105

“STOJIM NA VRATIMA I KUCAM...”

Kako je samo te{ko ~oveku da shvati da, naporedo sa bezbrojnim brigama sva-kodnevnog `ivota, u nama mora da postoji i ta briga o du{i i na{em unutar-wem `ivotu. Kada bismo duhovno bili samo malo ozbiqniji, shvatili bismo koliko je za ~oveka va`na, neophodna i prvostepena upravo ta briga o du{i. Shvatili bismo i taj tajanstveni i tihi ritam crkvenog `ivota. Mi, naravno, znamo kakav zna~aj za na{ `ivot ima hrana. Ona je za ~oveka korisna, ali mo`e biti i te{ka, {tetna, pa ~ak i opasna. Znaju}i to, mi se trudimo da u svakodnevnom ̀ ivotu primenimo na{e znawe o hrani i da je koristimo na pravilan na~in. Me|utim, sasvim je izvesno da se ne radi samo o pukoj “popovskoj” retorici kada se ka`e da je i du{i potrebna hrana, da ~ovek ne `ivi samo o hlebu. Svako od nas vrlo dobro zna da je ~oveku potrebno da ~ita, da razmi{qa, da razgovara sa drugima, da se razonodi. Ali, porazno je koliko qudi malo brinu za potrebe svoje du{e, koliko malo na wih obra}aju pa`wu, koliko - na planu du{e - ne vode ~ak ni elementarnu higijenu. Mi uvek vi{e volimo da ~itamo neku lak{u literaturu i da neobavezno }askamo, nego da ~itamo ozbiqne kwige i vodimo ozbiqne razgovore. Mi uvek vi{e volimo da se zabavqamo nego da o ne~emu istinski razmi{qamo. Mi kao da zaboravqamo da je du{u mnogo lak{e iskvariti nego stomak i da su posledice kvarewa du{e mnogo opasnije od posledica kvarewa stomaka. Koliko mnogo vremena tro{imo na ono “spoqa{we”, a koliko malo na ono “unutarwe”. No, dolazi ono doba godine kada nas Crkva priziva da se setimo da postoji i ono “unutarwe”, da postoji i onaj “unutarwi” ~ovek u nama. Kada nas Crkva poziva da se prenemo i sa u`asom shvatimo u kojoj smo samo meri zaboravili na to “unutarwe”, u kakvu je samo besmislenu ni{tavnost potonuo na{ `ivot, kako i koliko tra}imo skupo i dragoceno vreme koje nam je dato, u kakvu se samo ni{tavnu i bednu zbrku pretvorio na{ `ivot. Post je vreme pokajawa, a pokajawe je preispitivawe, ponovno pro-cewivawe, produbqivawe `ivota, du{evni potres, “duhovno pronala`ewe sebe”. Pokajawe je silovito otkrivawe svog zapu{tenog, zaboravqenog i za-prqanog “unutarweg” ~oveka. ... [ta je to {to ti voli{, {ta je to {to ti ho}e{? Ne na povr{ini, ve} u dubini svog bi}a. Ti ka`e{ da kroz tvoj grad i tvojom ulicom nikada nije pro{ao, okru`en mno{tvom naroda, taj tajanst-

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 18. MART 2018, GODINA 19, BR. 27

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

106

veni U~iteq? No, da li je ba{ tako? Ne prolazi li sve vreme kroz tvoj `ivot neki tajanstveni zov, ~iji {apat ponekad ~uje{ u sebi? Zar ne oseti{ ponekad, negde u samim temeqima svoje du{e, tugu za ne~im {to je potpuno druga~ije od onoga ~ime je tvoj svakodnevni `ivot ispuwen od jutra do mraka? Preni se, oslu{ni to {to je u tvojoj du{i, u|i u svoje srce, poslu{aj glas unutarweg ~oveka u sebi. I, na}i }e{, unutra u sebi, tu ~udnu i ~udesnu `equ

