BiltenGODINA HIIVV �� BROJ 326 �� ^ETVRTAK 4. JUL 2019. PARA]IN �� PRIMERAK JE BESPLATAN

wwwwww..ppaarraacciinn..rrss

OP[TINA PARA]IN

BUXETSKI INSPEKTOR OTKRIO NIZ NEPRAVILNOSTI U POSLOVAWU TEHNOLO[KE [KOLE

ODBORNICI TAJNIM GLASAWEM PROVERILIPODR[KU PREDSEDNIKU OP[TINE

SA[I PAUNOVI]UTRE]I PUT POVEREWE

Podneta krivi~na prijava protiv odgovornog lica

��Strana 3.

KO JE KRAO NAKNADE ODPORODIQA I KOLEGA?

Dejan Ne{i},direktor

ZBOG ZAPO[QAVAWA, U NAJAVIINVESTITORA I DO 1000 QUDI, PARA]IN UNAPRE\UJE POSLOVNI AMBIJENT

��Strana 2.

��Strana 5.

IIIINNNNFFFFRRRRAAAASSSSTTTTRRRRUUUUKKKKTTTTUUUURRRRNNNNIIII RRRRAAAADDDDOOOOVVVVIIII UUUU IIIINNNNDDDDUUUUSSSSTTTTRRRRIIIIJJJJSSSSKKKKOOOOJJJJ ZZZZOOOONNNNIIII

Predstavnici programa EU PROnedavno su obi{li industrijsku zonu

AAAATTTTRRRRAAAAKKKKCCCCIIIIJJJJAAAA MMMMIIIINNNNUUUULLLLOOOOGGGG VVVVIIIIKKKKEEEENNNNDDDDAAAA

DR@AVNI TURNIR UODBOJCI NA PESKU

DVA UZASTOPNA KONCERTA NA TRGU

��Strane 15. i 20.

DANIJELA I IVANARAZGALILE PARA]INCE

��Strana 19.

~etvrtak 4. jul 2019.2 Skup{tina op{tineBilten

Na 60. sednici Skup{tineop{tine Para}in, odr`anoj27. juna, odbornici su setre}i put za posledwihgodinu dana izja{wavali opoverewu predsednikuop{tine Sa{i Paunovi}ui tre}i put mu ukazalipoverewe. Naime, u dnevnired te sednice po hitnompostupku uvr{ten je pred-log 43 odbornika zarazre{ewe predsednikaPaunovi}a, a nakon tajnogglasawa i prebrojavawalisti}a, rezultat je bio

slede}i: 37 odbornikaglasalo je protivrazre{ewa predsednika, 6za razre{ewe i jedanlisti} je bio neva`e}i,

{to zna~i da je Paunovi}ponovo dobio ogromnupodr{ku i to dvotre}inskuve}inu od ukupno 55odborni~kih mandata.

Pre ove ta~ke dnevnogreda skup{tinska ve}ina(39 glasova “za”) donelaje odluku o izmeni idopuni Poslovnika SOPara}in, ~ime se, kakoje objasnio predsednikSkup{tine DraganMiti}, precizirajunadle`nosti skup{tin-skih radnih tela, a unastavku sednice usvo-jeno je i preostalih osamta~aka. Najpre je donetavrlo va`na odluka oure|ewu Industrijskezone i Industrijskogparka u Industrijskojzoni “Zmi~”, jer jeizgradwa poslovno-proizvodnih objekata zapotrebe investitora po

tr`i{nim uslovima (uformi industrijskogparka), za otu|ewe ilidavawe u zakup - tra-jno opredeqeweop{tine Para}in uciqu podsticajalokalnog ekonomskograzvoja. To je, naime,interes gra|ana na{eop{tine, a u ciquprivla~ewa investi-tora i zapo{qavawa.

Nacrt ove odluke preutvr|ivawa za SO je vi{eputa dora|ivan i pre-ciziran na sednicamaOp{tinskog ve}a, a zatim

je prosle|en odbornici-ma po hitnom postupku.Do kraja ovog skup{tin-skog zasedawa doneta jejo{ odluka o davawu nakori{}ewe poslovnih pros-torija MUP-u, odnosnoPolicijskoj staniciPara}in i usvojen je ugov-or o tome, a zatim je done-ta odluka o dimni~arskimuslugama. Tako|e je usvo-jen predlog odluke o spro-vo|ewu javnog konkursa zaimenovawe direktora javnogpreduze}a ~iji je osniva~SO Para}in i tekstkonkursa, te izmenere{ewa o imenovawukomisije za pribavqawe,otu|ewe i davawe u zakupnepokretnosti na kojimaop{tina Para}in ima javnusvojinu, u Ulici Vo`daKara|or|a 55, radi spro-vo|ewa postupkaogla{avawa i izboraponu|a~a putem

prikupqawa ponuda.Predlozi re{ewa iz

oblasti izbora i imeno-vawa bili su posledwata~ka 60. sednice SOPara}in i svi su usvo-jeni. Razre{en je aktuel-ni i imenovan novi ~lanNadzornog odboraKulturnog centra, a vi{erazre{ewa i imenovawaiz proceduralnih razlo-ka bilo je i kod predsed-nika i ~lanova nekolikoskup{tinskih radnih tela.Tako|e je razre{en, pazatim imenovan direktorpara}inskog Kulturnogcentra.

Na kraju sedniceodborni~ko pitawe u vezibesplatne aplikacije zapla}awe parkirawa pougovoru koji je nedavnosklopila Direkcija zaizgradwu imao je odbornikJS Goran Dini}.

Z. Ra{i}

Na sednici Op{tin-skog ve}a, odr`anoj 12.juna, ~lanovi su razma-trali 15 ta~aka dnevnogreda, od kojih je trinaestusvojeno i prosle|enoSkup{tini. Prva ta~ka

bila je usmeni izve{tajpredsednika Op{tine Sa{ePaunovi}a o realizacijiinvesticije kompanije"Rimaster", o tome da suobavqena jo{ dva razgov-ora sa nadle`nima u tom

preduze}u i postignutfinalni dogovor o izgrad-wi Industrijskog parka utri faze. Druga ta~ka je bila raz-matrawe izve{tajaProsvetne inspekcije outvr|ivawu odgovornostinastavnika VladanaBogdanovi}a, koji je zalak{u povredu radnihobaveza ka`wen odbijawemdeset procenata od plateu trajawu od dva meseca.Povodom ove ta~kenalo`eno je na~elniciUprave za urbanzam, finan-sije, skup{tinske i op{teposlove, da uz pomo} izja-va prisutnih radnikaUprave i snimaka nastal-ih u vreme ulaska u zgraduOp{tine aktivista SNS12. aprila, utvrdi da li jepomenuti nastavnik mogaobiti prisutan na radnommestu u Tehnolo{koj{koli tog dana u vremenu

od 14 do 14,45 sati iodr`ati ~as, ili je bio uzgradi Op{tine, te da toisto utvrdi za jo{ neko-liko radnika drugih javnihslu`bi i preduze}a za kojese osnovano sumwa da su seu radno vreme nalazili uOp{tini bez regularneprijave odsustva sa posla.Ovaj predlog je jednoglas-no prihva}en.

Zatim je usvojenoobave{tewe Policijskestanice u vezi dopisa kojije dostavio Sektor"Upravqawe javnim parki-rali{tima" Direkcije zaizgradwu, o ometawu radaradnika u Parking servi-su i pretwama koje podnosena radnom mestu, a i pri-vatno, i ovim povodom jeusvojen predlog predsed-

nika da se nadle`nomMinistarstvu uputi pozivda se obezbedi vi{eslu`benika policije koji}e pratiti rad Parkingservisa.Dosta se raspravqalo

i o slu~aju privo|ewa~lana Op{tinskog ve}a@arka Savi}a 24. maja,koji je tog dana, kako jerekao na sednici, bio nagodi{wem odmoru iu~inio uslugu prijatequda preveze u`inu do{kole, gde ga je sa~ekaopolicijski auto, pa jedoveden u policijsku stan-icu da da izjavu u svojstvugra|anina, a pri tom jefotografisan bez wegovedozvole i znawa, pa jefotografija objavqenana neregistrovanom por-

talu “Para}in onlajn”. Udiskusiji je u~estvovaona~elnik policijske stan-ice koji je predlo`ioVe}u da uputi dopisUnutra{woj kontroliukoliko postoji sumwa urad nekog slu`benikapolicijske stanice, {toje i prihva}eno. U vezi zahteva zaposlenihu ustanovama kulture zanadoknadu tro{kova pre-voza, Ve}e se obratilonadle`nim ministarstvi-ma i na osnovu odgovora,donet je zakqu~ak da setro{kovi prevoza ne}eispla}ivati ukoliko sene doka`e da su takvitro{kovi stvarno inastali i ne prilo`edokazi o visini tro{kova.

A. \or|evi}

^EKA SE IZJA[WEWE NADLE@NIH ORGANARazmatraju}i informaciju ~lana Op{tinskog ve}a

@arka Savi}a o doga|aju od 24. maja, Ve}e je usvoji-lo tri zakqu~ka. Prvi, da je ~lan Op{tinskog ve}a24. maja bio na godi{wem odmoru kad je priveden, dataj doga|aj nema veze sa poslovima koje on obavqa kao~lan Ve}a, te da }e se Ve}e odrediti o ovom slu~aju,ukoliko bude bilo potrebno, nakon okon~awa postupkapred nadle`nim dr`avnim organima. Drugo, da Ve}epodnese prijavu Sektoru unutra{we kontrole MUP-a zbog osnovane sumwe da je slu`benik policijske stan-ice fotografisao Savi}a, ili je bar preneo infor-maciju kada }e Savi} biti doveden u policiju, a sveu ciqu objave fotografije na neregistrovanom por-talu i tre}e, da Unutra{wa kontrola utvrdi da li pos-toje veze izme|u policijskih slu`benika i portala“Para}in onlajn”, odnosno Povereni{tva SNS uPara}inu. kao i eventualnu ulogu Bojana Veqkovi}a,aktiviste SNS i biv{eg radnika MUP, u ovom slu~aju.

ODLUKA O DIMNI^ARSKIM USLUGAMARasprave na sednici bilo je jedino o ovoj ta~ki

dnevnog reda, a {ef odborni~ke grupe “Svi zaPara}in” Milo{ Tomi} rekao je da se radi o potpunonovoj komunalnoj delatnosti od velikog zna~aja zagra|ane. - Odluka je generalno u redu i ja }u glasatiza wu, ali je vrlo brzo potrebno uneti izmene u smis-lu precizirawa prava i obaveza kako preduze}akoje se tom delatno{}u bavi, tako i gra|ana ipravnih lica koji su korisnici usluge.

ODBORNICI SE 27. JUNA TAJNIM GLASAWEM IZJA[WAVALI O POVEREWU PREDSEDNIKU OP[TINE

SA[I PAUNOVI]U TRE]I PUT PODR[KAProtiv wegovog razre{ewa glasalo je 37 odbornika. Doneta odluka o ure|ewu Industrijske zone i Industrijskog parka u woj

OP[TINSKO VE]E O IZVE[TAJU PROSVETNE INSPEKCIJE, PARKING SERVISU I PRIVO\EWU ^LANA VE]A

UPU]EN DOPISUNUTRA[WOJKONTROLI MUP-aDoneta tri zakqu~ka u vezi privo|ewa @arka Savi}a. Potrebno jevi{e pripadnika policije da prati rad Parking servisa

Sednicu je vodio predsednik Skup{tine Dragan Miti}

~etvrtak 4. jul 2019. 3Aktuelno Bilten

Buxetski inspektor utvr-dio je niz nepravilnostiu finansijskom poslovawuTehnolo{ke {kole tokomnedavne redovne kontrole,a izve{taj o tome bio jejedna od tema sedniceOp{tinskog ve}a odr`aneu petak, 28. juna. Najve}a nepravilnost ti~ese isplata naknada `ena-ma koje su na porodiqskombolovawu jer se novac,uprkos redovnoj isplatiiz op{tinkkog buxeta zaove namene, upla}ivao nanepoznati ra~un koji nepripada nijednoj odporodiqa u ovoj {koli.Kad je u pitawu isplatanaknade zaposlenima zaprevoz, wima je novacuglavnom zakidan, odnosnogodinama je radnicimaispla}ivano mawe odobra~unatog.- Mi smo na razne na~inedobijali pritu`be kakoOp{tina ne ispuwava sveobaveze prema Tehnolo{koj{koli na na~in da neispla}uje prevoz radnika navreme, da ne ispla}ujea`urno naknadu zaporodiqsko bolovawe, zbog~ega te naknade kasne po

vi{e meseci. Zaposlenisu tvrdili da se radi opropustu u radu op{tin-skih slu`bi, me|utim,uvidom u stawe mi smoutvrdili da je iz buxetauvek ispla}ivano onolikosredstava koliko je izTehnolo{ke {koletra`eno. Primedbe su senastavile i ove godine ta{kola je bila obuhva}enaproverom buxetskeinspekcije, rekao je Sa{aPaunovi}, predsednikOp{tinskog ve}a iOp{tine. Iz izve{taja buxetske

inspekcije koji su ~lanoviVe}a dobili se vidi da jeTehnolo{ka {kola mal-om broju zaposlenihispla}ivala za prevoz vi{enego {to je obra~unato,ve}ini zaposlenih te

iznose je umawivala, doknekima ~ak nijeispla}ivala ni{ta. To jeprva ozbiqna nepravil-nost, a kako izgleda, god-inama je svakog mesecaradnicima zakidano od 15do 30 hiqada dinara, tako{to su ve}ini naknadeumawivane za 500 do 1000dinara, dok nekima nisu niispla}ivane. Sa drugestrane, u avgustu pro{legodine, direktoru DejanuNe{i}u obra~unat je pre-voz na 1800 dinara, aispla}en mu je vi{estrukove}i iznos.- Druga ozbiqna nepravil-nost ti~e se porodiqskogbolovawa, a uvidom ufinansije op{tinskog bux-eta vidimo da je Op{tinauplatila celokupan iznos.[ta se de{avalo? Kada

Op{tina uplati novac zaporodiqe, {kola urednoobra~una i plati porez, anovac umesto porodiqamabude upla}en na nepoznatira~un koji ne pripada nijednoj od porodiqa, dokje porodiqama obja{wavanoda uplata kasni zbognea`urnosti Op{tine,objasnio je na Ve}uPaunovi}.U izve{taju buxetskog

inspektora, pored mera i

preporuka {koli, navede-no je jo{ da }e podnetikrivi~nu prijavu protivodgovornog lica korisni-ka buxetskih sredstava.Sednici je, ina~e, pris-ustvovao direktorTehnolo{ke {kole DejanNe{i} koji je rekao da sewemu niko od zaposlenihzvani~no nije obratio zbognavedenih problema.- Obra~unska slu`ba to

radi, ja svakako nisam

znao, niti mogu da pratimsve ra~une i {ta se komeupla}uje, rekao je Ne{i},ne negiraju}i nalaz bux-etskog inspektora. DejanNe{i} je, ina~e, veomaaktivan ~lan Srpskenapredne stranke uPara}inu i predsednik jelokalnog Saveta za {kol-stvo. O ovoj temi bi}e jo{

re~i na narednim sedni-cama Ve}a. R.B.

