Ivana SpasiiInstitut za filozofiju i dru5tvenu teorijuBeosrad

UDK316.472:316.257Originalni naudni rad

POJAM SVAKODNEVNOG ZTVOTRU MARKSISTIEKOJ DRUSTVENOJ NAUCI

Apstrakt: Predmet ovoga teksta .iesu raT.litite konceptualiT.acije 'svako-

dnevnog Zivota' u marksistiiko.j socijalnoj misli, sa naglaskom na mogutnostimanjihove socioloike upotrebe. Posle pregleda vanteorijskih uticaia ko.ji su podstaklirehabiLitaciju pojma svakodnevnog iivota u marksizmu izdvajaju se neke zajedniikeosobine marksistidkog pristupa svakodnevici kod razliiitih autora. SIedi iiri kritiikiprikaz konceptualipcija svakodnevnog kod najz.naiajnijih autora: Frankfurtskeikole, Karela Kosikn, Henrija lzfebvrea i Agnes Heller. U zakljudku se rezmatraproblem normativnosti koji opteretuje ove pristupe, naroiito s obz.irom na potrebusoc io lo ike ope rac io naliTac ij e g lav nih p oj mov a.

Kljudne reii : Sv ako dnev ni iiv o t, mar ks i zam, ko nc e p tu ctl i 7ac ij a,kritika, otudenj e, normativno st.

U okviru marksistidke i marksizmom nadahnute misli odruStvut tematika svakodnevno g iivota, u vidu svojevrsne rehabi-litacije ovog pojma, javlja se u dva talasa: tridesetih godina u Kri-tidkoj teoriji Frankfurtskog kruga, narodito u njenoj 'frojdomark-

sistidkoj' struji, te Sezdesetih i sedamdesetih godina kod raznihautora, na Zapadu i na Istoku (od Marcusea preko A.Heller, H.Lefe-bvrea i K.Kosika, do brojnih manje znadajnih). Svakodnevni Zivotje zapravo jedan od amblematskih pojmova kritidkog (humanis-tidkog, antropolo5kog) marksizma, odnosno onog pravca razvojamarksistidke misli koji je, narodito na osnovu otkri6a ,,mladogMarxa", preduzeo reviziju klasidnog nasleda i na njemu poku5aoda izgradi jedan nedogmatski marksizam, primereniji savremenosti.ZeleCi da prevladaju ekonomizam kanonskih tumadenja Marksa,ovi pristupi nastoje da ,,rekonstitui5u marksizam kao kritiku sva-

I Jeclna od odlika marksizma jestc nepo5tovanje strogih disciplinarnihpodela, narodito izmedu filozofije i pojedinih drultvcnih nauka. Tako i obradapojma svakodnevice mahom poprima mc5ovitu Tanrovsku formu koia sc iedinomol.e ozna(iti opitim imenom misli o dru5tvu. U ovom radu te konccptualizaciiezanima6e mc prvcnstvcno iz ugla sociologijc, odnosno u smislu njihovih stvarnih imo3uinih doprinosa sociololkoj teoriji i istraZivaniu.

><oF{J)lfro

-t!

NoJ

L

9 1

kodnevnog Livota" (tsrown, l9'74: 11)' Glavni elementi te "kritikesvakodnevnog Zivota" mogu se na6i' smatra se' vei kod klasika -

u Marxovom Kapitalu i^ iu\oz"i" raclnitke klase u Engleskoi 'odno-

sno Engelsov oj Becli u Entglesktj Kod Marxa' ti elementi se svode

nakritikurazliditihoutituotuo"nja:egzistencije,rada'potreba'teburZoaskih odnosa tpor^oOical i negatiine burZoaske slobode (Pal-

^iu, tglZt 57). Odnosno, po Lefebvreovom saZimanju' osnovne

teme ,,marksizma koil je' "i""io:

cjelini' kritidka spoznaja svfi-

dalnjeg Liv ora" rue*iiuolu' ttitiftu individualiteta; kritika misti-

fikacij a; kritika nou. utl<riiina potreb a; kritika rada ; kritika s lobode

iii"i"i", rq88: 126-ifit" reori.le koje se formuli5u u okviru ovako

)".iSr:"t" 'rekonstituctj"' t"ugojo na dva impulsa potekla iz

dru5tvenoistorij sko g'i'i o iu, oa"nosno poku5 av aju da n-adu od go-

vore na dva krupna "-pitijtto

pitanja: 1; zaSto' uprkos Yu:ToYilpredvidanjim a,nazffi'ttti.;" iosfo do proleterske revolucije' i 2)

demu treba pripisati ,,i'ofueuuunie" revolucije na Istoku' drastidno

;;;;p;;j; .tuu-o.ti'"alsocijalistidkih dru.tava od anticipiranog

i Zeljenog dru5tva slobode' Odgovor na prvo pitanje grona]11s1

na polju kulture i ,u"'ti' to jest mehanlzama koji nisu striktno

ekonomski i ne mogu se svestina eksploataciju rada' Manipulacija'

,,kolonizacij a", obl ikoi-an:" tu"tti i miStienl a' proizv odnj a Pi.tt"! ?:

nametanjevrednost i inauit<auspe5noostvarujuci l jpaci f ikaci jeradni5tva; ovako ouradeni' radnlci postaju slepi -za' svoje grave

interese,revolucionarnipotenci jal imsplaSnjavaivohisemiresap".tfii* poretkom' U'pogledu drugogpitanja' tvrdi se da per-

vertiranje porrr"uoto.i*i-?g drustv-a.u SsSR jasno qot<a31i1 oa

revolucija ne sme ou." ,u"aJna rusenje ekonomskog i politidkog

ancien rdgime-ai njegovu zamenu novom drZavnom i privrednim

ustrojstvom (mada i-;; rrrrZ; ukljuduje)' ve6 mora da obuhvati i

kvalitativan preobraZaj ljudskog Zivota'.uspostavljanje igYih :-1nosa medu ljuOima, a narodito tedu polovima i u porodici' novo

oblikovanje ljudske emo"ionat"osti i' napokon' ljudske lidnosti'

Drugim redima, revolucija se mora pretumaditi kao revolucija sva-

kodnevnog, Zivotq.Kod marksistidkih autora' pojam svakodnevnog Zivota ne-

ma istu teZinu i i"onutuieotijsku razradenost'2 Ponegde nasJliu

obimne studije, .u" Oo otgunizovanja vlastitog opusa oko kritike

@iautorirazvi jajuoveidc.ieuizncna<lujuCcmodsustvumcdusobne komunitu.i:t, 'iutinu'iupu too ou pogll -d nulc" ' bezmalo ignoriSuii

ostale; jedini izuzetak jeste iitiii'Jt" oj*r:" (up' uettcr' 1969:65; Kandi6' 1980)'

o t

svakida5njice; drugde pak tema svakodnevnog Zivota se samodotide. Uprkos medusobnim razlikama, sve ove konceptualizacijepokazuju nekoliko bitnih zajednidkih crta, koje od njih dine pre-poznatljivu grupaciju pristupa u opreci sa veiinom drugih nadinapoimanja svakodnevice u socijalnoj misli.

1) Tematizacija svakodnevnog iivota uvek je kritika sva-kodnevnog Zivota. Stvarnost svakida5njice sagledava se iz uglaonoga Sto ona ,,treba" da bude, onoga Sto se u njoj ,,moZe i mora"ostvariti. Tu se, Lefebvreovim redima (1968: 57), ,,ne razdvajanauka od kritike", aanaliza je,,istovremeno polemidka i teorijska".Time se pretpostavlja da autor, u nekoj vrsti privilegovanosti,poseduje znanje o prikladnim merilima na osnovu kojih ie se raz-graniditi ono Sto je za kritiku od onoga Sto je za pohvalu. Sociologijasvakodnevnog Zivota koja zaobilazi ovakav postupak smatra seapologetskom i u funkciji oduvanja izrabljivadkog i nepravednogporetka.

2) U bliskoj vezi s tim, pojam otudenja ima sredi5nji zna(,aj.Otuclenje je zapr av o, u' povr5inskoj strukturi' argumentacije, gl avna(mada ne i jedina) osnova za konstruisanje normativnog merila.Unutar ove sprege - otudenje/svakodnevica - nameie se pitanje:je li otudenost svakodnevnog Zivota nuina,imanentna, ili istorijsko-empirijska, dakle sludajna? Bududi da je, samom prirodom teorijskezamisli, ovo pitanje udinjeno nezaobllaznim, autori su prinudenida na nj odgovore, makar implicitno; ali, kao 5to 6emo videti, tiodgovori su vrlo desto protivredni.

3) Svejedno da li u svakodnevnom Zivotu izoluju odredeni'supstrat', nekakvo nepromenljivo 'jezgro' koje ga dini osobenomsferom ljudskog postojanja - da li ga shvataju kao 'empirijsku

ljudsku univerzaliju' (Heller) - ovi autori uodavaju i opisuju istorij-sku, a posebno klasnu izdferenciranosl svakodnevice. U tome jejedna od bitnih specifidnosti i, moZemo odmah redi, velikih vred-nosti ove grupe pristupa koja ih suprotstavlja drugim tradicijamapromi5ljanja svakodnevice.'

3 Dtuge glavne tradicijc ko.jc sc bavc svakodnevnim Zivotom - poputanglosaksonske mikosociologijc, socioloikc fcnomcnologijc i ctnomctodokrgi.jc -u toi meri ,,zaboravl.laju" na unutardrultvcnc razlikc medu vrstama i sadrZa.iima,,svakoclnevice" razlilitih aktcra, ko.ju oni uvck trctira.ju u icdnini - da za sociologijusvakodnevicc koja odbacujc ovu vrstu iskrivljcnosti marksizam osta.jc praktidnojedina osnova na ko.ju se, makar u tom svom scgmcntu, moZc nadovczati. Otuddistinktno,,neomarksistidki" ton u novi jim pristupima svakodncvnom Zivotu, rccimokod A. Giddensa ili, naroiito, P. Bourdicua.

X

Fa

;?LL

N

J_

L

9 3

kodnevnog Livota" (tsrown, l9'74: 11)' Glavni elementi te "kritikesvakodnevnog Zivota" mogu se na6i' smatra se' vei kod klasika -

u Marxovom Kapitalu i^ iu\oz"i" raclnitke klase u Engleskoi 'odno-

sno Engelsov oj Becli u Entglesktj Kod Marxa' ti elementi se svode

nakritikurazliditihoutituotuo"nja:egzistencije,rada'potreba'teburZoaskih odnosa tpor^oOical i negatiine burZoaske slobode (Pal-

^iu, tglZt 57). Odnosno, po Lefebvreovom saZimanju' osnovne

teme ,,marksizma koil je' "i""io:

cjelini' kritidka spoznaja svfi-

dalnjeg Liv ora" rue*iiuolu' ttitiftu individualiteta; kritika misti-

fikacij a; kritika nou. utl<riiina potreb a; kritika rada ; kritika s lobode

iii"i"i", rq88: 126-ifit" reori.le koje se formuli5u u okviru ovako

)".iSr:"t" 'rekonstituctj"' t"ugojo na dva impulsa potekla iz

dru5tvenoistorij sko g'i'i o iu, oa"nosno poku5 av aju da n-adu od go-

vore na dva krupna "-pitijtto

pitanja: 1; zaSto' uprkos Yu:ToYilpredvidanjim a,nazffi'ttti.;" iosfo do proleterske revolucije' i 2)

demu treba pripisati ,,i'ofueuuunie" revolucije na Istoku' drastidno

;;;;p;;j; .tuu-o.ti'"alsocijalistidkih dru.tava od anticipiranog

i Zeljenog dru5tva slobode' Odgovor na prvo pitanje grona]11s1

na polju kulture i ,u"'ti' to jest mehanlzama koji nisu striktno

ekonomski i ne mogu se svestina eksploataciju rada' Manipulacija'

,,kolonizacij a", obl ikoi-an:" tu"tti i miStienl a' proizv odnj a Pi.tt"! ?:

nametanjevrednost i inauit<auspe5noostvarujuci l jpaci f ikaci jeradni5tva; ovako ouradeni' radnlci postaju slepi -za' svoje grave

interese,revolucionarnipotenci jal imsplaSnjavaivohisemiresap".tfii* poretkom' U'pogledu drugogpitanja' tvrdi se da per-

vertiranje porrr"uoto.i*i-?g drustv-a.u SsSR jasno qot<a31i1 oa

revolucija ne sme ou." ,u"aJna rusenje ekonomskog i politidkog

ancien rdgime-ai njegovu zamenu novom drZavnom i privrednim

ustrojstvom (mada i-;; rrrrZ; ukljuduje)' ve6 mora da obuhvati i

kvalitativan preobraZaj ljudskog Zivota'.uspostavljanje igYih :-1nosa medu ljuOima, a narodito tedu polovima i u porodici' novo

oblikovanje ljudske emo"ionat"osti i' napokon' ljudske lidnosti'

Drugim redima, revolucija se mora pretumaditi kao revolucija sva-

kodnevnog, Zivotq.Kod marksistidkih autora' pojam svakodnevnog Zivota ne-

ma istu teZinu i i"onutuieotijsku razradenost'2 Ponegde nasJliu

obimne studije, .u" Oo otgunizovanja vlastitog opusa oko kritike

@iautorirazvi jajuoveidc.ieuizncna<lujuCcmodsustvumcdusobne komunitu.i:t, 'iutinu'iupu too ou pogll -d nulc" ' bezmalo ignoriSuii

ostale; jedini izuzetak jeste iitiii'Jt" oj*r:" (up' uettcr' 1969:65; Kandi6' 1980)'

o t

svakida5njice; drugde pak tema svakodnevnog Zivota se samodotide. Uprkos medusobnim razlikama, sve ove konceptualizacijepokazuju nekoliko bitnih zajednidkih crta, koje od njih dine pre-poznatljivu grupaciju pristupa u opreci sa veiinom drugih nadinapoimanja svakodnevice u socijalnoj misli.

1) Tematizacija svakodnevnog iivota uvek je kritika sva-kodnevnog Zivota. Stvarnost svakida5njice sagledava se iz uglaonoga Sto ona ,,treba" da bude, onoga Sto se u njoj ,,moZe i mora"ostvariti. Tu se, Lefebvreovim redima (1968: 57), ,,ne razdvajanauka od kritike", aanaliza je,,istovremeno polemidka i teorijska".Time se pretpostavlja da autor, u nekoj vrsti privilegovanosti,poseduje znanje o prikladnim merilima na osnovu kojih ie se raz-graniditi ono Sto je za kritiku od onoga Sto je za pohvalu. Sociologijasvakodnevnog Zivota koja zaobilazi ovakav postupak smatra seapologetskom i u funkciji oduvanja izrabljivadkog i nepravednogporetka.

2) U bliskoj vezi s tim, pojam otudenja ima sredi5nji zna(,aj.Otuclenje je zapr av o, u' povr5inskoj strukturi' argumentacije, gl avna(mada ne i jedina) osnova za konstruisanje normativnog merila.Unutar ove sprege - otudenje/svakodnevica - nameie se pitanje:je li otudenost svakodnevnog Zivota nuina,imanentna, ili istorijsko-empirijska, dakle sludajna? Bududi da je, samom prirodom teorijskezamisli, ovo pitanje udinjeno nezaobllaznim, autori su prinudenida na nj odgovore, makar implicitno; ali, kao 5to 6emo videti, tiodgovori su vrlo desto protivredni.

3) Svejedno da li u svakodnevnom Zivotu izoluju odredeni'supstrat', nekakvo nepromenljivo 'jezgro' koje ga dini osobenomsferom ljudskog postojanja - da li ga shvataju kao 'empirijsku

ljudsku univerzaliju' (Heller) - ovi autori uodavaju i opisuju istorij-sku, a posebno klasnu izdferenciranosl svakodnevice. U tome jejedna od bitnih specifidnosti i, moZemo odmah redi, velikih vred-nosti ove grupe pristupa koja ih suprotstavlja drugim tradicijamapromi5ljanja svakodnevice.'

3 Dtuge glavne tradicijc ko.jc sc bavc svakodnevnim Zivotom - poputanglosaksonske mikosociologijc, socioloikc fcnomcnologijc i ctnomctodokrgi.jc -u toi meri ,,zaboravl.laju" na unutardrultvcnc razlikc medu vrstama i sadrZa.iima,,svakoclnevice" razlilitih aktcra, ko.ju oni uvck trctira.ju u icdnini - da za sociologijusvakodnevicc koja odbacujc ovu vrstu iskrivljcnosti marksizam osta.jc praktidnojedina osnova na ko.ju se, makar u tom svom scgmcntu, moZc nadovczati. Otuddistinktno,,neomarksistidki" ton u novi jim pristupima svakodncvnom Zivotu, rccimokod A. Giddensa ili, naroiito, P. Bourdicua.

X

Fa

;?LL

N

J_

L

9 3

6(!U)

z

4) Istorijska promenljivost javlja se narodito u obliku vezi-

vanja temattzacije svakoduevnog Zivota za tazvctj modernog

druitva, odnosno kapitalizma (Sto ide do tvrdenja da tek moderno

dru5tvo i ima 'svakodnevni Zivot' u pravom smislu redi)' U sklopu

te veze je joS jedna konstanta, naime isticanje ,,dvostrukog karaktera

napretfa, toji je stalno razvijao istodobno potencijal slobode i

stvarnost potdinjavanja" (Adorno, 1987 I44). Ishod je protivrednost

inherentni modernom dobu: s jedne strane, novi (savr5eniji, luka-

viji, delotvorniji) oblici represije i otudenja, a s druge, nove,

n"rlo6"n" moguinosti emancipacije. Marxovim rednikom' posredi

je ideja kvantitativnog rasta kao stvaranja preduslova za kvalitativan

itot"u jedan iz temelja drugadiji svakodnevni Zivot. U okviru

dijalektike modernog razvoja takode se formulise ideja protivsta-

vljenosti svakodnevice (,,sveta L\votf\ i 'apstraktnih sistema' (te-

hnologije, ekonomije, drZavne biro{ratije), kho i kolonizacije prve

drugima. \

5) Teorijska spoznaja svakodnevnog Zivota smatra se neod-

vojivom od revolucionctrne prakse. Jer, s jedne strane, svakodnevi-

"u (kuo, uostalom, ni drugi aspekti stvarnosti), ne moZe se pojmiti

mimo njenog anticipiranog preobraZaja' S druge strane, kao Sto je

ve6 redeno, drustvena revolucija nije potpuna, a socijalizmu ne-

dostaje njegov osnovni smisao, ukoliko sam kvalitet obidnog ljud-

stog zivota nije radikalno izmenjen. Tako ove kondeptualizacije,

sa siojim zaledem u praxisu, postaju razlidite verzije jednog velikog

."kulturno-revolucionarnog projekta" ili,,permanentne kulture re-

volucije" (Brown, l9'l 4).

6) Iz to ga proishodi pomeranj e u shvatanju r ev o htc io na r ntt g

subjekta.Glavni nosilac tako zamisljene revolucije vise nije prole-

tarijat ve6 dru5tvene grupe koje su obrazovane na drugadijim

(vanekonomskim) temeljima i diji se revolucionarni potencijal uob-

lidava u nove drustvene pokrete: studenata, Zena, omladine, umetni-

ka, razn\hmanjina, te u razlidite oblike eksperimentalnih zajednica.

Svi ovi pokreti koncentrisu svoje nezadovoljstvo i zahteve na teren

svakodnevno glivota- umesto na teren rada, kao ranije - a njihove

kljudne redi jesu kultura,.identitet, meduljudski odnosi, komuni-

kaciia. simbolika i slidno"-

4 Na ouo se direktnodruStvenih pokrcta, doduSc sa(v. npr. Melucoi, 1989).

nadovezuic ditav icdan pravac novije sociologije

mnogo manic naglaScnim revolucionarnim Zarom

9 4

Frankfur tska iko la i,,froj domarksizam,,

u zizi zanimanja autora Frankfurtske skole narazi se inter-nalizacija kapitalistidke vladavine u savremenim uslovima kadase ona, po njihovom mi5ljenju, vi5e ne sprovodi pukim nametanjemi ogoljenim tladenjem nevoljnih subjekata, ve6 bitno ukljuSujesaudesni5tvo onih kojima se vlada. ovakva teorijska ur*"."noitmorala je obratiti paZnju na svakodnevni Zivot. veza se uspostavljapreko pojma kulture u naj5irem smislu, koja u svojim mnogobrojnimi meduzavisnim pojavnim oblicima (,,navike, bUieaSi, o*"tnort,religija, filozofija", Horkheimer, 197 6: 1 93 )5 obrazuje niz posredu-juiih nivoa izmedu klasidnih marksistidkih polovi ,,ek6nomskebaze" i,,ideoloike nadgradnje". Kulturnim diniocima, koii su sekristalisali u niz ,,relativno dvrstih,, institucija (porodica, Skola,crkva, umetnidke institucije) piznaje se dalekoseina autonomnosti samosvojan (sporiji) ritam menjanja kroz istoriju. Najznadajnijiprodukti kulturne proizvodnje u tom sirokom smislu 1iu uiioui,,kulturnog aparata") jesu psihidko ustrojstvo pojedinca i kulturnepredstave. Da bi se pojmilo funkcionisanje dru5tva, a pogotovomodernog, moraju se uzeti u obzir,,ljudski nadini,"agouunlu, ko.lisu se stabilizovali u uzajamnom dejstvu sa sistemom kulturnihinstitucija na b azi proces a druitvenog Liv ota,, (Horkheime r, 197 6 :203). oblikovanje psihidkog rika pojedinaca vodi ove autore pro-blemu socijalizacije, kao procesa drustvenog formiranja lidnosii, aodatle ka porodici kao drusrvenoj instituciji.tJ anaiizi te sponekao kljudan se nameie pojam auturitera'. Rasadnik karariterasposobnih da se bezuslovno potdinjavaju autoritetu jeste gradanskaporodica, sa svojom figurom oca-hranioca kojije, iako slib i potdi_njen u spolja5njem svetu, u privatnoj sferi faktidki gospodar nadZenom i decom. Funkcija vaspitanja u ovakvoj porodici, neophodna

- Red jc o Horkhcimerom uvodu zastudiie o autoritetu i porottici. ova.izbornik radova, objavljen u Parizu 1 936, bio ie zajednidko delo dlanova Instituta zadruitvena istraZivanja. To.je zanimljivo zato Sto jc zbornik ukljudivao i izvestaje onalazima empirijskog istrazivanja obavljenog prcthodnih godina mcdu nemariimradnicima, gde je svakodncvni zivot takodo figurirao u anketi. ovc studijc autoritotai porodice posluzile su kao osnova za sva kasni.ia bavljcnja tematikom autoritcta,ukljudujuCi duvenu studiju Adornovog tima,Atttoritarna liinost.

6 Autoritet se definise kao,,svesna i nesvesna sposobnost... da iovekprihvata svoje mesto u poretku i da se poclreduje, osobina da posto.ieic odnosc kaotakve potvrduje u mi5ljcnju i delanju, da Zivi u zavisnosti od datih porcclaka i tudevolje" (Horkhcimer, 197 6: 203).

X

Ftt)lcr

-rNoJ

tr

9 5

6(!U)

z

4) Istorijska promenljivost javlja se narodito u obliku vezi-

vanja temattzacije svakoduevnog Zivota za tazvctj modernog

druitva, odnosno kapitalizma (Sto ide do tvrdenja da tek moderno

dru5tvo i ima 'svakodnevni Zivot' u pravom smislu redi)' U sklopu

te veze je joS jedna konstanta, naime isticanje ,,dvostrukog karaktera

napretfa, toji je stalno razvijao istodobno potencijal slobode i

stvarnost potdinjavanja" (Adorno, 1987 I44). Ishod je protivrednost

inherentni modernom dobu: s jedne strane, novi (savr5eniji, luka-

viji, delotvorniji) oblici represije i otudenja, a s druge, nove,

n"rlo6"n" moguinosti emancipacije. Marxovim rednikom' posredi

je ideja kvantitativnog rasta kao stvaranja preduslova za kvalitativan

itot"u jedan iz temelja drugadiji svakodnevni Zivot. U okviru

dijalektike modernog razvoja takode se formulise ideja protivsta-

vljenosti svakodnevice (,,sveta L\votf\ i 'apstraktnih sistema' (te-

hnologije, ekonomije, drZavne biro{ratije), kho i kolonizacije prve

drugima. \

5) Teorijska spoznaja svakodnevnog Zivota smatra se neod-

vojivom od revolucionctrne prakse. Jer, s jedne strane, svakodnevi-

"u (kuo, uostalom, ni drugi aspekti stvarnosti), ne moZe se pojmiti

mimo njenog anticipiranog preobraZaja' S druge strane, kao Sto je

ve6 redeno, drustvena revolucija nije potpuna, a socijalizmu ne-

dostaje njegov osnovni smisao, ukoliko sam kvalitet obidnog ljud-

stog zivota nije radikalno izmenjen. Tako ove kondeptualizacije,

sa siojim zaledem u praxisu, postaju razlidite verzije jednog velikog

."kulturno-revolucionarnog projekta" ili,,permanentne kulture re-

volucije" (Brown, l9'l 4).

6) Iz to ga proishodi pomeranj e u shvatanju r ev o htc io na r ntt g

subjekta.Glavni nosilac tako zamisljene revolucije vise nije prole-

tarijat ve6 dru5tvene grupe koje su obrazovane na drugadijim

(vanekonomskim) temeljima i diji se revolucionarni potencijal uob-

lidava u nove drustvene pokrete: studenata, Zena, omladine, umetni-

ka, razn\hmanjina, te u razlidite oblike eksperimentalnih zajednica.

