CILJ PREDMETAJedan od osnovnih problema sa kojim se susreću

poljoprivredni proizvođači je korov.Korovi se javljaju uglavnom kao pratioci gajenih

kultura i često svojom brojnošću guše usev i oduzimajumu hranljive materije iz zemljišta čime utiču na smanjenjeprinosa.

Smanjenje prinosa je često veoma veliko pa je odizuzetne važnosti da se na vreme počne sapreduzimanjem adekvatnih mera za njihovo suzbijanje.

Da bi smo se uspešno borili protiv korova potrebnoje prvo upoznati njegove biološke i ekološke osobine.Poznavanje korova obično se odnosi na osobine ukasnijim fazama kada biljke cvetaju i plodonose, odnosnokada su njihove osobine došle do punog izražaja i lako semogu uočiti.

Najvažnije je upoznati načinrazmnožavanja korova, vremeplodonošenja i način rasejevanja kako bise blagovremeno preduzele mere nasuzbijanju korova, odnosno njegovebrojnosti.Zato treba preduzeti niz agrotehničkih

mera koje imaju za cilj uništavanjereproduktivnih organa korova,smanjivanje njegovog širenja kao iiznurivanje biljaka.

САДРЖАЈ ПРЕДМЕТА

Увод у хербологију, Подела корова, Биолошке особине коровских биљака, Штете од корова, Размножавање и начини ширења корова, Инвазивни процеси код коровских биљака, Аутекологија корова: однос корова према

топлоти, води, светлости, земљишту инадморској висини,

Корови као индикатори станишта,

Интеракције усев-коров и прагови штетности, однос корова према системима биљне производње и

агротехници, Резистентност корова на хербициде, Морфологија, динамика и класификација коровских

заједница, Мере у сузбијању корова, Корови усева и засада и њихово сузбијање, Корови необрадивих површина и њихово сузбијање.

Практична настава: Морфологија, размножавање и екологија економски штетних коровских врста и

сузбијање у зависности од усева у којима се јављају. Испитивање биолошке ефикасности хербицида, Усаглашавање избора хербицида са грађом

коровске заједнице,

И С П И Т Оцена знања (максимални број поена 100)Предиспитне обавезе

(максимални број поена 70) :активност у току предавања и вежби > 5 + 5колоквијум-и > 40семинар-и > 20Минимално за излазак на усмени део: 30Завршни испит / усмени испит >30-70

Број ЕСПБ: 5

ЛИТЕРАТУРА:-Kojić M., Šinžar B. (1985): Korovi, Naučna knjiga, Beograd

-Vrbničanin Sava, Šinžar B. (2003): Elementiherbologije sa praktikumom. Zavet i Poljoprivrednifakultet Beograd - Zemun.

- Momčilo Kojić, Vaskrsija Janjić, Radenko Stepić (1996) : Korovi i njihovo suzbijanje , Birografika ,Subotica

OPŠTI DEOOSNOVNE KARAKTERISTIKE KOROVA

UVOD U HERBOLOGIJU

Biljni i životinjski organizmi u slobodnoj prirodi ne žive izolovano jedni od drugih.Određene biljne i životinjske vrste, koje naseljavaju jedan deoživotnog prostora, ne predstavljaju prost skup tih vrsta, većvisokointegrisanu celinu, koja se označava kao

životna zajednica ili biocenoza.

Posmatrajući biocenozu u slobodnoj prirodi, ne može se reći da sujedne vrste »korisne« za nju, a druge »štetne«. Sve one ubiocenozi imaju određeno mesto i usko su među sobom povezane,pre svega odnosima ili lancima ishrane.Time se postiže izvesna dinamička ravnoteža, što se izražava i uodređenom kvantitativnorn odnosu jedinki -svake vrste koja ulazi usastav jedne biocenoze.