bez koje ne mo`e `iveti nijedan ~ovek, no koju gotovo svaki ~ovek - kao da se boji - zatomquje u sebi bukom i trkom “spoqa{weg” `ivota. Stojim na vratima i kucam, govori - kako se ka`e u Svetom Pismu - Bog ~oveku. ^uje{ li to tiho kucawe? To je prvi poziv koji Crkva, Jevan|eqe, Hristos upu}uje ~oveku: za`eli ono {to je druga~ije od sujetne svakodnevice, udahni druga~iji vazduh, seti se onog “unutarweg”. I, ako samo za ~asak saslu{amo i poslu{amo taj poziv, oseti}emo kako radosni i ~isti vetar iznu-tra prodire u ustajali vazduh na{ih bezra-dosnih `ivota, kako u nama po~iwe da se zbi-va ta neprimetna promena `ivota. U nama se javqa `eqa za novim `ivotom. Du{a po~iwe da di{e. I, sve postaje, i ve} je postalo, druga~ije, novo, beskrajno zna~ajno. I, gle, taj mali ~ovek, koji `ivi neprestano pognut ka zemqi i zaokupqen iskqu~ivo zemnim `eqama, odjednom prestaje da bude malen jer po~iwe wegova pobeda nad samim sobom. Eto, to je po~etak, to je prvi korak od spoqa{weg ka unutarwem, ka tom tajanstvenom zavi~aju za kojim ~ovek - ~esto ni sam to ne znaju}i - tuguje i ~ezne, ka Bogu.

O. Aleksandar [meman

Tiho, bez {uma, na jeziku uma, / neznano, tajno zbore

nebesa / unutra{wem sluhu, i lako je duhu / kao da nisi

od krvi i mesa. / Ve~nost bez kraja u jedno spaja / danas i ju~e stvarnost istu, / Bogom jaka loza predaka / miluje

svoje ~edo u Hristu.Neboj{a Mastilovi},

teolog i muzi~ar

QUDI GOVORE O... POSTU NA OPRA[TAWU

Malo umara i rastu`i srce kad se zaglavimo na onom nivou: “Kako da postim? Da li na vodi, na uqu...?”

Dobro, ima i to neko mjesto, ali - ~ekaj, stani! POSTI NA OPRA[TAWU!

Imajmo tu slobodu, pa recimo: jedi kako ho}e{, ali - PRA[TAJ! OD SRCA!

Zalud jede{, zalud ne jede{, zalud spava{ ili ne spava{, ako nosi{ mr`wu u srcu - ni{ta ti to ne vrijedi!

To ti Otac ne}e primiti!O. Rafailo (Boqevi}), iguman man. Podmaine

107

BRAK I PORODICA: DECA I VELIKI POST

Va`no je razumeti {ta se podrazumeva pod pos-tom. Mnogi qudi re~ post povezuju sa uzdr`awem od odre|ene vrste hrane. Ovde je neophodno od-mah pravilno definisati stvari. Ako govorimo o postu na nivou hrane, svaka porodica odlu~uje sama u kojoj hrani }e ograni~avati svoje dete. Moje mi{qewe je da detetu treba, pre svega, ograni~iti slatki{e, npr. ~okola-dice, ~ips, smoki, bombone i ostalo, a ne tzv. mrsnu hranu. U savremenim us-lovima `ivota, deci je posebno va`na normalna ishrana i prisustvo `ivo-tiwskih belan~evina. Decu je, pre svega, va`no u~iti duhovnom postu. Ograni~iti im gledawe crtanih filmova i pose}ivawe zabavnih predstava. Detetu treba objasniti da sada ne}emo gledati televiziju, boqe je da pro~itamo de~iji mo-litvenik. Tako|e je potrebno nau~iti ih tome da post predstavqa posebno vreme za vr{ewe dobrih dela. To }e onda biti ozbiqan post za dete i, {to je glavno - rad na sebi. Da bi dete po`elelo da posti i po~elo da se ispoveda, NE SME DA OSETI PRITISAK. Postoje deca koja ve} sa sedam godina govore da `ele da poste i ispovedaju se, a kod nekih ova `eqa dolazi kasnije. Me|utim, prakti~no kod sve dece u uzrastu od {est godina se javqa ose}awe pokajawa. Dete koje je do{lo na prvu ispovest ispoveda se ve} svesno, posebno ako su ga roditeqi ve} pripremili. Va`no je nenametqivo pripremiti dete za ispovest. Roditeqi su du`ni da prona|u pravi pristup svom detetu i u~ine to tako da ono i samo po`eli da se pokaje. [to se ti~e dece na bogoslu`ewu, mislim da je va`no da se razume da su slu`be Velikog posta - potpuno osobene slu`be. Zato na wih nije potrebno dovoditi sasvim malu decu, koja }e, tokom ~itave slu`be, plakati i vri{tati. Adolescent ve} mo`e da odstoji celu slu`bu, a decu koja su mla|a treba dovoditi na glavne momente slu`be i objasniti im {ta se doga|a, npr. kada se iznosi Pla{tanica. Dete treba da vidi ovo da bi osetilo predve~erje Vaskrsa, razumelo stradawa Gospoda. Slu`be gde se ~ita monotonim glasom deca veoma lo{e prihvataju. Ako odrasli to razumeju kao duboku molitvu, kod dece je potpuno druga~iji do`ivqaj onoga {to se u hramu odvija.