Svi ovi pokreti koncentrisu svoje nezadovoljstvo i zahteve na teren

svakodnevno glivota- umesto na teren rada, kao ranije - a njihove

kljudne redi jesu kultura,.identitet, meduljudski odnosi, komuni-

kaciia. simbolika i slidno"-

4 Na ouo se direktnodruStvenih pokrcta, doduSc sa(v. npr. Melucoi, 1989).

nadovezuic ditav icdan pravac novije sociologije

mnogo manic naglaScnim revolucionarnim Zarom

9 4

Frankfur tska iko la i,,froj domarksizam,,

u zizi zanimanja autora Frankfurtske skole narazi se inter-nalizacija kapitalistidke vladavine u savremenim uslovima kadase ona, po njihovom mi5ljenju, vi5e ne sprovodi pukim nametanjemi ogoljenim tladenjem nevoljnih subjekata, ve6 bitno ukljuSujesaudesni5tvo onih kojima se vlada. ovakva teorijska ur*"."noitmorala je obratiti paZnju na svakodnevni Zivot. veza se uspostavljapreko pojma kulture u naj5irem smislu, koja u svojim mnogobrojnimi meduzavisnim pojavnim oblicima (,,navike, bUieaSi, o*"tnort,religija, filozofija", Horkheimer, 197 6: 1 93 )5 obrazuje niz posredu-juiih nivoa izmedu klasidnih marksistidkih polovi ,,ek6nomskebaze" i,,ideoloike nadgradnje". Kulturnim diniocima, koii su sekristalisali u niz ,,relativno dvrstih,, institucija (porodica, Skola,crkva, umetnidke institucije) piznaje se dalekoseina autonomnosti samosvojan (sporiji) ritam menjanja kroz istoriju. Najznadajnijiprodukti kulturne proizvodnje u tom sirokom smislu 1iu uiioui,,kulturnog aparata") jesu psihidko ustrojstvo pojedinca i kulturnepredstave. Da bi se pojmilo funkcionisanje dru5tva, a pogotovomodernog, moraju se uzeti u obzir,,ljudski nadini,"agouunlu, ko.lisu se stabilizovali u uzajamnom dejstvu sa sistemom kulturnihinstitucija na b azi proces a druitvenog Liv ota,, (Horkheime r, 197 6 :203). oblikovanje psihidkog rika pojedinaca vodi ove autore pro-blemu socijalizacije, kao procesa drustvenog formiranja lidnosii, aodatle ka porodici kao drusrvenoj instituciji.tJ anaiizi te sponekao kljudan se nameie pojam auturitera'. Rasadnik karariterasposobnih da se bezuslovno potdinjavaju autoritetu jeste gradanskaporodica, sa svojom figurom oca-hranioca kojije, iako slib i potdi_njen u spolja5njem svetu, u privatnoj sferi faktidki gospodar nadZenom i decom. Funkcija vaspitanja u ovakvoj porodici, neophodna

- Red jc o Horkhcimerom uvodu zastudiie o autoritetu i porottici. ova.izbornik radova, objavljen u Parizu 1 936, bio ie zajednidko delo dlanova Instituta zadruitvena istraZivanja. To.je zanimljivo zato Sto jc zbornik ukljudivao i izvestaje onalazima empirijskog istrazivanja obavljenog prcthodnih godina mcdu nemariimradnicima, gde je svakodncvni zivot takodo figurirao u anketi. ovc studijc autoritotai porodice posluzile su kao osnova za sva kasni.ia bavljcnja tematikom autoritcta,ukljudujuCi duvenu studiju Adornovog tima,Atttoritarna liinost.

6 Autoritet se definise kao,,svesna i nesvesna sposobnost... da iovekprihvata svoje mesto u poretku i da se poclreduje, osobina da posto.ieic odnosc kaotakve potvrduje u mi5ljcnju i delanju, da Zivi u zavisnosti od datih porcclaka i tudevolje" (Horkhcimer, 197 6: 203).

X

Ftt)lcr

-rNoJ

tr

9 5

za glatku reprodukciju postojede-g dru5tvenog poretka'jeste zaaz-

Oufuni" priiodnih ,po*Unotti deteta (koje bi se mogle razviti u

kritiku vladaju6ih druStvenih odnosa)' internalizovanje ose6anja

krivice zbog dru5tvenog neuspeha i usadivanje sklonosti pokora-

""rr. Lil" r."m autorite"tu koji se uka-Ze kao dovoljno mo6an' Sve

O"it. gl"U"lni dru5tveni poiedak radikalno ne izmeni' smatra se'

niiedna promena uu.pi*" prakse i? T"L" iskupiti i reaktivirati

potenciiute ljudskosti koji se u porodici kriju'

Preko kulturnih poluga, institucionalna struktura presudno

utide na proces socijalizacijeltojim se spolj a5nja prinuda .zamenjuje,t iu"ni*, unutarnjim prisitama; na taj nadin se delotvornije onemo-

il";;, iiiua, poiistuie, nastanak potreba' motiva i emocija koje'iiit" iLustaljenih i kuiturno sankcionisanih koloseka' Dominantna

ili;" (kultura postignu6a i uspeha, tehniike racionalnosti' "prila-

loauua":u"l proiir" u-ru" .fe'e-poiainrevog svakodnevno g Liv ota'

naizgled spontane i prirodne (liin\porodidni' seksualni' emotivni)

i utide na s6mo formiranje pojmova iAoZiutlulu (detinjstvo' plb:I"t.

.*ort, ljubav, prijateljstvo, roditeljstvo' itd')' Prinuda se..javlja u

iiil;il"rtj" .loioi"" i'presiaje da se prepoznaje kao ono Sto jeste'

Otvoreno nasilje je prognuno it redovnih tralsakc.Ua :I*:91:-1::'posto gu :" internatizacrla,,samorepresije inherentne u organlzova-

nom svakodnevnom Zivoiu" udinila nepotrebnim (Brown' 1974:

92). Hegemonska kutt uia lc,amsc i) utp"uu 1l ptTf.p-T:llj::"::

toj" nu"ttu.lu u svakodnevnom Zivotu razvijenog taplta.ltzma' -qa

"gitSi,"tdl"cije ka pobuni, nezavisnosti'. autonomij i' alternattvt'

dime se druStvo jo5 dvr56e cementira u postojedem obliku prinudne

integrisanosti' Ekstremni ishod ovakvog razvoja jeste fa5izam' koji

se obja5njava kao rezultat ve5te zloupoirebe realnih emotivnih po-

t "Uu

-uta (Reich, 1981)' ,,Kapacitet za slobodu" potladenih masa'

[.ii * sastoji od ,,svesnog samoupradanja proizvodnjom i *uT:-

Gufu.ij" ,u*oAn"*og"Zivota" ugu5en je jednako-i u realsocija-

ii;; ga" je, posle podJtnog kratkog razdoblja radikalnih izmena

zakonodavstva koje je reguisalo odnose medu polovima i u p.oro-

dici, ,,represiunu -J*in5st svakodnevice" ostala nedirnuta' ili je

dak ojadala.

Razmatranj e v eze psihidki sklop/kultura/institucionalna

struktura uputilo je ovu grupu autora na psihoanalizu' Integracija

ptitt"*"f ii" u mutf.sizuti jedno i9 od bitnih obeleZja Frankfurtske

Skole. Razlo g" ru,iit"'u"oni vide u podudarnostima ovih dvelu

s2

a

z

9 6

dotad nespojivih teorija (demaskiranje privida modernog dru5tva;insistiranje na konfliktu; razotkrivanje skrivenih pokretada da bise oni stavili pod ljudsku svesnu kontrolu; Brown, 1974: 4O-42).,,Frojdomarksizam" se ponajpre vezuje za imena Fromma, Marcu-sea i Reicha.

Sinteza se, medutim, odvija tek kroz reviziju klasidnogfrojdizma. U njemu ovi autori uodavaju napetost izmedu kritidko-subverzivnih i patrijarhalno-konzervativnih aspekata. Pripisujuiinagon za smriu i agresivnost urodenoj i nepromenljivoj ljudskojprirodi, Freud postulira neotklonjivu protivrednost izmedu civiliza-cije i zadovoljstva, koja svaki poku5aj stvaranja ,,boljeg sveta..unapred osuduje na neuspeh. ,,Psihoanalitidkoj levici" ovaj antropo-lo5ki pesimizam je neprihvatljiv.T Oni smeStaju psihoanalizu umarksistidki makrosocioloSki okvir i obogaiuju je pojmom otude-nja. Oblici otuilenja prate se ponajvi5e kroz obeleZja ,,dru5tvenogkaraktera" kakav se formira u modernom dru5tvu, a dije se mani-festacije prate kroz razlidite, danas bismo rekli, ,,prakse" svakod-nevnog Livota. Fromm objavljuje potrebu za jednom ,,seksualnomsociologijom" koja istraZuje ,,psihidku bedu" povezanu sa porodi-com, onakvom kakva je institucionalizovana u burZoaskom dru5tvu,i seksualnim potiskivanjem koje se pojedincu usaduje najpre pri-marnom socijalizacijom a potom perpetuira kroz kulturni aparat.Metodolo5ki, posredi je frojdovska psihoanaliza primenjena nadru5tvene pojave, s ciljem da ,,objasni zajednidke, dru5tveno rele-vantne psihidke stavove u smislu aktivnog i pasivnog prilagoclavanjanagonskog aparata dru5tvenoekonomskim Zivotnim uslovima,,,odnosno da istraZi ,,dru5tveno relevantne libidinalne teZnje" (nav.prema Brown, 1974: 62). Fromm preuzima, uz modifikacije,Freudovu tipologiju karaktera na oralni, analni i genitalni. Analnitip karaktera, dije su osnovne osobine urednost, Stedljivost, sklonostposedovanju, puritanizam, moralistidka krutost, on vezuje zakapi-talizam. Iz postoje6eg stanja ,,psihidke bede" povezane sa dru5tve-nom neslobodom izlazmoZe biti samo jedna,,seksualna revolucija,,,

- " -' Trcba rcii da .jc u ovoj taiki do5lo do ncslaganja mcdu dlanovima

Instituta za druStvcna istraZivanja. Dok Fromm odbacujc Frcudov pcsimizam incmoguinost ,,popravke" svcta prcko.iednc vrste scksualnc i srrci.ializacijskc politikc,ostali dlanovi, prvcnstvcno Horkhcimcr i Adorno, kritikuju ovu rcviziju kao otuplji-vanjc Frcudovog ,,ncgativnog" naboja koji jc, po n jihovom misl.lenju, pdivao upravou antinomijama i ,,biologizmu". Frommov pristup oznadava.ju kao prcuranjcnu sin-tczu ko.ia, u druStvu ncpomirl jivih protivrcinosti, ima ,,harmonistidarskc,, konotacUc.Ovo ncslaganie bilo.jc glavni razlog Frommovctgrazlazasa Institutom (Dicj: 112).

X

o

{J):)cc

:-uoNoTL

9 7

za glatku reprodukciju postojede-g dru5tvenog poretka'jeste zaaz-

Oufuni" priiodnih ,po*Unotti deteta (koje bi se mogle razviti u

kritiku vladaju6ih druStvenih odnosa)' internalizovanje ose6anja

krivice zbog dru5tvenog neuspeha i usadivanje sklonosti pokora-

""rr. Lil" r."m autorite"tu koji se uka-Ze kao dovoljno mo6an' Sve

O"it. gl"U"lni dru5tveni poiedak radikalno ne izmeni' smatra se'

niiedna promena uu.pi*" prakse i? T"L" iskupiti i reaktivirati

potenciiute ljudskosti koji se u porodici kriju'

Preko kulturnih poluga, institucionalna struktura presudno

utide na proces socijalizacijeltojim se spolj a5nja prinuda .zamenjuje,t iu"ni*, unutarnjim prisitama; na taj nadin se delotvornije onemo-

il";;, iiiua, poiistuie, nastanak potreba' motiva i emocija koje'iiit" iLustaljenih i kuiturno sankcionisanih koloseka' Dominantna

ili;" (kultura postignu6a i uspeha, tehniike racionalnosti' "prila-

loauua":u"l proiir" u-ru" .fe'e-poiainrevog svakodnevno g Liv ota'

naizgled spontane i prirodne (liin\porodidni' seksualni' emotivni)

i utide na s6mo formiranje pojmova iAoZiutlulu (detinjstvo' plb:I"t.

.*ort, ljubav, prijateljstvo, roditeljstvo' itd')' Prinuda se..javlja u

iiil;il"rtj" .loioi"" i'presiaje da se prepoznaje kao ono Sto jeste'

Otvoreno nasilje je prognuno it redovnih tralsakc.Ua :I*:91:-1::'posto gu :" internatizacrla,,samorepresije inherentne u organlzova-

nom svakodnevnom Zivoiu" udinila nepotrebnim (Brown' 1974:

92). Hegemonska kutt uia lc,amsc i) utp"uu 1l ptTf.p-T:llj::"::

toj" nu"ttu.lu u svakodnevnom Zivotu razvijenog taplta.ltzma' -qa

"gitSi,"tdl"cije ka pobuni, nezavisnosti'. autonomij i' alternattvt'

dime se druStvo jo5 dvr56e cementira u postojedem obliku prinudne

integrisanosti' Ekstremni ishod ovakvog razvoja jeste fa5izam' koji

se obja5njava kao rezultat ve5te zloupoirebe realnih emotivnih po-

t "Uu

-uta (Reich, 1981)' ,,Kapacitet za slobodu" potladenih masa'

[.ii * sastoji od ,,svesnog samoupradanja proizvodnjom i *uT:-

Gufu.ij" ,u*oAn"*og"Zivota" ugu5en je jednako-i u realsocija-

ii;; ga" je, posle podJtnog kratkog razdoblja radikalnih izmena

zakonodavstva koje je reguisalo odnose medu polovima i u p.oro-

dici, ,,represiunu -J*in5st svakodnevice" ostala nedirnuta' ili je

dak ojadala.

Razmatranj e v eze psihidki sklop/kultura/institucionalna

struktura uputilo je ovu grupu autora na psihoanalizu' Integracija

ptitt"*"f ii" u mutf.sizuti jedno i9 od bitnih obeleZja Frankfurtske

Skole. Razlo g" ru,iit"'u"oni vide u podudarnostima ovih dvelu

s2

a

z

9 6

dotad nespojivih teorija (demaskiranje privida modernog dru5tva;insistiranje na konfliktu; razotkrivanje skrivenih pokretada da bise oni stavili pod ljudsku svesnu kontrolu; Brown, 1974: 4O-42).,,Frojdomarksizam" se ponajpre vezuje za imena Fromma, Marcu-sea i Reicha.

Sinteza se, medutim, odvija tek kroz reviziju klasidnogfrojdizma. U njemu ovi autori uodavaju napetost izmedu kritidko-subverzivnih i patrijarhalno-konzervativnih aspekata. Pripisujuiinagon za smriu i agresivnost urodenoj i nepromenljivoj ljudskojprirodi, Freud postulira neotklonjivu protivrednost izmedu civiliza-cije i zadovoljstva, koja svaki poku5aj stvaranja ,,boljeg sveta..unapred osuduje na neuspeh. ,,Psihoanalitidkoj levici" ovaj antropo-lo5ki pesimizam je neprihvatljiv.T Oni smeStaju psihoanalizu umarksistidki makrosocioloSki okvir i obogaiuju je pojmom otude-nja. Oblici otuilenja prate se ponajvi5e kroz obeleZja ,,dru5tvenogkaraktera" kakav se formira u modernom dru5tvu, a dije se mani-festacije prate kroz razlidite, danas bismo rekli, ,,prakse" svakod-nevnog Livota. Fromm objavljuje potrebu za jednom ,,seksualnomsociologijom" koja istraZuje ,,psihidku bedu" povezanu sa porodi-com, onakvom kakva je institucionalizovana u burZoaskom dru5tvu,i seksualnim potiskivanjem koje se pojedincu usaduje najpre pri-marnom socijalizacijom a potom perpetuira kroz kulturni aparat.Metodolo5ki, posredi je frojdovska psihoanaliza primenjena nadru5tvene pojave, s ciljem da ,,objasni zajednidke, dru5tveno rele-vantne psihidke stavove u smislu aktivnog i pasivnog prilagoclavanjanagonskog aparata dru5tvenoekonomskim Zivotnim uslovima,,,odnosno da istraZi ,,dru5tveno relevantne libidinalne teZnje" (nav.prema Brown, 1974: 62). Fromm preuzima, uz modifikacije,Freudovu tipologiju karaktera na oralni, analni i genitalni. Analnitip karaktera, dije su osnovne osobine urednost, Stedljivost, sklonostposedovanju, puritanizam, moralistidka krutost, on vezuje zakapi-talizam. Iz postoje6eg stanja ,,psihidke bede" povezane sa dru5tve-nom neslobodom izlazmoZe biti samo jedna,,seksualna revolucija,,,

- " -' Trcba rcii da .jc u ovoj taiki do5lo do ncslaganja mcdu dlanovima

Instituta za druStvcna istraZivanja. Dok Fromm odbacujc Frcudov pcsimizam incmoguinost ,,popravke" svcta prcko.iednc vrste scksualnc i srrci.ializacijskc politikc,ostali dlanovi, prvcnstvcno Horkhcimcr i Adorno, kritikuju ovu rcviziju kao otuplji-vanjc Frcudovog ,,ncgativnog" naboja koji jc, po n jihovom misl.lenju, pdivao upravou antinomijama i ,,biologizmu". Frommov pristup oznadava.ju kao prcuranjcnu sin-tczu ko.ia, u druStvu ncpomirl jivih protivrcinosti, ima ,,harmonistidarskc,, konotacUc.Ovo ncslaganie bilo.jc glavni razlog Frommovctgrazlazasa Institutom (Dicj: 112).

X

o

{J):)cc

:-uoNoTL

9 7

kao nuZan sastojak op5te druStvene revolucije' kojom ie se seksu-

alno potiskivanje dokinuri'* --- ' No, zahvaljuju6i tehnidkom napretku savremenog druStva'

novi oUticir"pr"ri.l" p,uieni su i dosad nevidenim emancipatorskim

potencijalima: nasuprot Freudovom pesimizmu' frojdomarksisti su

uvereni u moguenost preokretanja ilemenata kulturne tradicije'

["iit"O" stuZ6 Oominaciji' u subverzivne dinioce koji 6e otvoriti

uriitl"Onorn kvalitativno drugadijem dru5tvu' obeleZenom odsus-

tvom dru5tvene i psitridt" '"p"t"'ii"' heteronomije i raznih-oblika

ptit"O", gde ie ljudi svcsno samorLgulisati svoj svakodnevni Zivot'

Ul"O".i t"tmulaciji, Fromm to naziva mogu6no56u - stvorenom

jornifuni"- dru5tvenog bogatstva bez presedana - povratka "mat-ir:"ttt"fti,q kulturi" nepotisnute polnosti' kulturi dije su osnovne

vrednosti sre6a, solidarnost, ljubav i saoseianje (DLej: '58Q

Predvida se, dakle, nastupanje jednog neotudenog *-uufoqt"tlT

Zivota.saunekolikoo'ugaruihpolazi5taiustroZefiloLofskoja/.gorn"ntu.l:l, ruutoJ*'oiZu nu ttifan nadin figurira i u Blochovoj

Fif ozofiSi utopije (v. Brand-Smitmans' 19 89)'

Manje izridito fsihoanalitidka linija istraZivanja Frankfurtske

Skole vezan a ie zaHtrkheimera i Adorna i preko ideje kulturnih

po"Ot,uuu i kulturnog aparala stiZe do analize masovne kulture'

Njen je optimizam ;;"g; manje nagla5en' pogotovo u posleratnim

loOi"urn^u. Ovi autori {tlu'"ivakodnevnom ZivoJu preko prou-

davanja savremene *u*un" kulture koju denuncirafi'ka9 'kulturnu

irrOotitiju'. Za njlh, masovna kultull je u sprezi sa druitvenom

nepravdom i tlaeenjem, jer nudi.iluziju- sre6e i sklada ('laZnu har-

moniju') u dru5tvu u tojem to niti postoji niti moZe postojati pod

;;stJfu uslovima' Podme6u6i postvarenu' laZnu kulturu kao "pra-vu", masovnu faoft*u utiOu 'n"gutiuni' potencijal klasidne"visoke"

kulture; ona sputava ljude na mnogo suptilnije i efikasnije nadine

nego otvorenu ,"pr",iiu, navocle6i ih da se pasivno mire sa posto-

je6im stanjem. ptotu"tii"f:ttvo, koje je zapodelo kao emancipatorski

projekt, zavrSava u ironidnom samopreokretanju' dovev5i do po-

grobl iavaniadovet<adaletodelotvorni j imsredstvimanegoikada

# ;;.'eil1ffi;i.;;;;.rrka.indjvidualnost (ona koju bi, iako je

i nedovoljna rurnu poi"Ui,trebalo oduvati u AuJhebung)' slabi' uprkos

= prividu iasprostranjenog individualizma'

Zakljuduju6i : za attoreFrankfurtske Skole' odnosno Kritidke

teorije pru" g"n",u;tj;''; kojima je dosad bilo redi' svakodnevni

L\vot zaptavo ,rt1" poiutn za sebe (moZda bi se moglo re6i da jeste

9 8

pojam ,,po sebi"), odn_osno nije istog teorijskog ranga kao npr. kodH. Lefebvrea ili A. Helrer. Ma koliko oa su preourazili teorijskigovor, pa i empirijsko znanje,o svakoclnevici, ovi autori ne uzimajusvakodnevni livot kao zaseban objekt zanimanja, vei on ,u iinpre fungira u sklopu drugih, opstijih teorijskih inlencija, tao tto rtiteren na kojem se sagledavaju vei prethodno teorijski formulisaner azv ojne i funkcionarn e v eze (kurtura/ekonomija, potitrt urporoai"u,lidnost/dru5tvena struktura, itd.) Ukratko, taj pojam ne stoii ,u*o-stalno i nema nezavisnu ulosu.

, Do preciznije koncepiuarizacije dorazi tek kod J. Habermasapreko ,,sveta Livata'",pojma fenomenolo5kog porekla. Svet Zivotaje drustveni korelat procesa sporazumevanja, preinterpretirani svetzajednidkih pozadinskih znanja, sa svojim medilrma;ezika, afekatai interpretacije; zasniva se na mehanizmu socijalnl integracije isluZi kao horizont svakom procesu sporazumevanja. Stojiir odno_sima uzajamne reprodukcije sa sferom komunikativnog ielovanja(koja ,,ljudima omoguia.v.a da svesno (sporazumno) oiganizuju" imenjaju uslove vlastitog zivotau zajednici"; nav. prema Favieevie ,1996: 164) koja iz njega crpi svoje resurse. On takode sluZi kaoii:11

dTg"^g (od. detiri osnovna) ripa delovanja _ dramaturSkogoelovanJa.'svet zivota ima tri strukturne komponente: kulturu (kuIturna reprodukcija), dru5tvo (dru5tvena integracija), i lidnost (soci_jalizacija). Njemu nasuprot stoji svet sisternske int.g.u"ij", t ojinastaje otcepljivanjem pojedinih sfera sa njihovim Inheientnimlogikama. Osamostaljene regije (narodito podsistem raspodelenovdane i administrativne moii), udarjavajuii se od mesta poreklau svetu Livota, stvaraju moguinost kolonizacije sveta zivota odstrane sistema: sistemsko-integrativni aspekti sputavaju moguinostisimbolidkih struktura sveta Zivota da se

-ostvare, pooreouiu-nlegove

simbolidke strukture sistemskim imperativimu i dono." no"uo"po-stvarenje.Ishodi su gubitak smisla (u kulturi), anomija (dru5tvi) ipsihopatologije (lidnost). Medutim, to osamostaljivanje ie prei_stavljalo neophodan stupanj razvoja i ne rnoZe se utinuti u vl_sokokompleksnom savremenom drustvu. otud Haberm as trasa za

><

Fal(Io

rN

L!

8 Dramaturiko derovanje se obliku.ic u uzajamnom dclovanju udcsnika uintcrakciji, gde akteri kroz svesnu stilizaciju samoprikazivanja privilcgovano rcgu-li5u pristup vlastitoj subjcktivnosti; predstavl.jajedan od dinilaia koliira se unuiarsvakodnevnog zivota konstituiscjavnost, a u izveinom smislu obuhvata ditav druItve-ni svet,jer se tide i igranja svakoclnevnih r.rrulrvcnih uloga (paviievid, 1996: r0g).ovim pojmom Habermas uspostavl.ia most prcma mikosocrotoskim tradiciiarna.