Kada se radi, pak, o kulturnoj prirodi, o biljnim vrstama koježive u okviru određenog poljoprivrednog prostora, u jednojkulturnoj biocenozi, koja se označava kao

a g r o b i o c e n o z a, onda se biljke koje je izgrađuju mogu diferencirati na dveosnovne kategorije:

a) jednu kategoriju predstavljaju određene vrstekulturnih biljaka koje čovek gaji za zadovoljavanje svojih

potreba ib) drugu kategoriju sačinjavaju biljke koje žive na određenim

poljoprivrednim objektima (njivama, livadama, voćnjacima,vinogradima . . .) zajedno sa kulturnim biljkama, i koje se tuodržavaju mimo čovekove volje.

Ova druga kategorija biljaka u okviru agrobiocenoze umanjujena različite načine prinose i kvalitet poljoprivrednih proizvoda, to su, u stvari

k o r o v s k e b i lj k e- k o r o v i.Posmatrane sa ekološkog stanovišta ove biljke imaju određeno

mesto i predstavljaju jednu kariku u sklopu mnogobrojnih vrsta koje se javljaju u prirodnoj zajednici.Međutim, u odnosu na čoveka i njegove potrebe, one se označavaju kao štetne i čovek svim raspoloživim sredstvima nastoji da ih uništi, suzbije ili bar svede na najmanju meru.

Korovi predstavljaju posebnu, izuzetno dinamičnu, veomainteresantnu kategoriju biljaka, koje se javljaju u uslovimasnažnog antropogenog uticaja.

Oni čine specifičnu ekološku grupu biljaka koje se, shvaćene uužem smislu, javljaju kao pratioci pojedinih kultura.

Korovi nisu slučajni pratioci, već elementi koji su u dužemvremenskom periodu, živeći zajedno sa pojedinim kulturama,posebno se prilagodili zajedničkom životu, kao i agrotehničkim,hemijskim i drugim merama koje su primenjivane.

Korovi obrazuju specifične biljne zajednice, koje se od ostalihfitocenoza (kao što su šumske, livadske i dr.) odlikuju time, štou njihovom formiranju, gradi i razvitku presudni značaj imauticaj čoveka odn. antropogenog faktora.

Bez obzira na sve što je pomenuto, ipak, u svakomodređenom slučaju nije uvek lako precizno reći koja jebiljka korov.Razlog tome dolazi iz činjenice da kategorija ,,korov“

nije prirodna već veštačka tvorevina, uslovljenadelovanjem čoveka. Ovde se polazi od procene da suodređene biljke za ljude štetne, odnosno da imsmetaju, posredno ili neposredno, nanoseći štetebiljnoj proizvodnji ili na bilo koji drugi način.Zbog toga se često javljaju problemi pri inventarisanju

korovskih biljnih vrsta, jer neka vrsta u jednom slučajumože biti štetna, a u drugom – bez značaja ili čak ikorisna.Neka vrsta gajene biljke ako se nade u usevu neke

druge, smatra se nepoželjnom odn. korovom.

Kako se, na osnovu svega ovoga, može definisati korov?

Sa poljoprivrednog gledišta,korovima se smatraju sve biljke (čaki kulturne) koje protiv čovekove voljerastu sa gajenim biljkama nanosećiim štetu smanjenjem prinosa ikvaliteta proizvoda.Srodne korovima su tzv. ruderalne biljke, koje rastu na staništima sa čovekovim uticajem, ali ne služe upoljoprivredne svrhe (npr. pored puteva, pored staja idvorišta, uz đubrišta, na međama između njiva, na nasipima i sl).

