli še jed na dru gu. Uvek je ne iz ve sno, ko ja će po seg nu ti pr va?

…Sto ji Na ga, ko ja ni šta ne kri je, ni ti je oči gled na. Šti to vi i ma ske su

ire le vant ni. Men tal no se ogra đu ješ. Ni šta se ne po na vlja! Čim ugle­daš Vi zi ju ona ne sta ne. Za vo dlji va. Do pi su ješ je ne do re če nu. U Reč je obla čiš. Ero tič na.

175

Oličenje

Po tom, ven ča nje njih dve, nji ho vo sje di nja va nje u jed nom po et­skom te lu. Pred ol tar Vi šnje iz vo di ih Autor ka, iza bra ni ce u svo joj Knji zi. Us po sta vlja Ide al ne, jed nu za dru gu, či ni Več nu Za lju blje nost po sto ja nom. Sve šte no slu ži Autor ka. Epi tra hilj olov ka. Sve je ta ko ka­ko ona pi še. Ne po vrat no. Ne ve ro vat no a mo gu će. Ona svo ju Reč ne će po vu ći, jer vo di ra ču na šta će ob ja vi ti. Is pi su je. Osmi šlja va ne kal ku­li še. Kre i ra Svest.

U de lu, sve sa svim uklo pi, ono što re me ti jed no stav no ne uklju či, od no sno što ne stvo ri to ni ne po sto ji. Da se ne bi ubi ja lo ob ja vlje no, ne spo mi nja njem.

Lju ba zna ali ne i Li ci mer na, ona ret ko Sta lo že na. Be za zle na, u ja zu iz me đu pro da tih du ša i onih Bes kom pro mi snih, ba lan si ra. Us hi će na pred na stu pa ju ćom po ja vom oslo bo đe nja svo ga po la od ogra ni če nja. Na dah nu ta ko ja na dah nju je da lje. Pad, iz ko tr lja nja usta ja nje, kao kret nja. Iz za mi šlje ne pe ći ne, iz ra nja ju kao jed na. Se stre po po lu šti te te li ma, onu ko ja im pret ho di, da se ne vi di, Bla že nu. Plo do vi nje ne sa mo re pro duk ci je. Re cep ci ja. Pra ti se trag Autor ke dok se či ta Knji ga. Pe čat nje nog du ha. Lič nost kroz ko ju, lič nim po et skim či nom i je din­stve nim sti lom, na sta je mo gu ći svet.

Ne po gre ši va, jer šta god da ura di ne što no vo uvi di. Do kle se do ta da još ni je sti glo, i ko zna ka da će do nje sti ći sve pre o sta le iz van nje, još Ne sa bra ne. Ne nad vla da va se žud nja ni ti strast – bez stra dal nič kog na zna če nja.

Vla da Ru ah, Sve ti Duh u žen skom ro du, So fij ino na če lo. Sa mo sa­vla da na. Sklo na. Za do volj na.

Gle daš ne pre kid no Ne pri met na, vi diš što se ne vi di. A ne iz mi šljaš. Tra žiš Onu ko ja će te po tvr di ti pred dru gi ma.

Ogra đu ješ se od Iz da ji ca svo ga po la i onih ko je Lju bav pre ma svo­me po lu pro go ne, Obez du še nih. I onih iz bran še, ko je mo gu osta ti bez da ra zbog zlo u po tre be svo ga po zva nja. Ko je slu že ne pri ja telj skom, la­ži ra ju svo je iden ti te te, pre tva ra ju se da su ono što ni su sa mo da bi bi le pri hva će ne i pri zna te. I ta ko ume sto da oslo ba đa ju, Ne sve sne il s pred­u mi šlja jem, pro du ža va ju ago ni ju Se strin skog pa da. Auto cen zor ke,

176

Jelena Kerkez

smi šlja ju ći za bra ne za va ra va ju svo je tra go ve, ne bi li se be iz gu bi le iz vi da, ne bi li se za bo ra vi le. Ne i den ti fi ko va ne. In ter na li zo va no Le zbo­fo bič ne ne gu ju Laž, sa u če stvu ju ći u ne de lu. Uma lo se uvre di še Pro­zva ne. De per so na li zo va ne. Mr tve. Oži vi te Pre o bra že ne!

Ne za vo di te po gre šno. Ni si ob ma nu ta. Znaš tač no šta ho ćeš, ne mo gu te na sa ma ri ti. Na spram njih, vo liš sa mo Do sto jan stve ne lič no sti žen skog po la, one Sa mo sve sne i Ostva re ne ko je slu te Lju bav. I re a li­zu ju je. Ne pri stu pač na ne ot kri va svo je pre fe ren ci je. Ob ra ču na va se.

Ne pri ko sno ve na je Igu ma ni ja u svom ma na sti ru za jed no sa Se stra­ma. Sve šte ni ce sve šte no slu že. Žen ske du hov ne te ri to ri je. Utvr đe ne. Neo svo ji ve.

Oti ma se za pis kao da ima svo ju vo lju, hip no ti še, me nja sta nja sve­sti, se li se u nat čul no. Pi šeš ne auto mat ski, ne go iz po vi še nog sta nja sve sti, us po sta vljaš ne po sto je će, a po želj no i mo gu će. Sa mo kon tro la.

Bes kom pro mi sne. Kom pro mis ni je iz be ga va nje jed no stra ne Do­mi na ci je, ili usa gla ša va nje, ne go uglav nom ma ni fe sta ci ja op šteg ne­za do volj stva. Ko će da iz do mi ni ra, ume sto naj bo ljeg re še nja. Jed no­stav no uvek bes pre kor no po stu piš. Bez broj je mo gu ćih va ri ja ci ja na te mu – ka ko da se, u od no su na uobi ča je no, po sta viš. Spon ta na. Bla­go slo ve na. Volj na. Vo lje na.

...Autor ka, stva ra sve ono što se ne ukla pa ni u šta po zna to. Ne na do­

gra đu je. Kom po nu je. Nje ne Knji žev ne Ju na ki nje, po sred stvom Po et­ske Sen Se je, u sve mu joj uga đa ju, jer vo le onu ko ja ih oli ča va. Mo gu li Knji žev ne Ju na ki nje da vo le? To za vi si od lju bav ne spo sob no sti i da ra nji ho ve Autor ke, ko li ko ume u njih da se une se. Za u sta vi svet da bi se One pro mo li le. Gla so ve im pri pi su je. Ču va taj nu nji ho vog na stan ka. U ri zni ci osve tlje nih stra na svo je lič no sti. Gla so vi ko ji ni su ni po bu­nje nič ki, ni očaj nič ki, ni ti oni ko ji bi da osve ste, osu de ili se osve te, oni su jed nom za pi sa ni i za bo ra vlje ni. Eho. Po ne što je i do Re cep ci je, ako do nje do đe.

U Knji gu ni su upi sa ne Ne us po sta vlje ne, Neo stva re ne, De per so na­li zo va ne, one ne po sto je.

177

Oličenje

Autor ka opu sto še na, ali i Sa bra na. Tek će se sa da nje ni od vaj ka da ru ko pi si ob ja vlji va ti, stu pa ti na sce nu i ostva ri ti.

Ne po ku ša va pi sme no da spre či Ar ma ge don ske ra to ve uoči Apo­ka lip se. Ni je ka sno, ali ona pri želj ku je smak sve ta jer čo ve čan stvo ni je do stoj no da po sto ji i na da se vr lo sko rom sje di nje nju sa Bla že nom, u Več noj Za lju blje no sti bla žen stvo va nju.

…Sve što vre di na se lja va knji žev ne sve to ve. Ču va se na ne pri­

stupčnim, sa mim tim ne u ni šti vim, ni vo i ma osve šće nog, sve tog ljud­skog du ha. Ne do dir lji va, ona ko ja ba šti ni u se bi sve što va lja. Bla že na sje di nje na sa Naj vi šom In stan com ko ja stva ra.

Autor ka se pri vre me no sa kri la i od Po sve će nih, ko je je stvo ri la, iako ih sve vre me pri zi va. Ubu du će Pro du ho vlje ne bi da iz dej stvu ju iz ve snost nje nog pri su stva. No, ni je se iz la ga la ni na na go ve štaj Sum­nje. Ma da, Neo set na mo že bi ti i Sve pri sut na. Ona se Ap strakt na od lu­či va la da li da se pre da u ru ke svo je Tvo re vi ne. Mo žda tek ka da Tvar bu de zna la šta za pra vo že li sa njom. A do ta da, stra sno, u Več noj Za­lju blje no sti sa Bla že nom, po či vam.