9 9

kao nuZan sastojak op5te druStvene revolucije' kojom ie se seksu-

alno potiskivanje dokinuri'* --- ' No, zahvaljuju6i tehnidkom napretku savremenog druStva'

novi oUticir"pr"ri.l" p,uieni su i dosad nevidenim emancipatorskim

potencijalima: nasuprot Freudovom pesimizmu' frojdomarksisti su

uvereni u moguenost preokretanja ilemenata kulturne tradicije'

["iit"O" stuZ6 Oominaciji' u subverzivne dinioce koji 6e otvoriti

uriitl"Onorn kvalitativno drugadijem dru5tvu' obeleZenom odsus-

tvom dru5tvene i psitridt" '"p"t"'ii"' heteronomije i raznih-oblika

ptit"O", gde ie ljudi svcsno samorLgulisati svoj svakodnevni Zivot'

Ul"O".i t"tmulaciji, Fromm to naziva mogu6no56u - stvorenom

jornifuni"- dru5tvenog bogatstva bez presedana - povratka "mat-ir:"ttt"fti,q kulturi" nepotisnute polnosti' kulturi dije su osnovne

vrednosti sre6a, solidarnost, ljubav i saoseianje (DLej: '58Q

Predvida se, dakle, nastupanje jednog neotudenog *-uufoqt"tlT

Zivota.saunekolikoo'ugaruihpolazi5taiustroZefiloLofskoja/.gorn"ntu.l:l, ruutoJ*'oiZu nu ttifan nadin figurira i u Blochovoj

Fif ozofiSi utopije (v. Brand-Smitmans' 19 89)'

Manje izridito fsihoanalitidka linija istraZivanja Frankfurtske

Skole vezan a ie zaHtrkheimera i Adorna i preko ideje kulturnih

po"Ot,uuu i kulturnog aparala stiZe do analize masovne kulture'

Njen je optimizam ;;"g; manje nagla5en' pogotovo u posleratnim

loOi"urn^u. Ovi autori {tlu'"ivakodnevnom ZivoJu preko prou-

davanja savremene *u*un" kulture koju denuncirafi'ka9 'kulturnu

irrOotitiju'. Za njlh, masovna kultull je u sprezi sa druitvenom

nepravdom i tlaeenjem, jer nudi.iluziju- sre6e i sklada ('laZnu har-

moniju') u dru5tvu u tojem to niti postoji niti moZe postojati pod

;;stJfu uslovima' Podme6u6i postvarenu' laZnu kulturu kao "pra-vu", masovnu faoft*u utiOu 'n"gutiuni' potencijal klasidne"visoke"

kulture; ona sputava ljude na mnogo suptilnije i efikasnije nadine

nego otvorenu ,"pr",iiu, navocle6i ih da se pasivno mire sa posto-

je6im stanjem. ptotu"tii"f:ttvo, koje je zapodelo kao emancipatorski

projekt, zavrSava u ironidnom samopreokretanju' dovev5i do po-

grobl iavaniadovet<adaletodelotvorni j imsredstvimanegoikada

# ;;.'eil1ffi;i.;;;;.rrka.indjvidualnost (ona koju bi, iako je

i nedovoljna rurnu poi"Ui,trebalo oduvati u AuJhebung)' slabi' uprkos

= prividu iasprostranjenog individualizma'

Zakljuduju6i : za attoreFrankfurtske Skole' odnosno Kritidke

teorije pru" g"n",u;tj;''; kojima je dosad bilo redi' svakodnevni

L\vot zaptavo ,rt1" poiutn za sebe (moZda bi se moglo re6i da jeste

9 8

pojam ,,po sebi"), odn_osno nije istog teorijskog ranga kao npr. kodH. Lefebvrea ili A. Helrer. Ma koliko oa su preourazili teorijskigovor, pa i empirijsko znanje,o svakoclnevici, ovi autori ne uzimajusvakodnevni livot kao zaseban objekt zanimanja, vei on ,u iinpre fungira u sklopu drugih, opstijih teorijskih inlencija, tao tto rtiteren na kojem se sagledavaju vei prethodno teorijski formulisaner azv ojne i funkcionarn e v eze (kurtura/ekonomija, potitrt urporoai"u,lidnost/dru5tvena struktura, itd.) Ukratko, taj pojam ne stoii ,u*o-stalno i nema nezavisnu ulosu.

, Do preciznije koncepiuarizacije dorazi tek kod J. Habermasapreko ,,sveta Livata'",pojma fenomenolo5kog porekla. Svet Zivotaje drustveni korelat procesa sporazumevanja, preinterpretirani svetzajednidkih pozadinskih znanja, sa svojim medilrma;ezika, afekatai interpretacije; zasniva se na mehanizmu socijalnl integracije isluZi kao horizont svakom procesu sporazumevanja. Stojiir odno_sima uzajamne reprodukcije sa sferom komunikativnog ielovanja(koja ,,ljudima omoguia.v.a da svesno (sporazumno) oiganizuju" imenjaju uslove vlastitog zivotau zajednici"; nav. prema Favieevie ,1996: 164) koja iz njega crpi svoje resurse. On takode sluZi kaoii:11

dTg"^g (od. detiri osnovna) ripa delovanja _ dramaturSkogoelovanJa.'svet zivota ima tri strukturne komponente: kulturu (kuIturna reprodukcija), dru5tvo (dru5tvena integracija), i lidnost (soci_jalizacija). Njemu nasuprot stoji svet sisternske int.g.u"ij", t ojinastaje otcepljivanjem pojedinih sfera sa njihovim Inheientnimlogikama. Osamostaljene regije (narodito podsistem raspodelenovdane i administrativne moii), udarjavajuii se od mesta poreklau svetu Livota, stvaraju moguinost kolonizacije sveta zivota odstrane sistema: sistemsko-integrativni aspekti sputavaju moguinostisimbolidkih struktura sveta Zivota da se

-ostvare, pooreouiu-nlegove

simbolidke strukture sistemskim imperativimu i dono." no"uo"po-stvarenje.Ishodi su gubitak smisla (u kulturi), anomija (dru5tvi) ipsihopatologije (lidnost). Medutim, to osamostaljivanje ie prei_stavljalo neophodan stupanj razvoja i ne rnoZe se utinuti u vl_sokokompleksnom savremenom drustvu. otud Haberm as trasa za

><

Fal(Io

rN

L!

8 Dramaturiko derovanje se obliku.ic u uzajamnom dclovanju udcsnika uintcrakciji, gde akteri kroz svesnu stilizaciju samoprikazivanja privilcgovano rcgu-li5u pristup vlastitoj subjcktivnosti; predstavl.jajedan od dinilaia koliira se unuiarsvakodnevnog zivota konstituiscjavnost, a u izveinom smislu obuhvata ditav druItve-ni svet,jer se tide i igranja svakoclnevnih r.rrulrvcnih uloga (paviievid, 1996: r0g).ovim pojmom Habermas uspostavl.ia most prcma mikosocrotoskim tradiciiarna.

9 9

,,pravom merom" osamostaljivanja, koja ie odgovoriti sistemskim' zLhtev \ma (materij al ne t"p.oduk. i3

" i rac ionalne org anizacije)' ali

ieoduvatimogu6nostkomunikativneproblematizacijeovihsistem.skih prinuda .ltogprimata komunikativnog delovanja' svet Zivota

ima genetidku i normativnu prednost u odnosu na sistem; sistem

," ,Jrno ,,podnosi" i mora uvtk ostati podloZan kritici i menjanju

iz perspekiive sveta Livota(Pavidevi6, 1996: l4l-143)'

Karel Kosik

TemomsvakodnevnogLivotaKosiksenebavisistematidno,ali ona ima bitnu ulogu u nlegovo.1 cenjenoj i uticajnoj studiji

Diiatektika konkretnog. Za Kosika, svet,svakodnevice. ]" 'tyf

psludokonkretnosti', koji se doveku javlja kao.,navodno" t lPlln,ino" blizak. Objekti i predstave koje ga sadinjava.lu' zahvaUuJucr

svojoj pravilnosti, neposrednosti i odiglednosti podinju da deluju

,toottutno i prirodno, odnosno postaju neprepoznatljivi kao rezul-

tati ljudske piuk.", feti5izovani su. ,'Pseudokonkretnost je zapravo

uutoito*nu "gzistencija

produkata dovekovih i redukcija doveka

na nivo utilitarne prukt"" (Kosik, 1967: 43)' Otutlenje je' dakle'

ugraileno vei u samu definiciju svakodnevnog Zivota shva6enog

kio ,,pseudokonkretnost", za koju se izridito kaZe dir'se javlja samo

u odredenim dru5tvenoistorijskim formacijama'Svakodnevica kao pseudokonkretnost jeste svet "u dijem se

prav i lnomr i tmudovekkre iesmehan idkomins t ink t i vnos iu ibse6anjem poznatosti" (1967:100); njegova obeleZja su meha-

nidnost, poznatost, poverljivost, instinktivnost, savladljivost' doh-

vatljivosi (lg 67 : gi _+). u z,,utilitarnu praksu", karakteristidnu za

ouutuu (otudenu) svakodnevicu, ide ,,tekuie miSljenje" ("svako-

dnevna", ,,naivna" ili ,,obidna svest")' Ono ,,stihijski reprodukuje*

predstave i spoznaje samo pojavnu stranu-stvari (spoljadnji rzgled

predmeta i narin niihou" upotrebe). Budu6i proizvod fetisizovane,

,,1o5a" prakse, ova svest ie zahvara su5tinu ili ,,istinsku prirodu"

stvari, kao sto to svakodnevni akteri misle, nego samo privid, jer

je posiedi ,,projekcija odredenih petrificiranih istorijskih uslova u

svesti suu3eltu;, 1Ii67,3g). preduslov za filozofsko i naudno mi-

Sljenje, odnosno svako mi5ljenje koje ho6e da "adekvatno upozna

stiainost", jeste ukidanje ,,prividne samostalnosti sveta neposre-

dnog dnevnog dodira", o-barinje pseudokonkretnosti da bi se dospe-

6(LU)

z

1 0 0

lo do konkretnosti (1967:39-40). Dakle, prodiranje iza zaslonasvakodnevnog sveta i njemu imanentnog miiljenja preduslov je zanauku. Zahtev za ,,destrukcijom pseudokonkretnosti,, Kosik oz-nadava kao jednu od crvenih niti filozofije XX veka, pripisujuiiga ne samo marksizmu nego i pozitivizmu, fenomenolo giji, egzi-stencijalizmu (1967: 41). Meilutim, prodor iza prividne dvrstinefeti5izovane svakodnevice ne treba zami5ljati kao puko ,,cepanjezavese" da bi se videla istina: ,,Da bi svet mogao biti .kritidki.osvetljen, samo obja5njenje se mora postaviti na tle revolucionarneprakse" (1967: 42). U duhu 'jedanaeste teze', dakle, razbijanjesvakodnevnih privida nije izvodljivo rek spoznajnim i kdtidkimdelatnostima uma, vei pretpostavlja revolucionarnu praksu.

Jedna od navika svakodnevne svesti jeste da o5tro meduso_bno protivstavlja svakodnevicu, kao poznatu i blisku, i istoriju kaotranscendenciju koja se ,,odigrava iza njenih leda i ubacuje se usvakidaSnjost u vidu katastrofa" (1967:95). U njihovim sudarima- kao u.situaciji izbijanja rata, koji razbijarutinu svakodnevice, alisamo zakratko, jer ,,i rat ima svoju svakida5njost., (1967: 94) ) _otkriva se mistifikovanost ove opozicije. Svakidasnjost i Istorijase medusobno proZimaju, Sto se moZe adekvatno pojmiti tek uokvirima marksizma koji, istorizuju6i doveka, ukida ,;antinomijusvakida5njice i Istorije" i premo5iuje ovaj dualizam.

U svom poku5aju istorizacije svakodnevice, medutim, Kosikzapravo ostaje pri pukom tvrdenju o 'proZetosti' i ,neodvojivosti'svakodnevnog i istorijskog, ne kazujuii ni5ta o mehanizmimatogmeduproZimanja, o smerovima uzrodno-posledidnih veza i tzajam-nog uslovljavanja. Tako ova potencijalno plodna ideja ostaje nera_zrad.ena i slabo upotrebljiva.

Na pitanje o nuZnosti otudenja svakodnevnogiivotaKosikodgovara izridito odredno. On kritikuje Heideggera (,,filozofijubrige") zato Sto univerzalizuje jedan istorijski specifidan, ne-nuZnisvakodnevni Zivot: svakodnevica je tu nepopravljivo neautentidna,a za dosezanje autentidnosti neophodan je uslov odbacivanje svaki-da5njosti (1961:97), Kosik, dodu5e, i sam neprestano govori o,,autentidnosti" i njenoj poZeljnosti, ali njegov je preduslov dru-gadiji: red je, dakako, o revolucionarnoj praksi. Nedto bitno, ipak,ostaje do kraja nejasno: da li, i kako, Kosik zami5lja taj buduii,,,iskupljeni", autentidni svakodnevni Zivot koji ie proisteii iz revo-lucionarne prakse? Hoie Ii on nositi napred iznete odrednice (kojesu sada definisane kao odrednice ,,pseudokonkretnosti.,)? postoje

X

{J)lEo

fIoNoJ

LL

r 0 l

,,pravom merom" osamostaljivanja, koja ie odgovoriti sistemskim' zLhtev \ma (materij al ne t"p.oduk. i3

" i rac ionalne org anizacije)' ali

ieoduvatimogu6nostkomunikativneproblematizacijeovihsistem.skih prinuda .ltogprimata komunikativnog delovanja' svet Zivota

ima genetidku i normativnu prednost u odnosu na sistem; sistem

," ,Jrno ,,podnosi" i mora uvtk ostati podloZan kritici i menjanju

iz perspekiive sveta Livota(Pavidevi6, 1996: l4l-143)'

Karel Kosik

TemomsvakodnevnogLivotaKosiksenebavisistematidno,ali ona ima bitnu ulogu u nlegovo.1 cenjenoj i uticajnoj studiji

Diiatektika konkretnog. Za Kosika, svet,svakodnevice. ]" 'tyf

psludokonkretnosti', koji se doveku javlja kao.,navodno" t lPlln,ino" blizak. Objekti i predstave koje ga sadinjava.lu' zahvaUuJucr

svojoj pravilnosti, neposrednosti i odiglednosti podinju da deluju

,toottutno i prirodno, odnosno postaju neprepoznatljivi kao rezul-

tati ljudske piuk.", feti5izovani su. ,'Pseudokonkretnost je zapravo

uutoito*nu "gzistencija

produkata dovekovih i redukcija doveka

na nivo utilitarne prukt"" (Kosik, 1967: 43)' Otutlenje je' dakle'

ugraileno vei u samu definiciju svakodnevnog Zivota shva6enog

kio ,,pseudokonkretnost", za koju se izridito kaZe dir'se javlja samo

u odredenim dru5tvenoistorijskim formacijama'Svakodnevica kao pseudokonkretnost jeste svet "u dijem se

prav i lnomr i tmudovekkre iesmehan idkomins t ink t i vnos iu ibse6anjem poznatosti" (1967:100); njegova obeleZja su meha-

nidnost, poznatost, poverljivost, instinktivnost, savladljivost' doh-

vatljivosi (lg 67 : gi _+). u z,,utilitarnu praksu", karakteristidnu za

ouutuu (otudenu) svakodnevicu, ide ,,tekuie miSljenje" ("svako-

dnevna", ,,naivna" ili ,,obidna svest")' Ono ,,stihijski reprodukuje*

predstave i spoznaje samo pojavnu stranu-stvari (spoljadnji rzgled

predmeta i narin niihou" upotrebe). Budu6i proizvod fetisizovane,

,,1o5a" prakse, ova svest ie zahvara su5tinu ili ,,istinsku prirodu"

stvari, kao sto to svakodnevni akteri misle, nego samo privid, jer

je posiedi ,,projekcija odredenih petrificiranih istorijskih uslova u

svesti suu3eltu;, 1Ii67,3g). preduslov za filozofsko i naudno mi-

Sljenje, odnosno svako mi5ljenje koje ho6e da "adekvatno upozna

stiainost", jeste ukidanje ,,prividne samostalnosti sveta neposre-

dnog dnevnog dodira", o-barinje pseudokonkretnosti da bi se dospe-

6(LU)

z

1 0 0

lo do konkretnosti (1967:39-40). Dakle, prodiranje iza zaslonasvakodnevnog sveta i njemu imanentnog miiljenja preduslov je zanauku. Zahtev za ,,destrukcijom pseudokonkretnosti,, Kosik oz-nadava kao jednu od crvenih niti filozofije XX veka, pripisujuiiga ne samo marksizmu nego i pozitivizmu, fenomenolo giji, egzi-stencijalizmu (1967: 41). Meilutim, prodor iza prividne dvrstinefeti5izovane svakodnevice ne treba zami5ljati kao puko ,,cepanjezavese" da bi se videla istina: ,,Da bi svet mogao biti .kritidki.osvetljen, samo obja5njenje se mora postaviti na tle revolucionarneprakse" (1967: 42). U duhu 'jedanaeste teze', dakle, razbijanjesvakodnevnih privida nije izvodljivo rek spoznajnim i kdtidkimdelatnostima uma, vei pretpostavlja revolucionarnu praksu.

Jedna od navika svakodnevne svesti jeste da o5tro meduso_bno protivstavlja svakodnevicu, kao poznatu i blisku, i istoriju kaotranscendenciju koja se ,,odigrava iza njenih leda i ubacuje se usvakidaSnjost u vidu katastrofa" (1967:95). U njihovim sudarima- kao u.situaciji izbijanja rata, koji razbijarutinu svakodnevice, alisamo zakratko, jer ,,i rat ima svoju svakida5njost., (1967: 94) ) _otkriva se mistifikovanost ove opozicije. Svakidasnjost i Istorijase medusobno proZimaju, Sto se moZe adekvatno pojmiti tek uokvirima marksizma koji, istorizuju6i doveka, ukida ,;antinomijusvakida5njice i Istorije" i premo5iuje ovaj dualizam.

U svom poku5aju istorizacije svakodnevice, medutim, Kosikzapravo ostaje pri pukom tvrdenju o 'proZetosti' i ,neodvojivosti'svakodnevnog i istorijskog, ne kazujuii ni5ta o mehanizmimatogmeduproZimanja, o smerovima uzrodno-posledidnih veza i tzajam-nog uslovljavanja. Tako ova potencijalno plodna ideja ostaje nera_zrad.ena i slabo upotrebljiva.

Na pitanje o nuZnosti otudenja svakodnevnogiivotaKosikodgovara izridito odredno. On kritikuje Heideggera (,,filozofijubrige") zato Sto univerzalizuje jedan istorijski specifidan, ne-nuZnisvakodnevni Zivot: svakodnevica je tu nepopravljivo neautentidna,a za dosezanje autentidnosti neophodan je uslov odbacivanje svaki-da5njosti (1961:97), Kosik, dodu5e, i sam neprestano govori o,,autentidnosti" i njenoj poZeljnosti, ali njegov je preduslov dru-gadiji: red je, dakako, o revolucionarnoj praksi. Nedto bitno, ipak,ostaje do kraja nejasno: da li, i kako, Kosik zami5lja taj buduii,,,iskupljeni", autentidni svakodnevni Zivot koji ie proisteii iz revo-lucionarne prakse? Hoie Ii on nositi napred iznete odrednice (kojesu sada definisane kao odrednice ,,pseudokonkretnosti.,)? postoje

X

{J)lEo

fIoNoJ

LL

r 0 l

lo5ke analize i lirsko-esejistidke zanose, zavr5avajuii sa arogantnimideolo5kim diskvalifikacijama i politidkim obradunima sa nekimnama danas nevidljivim protivnicima. (Tamo gde argumenti manj-kaju, Lefebvre problem obidno re5ava usklidnikom.) U uzburkanomtoku izlaganja, prepunom ekskursa i ,,zagrada", te5ko je uoditi ob-jedinjujudu nit. U tom talasanju pojmovi, odekivano, ostaju neo-dreileni; a da stvar bude gora, vrlo su brojni.rO Nedoslednost jemoZda jedino dega se Lefebvre dosledno drZi (pa i to te5ko da semole bezrezervno tvrditl). Zato se rekonstruisanje Lefebvreovogpojmovnog oruda i nalaza analize,prinudeno da unosi mnogo viSereda no Sto ga kod Lefebvrea ima, suodava sa krupnim problemima,a ishod te rekonstrukcije nuZno ostaje uveliko zavisan od nastre-jenosti komentatora.

Svoj pristup Lefebvre izridito odrecluje kao kritiku svako-dnevnog Liv ota:,,Spoznati svakidainjicu znadi htjeti je preobraziti.Mi5ljenje je uspijeva shvatiti i definirati jedino ako se prilagodiprojektu ili programu radikalnog preobraZaja. .. ltrebalshvatiti real-nost spoznavajuii je u ime mogu6ega, kao da implicira mogu6e"(Lefebvre, 1988: 291). Najpre negativno omeclujuii vlastiti postu-pak, Lefebvre istide da nije u pitanju empirizam, koji gomila dinje-nice (,,ili pseudodinjenice"), ni socijalnopsiholo5ko proudavanjeme<luljudskih odnosa," ni istorijski prikaz oblika svakodnevnogLivota u razliditim razdobljima, ni proudavanje materijalne kultureu brodelovskom smislu, koje podrazumeva statidnost svakodnevice(Lefebvre, 19 68 : 59 - 62) . Analiza, dakle, pretpostavlja jedno plazi5teiz kojeg se bezbrojni, empirijski opaZljivi elementi svakodnevnogLivota beleZe i sagledavaju kroz vrednosno sodivo. No, odmah tre-ba re6i: to vaii na metanivou, kad se pristup defini5e; u samompostupku, Lefebvre lavira izmedu empirijskog i normativnogzna(e-nja pojma svakodnevnogLivota. Odnosno, uprkos sredi5njem zna-daju koji pojam trna za autora, odnos prema njemu je krajnje nejasan,a sadrZaj kojim se ispunjava - reklo bi se, prilidno neosve56eno -sasvim raznorodan. ,,Materija svakodnevnog Zivota, za autora odi-gledno te5ko odredljiva, stalno se pretapala bilo u ideolo5ko, bilou nenakavjo5 nerazludeniphysis" (Kandi6, 1980: 7).

Vrednosno sodivo Lefebvreove kritike svakodnevice odre-deno je pojmom otudenja (,,Cela 'Kritika' organizovana je oko

l0 D. Kandii poclvrgava Lefcbvreovu pojmovnu pomctnju clctaljnoj ipr i l idno ncmikrsrdnoj kr i t ic i . V. Kandii , 1980: 7-9, 19,36-43,50-51,63,90-96.

I I Prcpozna.lemo distanciranje od ameridkih mikosociologi ja.

><oF*t

cco

1

u

N

JL

1 0 3

;(L

z

li neki elementi svakodnevice koji, da tako kaLem, nose otudenje

sami sobom; ili 6e se, moZda, i oni, makar ostali formalno isti, po

smislu i ,,su5tini" preobraziti u preobraZenom kontekstu drugadijegdru5tva i drugadije svakodnevice?

Henri Lefebvre

ViSe no kod ijednog drugog marksistidkog autora, pojam

svakodnevnogLivotaima centralno mesto u opusu Henrija Lefeb-

vrea. Nekoliko obimnih studija, pisanih u rasponu od gotovo detiri

decenije, u celini sq posvedene ovom pojmu, koji igra vaZnu ulogu

i u drueim delima.'Lefebvreova rukovode6a ideja bi se pri tom

mogla saieti na slede6i nadin: ,,Ne samo da je svakodnevno jedan

pojam, nego ovaj pojam moZemo uzeti kao nit vodilju da bismo ,'upoznali 'druStvo"' (Lefebvre, 1968: 59): ili: ,,Gdje se nalazi stvarna/realnost? gdje se odvijaju stvarne promjene? u nemisterioznim du-'

binama svakidaSnjeg Zivota! Historija, psihologija, znanost o

dovjeku treba da postanu studij svakida5njeg Livota" (Lefebvre,

1 9 8 8 : 1 1 7 ) .U na5oj sredini, recimo uzgred, Lefebvreove analize sva-

kodnevnog Zivota bile su neobidno popularne. Tadnije, pojam ,,sva-kodnevnog 1ivota" u ovdainjoj dru5tvenoj nauci bio je praktidno

izjednaden s Lefebvreovim pristupom' On je pre4o5en i komen-taiisan kroz teorijske prikaze (u radovima S. Vujovida, R' Kalanja,

D, Kandii i drugih), a sluZio je kao teorijska osnova i ve6ine

empirijskih istraZivanja koja su se bavila svakodnevicom.- Na samom podetku mora se konstatovati osobenost Lefeb-

vreovog nadina mi5ljenja i izlaganja. Dok njegov po5tovalac R'

Kalanj u Predgovoru ,,Kritici" s pohvalom kaZe da je ,,Lefebvreustrana svaka linearnost i zatvorenajednoznadnost" (Kalanj, 1988:

xiii), mislim da bi opravdanije bilo reii da je posredi nedopustivakonceptualna aljkavost. Stotine stranica Lefebvreovih spisa o sva-

kodnevnom Zivotu ispunjene su krajnje neujednadenim sadrZajem'

Nailazimo naizmenidno na najapstraktnije filozofiranje, usputna

zapaLanja o tada savremenom drustvu, celovitij e konkretnosoc io-

9 Tri to-u Kritike svakidainieg iivota-,,Uvod" (1946), "Osnove jedne

sociologije svakidasnjice,, (1961) i ,,Od modernosti do modcrnizma" (1981) - ob-

javljenisu u srpskohrvatskom prevodu u jednoj knjizi (Lcfcbvrc, 1988)' Osim ovc

iri studije, tematikom svako4nevice neposredno se bavi i Svakodnevni iivot u mo-

de rnom svela (Lefebvre, I 968).

102

lo5ke analize i lirsko-esejistidke zanose, zavr5avajuii sa arogantnimideolo5kim diskvalifikacijama i politidkim obradunima sa nekimnama danas nevidljivim protivnicima. (Tamo gde argumenti manj-kaju, Lefebvre problem obidno re5ava usklidnikom.) U uzburkanomtoku izlaganja, prepunom ekskursa i ,,zagrada", te5ko je uoditi ob-jedinjujudu nit. U tom talasanju pojmovi, odekivano, ostaju neo-dreileni; a da stvar bude gora, vrlo su brojni.rO Nedoslednost jemoZda jedino dega se Lefebvre dosledno drZi (pa i to te5ko da semole bezrezervno tvrditl). Zato se rekonstruisanje Lefebvreovogpojmovnog oruda i nalaza analize,prinudeno da unosi mnogo viSereda no Sto ga kod Lefebvrea ima, suodava sa krupnim problemima,a ishod te rekonstrukcije nuZno ostaje uveliko zavisan od nastre-jenosti komentatora.