ZNAČAJ RUDERALNIH BILJAKA JE VEOMA VELIKI, JER ONE MOGUBITI POTENCIJALNI IZVOR ZAKOROVLJAVANJA USEVA.KOROVSKE BILJKE PRE SVEGA SE MOGU PODELITI U DVE VELIKEGRUPE I TO:L. KOROVSKE BILJKE U UŽEM SMISLU I

2. KOROVSKE BILJKE U ŠIREM SMISLU.

Korovske biljke u užem smislu predstavljajuposebnu ekološku grupu biljaka koje se javljajuuglavnom kao pratioci gajenih biljaka, dakle, kaokomponente agrofitocenoza.Medu korovskim vrstama u užem smislu ima i takvih koje su uskospecijalizovane za pojedine useve i poljoprivredne zasade, a izvan njih se retko ili uopšte ne pojavljuju. Takvi korovi se označavaju kao segetalne biljke.

KOROVI U ŠIREM SMISLU SU SVE ONE NEKORISNE I ŠTETNE BILJKEKOJE SE POJAVLJUJU NA ANTROPOGENIM STANIŠTIMA, IZVANRATARSKIH, POVRTARSKÍH I VOĆARSKO-VINOGRADARSKIH

KULTURA.OVDE SPADAJU: RUDERALNE BILJKE, KOROVI NAPRIRODNIM LIVADAMA I PAŠNJACIMA, ŠUMSKI KOROVI,BILJKE RIBNJAKA I KANALA I DR.

Između korova u užem i korova u širem smislu ne postoji uvek oštra granica.Česta je pojava da se pojedine vrste sreću i u usevima i na ruderalnim staništima.Ove vrste mogu se označiti kao korovsko-ruderalne biljke.

Po dužini života korovske biljke mogu se svrstati u dve grupe:

jednogodišnje ivišegodišnjeJednogodišnji korovi mogu se podeliti na a) efemere, b) zimske korove,c) zimsko-prolećne i d) prolećne.a)Efemere imaju kratak vegetacioni period (nekoliko nedelja ili jedan do dva meseca) i mogu u jednoj sezoni obrazovati više od jedne generacije.

b)Zimski korovi klijaju i niču tokom zime, a u proleće formiraju cvetonosna stabla. Zakorovljuju uglavnom ozima strna žita.

c)Zimsko-prolećni korovi čine brojnu i značajnu grupu. Prezimljuju u fazi rozete ali deo njihovog semena klija u proleće.

d)Prolećni korovi klijaju u toku proleća, a u zavisnosti od vremena klijanja i plodonošenja dele se na:

a) ranoprolećne i b) poznoprolećne korove.

Višegodišnji korovi imaju razvijene podzemne organe (podzemne izdanke -rizome, zadebljale korenove),koji žive duži niz godina (a nadzemni delovi

odumiru svake godine) i pomoću kojih se razmnožavaju vegetativno (vegetativno razmnožavanje kod mnogih višegodišnjih korova je u vrlo visokom stepenu izraženo (npr. kod palamide, poponca, zubače, pirevine i dr.).

Često je u upotrebi i praktična podela korova na :a) uskolisne i b) širokolisne

Naime, uskolisni korovi su uglavnom trave (Poaceae) i poneki predstavnik kiselih trava (Cyperaceae), dakle monokotile, a širokolisni korovi su biljke raznih familijadikotila.

OSNOVNE BIOLOŠKE OSOBINE OSNOVNE BIOLOŠKE OSOBINE KOROVAKOROVA

Korovske biljke se odlikuju nizom bioloških (i ekoloških) osobina, koje su posledicanjihovog prilagođavanja snažnim antropogenim uticajim u vekovnoj borbi protivčovekovih intervencija, korovi su stekli veliku vitalnost i konkurentsku sposobnost.

Važnija svojstva korovskih biljaka su:1. sposobnost samoodržavanja korovskih biljaka,2. sposobnost prilagođavanja korovskih biljaka različitim uslovima i uticajima,3. visoko izražena plastičnost korovskih biljaka,4. široka ekološka valenca većine korovskih biljaka prema raznim faktorima,5. kosmopolitizam korova, odnosno široka geografska rasprostranjenost većine

korova,6. proizvodnja ogromne količine semena i njihova visoka životna sposobnost,kao i visok potencijal vegetativnog razmnožavanja i sposobnost brzog širenja,7. velika varijabilnost većine korovskih vrsta,8. dominantnost jednogodišnjih korovskih biljaka (terofita), kao oblik pružanja

otpora primeni agrotehničkih i hemijskih mera.