Pro{le sedmice u raz-maku od nekoliko danaokon~ani su radovi naizgradwi dve ulice uBusilovcu po pro{logo-di{wem programu, najpredela Partizanske, a zatimi Bakri}ke ulice.Podsetimo, izgradwaBakri}ke po~ela je novem-bra pro{le godine, alisu nepovoqne vremenskeprilike omele asfalti-rawe, koje su tra`ili samime{tani Busilovca sobzirom nato da u toj uli-ci sa dvadeset ku}a `iviveliki broj mali{ana, wihosamnaestoro. Partizanskaulica se zbog velikedu`ine gradi etapno, aona vodi u pravcu susedne

op{tine Ra`aw.U danu kad se Bakri}komrazlivao asfalt, 26. juna,obe saobra}ajnice obi{aoje predsednik op{tineSa{a Paunovi}, podse-tiv{i da je pre ovih uli-

ca u Busilovcu asfalti-rana i ulica u Ra{evici.- Bi}e izgradwe i u

drugim seoskim mesnimzajednicama po dvogo-di{wem programu izprethodne godine, ali i poprogramu koji je ugovarantokom ove buxetske godine,kazao je Paunovi} obi-laze}i ovo gradili{te.On je napomenuo da }e seintenzivna izgradwaseoskih ulica nastaviti,ali da }e prioritet bitirekonstrukcija gradskih ukojima se mewa vodovodnamre`a, kao i izgradwasaobra}ajnica u prigrad-skim naseqima u kojima sure{eni imovinski odnosi.

M Stojanovi}

Nakon zamene vodovodnemre`e u delu UliceDragoslava Marinkovi}au Dankovu, ura|ena je ipotpuna rekonstrukcijatog dela kolovoza, aasfaltirawe je obavqenokrajem juna.U vi{e starih gradskihulica po programuunapre|ewa vodosnabde-vawa sa Nema~kom razvo-jnom bankom (KFW)mewa se najpre vodovod-na mre`a, a zatimkolovoz, podsetio jepredsednik Op{tineSa{a Paunovi} obi-laze}i ovo gradili{te.Radovi traju u prigrad-skom nasequ Cara Du{anabez broja, u Ulici Cerskojtako|e je u toku rekon-strukcija kolovoza, a usko-ro }e uslediti i radovi uUlici Bore Petrovi}a,pored pijace, koji moraju

da budu zavr{eni brzo,pre po~etka jesewe sezoneprodaje robe na pijaci.- Ove godine posle zamenevodovodne mre`e o~ekujenas rekonstrukcija jo{nekoliko gradskih ulica,a bi}e radova i u pri-gradskim naseqima, tako da}e ova godina biti sigurno

jedna od boqih kad je re~ orekonstrukciji i izgradwigradskih i prigradskih uli-ca, zakqu~io je Paunovi}.U Ulici Dragoslava

Marinkovi}a zameweno je240 metara vodovodnihcevi, a isto toliko je imetara novog kolovoza.

Z. Ra{i}

Nakon zavr{ene javne nabavke u prvoj par-tiji koja obuhvata 19 sela, po re~ima SlavkeJovanovi}, na~elnice Uprave za poqo-privredu, ovaj va`an posao ovih dana po~iweu Kre`bincu, Golubovcu, Lebini, Mirilovcu,Busilovcu, [aludovcu, Kla~evici, Le{ju,

Izvoru, Bo{wanu, Buqanu, Gorwoj i DowojMutnici, Stubici, Plani, Davidovcu, Glavici,Popovcu i Zabregi. Raspisana je javna nabavka i za slede}upartiju, odnosno sela u toj grupi, a posaokre}e nakon izbora izvo|a~a. B.D.

BUXETSKI INSPEKTOR UTVRDIO NIZ NEPRAVILNOSTI U POSLOVAWU TEHNOLO[KE [KOLE

KO JE KRAO NAKNADE OD PORODIQA I KOLEGA?Protiv odgovornog lica podneta krivi~na prijava. Izve{taj buxetskog inspektora bio je tema sednice Op{tinskog ve}a

PREVOZ ZAKIDAN GODINAMAPrema izve{taju buxetskog inspektora, neformalnije zakqu~ak da je Tehnolo{ka {kola godinamazaposlenima mawe upla}ivala od zakonskog iznosaza prevoz, a umesto na ra~un porodiqama, {kola jesredstva prebacivala na nepoznati ra~un, dok suporodiqe dobijale novac sa vi{e meseci zaka{wewa,objasnio je Paunovi} su{tinu nalaza buxetskoginspektora na sednici Ve}a.

ZAVR[ENA REKONSTRUKCIJA ULICE U MZ “DANKOVO”BUSILOV^ANI DOBILI DVE SAOBRA]AJNICE JEDNU ZA DRUGOM

ASFALT ZA BAKRI]KUI DEO PARTIZANSKEI u drugim seoskim mesnim zajednicama bi}e nastavqena izgradwa ulica

NOVI KOLOVOZ U DELUDRAGOSLAVA MARINKOVI]A

PO^IWE SANACIJA POQSKIH PUTEVAU PRVOJ GRUPIOD 19 SELA

O ovom skandalu u Tehnolo{koj {koli jo{ }e se govoriti na Op{tinskom ve}u

Partizanska

Bakri}ka ulica

~etvrtak 4. jul 2019.4 InfrastrukturaBilten

Ispuwava se jo{ jednoobe}awe, kre}e izgradwakanalizacije za Mesnu zajed-nicu Stubica. U ovom seluje pre vi{e godina izgra|enavodovodna mre`a i sadakre}emo sa izgradwom kanal-izacije, {to je i bio glavnizahtev me{tana ovog selagodinama unazad na zborovi-ma gra|ana.Ovo su re~i predsednika

op{tine Sa{e Paunovi}akoji je pro{le sedmiceobi{ao po~etak ovih poslo-va u Stubici. Izgradwa togvida infrastrukture i jesteina~e jedan od najve}ihproblema koji mu~istanovnike seoskih mesnihzajednica, a posebno brdskihsela, gde se otpadne vode~esto slivaju kroz kanale zaodvo|ewe ki{nih voda iprave problem, posebnome{tanima koji `ive u pod-no`ju brda.

Osim u Stubici, u ovomtrenutku kanalizacija segradi i u drugim selima.Radovi traju u DowojMutnici, zavr{ava se crp-na stanica u Dowem Vidovui uskoro se o~ekuje daovaj objekat bude u funkci-ji, pa }e mo}i }e da se daju

prikqu~ci i u ovom selu.Nastavqaju se radovi pre-ma ovogodi{wem planu iu mesnim zajednicama[aludovac, Gorwa Mutnicai Glavica, a bi}e i rado-va u prigradskim naseqi-ma u kojima su re{eniimovinski problemi,

istakao je Paunovi}.Kad je re~ o kanalizaciji,Para}in je daleko odmakaou izgradwi ovog vidainfrastrukture u odnosu naop{tine sli~ne veli~ineu centralnoj Srbiji.- Mre`a je davno izgra|enau samom gradu. Zavr{avase sa planovima iz ovegodine i u prigradskimnaseqima polako, a inten-zivno gradimo kanalizaci-ju i u selima, mada trebaimati u vidu da }e radovitu potrajati vi{e godina,istakao je Paunovi}.

A `iteqi Stubicepo~etkom izgradwe kanal-izacione mre`e svakakosu veoma zadovoqni jer jeto bio wihov prioritetanzahtev. I sva druga sela uop{tini Para}in, izgodine i godinu opremajuse inrfastrukturom, auslovi `ivota u gradu iselima se sve vi{e izjed-na~avaju, {to i jeste ciqlokalne samouprave.

M. Stojanovi}

Radovi na izgradwi kana-lizacije u seoskim mesnimzajednicama odvijaju seprema utvr|enoj dinamici,a ovih dana paralelno te-ku u Stubici i DowojMutnici.Gradili{te u Dowoj Mut-nici u pratwi saradnika

iz slu`bi zadu`enih za iz-gradwu obi{ao je Sa{a Pa-unovi}, predsednik op{ti-ne Para}in. On je podsetioda se kanalizacija inte-nzivno gradila ove godineu prigradskim naseqima, naKara|or|evom brdu i nase-qu Carice Milice - jug isever, a da radove kada je upitawu ovaj vid infrastruk-ture treba da o~ekuju sta-

novnici prigradskog naseqaCara Du{ana bez broja iStri{kog naseqa.- Uporedo teku radovi iu seoskim mesnim zajedni-cama. U toku su radovi uDowoj Mutnici i Stubi-ci, a o~ekuju nas radovi uGlavici, Gorwoj Mutnicii u [aludovcu, gde imamonastavak radova koji suse odvijali prethodnih go-

dina. Osim toga o~ekuje sepu{tawe u rad sistemakanalizacije u Dowem Vi-dovu, gde se ~eka prikqu-~ak EPS-a na pumpnu sta-nicu koja }e slu`iti zacrpqewe otpadnih vodaiz ovog sela prema glav-nom kolektoru iz pravcaStri`e prema Para}inu.U samoj Stri`i ve} jemogu}e da se dobijaju pri-kqu~ci na kanalizacionumre`u, a u Tekiji imamoizgra|enu mre`u, rekaoje Paunovi}.Grupa sela u na{oj op-

{tini, dakle, ve} ima iz-gra|enu kanalizaciju, dokse u drugoj grupi ona gra-di. Tako|e postoje usloviza izgradwu kanalizacionemre`e u jo{ nekoliko se-la, naglasio je ~elni ~ovekna{e op{tine obilaze}iradove u Dowoj Mutnici.

M. Stojanovi}

Ekipa JP “Vodovod” jenedavno, po prijavi me-{tana Davidovca da se naglavnom cevovodu pojaviokvar, iza{la na teren isanirala nastalu havariju,a da gra|ani nisu ni u jed-nom momentu imali pro-blem vodosnabdevawa, od-nosno intervencija je oba-vqena bez prekida dotokavode sa izvori{ta, pa ni-je bilo potrebe za dodat-nom vodom iz bunara.Kad budu okon~ani pla-

nirani radovi na rekon-strukciji, odnosno zameninajve}eg dela glavnog do-voda Izvor-Para}in, ova-kvi kvarovi posta}e pro-{lost.

- Potpisivawe ugovora orekonstrukciji glavnog vo-da sa izvo|a~em radovao~ekujemo za dvadesetakdana, a po~etak radova dokraja jula ili po~etkomavgusta. Rok za izvo|ewetih radova je 18 meseci.Nadamo se da }emo tih9,7 kilometara glavnogvoda koji treba da bude za-mewen da uradimo u rokui da }emo u budu}nostiimati bezbedno snabdeva-

we vodom kako na{eg gra-da, tako i susedne ]upri-je, naglasio je Neboj{aSimi}, direktor “Vodovo-da”, koji je sa radnicimabio na terenu tokom otkla-wawa kvara u Davidovcu.On dodaje da se iz pro-

grama KFW banke rekon-strui{e i dotrajala vodo-vodna mre`a u vi{e grad-skih ulica. Taj posao je,podsetimo, obavqen naj-pre u Tatar Bogdanovojulici, a do sada je vodo-vodna mre`a zamewena jo{u delovima ulica CaraDu{ana, Dragoslava Ma-rinkovi}a, Cerske i u de-lu Bore Petrovi}a.- Mi imamo program i do-govor koje ulice treba dauradimo u toku ove i na-redne godine. Ti radovi seizvode sredstvima Nema~-ke razvojne banke, a u ko-ordinaciji sa Upravom zainvesticije i odr`ivi raz-voj op{tine jer u ve}iniulica u kojima mi radimorekonstrukciju vodovodnei kanalizacione mre`e,posle toga izvode se iradovi na rekonstrukcijikolovoza, precizira Simi}.Istovremeno, opremaju

se dva bunara koji se gra-de iz ovog programa, aukupno je ~etiri novihjer je JP “Vodovod” gradiobunare i sopstvenim sred-stvima. M. Stojanovi}

U podjuhorskom selu Poto~acnastavqena je izgradwabetonskih kanala i sanaci-ja propusta za regulacijubuji~nih voda. Kanali su,

ina~e, jedan od glavnih zahte-va stanovnika brdskih selana{e op{tine, a lokalnasamouprava ih gradi premaprioriotetu. Z.R.

PRO[LE SEDMICE PO^ELA IZGRADWA KANALIZACIJE, ZADOVOQNI ME[TANI

ISPUWEN NAJVA@NIJI ZAHTEV STUBICEPara}in je daleko ispred ostalih op{tina u centralnoj Srbiji kad je re~ o ovom vidu infrastrukture

RADOVI ]E POTRAJATIStubica je veliko seloi treba o~ekivati daradovi potraju i do petgodina dok posledwaulica ne dobije kanal-izacionu mre`u. Mnogotoga zavisi i odinteresovawa stanovnikabudu}i da }e se kanal-izacija, najpre, graditi uulicama gde je intereso-vawe me{tana ve}e.

NOVI KOLOVOZIU ulicama u kojima jeizgra|ena kanalizaci-ona i vodovodna mre`aplanirana je izgradwakolovoza, a u nekima odwih ve} se izvode ra-dovi koje je neophodnoobaviti pre asfaltira-wa. Nove kolovoze ta-ko|e }e dobiti i grad-ske saobra}ajnice u ko-jima se obavqa rekon-strukcija vodovodnemre`e iz programaKKFFWW banke.

ZA VODOSNABDEVAWE3.450.000 EVRA

Ukupna vrednost veli-kog projekta unapre|ewavodosnabdevawa u op-{tini Para}in je3.450.000 evra, od ~ega je30 odsto donacija, dokje ostatak povoqan kre-dit na 15 godina. Rekon-strukcija glavnog dovodaje najva`niji deo tog pro-jekta, kojim su obuhva-}eni jo{ rekonstrukcijadelova vodovodne mre`eu gradu, izgradwa novihbunara i digitalizacijanadzora nad sistemomvodosnabdevawa.