Svoj pristup Lefebvre izridito odrecluje kao kritiku svako-dnevnog Liv ota:,,Spoznati svakidainjicu znadi htjeti je preobraziti.Mi5ljenje je uspijeva shvatiti i definirati jedino ako se prilagodiprojektu ili programu radikalnog preobraZaja. .. ltrebalshvatiti real-nost spoznavajuii je u ime mogu6ega, kao da implicira mogu6e"(Lefebvre, 1988: 291). Najpre negativno omeclujuii vlastiti postu-pak, Lefebvre istide da nije u pitanju empirizam, koji gomila dinje-nice (,,ili pseudodinjenice"), ni socijalnopsiholo5ko proudavanjeme<luljudskih odnosa," ni istorijski prikaz oblika svakodnevnogLivota u razliditim razdobljima, ni proudavanje materijalne kultureu brodelovskom smislu, koje podrazumeva statidnost svakodnevice(Lefebvre, 19 68 : 59 - 62) . Analiza, dakle, pretpostavlja jedno plazi5teiz kojeg se bezbrojni, empirijski opaZljivi elementi svakodnevnogLivota beleZe i sagledavaju kroz vrednosno sodivo. No, odmah tre-ba re6i: to vaii na metanivou, kad se pristup defini5e; u samompostupku, Lefebvre lavira izmedu empirijskog i normativnogzna(e-nja pojma svakodnevnogLivota. Odnosno, uprkos sredi5njem zna-daju koji pojam trna za autora, odnos prema njemu je krajnje nejasan,a sadrZaj kojim se ispunjava - reklo bi se, prilidno neosve56eno -sasvim raznorodan. ,,Materija svakodnevnog Zivota, za autora odi-gledno te5ko odredljiva, stalno se pretapala bilo u ideolo5ko, bilou nenakavjo5 nerazludeniphysis" (Kandi6, 1980: 7).

Vrednosno sodivo Lefebvreove kritike svakodnevice odre-deno je pojmom otudenja (,,Cela 'Kritika' organizovana je oko

l0 D. Kandii poclvrgava Lefcbvreovu pojmovnu pomctnju clctaljnoj ipr i l idno ncmikrsrdnoj kr i t ic i . V. Kandii , 1980: 7-9, 19,36-43,50-51,63,90-96.

I I Prcpozna.lemo distanciranje od ameridkih mikosociologi ja.

><oF*t

cco

1

u

N

JL

1 0 3

;(L

z

li neki elementi svakodnevice koji, da tako kaLem, nose otudenje

sami sobom; ili 6e se, moZda, i oni, makar ostali formalno isti, po

smislu i ,,su5tini" preobraziti u preobraZenom kontekstu drugadijegdru5tva i drugadije svakodnevice?

Henri Lefebvre

ViSe no kod ijednog drugog marksistidkog autora, pojam

svakodnevnogLivotaima centralno mesto u opusu Henrija Lefeb-

vrea. Nekoliko obimnih studija, pisanih u rasponu od gotovo detiri

decenije, u celini sq posvedene ovom pojmu, koji igra vaZnu ulogu

i u drueim delima.'Lefebvreova rukovode6a ideja bi se pri tom

mogla saieti na slede6i nadin: ,,Ne samo da je svakodnevno jedan

pojam, nego ovaj pojam moZemo uzeti kao nit vodilju da bismo ,'upoznali 'druStvo"' (Lefebvre, 1968: 59): ili: ,,Gdje se nalazi stvarna/realnost? gdje se odvijaju stvarne promjene? u nemisterioznim du-'

binama svakidaSnjeg Zivota! Historija, psihologija, znanost o

dovjeku treba da postanu studij svakida5njeg Livota" (Lefebvre,

1 9 8 8 : 1 1 7 ) .U na5oj sredini, recimo uzgred, Lefebvreove analize sva-

kodnevnog Zivota bile su neobidno popularne. Tadnije, pojam ,,sva-kodnevnog 1ivota" u ovdainjoj dru5tvenoj nauci bio je praktidno

izjednaden s Lefebvreovim pristupom' On je pre4o5en i komen-taiisan kroz teorijske prikaze (u radovima S. Vujovida, R' Kalanja,

D, Kandii i drugih), a sluZio je kao teorijska osnova i ve6ine

empirijskih istraZivanja koja su se bavila svakodnevicom.- Na samom podetku mora se konstatovati osobenost Lefeb-

vreovog nadina mi5ljenja i izlaganja. Dok njegov po5tovalac R'

Kalanj u Predgovoru ,,Kritici" s pohvalom kaZe da je ,,Lefebvreustrana svaka linearnost i zatvorenajednoznadnost" (Kalanj, 1988:

xiii), mislim da bi opravdanije bilo reii da je posredi nedopustivakonceptualna aljkavost. Stotine stranica Lefebvreovih spisa o sva-

kodnevnom Zivotu ispunjene su krajnje neujednadenim sadrZajem'

Nailazimo naizmenidno na najapstraktnije filozofiranje, usputna

zapaLanja o tada savremenom drustvu, celovitij e konkretnosoc io-

9 Tri to-u Kritike svakidainieg iivota-,,Uvod" (1946), "Osnove jedne

sociologije svakidasnjice,, (1961) i ,,Od modernosti do modcrnizma" (1981) - ob-

javljenisu u srpskohrvatskom prevodu u jednoj knjizi (Lcfcbvrc, 1988)' Osim ovc

iri studije, tematikom svako4nevice neposredno se bavi i Svakodnevni iivot u mo-

de rnom svela (Lefebvre, I 968).

102

pojma alijenacije", Lefebvre, 1988: 3). U osnovnom smislu, kaZe

Lefebvre u klasidnom duhu, otudenje zna(i dehumanizaciju i po-

robljavanje doveka putem njegovih sopstvenih proizvoda; ono znadi

da je ,,dovek otrgnut od sama sebe, od prirode, od svoje prirode,

od svoje svijesti, odvuden u sferu neljudskog svojim vlastitim dru-

Stvenim proizvodima". No, to je bio nuZan nusproizvod istorijskograzvoja, jer jedino se na taj nadin dovek mogao ,,izdi1i iznad Zivoti-

njskog". Upravo je sada do5lo vreme da se ponovo pronade ,jedin-stvo", da dovek ,,ponovo nade sama sebe" (1988 152). Otudenje

se javlja u najraznovrsnijim oblicima, i ne treba ga ekonomistidkisvoditi samo na otudenje u sferi rada i kroz trZi5te. Koliko je takva

strategija bila proma5ena, vei kod Marxa, vidi se po tome Sto u

dana5njem socijalizmu, s promenjenom privrednom strukturom,otudenje nije ni5ta manje. Svakodnevni Zivot je polje u kojem ti

mnogostruki oblici otudenja dolaze do najjasnijegiztalaja, te ih tu

treba i posmatrati. Ako se pojam otudenja uzme,,izolirano, nedi-jalektidki", on podleZe zloupotrebi kao etiketa koju svako moZe daprilepi bilo demu Sto mu se ne dopada; filozof, naprotiv, treba da

,,uspostavi pojam i njegovo univerzalno zna(enje" i zatim ga ',k91-frontira s lconkretnim situacijama svakodnevnog Zivota" (1988:

71). U tre6em tomu ,,Kritike", Lefebvre ne5to (ne i dovoljno) opre-

znije tvrdi da je tesko na6i jedan, objektivan i univerzalan kriterijumotudenja, pa je zato bolje razraditi njegovu tipologiju; onda -biotudenje svakodnevnoglivotabilo jedan od tih tipoVa (1988: 382)'

Odmah se, metlutim, name6e pitanje: na koji je to nadin Lefebvre

udinio pojam otudenja analitidki upotrebljivim (primena na

,,konkreine situacije")? Na osnovu onoga Sto s6m s pojmom dini,

te5ko je oteti se utisku ga upravo on ,,lepi kao etiketu" na sve Sto

mu se ne dopada. Na ovoj, prelomnoj tadki Lefebvreov nerazmrsivi

i nereflektovani dvor normativnog i empirijskog moZda je naj-

uodljiviji.Svakodnevnom Zivotu, smatra Lefebvre, moZe se pristu-

piti jedino iz filozofije:,,Pojam 'svakodnevnog' potide izfrlozo-

iij" i Uer nje se ne moZe razumeti", ali odmah uvodi ,jedanaestutezu": ,,Pojam svakida5njeg ne potide iz svakida5njeg; on ga ne

odraLava;on pt" izraLavanjegov mogu6ni preobraZaj" (1968: 31)'

Filozofija, i io marksistidka, predstavlja jedino adekvatan okvir

zato Sto pojedinadne, specijalizovane dru5tvene nauke, koje se bave

pojedinim aspektima svakodnevnog Zivota, rascepkavaju njegovo

iuitinsko, organsko jedinstvo, Sto je njegovo najznadajnije obele-

Lje.'' Tako shvaien, svakodnevni Zivot sam po sebi sa(injava tota_litet - ali je, karakteristidno, jo5 i ,,aspekt,. totaliteta (celokupnogdru5tva), njegov ,,nivo", ,,proizvod" ili ,,ostatak,,. Kao ,,totalitet,lsvakodnevni Zivot se uzima u svom organskom jedinstvu, sintezisvih sastavnica ljudskosti. Kao ,,ostatak.., svakodnevni Zivot ieono 5to preostaje posle odstranjivanja specijalizovanih delatno;dkojima se bave posebne nauke, neka vrsta ,,strudne praznine.. kojuispunjava svakodnevni Zivot (koji je ovde, opet, u izvesnom smisiu,,totalitet"): ,,On ima duboku vezu sa svim djelatnostima... on jenjihovo mjesto stjeci5ta, i njihova veza, i njihovo zajednidko tlo.Upravo u svakidasnjem Zivotu se oblikuje i konstituiia cjelina od-nosa koja stvara od ljudskog... cjelinu,, (Lefebvre, 19gg: g3_4).Specijalizovane delatnosti (politika, religija, filozofija, umetnost,nauka), iako izdvojene iz svakodnevnog Livota zahvaljujuii eko_nomsko-istorijskom razvoju,ne mogu postati od njega sasvim neza_visne: ,,On nas sa svih strana, odasvud, okruZuje i opkoljava. Mismo u njemu iizvan njega. Ni jedna djelatnost koju nazivamo .uz_vi5enom' ne svodi se na nj, no ni jedna se od njega ne odvaja... /onostaje/ rodno tlo koje je hrani" (Lefebvre, l98g:247). Kao .nivo'totaliteta drustvene prakse, pak, svakodnevni Zivot obavlja ulogup o s r e dn i ka izmedu r azlliltih polova koje univerzalno obeleZava i uljudsko stanje: tu su, najpre, par priroda-kultura, zatim individualnt_drusfveno, materijalno-duhovno, astrukturalno-strukturisano: sva-kodnevica je,,posredni i prelazni nivo",,,mje5avina prirode i kulture,povijesnog i Zivljenog, individualnog i dru5tvenog, realnog i ireal_nog, mjesto prelaza i susreta, interferencija i sudeljavanja., (Lefeb_vre, 1988: 25I).U njemu se ,,zamjeiuju najkonkretnija dijalektidkakretanja: potreba iLelja,uZivanje i neuZivanje, zadovoljenje i li5a_vanje (ili frustracija), ispunjenje i praznine, rad i ne_rad... /to se/mije5a u krugu koji se neprekidno obnavlja,, (Lefebvre, 19gg: 250).

U odredenoj, premda nerazja5njenoj vezi s prethodnim, zapristupanje svakodnevici naglaSava se uloga praxis-a, odnosno,,produkcije u Sirem smislu".''' Ovako shvaien praxis ukljuduje

" Lcfebvrc ni ovde ne slcdi samog scbc: navcclcno samooznadavanjc ganc spredava da II tomu Krilike dd podnaslov: ,,Osnovejcdnc sociologije svaki-dalnjice".

13 Konfuzija, dini mi se, dostiZe vrhunac u iskazima kao Ito je, na primcr,ova.f: ,,Svakida5njica sc nc podudara s praksisom, Shvaicna u cijclo.i svojoj velidini,podudara sc s totalitetom na djelu: obuhvaia istodobno bazu i supcrstrukturc, irntcrakci ju obafi ... Za nas .lc svakida5nj e .jcdan nivcf , ( 1 9g g: 250).

x

-al

:lLoN

J

tL

i

(L

a

z

r04 1 0 5

pojma alijenacije", Lefebvre, 1988: 3). U osnovnom smislu, kaZe

Lefebvre u klasidnom duhu, otudenje zna(i dehumanizaciju i po-

robljavanje doveka putem njegovih sopstvenih proizvoda; ono znadi

da je ,,dovek otrgnut od sama sebe, od prirode, od svoje prirode,

od svoje svijesti, odvuden u sferu neljudskog svojim vlastitim dru-

Stvenim proizvodima". No, to je bio nuZan nusproizvod istorijskograzvoja, jer jedino se na taj nadin dovek mogao ,,izdi1i iznad Zivoti-

njskog". Upravo je sada do5lo vreme da se ponovo pronade ,jedin-stvo", da dovek ,,ponovo nade sama sebe" (1988 152). Otudenje

se javlja u najraznovrsnijim oblicima, i ne treba ga ekonomistidkisvoditi samo na otudenje u sferi rada i kroz trZi5te. Koliko je takva

strategija bila proma5ena, vei kod Marxa, vidi se po tome Sto u

dana5njem socijalizmu, s promenjenom privrednom strukturom,otudenje nije ni5ta manje. Svakodnevni Zivot je polje u kojem ti

mnogostruki oblici otudenja dolaze do najjasnijegiztalaja, te ih tu

treba i posmatrati. Ako se pojam otudenja uzme,,izolirano, nedi-jalektidki", on podleZe zloupotrebi kao etiketa koju svako moZe daprilepi bilo demu Sto mu se ne dopada; filozof, naprotiv, treba da

,,uspostavi pojam i njegovo univerzalno zna(enje" i zatim ga ',k91-frontira s lconkretnim situacijama svakodnevnog Zivota" (1988:

71). U tre6em tomu ,,Kritike", Lefebvre ne5to (ne i dovoljno) opre-

znije tvrdi da je tesko na6i jedan, objektivan i univerzalan kriterijumotudenja, pa je zato bolje razraditi njegovu tipologiju; onda -biotudenje svakodnevnoglivotabilo jedan od tih tipoVa (1988: 382)'

Odmah se, metlutim, name6e pitanje: na koji je to nadin Lefebvre

udinio pojam otudenja analitidki upotrebljivim (primena na

,,konkreine situacije")? Na osnovu onoga Sto s6m s pojmom dini,

te5ko je oteti se utisku ga upravo on ,,lepi kao etiketu" na sve Sto

mu se ne dopada. Na ovoj, prelomnoj tadki Lefebvreov nerazmrsivi

i nereflektovani dvor normativnog i empirijskog moZda je naj-

uodljiviji.Svakodnevnom Zivotu, smatra Lefebvre, moZe se pristu-

piti jedino iz filozofije:,,Pojam 'svakodnevnog' potide izfrlozo-

iij" i Uer nje se ne moZe razumeti", ali odmah uvodi ,jedanaestutezu": ,,Pojam svakida5njeg ne potide iz svakida5njeg; on ga ne

odraLava;on pt" izraLavanjegov mogu6ni preobraZaj" (1968: 31)'

Filozofija, i io marksistidka, predstavlja jedino adekvatan okvir

zato Sto pojedinadne, specijalizovane dru5tvene nauke, koje se bave

pojedinim aspektima svakodnevnog Zivota, rascepkavaju njegovo

iuitinsko, organsko jedinstvo, Sto je njegovo najznadajnije obele-

Lje.'' Tako shvaien, svakodnevni Zivot sam po sebi sa(injava tota_litet - ali je, karakteristidno, jo5 i ,,aspekt,. totaliteta (celokupnogdru5tva), njegov ,,nivo", ,,proizvod" ili ,,ostatak,,. Kao ,,totalitet,lsvakodnevni Zivot se uzima u svom organskom jedinstvu, sintezisvih sastavnica ljudskosti. Kao ,,ostatak.., svakodnevni Zivot ieono 5to preostaje posle odstranjivanja specijalizovanih delatno;dkojima se bave posebne nauke, neka vrsta ,,strudne praznine.. kojuispunjava svakodnevni Zivot (koji je ovde, opet, u izvesnom smisiu,,totalitet"): ,,On ima duboku vezu sa svim djelatnostima... on jenjihovo mjesto stjeci5ta, i njihova veza, i njihovo zajednidko tlo.Upravo u svakidasnjem Zivotu se oblikuje i konstituiia cjelina od-nosa koja stvara od ljudskog... cjelinu,, (Lefebvre, 19gg: g3_4).Specijalizovane delatnosti (politika, religija, filozofija, umetnost,nauka), iako izdvojene iz svakodnevnog Livota zahvaljujuii eko_nomsko-istorijskom razvoju,ne mogu postati od njega sasvim neza_visne: ,,On nas sa svih strana, odasvud, okruZuje i opkoljava. Mismo u njemu iizvan njega. Ni jedna djelatnost koju nazivamo .uz_vi5enom' ne svodi se na nj, no ni jedna se od njega ne odvaja... /onostaje/ rodno tlo koje je hrani" (Lefebvre, l98g:247). Kao .nivo'totaliteta drustvene prakse, pak, svakodnevni Zivot obavlja ulogup o s r e dn i ka izmedu r azlliltih polova koje univerzalno obeleZava i uljudsko stanje: tu su, najpre, par priroda-kultura, zatim individualnt_drusfveno, materijalno-duhovno, astrukturalno-strukturisano: sva-kodnevica je,,posredni i prelazni nivo",,,mje5avina prirode i kulture,povijesnog i Zivljenog, individualnog i dru5tvenog, realnog i ireal_nog, mjesto prelaza i susreta, interferencija i sudeljavanja., (Lefeb_vre, 1988: 25I).U njemu se ,,zamjeiuju najkonkretnija dijalektidkakretanja: potreba iLelja,uZivanje i neuZivanje, zadovoljenje i li5a_vanje (ili frustracija), ispunjenje i praznine, rad i ne_rad... /to se/mije5a u krugu koji se neprekidno obnavlja,, (Lefebvre, 19gg: 250).

U odredenoj, premda nerazja5njenoj vezi s prethodnim, zapristupanje svakodnevici naglaSava se uloga praxis-a, odnosno,,produkcije u Sirem smislu".''' Ovako shvaien praxis ukljuduje

" Lcfebvrc ni ovde ne slcdi samog scbc: navcclcno samooznadavanjc ganc spredava da II tomu Krilike dd podnaslov: ,,Osnovejcdnc sociologije svaki-dalnjice".

13 Konfuzija, dini mi se, dostiZe vrhunac u iskazima kao Ito je, na primcr,ova.f: ,,Svakida5njica sc nc podudara s praksisom, Shvaicna u cijclo.i svojoj velidini,podudara sc s totalitetom na djelu: obuhvaia istodobno bazu i supcrstrukturc, irntcrakci ju obafi ... Za nas .lc svakida5nj e .jcdan nivcf , ( 1 9g g: 250).

x

-al

:lLoN

J

tL

i

(L

a

z

r04 1 0 5

proizvodnju ne samo materijalnih dobara, vei i duhovnih proizvoda,

potreba, odnosa, oruda, odnosno stvaranje ,,doveka" kroz istoriju;

bn takotle obuhvata ,,reprodukciju" - biolo5ku, materijalnu,

druitvenih odnosa (1988: 400-1, 1968: 63). Upravo u svakodnev-

nom Zivotu, a ne u ,,uzvisenim" sferama drZave ili kulture, treba

tragati za sustinom viseslojnog procesa koji spaja praxis i poiesis:

,,U svakida5njem Zivotu je sme5teno racionalno jezgro, stvarno

srediste praxisa" (1968: 64). S tim u vezi Lefebvre razvija svoju

dosta uticajnu tipologiju vrst6. praxis-a. Repetitivni i inventivni

praxis izdvojeni su kao osnovni tipovi; oboje su integralne sasta-

vnice svakodnevnog Livota, koji predstavlja ,,mesto njihovog su-

sreta i spajanja,, (1988: 402).14 Nadalje, tu su totalni revolucionarni

praxis,'s delimidno revolucionarni (npr. privredni razvoj), spoznaja, /politika, te specifidne prakse (vezane za odretlene profesije i7

druStvene grupe) (1988: 403-4).

Subjekt svakodnevno gLivota shva6enog kao ',totalitet" jes19

,,totalni dovek", koji se u njemu stvara i ostvaruje. U svom empirij-

skom smislu, ovaj pojam hode re6i da dovek nije samo fizidko'

biolosko, ili ekonomsko bi6e, pa ipak jeste sve to istovremeno;

otud ..totalni humanizam", ili ,,dijalektika", preuzima od parcijalnih

nauka saznanja o pojedinadnim aspektima koje stapa u jedinstvenu

sliku. S druge strane, uzet normativno, ,,totalni dovek" je ,,onajnapokon ljudski dovjek" , ,,su5tina dovjeka", koja joS nije postojala

i ne moZe unaprijed postojati", jer se ,,ostvaruje aKeiiom i u praksi,

tojest u svakida5njem Zivotu" (Lefebvre, 1988: 135)'

Jedna od sredi5njih kategorija Lefebvreovog videnja sva-

kodnevice je ste ambigvitel. on se ,,uspostavlja kao Zivljena situacija

na temelju prigusenih, ublaZenih protivurjednosti, nezamijeienih

kao takvih" (1988: 387). Ambigvitet se, po Lefebvreu, u svakodne-

vici pronalazi na vise nivoa. Recimo, iene -,,privilegovani akter"

svakbdnevice kod Lefebvrea - jesu ,,utjelovljenje ambigviteta"(1988: 388).16 Nadalje, u svakodnevnom Zivotu uporedo teku

a

o-a

z

la Repctitivni praksis ,,podrZava ljutlski svijet " u njcgovoj je osnovi i

gradi njegovu postojanost"; sam po sebi niic otuelujuci, ali ni dovoljan, vec sc mora

spoiiti sa stvaraniem novoga (1988: 402).1s Kao sto se moZe prctpostaviti, ovom tipu Lclbbvrc dajc prioritet (1988:

403).16 o ovol tvnlnji dalo bi se stosta rcii, iz i'eministidkog pa i ncfeministiikog

ugla.

r 06

,,obidnost" i ,,neobidnost": Lefebvre insistira da svakodnevno sadrZine samo rutinu, banalnost, sivilo, ve6 i vanrednost, dramatidnost,velidinu. Njegovim sopstvenim redima, on svakodnevicu vizuali_zuje kao kontrastirani ,,diptih", diju jednu stranu tini beda svctki-da!_nj ic e (dosadni poslovi, poniZenja, vlaclavina broja, repetitivnosr,prikraienost), a drugu v e I ii ina s vakicla,{n i ice (kontinuite t Liv ota,telesnost, prisvajanje prostora i vremena, stvaranje svetakroz pru_xis; Lefebvre, 1968: 7l-2). Na treiem nivou, opet, pomenuta ulogaposrednika dodeljena svakodnevici takode je vid ambigviteta.. Ujednom od pravaca istraZivanja. Lefebvre veiuje ,u_ po-jam svakodnevnog i ivota za modernost. odnosno savremeno' in-dustrijsko druitvo. Na toj sponi smeiteno je Lefebvreovo trainozanimanje za grad. urbanizaciju i urbano piianje. Kategoriju urLa_niteta on smatra kljudnom za analizu ruui"*"nog sveta,l.er se tuodraZavaju posledice industrijalizacije. Urbano pitanle post;je glav-na tema u brojnim Lefebvreovim raclovima (o tome v.Vul6vie ,1982:94-132; Vujovii /w..1,19gg) gde proudava otudenje gruirf.ogli.vota i zami5lja jedan drugadiji gracl. U tom svom, modernomliku, svakodnevni Zivot obuhvata tri osnovne sfere deratnosti -rad, porodicu i dokolicu.

Tamo gde svakodnevni Zivot shvata kao iskljudivo savremenifenomen, Lefebvre tvrdi da ranija dru5tva (drevnl Indija, carstvoInka, antika itd.) uopSte nisu imala svakodnevni Zivot. U takvimdrustvima, sve ljudske aktivnosti bile su obeleZene jedinstvenim,,stilom", a svakodnevni poslovi, stopljeni sa umetno5Cu i religijom,dobijali su smisao od sveprisutnog mita. odnosno, na lefeviovskinadin redeno, ,,ptoza sveta,, jo5 uvek je bila proZeta ,,poezijom,,.Tek sa kapitalizmom, zapravo tek kada, podev oO kfX vet<a,konkurentski kapitarizam ustupa mesto kapitalizmu kontrole nadtrZi5tem, svakodnevni Zivot postaje ,ur."pkun, obesmi5ljen, bezas_t i la"

- to jest, on tek tada,,nastaje,,( iefebvre, 196g: 59 6A,75-6; 1988: 462-5). U rlanaSnjem rlrudtvu, koje se oznadava kao,'birokratsko dru5tvo dirigovane potrosnje", ruiko,ln"uni zivot po,staje predmet programiranja, oblikovanja, kontrole, normalizacije,dime se.zadovoljavaju zahtevi ekonomikog sistema (kontrora n'aclpotro5adima kroz oblikovanl'e potreba) i potrebe driavne uprave(Lefebvre, 1988: 592-3; 1968: 133-20g). U sada5nj im uslovimaop.adlnja starog imperijalizma, svakodnevni Zivot preuzima ulogunekada5njih kolonija: vladajuie snage programiraju svakodneviiumasa, koje su dvostruko eksploatisane (kao proizvodadi i kao po_

X

oF

xtlcco

-TL

Nol"L

1 0 7

proizvodnju ne samo materijalnih dobara, vei i duhovnih proizvoda,

potreba, odnosa, oruda, odnosno stvaranje ,,doveka" kroz istoriju;

bn takotle obuhvata ,,reprodukciju" - biolo5ku, materijalnu,

druitvenih odnosa (1988: 400-1, 1968: 63). Upravo u svakodnev-

nom Zivotu, a ne u ,,uzvisenim" sferama drZave ili kulture, treba

tragati za sustinom viseslojnog procesa koji spaja praxis i poiesis:

,,U svakida5njem Zivotu je sme5teno racionalno jezgro, stvarno

srediste praxisa" (1968: 64). S tim u vezi Lefebvre razvija svoju

dosta uticajnu tipologiju vrst6. praxis-a. Repetitivni i inventivni

praxis izdvojeni su kao osnovni tipovi; oboje su integralne sasta-

vnice svakodnevnog Livota, koji predstavlja ,,mesto njihovog su-

sreta i spajanja,, (1988: 402).14 Nadalje, tu su totalni revolucionarni

praxis,'s delimidno revolucionarni (npr. privredni razvoj), spoznaja, /politika, te specifidne prakse (vezane za odretlene profesije i7

druStvene grupe) (1988: 403-4).