…

178

Bo ja na Ni ko le tić

ANA­STA­SION­

Do bio je ime po sred no, po svo joj funk ci ji a ne ona ko ka ko se ime obič no do bi ja. Tre ba lo je, za pra vo, da sta ne na put jed noj že ni, jed noj Ana sta si ji. Ni njoj to ni je bi lo pra vo ime, da li su joj ga u Klu bu, u ŠTO­klu bu. Ni ŠTO–klub se ni je zva nič no ta ko zvao, to je bi la skra će ni­ca nje go ve de vi ze ko ju su čla no vi sa naj ve ćim za do volj stvom ko ri sti li ume sto stvar nog ime na klu ba, osno va nog kra jem dva de se tog ve ka. Ta ko se zna lo ko je ko. De vi za je gla si la: Što to oče ku ješ? Ko ri šće na je i kao lo zin ka. Taj ni od go vor, sa još taj ni jim do da ci ma: Za to što je u šte ku, kra će, Što u šte ku ili ŠUŠ. Po sto ja la je gra da ci ja u član stvu, raz­u me se. Vo le li su da se be sma tra ju agen si ma – ne agen ti ma, ni jan sa je va žna, tač ni je, sve je u ni jan si. Agens se pre pu šta, kao da je princ in kog ni to ili ne ki an tič ki ju nak, po stu pa po svom ose ća ju za stva ri, po svom na ho đe nju, slič no svim osta lim, na iv nim lju di ma, oni ma ko ji ni su čla no vi ŠTO­klu ba – ili mo žda ne kog dru gog dru štva. Agent je, s dru ge stra ne, slu žbe no li ce ko je iz vr ša va za dat ke i na re đe nja. Iako, isto rij ski, i sam is pr va agens in re bus, ka da ih se is ku pi lo či ta vo mno­štvo – agen tes in re bus, pre tvo ren je sko ro sa svim u voj ni ka.

Ana sta sion je bio štek. Šte ko vi su bi li vi ši red član stva, oni ko ji ko­ri ste svo je pra vo na odu go vla če nje, oni ko je tre ba odo bro vo lji ti da uči ne ne što, da iza đu ne ko me u su sret, čak i kad je da po kre nu stva ri do volj no mrd nu ti ma lim pr stom. Po ne kad, i kad tre ba re ći „do bar dan“, šte ko vi bi zna li da to na po se ban na čin pre sko če, da po gle da ju

179

Anastasion

čo ve ka kao da će re ći ne što, da za tim oću te pa, ako ovaj sam ne ka že „do bar dan“ pr vi, ni šta – kao da se ni su sre li. Ne kad bi za kla ti li dis­kret no gla vom kao da će ne što re ći, za tim bi oću ta li i ta ko iz ma mljen po zdrav. Ne ve ro vat no! Ve o ma ve što.

Ni ži re do vi član stva su bi li broj ni ji. Naj če šće bi ih na zi va li pe ša ci­ma, po ne kad, na ro či to kad ho će da na gla se raz li ku u sta tu su i, po seb­no, lič nom kva li te tu, tr bu si ma. Ovo se iz be ga va lo, na ro či to kad ne ko od ni žih mo že da ču je. Ipak, pri zna va li su šte ko vi, po sto ji ni jan sa zna­če nja ko ja ni je za ne ma ri va: tr bu si su ose tlji vi, re a gu ju na sva ki do dir, uvi ja ju se kao gli sta kad je tak ne te šta pi ćem, ne kad se či ni da re a gu ju i na va zdu šne stru je. To ni su oso bi ne svih pe ša ka. Osim to ga, tr bu si su pla šlji vi: sklo ne se ako ih ne što upla ši pa po sle pri đu go mi li ot po za di ta ko da se ona stvar no ne sma nju je. Ne kad ta ko po stu pa ju i šte ko vi – ume ša ju se me đu pe ša ke da se ma lo sa nji ma dru že. Ovi ma je to mi lo i ose ća ju se po ča stvo va nim.

Svi ni ži čla no vi su go vor lji vi.Ana sta si ja je ot kri ve na jed nog če tvr tog ja nu a ra, ka da je shva će no

da ona sto ji na pu tu svim ostva re nji ma Ana sta si o no vim. Vred na, sa­ve sna, po sve će na po ro di ci i oda na. Ne u da ta, na rav no. Kao da je i ro­đe na na taj dan, na dva da na pred Bo žić, ka da se či sti, spre ma, pra ve se ko la či – ali ne za nju, i uop šte, sve je po sve će no pri pre ma ma. Ne ma se vre me na za fan ta zi ju. Na ža lost, Ana sta si o nu je upra vo fan ta zi ja bi la po treb na. Po sle su tek u Klu bu na šli da sve ta Ana sta si ja šti ti od zlih či ni. Is pr va im je taj aspekt iz ma kao. Bi li su za o ku plje ni stvar nom že­nom.

Ana sta si ja je ži ve la u ku ći zvuč nih zi do va (ka ko je vo le la da ka že kad bi pred broj nom fa mi li jom opi si va la šta je sve u toj ku ći sna la zi): na sve stra ne se ču la lu pa, u raz li či ta do ba da na, kao u fil mo vi ma o pol ter gaj stu. Ču la se i vo da: pu šta nje vo de, pu nje nje vo do ko tli ća, vo da ko ja te če iz sla vi ne, šum vo de u ce vi ma... Kad god se uđe u ku pa ti lo poč nu ti zvu ci. De ca su je za vi tla va la, ve ro va lo se u fa mi li ji da je to pro sto jed na od onih buč nih no vo be o grad skih vi še sprat ni ca. Ku pa­ti lo je bi lo na kra ju sta na i sa če ti ri stra ne u va zdu hu – stra na pre ma

180

Bojana Nikoletić

sa mom sta nu, ona na ko joj su vra ta, za tvo re na je, da kle, isto kao i pod. Is pod je dru gi stan. Ni je dan od pre o sta la tri zi da ni je po kri ven, me­đu tim, kao ni pla fon – iz nad je te ra sa, ne ka da šnja za jed nič ka te ra sa, sa da deo ne či jeg sta na.

Ana sta si ja je po mi šlja la da su zvu ci pa ko sna ša la, re zul tat ne či je zlob ne i bo le sne am bi ci je ili po hle pe, pro sto. Mi sli la je da ho će da je upla še i na ve du da se od se li, da pro da stan za ma le pa re – ne kom šte­ku, na rav no. Sa da ih je već bi lo svu da. I iz raz je svi ma bio po znat, kao da je sam od se be iza šao iz ŠTO­klu ba. I u nji ho voj zgra di je sta no vao je dan štek, u iz najm lje nom sta nu na pr vom spra tu. Ni je ko ri stio lif. Na vra ti ma ni je bi lo plo či ce sa ime nom ta ko da ni je zna la ka ko da ga zo ve. Iz gle da da to ni je bio sa mo njen pro blem, o nje mu se uvek go vo ri lo kao o kom ši ji sa pr vog spra ta. Oni dru gi na pr vom su ima li ime na. Ona ga je zva la Štek. Štek je bio ta jan stven i ne u hva tljiv, ne ko­li ko pu ta je, ka ko je ču la, na ja vlji vao ise lje nje – još uvek je bio tu. Hteo je da pu tu je u Ju žno a frič ku Re pu bli ku ali se ne što iz ja lo vi lo. O nje mu se u zgra di do sta pri ča lo. Pri vu kao je pa žnju iz gle dom, bio je ne go­van i le že ran, ali je isto to li ko bi lo neo bič no što ži vi u ta ko mrač nom i za pu šte nom sta nu. Ni su se če sto sre ta li, još ma nje raz go va ra li, dok se nje mu ni je iz ja lo vi la ta stvar sa Ju žno a frič kom Re pu bli kom. On da je po čeo da joj se ja vlja, čak su se če šće i sre ta li. Po ne kad bi po pri ča li u ho lu, dok ot klju ča va ju ka pi ju ili pro ve ra va ju po štu. On ni kad ni je go vo rio o svo jim pla no vi ma, ona je iona ko sve o nje mu sa zna va la sa dru gih stra na, kao i osta lo o de ša va nji ma u zgra di.

Po drum je, me đu tim, bio dru ga pri ča. Ot ka ko ga je jed nom po­me nuo, ni je pro pu štao da o to me ne što ka že: hteo je njen po drum, po što­po to.

***

„I sve pro đe, i bu de ne što dru go“, mi sli la je Ana sta si ja se de ći u mra ku, u po lu mra ku stvar no, pi ju ći po la ko ka fu i gle da ju ći u sve tli pra vo u ga o nik ku hinj skog pro zo ra kroz ko ji se ni je vi de lo ni šta. Sta ri

181

Anastasion

pro zor, još iz pr vih no vo be o grad skih da na, bio je za me njen de be lom plo čom od or na ment sta kla či ji se ma li gor nji deo mo gao otvo ri ti „na ven tus“. To je da va lo ne stva ran ose ćaj, kao na fil mu. Sve tli pa no iza kog je pra zni na. Ta ko se i se ti la da upa li sve tlo. Bo le sno: iz gu bi la je sa svim onaj ose ćaj za stvar nost od ra ni je, od pre Šte ka i nje go ve upor­ne že lje da ot ku pi njen po drum. Ot ka ko mu je pro pa lo to sa Ju žnom Afri kom, po drum je po stao op se si ja.

„I ne znam za što je to on da uop šte va žno – mi sli la je da lje. – Iona­ko će pri ča ti o to me šta je bi lo, ali to vi še ne će bi ti.“

***

– Sva ko ide kroz ži vot za svo jim no sem, kao kroz ko ri dor oivi čen vi so kim zi do vi ma pre ko ko jih se vi de sa mo gla ve, li ca i ni šta dru go, – Štek je go vo rio ozbilj no, ula žu ći ipak trud u to da ne od bi je i ne upla ši že nu su vi še ja kim gla som, tog le de nog če tvr tog ja nu a ra ko ji joj je do­neo ime, u ho lu pred po štan skim san du či ći ma. Čuo se zvuk lif a ko ji se pe nje. On pri ti snu ma hi nal no dug me za po ziv.