INFRASTRUKTURNI RADOVI U RAZLI^ITIM DELOVIMA NA[E OP[TINE

U DOWOJ MUTNICI NASTAVQENAIZGRADWA KANALIZACIJEParalelno teku radovi u Stubici, a zatim }e uslediti u Glavici, Gorwoj Mutnici i [aludovcu

DIREKTOR “VODOVODA” NEBOJ[A SIMI] NAJAVIO

PO^ETAK ZAMENEGLAVNOG DOVODAPo potpisivawu ugovora, izvo|a~ treba da krene saposlom krajem ovog ili po~etkom narednog meseca

RADI ZA[TITE OD BUJI^NIH VODA

U POTO^CU IZGRADWABETONSKIH KANALA

Stubi~ani na gradili{tu sa~ekali dolazak predsednika Paunovi}a

~etvrtak 4. jul 2019. 5Infrastruktura Bilten

Op{tina Para}in nasta-vqa unapre|ewe poslovnogambijenta radi privla-~ewa investitora i otva-rawa velikog broja novihradnih mesta, a sada }e,uz podr{ku Evropske uni-je od skoro 300.000 evraiz programa EU PRO,dodatno unaprediti po-slovnu infrastrukturu uIndustrijskoj zoni“Zmi~”, pro{iriti wenekapacitete i poboq{a-ti uslove poslovawa.Radovi su po~eli i ob-

uhvataju izgradwu pri-stupnih saobra}ajnica,kanalizacione mre`e,vodovoda i javne rasveteu novom delu industrijskezone, {to }e omogu}itiotvarawe novog blokaparcela, a to je i osnov-ni zahtev investitora,kako onih koji imaju na-meru da pro{ire postoje-}u proizvodwu, tako ionih koji bi tek da izgra-de nove proizvodno-po-slovne objekte u zoni.

Poseta predstavnikaEU PRO

Na po~etku realizacijetog projekta, polovinomjuna, da bi se uverili uwegovu opravdanost, indu-strijsku zonu obi{li supredstavnici programaEUPRO na ~elu sa koor-dinatorkom Oliverom Ko-sti}, a wihov doma}inbio je predsednik op{ti-ne Para}in Sa{a Pauno-vi}, sa saradnicima izUprave za investicije.Paunovi} je, najpre, upo-znao koordinatorku saradovima u zoni koji te-ku ili su u planu, a {toje sve deo nastojawa op-{tine da privu~e investi-tore i stvori mogu}nostiza otvarawe novih radnihmesta, boqi `ivot i stan-dard stanovni{tva.- Trenutno u industrij-skoj zoni imamo 17 pred-uze}a koja su kupila par-cele, 10 objekata je izgra-|eno ili je u izgradwi,jo{ dva kupca ~ekaju ilipreparcelaciju ili iz-gradwu industrijskog par-ka koji }e graditi op{ti-na, a to su strana pred-uze}a koja }e zaposliti,po planu, veliki brojradnika u narednih neko-liko godina. Jedno odwih ~ak do 1000 radnikatreba da anga`uje u indu-strijskom parku koji }e-mo izgraditi ako buduuspe{ni na javnom pozi-vu za zakup ili kupovinudela industrijskog par-ka, tako da }emo uskoro

imati u zoni dvadesetakpreduze}a koja }e slede-}e godine raditi i zapo-{qavati. To je od ogrom-nog zna~aja za gra|aneop{tine Para}in, ali iza celo Pomoravqe jerje zona na takvoj loka-ciji da i iz susednihgradova mogu da se zapo-sle ovde i da rade, re-kao je, izme|u ostalog,Paunovi}.

“Rimaster” }e zapo-sliti do 1000 qudi[vedska kompanija “Ri-master”, koja ve} radi uPara}inu u iznajmqenojhali jednog privatnogpreduze}a, dala je ga-rancije o ispuwewu svogdela dogovora nakon iz-gradwe industrijskogparka.- Mi sa wima privodi-mo kraju definitivnerazgovore o kori{}ewuna{eg industrijskog par-ka. Op{tina je dobilafinansijske saglasnostidr`ave za uzimawe dugo-ro~nog kredita za iz-gradwu ovog objekta in-frastrukture, a on }e segraditi sa druge straneparcele u kojoj se nala-zi bugarska firma. Op-{tina }e izgraditi ovajindustrijski park u vi-{e faza i pod komerci-jalnim uslovima mi }e-mo ponuditi zakup ilikupovinu delova togobjekta. “Rimaster” jeuputio pismo o namera-ma gde garantuje da }e sejaviti na javni poziv ikupiti ili zakupitiobjekat po tr`i{nimuslovima, a planira za-po{qavawe do 1000 rad-nika, kako su rekli, naovom prostoru, u nared-nim godinama, naveo jePaunovi}.Aktivnosti EU PRO

programa koji doprino-si ravnomernijem dru-{tveno-ekonomskom raz-voju Srbije, Evropskaunija podr`ava sa ukup-no 25 miliona evra.Prema re~ima koordina-torke Olivere Kosti},Evropska unija prekotog programa koji se re-alizuje kroz partner-stvo sa Vladom RS po-dr`ava sa vi{e od 4,5miliona evra 9 progra-ma ekonomske infra-

strukture, odnosno lo-kalnih samouprava u Sr-biji, ukqu~uju}i i Para-}in. - Pored ovoga, EU PROprogram podr`ava i dru-ge projekte unapre|ewaposlovne infrastruktu-re, isto tako imamo di-rektne investicije u po-slovnu zajednicu. Pro-gram ima ciq pove}awekonkurentnosti mikro imalih preduze}a i po-boq{awe poslovnog okru-`ewa u 99 jedinica lokal-nih samouprava u regio-nima [umadije i zapadneSrbije i ju`ne i isto~-ne Srbije. Od ukupnogiznosa sredstava, ve} jeotprilike 630.000 evrainvestirano u projektekoji se sprovode na teri-toriji op{tine Para}in,rekla je menaxerka EUPRO-a i dodala da je,pored Industrijske zone,podr`ano tako|e i una-pre|ewe Geografskog in-formacionog sistema(GIS), a pru`a se podr-{ka i lokalnim preduzet-nicima da unaprede svo-ju konkurentnost i po-slovawe.Predstavnici EU PRO

prilikom ovog obilaskazone “Zmi~” na licu me-sta su se uverili u oprav-danost ulagawa u unapre-|ewe infrastrukture, vi-deli su da ve} ima inve-stitora i da }e sve to do-vesti do otvarawa novihradnih mesta. Kosti}evaje rekla da Para}in imazaista dobre projekte,zbog ~ega je ta lokalna sa-mouprava i dobila podr-{ku.

Najzna~ajniji projektiu na{oj op{tini

Op{tina Para}in u po-sledwih nekoliko godinaima potpisane ugovore orealizaciji velikog bro-ja projekata koji se fi-nansiraju me|unarodnimili dr`avnim sredstvima,sa ~ime je predsednikPaunovi} upoznao koordi-natorku programa EUPROOliveru Kosti}. Osimprojekta izgradwe infra-strukture u industrijskojzoni, kroz sli~an kon-kurs Para}inu je odo-bren projekat za GIS,odnosno za razvoj ve} po-stoje}eg Geo-informaci-onog sistema.Me|unarodnim sredstvi-ma finansira se tako|eizgradwa sistema odbra-ne od poplava, zatim una-pre|ewe vodosnabdevawa,a o~ekuje se realizacijaprojekta rekonstrukcijeBolnice i Doma zdravqakoji se finansira dr`av-nim i me|unarodnimsredstvima, dok je obave-za op{tine projektna do-kumentacija. Paunovi} jepodsetio i na predstoje-}u rekonstrukciju 6 osmo-

razrednih {kola u gradui selima i rekonstrukci-ju i dogradwu Centra zasocijalni rad, naglasiv{ida se u ovom trenutkurealizuje ili u narednihnekoliko meseci pred-stoji realizacija i mno-gih drugih projekata. Me-|utim... - Glavni problem ovog

trenutka jeste nedosta-tak qudstva koji treba svete projekte da isprati“kroz papire” i rad naterenu. Naime, op{tinaPara}in ima 25 odstomawe radnika u javnimslu`bama od onog {tozakon propisuje kao mak-simalni broj, ne dobija-mo saglasnost za zapo-{qavawe novih radnika,a neophodno je da ti qu-di budu zaposleni za stal-no u op{tinskim slu`ba-ma kako bi imali pravopotpisivawa dokumenta-cije koja je neophodna zarealizaciju ovih proje-kata. To je zaista veli-ki problem, objasnio jePaunovi} zbog ~ega nekiprojekti ne idu onom br-zinom kojom bismo to`eleli.A kad je o industrijskojzoni re~, radovi na in-frastrukturnom oprema-wu novog bloka uvelikoteku, a izvo|a~ je grupakoju zastupa “Putotehna”iz na{eg grada, izabranau postupku javne nabavkekoju je sprovela op{tinaPara}in. Rok za zavr{e-tak je 90 dana, a predstav-nici EU PRO najavili sujo{ jedan obilazak, kadaradovi budu okon~ani.

M. Stojanovi}

PARA]IN UNAPRE\UJE POSLOVNI AMBIJENT UZ PODR[KU EVROPSKE UNIJE OD SKORO 300.000 EVRA

NASTAVQENO INFRASTRUKTURNOOPREMAWE INDUSTRIJSKE ZONE

Zbog potreba investitora i zapo{qavawa, grade se pristupne saobra}ajnice, kanalizaciona mre`a i javna rasveta

RAZLOZI ZA ULAGAWE U ZONU “ZMI^”Osim dobrog geografskog polo`aja industrijske zo-ne “Zmi~”, a nalazi se kraj regionalnog puta izme-|u Para}ina i ]uprije i u blizini auto-puta, za tuzonu je va`no da je ne optere}uju nere{eni imovin-ski odnosi.Zemqi{te se nalazi u svojini Op{tine, opremqe-

no je infrastrukturom, cene su povoqne, a mo`e dase dobije ~ak bez naknade, u skladu sa zakonom, uko-liko je re~ o velikom preduze}u. Sem toga, preduze-}e brzo mo`e da zapo~ne poslovawe jer se sve do-zvole brzo i lako dobijaju.

INVESTICIONI BUM 88 PREDUZE]APredsednik op{tine Sa{a Paunovi} je upoznao

predstavnike EU PRO i sa podatkom da su mnogi pred-uzetnici, mala i sredwa predze}a, sagradili i gra-de svoje objekte i na drugim lokacijama u op{tini,van industrijske zone “Zmi~”, kao i u turisti~kimmestima Grza i Sisevac.- Re~ je o 88 investitora i skoro 70.000 kvadrata

poslovnog i proizvodnog prostora, {to je za Para-}in mnogo. Pore|ewa radi, nekada{wa fabrika {to-fa koja je zapo{qavala preko 2000 radnika imalaje oko 52.000 kvadrata takvog prostora, a mi sada ve}imamo skoro jednu i po izgra|enu “[tofaru” u po-sledwih 7 godina, posle zavr{etka svetske ekonomskekrize, kroz rad malih i sredwih preduze}a. Naravno,tu se zapo{qava veliki broj radnika u razli~itim de-latnostima, od proizvodwe do turizma i ugostiteqstva.Para}in zaista do`ivqava jedan investicioni bumkada je re~ o malim i sredwim preduze}ima i kakostvari stoje, to }e se nastaviti i nadaqe.

Predstavnici programa EU PRO tokom obilaskazone uverili su se u opravdanost investicije

~etvrtak 4. jul 2019.6 PanoramaBilten

U na{em gradu je posta-vqeno i u funkciji je{est parkomata, a upripremi je instalirawe isedmog, tako da je op{ti-na Para}in me|u mawimbrojem gradova i op{tinasa osavremewenom naplatomparkirawa. Parkomati senalaze: u Ulici BrankaKrsmanovi}a u neposrednojblizini kwi`are “Papi-rus”, zatim kod prostori-ja Direkcije za izgradwu uUlici Nikolaja Velimiro-vi}a, kao i u Ulici sve-tog Save i na uglu Vo`daKara|or|a i 7. jula - pre-ko puta Zelene pijace, dokse u glavnoj ulici nalazedva, u blizini kafi}a“Vagon” i kod Gradskeapoteke.- Automati za naplatu

parkirawa su stavqeni ufunkciju po~etkom janua-ra. Za sada je na wima

mogu}e kupiti samo dnev-ne karte koje moraju bitipostavqene na vidnom me-stu na vozilu kako kontro-lori na parkinzima ne bipisali kazne. Naime, si-stem Parking servisa jo{uvek nije u mogu}nosti daprati parkirana vozila~iji su voza~i kupili svo-je parking karte na auto-matima, isti~e An|elkaRadojkovi} iz tog sektoraDirekcije za izgradwu.Ona dodaje da }e do kra-ja godine na ovim automa-tima biti mogu}e kupiti

i mese~ne i godi{we kar-te, te da na neophodnomsoftveru za ovu vrstuusluge radi firma iz No-vog Sada, koja je ve} bi-la anga`ovana na postavqa-wu parkomata.U parkomate su ubacuje

samo papirni novac i ne-ma vra}awa kusura, zbog~ega su cene parkirawazaokru`ene i u proseku suni`e za sve zone parkira-wa. Tako mese~na karta zaprvu zonu staje 1.000 di-nara, za drugu 800, a zatre}u 600 dinara. Godi{wa

karta za prvu zonu ko{ta10.000, za drugu i tre}u7.000 dinara, dok univer-zalna godi{wa karta za svezone staje 12.000 dinara iwu je mogu}e kupiti samou prostorijama Parkingservisa, gde se tako|e iz-daju i mese~ne karte.Dnevno parkirawe osim

na parkomatu mo`e se pla-titi i daqe SMS poruka-

ma slawem na broj Parkingservisa. Dnevne i mese~-ne karte se, tako|e, mogukupiti u Ulici BrankaKrsmanovi}a pored kwi`a-re “Papirus”, u Ulicikraqa Petra Prvog br 15,u trafici “Nixa” i utrgovinskoj radwi “Bogda”u Ulici vo`da Kara|or|a,kao i u Cvetnoj ulici br.12.

Jedinstvena dnevna kar-ta se mo`e platiti ina {alterima po{te ibanaka. Korisnicima tekarte je omogu}eno da uroku od osam dana od iz-davawa iskoriste popust od50 odsto i istu plate 500umesto 1.000 dinara. Kori{}ewe parkomata jejednostavno: korisnikukucava broj registar-ske tablice vozila i bi-ra zonu parkirawa, pri-hvata opciju “potvrdi”koju mu nudi automat, azatim stavqa karticu navidno mesto na vozilo,kako bi kontrolor Par-king servisa video da jeusluga pla}ena jer jo{uvek parkomati nisu po-vezani sa sistemom iaplikacijom.

