Biljke u fontani

Pitanje koleginice ### : Kako da postavim biljke u fontanu ?

Na donjim slikama je prikazano par varijanti postavljanja biljaka u fontanu. Ono zavisi od tipa, konstrukcije i dubine fontane, vrste biljke (biljaka) koja se koristi, biološko-stanišnih osobina biljaka, vrste materijala koji će se koristiti za postavljanje biljaka.

Pošto se verovatno radi o betoskoj fontani (kako je rečeno dubine oko 60 cm) dubina supstrata treba da bude 20-30 cm, što direktno zavisi od vrste. Trska i sve biljke sa većim korenovim sistemom sade se sa dubinom (debljinom) supstrata od najmanje 30 cm. Perunike, lokvanji, sve manje biljke sade se sa debljinom supstrata od najmanje 20 cm. Jako je važno pratiti razvoj biljaka, kako bi se blagovremeno one izvadile i presadile, da ne bi došlo do prerastanja. Debljina supstrata se u tim slučajevima mora povećati. Ona je veća i ako je cilj da se biljke u fontani razmnožavaju.

Na slikama su prikazana 3 načina postavljanja biljaka. Za biljke koje ne podnose zimske uslove preporučuje se prvi način – sadnja biljke u veću saksiju, postavljanje na željenu dubinu i fiksiranje sa krupnijim kamenjem, što olakšava vađenje radi čuvanja tokom zimskog perioda.

Drugi i treći način se primenjuju u slučajevima kada je u postupku planiranja (projektovanja) fontane već bilo predviđeno postavljanje biljaka, te je ona i konstrukcijski tako izvedena.

Nakon izbora načina postavljanja (sadnje) biljaka važno je odrediti dubinu postavke. U svakom slučaju gornja površina supstrata (saksije ili pakovanja) treba da bude najmanje 10 do 20 cm od gornjeg (najvišeg) nivoa vode u fontani. Ovo rastojanje se usklađuje sa vrstom biljke (npr. trska se dublje postavlja). Da bi se postigla željena dubina verovatno će se na nekim mestima morati izvršiti nasipanje sloja šljunka. Ovaj sloj ne bi trebao da bude deblji od 5 cm. U slučaju da ni ovo nije dovoljno do postizanja željene dubine najbolje je nasuti sloj supstrata koji je korišćen za sadnju. To znači da ako biljku treba postaviti na rastojanju 10 cm od površine supstrata do

1

najvišeg nivoa vode, potrebno je nasuti, u slučaju dubine fontane od 60 cm, oko 10 cm šljunka, a biljku saditi u posudu (mrežu) i 40 cm supstrata. Potom se vrši postavljanje biljke i fiksacija.

Fiksaciju vršiti nasipanjem debljeg sloja šljunka ili postavljanjem krupnog kamenja. Pri nasipanju šljunka moguće je biljku potpuno zatrpati kako ne bi dolazilo do brzog zamućivanja vode u fontani. Svakako da se uvek preporučuje da se makar gornja površina supstrata ostavi slobodna, kako bi biljka mogla pravilno da se razvija.

Pošto će doći do zamućivanja vode, ne preporučuje se da se u vodu ubacuju agresivna sredstva za njeno prečišćavanje jer bi ona mogla da oštete biljke. najbolji, a na kraju i jedini pravi način prečišćavanja je pražnjenje bazena i pranje (što može biti i na 3-6 nedelja, što zavisi od osobina fontane, količina biljaka, temperature, brzine zabarivanja i dr.). U tom slučaju veliku pažnju obratiti na odvod vode i filtere. Ukoliko postoji pumpa koja omogućava kružno kretanje vode dolaziće do zapušavanja filtera na samoj pumpi. Da bi se sprečilo zapušavanje sa krupnim česticama, koje je teško odstraniti, problem se može rešiti i postavljanjem mreže oko same pumpe. Za to je najbolje koristiti mrežu za komarce ili za pakovanje limuna (ova se stavlja duplo jer su otvori veći, a sama mreža je mekša te se brže cepa). Veći problem stvaraju sitne frakcije, koje dosta brzo uprljaju filtere, ali se relativno lako uklanjaju. Zagušivanje filtera može da oteža rad pumpe, smanjenje pritiska izbacivanja vode u slučaju vodoskoka i kalota. Danas na tržištu postoje i specijalni ''usisivači'' za održavanje fontana, mini vapovi za pranje i dr. Svakako da će i prisustvo faune omogućiti manje zamućivanje vode (ribice i puževi čistači, ali u tom slučaju fontana ne bi trebala da se prazni).

Sadnja biljaka - Supstrat za sadnju bi trebao da bude od treseta. Ukoliko postoje mogućnosti preporučuje se pravljenje smeše od 3 dela crnog treseta i po jednog dela žutog treseta, baštenske zemlje i rečnog mulja. Rečni mulj po svom sastavu ima manje sitnih frakcija od barskog mulja (ima više peska) i uslovno rečeno čistiji je, a dodaje se kako bi se stvorili uslovi „zemljišta“ što sličniji barskim, što je značajno ukoliko će u fontani biti ribica. Ovaj supstrat je predložen kako bi se obezbedilo dovoljno hranljivih materija biljkama koje ipak rastu u neprirodnim uslovima. U kasnijem periodu treba koristiti vodene rastvore djubriva koja su određena za prihranu biljaka u fontanama ili rastvore za folijarnu prihranu.

Biljke se mogu saditi u posude ili se busen obavija bilo kakvom mrežom (najbolje organskog porekla), a sve to na način koji će olakšati vađenje biljaka po potrebi. Najidealnije je odabrati perforirane posude, kako bi se obezbedili kvalitetni zemljišni uslovi za biljku. Od mreža najviše se koristi mreža od kokosovih vlakana koja se može nabaviti u firmi Naturalist u Beogradu (imaju i lep izbor pumpi), a može se koristiti i rafija.

Prvo treba odrediti koliko će se biljaka koristiti. Preporučujem da one zauzmu oko 30 % ukupne površine fontane. Tako neće doći do prenatrpavanja, naročito kad počnu da se razvijaju i razmnožavaju.

2

Postoji veliki broj vrsta koje se mogu koristiti za sadnju u fontanama. Za početak preporučujem:

1. biljke koje mogu da prezime u fontani bez njenog pražnjenja: trska, bambus, žuti iris (barska perunika – više mu odgovara povremeno zasušivanje zemljišta, naročito zimi), neke vrste lokvanja (rečni ili barski), ostale barske biljke autohtone na ovim područjima (još uvek se neke mogu naći pored Tamiša, Dunava i u rukavcima).

2. biljke koje mogu da prežive u fontani ali pod uslovom da se isprazni: ostale perunike i žuta perunika (iris), kopitac, lotos, keka (autohtona), neke vrste lokvanja (bare koje se često isušuju).

3. biljke koje se u fontani nalaze samo tokom vegetacionog perioda a zimi se vade i čuvaju do narednog proleća: vodena palma i papirus (Cyperus sp.), kala, pistija, Colocasia.

Puno sređe u formiranju fontane sa biljkama.

3