Ana sta si ja ga je slu ša la lju ba zno, ne shva ta ju ći sa svim ot kud ta iz­ne nad na po tre ba za raz go vo rom. Že le la je da pro ve ri po štu.

– Sva ko ima ose ćaj da se ne do ga đa ni šta osim ono ga što on u pot pu no sti vi di, – na sta vi Štek. – Kad ču je da ima i dru gih do ga đa ja, ta mo, u tim dru gim ži vot nim ko ri do ri ma, a da ih on ni je ni na slu tio, iz ne na di se!

– Šta ho će te da ka že te? – upi ta ona ne shva ta ju ći po ru ku tog ta jan­stve nog sa op šte nja. Mo ra bi ti da je hteo da joj ka že ne što, ipak.

– Vaš po drum! Vi ima te po drum, zar ne, go spo đo? Ili go spo đi ce.– Po drum? Ka ko da ne. Šta ho će te da ka že te? Ni je valj da pu kla ona

cev, ipak?! – uz vik nu Ana sta si ja kao da obo je zna ju ka ko sto ji stvar sa po dru mom. Pre ko go spo đi ce je pre šla.

– Ne, go spo đo, ni je pu kla cev. Ni sam to mi slio... Hteo sam da vas pi tam... Da li bi ste mi pro da li po drum? Da li ima te kod se be ključ?

182

Bojana Nikoletić

– Po drum? Moj po drum? Pa ja ne znam... – Ana sta si ja je bi la sa­svim zbu nje na. – Ni sam ni raz mi šlja la o to me. Uosta lom, ni sam si­gur na da se po drum mo že pro da ti. To je deo sta na, zna te. Je di no ako bi svi sta na ri...

– Ne, ne, ne! – uz vik nu Ana sta sion žur no. – Ne svi sta na ri. Ne, ne, ni ka ko. Ni sam hteo da uvla čim u to sve sta na re. Ta man po sla! Hteo sam da sa mo vi i ja po slu je mo. Da vi pro da te svoj po drum – me ni. Eto!

– Mi slim da to ni je mo gu će. Mi slim da bi tre ba lo da se ras pi ta te na Zbo ru sta na ra da li iko uop šte ho će da pro da je po drum pa tek on da...

– Mo lim vas, ne moj te bi ti ta ko sta ro mod ni. Raz mi sli te. Ja vam nu dim no vac. Raz mi sli te, – re če još jed nom, zna čaj no. – Pri jat no, – umet nu za tim otva ra ju ći ka pi ju. Iza šao je br zo i pre ne go što je že na sti gla da se po vra ti od iz ne na đe nja do volj no da ne što od go vo ri.

Za tim je sti gao lif, pra zan.

***

– Ko sam ja? – pi ta nje je ko je, po se bi, one mo gu ću je sva ku spo zna­ju jer, dok god uvi đa te da in ver zi jom do bi ja te ja sam ko, ne mo že te sti­ći do od go vo ra na pi ta nje Ko sam ja?. To je is tra ži va nje ko je tra je či tav ži vot. Ža lo sno je što se to pi ta nje do bi ja kao man tra, ra no, i slo bod no, de li se čak, ta ko da i naj o bič ni ji lju di, i naj glu plji, mo gu do bi ti pri li ku da sav ži vot po sve te tra ga nju za so bom. To mo že ima ti ra zo ran efe kat na sve nji ho ve od no se a mo žda i na či ta vo dru štvo.

Ana sta sion je bio za do vo ljan po en tom ko ju je na pra vio u okvi ru po ča snog ne delj nog iz la ga nja i se deo je u ve li koj fo te lji po red pro­zo ra, u Klu bu, oče ku ju ći da mu mo žda ne ko pri đe da ne što do dat no raz ja sni. Mo žda o pi ta nju sna la že nja pe ša ka sa fi lo zof skim i ži vot nim ne do u mi ca ma jer, ka da bi sva ki pe šak se bi do zvo lio da se u fi lo zof ska raz ma tra nja upu šta, mo gla bi na stu pi ti i apo ka lip sa! „Smak sve ta“, is­pra vi se u mi sli ma. Tr bu si su ose tlji vi, ali i pe ša ci kad su ova kve stva ri u pi ta nju...

183

Anastasion

– Oni blu de po ma gli, zna te, – re kao mu je jed nom pri li kom Pred­sed nik Klu ba. Se de li su na istom tom me stu, u fo te lja ma po red pro­zo ra, da po sma tra ju ka ko svet pro la zi. Bi lo je to po sle jed nog slič nog po ča snog iz la ga nja, dru gog šte ka, opet na te mu prak tič nih aspe ka ta pri me ne fi lo zo fi je Klu ba.

– Pa, da, – re kao je Ana sta sion, ta da još bez tog ime na, – to je za to što im je da ta ma gla. To bi me ni tre ba lo da ti... Pa, to i je ste mo ja ma­gla... Oni blu de po mo joj ma gli. Nji ma ma gla stvar no ne tre ba...

– Šta pri ča te, – uklju či se glav ni štek smrk nu to. – Šta to pri ča te?! Ka ko nji ma ma gla ne tre ba, pa to je ono što ih odr ža va u do brom ras­po lo že nju. Vi zna te ka kvi su pe ša ci...

– Znam, ali – oni blu de kroz tu ma glu za to što ne zna ju ko su! Ma gla je po treb na lju di ma ko ji zna ju ko su! Oni to pri ma ju kao sve osta lo, ti su lju di iona ko ne ko ko eg zi bi ci jom do la zi do in for ma ci ja o se bi – do to ga ko je, na osno vu tu đih re ak ci ja! Nji ma ma gla ne tre ba!

Ana sta sion je bio oča jan. Mo rao je da tra ći svo je dra go ce no vre me na pe ša ke, na nji ho vo do bro ras po lo že nje, na dru že nje, na sit ne lju­ba zno sti. Mo rao je da pro iz vo di ma glu za njih, da iz mi šlja pri če, da ukra ša va re al nost, da pro iz vo di za mi šlje ne ne pri ja te lje. Pe ša ci ma se mo rao ba vi ti, čak i tr bu si ma, ume sto da vre me po sve ti svo joj je di noj lju ba vi – mu zi ci!

***

Pra va vred nost su ko ba je u du gu ko ji on pro iz ve de – kon tro li ši te dug i kon tro li še te sve. To je su šti na ban kar skog po slo va nja.

– Hm, – po mi sli Ana sta sion za mi šlje no od la žu ći pa pir. Za pi sao je te re či na ne ka kvom se mi na ru ne ko li ko go di na ra ni je, sad ih je pro na­šao. Čuo je ne što sko ro sa svim isto u jed nom fil mu, ta ko se i se tio da je i pr vi put du go ostao pod uti skom te mi sli. – Hm, – po mi sli opet. – Što, di vljač ki pri mi ti vi zam, to je ono zbog če ga čo ve ka pre zi ru. Ni šta, me đu tim, ni je efi ka sni je! Mo ra ću da raz mi slim ma lo... I ključ, ključ

184

Bojana Nikoletić

ne mam. To li ko je tru da po treb no ulo ži ti... Stra šno. I ka ko se zo ve, go­spo đa Ana sta si ja – ne zo ve se ta ko.

On za tim re ši da ode u klub, da se od mo ri od su mor nih mi sli. Ta­mo će se sti u pro zor i... Ni je mo gao da lje da smi sli šta će ra di ti, osim što će gle da ti svet ka ko pro la zi. Ipak, uvek se de si ne što neo če ki va no – na i đe u klu bu na ne ko ga ili se ne što već zbi va.

***

Zgod na de voj ka sa le pom ve li kom sme đom ka pom ras tre si tog vu­ne nog tka nja ho da la je u svo jim sme đim po lu du bo kim či zma ma kao ne ka po li cij ska že na od svo jih tri de se tak go di na. „Ne ve ro vat na sli ka!“ – po mi sli Ana sta sion sa za do volj stvom.

Usko ro je vi deo već se be, u vi so kim da lji na ma ži vo ta, okru že nog de či com i uz le pu mla du že nu, baš ovu, ka ko plo vi kroz vre me po sma­tra ju ći sa bal ko na slav nu re ku Du nav, iz sta na one ne ka da šnje Ana sta­si je. Za tim ipak usta je i od la zi u po drum da na đe mir i spo koj stvo u svom kut ku za mu zi ku. „I ne sa mo za mu zi ku, – po mi sli tre zni je, – ali ni je va žno, ne će mo sad o to me, sad blu di mo kroz ma glu... kroz ma glu slat kih do ži vlja ja.“

De voj ka je ne sta la – ušla u knji ža ru na ćo šku, nje go va ka fa se ohla­di la, ali je štek re šio da osta ne gde je, u iz najm lje nom sta nu kod ho te la Ju go sla vi ja, da za bo ra vi na Ju žnu Afri ku, da poč ne da obi la zi knji ža re, da opre mi po drum... Da ot ku pi po drum, a za tim i stan, od te, od te – Ana sta si je, po mi sli kru to i sko ro uvre đe no.