M. Stojanovi}

Zavr{na javna rasprava onacrtu nove Op{tinske odlu-ke o javnim parkirali{timaodr`ana je 19. juna u zgradiOp{tine, u prisustvu predstav-nika radne grupe, ~lanovaOp{tinskog ve}a, radnikaParking servisa (u sklopuDirekcije za izgradwu) i za-interesovanih gra|ana kojisu izneli svoje primedbe i su-gestije.Nacrt nove odluke je uskla-|en sa uredbom nadle`nogministarstva i izmewenimzakonskim propisima koji re-guli{u komunalnu delatnost

javnog parkirawa, rekao jeVladimir Risti}, izvr{nidirektor za tehni~ku pri-premu Direkcije za izgradwu,koji je bio na ~elu radnegrupe koja je uradila nacrt. Otome koje novine nacrt sadr-`i bilo je re~i u pro{lombroju “Biltena”. Izme|u osta-log, uvode se i dodatne kate-gorije korisnika oslobo|e-nih pla}awa parkirawa.Kad je o ovome re~, neki odprisutnih, Milo{ Tomi} izkabineta predsednikaSkup{tine opp{tine, pred-stavnici Direkcije za izgrad-wu iz Saveta za bezbednost sa-obra}aja, kao i neki ~lanovi

Ve}a, smatrali su da pojedi-ne odredbe moraju da se kon-kretizuju s obzirom na zna~ajodre|enih slu`bi za gra|aneop{tine Para}in, a izme|uostalog, ~ula se sugestija dabi besplatno parkirawe tre-balo da va`i i za lokalna jav-na preduze}a ukoliko u tre-nutku parkirawa obavqaju svojposao...Radna grupa saslu{ala je i

zabele`ila sve primedbe, ko-je }e razmotriti Op{tinskove}e pre nego {to nacrt od-luke o javnim parkirali{ti-ma utvrdi za Skup{tinu.Kona~nu re~ imaju odbornici.

M. Stojanovi}

O va`nim komunalnim i infra-strukturnim pitawima predstavni-ci Op{tine uvek razgovaraju sagra|anima dela op{tine kojima jeto bitno, pa je jedan takav sastanakodr`an nedavno u mesnoj zajednici“Glo`dak”. Tema je bila mesto izgradwe

budu}eg de~jeg igrali{ta uJagodwaku, pa su gra|anima ovog de-la MZ “Glo`dak” (izme|u rekeCrnice i Ulice Vojvode Mi{i}a)predstavqene dve mogu}e lokacije.Epilog je dogovorda budu}e igrali-{te bude napra-vqeno izme|u zgra-de “Spektar inve-sta” i takozvanezgrade solidarno-sti. To je bilo i pr-vo idejno re{e-we koje je pred-stavqeno prisut-nima na sastanku.Na tom prostorupostoji pe{a~kastaza koja se mo`e iskoristiti, aigrali{te }e se graditi u skla-du sa pravilnikom usvojenim okto-bra pro{le godine koji defini{estroga pravila za de~ja igrali-{ta.Druga mogu}a lokacija je bila po-

red vrti}a “Guliver”, gde ve}postoji malo de~je igrali{te ko-je ne zadovoqava potrebe dece, ta-ko da je postojala mogu}nost we-govog pro{irewa. Me|utim, sta-nari koji tu `ive imali su pri-medbe na buku, koja bi bila jo{ve}a pro{irewem igrali{ta. Gra-|ani su izneli i tre}i predlog zakoji je predsednik op{tine Sa{aPaunovi} objasnio da nije mogu},jer je praksa pokazala da pojedi-nim stanarima, ba{ zbog buke, sme-

taju prostori nameweni deci kodstambenih zgrada.Na kraju je odlu~eno da se igra-

li{te gradi pored objekta “Spek-tar investa”, ~ime }e biti ispuwe-no obe}awe dato gra|anima ovog de-la MZ “Glo`dak”. M. Stojanovi}

PLA]AWE PUTEMAPLIKACIJE

Direkcija za izgradwu na-{e op{tine je potpisalaugovor sa kompanijom “EEaassyyppaarrkk” koja svojim korisni-cima nudi uslugu digital-nog parkirawa, tako da }epla}awe parkirawa uskorobiti mogu}e i putem wiho-ve besplatne aplikacije,rekao je jo{ Vladimir Ri-sti} tokom javne rasprave.Para}in je drugi grad uSrbiji u kome }e na ovaj na-~in mo}i da se pla}a par-king, a to ve} funkcioni-{e u 13 dr`ava EU.

NEPROPISNO PARKIRAWEKad je o pla}awu kazni za nepropisno parkirawe

re~, ovaj servis nudi povoqnost koju je mogu}eostvariti ne samo u ovoj slu`bi, ve} i uplatom naparkomatu.- Ukoliko je na{ kontrolor napisao kaznu za nepro-pisno parkirawe, voza~ mo`e imati popust od 50 od-sto ukoliko plati u roku od 8 dana, tako da je ka-zna 500 umesto 1.000 dinara, jer nama nije ciq ka-`wavawe ve} po{tovawe zakonskih propisa, obja{wa-va Dragan Marti} iz “Parking servisa”.

APEL KORISNICIMA USLUGAZaposleni u Parking servisu mole voza~e dau parkomate ubacuju samo nov~anice koje nisupresavijane i izgu`vane, te da ne ubacuju papiri otpatke hrane, {to se tako|e de{ava.-Te {ale su zaista neduhovite, a moram da is-taknem da smo jednom prilikom u parkomatu na-{li burek, ka`e An|elka Radojkovi}.

PARKOMATI KOJE JE POSTAVILA DIREKCIJA ZA IZGRADWU UVELIKO SE KORISTE

Ovu vrstu usluge imaju samo malobrojne op{tine u Srbiji. Kad bude izra-|en softver, kupova}e se, pored dnevnih, jo{ mese~ne i godi{we karte

NACRT NOVE ODLUKE O JAVNIM PARKIRALI[TIMA DOGOVOR PREDSTAVNIKA OP[TINE I GRA\ANA U JAGODWAKU

ODR@ANA ZAVR[NA JAVNA RASPRAVAU proceduri dono{ewa ove odluke nacrt utvr|ujeOp{tinsko ve}e, a odluku donosi Skup{tina op{tine

IZABRALI MESTO ZADE^JE IGRALI[TEOno }e se graditi kod zgrade preduze}a “Spektar invest”

PARKING SERVIS - slu`benici An|elka Radojkovi} i Dragan Marti}

NAJSAVREMENIJANAPLATA PARKIRAWA

Nova op{tinska odluka done}e i neke novine

~etvrtak 4. jul 2019. 7Grad Bilten

Javno komunalno preduze-}e “Para}in” nastavqaposlove kontinuiranog ure-|ewa gradskog grobqa, pasu tako ekipe ovog predu-ze}a u drugoj nedeqi junanastavile izgradwu pri-stupnih staza i puteva.Radovi su po~eli 10. juna,~im su vremenski uslovi toomogu}ili, prvo zemqaniradovi pa nasipawe ri-zlom, postavqawe ivi~wa-ka i postavqawe behatonkocki.

- U pitawu je jedanaestpristupnih staza i putevakoje }emo zavr{iti to-kom ovog meseca, ~ime }ecelokupno gradsko grobqebiti zaokru`eno pristup-nim putevima i stazama,kao i ogradom koju smopostavili prethodne go-dine, pa }e celokupan ovajprostor imati jedan pri-meren izgled za gra|ane ko-ji ovde pose}uju svoje naj-milije. Tokom godine, ta-ko|e, u planu je i nova lo-

kacija za gradsko grobqe.Do kraja godine trebalo bida usledi prelazak na no-vu lokaciju, na potes iz-me|u biv{e gradske ka-sarne i etno sela. Tajprostor koji je predvi|enza tu namenu odr`ava}emosa istom pa`wom kao i po-stoje}u lokaciju, isti~edirektor JKP-a Danijel@ivkovi}.

Osim ovih radova, od ak-tuelnih poslova JKP, apreko Radne jedinice “Ze-lenilo”, kao i svake godi-ne izvr{ena je promenarasada u cvetnim lejama.Zasa|en je letwi rasad,kako bi zelene povr{inetokom leta sa~uvale svoj{aren i ure|en izgled.Ovi radovi su obavqenitokom druge nedeqe juna, a

do pomerawa uobi~ajenogtermina je do{lo zbog ve-like koli~ine padavinakoja je onemogu}avala bi-lo kakav rad na zelenimpovr{inama.- Skinuli smo jesewu po-stavku cve}a i zasadililetwi rasad - gvineju, pe-tuniju i vinku. Sadwa jeobavqena u centru grada nazelenim povr{inama, is-pred Spomenika oslobo-diocu, kod “Lamele”, pretoga zasa|ene su cvetneleje ispred zgrade Op{ti-ne i Spomenika BrankuKrsmanovi}u, kao i nakru`nom toku na uglu Ni-{ke ulice i Kwaza Milo-{a, te potes prema Stakla-ri i prema Glavici, rekaoje o ovim radovima di-rektor JKP-a Danijel@ivkovi}. Nakon obavqe-ne sadwe, sproveden je itretman prehrane i za{ti-te cvetnih leja i travwaka.

N. Stankovi}

Sanacija fasade na zgra-di “Lamele”, broj 30, ucentru Para}ina, po~ela je20. juna sredstvima obez-be|enim iz beskamatnogkredita BID zone u izno-su od 1,5 miliona dinara,a pre toga, pro{le godine,stanari te zgrade su dobi-li i iskoristili sredstvaza ure|ewe krova.- Do sada smo u~estvova-

li na dva konkursa kodBID zone i na oba su namodobrena sredstva. Prvi jebio pro{le godine za re-

konstrukciju krova u izno-su od milion dinara iwega trenutno ispla}ujemo,a sad smo konkurisali za

rekonstrukciju fasade iobezbedili sredstva u iz-nosu od milion i po dina-ra. Oba kredita su na {e-zdeset mese~nih rata ilipet godina, rekla je SawaBalmazovi}, predsednicaSkup{tine stanara.Stanari pla}aju za oba po-sla u proseku po hiqadu ipo dinara po stanu, u za-visnosti od kvadraturestana, a Balmazovi}eva is-ti~e da su stanari sami`eleli da posle krovaurade i fasadu. Zbog pro-blema obru{avawa delovafasade bilo je i prijava,tako da su se vlasnicistanova i lokala dogovo-rili da te probleme re{e.To je uticalo da se brzoslo`e i budu jedinstveniu nameri da re{e proble-me sa fasadom i krovom,rekla je Balmazovi}eva. Rok za zavr{etak radovaje 45 dana, a prvo se ra-di fasada predweg delazgrade. N. Stankovi}

Drugi tretman zapra{iva-wa protiv komaraca reali-zovan je 12. juna, a izvo|a~je, kao i prethodnih godi-na, beogradska firma ”Ekodez”, koja je posao uradi-la na {irem podru~ju ne-go do sada.Tretirane su larve koma-raca u toku prepodneva, aod 18 do 22 sata, tako|e sazemqe, tretman protiv od-raslih formi. Tokom let-weg perioda planirana su~etiri tretmana protivkomaraca, sa zemqe i iz va-zduha, a realizova}e se uzavisnosti od vremenskihuslova. Nadzor tretmanaobavqaju predstavnici op-{tine Para}in. Kako je re-kao Milo{ Tomi} iz Ka-bineta predsednika Skup-{tine op{tine Para}in,larvicidni tretman oba-vqen je na {irom podru~-ju nego ranijih godina jer

je ova godina bila poplav-na.- Ove godine je na repu-

bli~kom nivou ura|en pro-gram suzbijawa larvi koma-raca na teritoriji cele ze-mqe i ovo je prvi tretmaniz tog fonda. U isto vre-me uradi}emo oba tretma-na na mnogo ve}oj povr{i-ni nego redovno jer je ovagodina bila poplavna, savelikim koli~inom padavi-na u svim gradovima. Imastaja}ih voda koje su senaknadno pojavile i kojetreba tretirati da bi sesmawila i suzbila popula-cija komaraca, rekao jetim povodom Tomi}.Larvicidni tretman na

staja}im vodama obavqen jebiolo{kim i hemijskimlarvicidima, a sredstvasu bezopasna po qude i`ivotiwe, prema re~imaizvo|a~a. N. Stankovi}

Savet za bezbednost sao-bra}aja op{tine Para}in,koji se bavi bezbedno{}usvih u~esnika u saobra}a-ju, sprovodi radove naodr`avawu vertikalne sig-nalizacije na op{tinskimputevima i u gradu, odno-sno dopuwuje signaliza-ciju na mestima gde totreba i radi zamenu tamogde je signalizacija do-trajala i o{te}ena.- Tako|e izvodimo rado-

ve na signalizaciji zaozna~avawe gabarita mosto-va radi boqe uo~qivosti.Ina~e, prema projektu re-gulisawa saobra}aja, uli-ce koje nisu ozna~ene potom projektu, mi ih tokomobavqawa ovog posla ozna-~avamo. Skoncentrisanismo da, pre svega, opremi-mo signalizacijom zonegradskih {kola. Kada za-vr{imo te radove, onda }e-mo krenuti da proverava-mo signalizaciju u zonamaseoskih {kola. Sve ta~kekoje mogu biti potencijal-na opasnost za sve u~esni-ke u saobra}aju proveri}e-mo i ozna~iti odgovaraju-}om signalizacijom, ka`eDu{an Ili}, strukovniin`ewer saobra}aja u Di-rekciji za izgradwu ipredsednik Saveta zabezbednost saobra}aja.

M. Stojanovi}

Nakon {to su pojedini lokalni portali nedavno obja-vili dezinformaciju da voda u gradskoj mre`i nije is-pravna, iz para}inskog JP “Vodovod” objavili su zvani~-ne analize }uprijskog Zavoda za javno zdravqe “Pomo-ravqe”, gde stoji da su svi uzorci iz mre`e vodovoda uPara}inu ispravni, te da voda mo`e da se koristi za pi-}e i pripremu hrane. Iz “Vodovoda” su najavili krivi~ne prijave protiv

nepoznatih tekstopisaca, a gra|ane su pozvali da se okvalitetu vode informi{u iskqu~ivo u ovom javnom pred-uze}u ili preko wihove zvani~ne “Fejsbuk” strane. Z.R.

JKP “PARA]IN” AKTUELNIM RADOVIMA ZAOKRU@UJE KOMPLEKS GRADSKOG GROBQA

NOVI PRISTUPNI PUTEVI I STAZEOsim ovih investicija, JKP obavqa i redovne poslove odr`avawa parkovskih povr{ina i cvetnih leja

RADOVI U SELIMAEkipe JKP anga`ovanesu i na nekim poslovi-ma u seoskim mesnimzajednicama, gde na zah-tev tamo{wih stanov-nika nasipaju i porav-navaju brdske i poq-ske puteve. Osim tihposlova, u Sikirici susredili i park u centruoko doma kulture, a ra-dili su i u Izvoru i udrugim selima.