1. Sposobnost samoodržavanja može biti izražena u veoma različitim

oblicima, odnosno u veoma raznolikimprilagođenostima pojedinih korovskih vrstakako u odnosu na agroekološke uslove tako iu odnosu na gajenu biljku s kojom se sreće.

Tako, jedne korovske vrste klijaju u jesen,druge u proleće, a neke tokom cele godine.Dužina života korovskih biljaka veoma jerazličita kod raznih vrsta i u prvom redu jeprilagođena usevu u kome se dotična vrstamasovno i pretežno javlja.

Jedne vrste sazrevaju u vreme žetve, a druge tek posle žetve ili nakon dužeg vremena posle toga.

Neke donose plod i seme samo jedanput u životu i posle toga uginu, dok druge žive i plodonose više godina.

lzvesne korovske biljke se razmnožavaju isključivo semenom, dok se druge razmnožavaju i semenom i vegetativnim putem - pomoću rizoma, korenova sa adventivnim pupoljcima, lukovica ili na neki drugi način.

Sve ove raznolikosti i prilagodenosti korovskih biljaka usmerene su ka cilju njihovog održanja u stalno promenljivim i po njih obično nepovoljnimuslovima agrobiotopa.

2.SPOSOBNOST PRILAGOĐAVANJAKorovi imaju u visokom stepenu izraženu i

sposobnost prilagođavanja . Ona se ogleda kako u odnosu na agroekološke uslove spoljašnje sredine tako i na biološke i ekološke osobine gajene biljke. To može biti tako specifično da se određena vrsta sreće samo u određenom usevu. Primer za to može biti lanik- Camelina sativa.

Ovakve korovske vrte koje se sreću samo na poljoprivrednim površinama a van njih se retko ili uopšte ne sreću označene su kao Segetalne biljke . Primer Agrostemma githago, Consolida regalis , Centaurea cyanus.

3.VISOKO IZRAŽENA PLASTIČNOSTKOROVSKIH BILJAKA

Pri promenama faktora spoljašnje sredine korovske biljke su sposobne da se prilagode novo stvorenim uslovima I često u veoma nepovoljnim uslovima spoljašnje sredine cvetaju , donesu plod i seme.

Primer Setaria glauca(muhar) u usevu nekog gustog sklopa strnine jedva da obrazuje nadzemni izdanak ali u razređenom usevu znatno se jače razvija i obrazuje bokor sa većim brojem izdanaka. Takođe primer Cynodon dactylon , Chenopodium album ( preko 3 m i 700 000 semenki) ...

4.VELIKA EKOLOŠKA VALENCADelovanje svakog ekološkog faktora može da bude povoljno, ili,

manje ili više nepovoljno za pojedine biljke.Intenzitet delovanja svakog faktora koji obezbeduje povoljne

uslove, na primer, za klijanje, cvetanje, donošenje ploda isemena itd. označava se kao optimum toga faktora zaodredenu životnu funkciju ili fazu razvoja.Ukoliko se intenzitet tog faktora povećava ili smanjuje, njegovo

dejstvo na biljke postaje sve nepovoljnije.Širina (amplituda) variranja jednog faktora u kojoj je mogué

opstanak vrste, ili ispoljavanje neke njene aktivnosti, označavase kao ekološka valenca. Krajnje tačke ekološke valence suminimum i maksimum, izmedu kojih se, obično bližemaksimumu, nalazi optimum. Minimum, maksimum i optimumpredstavliaju tri kardinalne tačke svakog ekološkog faktora.

Korovske biljke, u većini slučajeva, imaju sposobnost održanja u veoma širokim granicama kolebanja ekoloških faktora, odnosno, korovi imajuveoma široku ekološku valencu u odnosu na većinu ekoloških faktora.