***

Sa bal ko na na sed mom spra tu pru ža se po gled na Du nav oko van le dom. Sneg ve je i ve tar ga no si s po vr ši ne, po di že ga, la ko, i ra si pa.

185

Ka ta ri na Ku ku ru zo vić

KLE­KA

Pla vi ča sti ku pov ni lo sion za po sle bri ja nja me je đa vol ski pr žio tog ju tra, pa sam po žu rio u dnev nu so bu da u sve sku do dam još jed nu stav ku na spi sak ga len skih pre pa ra ta ko je tre ba da pra vi mo u apo te ci.

Ne du go za tim, ko ra ča ju ći str mom uli com niz br do, pi tao se ka ko iz gle da že na ko joj su da li ime Bor ja na. Oda brao sam njen cur ri cu lum vi tae jer je je di na u ovoj tu ri pri ja vlje nih bi la ne u da ta. Do du še, je di na ni je sta vi la i fo to gra fi ju u pri ja vi, što bi mo žda mo glo da ob ja sni za što ni je uda ta.

Zvu ča la je po pri lič no užur ba no to kom te le fon skog raz go vo ra i do­go vo ra za tač no vre me nje nog do la ska na raz go vor za po sao. Na pri­ja vi je na ve la da je tre nut no ne za po sle na, da kle, ni je to bi lo zbog to ga što je ne ko slu ša. Pri bli ža va ju ći se apo te ci, po čeo sam da se za ba vljam te o ri ja ma za što bi ne ko ta ko mo gao da zvu či ka da ga po ten ci jal ni po­slo da vac zo ve. Mo žda je baš u tom mo men tu u ne koj pro dav ni ci pla­ća la ra čun. Šta li je ku pi la? Hleb, mle ko i ulo ške, ili, još bo lje – tam­po ne. Mo žda se baš ta da svla či la pred lju bav ni kom. Ne, mo žda sam je ipak tim te le fon skim po zi vom pre ki nuo u ma stur ba ci ji. To bi bi lo baš za ni mlji vo.

Ot klju ča vao sam be la re šet ka sta vra ta apo te ke, ko ja sam otvo rio uz krat ko traj nu škri pu šar ki. Mo ra ću to da pod ma žem, po či nja lo je da me ner vi ra da mi to pa ra uši sva ko ju tro. Da ka žem njoj, ako je

186

Katarina Kukuruzović

pri mim, da to pod ma že? Ta man da vi dim ka ko iz gle da ka da se sa gne. Osmeh nuo sam se, obla če ći be li man til.

Tri sa ta, jed an espre so, je dan kro a san, mno go mu šte ri ja, i mno go ku ti ja pro da tih an ti pi re ti ka, anal ge ti ka, an ti hi per ten zi va i ben zo di a­ze pi na ka sni je, kroz vra ta je ušla zde pa sta, oni ža že na u svo jim ra nim tri de se tim go di na ma. Bi lo je ne ko li ko mi nu ta pred do go vo re no vre­me za Bor ja nin raz go vor za po sao.

„Iz vo li te“, re kao sam, po ma lo zgro žen že ni nom ma snji ka vom ko­som. Ima la je skalp ko ji se br zo ma sti i tre ba lo bi da pe re ko su sva kog da na. Pla ni rao sam da joj pred lo žim šam pon za ma sno te me i su ve kra je ve čim sa po li ca sta vim po red ka se ono što će mi tra ži ti.

„Ja sam do šla na raz go vor za po sao“, re kla je ona ume sto pru ža nja re cep ta.

„Ah, da, da“, re kao sam, otva ra ju ći joj pult da pro đe.No si la je ha lji nu od ša re ne vi sko ze; za što pu ni je že ne vo le da no se

ta kve de ze ne?„Ja sam Bor ja na“, re kla je kad je do šla sa dru ge stra ne sta kla.Pred sta vlja ju ći se uz ru ko va nje, po nu dio sam joj da sed ne sa dru ge

stra ne sto la u pro sto ri ji ko ja je bi la iza pro daj nog de la. Ima la je čvrst sti sak. To me je iz ne na di lo. Ka da je pro šla po red me ne, ose tio sam mi­ris di nje iz nje nog par fe ma. Ni sam bio si gu ran da li mi je voć ni mi ris na že ni sim pa ti čan ili od bo jan.

Osta vio sam ši rom otvo re na vra ta, da vi dim kad ne ko uđe u apo te­ku. Na rav no, sva ki čas je ne ka mu šte ri ja ula zi la, pre ki da ju ći raz go vor, ali me ni to ni je sme ta lo. Što vi še pro da je, to me ni ve ća za ra da. Pre tva­rao sam se da ne vi dim iz ra ze li ca ko je je ona pra vi la kad bih usta jao od sto la za ko jim smo raz go va ra li. Za sva ku gre šku ko ju je na pra vi la sam sma nji vao pla tu ko ju sam pla ni rao da joj po nu dim. Ima mno go ne za po sle nih far ma ce u ta, znao sam ve o ma do bro. Ra ni je je ra di la sa­mo na jed nom me stu, u apo te ci ko ja je za tvo re na, da bi u tom lo ka lu bi la otvo re na pe ka ra. To mi ni je bi lo iz ne na đu ju će. U kri znim go di na­ma kao što su ove, pro fi ta bil ne su samo pe ka re, fri ze ra ji i koc kar ni ce, tu i ta mo po ne ka apo te ka.

187

Kleka

Ka da je tu ce mu šte ri ja pro šlo kroz apo te ku, i ka da smo po no vo osta li sa mi, pi ta la me je da li bi mi mo žda vi še od go va ra lo da do đe u vre me ka da mo že mo da raz go va ra mo bez pre ki da. To nje no pi ta nje ju je, a da ni je ni zna la, ko šta lo po pri lič nu su mu nje ne bu du će pla te.

„Ne ma po tre be“, re kao sam, „Već sam od lu čio da ste do bi li po sao“.Osmeh nu la se na to, osme hom ko ji ši ro ko raz vla či usne, ne ot­

kri va ju ći zu be, a nos ne ka ko uči ni ši lja ti jim i du žim ne go što ina če je ste. Na moj po men ci fre za pla tu se taj osmeh za le dio. Is ko ri stio sam nje nu za ne me lost da po no vim da nje no rad no vre me od osam sa ti sva kog da na sem ne de lje uklju ču je če ti ri sa ta pre kla pa nja nje ne sme­ne sa mo jom, to kom ko jih se ja ba vim pro da jom, a ona spra vlja njem ga len skih pre pa ra ta i ma gi stral nih le ko va, a za tim če ti ri sa ta ona sa ma ra di pro da ju. Po ku ša la je da pre go va ra o ve ćoj pla ti, ali sam ja to ka­te go rič ki od bio.

„Zna te, ve li ka je po nu da di plo mi ra nih far ma ce u ta ko ji tra že po­sao“, re kao sam. „A ima i ma gi sta ra“.

Po tvrd no je klim nu la gla vom, za tvo riv ši pri tom oči. Pre gi bi ka pa­ka su joj se si ja li od ma sno će. Po mi slio sam da bi tre ba lo da do dam i pod lo gu za šmin ku za ma snu ko žu li ca na onaj spi sak ko ji sam pra vio u po sled nje vre me.

Pi ta la me je da li bar mo že mo da se do go vo ri mo da ne ra di uvek po pod ne, ne go da me nja mo sme ne. Re kao sam da mo gu to da pri­hva tim. Na rav no, pri sta la je. Re kao sam joj da mo že da poč ne od mah, ako že li, da bi do bi la što vi še pa ra ovog me se ca, jer pla tu uvek is pla ću­jem pr vog u me se cu. Za hva li la se, re kav ši da do kra ja da na ima ne ke oba ve ze ko je je ra ni je do go vo ri la. Ka kve li su to oba ve ze, raz mi šljao sam po zdra vlja ju ći se sa njom na iz la zu iz apo te ke. Po sma trao sam nje ne me sna te gu zo ve ka ko žva ću ga će ko je su se na zi ra le is pod la­ga ne ha lji ne dok je išla uz br do. Mo žda ide kod lju bav ni ka. Mo žda je do bi la men stru a ci ju, pa žu ri ku ći, dok joj se fle ke kr vi ne po ja ve na ha lji ni. Mo žda sam joj se do pao, pa ide da ma stur bi ra, za mi šlja ju ći me. Na tu ide ju ja ka erek ci ja je po če la da mi sku ča va pro stor u pan ta­lo na ma, pa sam br zo ušao u apo te ku.