KREDITNIM SREDSTVIMA IZ FONDA UDRU@EWA PREDUZETNIKA BID ZONE

URE\UJE SE FASADA DELA “LAMELE”Ovo su radovi po drugom ovogodi{wem javnom pozivu BID zone, a do kraja godine bi}e ih jo{ najmawe dva

KI[A I VLAGA POGODUJU KOMARCIMA

OBAVQENO JO[ JEDNO ZAPRA[IVAWE

POPRAVKA I ZAMENA SAOBRA]AJNE SIGNALIZACIJE

NAJPRE PROVERA U ZONAMA [KOLA

ZBOG NEISTINA DA JE VODA NEISPRAVNA

“VODOVOD” NAJAVIOKRIVI^NE PRIJAVE

Larvicidni tretman ura|en je zbog toga na{irem podru~ju nego ranijih godina

DANIJEL @IVKOVI] - sve zapo~ete staze zavr{avamo tokom jula

Nakon sadwe, prihrana i za{tita

NAJMAWE JO[ DVA KONKURSAPo prvom ovogodi{wem javnom pozivu ra|ena jei zavr{ena sanacija ravnog krova zgrade uVidovdanskoj broj 1, dok su radovi na “Lameli”realizacija drugog javnog poziva, isti~e Dragan Gaji}iz BID zone, dodaju}i da }e do kraja godine bitiraspisana najmawe jo{ dva javna poziva, zavisnood povra}aja do sada odobrenih kredita.

~etvrtak 4. jul 2019.8 SeloBilten

Vremenske prilikekoje su vladale u pro-tekloj i ovoj godininisu pogodovale proiz-vodwi strnih `ita.Zbog ~estih ki{a, sto-~ari su ostali bez pr-vog i drugog otkosa satravwaka i luceri{ta.Neki su pokosili liva-de i detelinu ali nisuuspeli da je osu{e.Postoje najave da }e sto-~ari ostati i bez do-voqno kabaste hrane.Te{ka i nekvalitetna

priprema zemqi{ta zasetvu, kasna setva, dugperiod prole}a sa ni-skim temperaturama, uslo-vili su da strna `ita u|u

u fazu klasawa i nali-vawa zrna slabije pri-premqena (mawi sklop,lo{ija kondicija), {tosigurno ne obe}ava do-bar rod. Savetodavac za ratarstvoiz Poqoprivredne stru~-ne slu`be (PSSS) Ja-

godina Miodrag Simi}upozorava da su padavi-ne dovele do pojave fu-zarijuma na klasu tamogde nije ra|ena za{ti-ta fungicidom, a to jena dosta parcela, madasu sve stru~ne slu`beapelovale na proizvo|a-~e da obave ovaj tret-man.- Pojava tropskih da-

na u drugoj dekadi junaubrzala je nalivawe izrewe strnina, {to }ese dodatno odraziti navisinu prinosa, kao i nakvalitet, ka`e Simi} idodaje da je preporukastru~ne slu`be da sekombajni dobro pripreme

za `etvu u ciqu {tomaweg rastura `itaprilikom kombajni-rawa, kao i da seskladi{ni prostor do-bro o~isti i tretirainsekticidom pre uno-{ewa letine.Dobro ura|ena pri-

prema kombajna za `e-tvu va`na je kada jere~ o kvalitetu zrna,smawewu gubitka ipravovremenosti oba-vqawa `etve. Dobrompripremom kombajnai wegovim pode{ava-wem gubici zrna mo-gu biti svedeni naprihvatqiv minimum.Tehni~ka ispravnost

kombajna pre po~etka ra-da, kao i pode{enost zaodre|enu kulturu, odnosnovla`nost zrna za svakuparcelu, mora biti bes-prekorna. Stru~waci is-ti~u da se najve}i gubi-ci u radu kombajna naj~e-{}e doga|aju na hederu,stoga visinu reza trebadobro podesiti, {to za-visi od stawa useva.Motor je jedan od najva-`nijih delova na kom-bajnu, zato zahteva re-dovno odr`avawe. Naro-~itu pa`wu treba posve-titi hladwaku motorakoji treba redovno ~isti-ti.

B. Drenovakovi}

Ovogodi{wa bagremovapa{a, koja daje najzna~aj-niju koli~inu meda u pro-izvodwi u Srbiji, kata-strofalno je podbacila uprinosima zbog klimat-skih neprilika. Ki{a ihladno vreme uticali su nastawe bagrema tako da jecveta bilo malo, a p~ela-ri tvrde da situaciju ne-}e mo}i da poprave zna~aj-nije ni kasnije pa{e. Na teritoriji cele zemqe,prema podacima Savezap~elarskih organizacijaSrbije, prinosi bagremo-vog meda su mawi za 65-70posto, a Izvr{ni odbortog saveza je proglasio~ak elementarnu nepogodutokom cvetawa bagrema.Ina~e, bagrem po~iwe dacveta maja i zavisno odnadmorske visine, trajedo juna. Tada se p~eliwadru{tva razviju do svog bi-olo{kog maksimuma i bu-du spremna da unose veli-

ke koli~ine bagremovognektara koji kasnije pre-tvaraju u med. Uz to, i vo}-na pa{a, koja je prethodi-la bagremovoj, nije biladobra. Bagremov med, ina-~e, veoma pozitivno de-luje na funkcije jetre ibubrega, spre~ava pojavu

i ubla`ava simptome plu}-nih bolesti, zbog ~ega senaro~ito preporu~uje de-ci. Pored toga, smawuje lu-~ewe `eluda~ne kiseli-ne, umawuje nervozu, ja~aotpornost organizma nastres...Kad je re~ o p~eliwim

dru{tvima, p~elari su ve}popunili ili pro{iriliu pro{lom periodu broj-no stawe u p~eliwim za-jednicama, ka`e Neboj{aPowavi}, predsednik Udru-`ewa p~elara “Grza”. - Neki proizvo|a~i su od-mah nakon lo{e bagremo-ve pa{e preselili ko{ni-ce na livade, pa na aktu-elnu suncokretovu pa{u, arecimo u podno`ju KrivogVira, osim livadske, bilaje i lipova pa{a. P~ela-ri su tako|e uradili zame-nu matica, a ono za {tatreba da se pripreme je za-{tita od varoe i tu su ve-liki varijateti u na~inurada, obja{wava Powavi}i zakqu~uje da, bez obzi-ra na posledwe lo{e go-dine {to se p~elarewati~e, veliko je intereso-vawe pre svega mladih qu-di koji `ele da se opro-baju u proizvodwi meda.

B. Drenovakovi}

Vo}na mu{ica poreklomiz Azije veoma je invaziv-na {teto~ina. Ima veli-ki spektar doma}ina, anapada jagodi~asto, ko{ti-~avo vo}e i vinovu lozu.Od prole}a pro{le godi-ne monitoring se sprovo-dio na biqnim vrstamakoje su doma}ini ove {te-to~ine, a pregledom po-stavqenih klopki je iden-tifikovo prisustvo jedin-ki azijske vo}ne mu{ice uzrelim zasadima kupine,maline, breskve, vinoveloze i smokve na skorocelom podru~ju Pomora-vqa, ka`e Marko Manojlo-vi}, savetodavac za za{ti-tu biqa PSSS Jagodina. - Ona napada zdrave neo-{te}ene plodove i izazi-va velike ekonomske {te-te, ~ak do 100 odsto. Ve-oma brzo se {iri i adap-tira na uslove spoqa{wesredine. Odrasli mu`jak jesme|e-`ut, dok je `enka ve-}a, a u na{im uslovima mo-`e imati 15-16 generaci-ja godi{we. Pravi velike{tete na vo}u neposrednopred berbu i posle toga.

Jaja pola`e ispod poko`i-ce, bele larve se kre}u udubinu ploda i razarajuunutra{wost. Plodovi po-staju mekani i gube na tr-`i{noj vrednosti. Na plo-dove koji su o{te}eni na-seqavaju se paraziti, gqi-vi~ne bakterije koje iza-zivaju trule`, obja{wavaovaj stru~wak. On dodaje da su agroeko-lo{ki uslovi na{e zemqeveoma povoqni za razvojovog {tetnog organizma,{to sve predstavqa visokrizik za na{u proizvodwuvo}a. Mere kontrole pod-razumevaju postavqawe {tove}eg broja klopki u ciqusmawewa broja insekata itrenutnih {teta. Tako|e,vo}ari treba da uni{te za-ra`ene i uklone otpaleplodove, da smawe inter-val brawa plodova u ciqubr`eg sklawawa vo}a. He-mijske mere kontrole mo-gu doprineti smawewu bro-ja odraslih insekata madau na{oj zemqi i ne posto-je registrovani insektici-di za suzbijawe azijskevo}ne mu{ice. B.D.

Po odluci Skup{tine op{tine od 5. juna, donetaje odluka i raspisan oglas za javnu licitaciju za da-vawe u zakup i na kori{}ewe poqoprivrednog ze-mqi{ta u dr`avnoj svojini u op{tini Para}in u pr-vom krugu. Zainteresovani su mogli da podnesuprijave do 27. juna, a javno nadmetawe odr`ano je3. jula, dok je ovaj broj “Biltena” bio u {tampi. Z.R.

U toku je javni poziv zapodno{ewe zahteva zaostvarivawe prava na pod-sticaje za investicije ufizi~ku imovinu poqo-privrednog gazdinstva zanabavku novih ma{ina iopreme za unapre|eweprimarne biqne proizvod-we u 2019. godini. Rok zaprijavqivawe na ovaj jav-ni poziv je 30. avgust.

Za kupqenu novu ma{i-nu ili opremu sa ra~unomod 1. januara ove godinepodsticaji su 50 odsto.Zahtev se mo`e podnetisamo jednom u toku godi-ne, ka`u u op{tinskojUpravi za poqoprivredui lokalni ekonomski raz-voj, gde svi zainteresova-ni mogu dobiti dodatneinformacije. B.D.

KI[E, PA ZATIM TROPSKO VREME, RAZLOG POJAVE FUZARIJUMA NA P[ENICI

@ETVA @ITA NA PRAGU,PRIPREMA NAJVA@NIJACiq je {to mawi rastur prilikom kombajnirawa, pa kombajn treba dobro pripremiti

PO^ELA @ETVA JE^MAVisoke temperature ubrzale suzrewe ratarskih kultura, takoda je vr{idba je~ma po~ela, aove nedeqe o~ekuje se po~etaki `etve p{enice, najpre naravni~arskim terenima, dok}e u brdskim predelima rata-ri na skidawe zlatnog zrnasa~ekati jo{ par dana.

P^ELARI NEZADOVOQNI PO^ETKOM PROIZVODNE GODINE

BAGREMOVA PA[A IZOSTALA, AKTUELAN SUNCOKRETProizvodwa bagremovog meda mawa je za do 70 odsto, tvrde u Savezu p~elarskih organizacija

AZIJSKA VO]NA MU[ICA PRISUTNA U POMORAVQU

VELIKA PRETWAVO]WACIMA

Agronom Marko Manojlovi} ka`e da ovaj insektnanosi veliku {tetu vo}u neposredno pred berbu

ZAKUP POQOPRIVREDNOG ZEMQI[TA U DR@AVNOJ SVOJINI

OGLA[ENA JAVNA LICITACIJA

PODSTICAJI ZA NABAVKU NOVIH MA[INA I OPREME

ROK ZA PRIJAVQIVAWE 30. AVGUST

Gubici zrna dobrom pripremom kombajna mogu da se zna~ajno smawe

~etvrtak 4. jul 2019. 9Dru{tvo Bilten

Zavi~ajni muzej u Para-}inu realizuje za{titnaarheolo{ka iskopavawa nalokalitetu “Kqu~” u ata-ru sela Bo{wane, prav-cem budu}eg gasovoda Tur-ski tok, saznali smo od di-rektora Branislava Stoja-novi}a. - Na tom delu konstato-vali smo da postoji loka-litet kada smo pre par me-seci obilazili teren napravcu budu}eg gasovoda.Zbog toga smo pre nepo-sredne izgradwe gasovoda,odnosno prolaska cevi,pristupili za{titnim is-kopavawima, ka`e Stojano-vi}.Projekat se realizuje uznadzor Zavoda za za{tituspomenika kulture Kragu-jevac, koji je i anga`ovaostru~wake para}inskog Za-vi~ajnog muzeja i kao ru-kovodioca - arheologa i di-rektora Branislava Stoja-novi}a. U~estvuje ekipaarheologa iz Para}ina,Jagodine i Kragujevca, me-|u kojima dvojica arhite-kata i 25 radnika. Radove

finansira izvo|a~ radova naizgradwi gasovoda prekoZavoda za za{titu spomeni-ka kulture Kragujevac. Nalazi potvr|uju da se ra-di o lokalitetu iz stari-jeg gvozdenog doba, iz vre-mena hiqadu godina prenove ere. Ekipa od tride-setak qudi radi}e na lo-kalitetu 30 radnih dana, as obzirom na to da su po-~eli 14. juna, o~ekuje se da}e zavr{iti do kraja jula,u zavisnosti od vremenskihuslova. Do sredine junana|eni su fragmenti kera-mike iz starijeg gvozdenogdoba, kamene alatke, nala-zi `ivotiwskih kostiju isli~no. Po re~ima Stoja-

novi}a, iskopavaweje velikog obima, analazi se donose upara}inski muzej gdese obra|uju, doku-mentuju i ~uvaju.Osim aktuelnih

radova u Bo{wanu,sredinom juna po~e-li su radovi i uarheolo{koj radio-

nici Drenovac, ranije ne-go prethodnih godina i umawem obimu. Radi se kon-zervacija na samom terenutako da je i ekipa mawa,a izme|u ostalih, ~ine jei konzervatori iz Bugar-ske. Radi se i na sanira-wu trotoara oko balona, tedrena`a terena. Ove rado-ve realizuje Arheolo{ki

institut iz Beograda usaradwi sa Zavi~ajnim mu-zejem Para}in. Do kraja godine para}in-ski muzej o~ekuje jo{ jed-no arheolo{ko istra`iva-we u gradu, verovatno nalokalitetu bolnice, kaonastavak pro{logodi{wihradova.