Subjekt svakodnevno gLivota shva6enog kao ',totalitet" jes19

,,totalni dovek", koji se u njemu stvara i ostvaruje. U svom empirij-

skom smislu, ovaj pojam hode re6i da dovek nije samo fizidko'

biolosko, ili ekonomsko bi6e, pa ipak jeste sve to istovremeno;

otud ..totalni humanizam", ili ,,dijalektika", preuzima od parcijalnih

nauka saznanja o pojedinadnim aspektima koje stapa u jedinstvenu

sliku. S druge strane, uzet normativno, ,,totalni dovek" je ,,onajnapokon ljudski dovjek" , ,,su5tina dovjeka", koja joS nije postojala

i ne moZe unaprijed postojati", jer se ,,ostvaruje aKeiiom i u praksi,

tojest u svakida5njem Zivotu" (Lefebvre, 1988: 135)'

Jedna od sredi5njih kategorija Lefebvreovog videnja sva-

kodnevice je ste ambigvitel. on se ,,uspostavlja kao Zivljena situacija

na temelju prigusenih, ublaZenih protivurjednosti, nezamijeienih

kao takvih" (1988: 387). Ambigvitet se, po Lefebvreu, u svakodne-

vici pronalazi na vise nivoa. Recimo, iene -,,privilegovani akter"

svakbdnevice kod Lefebvrea - jesu ,,utjelovljenje ambigviteta"(1988: 388).16 Nadalje, u svakodnevnom Zivotu uporedo teku

a

o-a

z

la Repctitivni praksis ,,podrZava ljutlski svijet " u njcgovoj je osnovi i

gradi njegovu postojanost"; sam po sebi niic otuelujuci, ali ni dovoljan, vec sc mora

spoiiti sa stvaraniem novoga (1988: 402).1s Kao sto se moZe prctpostaviti, ovom tipu Lclbbvrc dajc prioritet (1988:

403).16 o ovol tvnlnji dalo bi se stosta rcii, iz i'eministidkog pa i ncfeministiikog

ugla.

r 06

,,obidnost" i ,,neobidnost": Lefebvre insistira da svakodnevno sadrZine samo rutinu, banalnost, sivilo, ve6 i vanrednost, dramatidnost,velidinu. Njegovim sopstvenim redima, on svakodnevicu vizuali_zuje kao kontrastirani ,,diptih", diju jednu stranu tini beda svctki-da!_nj ic e (dosadni poslovi, poniZenja, vlaclavina broja, repetitivnosr,prikraienost), a drugu v e I ii ina s vakicla,{n i ice (kontinuite t Liv ota,telesnost, prisvajanje prostora i vremena, stvaranje svetakroz pru_xis; Lefebvre, 1968: 7l-2). Na treiem nivou, opet, pomenuta ulogaposrednika dodeljena svakodnevici takode je vid ambigviteta.. Ujednom od pravaca istraZivanja. Lefebvre veiuje ,u_ po-jam svakodnevnog i ivota za modernost. odnosno savremeno' in-dustrijsko druitvo. Na toj sponi smeiteno je Lefebvreovo trainozanimanje za grad. urbanizaciju i urbano piianje. Kategoriju urLa_niteta on smatra kljudnom za analizu ruui"*"nog sveta,l.er se tuodraZavaju posledice industrijalizacije. Urbano pitanle post;je glav-na tema u brojnim Lefebvreovim raclovima (o tome v.Vul6vie ,1982:94-132; Vujovii /w..1,19gg) gde proudava otudenje gruirf.ogli.vota i zami5lja jedan drugadiji gracl. U tom svom, modernomliku, svakodnevni Zivot obuhvata tri osnovne sfere deratnosti -rad, porodicu i dokolicu.

Tamo gde svakodnevni Zivot shvata kao iskljudivo savremenifenomen, Lefebvre tvrdi da ranija dru5tva (drevnl Indija, carstvoInka, antika itd.) uopSte nisu imala svakodnevni Zivot. U takvimdrustvima, sve ljudske aktivnosti bile su obeleZene jedinstvenim,,stilom", a svakodnevni poslovi, stopljeni sa umetno5Cu i religijom,dobijali su smisao od sveprisutnog mita. odnosno, na lefeviovskinadin redeno, ,,ptoza sveta,, jo5 uvek je bila proZeta ,,poezijom,,.Tek sa kapitalizmom, zapravo tek kada, podev oO kfX vet<a,konkurentski kapitarizam ustupa mesto kapitalizmu kontrole nadtrZi5tem, svakodnevni Zivot postaje ,ur."pkun, obesmi5ljen, bezas_t i la"

- to jest, on tek tada,,nastaje,,( iefebvre, 196g: 59 6A,75-6; 1988: 462-5). U rlanaSnjem rlrudtvu, koje se oznadava kao,'birokratsko dru5tvo dirigovane potrosnje", ruiko,ln"uni zivot po,staje predmet programiranja, oblikovanja, kontrole, normalizacije,dime se.zadovoljavaju zahtevi ekonomikog sistema (kontrora n'aclpotro5adima kroz oblikovanl'e potreba) i potrebe driavne uprave(Lefebvre, 1988: 592-3; 1968: 133-20g). U sada5nj im uslovimaop.adlnja starog imperijalizma, svakodnevni Zivot preuzima ulogunekada5njih kolonija: vladajuie snage programiraju svakodneviiumasa, koje su dvostruko eksploatisane (kao proizvodadi i kao po_

X

oF

xtlcco

-TL

Nol"L

1 0 7

^

a

z

tro5adi) i kojima se putem medija obja5njava kako treba da Live

( 1 9 8 8 : 5 1 6 ) .U pogledu revolucionisanja svakodnevice, Lefebvre ide tako

daleko aa twai da je svakodnevica danas preuzela determinisu6u

ulogu koju je ekonomski nivo druStva igrao u Marxovo doba: danas

svatoOnevtti Zivot ,,dominira, on rezultira iz jedne globalne (ekon-

omske, politidke, kulturne) klasne strategije"; zato,u na5e vreme

upravo iaj nivo ,,treba napasti" u saznajno-praktidno-revolucio-nu*orn nupotu (Lefebvre, 1968: 360). Beda svakida5njice u real-

socijalizmu dokazuje da promena privrednog i svojinskog teitm.a

,u-u po sebi ne znadi ni5ta. Revolucija dana5njice mora biti ,'l9iul.

na" i uzeti oblik ,,permanentne kulturne revolucije" diji su c\ljev;

ambiciozni: ,,NaSa kulturna revolucija ne moZe imati samo naprosfo'kulturne' ciljeve. Ona usmerava kulturu ka jednoj praksi: preo-

braZenoj svaliodnevici. Revolucija menja Livot, a ne samo drZavu

ili svojinske odnose. Prestanimo da sredstvo shvatamo kao cilj!"

oefebvre' |968:372)' Ta transformisana svakodnevica bi6e obe-

ieZena povratkom davno izgubljenog ,,stila": u ljudski Zivot vratiie

se igra,ludidko, praznik, rehabilitova6e se pojmovi ,,dela" (nasuprot

,,priizvodu"), prisvajanja (appropriation), stvaranja i slobode

(Lefebvre, 1968: 363-4)."

Posle svega redenog, odigledno je da Lefebrre nema jedno

i jedinstveno stinovi5te o svakodnevnom Zivq(il, U zakljudku'

pomsueo da rekonstrui5em osnovna odredenja koja on ovom pojmu

pripisuje, koja se medusobno nesaglasno pozicioniraju u pogledu

or"ounitt teorijskih pitanja empirijske univerzalnosti i nuZnosti

otuilenj a.r E Sv akodnevni Zivot za Lefebv t ea, dakle, jeste :

1) sfera neosve56enosti, neposrednog i nereflektovanog

iskustva;,,ljudska materija",,,golema bezoblidna slabo definirana

masa,,. Ovito shvaden svakodnevni Zivot obeleZen je epitetima

kao Sto su amorfnost, astrukturalnost, ambigvitet, tromost, toplina""

17 Svoiom opdinjeno5iu igrom i "praznikom"' odnosno' u Sircm smislu'

krupne uloge "it"trtog

u .shvatanju ljudskosti (veza umetnosti i slobodc), Lcfebvre

ie Ullzat niiu uuungurdnih umctnidkih pokrcta: 1930-ih godina bio je pod uticajem

nadrealista, a Sezdesetih on utide na,,situacionistc", arhitckte inspirisane njegovim

uiriiu.o giada (Kandii, lgg0:314_324). S druge srrane, rehabilitacijom,,principa

zadovolistva" Lefebvre se pribliZava Marcuscu't8 Up. slidnu intenciju, ali s unekoliko razliiitim zakljudcima' kod D

Kandii (1980: 94-6)

1 0 8

xoFtnlto

-LL

N

L

sve do ,,lepljivosti".tt U ovom smislu, svakodnevica je ono Sto setesko i sporo menja kroz istoriju, a nosi implikaciju univerzalnosti,jer nema pojedinadnog Livota niti druitvene formacije koja nemaovakav,,svakodnevn i Liv ot"';

la) ostatak od specijalizovanih delatnosti,,,rodno tlo,, s koiimone, odvojiv5i se, ipak ostaju vazda povezane; javlja se /ek s podelomradat

2) posredujuii nivo izmedu komponenti ljudskog Livota:ponovo je u pitanju univerzalna pojava, jer ljudskom dru5tvu suneophodne obe strane veditih opozicija, kao i posredovanje medunjima;

3) kolonizovana i dirigovana stvarnost ljudi u modernomdruStvu (,,pr oza" b ez,,poezije", obesmidljenost, otudenost).

3a) Svakodnevni Zivot u savremenoj Francuskoj (u: Lefeb_vre, 1968); tadnije, autor kaie da se u ovoj knjizi bavi pojmom utako jasno omedenom smislu;

4) realnost livota pojedinih klasa i dru5tvenih grupa,odredena kao ,,idealan tip" kontrastiranjem prema drugimi.rd Uovom znadenju, svakodnevica je imanentno otudena, a empirijskineuniverzalna;

5) najosetljivije, najnapetije podrudje dana5njeg dru5tva, pre-ma tome podrudje odakle ie krenuti revolucija; ono Sto ie se re_volucijom preobraziti i od izdvojenog segmenta drustvenog iivotaponovo spojiti sa ostalim delatnostima u ,,totalitet drustveneprakse".

le Up. metaforu Skoljke: trcba istraZivati i ljuituru (,,ono Sto jc u Zivotuodrcdeno, fiksirano, a i smrtno, i mrtvo") ali ne zaboravljati ni onaj,,sruzavi,bezoblidni sadrzaj u njo.i", ,,ljcpljiv i mekan", ko.ii ljusturu zapravo stvara, i koji je.jedino iiv (lrfebvre, 1988: 342-3).

U toj lepezi, jedan pol sadinjavaju ljudi ,,ogrezliu svakida5njici,, shva-ienojkao,,zonavlaZnosti ,zaparciprisnosti , . i i j isuatr ibuti , ,nizina,,,repeti t ivnost,elementarnost, spontanost, ogranidenost, ciklidnost, konkretnost, sputanost. Drugipol dinc ,,ljudi bez svakidasnjicc" dija.ie egzistcncija obeleZena arributima ,,visine-*,vanrednosti, izvcitadcnosti, formalnosti, Iirinc, slobode, lincarnosti, apstrakcijc,avanture. Iako se akteri dva.iu tipova egzistenci.ie tck delimidno sosbloski ipccifiku.iu(drugonavcdeni se pripisujc ,,mondenu, intelektualcu i drZavniku,,), odiglcdno lcda autor ima na umu kontrast izmcdu racrnistva, na.iedno.i strani, i viritr ttasa islobodnih profesija, na drugoj. Uz izvesno ,,uditavanjc" moZe se takodc prctpostavitida se ova.j smisao pojma ima na umu kad se Zcne progla5avaju privilcgovanimaktcrima svakodnevnos Zivota.

1 0 9

^

a

z

tro5adi) i kojima se putem medija obja5njava kako treba da Live

( 1 9 8 8 : 5 1 6 ) .U pogledu revolucionisanja svakodnevice, Lefebvre ide tako

daleko aa twai da je svakodnevica danas preuzela determinisu6u

ulogu koju je ekonomski nivo druStva igrao u Marxovo doba: danas

svatoOnevtti Zivot ,,dominira, on rezultira iz jedne globalne (ekon-

omske, politidke, kulturne) klasne strategije"; zato,u na5e vreme

upravo iaj nivo ,,treba napasti" u saznajno-praktidno-revolucio-nu*orn nupotu (Lefebvre, 1968: 360). Beda svakida5njice u real-

socijalizmu dokazuje da promena privrednog i svojinskog teitm.a

,u-u po sebi ne znadi ni5ta. Revolucija dana5njice mora biti ,'l9iul.

na" i uzeti oblik ,,permanentne kulturne revolucije" diji su c\ljev;

ambiciozni: ,,NaSa kulturna revolucija ne moZe imati samo naprosfo'kulturne' ciljeve. Ona usmerava kulturu ka jednoj praksi: preo-

braZenoj svaliodnevici. Revolucija menja Livot, a ne samo drZavu

ili svojinske odnose. Prestanimo da sredstvo shvatamo kao cilj!"

oefebvre' |968:372)' Ta transformisana svakodnevica bi6e obe-

ieZena povratkom davno izgubljenog ,,stila": u ljudski Zivot vratiie

se igra,ludidko, praznik, rehabilitova6e se pojmovi ,,dela" (nasuprot

,,priizvodu"), prisvajanja (appropriation), stvaranja i slobode

(Lefebvre, 1968: 363-4)."

Posle svega redenog, odigledno je da Lefebrre nema jedno

i jedinstveno stinovi5te o svakodnevnom Zivq(il, U zakljudku'

pomsueo da rekonstrui5em osnovna odredenja koja on ovom pojmu

pripisuje, koja se medusobno nesaglasno pozicioniraju u pogledu

or"ounitt teorijskih pitanja empirijske univerzalnosti i nuZnosti

otuilenj a.r E Sv akodnevni Zivot za Lefebv t ea, dakle, jeste :

1) sfera neosve56enosti, neposrednog i nereflektovanog

iskustva;,,ljudska materija",,,golema bezoblidna slabo definirana

masa,,. Ovito shvaden svakodnevni Zivot obeleZen je epitetima

kao Sto su amorfnost, astrukturalnost, ambigvitet, tromost, toplina""

17 Svoiom opdinjeno5iu igrom i "praznikom"' odnosno' u Sircm smislu'

krupne uloge "it"trtog

u .shvatanju ljudskosti (veza umetnosti i slobodc), Lcfebvre

ie Ullzat niiu uuungurdnih umctnidkih pokrcta: 1930-ih godina bio je pod uticajem

nadrealista, a Sezdesetih on utide na,,situacionistc", arhitckte inspirisane njegovim

uiriiu.o giada (Kandii, lgg0:314_324). S druge srrane, rehabilitacijom,,principa

zadovolistva" Lefebvre se pribliZava Marcuscu't8 Up. slidnu intenciju, ali s unekoliko razliiitim zakljudcima' kod D

Kandii (1980: 94-6)

1 0 8

xoFtnlto

-LL

N

L

sve do ,,lepljivosti".tt U ovom smislu, svakodnevica je ono Sto setesko i sporo menja kroz istoriju, a nosi implikaciju univerzalnosti,jer nema pojedinadnog Livota niti druitvene formacije koja nemaovakav,,svakodnevn i Liv ot"';

la) ostatak od specijalizovanih delatnosti,,,rodno tlo,, s koiimone, odvojiv5i se, ipak ostaju vazda povezane; javlja se /ek s podelomradat

2) posredujuii nivo izmedu komponenti ljudskog Livota:ponovo je u pitanju univerzalna pojava, jer ljudskom dru5tvu suneophodne obe strane veditih opozicija, kao i posredovanje medunjima;

3) kolonizovana i dirigovana stvarnost ljudi u modernomdruStvu (,,pr oza" b ez,,poezije", obesmidljenost, otudenost).

3a) Svakodnevni Zivot u savremenoj Francuskoj (u: Lefeb_vre, 1968); tadnije, autor kaie da se u ovoj knjizi bavi pojmom utako jasno omedenom smislu;

4) realnost livota pojedinih klasa i dru5tvenih grupa,odredena kao ,,idealan tip" kontrastiranjem prema drugimi.rd Uovom znadenju, svakodnevica je imanentno otudena, a empirijskineuniverzalna;

5) najosetljivije, najnapetije podrudje dana5njeg dru5tva, pre-ma tome podrudje odakle ie krenuti revolucija; ono Sto ie se re_volucijom preobraziti i od izdvojenog segmenta drustvenog iivotaponovo spojiti sa ostalim delatnostima u ,,totalitet drustveneprakse".

le Up. metaforu Skoljke: trcba istraZivati i ljuituru (,,ono Sto jc u Zivotuodrcdeno, fiksirano, a i smrtno, i mrtvo") ali ne zaboravljati ni onaj,,sruzavi,bezoblidni sadrzaj u njo.i", ,,ljcpljiv i mekan", ko.ii ljusturu zapravo stvara, i koji je.jedino iiv (lrfebvre, 1988: 342-3).

U toj lepezi, jedan pol sadinjavaju ljudi ,,ogrezliu svakida5njici,, shva-ienojkao,,zonavlaZnosti ,zaparciprisnosti , . i i j isuatr ibuti , ,nizina,,,repeti t ivnost,elementarnost, spontanost, ogranidenost, ciklidnost, konkretnost, sputanost. Drugipol dinc ,,ljudi bez svakidasnjicc" dija.ie egzistcncija obeleZena arributima ,,visine-*,vanrednosti, izvcitadcnosti, formalnosti, Iirinc, slobode, lincarnosti, apstrakcijc,avanture. Iako se akteri dva.iu tipova egzistenci.ie tck delimidno sosbloski ipccifiku.iu(drugonavcdeni se pripisujc ,,mondenu, intelektualcu i drZavniku,,), odiglcdno lcda autor ima na umu kontrast izmcdu racrnistva, na.iedno.i strani, i viritr ttasa islobodnih profesija, na drugoj. Uz izvesno ,,uditavanjc" moZe se takodc prctpostavitida se ova.j smisao pojma ima na umu kad se Zcne progla5avaju privilcgovanimaktcrima svakodnevnos Zivota.

1 0 9

{2U)(Lu)

z

Odigledno, pod sveprisutnim terminom,,svakodnevni Zivot"

Lefebvre uop5te ne misli na istu stvar' Gomilanjem medusobno

protivrednih definicija i upotreba' Lefebvre izbegava da se opredeli

ipru- najteLih,al i istovremeno najpodsticajnij ih pitanja sociologije

svakodnevnog Zivota. Jedno od njih je, rekoh, pitanje da li je sva-

kodnevni Zivot univerzalnatli partikularna kategorija, i to u dva

smisla: istorijskom (da li su sva drustva kroz istoriju imala svakodne-

vni zivot) i unutardrustvenom (da li svi pojedinci u drustvu imaju

svakodnevni Zivot). U prvom smislu, medu navedenim znadenjima,

1) i 2) plediraju za univerzalnost, a la), 3), 4) i 5) zapartikularnost'

U drugom smislu, samo je 4) socijalno partikularno' Drugo osnovno

pitanje glasi da li je svakodnevica nuZno otudena: kod'znalenja l),'

LefeUvreov stav je ambivalentan' kod 3) i 4) odgovor je potvrdan,

dok je kod 1a), 2) i 5) odredan. Znatenje 4) uvodi o5tru klasnu

izdiferenciranost koja nedostaje u ostalima; osim toga, u ovom

znadenju omiljene kategorije,,ambigviteta" i,,posredovanja" odjed-

nom nistu.lo. Meto<iologija idealnog tipa koja se primenjuje u ovom

sludaju u potpunom je neskladu sa analitidkim postupkom upo-

trebljenim u drugim sludajevima' Kod znadenja 5), ostaje potp119

nejaino ho6e li taj budu6i, revolucionisani svakodnevni Zivot biti

uopdte ,,svakodnevniLivot",i u kom smislu.Sve u svemu, Lefebvreova sociologija/kritika svakodnevnog

Zivota moZe posluziti vise kao skupina nepovezanih misli, zgodnih

formulacija i moguinih pojedinadnih nadahnuia(harodito npr' u

naglasku na umetnosti i igri), nego kao profilisano polazllte za

dalja razmiSljanja i istraZivanja. On insistira na ,,dijalektici" (am-

bigvitetu,,,nedislosti"; kao vrednosti - i u Zivotu i u mi5ljenju - ali

sJni toga ne drZi do kraja: za razllk.o od nekih novijih autora,

uslovno redeno postmodernih (v' npr' de Certeau, 1988), koji se ne

libe prepu5tanji vrtoglavoj relativnosti, Lefebvre ipak zadr1ava

pruuo na apodiktidko rezonovanje i crno-bela vrednovanja'

Agnes Heller i Budimpe{tanska Jkola

Pripadnici,,Budimpe5tanske Skole", produktivne i ugledne

skupine pitu"u (A. Heller, G' Markus, M. Vajda, F' Feher) koji su

najpre delovali u Matlarskoj a potom u emigraciji, a posebno Agnes

Ueiter, predstavljaju, uz Lefebvrea, najistaknutije marksistidke teo-

retidare svakodnevnog zivota. unutar njihove teorijske sheme, koja

t 1 0

je ostala poznata kao ,,teorija radikalnih potreba", ovaj pojam imaintzetanznahj.

U svom predgovoru knjizi A. HelIer Svakodnevni iivot ro-donadelnik Skole G. Lukacs kaZe da se jedino preko svakodnevnogZiv ota,,,neposrednog oblika ljudske rodnosti", kao posreduju6egmomenta, mogu istinski zahvatiti odnosi izmedu privrednog razvit-ka i individue, ekonomsko-socijalnog sveta i ljudskog Zivota (Lu-kad, 1978: I 1-14). Heller sama kaZe da ju je upravo Lukacs podsta-kao na promi5ljanje svakodnevnog Zivota time Sto ga (u Hajdel-beriko.i estetici i Osobenosti estetskog) istide kao ,,praizvor es-tetskog i naudnog mi5ljenja" (Heller, 1918: 19-20). Drugo glavnonadahnuie za nju je bila Husserlova kategorija ,,sveta Zivota", doksu kao negativni podstreci posluZili Hegel i Heidegger.

Svakodnevni Zivot se oblikovao kao kategorija mi5ljenja iistraZivanja, tvrdi Heller, tek posle I svetskog rata: ,,svakodnevniZivot (svet Zivota) morao je da postane problematiian da bi bioproblematizovan". Problematidnost svakodnevnog iiv otaje, para-doksalno, navela filozofiju da o njemu ,,reflektuje kao o temeljusveg ljudskog znanja, delanja, svih tipova racionalnosti". Otudsvaka filozofija dana5njice, ukoliko Leli da bude ,,na nivou moder-nog doba", mora da bude neki oblik tematizacije svakodnevnogZivota (Heller, ,,Everyday Life, Rationality of Reason, Rationalityof Intellect", nav. prema Vujadinovii, 1988: 75).