188

Katarina Kukuruzović

Rad ni dan mi je pro te kao u za mi šlja nju ka kva će Bor ja na bi ti u od no su na pret hod ne rad ni ce. Is ku stvo me je na u či lo da vi še ne za po­šlja vam uda te že ne, jer lo še re a gu ju na mo je ide je i po ku ša je za po či­nja nja sek su al ne ve ze. Jed na je čak pre ti la i da će da me tu ži, ali sam je od go vo rio od to ga, pre do čiv ši joj da se ni šta do ka zi vo ni je de si lo, da je sve sa mo re kla­ka za la; to je sa mo nje na tvrd nja da sam joj re kao da mi do da por ce lan ski avan sa tuč kom sa ni ske po li ce, i da sam je on da s le­đa zgra bio za gru di, pri ti ska ju ći svo je ge ni ta li je na nje nu zad nji cu. Re­kao sam joj da ću na su du, ako do to ga do đe, re ći da po u zda no znam da je u ka si uvek bio ma njak pa ra od pa za ra i da je ne sta lo ne ko li ko ku ti ja psi ho far ma ka to kom nje nog ra da u mo joj apo te ci.

Na rav no da ni ka da ni je sti gao ni ka kav po ziv od su da, ni ti oba­ve šte nje o pri ja vi pro tiv me ne. Pre do stro žno sti ra di, pro me nio sam na ziv fir me na kon tog do ga đa ja, za slu čaj da gra dom kre nu lo še pri če o apo te ci „Kle ka“.

U onu sve sku sam na li stu pla ni ra nih pre pa ra ta ko je će Bor ja na od su tra pra vi ti sta vio pod lo gu za šmin ku i mast pro tiv oje da kod od­ra slih. Za stao sam na mo me nat, a on da do pi sao na li stu nje nih za­da ta ka za su tra: Pod ma za ti šar ke na vra ti ma. Pa lo mi je na pa met da joj ka žem da to ura di na sa mom kra ju rad nog da na. Ja ću do ći da joj po mog nem, bi će to vr lo uvi đav no od me ne. Ta da će se već po la ko hva ta ti mrak.

Za gla dih ko su pr sti ma, sme ška ju ći se sop stve nom ge ni jal nom pla nu.

189

Ar ne la Fa zlić

O­NA­UČ­NOM­OP­TI­MI­ZMU­I­TRUD­NOJ­SMR­TI­

(ili: Kul tu ral no sje me za oplod nju smr ti kod Büchne ra, Ben na i Mu si la)

Do sa mih zvi je zda do pr li smo, da!Al’ za nas ti je dru že, pro šlost svaDu bo ka taj na što se ot krit ne da.Što du hom ne kog do ba na zi va te, tou bi ti vaš je duh tek, go spo do, u kom se ne ko do ba sa mo ogle da. (Ge te, Fa ust)

U su ko bu ge ne ra ci ja, de ca i star ci če sto se udru­žu ju: jed ni iz ri ču pro ro čan stva, a dru gi ih od go­ne ta ju. (Sar tre, Re či)

Za i sta, za i sta vam ka žem: ako pše nič no zr no pad­ne na ze mlju i ne umre, osta je sa mo; a ako pak umre, ro di ve li ki rod. (Je van đe lje po Jo va nu)

Naj pri je na mje ra vam iz ni je ti sklop ide ja ko je su me mu ča lji vo na­gna le da pro mi šljam o tre nu tač noj dis to pij skoj bu duć no sti ko ja nam

190

Arnela Fazlić

se po o dav no i po si gur no na me će u stvar no sti, kao i u okvi ru ono ga što, iz li šno, na zi va mo na uč nim mi šlje njem. Te me XXI sto lje ća su ljud­sko ne za do volj stvo i put čo vje čan stva. Te žnja za iz grad nju zdra vi jeg dru štva, iz fi lo zof ske ili psi ho lo ške per spek ti ve, a če sto uklju ču je i uto­pij ske pred sta ve iz po pu lar ne kul tu re. Ot ka ko is pa lo je pro svje ti telj­sko zr no iz jed ne kri ze du ha, po ti ho je do ni je lo ar he tip sko­uto pij sku, (sa sa bla snim ob ri si ma), vje ru u sre tan i ra ci o na lan ži vot pot po mog­nut no vim ot kri ći ma ko ja ne sa mo da na sto je ob ja sni ti svi jet, već ga že le ap so lut no sta vi ti pod svo ju kon tro lu. To me je do pri ni je la ona pa­ro dič na i ne u ni šti va svi jest ko ja na la že osje ćaj po seb no sti. Ta ko i mi, ko ji tre nut no ži vi mo u ovom do bu i pi še mo, iz me đu osta log, tek sto ve u okvi ru pro jek ta „Pre i spi ti va nje“, osje ća mo da je baš ovaj „tre nu tak“ u ko jem ži vi mo po se ban u cje lo kup noj ljud skoj hi sto ri ji. S tim da svu raz li ku či ni op ti mi zam do kra ja IX i po čet ka XX sto lje ća, dok na dru­gom kra ju sto ji apo ka lip tič ni pe si mi zam „de mo krat ske glo ba li za ci je“, već odav no obi lje žen sve pri sut nom skep som. Uko li ko raz mi šljam o uto pi ji nu žno mi se na me ću Pla ton i Ari sto tel, ali ih osta vljam po stra­ni usu đu ju ći se re ći da sam ih se za si ti la. Ko li ko smi sla ima uop će mi sli ti u klju ču uto pij skog dru štva na kon tru le ži Pr vog svjet skog ra ta, pre ko na pa met na u če nog „sve tog na si lja“ nad svi me što je ne čo vjek, da bi smo sti gli on kraj le gal nih, za kon ski ovjen ča nih kon cen tra ci o nih lo go ra (či taj: fa bri ka)?!

Pro svje ti telj stvo, či ni mi se za u vi jek, sa kra li zi ra lo je zna nost. De­hu ma ni zi ra lo je čo vje ka.

U so ci o lo škom po gle du hi sto rij ske i dru štve ne sil ni ce dru ge po lo­vi ne XVI II sto lje ća ko je su po la ga le vje ru u na u ku kao je di nu mo gu ću spo zna ju svi je ta bi le su pot po mog nu te sa dvi je re vo lu ci je ko je su iz mi­je ni le ži vot. Fran cu ska re vo lu ci ja od ni je la je tri jumf nad svje tov nim ide ja ma slo bo de i jed na ko sti, a in du strij ska re vo lu ci ja tri jum fi ra la je nad ino va ci ja ma teh no lo gi je.

191

O naučnom optimizmu i trudnoj smrti

„Ubi stvo ka kvo odav no ni smo ima li!“

Ge org Buc hner pi še svo ju dra mu Voj cek iz me đu 1835. i 1837. go­di ne. Glav ni lik, voj nik Voj cek pri ka zan je, s jed ne stra ne, u ogo lje noj sva ko dnev ni ci: ži vi si ro ma šno sa ne vjen ča nom že nom Ma ri jom sa ko jom ima di je te; za ra đu je po ma lo ta ko što bri je Ka pe ta na; i do bro­volj no slu ži ne kom Dok to ru kao eks pe ri ment: če ti ri go di ne je de sa mo gra šak i mo ra što du že za dr ža va ti mo kra ću. Voj cek je frag men ta ran čo vjek: član po tro šač kog dru štva, dio na uč nog op ti mi zma, kao i dio dru štve ne vr li ne, on je anor gan sko, on je muž i otac, on je voj nik i fri­zer. Isto vre me no po sta je ja sno da su ti frag men ti pro ti vri ječ ni i da se čo vjek ne sa sto ji od utvr đe nog si ste ma, čak će u po je di nim sce na ma voj nik Voj cek po e tič no go vo ri ti o ne bu, fi lo zo fi ra ti, ci ti ra ti pje sni ke i Bi bli ju. Na kra ju, Buc hner uspje šno tran spo ni ra svo ju pro ro čan sku vi zi ju o ras pa du Čo vje ka ka da nje gov lik ubi ja svo ju že nu Ma ri ju i osta vlja si na u kri lu idi o ta. Sim bo lič no ras ta ka nje čo vje ka je do ve de­no, opet, do vr hun ca ka da na kra ju dra me sud ski po slu ži telj do ne se kon sta ta ci ju o „div nom, li je pom, pra vom ubi stvu, ka kvo odav no ni­smo ima li.“ Ova kvo de hu ma ni zi ra no po i ma nje smr ti kod Buc hne ra na ja vlju je mr tvač ni cu Gottfri e da Ben na.