N. Stankovi}

U administrativnim prosto-rijama kompanije “CRH” u Po-povcu 12. juna zvani~no suprogla{eni pobednici i uru-~eni sertifikati desetog poredu konkursa “Partnerstvoza budu}nost”, odnosno, odprispelih, izabrano je desetnajboqih projekata neprofit-nih organizacija, udru`ewa iustanova koje }e “CRH” finan-sirati pojedina~no sa po 3.000evra.Imena pobednika ve} smo

objavili u pro{lom broju. Dapodsetimo, sredstva je dobiloUdru`ewe `ena “Para}inke”za projekat “Korak po korak”,zatim Planinarsko dru{tvo“Javorak”, dok je Udru`ewegra|ana “\ur|evdan” nagra|e-no za projekat “Obrazovawemdo jednakosti” ~iji je ciq dase kroz forume za |ake, rodi-teqe i nastavnike uti~e na po-dizawe svesti o va`nosti obra-zovawa i umawewa stereotipai diskriminacije. ProjekatUdru`ewa “De~ji kutak” podnazivom “Budu}nost i isku-stvo kora~aju zajedno” treba-lo bi da doprinese ja~awu po-

tencijala starijih i mladihkroz promovisawe zdravog i ak-tivnog stila `ivota, dok }eprojektom “Digitalizacija presvega” Udru`ewe distrofi~a-ra Pomoravskog okruga orga-nizovati obuke za osobe sainvaliditetom za rad kame-rom, izradu reklama i spoto-va i obuku iz video monta`e.Me|u 10 najboqih je i proje-kat De~jeg hora “Dar” pod na-zivom “Imamo jedni druge”, teekolo{ki projekat UNEKOOP-a. Centar za `enski razvoj ipodr{ku realizova}e proje-kat “Razvoj digitalnih ve{ti-na kod `ena u op{tini Para-

}in” koji je fokusiran na di-gitalno opismewavawe `enasa ciqem razvoja poslovawa ilipokretawa sopstvenog posla.[kola “Radoje Domanovi}” is-koristi}e sredstva da opremisvoje u~ionice ra~unarima, pro-jektorima i platnima.Roman Menc, generalni direk-tor “CRH”, obra}aju}i se pri-sutnima na sve~anoj ceremoni-ji istakao je posve}enost wi-hove kompanije za{titi `ivot-ne sredine i odgovornost pre-ma lokalnoj zajednici u kojojposluje, o ~emu svedo~i poseb-no projekat “Partnerstvo za bu-du}nost”. M. Stojanovi}

U prostorijama Op{tine Para}innedavno je odr`ana obuka za pred-stavnike lokalne samouprave, javnihslu`bi, ustanova i preduze}a pod na-zivom “Kako prepoznati diskrimi-naciju”. - Re~ je o projektu koji Poverenikza za{titu ravnopravnosti realizu-je uz podr{ku Ministarstva spoqnihposlova Kraqevine Norve{ke. Od-nosi se na ja~awe antidiskrimina-cionih kapaciteta jedinica lokal-nih samouprava. Para}in je jedna od15 lokalnih samouprava koje su oda-

brane da prakti~no u~estvuju u re-alizaciji ovog projekta, rekla je Ire-na Kotevi}, jedan od predava~a na ovojradionici.Ona dodaje da je projekat namewenpre svega institucijama sistema nalokalnom nivou, predstavnicima si-stema jedinica lokalnih samoupra-va, obrazovnim, zdravstvenim i in-stitucijama socijalne za{tite. U~e-

snici treninga su se kroz projekatupoznali sa pojmom diskriminacije,sa na~inima na koji diskriminaci-ju mogu da prepoznaju i da se od weza{tite ukoliko do|u u situaciju dabudu diskriminisani.A na pitawe {ta se o~ekuje od u~e-snika ako prepozna diskriminaciju,Irena Kotevi} ka`e da }e se krozradionice najpre videti koliki jestepen znawa na ovu temu. - Ukoliko je pojedinac ili grupa

diskriminisana, u skladu sa svojimpravima, oni mogu da potra`e za{ti-

tu i ima}e prili-ke da iznesu svojestavove. Postoji izakonsko sankcio-nisawe diskrimi-nacije koje reguli-{e va`e}i zakon ozabrani diskrimina-cije. Predvi|en jei postupak predPoverenikom za za-{titu ravnoprav-nosti, a pored ovogpostupka postoji isudska za{tita, ob-ja{wava Irena Ko-tevi}.Najjednostavnije

re~eno, diskriminacija je nejednakopostupawe prema osobi ili grupi naosnovu nekog wihovog li~nog svojstva,{to za posledicu ima wihovu nejed-nakost u {ansama da ostvare Usta-vom i zakonom zagarantovana prava.Diskriminaciju mo`e vr{iti svako,po~ev od {alterskog radnika dorukovodilaca.

M. Stojanovi}

ZA[TITNA ARHEOLO[KA ISKOPAVAWA ZAVI^AJNOG MUZEJA NA TRASI GASOVODA

OBIMNA ISTRA@IVAWA U ATARU BO[WANANalazi potvr|uju da se radi o lokalitetu iz starijeg gvozdenog doba, iz vremena oko 1000 godina pre na{e ere

IZLO@BENA AKTIVNOSTAktuelna izlo`ba “U ime naroda” u para}inskom mu-zeju bi}e otvorena do 7. jula, kada }e biti sve~anozatvarawe sa stru~nim vo|ewem i prate}im doga|a-jima. Izlo`bena aktivnost nastavqa se od jeseni, aZavi~ajni muzej }e tokom leta izvoditi i radove nasanaciji tavanskih prostorija stare zgrade. Adapta-cija tog prostora je potrebna da bi se iskoristio de-lom za izlo`beni prostor, delom za sme{taj mate-rijala, odnosno depo, rekao je direktor Stojanovi}.

BICIKLI ZA PATRONA@NI SLU@BUCiq projekta Doma zdravqa “Idemo daqe” jeste unapre-|ewe znawa i spremnosti polivalentne patrona`ne slu-`be. Tako }e se intenzivirati poseta porodicama sa po-rodiqom i novoro|en~etom, omogu}iti boqa i br`a pokre-tqivost sestara na terenu, a za tu svrhu iz ovih sredsta-va bi}e kupqeni bicikli.- Jedan automobil koji koristimo nije dovoqan da pokri-je grad i 33 sela, a sem toga, patrona`ne torbe opremi}e-mo materijalom i sredstvima za rad i nabaviti neophod-ne uniforme, saznajemo od @akline Romih, idejnog tvor-ca nagra|enog projekta.

ZA PREDSTAVNIKE JAVNIH SLU@BI, USTANOVA I PREDUZE]A URU^ENI SERTIFIKATI POBEDNICIMA KONKURSA KOMPANIJE “CRH”

NAGRA\ENI PROJEKTI UDRU@EWA I USTANOVADeset odabranih projekata cementara finansira sa ukupno 30.000 evra

TRENING PROTIVDISKRIMINACIJE

LOKALITET “KQU^” - na terenu je desetak stru~waka i 25 radnika

Rukovodilac arheolo{kihistra`ivawa Branislav Stojanovi}

1110 MozaikBilten Bilten~etvrtak 4. jul 2019. ~etvrtak 4. jul 2019.“SPORTSKO LETO” U ORGANIZACIJI SPORTSKOG SAVEZA OP[TINE

Ovako su mali{ani izpara}inskih vrti}a pro-glasili otvorenim 17. poredu “Sportsko leto”, na“Bambi `urci” odr`anoj14. juna. Bio je to drugidan sve~anog otvarawa,

jedan u nizu, uz u~e{}esportskih klubova.Nekoliko dana kasnijeusledilo je prvenstvo umodernim plesovima “SSttrreeeettrreeqquueesstt”, a zatim izuzetnopopularna “Bebi trka”, te

trka “Tata, mama, tr~ite sanama” 27. juna. Pro{loned-eqna doga|awa u okviru“Leta” zavr{ena su trod-nevnim Turnirom prvenst-va Srbije u odbojci na pesku. Deli} ve~erwe atmosfere

u centru grada pogledajte nafotografijama. Za organizaciju tradi-

cionalne manifestacijekoja animira veliki brojdece pobrinuo se, kao iuvek, Sportski savezop{tine Para}in (SSOP),uz podr{ku Pred{kolskeustanove “Bambi” i brojnihsportskih klubova.

Litijom kroz grad, uz obilazak zapisa i Spomenika Pobedniku,kao i sve~anom liturgijom, u nedequ, 16. juna, para}inski HramSvete Trojice obele`io je svoju slavu, jedan od najzna~ajni-jih hri{}anskih praznika - Duhove ili Svetu Trojicu. Ovajpraznik je ina~e pokretni, po~iwe pedeseti dan posle Vaskrsaa deseti posle Spasovdana i slavi se tri dana, a sva trisu “crveno slovo”.U litiji u na{em gradu je u~estvovao i liturgiji u Crkvi

prisustvovao veliki broj vernika. Nakon litije, uslediloje presecawe kola~a koji je preuzeo predsednik op{tine Para}inSa{a Paunovi}, pa }e tako on slede}e godine biti kola~ar.

Prodavcima i kupcima posre}ilo se pro{log petka, nadrugom po redu va{aru u Para}inu, na Vidovdan. Ki{a nasje zaobi{la, a ni sunce nije bilo prejako, tako da su seskockali svi uslovi za dobar pazar. Izuzev ekonomskog,pa su neki kupovali a drugi vi{e gledali nego pazarili.A bilo je svega - ba{ kao na va{aru, u dvema ulicama,

Majora Gavrilovi}a i Vidovdanskoj.

BBBB AAAA MMMM BBBB IIII @@@@ UUUU RRRR KKKK AAAA IIII BBBB EEEE BBBB IIII TTTT RRRR KKKK AAAADaje se na znawe, da ~uje ceo grad, “SPORTSKO LETO” otvorismo sad!!!

OBELE@ENA GRADSKA SLAVA,PAUNOVI] PREUZEO KOLA^

VIDOVDANSKI VA[AR BEZ KI[E

PU@ TRKA - bebe koje ne hodaju na startu

POBEDNICI - najbr`i pu`i}i

Va`no je sti}i na ciq

~etvrtak 4. jul 2019.12 Doga|ajiBilten

Na lokaciji u blizinisumpornog izvora “Slati-na” kod Ra{evice, pri-prema se izgradwa isto-imenog manastira saCrkvom Svetih apostolaPetra i Pavla. Na pla-cu postoje dve drevne li-pe - zapisi, za ~iju je za-{titu Odbor za izgrad-wu hrama pokrenuo ini-cijativu obrativ{i seOp{tini. Naime, u blizini mestagde }e ovog leta po~etida se gradi novi hramnekada je bila CrkvaSvetih apostola Petra i

Pavla, a ove dve lipekoje rastu jedna poreddruge simbol su zajed-ni~kog delovawa ovihsvetaca. Zbog toga onepredstavqaju seoski zapisi crkveni odbor se obra-tio predstavnicima lo-kalne samouprave za za-{titu ovog drve}a, a oniAgenciji za za{titu pri-rode iz Ni{a, tako da jeprocedura po~ela.Kako je rekao Milo{

Tomi} iz Kabineta pred-sednika SO Para}in, dvastabla lipe su bila naprivatnom zemqi{tu, ali

su se vlasnici odreklitog zemqi{ta u koristEparhije Kru{eva~ke zaizgradwu manastira i po-krenuli inicijativu zawihovu za{titu. - Lipe su stare vi{e

stotina godina i predsta-vqaju zapis koji je poznatna ovoj lokaciji. Pred-stavnik Agencije za za-{titu prirode obavio jemerewa za izradu studi-je, a nakon toga bi}epredat predlog SO Para-}in da donese odluku owihovoj za{titi kao pri-rodnih dobara od javnog

zna~aja i dodeli}emo lipenekome na upravqawe istarawe. Imamo za ovoblagoslov Eparhije Kru-{eva~ke, a mislim da jepotrebno za{titi svaprirodna dobra na teri-toriji na{e op{tine.Time se podsti~u kultu-ra i po{tovawe premaprirodi i starim sta-blima koje u srpskom na-rodu postoje stotinamagodina unazad, {to tre-ba po{tovati kao i sva-ko istorijsko nasle|e,dodao je Tomi}.

N. Stankovi}

Posle nagrade na “Smo-tri u~iteqskog stvarala-{tva” u Lebanu, predsta-va “San letwe no}i” auto-rke Aleksandre Nikoli},profesorke srpskog jezika,prikazana je po drugi putu para}inskom pozori{tu.U predstavi u~estvuju

u~enici {kola “Mom~iloPopovi} Ozren”, “\uraJak{i}” i dva gimnazi-jalca, a u me|uvremenu segluma~ke uloge prihvati-la jo{ jedna devoj~ica,saznali smo od Aleksandre. Predstava je izvedena po-vodom zavr{etka {kolskegodine, ulaz je bio slobo-dan, a publika je pokaza-la interesovawe za ovaj vi-d stvarala{tva mladih.Mladi glumci su veomazadovoqni kako nagradom,

tako i reakcijom publikesvuda gde igraju.Rad na predstavi trajao

je godinu dana, od 22. junapro{le godine, kada jeodr`ana prva proba. Od

septembra, u planu su daqinastupi na festivalima inovi projekti. N. Stankovi}

Para}inski Crveni krstobele`io je 14. jun, Svetskidan davalaca krvi, podelomflajera na {tandu u cen-tru grada, na kojima jedetaqno obja{wen zna~ajdobrovoqnog davala{tvakrvi. Ove godine doma}in

Svetskog dana bila jedr`ava Ruanda, a obele`enje pod nazivom “Bezbednakrv za sve”.- Samo tri odsto gra|anadaje krv, a u svetu svakesekunde potrebna je jednajedinica krvi, podsetila

je tom prilikom saradnicaCrvenog krstaAleksandra Atanaskovi}.[to se ti~e davalaca una{oj op{tini, privikava-ju se jo{ uvek na novina~in prikupqawa u sarad-wi sa Zavodom za trans-

fuziju Ni{. A ciq obele`avawa Danadavalaca je upravo da sewihov broj pove}a kako bise predupredile nesta{icekrvi u bolnicama iklinikama, zakqu~ila jeAleksandra. N.S.

Sa presti`nog Me|unar-odnog festivala folklo-ra i narodne ba{tine,odr`anom u Blacu 22. juna,Dru{tvo “Petrus” poneloje ku}i ~ak pet pehara.Agilni Zabre`ani osvo-jili su dva prva mesta -za najboqu koreografiju iinstrumentalistu, dva dru-ga - za najboqeg vokalnogsolistu i najboqi ansam-bl, dok je tre}e mesto

osvojila mu{ka peva~kagrupa u svojoj kategoriji.Na takmi~ewu su u~estvo-vala jo{ dru{tva izVrawa, Aleksinca,Trstenika, Brusa, Blaca,Ra`wa i Bugarske, ukupnoosam ekipa u takmi~arskomdelu. Kako je rekao VladanVu~kovi} iz “Petrusa”,do sada su u ovoj godiniosvojili ukupno devetnagrada. Z.R.

Seoska slava DoweMutnice obele`ena jebogatim kulturno-zabavn-im programom pred vi{eod 500 me{tana. U goste“na litije” Mutni~animapovodom velikog crkvenogpraznika Trojice do{li su~lanovi Dru{tva "Petrus"iz Zabrege, a igrom ipevawem publici su sepredstavili i najtalento-vaniji me{tani. U dru-gom delu programa u~estvo-vao je peva~ Radi{aUro{evi} koji posedujetrajne snimke RTS-fonoteke.