Pri definisanju svakodnev no g Liv ota Heller sredi5nje mestopridaje pojmu reprodukcije (individualne, dru5tvene, klasne,,,rodne"): ,,Svakodnevni Zivot je celokupnost takvih aktivnosti kojekarakteri5u reprodukciju pojedinaca i svaki put stvaraju mogudnostza dru5tvenu reprodukciju" (Heller, 1978: 25). Pojedinadna re-produkcijaje preduslov za samo postojanje dru5tva, zato u svakomdruStvu postoji svakodnevni Livot,i svaki dovek ima svoj svakodne-vni Zivot. No, odmah se nagla5ava, svakodnevniLivot se iz korenarazlikuje u zavisnosti od tipa dru5tva i od pojedindevog mesta upodeli rada; zajednidki elementi su malobrojni i uop5teni (1978:25). Reprodukcija pojedinca se, dalje, vezuje za pojam usvaja-nja/ovladavanja: odrastajuii, dovek udi da upotrebljava stvari iustanove svog sveta (onog u koji se rodio), dakle da,,ovladavasvetom koji zatide kao dati"; uvek je posredi konkretno dru5tvo idru5tveni sloj (1978: 27). Ovo usvajanje ili ovladavanje tede ,,pri-rodno", u smislu da je svaki dovek za to sposoban, ali je socijalnooblikovano i usmeravano, i ne zavr5ava se s biolo5kim odrastaniem:

x

Faf(I

:

u-N

JtL

l t l

{2U)(Lu)

z

Odigledno, pod sveprisutnim terminom,,svakodnevni Zivot"

Lefebvre uop5te ne misli na istu stvar' Gomilanjem medusobno

protivrednih definicija i upotreba' Lefebvre izbegava da se opredeli

ipru- najteLih,al i istovremeno najpodsticajnij ih pitanja sociologije

svakodnevnog Zivota. Jedno od njih je, rekoh, pitanje da li je sva-

kodnevni Zivot univerzalnatli partikularna kategorija, i to u dva

smisla: istorijskom (da li su sva drustva kroz istoriju imala svakodne-

vni zivot) i unutardrustvenom (da li svi pojedinci u drustvu imaju

svakodnevni Zivot). U prvom smislu, medu navedenim znadenjima,

1) i 2) plediraju za univerzalnost, a la), 3), 4) i 5) zapartikularnost'

U drugom smislu, samo je 4) socijalno partikularno' Drugo osnovno

pitanje glasi da li je svakodnevica nuZno otudena: kod'znalenja l),'

LefeUvreov stav je ambivalentan' kod 3) i 4) odgovor je potvrdan,

dok je kod 1a), 2) i 5) odredan. Znatenje 4) uvodi o5tru klasnu

izdiferenciranost koja nedostaje u ostalima; osim toga, u ovom

znadenju omiljene kategorije,,ambigviteta" i,,posredovanja" odjed-

nom nistu.lo. Meto<iologija idealnog tipa koja se primenjuje u ovom

sludaju u potpunom je neskladu sa analitidkim postupkom upo-

trebljenim u drugim sludajevima' Kod znadenja 5), ostaje potp119

nejaino ho6e li taj budu6i, revolucionisani svakodnevni Zivot biti

uopdte ,,svakodnevniLivot",i u kom smislu.Sve u svemu, Lefebvreova sociologija/kritika svakodnevnog

Zivota moZe posluziti vise kao skupina nepovezanih misli, zgodnih

formulacija i moguinih pojedinadnih nadahnuia(harodito npr' u

naglasku na umetnosti i igri), nego kao profilisano polazllte za

dalja razmiSljanja i istraZivanja. On insistira na ,,dijalektici" (am-

bigvitetu,,,nedislosti"; kao vrednosti - i u Zivotu i u mi5ljenju - ali

sJni toga ne drZi do kraja: za razllk.o od nekih novijih autora,

uslovno redeno postmodernih (v' npr' de Certeau, 1988), koji se ne

libe prepu5tanji vrtoglavoj relativnosti, Lefebvre ipak zadr1ava

pruuo na apodiktidko rezonovanje i crno-bela vrednovanja'

Agnes Heller i Budimpe{tanska Jkola

Pripadnici,,Budimpe5tanske Skole", produktivne i ugledne

skupine pitu"u (A. Heller, G' Markus, M. Vajda, F' Feher) koji su

najpre delovali u Matlarskoj a potom u emigraciji, a posebno Agnes

Ueiter, predstavljaju, uz Lefebvrea, najistaknutije marksistidke teo-

retidare svakodnevnog zivota. unutar njihove teorijske sheme, koja

t 1 0

je ostala poznata kao ,,teorija radikalnih potreba", ovaj pojam imaintzetanznahj.

U svom predgovoru knjizi A. HelIer Svakodnevni iivot ro-donadelnik Skole G. Lukacs kaZe da se jedino preko svakodnevnogZiv ota,,,neposrednog oblika ljudske rodnosti", kao posreduju6egmomenta, mogu istinski zahvatiti odnosi izmedu privrednog razvit-ka i individue, ekonomsko-socijalnog sveta i ljudskog Zivota (Lu-kad, 1978: I 1-14). Heller sama kaZe da ju je upravo Lukacs podsta-kao na promi5ljanje svakodnevnog Zivota time Sto ga (u Hajdel-beriko.i estetici i Osobenosti estetskog) istide kao ,,praizvor es-tetskog i naudnog mi5ljenja" (Heller, 1918: 19-20). Drugo glavnonadahnuie za nju je bila Husserlova kategorija ,,sveta Zivota", doksu kao negativni podstreci posluZili Hegel i Heidegger.

Svakodnevni Zivot se oblikovao kao kategorija mi5ljenja iistraZivanja, tvrdi Heller, tek posle I svetskog rata: ,,svakodnevniZivot (svet Zivota) morao je da postane problematiian da bi bioproblematizovan". Problematidnost svakodnevnog iiv otaje, para-doksalno, navela filozofiju da o njemu ,,reflektuje kao o temeljusveg ljudskog znanja, delanja, svih tipova racionalnosti". Otudsvaka filozofija dana5njice, ukoliko Leli da bude ,,na nivou moder-nog doba", mora da bude neki oblik tematizacije svakodnevnogZivota (Heller, ,,Everyday Life, Rationality of Reason, Rationalityof Intellect", nav. prema Vujadinovii, 1988: 75).

Pri definisanju svakodnev no g Liv ota Heller sredi5nje mestopridaje pojmu reprodukcije (individualne, dru5tvene, klasne,,,rodne"): ,,Svakodnevni Zivot je celokupnost takvih aktivnosti kojekarakteri5u reprodukciju pojedinaca i svaki put stvaraju mogudnostza dru5tvenu reprodukciju" (Heller, 1978: 25). Pojedinadna re-produkcijaje preduslov za samo postojanje dru5tva, zato u svakomdruStvu postoji svakodnevni Livot,i svaki dovek ima svoj svakodne-vni Zivot. No, odmah se nagla5ava, svakodnevniLivot se iz korenarazlikuje u zavisnosti od tipa dru5tva i od pojedindevog mesta upodeli rada; zajednidki elementi su malobrojni i uop5teni (1978:25). Reprodukcija pojedinca se, dalje, vezuje za pojam usvaja-nja/ovladavanja: odrastajuii, dovek udi da upotrebljava stvari iustanove svog sveta (onog u koji se rodio), dakle da,,ovladavasvetom koji zatide kao dati"; uvek je posredi konkretno dru5tvo idru5tveni sloj (1978: 27). Ovo usvajanje ili ovladavanje tede ,,pri-rodno", u smislu da je svaki dovek za to sposoban, ali je socijalnooblikovano i usmeravano, i ne zavr5ava se s biolo5kim odrastaniem:

x

Faf(I

:

u-N

JtL

l t l

X

oFalEo

alJ-

N

JTL

6tLa

zu

Sto su dru5tva sloZenija i dinamidnija to vi5e vaZi ono da ,,celiZivot udimo" (191 8: 29).

Uzet u celini, svakodnevni Zivot predstavlja objektiviranje,

ospoljavanje ljudskih sposobnosti; te objektivacije potom, na iz-

u"itun naiin, podinju da Live vlastiti Zivot, povratno delujuii na

sudbinu onoga koji ih je stvorio" Nivo na kojem se odvija svako-

dnevni Zivot je ,,dati 'svet', ti. milie u koji iovek ulctzi rodeniem,

koji .je 'neuiio' cla pokreie, 'nauiio' da se u niemu kre(e; sveL sa

svojim kao gotovim zate(enim zajednicama, integracijama i, pre

ru"gu, svojim sistemom upotrebe, svojim stvarima, institucijama,

sudovima i predrasudama, sa svojim afektivnim sadrZajem i svojom

afektivnom napetodiu, svojim vaspitanjem, tehnikom,' upotreblji-

vo56u'. itd." (197 8: 97).Svakodnevnom Zivotu A' Heller pristupa iz svoje razractene

pojmovno-teorijske sheme koju je decenijama primenjivala narazli-

ditl teorijske probleme. Kamen-temeljac celokupne konstrukcije(u odnosu na koji se formiraju drugi osnovni pojmovi' utemeljuje

normativnost, itd.) jeste kategotija iovekove rodnosti (generidke

su5tine doveka, dovekovog biia, sposobnosti ljudskog roda)' Njene

komponente su, za Marxom, rad, druStvenost (istoridnost), svesnost,

univerzalnost i sloboda (Heller 1978: 53)' eovekova generidka

su5tina kristali5e se u rodne obiektivaciie, koje s.9 javljaju u tri

osnovna vida: po sebi, za sebe, te po sebi i za sebe,"'

a) Rodne objektivacije po sebi obuhvaiaju jezik, pre-

dmete (zajedno sa pravilima njihove upotrebe) i obidaje. odrastanje

ljudske jedinke zna(\ovladavanje ovom sferom, i tek sticanje kom-

petencije u ova tri oblika delatnosti omogu6ava doveku da ima

iskustvo, govori, dela i misli' To predstavlja minimalni preduslov

za oduvanje Livota pojedinca u datoj dru5tvenoj sredini' U ovoj

sferi nastaju i subjektivnost i intersubjektivnost. Kao neka vrsta

,,dru5tvenog apriorija", ona je neophodna sastavnica svakog dru-

Stva, jer bez nje ni samo dru5tvo nije mogu6no. Ona predstavlja

tlo iz kojeg izrastaju druge vrste znanja i aktivnosti, koje je preva-

zilaze. Rodne objektivacije po sebi, zajedno sa sebi svojstvenimpravilima, sadinjavaju osnovu delanja u svakodnevnom Zivotu i-okuir.

njegove strukture, iako se on kao celina u njima ne iscrpljuje

2l Ro.lnu ob.jektivacijaie ,,sistcm oclnosa i sredstava koji je stvorila ljudska

delatnost, ali koji upravlja ljuclskom de1atno56u... ona daje pojcdincima koji ulaze

u dato drustvo gotovc sheme, a ovi zatim uoblidavaju i srecluju svoja iskustva,

rukovodeii se tim gotovim obrascima" (Heller, 1978: 231) '

Oer takode ukljuduje raznolikost, stvaralastvo, inovaciju). zajedni-dke osobine rodnih objektivacija po sebi, koje dine ,,fundamentsvakodnevno g Ziv ota i svakodnevnog miiljenji,,, ukljuduju : pona_vljanje, pravila i norme, sistem znakova, ekonomidnost i vezanostza situaciju (Heller, 1978: 240-58).

Defini5uii svakodnevno mi5ljenje, Heller istide da je onoheterogeno, usko veznno za delanje, po tendenciji inertno, prag_matidko, anrropomorfistidko (Heller, l97g: 107). preuzimalue i JoLefebvrea razlikovanje repetitivne i ir{'entivne prakse, Heller seslaZe da miSljenje i delanje u svakodnevici uvekpredstavrjaju nji-hovo jedinstvo ili smesu, samo s razliditim nagla,Jcima. Repetitivnomi5ljenje je takode mi5ljenje, premda veoma skraieno. Ono ievaLno i neophodno, jer omoguiava doveku cla savlada poptavuheterogenih svakodnevnih zadataka (197 g : 2 3 5) . Njegoui tvailtetlsu brzina, uveZbanost, paralelan rad na vi5e stvari, oslobadaniesposobnosti za inventivnost; ali, ono tezi ka rigidnosti: .,Repetitivnapraksa... stalno je u osvajadkom pohodu; onJosvaja i sfere za iijebi optimalno manipulisanje bili potrebni vei i invlntivna prat<sa iodgovarajude mi5ljenje", sto dovodi do ,,katastrofa svakodinevnogiivota" (1978:237-38). Iako deluju kao uslovljeni refleksi, i najrelpetitivnije mi5ljenje i praksa zapravo su eminentno dru5tveno

"ob-

likovani.Pona5anje i saznanje u svakodnevici obeleZeni su nizom

specifidnih svojstava:l) pragmatizam: puko usvajanje, jedinstvo teorije i prakse,

teorijski stav je nepotreban; svakodnevno midljenje je ono kojetreba da re5ava svakodnevne zadatke, otud misli nine postojenezavisno od datog zadatka, van datog cilja nemaju smisao. sva-kodnevno znanje ne obrazuje samostalnu sferu, a svakodnevni po_jam istine je takode pragmatidan, jer je merilo istinitosti - uspednostpostupka (1978: 316).

2) verovatnoia - odluke se donose na osnovu stalnog pro_cenjivanja, bez apsolutne izvesnosti;

3) podraZavanje;4) analogija: oslanjanje na ranije stedeno znanje, tipoloiko

obrazovanje pojmova, podvodenje konkretnog sludaja pod uo_bidajeno i tipidno;

5) hipergeneralizovanje: primena analogije i kada je neume_sna. Stalno obnavljanje istih shema, zaustavljaJuii njihov razvoj,

t 1 2 i 1 3

X

oFalEo

alJ-

N

JTL

6tLa

zu

Sto su dru5tva sloZenija i dinamidnija to vi5e vaZi ono da ,,celiZivot udimo" (191 8: 29).

Uzet u celini, svakodnevni Zivot predstavlja objektiviranje,

ospoljavanje ljudskih sposobnosti; te objektivacije potom, na iz-

u"itun naiin, podinju da Live vlastiti Zivot, povratno delujuii na

sudbinu onoga koji ih je stvorio" Nivo na kojem se odvija svako-

dnevni Zivot je ,,dati 'svet', ti. milie u koji iovek ulctzi rodeniem,

koji .je 'neuiio' cla pokreie, 'nauiio' da se u niemu kre(e; sveL sa

svojim kao gotovim zate(enim zajednicama, integracijama i, pre

ru"gu, svojim sistemom upotrebe, svojim stvarima, institucijama,

sudovima i predrasudama, sa svojim afektivnim sadrZajem i svojom

afektivnom napetodiu, svojim vaspitanjem, tehnikom,' upotreblji-

vo56u'. itd." (197 8: 97).Svakodnevnom Zivotu A' Heller pristupa iz svoje razractene

pojmovno-teorijske sheme koju je decenijama primenjivala narazli-

ditl teorijske probleme. Kamen-temeljac celokupne konstrukcije(u odnosu na koji se formiraju drugi osnovni pojmovi' utemeljuje

normativnost, itd.) jeste kategotija iovekove rodnosti (generidke

su5tine doveka, dovekovog biia, sposobnosti ljudskog roda)' Njene

komponente su, za Marxom, rad, druStvenost (istoridnost), svesnost,

univerzalnost i sloboda (Heller 1978: 53)' eovekova generidka

su5tina kristali5e se u rodne obiektivaciie, koje s.9 javljaju u tri

osnovna vida: po sebi, za sebe, te po sebi i za sebe,"'

a) Rodne objektivacije po sebi obuhvaiaju jezik, pre-

dmete (zajedno sa pravilima njihove upotrebe) i obidaje. odrastanje

ljudske jedinke zna(\ovladavanje ovom sferom, i tek sticanje kom-

petencije u ova tri oblika delatnosti omogu6ava doveku da ima

iskustvo, govori, dela i misli' To predstavlja minimalni preduslov

za oduvanje Livota pojedinca u datoj dru5tvenoj sredini' U ovoj

sferi nastaju i subjektivnost i intersubjektivnost. Kao neka vrsta

,,dru5tvenog apriorija", ona je neophodna sastavnica svakog dru-

Stva, jer bez nje ni samo dru5tvo nije mogu6no. Ona predstavlja

tlo iz kojeg izrastaju druge vrste znanja i aktivnosti, koje je preva-

zilaze. Rodne objektivacije po sebi, zajedno sa sebi svojstvenimpravilima, sadinjavaju osnovu delanja u svakodnevnom Zivotu i-okuir.

njegove strukture, iako se on kao celina u njima ne iscrpljuje

2l Ro.lnu ob.jektivacijaie ,,sistcm oclnosa i sredstava koji je stvorila ljudska

delatnost, ali koji upravlja ljuclskom de1atno56u... ona daje pojcdincima koji ulaze

u dato drustvo gotovc sheme, a ovi zatim uoblidavaju i srecluju svoja iskustva,

rukovodeii se tim gotovim obrascima" (Heller, 1978: 231) '

Oer takode ukljuduje raznolikost, stvaralastvo, inovaciju). zajedni-dke osobine rodnih objektivacija po sebi, koje dine ,,fundamentsvakodnevno g Ziv ota i svakodnevnog miiljenji,,, ukljuduju : pona_vljanje, pravila i norme, sistem znakova, ekonomidnost i vezanostza situaciju (Heller, 1978: 240-58).

Defini5uii svakodnevno mi5ljenje, Heller istide da je onoheterogeno, usko veznno za delanje, po tendenciji inertno, prag_matidko, anrropomorfistidko (Heller, l97g: 107). preuzimalue i JoLefebvrea razlikovanje repetitivne i ir{'entivne prakse, Heller seslaZe da miSljenje i delanje u svakodnevici uvekpredstavrjaju nji-hovo jedinstvo ili smesu, samo s razliditim nagla,Jcima. Repetitivnomi5ljenje je takode mi5ljenje, premda veoma skraieno. Ono ievaLno i neophodno, jer omoguiava doveku cla savlada poptavuheterogenih svakodnevnih zadataka (197 g : 2 3 5) . Njegoui tvailtetlsu brzina, uveZbanost, paralelan rad na vi5e stvari, oslobadaniesposobnosti za inventivnost; ali, ono tezi ka rigidnosti: .,Repetitivnapraksa... stalno je u osvajadkom pohodu; onJosvaja i sfere za iijebi optimalno manipulisanje bili potrebni vei i invlntivna prat<sa iodgovarajude mi5ljenje", sto dovodi do ,,katastrofa svakodinevnogiivota" (1978:237-38). Iako deluju kao uslovljeni refleksi, i najrelpetitivnije mi5ljenje i praksa zapravo su eminentno dru5tveno

"ob-

likovani.Pona5anje i saznanje u svakodnevici obeleZeni su nizom

specifidnih svojstava:l) pragmatizam: puko usvajanje, jedinstvo teorije i prakse,

teorijski stav je nepotreban; svakodnevno midljenje je ono kojetreba da re5ava svakodnevne zadatke, otud misli nine postojenezavisno od datog zadatka, van datog cilja nemaju smisao. sva-kodnevno znanje ne obrazuje samostalnu sferu, a svakodnevni po_jam istine je takode pragmatidan, jer je merilo istinitosti - uspednostpostupka (1978: 316).

2) verovatnoia - odluke se donose na osnovu stalnog pro_cenjivanja, bez apsolutne izvesnosti;

3) podraZavanje;4) analogija: oslanjanje na ranije stedeno znanje, tipoloiko

obrazovanje pojmova, podvodenje konkretnog sludaja pod uo_bidajeno i tipidno;

5) hipergeneralizovanje: primena analogije i kada je neume_sna. Stalno obnavljanje istih shema, zaustavljaJuii njihov razvoj,

t 1 2 i 1 3

X

tJ)l(E

:)I

NoJ

u--

!2

(L

a

z

dovodi do takvog delanja i misljenja koji su psihidki aktivni, ali

saznajno i moralno pasivni: moguino je ,,korektno" provesti ditav

Zivot (uspesno se samoodrLatiu svakodnevici) iskljudivo na osnovu

njih, ali o toln sludaju pojedindeve sposobnosti zakrZljavaju i on

ptstaje nespreman da se suodi sa nepredvidenim situacijama (kao

Sto j" krupna dru5tvena promena ili nagla promena vlastitog

dru5wenog poloZaja, sto su deste pojave u savremenom dru5tvu);

6) grub odnos Prema Pojedinadnom.Svakodnevno znanje, mi5ljenje i oseianje su antropolo5ki

primarni, a Husserl je u pravu Sto ovu orijentaciju naziva,,prirodnim

stavom", jer su umetnidki, naudni i drugi ,,specijalizovani" stavovi

antropolo5ki sekundarni (197 8: 325).

b) Rodne objektivacije za sebe ukljuduju religiju, nau-

ku, umetnost i filozofiju. One nisu nuZne (bilo je drustava i bez

njih), a njihova uloga je da daju smisao ljudskom Zivotu, objedinjuju

heterogene norne i pravila svakodnevnog Zivota u jedinstven po-

gled na svet i da apsorbuju,,kulturni visak" subjektivnosti koji se

ne uklapa u noffne i pravila svakodnevice. Sa svakodnevnim Zivo-

tom ove objektivacije (,,objektivacije ljudskog saznanja i samo-

saznanja,') uspostavljaju protivredan odnos: one su prvobitno izrasle

iz svakodnevnih potreba pojedinca ili dru5tva, ali su ih odmah

prevazisle; one ne stoje u neposrednoj vezi sa svakodnevicom'

iako se nikad sasvim od nje ne odvajaju (na primer, prodiranje

naudnih saznanjau savremenu svakodnevicu; religijdko oblikovanje

celokupnog Liiotau ranijim dru5tvima; neodvojivost umetnosti od

svakodnevice; Heller, 1978: 184).

c) Rodne objektivacije po sebi i za sebe: drlava,pta-

vo, institucije uopste (ekonomske, politidke, kultume) koje zajedno

dine identitet odiedene drustveno-ekonomske strukture. Takode u

protivrednom odnosu sa sferom svakodnevnog'Slede6i neophodan pojam, koji se takode izvodi iz kategorije

rodnosti, jesu univerzalne vrednosti. Za Heller, vrednost je sve

ono Sto ,,oboga6uje i potpomaZe suitinske snage roda" (Vujadi-

novii. 1988: 34), a univerzalne vrednosti, u skladu s time, jesu

,,samosvest dovedanstva", odnosno dana5nji stupanj razvoja isto-

iiirk" ,u"rti koji obeleLava ,,zamena partikularnog stanovi5ta

univerzalnim ... zame\aidentifikacije s lokalnom zajednicom iden-

tifikacijom s celim ljudskim rodom i s jedinstvenom lidnosiu"

(Vujadinovi6, 1988: 40). Odnosno, redima jednog drugog pripadni-

ka Skole, univerzalne vrednosti sadinjava sve ono sto doprinosiostvarenju cilja da dovek gospodari sopstvenom sudbinom, kreirasopstveni Zivot, usmerava istoriju i daje joj smisao (G. Markus,nav. prema: vujadinovii, lggg: 31). preko univerzalnih vrednosti,pak, uvodi se i noseii pojam ditave ove teorije, naime radikalnep o tr e b e. Radikalne potrebe pr oizraze iz artikur icije nezadovoljstvaotudenim Zivotom (odnosima izrabljivanja, dominacije i rri.lerartri.le,gubitkom smisla) i razotkrivanja uzrodnika takvog sianiaipou"ri-vanje nezadovoljsrva sa univerzalnim ljudskim ur"onorti.nu dovodido uoblidavanja stava neposlusnosti i pobune. Radikarne potrebese javljaju unutar modernog (kapitalistidkog) drustva, i tek unutarnjega; ali, po5to se ne mogu zadovoljiti u njegovim okvirima, onepostaju pokretadi radikalne (socijalistidke) promene, faktori prevla-davanja (Heller, nav. prema Vujadinovii, 19gg, 41,175, tSl;. tti,kako to drugim svojim rednikom iskazuje Heiler,logika demokratijeteLi da razbije ogranidenja logike kapitalizma. Helrei izridiro nabrajavrste radikalnih potreba: za ostvarenje jedinstvenog dovedanstv"a,za moguinost svakoga da postane razvijena lidnost, za samoodlu-divanje o razvoju drustva kroz racionalnu diskusiju, za jednakostmedu ljudima, za eliminaciju dominacije, rata, giadi i patnje, tejazaizmedu masovne i visoke kulture (nav. prema: Vujadinovii,1988: 184).