U ovom pogledu korovi se bitno razlikuju od gajenih biljaka, koje većinom imaju usku ekološku valencu. Pojedine vrste imaju široku ekološku valencu prema nekom faktoru, dok u odnosu na druge, ekološka valenca je uža.

Vrste koje podnose šira kolebanja većeg broja ekoloških faktora označavaju se kao eurivalentne.Među korovskim biljkama znatan broj vrsta pripada ovoj kategoriji (Convolvulus arvensis, Cirsium arvense i dr.). Vrste, pak, koje podnose samo mala kolebanja

delovanja faktora su stenovalentne.Među korovima stenovalentne su pre svega segetalne vrste (Agrostemma githago, Centaurea cyanus, Camelina sativa i dr.).

5. KOSMOPOLITIZAM KOROVAPod kosmopolitskim vrstama podrazumevamo vrste koje su široko rasprostranjene na svim kontinentima i za koje je teško a nekada i nemoguće utvrditi njihovu postojbinu.

To je posledica antropogenog rasprostiranja korova ,širenjem gajenih biljaka prenošeni su i njihovi pratioci korovske biljke

6.Produkcija orgomne količine semena

jeste jedna od važnih karakteristika većinekorovskih biljaka. To im omogućuje lakše širenje iveliku ekspanziju u prostoru. Utvrđeno je da nekevrste korova proizvode enormno veliku količinusemena. Tako, na primer, u jednom slučaju jekonstatovano da je jedan primerak bunike(Hyosciamus niger), u povoljnim uslovima,proizveo-čak 961.000 semena.

Postoje brojni podaci o proizvodnji semenakorovskih biljaka, koji se uvek ne slažu i ponekadsu čak protivrečni (što svakako zavisi i odpodručja iz kojih potiču podaci). Radi ilustracijenavešće se podaci o produkciji semena nekihkorovskih biljaka:

Chenopodium album 3.l00- 80.000 Stellaria media 15.000-25.000Galinsoga parviflora 300.000Daucus carota 4.000-10.000Anthemis arvensis 4.400 - 30.000Capselła bursa-pastoris 2.000-40.000Solanum nigrum 40.000Cynodon dactylon 1.000-2.000Portulaca oleracea 9.200Sonchus arvensis 6.400Bifora radians l00- 1.200Bidens tripartitus 250

Korovske biljke ne samo da proizvode velike količine semena i plodova, vec što je možda još značajnije, semena i plodovi korovskih biljaka poseduju veoma veliku dugovečnost i životnu sposobnost, kao i niz drugih bioloških osobina, što im sve omogućava preživljavanje i stalno održavanje u datom prostoru.

7.VELIKA VARIJABILNOST VEĆINEKOROVSKIH VRSTA

Mnoge biljne vrste postale su korovske kao posledica uvećanja broja hromozoma i stvaranja poliploidnih formi .

Kao primeri poliploidnih formi mogu se navesti : Capsella bursa-pastoris Cirsium arvense Solanum nigrum ...

8.DOMINANTNOST TEROFITA Korovi pokazuju niz osobina koje su posledica

domestikacije. Živeći zajedno sa gajenom biljkama u toku dugog

procesa evolucije u korova je izražena tendecija preovlađivanja TEROFITA – JEDNOGODIŠNJIH BILJAKA KOJE SE RAZMNOŽAVAJU ISKLJUČIVO SEMENOM .To je zaštita u odnosu na primenu agrotehničkih i hemijskih mera koje korovske vrste lakše prežive u obliku semena .Primer u voćnjacima u redu i između redova.