Matu{ka Julija Sisojeva, majka troje dece i udovica sve{tenomu~enika Danila Sisojeva

Ni Gospod ne prinu|uje nikoga od nas nasilno. I, ako mi sebe prinu|ujemo na ne{to, treba to da ~inimo dobrovoqno. Npr. post predstavqa

samoprinu|ivawe - ako `eli{, onda posti. Ako ne `eli{, nemoj to da radi{, nikakve koristi nema u tome da posti{ na silu i mu~i{ se, posti{ i sva|a{ se sa Bogom. ... Neophodno je radovati se {to se trudi{ za Boga,

ali nikada ne treba pritiskati i prekorevati druge zbog toga. @ivi u duhu hri{}anske slobode i qubavi. O. Andrej (Konanos)

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

108

U ^ETVRTOJ NEDEQI POSTA (SREDOPOSNOJ) PROSLAVQAMO: 18.(05) Sveti mu~enik Konon; Prepodobni Marko Podvi`nik19.(06) Sveta 42 mu~enika Amorejska20.(07) Svetih sedam sve{tenomu~enika Hersonskih21.(08) Sveti Teofilakt Ispovednik (Prvo bdenije)22.(09) Svetih 40 mu~. Sevastijskih - Mladenci; Sv. 42 mu~. Momi{i}ka23.(10) Sveti mu~enik Kodrat Korintski (Drugo bdenije)24.(11) Sveti Sofronije Jerusalimski

PREPORUKA KWIGE ZA OVU NEDEQU

BI]U TI OTAC, I BI]E[ MI ^EDO

Kwiga o `ivotu, podvizima, molitvama i qubavi Svetog Alekseja Me~ova, moskovskog ba}u{ke, koji je `iveo i nosio svoj krst u vreme velikih isku{ewa, a koga je na podvig star~estva blagoslovio sv. Jovan Kron{tatski. Kwiga je preizobilna qubavqu i suzama, kao {to je to i wegova du{a bila, istinski melem, putokaz i uteha za sve stradalne, napa}ene, obremewene i zalutale. Qubav koju je Sveti Ba}u{ka izlivao na ovaj svet retko se mo`e

na}i ~ak i me|u velikim podvi`nicima i duhovnicima. ^itaju}i je, ~ovek ose}a da je do{ao svome Domu, u Bo`iji zagrqaj, u kome mo`e da ispla~e sve svoje muke i pokaje se za sva pregre{ewa, da je obgrqen molitvom i da je voqen. Kwiga, u izdawu Obraza sveta~kog, objediwuje ̀ itije Svetoga ba}u{ke Alekseja, wegova pisma, propovedi i svedo~anstva we-govih mnogobrojnih ~eda, koja su se mati~ila oko wegovog Svetonikolajevskog hrama na

moskovskoj Marosejki, jednog od najve}ih bedema Pravoslavqa u svoje vreme. Ova topla, nesvakida{wa duhovna povest nas izvodi iz svih na{ih zabluda, gordosti, prelesti i odstupawa od Gospoda, a vra}a nas istinskoj molitvi, pokajawu, qubavi prema Bogu i bli`wima.

Draga bra}o i sestre, u petak, 23. marta, sa po~etkom u u 17:00, slu`i}e se sve~ano bdenije sa Akatistom Presvetoj Bogorodici.

Peva}e Prvo beogradsko peva~ko dru{tvo. Na ispovest mo`ete dolaziti svakoga dana, tokom i posle

jutarweg i ve~erweg bogoslu`ewa ili bdenija.

^ovek samoga sebe blago-siqa ispravnom odlukom. Onako kako krene{, takav

}e ti biti i put.Sv. Gavrilo Gruzijski