Preko kategorije rodnosti definide se i jedna od osnovnihsuprotnosti kod Heller - par partikularitet/inclivicJua (Heller, 1969:68-70; Heller, r978: 4l-.6.5). partikuraritet je takav modus rivrjeijagde je cilj puko samoodrzanje; takav pojedinac se spontano ioLnii-fikuje sa svakim,,sistemom sviklosti'i si svime sto mu omosudavasamoodrZanje i,,ugodan" Zivot, lisen konflikata. Dosadasnjirazvojcivilizacije, koji je ,,gojio', partikularitet, bio je razvoj oiuclenia.\, poito odrZanje pojedinaca u svom svakodnevno* iiuotu, rrji_hovo pojedinadno i druitveno reprodukovanje u svim dosadasnjimdruStvima nije zahtevalo nista vise od pukog partikulariteta, upriuoradu mnostva partikularitetd treba zahvalitizi celokupno bogatstvodovedanstva. Partikularitet je takode otelovljenje rodnosti, p"remdanerefl ektova ne. I ndiv i d ua, pak, nastaje tzdiianjem iz partikul arite-ta. Ona uspostavlja svestan odnos prema rodnom i ureCluje svojsvakodnevni zivot u skladu s tim odnosom. Dok partikulariiet imasvest o svom Ja, individua ima samosvest (,,svest o svom Ja oposre_dovanu sve56u o rodnosti", Heller, 197g: 59). Ona se n" ,urniid"n_tifikuje spontano niti bezuslovno prihvata svet u koii se rodi: ima

I l 4 I l 5

X

tJ)l(E

:)I

NoJ

u--

!2

(L

a

z

dovodi do takvog delanja i misljenja koji su psihidki aktivni, ali

saznajno i moralno pasivni: moguino je ,,korektno" provesti ditav

Zivot (uspesno se samoodrLatiu svakodnevici) iskljudivo na osnovu

njih, ali o toln sludaju pojedindeve sposobnosti zakrZljavaju i on

ptstaje nespreman da se suodi sa nepredvidenim situacijama (kao

Sto j" krupna dru5tvena promena ili nagla promena vlastitog

dru5wenog poloZaja, sto su deste pojave u savremenom dru5tvu);

6) grub odnos Prema Pojedinadnom.Svakodnevno znanje, mi5ljenje i oseianje su antropolo5ki

primarni, a Husserl je u pravu Sto ovu orijentaciju naziva,,prirodnim

stavom", jer su umetnidki, naudni i drugi ,,specijalizovani" stavovi

antropolo5ki sekundarni (197 8: 325).

b) Rodne objektivacije za sebe ukljuduju religiju, nau-

ku, umetnost i filozofiju. One nisu nuZne (bilo je drustava i bez

njih), a njihova uloga je da daju smisao ljudskom Zivotu, objedinjuju

heterogene norne i pravila svakodnevnog Zivota u jedinstven po-

gled na svet i da apsorbuju,,kulturni visak" subjektivnosti koji se

ne uklapa u noffne i pravila svakodnevice. Sa svakodnevnim Zivo-

tom ove objektivacije (,,objektivacije ljudskog saznanja i samo-

saznanja,') uspostavljaju protivredan odnos: one su prvobitno izrasle

iz svakodnevnih potreba pojedinca ili dru5tva, ali su ih odmah

prevazisle; one ne stoje u neposrednoj vezi sa svakodnevicom'

iako se nikad sasvim od nje ne odvajaju (na primer, prodiranje

naudnih saznanjau savremenu svakodnevicu; religijdko oblikovanje

celokupnog Liiotau ranijim dru5tvima; neodvojivost umetnosti od

svakodnevice; Heller, 1978: 184).

c) Rodne objektivacije po sebi i za sebe: drlava,pta-

vo, institucije uopste (ekonomske, politidke, kultume) koje zajedno

dine identitet odiedene drustveno-ekonomske strukture. Takode u

protivrednom odnosu sa sferom svakodnevnog'Slede6i neophodan pojam, koji se takode izvodi iz kategorije

rodnosti, jesu univerzalne vrednosti. Za Heller, vrednost je sve

ono Sto ,,oboga6uje i potpomaZe suitinske snage roda" (Vujadi-

novii. 1988: 34), a univerzalne vrednosti, u skladu s time, jesu

,,samosvest dovedanstva", odnosno dana5nji stupanj razvoja isto-

iiirk" ,u"rti koji obeleLava ,,zamena partikularnog stanovi5ta

univerzalnim ... zame\aidentifikacije s lokalnom zajednicom iden-

tifikacijom s celim ljudskim rodom i s jedinstvenom lidnosiu"

(Vujadinovi6, 1988: 40). Odnosno, redima jednog drugog pripadni-

ka Skole, univerzalne vrednosti sadinjava sve ono sto doprinosiostvarenju cilja da dovek gospodari sopstvenom sudbinom, kreirasopstveni Zivot, usmerava istoriju i daje joj smisao (G. Markus,nav. prema: vujadinovii, lggg: 31). preko univerzalnih vrednosti,pak, uvodi se i noseii pojam ditave ove teorije, naime radikalnep o tr e b e. Radikalne potrebe pr oizraze iz artikur icije nezadovoljstvaotudenim Zivotom (odnosima izrabljivanja, dominacije i rri.lerartri.le,gubitkom smisla) i razotkrivanja uzrodnika takvog sianiaipou"ri-vanje nezadovoljsrva sa univerzalnim ljudskim ur"onorti.nu dovodido uoblidavanja stava neposlusnosti i pobune. Radikarne potrebese javljaju unutar modernog (kapitalistidkog) drustva, i tek unutarnjega; ali, po5to se ne mogu zadovoljiti u njegovim okvirima, onepostaju pokretadi radikalne (socijalistidke) promene, faktori prevla-davanja (Heller, nav. prema Vujadinovii, 19gg, 41,175, tSl;. tti,kako to drugim svojim rednikom iskazuje Heiler,logika demokratijeteLi da razbije ogranidenja logike kapitalizma. Helrei izridiro nabrajavrste radikalnih potreba: za ostvarenje jedinstvenog dovedanstv"a,za moguinost svakoga da postane razvijena lidnost, za samoodlu-divanje o razvoju drustva kroz racionalnu diskusiju, za jednakostmedu ljudima, za eliminaciju dominacije, rata, giadi i patnje, tejazaizmedu masovne i visoke kulture (nav. prema: Vujadinovii,1988: 184).

Preko kategorije rodnosti definide se i jedna od osnovnihsuprotnosti kod Heller - par partikularitet/inclivicJua (Heller, 1969:68-70; Heller, r978: 4l-.6.5). partikuraritet je takav modus rivrjeijagde je cilj puko samoodrzanje; takav pojedinac se spontano ioLnii-fikuje sa svakim,,sistemom sviklosti'i si svime sto mu omosudavasamoodrZanje i,,ugodan" Zivot, lisen konflikata. Dosadasnjirazvojcivilizacije, koji je ,,gojio', partikularitet, bio je razvoj oiuclenia.\, poito odrZanje pojedinaca u svom svakodnevno* iiuotu, rrji_hovo pojedinadno i druitveno reprodukovanje u svim dosadasnjimdruStvima nije zahtevalo nista vise od pukog partikulariteta, upriuoradu mnostva partikularitetd treba zahvalitizi celokupno bogatstvodovedanstva. Partikularitet je takode otelovljenje rodnosti, p"remdanerefl ektova ne. I ndiv i d ua, pak, nastaje tzdiianjem iz partikul arite-ta. Ona uspostavlja svestan odnos prema rodnom i ureCluje svojsvakodnevni zivot u skladu s tim odnosom. Dok partikulariiet imasvest o svom Ja, individua ima samosvest (,,svest o svom Ja oposre_dovanu sve56u o rodnosti", Heller, 197g: 59). Ona se n" ,urniid"n_tifikuje spontano niti bezuslovno prihvata svet u koii se rodi: ima

I l 4 I l 5

ll

a

z

distancu spram same sebe, pa prema tome i spram svojih partiku-

larnih motiva, nastrojenosti i datosti, samu sebe procenjujuii i kri-tikuju6i prema odstupanju od rodnosti' Ona stvara vlastitu hijerar-hiju vrednosti, gde samoodrZanje vi5e nije vrhovni zakon; u skladus tom hijerarhijom, ona bira i odluduje. Za individuu takode postoje,

i nuZne su, iste osnovne kategorije i strukture svakodnevnogLivota,ali ona im daje drugadiji smisao, jer ume u njima da prepozna onoSto spredava rodni razvitak, pa to nadvladava i odbacuje - ne isvakodnevicu kao takvu. Tu selekciju individua vr5i pomoiu,,po-gleda na svet", individualno kreirane ideologije i slike sveta.

U vezi s kategorijom rodnosti defini5e se i pojam otudenia.S nastupanjem dru5tvene podele rada, ,,usvajanje sveta" - osnovasvakodnevno g Livota - postaje istovremeno ,,usvajanje otudenja".Otad pa nadalje, dovek odrasta u odredeni, ogranideni milje svogsloja, klase, stalela on dakle usvaja samo neke od aspekata dove-kove rodnosti, dok se s drugim aspektima suodava kao sa tudimsvetom,,,svetom s drugim obidajima, normama, zahtevima, oblici-ma Liv ota,nadinima liv ota" (I97 8 : 3 5 ) . RaspoloZivi stupanj rodno g

razvitka, medutim, nadaje se samo dru5tvu kao celini, i nije dostupannijednom pojedincu uzetom zasebno. Autonomizacija filozofije,nauke, umetnosti, kao i drZave, politike i prava od sfere svakodne-vnog Zivota predstavljala je nuZan put razvoja ljudskosti' Bez togase, naime,,,uop5te ne,bi mogao ostvariti razvitak vrednosti, budu6ida istoriia sleduie iz svakodnevnog delanja mnogih stotina milionaljudi" (1978: tl41l' Jedino su se na taj nadin mogle stvoriti novemoguinosti i preduslovi za Sirenje univerzalnih vrednosti i radi-kalnih potreba. Tako zaHeller istorijski razvoj,narodito u razdobljumodernosti, ima \zraz\to protivredan, antinomidan karakter: rastuieotudenje, ali i Siroki emancipatorski potencijali koji obedavaju mo-gudnost dokidanja otuilenja jednom za svagda. U savremenomdruitvu ta napetost dolazi do vrhunca. S jedne strane, u njemukolonizacija svakodnevnog Zivota dostiZe nevidene razmere: u njprodire otudena racionalnost (,,racionalnost razuma") preko tehno-

22 Iskonska stopljenost svakodnevicc sa drugostepenim rodnim objckti-

vacijama za Hellcrje, daklc, ncsto definitivno i ncpovratno izgubljeno, za dim nc

treba Zaliti. Otud ona smatra da stanovista koja traZe vraianjc u to stanje, odnosncr

da se,,totalitet svakodnevnog Zivota uzdignc do nivoa rtldnih delatnosti i objekti-

vacija" predstavljaju ,,retrogradnu utopiju", koiu ,,trcba osuditi" jer zahtcva neostva-

rliivo i ne respektuje dostignuti stupani razvoja dovcdanstva (Hellcr, 1969:61)'

Posredi je, odito, anonimna polemika sa Lcl'ebvrcom, diii ie stav o ovom pitaniu

upravo suprotan.

logije i popularne nauke (intervencija u organizaciju Zivota u do_madinstvu, odevanje, ishranu, odgoj dece, seksualni Zivot, itd.);svakodnevni odnosi medu ljudima gube spontanost i neposrednost,postaju obezlideni i otudeni; norme i pravila svakodnevn og livotaliSene su vrednosnog sadrZaja i svedene na puke instrukcije zaupotrebu; rezultat je obesmi5ljena svakodnevica. Medutim, svi oviprocesi imaju i svoje drugo, pozitivno lice. Jer, savremeni oblik,,kolonizacije" svakodnevnog Zivota razlikuje se od prethodnih23po tome Sto se sada, prvi put - kao Sto je vei redeno - svakodnevniZivot osamostaljuje, postaje relativno nezavisan. Zahvaljujuii tome,postaje moguino i da se kolonizacija tematizuje i da joj se svakodne_vni akteri suprotstave. Drugi bitan momenat sadinjava postojanje,javne sfere" u kojoj se susreiu subjektivno nezadovoljstvo sva_kodnevnim Zivotom (,,kulturni viSak") i univerzalne vrednosti izokrilja kritidkih pogleda na svet. U tom spoju postaje mogu6naartikulacija radikalnih potreba i formiranje novih drustvenih pokretakao nosilaca buduieg preobralaja (Vujadinovi6, 19gg: II4_5:Heller, 1969).

Heller, dakle, daje odludno negativan odgovor na pitanje dali je svakodnevni Zivot nuZno otuden. Medutim, u pogledu nadinai puteva razotudenja u njenom stanovi5tu postoji protivrednost. Sjedne strane, ona, poput ostalih marksistidkih teoretidara, vezuierazotudenje za revolucionarnu praksu i vidi kvalitativan preobraZajsvakodnevice kao integralan deo, ili dak sam smisao, op5tedru_Stvenog preobraLaja (v. npr. Heller, 1978:20),dakle kao pbduhvatkoji se moZe ostvariti samo kolektivno (i to, tendencijski, na nivou,,svetskog dru5tva"). S druge strane, pojam individue - koji jeHellerovoj, odigledno, intimno veoma v aLan - konotira moguinoit,,solo" akcija pojedinca koji, uspostaviv5i reflektovan odnos premarodnosti i distancu spram samoga sebe kroz koju meri svojapostignuia metrom univerzalnih vrednosti, sam za sebe i, takore1i, ,,iznutra" razotuifuje svoj svakodnevni Zivot. ponegde Hellerstvar postavlj a izrazito individualistidki: ,,vjerujem da bit otuilenjasvakida5njeg Zivota principijelno nije skrivena u svakida5njemmi5ljenju i formama djelatnosti, nego u onoj navadi , u kojoj setalazi odnos pojedinca spram ovihformi djelatnosti,... Ova sposo_bnost ovisi u zbiljnosti o tome, u kojem oclnosu pojedinac stojispram ne-svakida5njih, to zna(i spram razliditih rodnih obiektivaci-

' ' ' Zarazllku od Habermasa, Hcller smatra cla.ie kolonizaci ja svakodncvice

bila na dclu i u predmodcrnim druitvenim lbrmaoiiama.

X

alEo

tL

N

L!

1 1 6 1 t 7

ll

a

z

distancu spram same sebe, pa prema tome i spram svojih partiku-

larnih motiva, nastrojenosti i datosti, samu sebe procenjujuii i kri-tikuju6i prema odstupanju od rodnosti' Ona stvara vlastitu hijerar-hiju vrednosti, gde samoodrZanje vi5e nije vrhovni zakon; u skladus tom hijerarhijom, ona bira i odluduje. Za individuu takode postoje,

i nuZne su, iste osnovne kategorije i strukture svakodnevnogLivota,ali ona im daje drugadiji smisao, jer ume u njima da prepozna onoSto spredava rodni razvitak, pa to nadvladava i odbacuje - ne isvakodnevicu kao takvu. Tu selekciju individua vr5i pomoiu,,po-gleda na svet", individualno kreirane ideologije i slike sveta.

U vezi s kategorijom rodnosti defini5e se i pojam otudenia.S nastupanjem dru5tvene podele rada, ,,usvajanje sveta" - osnovasvakodnevno g Livota - postaje istovremeno ,,usvajanje otudenja".Otad pa nadalje, dovek odrasta u odredeni, ogranideni milje svogsloja, klase, stalela on dakle usvaja samo neke od aspekata dove-kove rodnosti, dok se s drugim aspektima suodava kao sa tudimsvetom,,,svetom s drugim obidajima, normama, zahtevima, oblici-ma Liv ota,nadinima liv ota" (I97 8 : 3 5 ) . RaspoloZivi stupanj rodno g

razvitka, medutim, nadaje se samo dru5tvu kao celini, i nije dostupannijednom pojedincu uzetom zasebno. Autonomizacija filozofije,nauke, umetnosti, kao i drZave, politike i prava od sfere svakodne-vnog Zivota predstavljala je nuZan put razvoja ljudskosti' Bez togase, naime,,,uop5te ne,bi mogao ostvariti razvitak vrednosti, budu6ida istoriia sleduie iz svakodnevnog delanja mnogih stotina milionaljudi" (1978: tl41l' Jedino su se na taj nadin mogle stvoriti novemoguinosti i preduslovi za Sirenje univerzalnih vrednosti i radi-kalnih potreba. Tako zaHeller istorijski razvoj,narodito u razdobljumodernosti, ima \zraz\to protivredan, antinomidan karakter: rastuieotudenje, ali i Siroki emancipatorski potencijali koji obedavaju mo-gudnost dokidanja otuilenja jednom za svagda. U savremenomdruitvu ta napetost dolazi do vrhunca. S jedne strane, u njemukolonizacija svakodnevnog Zivota dostiZe nevidene razmere: u njprodire otudena racionalnost (,,racionalnost razuma") preko tehno-

22 Iskonska stopljenost svakodnevicc sa drugostepenim rodnim objckti-

vacijama za Hellcrje, daklc, ncsto definitivno i ncpovratno izgubljeno, za dim nc

treba Zaliti. Otud ona smatra da stanovista koja traZe vraianjc u to stanje, odnosncr

da se,,totalitet svakodnevnog Zivota uzdignc do nivoa rtldnih delatnosti i objekti-

vacija" predstavljaju ,,retrogradnu utopiju", koiu ,,trcba osuditi" jer zahtcva neostva-

rliivo i ne respektuje dostignuti stupani razvoja dovcdanstva (Hellcr, 1969:61)'

Posredi je, odito, anonimna polemika sa Lcl'ebvrcom, diii ie stav o ovom pitaniu

upravo suprotan.

logije i popularne nauke (intervencija u organizaciju Zivota u do_madinstvu, odevanje, ishranu, odgoj dece, seksualni Zivot, itd.);svakodnevni odnosi medu ljudima gube spontanost i neposrednost,postaju obezlideni i otudeni; norme i pravila svakodnevn og livotaliSene su vrednosnog sadrZaja i svedene na puke instrukcije zaupotrebu; rezultat je obesmi5ljena svakodnevica. Medutim, svi oviprocesi imaju i svoje drugo, pozitivno lice. Jer, savremeni oblik,,kolonizacije" svakodnevnog Zivota razlikuje se od prethodnih23po tome Sto se sada, prvi put - kao Sto je vei redeno - svakodnevniZivot osamostaljuje, postaje relativno nezavisan. Zahvaljujuii tome,postaje moguino i da se kolonizacija tematizuje i da joj se svakodne_vni akteri suprotstave. Drugi bitan momenat sadinjava postojanje,javne sfere" u kojoj se susreiu subjektivno nezadovoljstvo sva_kodnevnim Zivotom (,,kulturni viSak") i univerzalne vrednosti izokrilja kritidkih pogleda na svet. U tom spoju postaje mogu6naartikulacija radikalnih potreba i formiranje novih drustvenih pokretakao nosilaca buduieg preobralaja (Vujadinovi6, 19gg: II4_5:Heller, 1969).

Heller, dakle, daje odludno negativan odgovor na pitanje dali je svakodnevni Zivot nuZno otuden. Medutim, u pogledu nadinai puteva razotudenja u njenom stanovi5tu postoji protivrednost. Sjedne strane, ona, poput ostalih marksistidkih teoretidara, vezuierazotudenje za revolucionarnu praksu i vidi kvalitativan preobraZajsvakodnevice kao integralan deo, ili dak sam smisao, op5tedru_Stvenog preobraLaja (v. npr. Heller, 1978:20),dakle kao pbduhvatkoji se moZe ostvariti samo kolektivno (i to, tendencijski, na nivou,,svetskog dru5tva"). S druge strane, pojam individue - koji jeHellerovoj, odigledno, intimno veoma v aLan - konotira moguinoit,,solo" akcija pojedinca koji, uspostaviv5i reflektovan odnos premarodnosti i distancu spram samoga sebe kroz koju meri svojapostignuia metrom univerzalnih vrednosti, sam za sebe i, takore1i, ,,iznutra" razotuifuje svoj svakodnevni Zivot. ponegde Hellerstvar postavlj a izrazito individualistidki: ,,vjerujem da bit otuilenjasvakida5njeg Zivota principijelno nije skrivena u svakida5njemmi5ljenju i formama djelatnosti, nego u onoj navadi , u kojoj setalazi odnos pojedinca spram ovihformi djelatnosti,... Ova sposo_bnost ovisi u zbiljnosti o tome, u kojem oclnosu pojedinac stojispram ne-svakida5njih, to zna(i spram razliditih rodnih obiektivaci-

' ' ' Zarazllku od Habermasa, Hcller smatra cla.ie kolonizaci ja svakodncvice

bila na dclu i u predmodcrnim druitvenim lbrmaoiiama.

X

alEo

tL

N

L!

1 1 6 1 t 7

ja" (1969:67). Ako se kaZe da formalne karakteristike svakodnevicemogu ostati iste ali dobiti,,drugadiji smisao", onda to ima dale-koseZne posledice po ditavu koncepciju.'*

MoZemo na kraju napraviti neka poredenja izmedu Heller iLefebvrea, kao autora dveju najcelovitijih teorija u okviru marksi-stidkih poimanja svakodnevice. Dok je Lefebvre sav u neurednojleprdavosti, Heller je nepopustljivo ozbiljna i sistematidna; nasuprotnjegovom nemaru stoji njena mreLa jasno definisanih pojmovakoji se kao takvi nadalje doista i koriste. Dok od Lefebvrea, kaoSto je redeno, uglavnom moZemo preuzimati pojedinadne uvide,ne i celinu, sa Heller je situacija upravo suprotna: celina njenestroge i dvrste teorijske konstrukcije nudi se ditaocu po nadelu

,stzmi ili ostavi". Pomenut je takode raskorak u shvatanju igre ipraznika i njihovog mesta u svakodnevnom Zivotu. Slidno tome,iako oboje govore o umetnosti, reklo bi se da pod time ne misleisto: dok je za Lefebvrea ,,umetnost" zapravo isto Sto i ,,estetsko"u najlirem smislu (ukratko, sve Sto Zivot dini lepim), Heller odigle-

iskljudivo ima na umu najtradicionalnije shvaienu ,,visoku"

Problem

idki pristup svakodnevnom Zivritri';poput drugih po-

a ,,svakodnevni Zivot" ved s prvim koracima operacionalizacijename6e empirijsku konkretnost koja lako odaje opasnosti sadrZaneu brzopletom uvodenju normativnosti.

2a Ako bis-o ovu logiku sledili dalje no Sto to Heller dini, mogli bismo

zavrsiti kod figure budistidkog kaluclera ili,jos gore (gorc, hocu reii, po marksistidka

ishodista koncepcije),,,iznutra" prosvetljenog roba kao uzora razotudene individue.2s I joS kuz", ,,Marksizam je jedini vid socioloike teorije koii nosi svoja

moralna opredeljenja na rukavu" (Alexander, 1987:332).

Osnovu normativnosti vlastitog pristupa marksistidki autoridesto ne osedaju potrebu da eksplicirajt i obrazloi.e; a ako to dine,obidno se ne dopu5ta da je red o spolja unetim vrednosnim posta-vkama, ve6 se merila za kritiku svakodnevice smatraju izvedenimiz same stvarnosti, kao 'organski' ishod dru5tvenoistorijskog razvo-ja dovedanstva"

To, recimo, jasno iskazuje Gyorgy Markus kada kaZe daopredeljenje za tniverzalne vrednosti nije proizvoljan izbor, nego,,generalno vaie1e", zato Sto se uspostavlja preko objektivne, istor-ij ski imanentne, univerzalne karakte rizacije lj udsko g r azv o ja kr ozono ,,Sto dovek moZe da bude, sada" (eksplicitni ciljevi toga ,,moLe*navedeni su ranije u ovom tekstu). Sagledavanje te,,crvene nitiistorije", napredovanja ,,ljudskih su5tinskih snaga" nije moralnipostulat ili utopijska zamisao, nego objektivno proistide iz empi-rijske podloge ljudskog razvoja (cit. prema: Vujadinovii, 1988:31). Ali, kada se suodimo sa iskustvenim materijalom, postajemnogo manje jasno kako iemo odabrati ono Sto iemo proglasiti'doprinosom razvoju ljudskih su5tinskih snaga' i razdvojiti ga odonoga 'nazadnog' . Ako se vratimo listi koju A. Heller nudi kaozbir 'radikalnih potreba', ne moZemo se oteti utisku da ona zapravonudi popis vrednosti koje sama ispoveda (up. recimo 'smanjivanjejazaizmeda masovne i visoke kulture'). Mora se, svejedno, piznatida Heller paZljivije tretira problem normativnosti nego, na primer,Lefebvre ili Kosik. Ali ipak, kod nje ostaje napred pomenuta pro-tivrednost u re5enju pitanja otudenja (kolektivno/individualno), kaoi problem sa individualnim re5enjem: ono je, naime, po definicijinevidljivo: kako ie istraZivad znati da ie samosvesna individuapobedila otudenje u svom Livottf6

Nadalje, ustvrdila sam, naoko protivredno, da se iz Lefebvreane mogu izvuei upute za sociolo5ko istraZivanje, a da su, s drugestrane, proudavanja svakodnevice kod nas redovno ishodila iznje-govih radova. Pri bliZem razmatranju, medutim, ispostavlja se dasu se ona vlielegitimisala pozivanjem na Lefebvrea, dok su vlastitipostupak, a narodito operacionalizaciju pojmova, formirala na

26 U kasni.lim fazama, pripadnici Budimpe5tanske Skole sa mnogo viserespekta prema dru5tvenoj realnosti primeniuju teoriju radikalnih potrcba; v. npr.Fcher, Heler, Marku5, 1986, gde sc zaista potkepljuie tezada je realni socijalizam(bio) ,,diktatura nad potrebama". Danas, zapravo, Heller i ne zastupa viie prvobitnuverziju ,,teorije radikalnih potreba", ali njena ranija dela se ipak i nadalje koristekao teorijski izvor za pristupanje problematici svakodnevnog Zivota.

druEy'na koja se primenjuje ovaj nadin mi5ljenja, optereien je

p1t&lemnormativnosti. Kako je to dZentlmenski formulisao Jeffrey

---- --""''Alexander (1987: 332), nije da marksistidka socijaln^a teorija nije

"-'/ naudna - pre bi se moglo tiei da jeviie nego naudna." No, moZdaje ovaj osobeni ,,vi5ak" narodito uodljiv kada je red o svakodnevnomZivotu, pogotovo ako stanemo na stanovi5te sociologije' Jer, so-ciologija, lao disciplinarni diskurs, inorala bi da ukljudi zahtev zamakar nadelnom mogu6no56u operacionalizacije svojih pojmova;

ua(I

z

X

Faf(Io

=N

L

1 1 8 1 i 9

ja" (1969:67). Ako se kaZe da formalne karakteristike svakodnevicemogu ostati iste ali dobiti,,drugadiji smisao", onda to ima dale-koseZne posledice po ditavu koncepciju.'*

MoZemo na kraju napraviti neka poredenja izmedu Heller iLefebvrea, kao autora dveju najcelovitijih teorija u okviru marksi-stidkih poimanja svakodnevice. Dok je Lefebvre sav u neurednojleprdavosti, Heller je nepopustljivo ozbiljna i sistematidna; nasuprotnjegovom nemaru stoji njena mreLa jasno definisanih pojmovakoji se kao takvi nadalje doista i koriste. Dok od Lefebvrea, kaoSto je redeno, uglavnom moZemo preuzimati pojedinadne uvide,ne i celinu, sa Heller je situacija upravo suprotna: celina njenestroge i dvrste teorijske konstrukcije nudi se ditaocu po nadelu

,stzmi ili ostavi". Pomenut je takode raskorak u shvatanju igre ipraznika i njihovog mesta u svakodnevnom Zivotu. Slidno tome,iako oboje govore o umetnosti, reklo bi se da pod time ne misleisto: dok je za Lefebvrea ,,umetnost" zapravo isto Sto i ,,estetsko"u najlirem smislu (ukratko, sve Sto Zivot dini lepim), Heller odigle-

iskljudivo ima na umu najtradicionalnije shvaienu ,,visoku"

Problem

idki pristup svakodnevnom Zivritri';poput drugih po-

a ,,svakodnevni Zivot" ved s prvim koracima operacionalizacijename6e empirijsku konkretnost koja lako odaje opasnosti sadrZaneu brzopletom uvodenju normativnosti.