Frag men ti,dušíni is pljuv ci,ugru šci kr vi dva de se tog ve ka – (Benn, Frag men ti)

Sve tri Buc hne ro ve dra me, ko je je na pi sao to kom krat kog ži vot nog vi je ka, re pre zen ta tiv ne su u smi slu pro mje na i no vih raz mje ra čo vje­ko vog ka ko bi o lo škog, ta ko i so ci jal nog bi ća na kon ru še nja tra di ci­o nal nih obra za ca. Iako je na pu stio ra no ovaj svi jet, pro roč ki po gled 24–go di šnjeg Buc hne ra pro te že se do na šeg vre me na. U po je di nim di je lo vim svo jih dra ma osta vlja i svi je tle ni jan se čo vje ko va bi ća ko­je na ne ki na čin obe ća va ju i tje še. Isto vre me no zvuč ne bo je si tu a ci­je u Voj ce ku u ko joj se, ni ko dru gi do sud ski po slu ži telj di vi ubi stvu

192

Arnela Fazlić

za sje nju ju one ni jan se ko je svje tlu ca ju u pu ko ti na ma. Sli je di pot pu no za ne ma ri va nje stvar no sti i, ta ko đer, po ja vlju je se je dan ob lik gu blje nja vje re u mo ral ni pro gres. Iz če ga pri mje ću jem ka ko se sva fi lan tro pi ja, em pa ti ja i hu ma ni zam mo di fi ci ra ju i mi je nja ju svoj fo kus – pre la ze na sve ono što iz van je čo vje ka. Mo žda za to što se dje lić „vanj skog“ svi­je ta na la zi i u čo vje ku. Ta kvo što vi dje će mo u Be no voj po e zi ji. Nje gov po lo žaj uto li ko je spe ci fi čan što to kom Pr vog svjet skog ra ta ra di kao me di ci nar na mje stu gdje okru žen je mr tvim ti je li ma. Uko li ko se sa da po ku ša mo sta vi ti u ta kvu si tu a ci ju iz ko je se ne ma gdje po bje ći, ja sno nam je da Benn mo ra ogo li ti ta so ci jal na bi ća, i po sma tra ti ih is klju­či vo kao bi o lo ška, jer dru ga či je je ne mo gu će pod ni je ti te ži nu rat nog sta nja. Još jed nu stvar Benn ra di: ne pri zna je tu stvar nost. U ese ju „Ži­vot ni put jed nog in te lek tu al ca“ on će re ći: „U ra tu i mi ru, na fron tu i u po za di ni, kao ofi cir i kao le kar, me đu cr no ber zi jan ci ma i ek se len ci ja ma (...) ni kad me ni je na pu štao trans da te stvar no sti ne ma...“ Re če ni ca me na vo di na od bra nu ovog pje sni ka ko ji je shva tio da su od „vje ro vat­ne stvar no sti“ osta li sa mo dronj ci, a od „vje ro vat nog čo vje ka“ sa mo me so osu đe no na tru lje nje. Mo žda ga je ta kvo po i ma nje i ne do sta tak že lje za iz na la že njem smi sla, od ve lo ka na ci stič kom po kre tu, ili, pri je da ga je od ve la ljud ska sla bost nad ko jom se to li ko ga dio. No, to ni je te ma. U li te ra tu ri će mo na ći nje go ve mi sli ko je ka žu da pje sma ni je ni ko me upu će na, ni ti da pje sma te ži pro mi je ni svi je ta. Iako ni je vje ro­vao u uti caj i moć umjet no sti, osta vio je pje sme u ko ji ma, ka že je dan kri ti čar: „slo va po sta vlje na jed na kraj dru gih, aku stič ki i emo ci o nal no uda ra ju u na šu svi jest.“

1912.– 1921.MA LA HRI ZAN TE MAUto plje nog raz no sa ča pi va po lo ži li su na sto.Ne ko mu je me đu zu be za ta kaosve tlo­tam nu lju bi ča stu hri zan te mu.Kad sam, za po čev ši od gru di,is pod ko že,

193

O naučnom optimizmu i trudnoj smrti

du gač kim no žemise kao je zik i nep ce,bi će da sam je gur nuo, jer ona skli znuu mo zak ko ji je bio u bli zi ni.Dok su ga za ši va li,sta vih mu je u grud nu du pljume đu šu ške.Na pij se do mi le vo lje u svo joj va zi!Po či vaj u mi ru,ma la hri zan te mo!

Ovo je jed na od nje go vih naj nje žni jih pje sa ma, sti ho vi pri zi va ju sli ke ko je su bi jed ne i iz o pa če ne. Vo lim o ovoj pje smi mi sli ti kao o sli­ci ko ja u do njem di je lu ru stič nim li ni ja ma iz ra ža va na pe tost i di na mi­ku, a u svo jim bo ja ma no si bol, ga đe nje, lu dost i ne po vrat nost. Dok se po vrh for ma ta sli ke nad vi ja ma gli ča sto­pla vi čan na nos ko lo ri stič kih sa zvuč ja u da lji ni mo za ič ki an sambl sa na gla še nom de for mi sa nom li ni jom na ja vlju je Tje le snu Hri zan te mu, ko ja čud nim na ma zi ma tro­di men zi o nal no sti po sta je cen tar lir ske na ra ci je. Pr vi stih već iz ra ža va jed nu lir sku bez boj nost, i na pr vi po gled me ha nič nost spu šta nja ljud­skog ti je la na sto gdje tre ba da se iz vr ši se ci ra nje. To ljud sko ti je lo do­la zi sa jed nim ele men tom so ci jal nog: raz no sač pi va. Ne zna mo ka ko je umro, ko je bio s njim, da li se pa tio ili je umi rao sa bla že nim smi je­škom, ni je nam da to ni da zna mo da li ga je ne ko ne gdje če kao. Da ovo ni je po e zi ja, pr vi stih za bra zdio bi u bez lič nom, me dij skom iz vje šta­va nju: po gi nu lo oko 1000 ci vi la. Da kle, pje snik pot pu no de hu ma ni zi­ra čo vje ka – po sli jed nja na sla ga dru štve nog iden ti te ta ne sta la je sa po­la ga njem tru pla na sto za se ci ra nje. Na sta vak pje sme ka že: „ne ko mu je me đu zu be za ta kao/ sve tlo–tam nu lju bi ča stu hri zan te mu.“ Pje snik upor no ne že li pi sa ti o čo vje ku, ma da ova neo d re đe na za mje ni ca sa so bom no si obri se te oso be. Baš kao da se dva svi je ta is pre pli ću – ovaj ko ji je bio stva ran po sta je sje na i trans. Čak i od red ni ca: sve tlo­tam no lju bi ča sta hri zan te ma na jed nom ni vou mo že do zva ti po lu o tvo re na

194

Arnela Fazlić

usta iz ko jih iz bi ja bje li na zu ba. Sup til nost ko jom je ocr ta na pje snič ka sli ka u ko joj osje ća mo da „ne što ni je u re du“ za si gur no je nož, ko ji ni je nož za se ci ra nje već „du gač ki nož“ ka kav se če sto mo že vi dje ti u kla o ni ca ma i me sa ra ma. Uosta lom, zna ju ći pro ces se ci ra nja pri li kom ob duk ci ja, zna mo i da se ovaj nož kre će u po gre šnom prav cu: „Kad sam, za po čev ši od gru di,/ is pod ko že,/ du gač kim no žem/ ise kao je zik i nep ce.“ Pje snik za po či nje od mje sta na ti je lu gdje se čo vjek ru kom dr ži kad oda je vjer nost, kad se ku ne, kad ga bo li i kad naj ple me ni ti je osje­ća, da bi li ni jom uni kat ne ko že do šao do je zi ka i nep ca. Opet do la zi do mje sta pre ko ko jih ljud sko bi će osje ća ukus, gor či nu, za do volj stvo da bi ta mje sta pje snik jed no stav nim za re zi va njem no ža isje kao. Kad se to de si lo, ma la hri zan te ma skli znu la je u mo zak– ali ne za to što vje­ru je u na uč no mi šlje nje, već na pro sto za to što je mo zak bio bli zu. Zad­nji dio pje sme, neo če ki va nom in ver zi jom u pje snič kom je zi ku obra ća se i čo vje ku ko ji le ži na sto lu za se ci ra nje kao i ma loj hri zan te mi. Iako po sto ji vi dlji va dis tan ca me đu nji ma, po sta li su jed no. Dio Pri ro de. Dio Po sto ja nja. I to im či ni po mir lji vu par ti tu ru, u ko joj je mo gu će po že lje ti mir ma loj hri zan te mi, a gle da ti u ljud sko bi će. Za tim, pri­pre mi ti se da će tog da na, i dan po sli je, i po sli je tog da na .... do ći još ljud skih ti je la, i da ne će sva ima ti ma li cvi jet za sa đen „u grud noj du­plji, me đu šu ške“.

Vje ru je li mo der ni čo vjek u Bo ga ili še fa jed ne svjet ske tvrt ke?