Glavni organizatordoga|aja Milo{ \ur|evi},ina~e ~lan Op{tinskogve}a, osim Zabre`ana,pohvalio je i Vladimira\orovi}a i VladimiraObrenovi}a, kao i PetraVukadinovi}a, koji su maes-tralno svirali na svojiminstrumentima.A da i okolnim sredi-nama nedostaje ovaj viddru`ewa potvr|ujume{tani Le{ja, Buqana…i drugih sela koji sujednoglasno oceniliprire|en programodli~nim. M.S.

Sedma po redu "Dor}oli-jada" u Beogradu okitilaje zlatnim medaqama ekipupara}inskog Dnevnog cen-tra-kluba za stare u sas-tavu Centra za socijalnirad. U~esnici su se tak-mi~ili u pet displina:ko{arci, bo}awu, pikadu,fudbalu i {ahu.Para}inci su, pored prvogmesta u pikadu, bili dru-gi u bo}awu.Ovo tradicionalno sport-sko nadmetawe u pre-

stonici okupilo je 300takmi~ara, u okvirupriprema za u~e{}e naDvanestoj olimpijadisporta, zdravqa i kulturetre}eg doba, koja }e seorganizovati na jesen. Uoktobru se o~ekuje iu~e{}e na{eg kluba naOlimpijadi u Vrwa~kojBawi, gde godinama posti`eizuzetne rezultate.Odlazak na “Dor}oli-

jadu” pomogla je kompanija"CRH". M.S.

U SARADWI SA OP[TINOM, POKRENUTA INICIJATIVA ZA ZA[TITU DVE LIPE

GRADI]E SE CRKVA PODNO ZAPISALipe se nalaze iznad Ra{evice, na vidikovcu, gde su vidqivi i temeqi nekada{we crkve

RADOVI USKOROPO^IWU

Za novi manastir po-stoji ura|en projekat,a prema re~ima @arkaIli}a iz Odbora zaizgradwu, nabavqenje kamen za zidawecrkve, a ManastirGrn~arica kod Bato~i-ne poklonio je vred-nu staru ciglu posleru{ewa jednog wiho-vog objekta, kao i svuostalu opremu togobjekta. Crkveni od-bor me{tana Ra{evi-ce o~ekuje skori po~e-tak radova.

AKTIVNOST OP[TINSKE ORGANIZACIJE CRVENOG KRSTA

OBELE@EN DAN DAVALACA KRVI

PONOVO ODIGRANA NAGRA\ENA PREDSTAVA U POZORI[TU

“SAN LETWE NO]I” PRED PUBLIKOM

DRU[TVO “PETRUS” NA FESTIVALU FOLKLORA U BLACU

LITIJE U DOWOJ MUTNICIOBELE@ILI LOKALNI UMETNICI

KLUB ZA STARE POBEDIO U PIKADU

IZ BEOGRADA DO[LIOKI]ENI ZLATOM

OSVOJILI ^AK PET PEHARA

NA CRTU RADI[I URO[EVI]U

@arko Ili}, predsednikOdbora za izgradwu hrama

~etvrtak 4. jul 2019. 13Zdravqe Bilten

Vru}ine ne jewavaju i kad se usudimo da iza|emonapoqe, kao da smo u{li u rernu. Ono {to namtreba je da se rashladimo bar nekoliko puta u to-ku dana kako bi nam bilo bar malo lak{e. • Istu{irajte se napoqu,• napravite lepeze,• na|ite hladovinu, • postavite baldahin, • ohladite pi}e, • napravite osve`avaju}i napitak,• napravite mrak u ku}i,• nosite {e{ir,• igrajte se vodom,• napravite sladoled,• zaledite vo}e…

SAVET PLUS

IZREKASre}a je…

Kad pro|e{ pored apoteke a ne boli te ni{ta.

Kad pro|e{ pored radwe a ne treba ti ni{ta.

Kad ide{ ku}i a tamo te neko ~eka.

SAVETI I PREPORUKE IZ DOMA ZDRAVQA PARA]IN

Stranicu pripremila @aklina Romih Veqkovi}

patrona`na sestraDoma zdravqa Para}in

PUTOKAZ ZA RODITEQE

Uro{ Petrovi} je poznat kao pi-sac kwiga za decu i mlade koje“razmrdavaju vijuge” i pomerajugranice u savremenoj literaturi.Neki od wegovih saveta su:

• Sve {to u~inite umesto svog de-teta, u~inili ste protiv wega.• Uva`avajte i podr`avajte vaspi-ta~e i u~iteqe, oni utiru naj-va`nije staze. Preza{ti}ivaweje direktno usmereno protiv dete-ta, bomba s odlo`enim, ali dugo-ro~nim delovawem.• Prepreke i problemi pokre}u.Tamo gde je “sve taman”, izostajustimulansi za razvoj.• Ako pristupawe gradivu nijemakar malo zanimqivo, obrazo-

vawe se ne doga|a. • De~ja radoznalost je neogra-ni~eni izvor obnovqive energije.Iskoristite je.• Otkrivawe je va`nije od ot-kri}a.• Do {este godine `ivota dete seobrazuje kroz igru vrlo ozbiqno.• Kad utihne igra, sve ostalo iz-gubi boju.• Samo jedna vrsta inteligencijene zna~i mnogo. Jako su va`ni idrugi vidovi inteligencije, a imaih puno.• Nema iskoraka bez date mo-gu}nosti da se on napravi, i ne-ma velikih avantura bez prvogkoraka

• Dete koje ne ~ita u ranom de-tiwstvu, ne}e imati bogat re~nik.A onda ne}e mo}i radi mnoga le-pa zanimawa u `ivotu.• Pola sata do 45 minuta – je naj-vi{e {to dete sme provesti predekranom.• Ne postoji va`niji posao odbavqewa decom.• Svaki pokret mawe koji dete na-pravi jeste gubitak za razvoj mo-zga.• Mozak razume samo jedan jezik –ono {to dete radi.• Sve u `ivotu vredi upravo ono-liko koliko si se pomu~io da dotoga do|e{.

“SVE [TO U^INITE UMESTO SVOG DETETA,U^INILI STE PROTIV WEGA”

Leto je tu. Sunce nasdoziva, ali ko nije opre-zan i odazove se bez te-meqne pripreme, pla}acenu borama i opekotina-ma. Bezbedno izlagawe sun-cu trebalo bi da “ve`ba-te” tokom cele godine.Kad ste mladi, iz-

le`avawe na suncu mo`evam delovati bezazleno,jer {ta je najgore {tomo`e da se desi? Da izgo-rite i da vas sve pecka izate`e par dana, a onda do-bijete super boju. Ali,stvari nisu ba{ tako na-ivne. Kako starite, te ne-kada bezazlene opekotineod sunca pokaza}e svojepravo lice. [to se vi{eizla`ete suncu bez za{ti-te, to }e dugoro~nije po-sledice po va{u ko`u bi-ti opasnije.Zato je va`no da razume-mo mo} sunca i dugoro~neefekte koje izlagawe sun-

cu ima na na{u ko`u i or-ganizam uop{te. Kadkro~ite na sunce, ko`uizla`ete ultraqubi~astim(ultraviotelnim, UV) zra-cima. Oni su zaslu`ni zabronzani ten koji nabaci-mo preko leta, ali i zabolne opekotine koje nas-taju kad provodimo vremena suncu bez za{tite.Na{e telo se od UV zra-ka {titi melaninom. Kadnam zraci sunca dodirnuko`u, na{e telo {aqemelanin u pogo|ene }eli-je da apsorbuje UV zrakei za{titi nas od ve}iho{te}ewa ko`e.Dugotrajno izlagawe UV

zra~ewu ne}e samo zna~aj-no pove}ati rizik od ra-ka ko`e, ve} mo`e izazva-ti i pojavu tamnijih mrqa,bora, gubitak elasti~nostiko`e i pojavu diskolora-cije. Ako mleko za za{ti-tu od sunca koristite

redovno, smawujete opa-snost od preranog sta-rewa ko`e i svega nave-denog. Jer, sunce mo`e bi-ti opasno ~ak i ako tem-perature nisu visoke. O{te}ewa ko`e od sun-ca mogu biti razli~ita:1. Opekotine od suncamogu da variraju od bla-gih do ozbiqnih. 2. Aktini~ne keratozesu povr{ne lezije ko`ekoje se tipi~no videkao jedna ili vi{e maw-ih crvenih ili braonka-stih fleka - makula nako`i, ponekad sa peru-tawem na povr{ini ilisa strukturama sli~nimrogu. Kada se dodirnuvrhom prsta, izgledajuhrapavo. Wihova ve-li~ina mo`e se kreta-ti od nekoliko milime-tara do tri centime-tra, crvene su boje. Iza-ziva ih intenzivno iz-

lagawe UV zracima, aovo stawe mo`e se pojavi-ti i godinama kasnije, iobi~no je bezazleno. Akoimate vi{e od 10 ovakvihpromena na ko`i, po-tra`ite savet dermatolo-ga, jer one mogu postati ikancerogene kasnije.3. Fleke od sunca, sta-ra~ke pege, u kasnim 40.ili ranim 50. godinama`ivota. One su rezultatmelanina koji se nagomi-lao i zadr`ao na od-re|enim mestima. 4. Bore - formiraju sena ko`i tokom vremena.One su prirodan prati-lac procesa starewa, alipreterano izlagawe sun-cu samo ubrzava wihovonastajawe.5. Mlade`i najopasnije odsvega - pa`qivo ih pregle-dajte s vremena na vreme.Umerenost je osnovno pra-vilo zdravqa.

ZA[TITITE SE OD SUNCA I OVOG LETAKAKO NA +50

• Voda sa ukusom... limuna i krastavca, jagode i li-sti}a bosiqka, sa nanom.

• Lubenica, kivi, limun, limete, malo {e}era, vo-da, soda voda, malo nane i led.

• Mango limunada.• Ledeni ~aj: neki egzoti~ni, led i listi}i mente

unutra i pijte do mile voqe. • Frape od jogurta i banane. • Hladna kafa sa si-

rupom od ~okolade. • Hladna medovina - med, limun, naranxe. Smislite i sami svoj napitak od bogatog izbora vo}a

sa pijace. I ne zaboravite na kilograme, ne preterujte.

26. juni je Me|unarodni dan protiv zloupotrebe inezakonite trgovine drogama.Ovaj dan obele`ava se {irom sveta u ciqu mobi-

lisawa pojedinaca i zajednice za podizawe svesti o ve-likom dru{tvenom problemu koji predstavqa droga.Slogan kampawe za 2019. godinu je „Zdravstvo i pravo-su|e - zajedno u suzbijawu droga” i ima za ciq danaglasi zna~aj saradwe zdravstvenog i pravosudnogsistema, jer efektivni odgovori na probleme pove-zane sa drogom nisu mogu}i bez multisektorske sa-radwe. Ona podrazumeva saradwu razli~itih sekto-ra kao {to su zdravstvo, policija, pravosudni or-gani, socijalna za{tita, prosveta, ali i i drugi sek-tori i organizacije. Samo kroz zajedni~ke aktivno-sti svih sektora i organizacija mogu}e je obezbedi-ti integrisana re{ewa.Problem nije gde se droga prodaje, ve} je problem `eqada se droga proba. Nikad se ne zna kakav ko ima or-ganzam i kako }e reagovati na koju supstancu.Osnovna je zabluda mladih da mogu da pobede za-

visnost i da su ja~i.

ME\UNARODNIDAN BORBE

PROTIV DROGA

APOTEKA:

OSVE@EWE ZA +50

~etvrtak 4. jul 2019.14 KulturaBilten

Kulturni centar Para-}in je u ponedeqak, 17. ju-na, bio doma}in jednogizuzetnog kulturnog doga-|aja, poetsko-muzi~kog re-citala gostuju}eg ruskogansambla, zatim predsta-vqawa ruskog literarnogalmanaha, ~asopisa “Nev-ska formula”, u kome suobjavqene pesme para}in-skih pesnika, te promoci-je de~jeg pesni~kog zbor-nika “Uskom stazom kaPetrusu”, koji je prire-dila pesnikiwa iz Le{-ja Slavica Blagojevi},alijas Anisija Crepovi},a koja je bila i glavniorganizator doga|aja.Grupa ruskih umetnika -pesnika, peva~a, gitarista,glumaca, scenarista, re`i-sera, do{la je iz SanktPetersburga, sredi{taruske duhovnosti i kultu-re, kako se izrazila Gor-dana Vojinovi} predsta-vqaju}i ~lanove grupe,koju ~ine: Tatjana Nepo-radna, pesnikiwa i glumi-ca, Tatjana ^i`ovkina,pesnikiwa i gitaristki-wa, Marina Meqnikova,

glumica i peva~ica, Alek-sandar Brikov, pesnik imuzi~ar, Eduard Gir{ov,muzi~ar i glumac, i Vla-dimir Babo{in, pesniki prevodilac.Grupa je izvela nekoli-ko ruskih pesama, a nakraju jednu srpsku; duet

Meqnikova i Gir{ov jeizveo dve pesme sa re~i-tativom brzog ritma; Gir-{ov je otpevao i jednuitalijansku pesmu; a ~i-ni se, najja~i utisak jeostavio Aleksandar Bri-kov svojom gitarom i ep-skim baritonom.