ŠTETE OD KOROVAKorovi predstavljaju izuzetno veliki problem u poljoprivrednoj proizvodnji, a i u nekim drugim delatnostima. Štete koje korovi nanose biljnoj proizvodnji veoma su velike i raznovrsne. Ne postoje precizni podaci koliko te štete iznose. Prema nekim analizama štete od korova veće su

od šteta koje nanose prouzrokovači biljnihbolesti i štetočine (insekti) zajedno. Prema procenama Međunarodne organizacijeujedinjenih nacija za poljoprivredu i ishranu (FAO) štete od korova iznose 10% od vrednosti svetske poljoprivredne proizvodnje.

Štete od korova mogu se na različite načine ispoljiti, i to pojedinačno ili na više različitih načina istovremeno.Štete od korova mogu se ispoljiti pre svega u sledećim oblicima:

l. Korovi smanjuju prinose gajenih biljaka i znatno poskupljuju biljnuproizvodnju zbog troškova oko njihovog suzbijanja,2. Korovi zauzimaju podzemni i nadzemni prostor, zasenjuju i guše gajene biljke,3. Korovi troše velike količine vode i mineralnih materija iz zemljišta,

snižavaju temperaturu zemljišta i, zbog visoke transpiracije isušuju ga,4. Korovi otežavaju, a u nekim slučajevima i onemogućavaju obradu zemljišta i izvođenje agrotehničkih i drugih mera, te zakorovljeno zemljište ima manju vrednost a izbor gajenih biljaka na njemu je ograničen,5. Korovi snižavaju kvalitet poljoprivrednih proizvoda - kako biljnih tako i životinjskih, a u nekim slučajevima predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi i domaćih životinja,6. Korovi su često žarišta širenja i prelazni domaćini štetočinama i prouzrokovačima biljnih bolesti.

POSKUPLJUJU BILJNU PROIZVODNJU ZBOG TROŠKOVA OKONJIHOVOG SUZBIJANJA,

Ukupni gubici prinosa gajenih biljaka veoma su veliki i u različitom stepenu su ispoljeni u pojedinim kulturama.

Prema podacima koje navodi Maier-Bode svetski gubici potencijalno mogućeg prinosa najznačajnijih gajenih biljaka usled delovanja korova, kao idrugih bioloških agenasa (štetočine, prouzrokovači bolesti), mogu se videti iz sledeće tabele (tab. l.).

Na tabeli su prikazani gubici prinosa kod važnijih ratarskih,povrtarskih i voćarsko-vinogradarskih kultura, a iskazani su u procentima od potencijalno očekivanih prinosa.

2. KOROVI ZAUZIMAJU PODZEMNI I NADZEMNIPROSTOR, ZASENJUJU I GUŠE GAJENE BILJKE,

Oduzimajući nadzemni i podzemni prostor korovi usporavaju rastenje i razviće gajenih biljaka a rastući brže od gajenih biljaka korovi takođe zasenjuju usev.

U ogledima sa crnim lukom i krompirom u zakorovljenim uslovima smanjena je ukupna težina suve mase i veličina lisne površine po biljci i kao posledica došlo je do smanjenja prinosa crnog luka za 41 % a krompira za 34%.

3. KOROVI TROŠE VELIKE KOLIČINE VODE I MINERALNIHMATERIJA IZ ZEMLJIŠTA, SNIŽAVAJU TEMPERATURUZEMLJIŠTA I, ZBOG VISOKE TRANSPIRACIJE ISUŠUJU GA,

Korovi obično rastu brže od gajene biljke te troše i veće količine vode .

Gajena biljka za 1g biljne mase troši prosečno 2,42 g vode a korovska 3,57g vode.

Utvrđeno je da zakorovljeno zemljište sadrži za 25 % manje vlage od nezakorovljenog.