Pret hod no sam uka za la na jed no no vo osje ća nje za svi jet ko je se po ja vi lo to kom Pr vog svjet skog ra ta. Ne mo gu će je za mi sli ti da je ono tek ta ko ne sta lo, ili pak da se još vi še ni je in ten zi vi ra lo po sli je Dru gog svjet skog ra ta! A da nas kul mi ni ra?! Još jed na di men zi ja tog osje ća ja da stvar nost ni je stvar na, ga dlji vost nad tim svi je tom i upor na pro­ti vri ječ na že lja za pre ci znim utvr đi va njem svih ele me na ta tog svi je­ta, u stva ri, pri ka za na je u ro ma nu, Ben no vog sa vre me ni ka, Ro ber ta

195

O naučnom optimizmu i trudnoj smrti

Mu si la „Čo vjek bez svoj sta va“, a na slov: „Vje ru je li mo der ni čo vjek u Bo ga ili u še fa jed ne svjet ske tvrt ke“, je ste na ziv jed nog po gla vlja po­me nu tog Mu si lo vog iz nim no obim nog i ne do vr še nog dje la. Kad sam pr vi put pro či ta la ovu re če ni cu na smi ja la sam se, jer ona zah ti je va vi še ele me na ta o ko ji ma se tre ba mi sli ti: tra ži svi jest o hi sto rij skoj per­spek ti vi, ta ko đer iz ma mlju je pro mi šlja nje o poj mu: mo der ni čo vjek, i on kraj no si pa ro dij ski mo dus po dru glji vog smi je ška kad ovu re če ni cu iz go vo ri te na glas. Pro baj te! Čo vjek ima ne vje ro vat nu spo sob nost da mu sa mim iz go va ra njem na glas sve bu de ja sno. Već ne gdje na sa mom po čet ku autor ot kri va za što je glav ni lik ro ma na – Ur lich – čo vjek bez svoj sta va. Na i me, imao je škol ski za da tak u ko jem je tre bao na pi sa ti već utvr đe ne ide je ko je bi zna či le sa mo jed no: ro do lju blje i pa tri o ti­zam. Zar svu dje cu ne uče svu da isto?! Me đu tim, naš ju nak na pi še ma lu kri ti ku na ro do ljub ne ide o lo gi je re kav ši im da je dan „ozbi ljan ro do ljub ni kad ne bi smio da svo ju do mo vi nu sma tra za naj bo lju; šta vi­še, on je mu nje vi to šću ko ja mu se uči ni la oso bi to li je pom, prem da je bio vi še za sli je pljen nje nim sja jem ne go što je uop će bio ka dar da vi di šta se tu zbi va, onoj sum nji voj re če ni ci na do ve zao još jed nu, da vje ro vat no i sam bog o svo me svi je tu ra di je go vo ri u co njun cti vus­u po ten ti a lis (hic di xe rit qu i spi am – ov dje bi tko mo gao pri mi je ti ti...), jer bog stva ra svi jet i mi sli pri tom da bi isto ta ko mo glo bi ti i dru ga či je.“ Na ra tor u na stav­ku ob ja šnja va zgra nu tost ta da šnje škol ske upra ve, ko ja ni je zna la da li je to „hu la na bo ga“ ili „kle ve ta nje otadž bi ne“, te je mla di Ur lich bio prompt no pre ba čen u dru gu ško lu, gdje je „na u čio da na sve na ro de pro ši ri svoj pre zir pre ma tu đim ide a li ma“. Ur lich je shva tio da „do mo­vi ni pri pi su je mo ta jan stve nu spo sob nost da sve čo vje ko ve po mi sli uči ni sa mo ni klim i sta ro sje di lač kim, i on se u njoj na sta nio s osje ća jem put­ni ka ko ji sje da na klu pu kao da će za u vi jek ta mo osta ti, iako zna da će u ti li čas opet usta ti.“ Ur lich i nje go vi od no si sa osta lim li ko vi ma vr lo su va žni u knji žev no sti, kao i ono što sam Ur lich je ste – ma te ma ti­čar. No, ov dje ću da se ba vim is klju či vo nje go vim ide ja ma i pro mi šlja­nji ma, ka ko bih po ka za la pri vi dan tri jumf na uč nog op ti mi zma, ko ji se ne će svr ši ti dok god po sto ji mo, ali će (od no sno, već je ste) sva ko

196

Arnela Fazlić

raz o ča re nje u mo guć nost pot pu nog shva ta nja svi je ta i po sto ja nja po­ra đa ti no ve slo je ve čo vje čan stva. Cje lo kup na fi lo zo fi ja u ne koj svo joj suk ce si ji shva ta di je lo ve, i na sto ji ih ob je di ni ti. Usu di la bih se re ći da smo dav no ubi li bo ga (ali ne u pot pu no sti), a da smo na sce ni Pr vog svjet skog ra ta ubi li ko nač no i Čo vje ka (ta ko đer, ne pot pu no na rav no), pa nam osta je još sa mo da vje ru je mo u še fa jed ne svjet ske tvrt ke (ali ne ap so lut no). Na rav no, da nas go vo ri ti o bi lo če mu mo ra da pod ra zu­mi je va jed nu do zu iro ni je, ba rem ta ko mi slim.

Iz bje ga vam da ukrat ko pre pri čam dje lo, jer mi se či ni ne mo gu ćim od re di ti nje gov ko stur. Mo žda za to što ro man zah ti je va vi še či ta nja, a nje go va ne za vr še nost či ni bit nu raz li ku. Što se ti če sa me for me ro ma­na, ona je ja ko va žna, jer Mu sil pi še ro man­esej. Esej u svom na stan ku obi lje žen je bio ra ci o na li zmom, in di vi du a li za ci jom, i naj va žni jim fak­to rom „sa vre me no sti“ ko ji je, na rav no, skep sa. Esej je for ma ko ja ne do no si de fi ni tiv ne za ključ ke, te zbog to ga po go dan je za pro mi šlja nje sve ga, bi lo da se ra di o sa mom pro ce su raz mi šlja nja gdje Ur lich kao na uč no od go jen čo vjek ap so lut no ra zu mi je da je nje go vo zna nje ne­sa vr še no, ali ne mo že bez na sto ja nja da do ku či ne do ku či vo, jer Ur lich se na da da će „mo žda već su tra ras po la ga ti ne kim no vim is ku stvom“ na osno vu ko jeg će „mo ra ti mi sli ti dru ga či je ne go li da nas“. Pri zna ću da ne što uni ver zal no po sto ji u čo vje ku bez svoj sta va i da sam in te lek tu­al no bi la za ba vlje na nje go vim me an drič nim, po ne kad tje skob nim, ali u ko nač ni ci ve drim sple to vi ma mi sli. Ur lich će se kroz ro man ba vi ti mo ra lom kao „dje lom i dje lo va njem“, mi sli će o mo guć no sti da lju di u iz vje sno vri je me mo gu „po sta ti vr lo in te li gent ni, a s dru ge stra ne, pak, mi sti ci“, pod sje ti će nas na ro man tič nu Pla to no vu ide ju o po lo vi ca ma du ša ko je lu ta ju svi je tom u že lji da se spo je jed na s dru gom, re kav ši ne što što što či ni tu ide ju ma nje baj ko vi tom: „Ta ni ko živ ne zna ko ja mu od onih mno gih po lo vi ca što lu ta ju svi je tom ne do sta je. Uhva ti jed­nu ko ja mu se či ni po zna tom, i on da se na sve na či ne mu či da se s njom uje di ni sve dok za blu da ne po sta ne pot pu no oči ta. Ako se od to ga ro di di je te, one dvi je po lo vi ce ne ko li ko go di na mi sle da su se uje di ni le ba rem

197

O naučnom optimizmu i trudnoj smrti

u svom dje te tu; ali ono je sa mo tre ća po lo vi ca ko ja usko ro po ka zu je že­lju da se što da lje uda lji od one dru ge dvi je, da pro na đe če tvr tu. I ta ko se čo vje čan stvo i da lje „po lo vlju je“ fi zi o lo ški, dok su štin sko uje di nje nje osta je i da lje kao mje sec pred pro zo rom spa va će so be.“ Sna ga Ur lic ho­vih mi sli le ži u svje sno sti dvo znač no sti svi je ta ko ji se gi ba kroz mi sli, dje la, mo ral, pro gres, za blu du, raz li či te po ret ke, gi ba se i kroz rat, kao i kroz raz li či te mo guć no sti, a po mom mi šlje nu, ta kvo gi ba nje po sto ji za hva lju ju ći sum nji. I uvi jek po sto ji mo guć nost da ni je za hva lju ju ći sum nji. Ur lich, u jed nom od mno go broj nih di ja lo ga sa Dru gim li ko­vi ma (či taj: dru gim svje to vi ma?) ka že: „Sva ki put ka da smo ka kvu dje­li mič nu isti nu oda bra li kao je di nu pri hva tlji vu, po sli je smo se po ka ja li. No, s dru ge stra ne, je dva bi smo ika da do šli do te dje lo mič ne isti ne da je ni smo naj pri je pre ci je ni li. I ta ko je po vi jest isti ne u mno go če mu po ve­za na s po vi je šću osje ća ja, ali po vi jest osje ća ja je pri to me va zda osta la ne ja sna i za go net na.“ Čo vjek bez svoj sta va unu tar se be či ni zbir oso­bi na ko ji ma je te ško, (po ne kad i ne mo gu će), na ći ve zu... one su frag­men ti ko lek tiv ne svi je sti, po pu lar ne kul tu re, sno va, že lja, oba ve za i još mno go ele me na ta ko ji bi za u ze li sav pro stor pa pi ra kad bih iz no si la ih po na o sob. Naj va žni ji fakt je ste Ur lic ho va osvi je šte nost da upra vo on je ste čo vjek bez svoj sta va.