Vladimir Babo{in, ina-~e urednik internacio-nalnog umetni~kog alma-naha “Nevska formula”,bio je spona izme|u ruskogansambla i na{e publike.Odgovaraju}i na pitawaGordane Vojinovi} o to-me kako dolazi do prilo-

ga za ~asopis, V. Babo{inje rekao da nekad samtra`i priloge od svojihprijateqa, a ponekad sepesnici sami javqaju; ina-~e, smatra da su ruska isrpska kultura dve graneistog stabla, da nam jeisti genetski kod kojise ogleda, na primer, u cr-kveno-slovenskom jeziku,ali da, ipak, prevo|ewenije lak zadatak jer zah-teva odli~no poznavaweoba jezika i posedovawepesni~kog dara za prepo-znavawe dubqeg zna~ewaodre|ene pesme.U ~itawu pesama na ru-skom jeziku su asistira-le profesorke VericaJovi} i Sowa Milentije-vi}, Gordana je svoju pe-

smu sama pro~itala naprili~no dobrom ruskom,a pesmu P. Ja{ovi}a “Ko-sovo” na srpskom je pro-~itao sam autor, a na ru-skom Babu{in.Promovi{u}i zbornik

pesama “Uskom stazom kaPetrusu” sa pesmama de-ce uzrasta od 7 do 14 go-dina, prire|iva~, Slavi-ca Blagojevi}, pro~italaje i kratku pri~u iz kwi-ge “Anastazija 2”, zvonkicedar ruski, VladimirMege. Posle skoro tro~asovnogkazivawa i pevawa stiho-va uz zvuke gitare, ovaumetni~ka sve~anost zavr-{ena je dodelom diplomai zajedni~kom fotogra-fijom. D. Nikoli}

U galeriji Kulturnog cen-tra, 12. juna, predstavqenaje kwiga aforizama “Azbu-kijada” Milivoja [op Kr-sti}a, u izdawu Kwi`ev-nog dru{tva “Rade Drai-nac” iz Prokupqa. Govore}i o kwizi i we-

nom autoru, Gordana Voji-novi}, urednica kwi`evnogprograma KC Para}in, na-vela je da je autor ro|enu Prokupqu, dok je Sa{aMilovanovi}, govore}i uime izdava~a, dodao da jeKrsti} sin ~etni~kog ofi-cira, pa je neko vremebio sa statusom “narodnogneprijateqa”. ProfesorQubi{a Krasi}, lektorkwige, istakao je da su

Krsti}evi aforizmi do`i-vqeni i plod uverewa iwegove brze misli. Po-red navedenog, Sa{a Mi-lovanovi} je naveo jo{podatke da je azbuka na po-le|ini rad Dragana Ra-dosavqevi}a, a fotogra-fija na pole|ini rad Sr-bijanke Stankovi}. Dra-gan Ogwanovi}, direktorNarodne biblioteke “Ra-de Drainac” iz Proku-pqa, naglasio je izra`aj-ne mogu}nosti dijalektana kome Krsti} pi{e, pro-~itav{i potom nekolikoaforizama iz “Azbukijade”i dva-tri odlomka iz kwi-ge satira “^agoq, lavorovvenac”.

A u svom prikazu Kr-sti}evog kwi`evnog ume-}a, Sa{a Milovanovi}pi{e: “Svi uresci Mi-livojevih se}awa i ose-}awa, ma kakvi da su,preobra}eni su kroz `r-vaw aforizma koji ne sa-mo da meqe, ve} i pre-dvaja `ito od kukoqa,tanano i fino sito, pro-seje svaki trun i ostanesamo su{tastveni prah`ivota, vaqda zato {tonakon svega samo prah iostane. Kao da se samo otome vazdan stara, Mi-livoje sve one zakovrt-ne, bolne, za~koqaste,gotovo tabu teme, dono-si nam tako da se uprkos

svemu nasmejemo, a ondai razmislimo (neki moguistovremeno), da li je mo-gu}e da to i tako vaqagledati, do`iveti, ili sesamo i tako mo`e. Dono-se}i u na{e `ivote, na{epoglede na svet, koje ni-smo prepoznali, sve do~itawa “Azbukijade”, i tood A do [.”Me|utim, sva sve`ina i

prava snaga humoristi~-ko-satiri~nog ume}a M.Krsti}a izbila je tek uwegovoj li~noj izvedbi, uwegovom ~itawu afori-zma i satiri~nih pesama ianegdota punom duha i ne-mirnog ritma. D. Nikoli}

U Gradskom pozori{tu,sredinom juna, prikazanasu dva filma: rumunskifilm “Iks-qudi, crnifeniks”, u re`iji Si-mona Kinberga i ame-ri~ki animirani avan-turisti~ki film “Tajneku}nih qubimaca 2”, u re-`iji Krisa Renoa.Za razliku od svog pret-hodnika, “Iks-qudi, cr-ni feniks” nije crtanifilm ve} `iva akcija

zasnovana na pri~i “Crnifeniks i ~arobna lampa”iz poznate zbirke ~udesnihpri~a “Hiqadu i jednano}”. Crni feniks je mr-zovoqan i {armantan mu-{karac, siro~e koje je po-digla ulica, pa ba{ zato{to je nevin, wega bira~arobwak Jafar za ula-zak u ~arobnu pe}inu, gdestavqa ruku na za~aranulampu i uz pomo} svog du-ha poku{ava da prevari

princezu u koju je dou{iju zaqubqen...“Tajne ku}nih qubimaca”je deseti dugometra`nifilm iz studija “Ilumi-nacija”. Film istra`ujeemotivni `ivot ku}nihqubimaca, duboke vezekoje ih spajaju sa porodi-cama koje ih vole i od-govara na pitawe {taoni rade kad vlasnicinisu kod ku}e.

D. Nikoli}

Na nedavnom sastankuOgranka Saveza kwi`evni-ka otaxbine i rasejawa zaPomoravski okrug sa sedi-{etem u Para}inu pro-movisan je Zbornik rado-va sa 13. umetni~ke kolo-nije “Panonski biseri2019”, odr`ane u Novom

Sadu, Futogu, Starim Le-dincima i u ku}i velikogpesnika Jove Jovanovi}aZmaja.Tema konkursa bili su

stihovi Alekse [anti}a,a u Zborniku “Ostajte ov-de” zastupqeno je neko-liko pomoravskih pesnika:

iz Para}ina Mila Marko-vi} i Tomislav Marjano-vi}, iz ]uprije BorisavBlagojevi}, @ivorad Mi-leti}, Milka I`ogin iZvezdana Milosavqevi},kao i Jagodinci @ivotaIgwatovi} i Miomir La-ki}evi}. D.N.

U ORGANIZACIJI KWI@EVNE ZAJEDNICE “LE[TIJANSKA PUSTIWA” I IZDAVA^KIH KU]A “ANISIJA” I “PROSVETA”

POETSKO-MUZI^KA SVE^ANOST RUSKIH UMETNIKAPored ~asopisa “Nevska formula”, predstavqen je i zbornik de~jih pesmama koji je priredila Slavica Blagojevi}

PARA]INCI U RUSKOM ^ASOPISUU almanahu “Nevska formula” objavqene su na ru-skom jeziku pesme para}inskih pesnika: “Nema na~i-na” Slavice Blagojevi}, “Ona” Haxi Gordane Vojino-vi}, “Kad je ona pored mene” Du{ana Ru`i}a, “Sla-vici Blagojevi} od zahvalne u~enice” AndrijaneMilosavqevi}, “Sonet” \or|a Petkovi}a, “Vizantij-sko plavo” Svetlane Arsi}, “Pismo” Olge Ru`i} Lo-dike i “Kosovo” dr Predraga Ja{ovi}a.

PREDSTAVQENA KWIGA MILIVOJA [OP KRSTI]A “AZBUKIJADA”

AFORIZMI PROKUPA^KOG SATIRI^ARAKrsti} obra|uje sve bolne i gotovo tabu teme tako dase ~italac najpre nasmeje, a onda i razmisli o wima

OGRANAK SKOR-A ZA POMORAVSKI OKRUG

PROJEKCIJE FILMOVAGRADSKO

POZORI[TEPARA]IN

PPPPRRRROOOOMMMMOOOOCCCCIIIIJJJJAAAA ZZZZBBBBOOOORRRRNNNNIIIIKKKKAAAA ““““OOOOSSSSTTTTAAAAJJJJTTTTEEEE OOOOVVVVDDDDEEEE””””

~etvrtak 4. jul 2019. 15Kultura Bilten

Pod pokroviteqstvomOp{tine, a u organizaci-ji Kulturnog centra, naVidovdan, 28. juna, na trguu centru grada odr`an jetradicionalni koncert.Nastupio je truba~kiorkestar "Danijela", jedanod najboqih u regionu,pod vo|stvom DanijeleVeselinovi}.

Te prijatne letweve~eri, grad je bio pundece na toboganima iodraslog sveta, ba{te punegostiju, konobari su leteliizme|u redova, nigde praznestolice; a vrevu qudskihglasova nadja~avala je muzi-ka.

Orkestar DanijeleVeselinovi} (Ariqe,1993), te "male truba~keprinceze", kako je video

majstor trube BobanMarkovi}, ~ine devetmu{karaca, tri brata iwene kolege iz muzi~ke{kole i sa muzi~kihfakulteta. Danijeli jetruba bila igra~ka uz kojuje odrasla, a nedavno je idiplomirala na Fakultetuumetnosti u Novom Sadu.Za wen orkestar ka`u daje postao "organski popu-laran", ali iza tog "organ-skog" stoje sati ve`bawai bezbroj nastupa. Ve`bajuu Ariqu i Zemunu, a nas-tupaju {irom zemqe i sve-ta, plus gostovawa na tele-viziji ili radiju. Snimilisu svoj prvi spot, osniva-ju udru`ewe za promocijutradicionalne muzike,pripremaju album, sara|uju

sa drugim muzi~arima... Orkestar nastupa na fes-tivalima, takmi~ewima,sve~anim otvarawima,humanitarnim koncerti-ma, proslavama, veseqimai drugim manifestacijama.U Srbiji, redovno nastu-pa i u Gu~i i to od svogosnivawa 2003. godine. Nastranim festivalima nas-tupao je u Poqskoj, zatimu [paniji u Madridu iBarseloni; u {vajcarskimgradovima, u susednojSofiji... Dobitnici suniza nagrada, kao {to su"najboqi truba~", "najbo-qi bubwar", "najboqibasista", "najboqitenorista", "bela truba","najboqi orkestar" idrugih.

Koncert je otpo~eo laganomtradicionalnom muzikom,narodnim i starogradskimpesmama, balkanskom i rom-skom muzikom, a zatim sutruba~i pro{etali kroz`anrove, kroz obrade pop-ularnih rok pesama i nekexez numere. U ovakvim pri-likama, na repertoaru suuvek i poznate patriotskemelodije -"Tamo daleko","Kre}e se la|a francus-ka" , "Pukni zoro", ali inarodna kola.Kao vo|a orkestra,

Danijela je svojim tanan-im muzi~kim ose}ajem i`ivahnim temperamentompovezivala ~lanove ansam-bla i uspostavila pravidijalog sa publikom.

D. Nikoli}

Neobi~no prezime “O’Raj-li” nije nikakva ekstrava-gancija, niti umetni~koime Hristine Petrovi},kako je pomislio potpisnikovih redova, ve} weno sa-da{we prezime po{to je

udata za Engleza, a kako jere~eno na otvarawu, name-rava da neko vreme tamo`ivi i u~estvuje umetni~-kom `ivotu jedne velikekulturne sredine.Izlo`ba je otvorena u

Kulturnom centru Para}in,u subotu, 22. juna. O Hri-stininom talentu i umet-ni~kom stvarala{tvu govo-rili su Vasilisa Ivanovi}i Zoran Ivanovi}, dok sesama autorka zahvalilaprisutnima na poseti, akompaniji “CRH” i Op-{tini Para}in na materi-jalnoj podr{ci.Hristina se bavi modom

i umetno{}u od 2005. go-dine, osnovala je brend“Kimooki”, svoje kolek-cije je prikazivala na re-nomiranim modnim i umet-ni~kim manifestacijamau zemqi i inostranstvu.Za{titni znak wenog bren-da je poseban spoj jarkihboja, a kroz wene kolekci-je se prepli}e uticaj pop-arta, strit-arta i muzike.U~estvovala je na Me|u-narodnom sajmu mode u Be-ogradu, 2005. godine, zatimvi{e puta sa autorskom ko-lekcijom na beogradskom“Fashion Selection” , na“Art and fashion fair” uBrajtonu u Engleskoj, naosnivawu “Belgrade De-

sign district” u Beogradu, tena grupnim modnim revi-jama “Fashion week” i“Belgrade Design District”.Isto tako, Hristina jeu~estvovala i na grupnimizlo`bama u Beogradu:“Najve}i kreativni umovi21 veka”, ”100 najboqih di-zajnera Srbije” i “100najkreativnijih umova uSrbiji”, te na izlo`bi“Novi folklor” u Pari-zu i izlo`bi srpskih i{vedskih dizajnera u Stok-holmu.Osim kreacija za sajmove,revije i izlo`be, ovakreativna umetnica uoblasti mode je stvaralakostime za pozori{nepredstave “Spasewe” u pro-dukciji pozori{ta “JoakimVuji}” iz Kragujevca i“Devojke” u produkcijiNi{kog narodnog pozori-{ta.Hristinina izlo`ba kojaprikazuje deceniju wenograda je otvorena u na{emKulturnom centru do 11. ju-la.

D. Nikoli}

Akademski slikar svet-skog ranga Zoran Ivano-vi} i wegovi }erka i sin,Vasilisa i Temjan, tako|eumetnici, predstavili suse svojim radovima u belo-ruskoj prestonici u okviru“Festivala likovnog stva-rala{tva”. Festival podpokroviteqstvom gradaMinsk i Belorusije trajaoje do kraja juna, a Ivanovi-}i su bili u grupi osmorosrpskih umetnika - u~esni-ka izlo`be pod nazivom“Oko srpske umetnosti”.Najpoznatiji Ivanovi}

ka`e da je sa “An|elom ~u-varom porodi~nog stabla”,obi{ao mnoge svetske iz-lo`bene prostore, ukqu~u-ju}i i ~uveni Gran Paleu Parizu, ali u Minsku jebilo posebno lepo izlo`i-

ti rad.- Ube|en sam da me belo-ruska du{a mo`e razume-ti boqe od bilo koje dru-ge. Li~no ne vidim nika-kvu razliku izme|u na-{ih naroda jer imamo mno-go toga zajedni~nog: Boga,du{u i istoriju, navodi vr-sni umetnik.Me|u vi{e wegovih slikasa kojima je u~estvovao naizlo`bi, najnovija je “Do-nosilac zavi~aja”. Vasili-sa je izlo`ila pet svojihcrte`a iz ciklusa “Imago”,a Temjan dva crte`a i dvaoslikana ogledala, od kojihje jedno u pozlati, a drugokombinovano.U Minsku su doma}ini

srpskim umetnicima bi-li Milanka i BogoqubKari}. Z. Ra{i}

KONCERT JEDNOG OD NAJBOQIH TRUBA^KIH ANSAMBALA U REGIONU

ORKESTAR “DANIJELA” ZA VIDOVDANPod vo|stvom Danijele Veselinovi}, to je prvi oficijelni orkestar na na{im prostori-ma koji vodi dama

FILMOVI OPRINCEZI GU^EO Danijeli i wenom

orkestru je nastalo inekoliko dokumentarnihi kratkometra`nih fil-mova: "Devoj~ica satrubom", "[kola nas jeodr`ala" i "Danijela",sva tri u produkcijiRTS-a, zatim film"Disawe" u serijalu"Mladi heroj", te film"Danijela, princezaGu~e", u produkcijiruske nacionalne tele-vizije.

RETROSPEKTIVNA POSTAVKA MODNE KREATORKE IZ PARA]INA

MULTIMEDIJALNA IZLO@BA HRISTINE O’RAJLIHristina se profesionalno bavi modom i umetno{}u, a `ivi u Engleskoj

NA F