4. KOROVI OTEŽAVAJU, A U NEKIM SLUČAJEVIMA I ONEMOGUĆAVAJUOBRADU ZEMLJIŠTA I IZVOĐENJE AGROTEHNIČKIH I DRUGIH MERA, TEZAKOROVLJENO ZEMLJIŠTE IMA MANJU VREDNOST A IZBOR GAJENIH

BILJAKA NA NJEMU JE OGRANIČEN, Korovi svojim podzemnim organima ( rizomima , korenima) onemogućavaju obradu

zemljišta .Primeri : Sonchus arvensis , Sorghum halepense

5. KOROVI SNIŽAVAJU KVALITET POLJOPRIVREDNIHPROIZVODA - KAKO BILJNIH TAKO I ŽIVOTINJSKIH, A U NEKIM

SLUČAJEVIMA PREDSTAVLJAJU OPASNOST PO ZDRAVLJELJUDI I DOMAĆIH ŽIVOTINJA,

Semana korova smanjuju vrednost prinosa kvantitativno ali i kvalitatativno.

Primer : seme korova u pš. dovodi do lošijeg kvaliteta brašna . Seme kokotca (Melilotus officinalis) daje brašnu neprijatan miris itd.Sdržaj semena kukolja ili ljulja u količini od 0,5 % u žitu dovodi do toga da brašno bude otrovno za ljude .

Korovi i maju štetno delovanje i na domaće životinje jer sadrži otrovne materije

( Euphorbia cyparissias ,E. helioscopia,Senecio vulgaris , Roripa silvestris , Datura sramonium i dr.

Korovske biljke prirodnih i veštačkih (sejanih) livada smanjuju kvalitet sena.

Otrovne vrste, ako su masovno zastupljene, mogu dovesti do toga da seno postane neupotrebljivo za ishranu stoke. U tom pogledu je značajno da se naglasi da je veliki broj travnjačkih korova otrovan u većoj ili manjoj meri. Medu otrovnim vrstama najčešće se javljaju na livadama i pašnjacima sledeće: Colchicum autumnale(mrazovac), Veratrum album (bele čemerika), Veratrum nigrum (crna čemerika),Gratiola officinalis (proljevak), paprat (Pteridium aquilinum), i mnoge vrste ljutića (Ranunculus) i mnoge druge.

6. KOROVI SU ČESTO ŽARIŠTA ŠIRENJA I PRELAZNIDOMAĆINI ŠTETOČINAMA I PROUZROKOVAČIMA

BILJNIH BOLESTI.

Primeri : Plasmodiophora brassicae ( prouzrokovač kupusne kile ) nalazi se i na korovima

Capsella bursa- pastoris i Sinapis arvensis. Kao dopunski domaćin raka kromira (Synchitryum

endoboiticum) javljaju se korovi iz fam Solanaceae – Solanum nigrum i S. dulcamara.

Pored toga korovi mogu biti prelazni domaćini za veliki broj insekata ( vaši ,grinja )koji su vrlo često prenosioci virusa na gajenu biljku .

Posebno je značajno naglasiti da je smanjenje prinosa od strane korova stalna pojava.

Dok se druge elementarne i slične nepogode kao što su: suša, poplave, grad, masovna pojava bolesti i štetočina javljaju povremeno, dotle korovi deluju neprestano i sistematski. Ovo ukazuje na dve stvari:

neophodnost stalne borbe protiv korova, a u isti mah-i na teškoće oko izvodenja ove akcije.

MOGUĆNOSTI I UPOTREBA KOROVA U KORISNE SVRHE Korovi kao hranljive i lekovite biljke : -jestive -začinske -lekovite

Neke su bogatije po sadržaju vitamina od gajenih ,npr. Urtica dioica sadrži u 100g materije 105 mg vitamina C.

U nedostatku vode koriste se ceđenjem plodova ,listova npr. Rumex acetosella, Sedum album i dr.

Korovi kao krmne biljke: Fam . Fabaceae i Poaceae ,Brassicaceae itd. Neke kor.biljke se mogu koristiti kao dekorativne biljke npr

Liliaceae, Ranunculaceae ... Korovske biljke mogu da služe kao indikatori osobina

zemljišta ( plodnosti,kiselosti ..)