Mu zi kal nost raz mi šlja nja nje ga i svih osta lih li ko va fa sci ni ra, po­seb no nje go vo i Aga ti no pro pi ti va nje li je pe bi blij ske ak si o me: Lju bi bli žnjeg svo ga kao sa mog se be! A, šta to zna či? Ur lich pr vo uka zu je na raz li či te od go vo re na pi ta nje da li lju di vo le sa mi se be. Jed ni će re ći da se be ne vo le, dru gi će re ći da vo le se be vi še ne go išta dru go – ta ko re­ći, sli je po se be vo le. Kon sta ti ra će i da bi „lju bi bli žnjeg svog“ zna či lo pro sto „lju bi ga ma da ga ne po zna ješ“, i još pri to me do da će: „na šao bi se i u lju ba vi pre ma bli žnjem onaj na sljed nji po rok: da je de mo od plo da sa Sta bla sa zna nja!“ Is pro vo ci ra na Aga ta iz no si usta lje no tu ma če nje da lju bi bli žnjeg jed no stav no zna či: „Lju bi svo je du šma ne! Uz vra ćaj zlo do brim! Lju bi i ni šta ne pi taj!“, ali ta li je pa spo sob nost da se uop će pi ta mo vi dlji va je kad Aga ta po sta vi pi ta nje: „Ali šta za pra vo vo li mo na čo vje ku ko ga uop će i ne po zna je mo?“ Nji hov raz go vor se od vi ja na

198

Arnela Fazlić

neo če ki va ne na či ne to kom stra ni ca i stra ni ca, i na kra ju na rav no ne po sto ji ap so lut no ta čan od go vor, jer obo je su svje sni da od u vi jek po­sto ji još ne što, i ta ko u ne do gled.

Me đu tim, ta pro mi šlja nja, cje lo kup ni na uč ni op ti mi zam, svo (ne)glo ri fi ci ra nje na u ka, ide o lo gi ja, po li ti ka, re li gi ja i ta ko da lje, u ro ma nu su ne pre mo sti vi kad se ra di, iz me đu osta log, o li ku Mo o sbrug ge ra.

„(...) kad bi čo vje čan stvo kao cje li na mo glo sa nja ti, mo rao bi ne sta ti Mo o sbrug ger“, Ur lic ho ve su ri je či na kon što je pri su stvo vao su đe nju ubi ce do bro ćud nog li ca, či ji osmi jeh je bio neo bja šnjiv ka ko Ur lic hu ta ko i ci je loj sud ni ci. Na i me, Mo o sbrug ger je ubio pro sti tut ku. „Iz­vje sti te lji su tač no opi sa li ra nu na vra tu, ko ja je se za la od gr klja na do kič me, isto ta ko i one dvi je ra ne od ubo da no žem u gru di, što su pro­bu ra zi li sr ce, i one dvi je na li je voj stra ni le đa, i od re za ne gru di što su se go to vo mo gle ot ki nu ti od ti je la; iz ra zi li su gnu ša nje pred svim tim, ali ni su pre sta li pri je ne go su iz bro ji li tri de set i pet ubo da u tr buh te ob ja­sni li ra nu što je se za la go to vo od pup ka do kr stač ne ko sti, a ko ja se ra na pro du lji va la u bez broj ma njih što su se na sta vlja le po le đi ma uz gor, dok je na vra tu bi lo tra go va da vlje nja.“ Zgra ža li su se iz vje sti te lji nad ta ko zvjer skim (a ipak ljud skim) ubi stvom. Psi hi ja tri su ga htje li po sla ti u lud ni cu. A na rod, ko na rod pri mio je vi jest kao „na po kon ne što in te re­sant no“. Mu sil, do da je da je i po ne ki „ko rekt ni go spo din, odjel ni pred­stoj nik ili ban kov ni pro ku rist, li je žu ći u po ste lju, znao že ni re ći: ’Šta bi ti sad uči ni la, da sam ja ne ka kav Mo o sbru ger...’“ Kom plek snost s ko jom se pri ča o Mo o sbru ge ru pro vla či kroz ro man iz nim no je va žna, ali ak cent ni je na nje go vom či nu već na Mo o sbru ge ru kao fi gu ri ko ja vje­ru je i zna da je nje go vo bi će za mr še no. Zna da čo vjek mo že ra zu mi je ti mač ku ko ja se igra s mi šem, ma šta to zna či lo. Do kra ja ro ma na ne će bi ti ja san lik Mo o sbru ge ra, kao ni in te re so va nje dru gih li ko va za nje­ga, ali za si gur no pred sta vlja va žno po lje u okvi ru shva ta nja Čo vje ka.

Ne gdje pred kraj ro ma na shva ti la sam da ono što Ur lic ha či ni čo­vje kom bez svoj sta va je ste jed na na u če njač ka žud nja da shva ti Čo­vje ka i Svi jet u ko jem ži vi. To mu se či ni te žim za to jer ne zna ono što će usli je di ti i mo že sa mo dje li mič no na su ći va ti. Ali, zna da se u

199

O naučnom optimizmu i trudnoj smrti

„ap strakt nom de ša va ono bit ni je, dok se u zbi lji do ga đa sa mo ono be­zna čaj no“, a da se ta dva svi je ta is pre pli ću. Čo vje čan stvo je za spa lo na mra vlja ku, re ći će Ur lich, i kad se ko nač no pro bu di lo „mra vi su mu se uvu kli u krv, i od on da mo ra iz vo di ti naj si lo vi ti je kret nje“.

Da na šnje me dij ske sen za ci je na bi lo ko jem po lju svje do če o si lo­vi tim kret nja ma čo vje čan stva, pot pu no ne svje snog da sva ko dnev no iz vo di te kret nje, ni ti da one ni su baš skla dan ples dr ve ća na vje tru. Čo vje čan stvo no si „ži vo tinj sku ko žu sa dla ka ma unu tra“, mo žda je i ne mo že sa se be strg nu ti, ali mo že se sje ti ti da ima dva vu ka u se bi, i da sam od lu ču je ko jeg će da hra ni; je dan je do bro, dru gi je zlo... a do bro i zlo ni su kon stan te sa me po se bi, već uvi jek sa so bom no se ono što zo ve mo: na mje ra.

Pred la žem da za po če tak, po uzo ru na Di o ge na slav nog, svi upa li­mo unu tra šnju svje tilj ku i na đe mo Čo vje ka.

Za kraj bih ci ti ra la ir skog no be lov ca Še mu sa Hi ni ja (Se a mus He a­ney) ko ji u raz go vo ru, sa po li tič kim iz gna ni kom i pje sni kom Bei Lin­gom, o po e zi ji Če sla va Mi lo ša ka že: „Ali ’Ba ja nje’ osta je pro ble ma tič­no. Zvu či uvjer lji vo, ali to mo že bi ti i iro ni ja. Pr vi stih ’Ljud ski ra zum je pre li jep i ne po bje div’, či ni da ti sr ce po sko či, a ipak, mo že te sku pi ti pu no do ka za ko ji će po ka za ti da je ra zum če sto iz o pa čen i vr lo če sto gu bit nik. Ipak tu je sjaj pje sme; ru me ni lo na za pa du na kon za la ska sun ca hu ma­ni stič kog ide a la; i mo ja po en ta je bi la da to što je on pri glio taj ideal je ste kon tra dik tor no svi je tu iz ko jeg je do šao.

SADRŽAJ

Dea Paljević „Ispovijed“.................................................................... 6Dunja Obajdin „X89AS37“ ............................................................ 15Andrea Žigić Dolenec „Samica“ .................................................... 26Vedran Volarić „Čovjek koji je zaboravio umrijeti“ .................... 32Aleksandar Petrović „Na pravom mestu, u pravo vreme“ ........ 40Tamara Lujak „Imitator“ ................................................................ 46Ervin Mujabašić „Crtač priča“ ....................................................... 51Nevenka Pupek „Svetište“ .............................................................. 62Mirjana Kiževski „Pero“ ................................................................. 64Mihajlo Palić „Čovek kao ja“ .......................................................... 66Marta Glowatzky Novosel „Dijagnoza: b.o.“................................ 76Miloš Jaraković „Statistička greška“ .............................................. 84Vitomir Ćurčin „Čovek sa instinktom preživljavanja“ ............... 91Maja Krilić „Čovjek bez osobina“ .................................................. 95Stevan Šarčević „Brutto cane“ ...................................................... 103Denis Giljević „Bilješka o pizdcu“ ............................................... 117Marin Pelaić „Jean Pierre“ ............................................................ 124Danijel Apro „Lucky strike za čoveka bez osobina“ .................. 133Petar Ćorić „Suputnik“ ................................................................. 138Ružica Borišev „Čovek bez osobina ili kako promeniti sebe“ . 143Stamen Milovanović „Zarijino samotno i klecavo vreme“ ...... 147Lukrecija Perišić „Biram, dakle jesam“ ....................................... 157Jelena Kerkez „Oličenje“ ............................................................... 166Bojana Nikoletić „Anastasion“ .................................................... 178Katarina Kukuruzović „Kleka“ .................................................... 185Arnela Fazlić „O naučnom optimiznu i trudnoj smrti“ ........... 189

IzdavačUdruženje OksimoronBreograd

Za izdavačaLjiljana Dragaš

UrednikDejan Simonović

Lektura i korekturaOksimoron

Štampa:Studio ZnakTiraž: 101

CIP ­ Каталогизација у публикацији ­Народна библиотека Србије, Београд

821.163.41­32(082.2)

LJUDI bez osobina : zbornik / [urednik Dejan Simonović]. ­ Beograd :

Oksimoron, 2016 (Beograd : Znak). ­ 199 str. ; 21 cm. ­ (BibliotekaZbornici / [Oksimoron] ; knj. 3)

Tiraž 101.

ISBN 978­86­80068­02­21. Симоновић, Дејан [уредник]

COBISS.SR­ID 225334028