2a Ako bis-o ovu logiku sledili dalje no Sto to Heller dini, mogli bismo

zavrsiti kod figure budistidkog kaluclera ili,jos gore (gorc, hocu reii, po marksistidka

ishodista koncepcije),,,iznutra" prosvetljenog roba kao uzora razotudene individue.2s I joS kuz", ,,Marksizam je jedini vid socioloike teorije koii nosi svoja

moralna opredeljenja na rukavu" (Alexander, 1987:332).

Osnovu normativnosti vlastitog pristupa marksistidki autoridesto ne osedaju potrebu da eksplicirajt i obrazloi.e; a ako to dine,obidno se ne dopu5ta da je red o spolja unetim vrednosnim posta-vkama, ve6 se merila za kritiku svakodnevice smatraju izvedenimiz same stvarnosti, kao 'organski' ishod dru5tvenoistorijskog razvo-ja dovedanstva"

To, recimo, jasno iskazuje Gyorgy Markus kada kaZe daopredeljenje za tniverzalne vrednosti nije proizvoljan izbor, nego,,generalno vaie1e", zato Sto se uspostavlja preko objektivne, istor-ij ski imanentne, univerzalne karakte rizacije lj udsko g r azv o ja kr ozono ,,Sto dovek moZe da bude, sada" (eksplicitni ciljevi toga ,,moLe*navedeni su ranije u ovom tekstu). Sagledavanje te,,crvene nitiistorije", napredovanja ,,ljudskih su5tinskih snaga" nije moralnipostulat ili utopijska zamisao, nego objektivno proistide iz empi-rijske podloge ljudskog razvoja (cit. prema: Vujadinovii, 1988:31). Ali, kada se suodimo sa iskustvenim materijalom, postajemnogo manje jasno kako iemo odabrati ono Sto iemo proglasiti'doprinosom razvoju ljudskih su5tinskih snaga' i razdvojiti ga odonoga 'nazadnog' . Ako se vratimo listi koju A. Heller nudi kaozbir 'radikalnih potreba', ne moZemo se oteti utisku da ona zapravonudi popis vrednosti koje sama ispoveda (up. recimo 'smanjivanjejazaizmeda masovne i visoke kulture'). Mora se, svejedno, piznatida Heller paZljivije tretira problem normativnosti nego, na primer,Lefebvre ili Kosik. Ali ipak, kod nje ostaje napred pomenuta pro-tivrednost u re5enju pitanja otudenja (kolektivno/individualno), kaoi problem sa individualnim re5enjem: ono je, naime, po definicijinevidljivo: kako ie istraZivad znati da ie samosvesna individuapobedila otudenje u svom Livottf6

Nadalje, ustvrdila sam, naoko protivredno, da se iz Lefebvreane mogu izvuei upute za sociolo5ko istraZivanje, a da su, s drugestrane, proudavanja svakodnevice kod nas redovno ishodila iznje-govih radova. Pri bliZem razmatranju, medutim, ispostavlja se dasu se ona vlielegitimisala pozivanjem na Lefebvrea, dok su vlastitipostupak, a narodito operacionalizaciju pojmova, formirala na

26 U kasni.lim fazama, pripadnici Budimpe5tanske Skole sa mnogo viserespekta prema dru5tvenoj realnosti primeniuju teoriju radikalnih potrcba; v. npr.Fcher, Heler, Marku5, 1986, gde sc zaista potkepljuie tezada je realni socijalizam(bio) ,,diktatura nad potrebama". Danas, zapravo, Heller i ne zastupa viie prvobitnuverziju ,,teorije radikalnih potreba", ali njena ranija dela se ipak i nadalje koristekao teorijski izvor za pristupanje problematici svakodnevnog Zivota.

druEy'na koja se primenjuje ovaj nadin mi5ljenja, optereien je

p1t&lemnormativnosti. Kako je to dZentlmenski formulisao Jeffrey

---- --""''Alexander (1987: 332), nije da marksistidka socijaln^a teorija nije

"-'/ naudna - pre bi se moglo tiei da jeviie nego naudna." No, moZdaje ovaj osobeni ,,vi5ak" narodito uodljiv kada je red o svakodnevnomZivotu, pogotovo ako stanemo na stanovi5te sociologije' Jer, so-ciologija, lao disciplinarni diskurs, inorala bi da ukljudi zahtev zamakar nadelnom mogu6no56u operacionalizacije svojih pojmova;

ua(I

z

X

Faf(Io

=N

L

1 1 8 1 i 9

X

oFaltr

;-L

NoJ

tr

6(La

z

nekim drugim osnovama. Uzmimo, recimo, problem porodidnogZivota i roditeljstva, tih vaZnih aspekata svakodnevice, koji su bilipredmet nekolikih istraZivanja (Blagojevid, 1993, 1997 ; Petrovi6,1994; Vujadinovii, 1995; Mili6, 1995). Tu je sasvim uobidajenomehanidki prenositi, najde56e, mada ne i uvek, izLefebvrea, lamentenad 'privatizacijom' svakodnevnog iivota u porodici kao rztazttnjegove otudenosti; ostaje potpuno nejasno Sta bi to moglo daznadi u kontekstu dana5nje Srbije (zar se ne bi s jednakom meromopravdanosti moglo govoriti o prinudnom podruitvlieniu po-rodidnog livola kao ,,otudenju"?), Konstatovanje 'poreme6aja' uzadovoljavanju potreba - neretko uz podmetanje istraZivadevihvrednosti kao samoodiglednog kriterijuma za 'kritiku svakodne-vice' - vei je godinama op5te mesto mnogih istraZivanja.'' Ili,zapazimo kako Vujadinovii (1995: 305) konstatuje da je, 'u mo-dernom druStvu', svakodnevni Zivot 'otuden (racionalizovan, kolo-nizovan)', dok BlagojeviC (1991:63) karakteri5e svakodnevicu udana5njoj Srbiji kao ispunjenu inercijom, nerefleksivno5du, neindi-vidualizovano5iu, imitacijom - dakle, implicitno, svakodnevica je

otudena jer je nedovoljno racionalizovana. Ko ie, onda, biti tajkoji ie presuditi izmedu ova dva stava? U svom istraZivanju rodite-lj stva u sklopu svakodnevno g liv ota, B lagojevi6 (199 3 : 32 8 ) opera-cionalizuje 'otudenje roditeljstva' kroz niz empirijskih mera (ras-korak u broju Zeljene i odekivane dece, motivacija za roditeljstvo,procena pozitivnih i negativnih strana roditeljsJyd, (ne)kontrolareproduktivne sposobnosti, samoocena roditeljstva) koje su svedonekle upitne kao indikatori.28Ili, ako krenemo od teorije radi-kalnih potreba (v. npr. Vujadinovi6, 1995), kako mohemo znatijesmo li ispravno primenili merilo 'univerzalnosti' kao orijentacionevrednosti? Ne moraju li porodidni Zivot, brak, roditeljstvo, biti bar

21 V. npr. Berkovii, 1981: iinjenica cla mnogi ljudi kupuju automobil, a

nemaju telefon ili bojlcr, naziva sc ,,poremciajcm rcdoslcda u zadovoljavanju po-

treba" (92):ili, ljudi rado poseeuju,,prircdbe sumnjive kulturne vrednosti", a zaobi-

lazc ,,pozori5ta, koncertc ozbilinc muzike, predavanja i sl" (1 19). $ta' daklc, ovlaliuje

Evu Berkovii cla progla5ava Sta su to,,prave potrcbe" ili,,pravc vrcdnosti" - osim

burulijeovskog,,pcrformativnog govora" ili,,distinkcijc" (Bourdicu, 1992' I979)?28 Na primer: zar se ne bi apsolutno poklapanie izmedu idealnog, leljenog

i odekivanog broja dece, <lakle roditcljstvo kaojedan do detalja isplaniran racionalni

,,projekt", takodc moglo oznaditi kao ,,otudcno"? Autorka se kolcba i u tumaienju

samoocene roditcljstva - ako su ispitanici zadovol.jni sobom kao roditeljima, to

moZe biti znak ,,otudenja" icr sc zasniva na inerciii i nereflektovant{ spontanosti:

ako nisu, opct.je otudeno -.jcr su nczadovoljni.

donekle partikularni, intimni i neponovljivi da bi bili ,neotudeni,?Bilo kako bilo, teren je suvise sklizak za bezuslovn" ro.*uiu"f".Zalaltd se za aktuelnost pojma otudenja, Blagojevid Oggi, dZlose6a potrebu da primeti ,,izvesnu nelagodu toiu upoti"Uu o*gpojma izaziva danas., i pripisuje je ,,kompieksu marksistidko, O":"dnostavljivanja', kojeg se treba osloboditi. Moja nelagoOu Joui^pojToT: medurim, pre potide iz Sirokih moguinosti nlelgove ,urui*proizvoljne primene.

Medu izdancima marksistidke socijalne misli, tek Kritidkateorija druge generu:tf u punoj meri sptznaje problem norma_tivnosti i nastoji da briZljivom argumentacijom l.neprinudno;;;_nudom. boljeg argumenta') obrailozi vlastite norrnutiun" o.no'u".Ni "najnefilozofskija" sociologija vise ne moZe sebi dozvoliti daprenebregne ove standarde samoiefleksiie.

Literatura:

Adomo, Theodor. l9g7 . Minima moralia. Refleksije iz. oitetenog i)vota ,prcv. AleksaBuha, Sara.jcvo: Vesclin Maslc5a.Alexander, Jeffrcy. l9B7.Twe.nty_lzctures: Sociological Theory since World War11, Ncw york: Columbia University prcss.Bcrkovid, Eva. 1981. ,,Mesto lidnc.i zajcdrudkc porroinic u preobraZa.iu pororCicc,.,

u: Andclka Milii, Eva Berkovii i RuZa pctrovii . Dinatinstv:o, p_riir" ibrak u Jugoslavli, Bcogracl: ISI FF, str. 77-134.Blagojevii, Marina. r993. -Mladi i roditeljstvo: ka dczideorogizaciji roditcrjstva..,

Sociobgijavol. XXXV, br.3 (327-346) i 4 (567_590).Blago-ievid, Marina. 1997. Roditerjstvo ifertilitet: s)hiia devedeserii, Bcograd: ISIFF.Bourdieu, Piene. 1979. rn Distinction. critique .rociare clu.ittgement,paris: Editionsde Minuit.Bourdieu, Picne. 1992. Sn znati govoriti,prcv.Alka i Mladen Sfllian, Zagrcb:Naprijcd.Brand-Smitmans, Barbara. 19g9. ,,Dvostruka Helena: Svakida*njica i ubpija u_ Blochovojl i lozol i i i , , ,Gtedi i ta3_4/l9g9,srr.7l_85.Brown, Bruce. 1974. Marx,.Freutl, and the Critique oJ.Everyday Lijb: Towarel aPermanent Cubural Revolurjan, Ncw york: Monthlcy Revicw prcss.Dc Certcau, Michel. 198g. The pr,actice of Everyday Litb, trans. by S. Rcndall,Bcrkelcy: University of Calilbrnia p."rr.

-

DZc j, Martin. (b.d.) Dijalektitka imaginaciia: povijest FrankJitrtske ikole i Instituta4 s oc i.i alno i st raiivan j e 1 9 2 3 _ t 9 5 0, prcvco M. Suiko, Sara.f cv otZu,gr"ni,SvjetkrsVGlobus.

1 2 0 t2 l

X

oFaltr

;-L

NoJ

tr

6(La

z

nekim drugim osnovama. Uzmimo, recimo, problem porodidnogZivota i roditeljstva, tih vaZnih aspekata svakodnevice, koji su bilipredmet nekolikih istraZivanja (Blagojevid, 1993, 1997 ; Petrovi6,1994; Vujadinovii, 1995; Mili6, 1995). Tu je sasvim uobidajenomehanidki prenositi, najde56e, mada ne i uvek, izLefebvrea, lamentenad 'privatizacijom' svakodnevnog iivota u porodici kao rztazttnjegove otudenosti; ostaje potpuno nejasno Sta bi to moglo daznadi u kontekstu dana5nje Srbije (zar se ne bi s jednakom meromopravdanosti moglo govoriti o prinudnom podruitvlieniu po-rodidnog livola kao ,,otudenju"?), Konstatovanje 'poreme6aja' uzadovoljavanju potreba - neretko uz podmetanje istraZivadevihvrednosti kao samoodiglednog kriterijuma za 'kritiku svakodne-vice' - vei je godinama op5te mesto mnogih istraZivanja.'' Ili,zapazimo kako Vujadinovii (1995: 305) konstatuje da je, 'u mo-dernom druStvu', svakodnevni Zivot 'otuden (racionalizovan, kolo-nizovan)', dok BlagojeviC (1991:63) karakteri5e svakodnevicu udana5njoj Srbiji kao ispunjenu inercijom, nerefleksivno5du, neindi-vidualizovano5iu, imitacijom - dakle, implicitno, svakodnevica je

otudena jer je nedovoljno racionalizovana. Ko ie, onda, biti tajkoji ie presuditi izmedu ova dva stava? U svom istraZivanju rodite-lj stva u sklopu svakodnevno g liv ota, B lagojevi6 (199 3 : 32 8 ) opera-cionalizuje 'otudenje roditeljstva' kroz niz empirijskih mera (ras-korak u broju Zeljene i odekivane dece, motivacija za roditeljstvo,procena pozitivnih i negativnih strana roditeljsJyd, (ne)kontrolareproduktivne sposobnosti, samoocena roditeljstva) koje su svedonekle upitne kao indikatori.28Ili, ako krenemo od teorije radi-kalnih potreba (v. npr. Vujadinovi6, 1995), kako mohemo znatijesmo li ispravno primenili merilo 'univerzalnosti' kao orijentacionevrednosti? Ne moraju li porodidni Zivot, brak, roditeljstvo, biti bar

21 V. npr. Berkovii, 1981: iinjenica cla mnogi ljudi kupuju automobil, a

nemaju telefon ili bojlcr, naziva sc ,,poremciajcm rcdoslcda u zadovoljavanju po-

treba" (92):ili, ljudi rado poseeuju,,prircdbe sumnjive kulturne vrednosti", a zaobi-

lazc ,,pozori5ta, koncertc ozbilinc muzike, predavanja i sl" (1 19). $ta' daklc, ovlaliuje

Evu Berkovii cla progla5ava Sta su to,,prave potrcbe" ili,,pravc vrcdnosti" - osim

burulijeovskog,,pcrformativnog govora" ili,,distinkcijc" (Bourdicu, 1992' I979)?28 Na primer: zar se ne bi apsolutno poklapanie izmedu idealnog, leljenog

i odekivanog broja dece, <lakle roditcljstvo kaojedan do detalja isplaniran racionalni

,,projekt", takodc moglo oznaditi kao ,,otudcno"? Autorka se kolcba i u tumaienju

samoocene roditcljstva - ako su ispitanici zadovol.jni sobom kao roditeljima, to

moZe biti znak ,,otudenja" icr sc zasniva na inerciii i nereflektovant{ spontanosti:

ako nisu, opct.je otudeno -.jcr su nczadovoljni.

donekle partikularni, intimni i neponovljivi da bi bili ,neotudeni,?Bilo kako bilo, teren je suvise sklizak za bezuslovn" ro.*uiu"f".Zalaltd se za aktuelnost pojma otudenja, Blagojevid Oggi, dZlose6a potrebu da primeti ,,izvesnu nelagodu toiu upoti"Uu o*gpojma izaziva danas., i pripisuje je ,,kompieksu marksistidko, O":"dnostavljivanja', kojeg se treba osloboditi. Moja nelagoOu Joui^pojToT: medurim, pre potide iz Sirokih moguinosti nlelgove ,urui*proizvoljne primene.

Medu izdancima marksistidke socijalne misli, tek Kritidkateorija druge generu:tf u punoj meri sptznaje problem norma_tivnosti i nastoji da briZljivom argumentacijom l.neprinudno;;;_nudom. boljeg argumenta') obrailozi vlastite norrnutiun" o.no'u".Ni "najnefilozofskija" sociologija vise ne moZe sebi dozvoliti daprenebregne ove standarde samoiefleksiie.

Literatura:

Adomo, Theodor. l9g7 . Minima moralia. Refleksije iz. oitetenog i)vota ,prcv. AleksaBuha, Sara.jcvo: Vesclin Maslc5a.Alexander, Jeffrcy. l9B7.Twe.nty_lzctures: Sociological Theory since World War11, Ncw york: Columbia University prcss.Bcrkovid, Eva. 1981. ,,Mesto lidnc.i zajcdrudkc porroinic u preobraZa.iu pororCicc,.,

u: Andclka Milii, Eva Berkovii i RuZa pctrovii . Dinatinstv:o, p_riir" ibrak u Jugoslavli, Bcogracl: ISI FF, str. 77-134.Blagojevii, Marina. r993. -Mladi i roditeljstvo: ka dczideorogizaciji roditcrjstva..,

Sociobgijavol. XXXV, br.3 (327-346) i 4 (567_590).Blago-ievid, Marina. 1997. Roditerjstvo ifertilitet: s)hiia devedeserii, Bcograd: ISIFF.Bourdieu, Piene. 1979. rn Distinction. critique .rociare clu.ittgement,paris: Editionsde Minuit.Bourdieu, Picne. 1992. Sn znati govoriti,prcv.Alka i Mladen Sfllian, Zagrcb:Naprijcd.Brand-Smitmans, Barbara. 19g9. ,,Dvostruka Helena: Svakida*njica i ubpija u_ Blochovojl i lozol i i i , , ,Gtedi i ta3_4/l9g9,srr.7l_85.Brown, Bruce. 1974. Marx,.Freutl, and the Critique oJ.Everyday Lijb: Towarel aPermanent Cubural Revolurjan, Ncw york: Monthlcy Revicw prcss.Dc Certcau, Michel. 198g. The pr,actice of Everyday Litb, trans. by S. Rcndall,Bcrkelcy: University of Calilbrnia p."rr.

-

DZc j, Martin. (b.d.) Dijalektitka imaginaciia: povijest FrankJitrtske ikole i Instituta4 s oc i.i alno i st raiivan j e 1 9 2 3 _ t 9 5 0, prcvco M. Suiko, Sara.f cv otZu,gr"ni,SvjetkrsVGlobus.

1 2 0 t2 l

I

(LU)

z

Feher, Ferenc, Agnei Heler, Eerd Marku3. 1986, Diktatura nad potrebama, ptev .Ivan Ve.jvoda, Beograd: Rad.

Heler, Agne5. 1969. ,,Marksova teorija revoluci.je i revolucija svakidainjeg Zivota",Praxis br. l -2,str. 65-77 .

Heler, Agne5. 7978. Svakodnevni /ivot,prev. Olga Kostre5evi6, Beograd: Nolit.

Horkhajmer, Maks. 1976. Tradicionalna i kritiika teoriia, prev . Olga Kostre5evid,Beograd: BIGZ.

Kandid, Dragana. 1980.,,Teoriiski i praktidni znadaj Lefebvreove kritike svakod-nevnog Zivota", doktorska disertaciia, FPN, Beograd.

Kosik, Karel. 1967 . Dijalektika konkretnog: Studija iz problematike toveka i sveta,prev. KreSimir Georgi.jevii, Beograd: Prosveta.

Lefebvre, Henri. 1988. Kritika svakidainjeg iivota,prev. P.Vranicki i N. Jungwirth,Zagreb: Naprijed.

lrfebvre, Henri.l968.Ia vie quotidienne dans Ie monrJe moderne ,Paris: Gallimard.Lukad, Derd. 1978. ,,Predgovor" za knjigu Agnes Heller Svakodnevni iivot,Beograd'.

Noli t . str. 1-18.Marcuse, Herbert. 1968. eovjek jedne dimenzije, prev. Branka Brujii, Sarajevo:

Veselin MasleSa.Melucci, Alberto. 1989.Nomads of the Present: Social Movements and Inelividual

Needs in Contemporary Society,ed. by John Keane and Paul Mier, London:Hutchinson.

Milii, Andelka. 1995. ,,Svakodnevni Zivot porodica u vrtlogu dru5tvenog rasula",u: Silvano Boldii (ur.), Druitvene promene i svakodnevni Livot: Srbijapoietkom devedesetih,Beograd: ISI FF, str. 135-180.

Palmier, Jean-Michel. 1973. ,,Kritika svakida5njeg Zivota i novi oblici borbe", Pratisbr. 1-2, str.57-63:

Pavi1evi(, Dorele. l996.,,Rekonstruktivna pragmatika: nolinartivno-jczidki osnov'Kritidke teorije"', magistarski rad, Filozofski fakultet u Beogradu.

Petrovii, Mina. 1994. Sv akodnevni livot u gradu i roditelistvo, Bcograd: Centar zademografska istraZivanja IDN.

Reich, Wilhelm. 1981. Masovna psihologijafaiizma,prev. N. i Z. Puhovski, Beo-grad: Mladost.

Vujadinovii, Dragica. 1988. Teorija radikalnih potreba: ,,Budimpeitanska ikola",Nik5ii: NIO,,Univerzitetska rijed".

Vujadinovid, Dragica. 1995. ,,Civilno dru5tvo i svakodnevni Zivot"; u: Vuka5inPavlovii (nr.),Potisnuto civilno dndno,Beograd: Eko centar, str. 303-328.

Vujovid, Sreten. 1982. Grad i druitvo - marksistiika misao o gradu,Beograd'.IlCSSOS.

Vujovi6, Sreten (ur.). 1988. Sociologija gradu, Beograd: Zavod za udZbenike inastavna sredstva.

t22

Ivana Spasid

THE CONCEPT OF EVERYDAY LIFE IN MARXIST SOCIAL SCIENCESttmmary

The paper deals with diflbr€nt conceptions of ,cveryday rife ' within Marxistsocial thou^ght' from the pcrspective of their cleproymcnt in sociorogy. Aftcr anoverview of empiricar influenccs encouraging thc ievivar of the concepi.f ";;;;;;;life in Marxism, some common points strarcJUy va.ious Marxist authors in concep_tualizing everyday life are singlcd out. There i"ii"*r

" broadcr..r,i."r .""i"* Iithe approaches formulated by the most important urr'orr, thc Frankfurt School,Karcr Kosik, Henri Le.ebvre and Agnes i{eller. In the concruding scction thcproblem of normativity in the Marxist concepti.ns oi

"u".y,ruy life is considcreci,particularly in terms of the demand for socior,ogical op".ut,onutirution o[ thc basicconcepts.

Key words: Everyday life, Marxism, conccptualization, critiquc, alienation,normativity.

X

oFu ):fto

ltr

N

=LL

123

I

(LU)

z

Feher, Ferenc, Agnei Heler, Eerd Marku3. 1986, Diktatura nad potrebama, ptev .Ivan Ve.jvoda, Beograd: Rad.

Heler, Agne5. 1969. ,,Marksova teorija revoluci.je i revolucija svakidainjeg Zivota",Praxis br. l -2,str. 65-77 .

Heler, Agne5. 7978. Svakodnevni /ivot,prev. Olga Kostre5evi6, Beograd: Nolit.

Horkhajmer, Maks. 1976. Tradicionalna i kritiika teoriia, prev . Olga Kostre5evid,Beograd: BIGZ.

Kandid, Dragana. 1980.,,Teoriiski i praktidni znadaj Lefebvreove kritike svakod-nevnog Zivota", doktorska disertaciia, FPN, Beograd.

Kosik, Karel. 1967 . Dijalektika konkretnog: Studija iz problematike toveka i sveta,prev. KreSimir Georgi.jevii, Beograd: Prosveta.

Lefebvre, Henri. 1988. Kritika svakidainjeg iivota,prev. P.Vranicki i N. Jungwirth,Zagreb: Naprijed.

lrfebvre, Henri.l968.Ia vie quotidienne dans Ie monrJe moderne ,Paris: Gallimard.Lukad, Derd. 1978. ,,Predgovor" za knjigu Agnes Heller Svakodnevni iivot,Beograd'.

Noli t . str. 1-18.Marcuse, Herbert. 1968. eovjek jedne dimenzije, prev. Branka Brujii, Sarajevo:

Veselin MasleSa.Melucci, Alberto. 1989.Nomads of the Present: Social Movements and Inelividual

Needs in Contemporary Society,ed. by John Keane and Paul Mier, London:Hutchinson.

Milii, Andelka. 1995. ,,Svakodnevni Zivot porodica u vrtlogu dru5tvenog rasula",u: Silvano Boldii (ur.), Druitvene promene i svakodnevni Livot: Srbijapoietkom devedesetih,Beograd: ISI FF, str. 135-180.

Palmier, Jean-Michel. 1973. ,,Kritika svakida5njeg Zivota i novi oblici borbe", Pratisbr. 1-2, str.57-63:

Pavi1evi(, Dorele. l996.,,Rekonstruktivna pragmatika: nolinartivno-jczidki osnov'Kritidke teorije"', magistarski rad, Filozofski fakultet u Beogradu.

Petrovii, Mina. 1994. Sv akodnevni livot u gradu i roditelistvo, Bcograd: Centar zademografska istraZivanja IDN.

Reich, Wilhelm. 1981. Masovna psihologijafaiizma,prev. N. i Z. Puhovski, Beo-grad: Mladost.

Vujadinovii, Dragica. 1988. Teorija radikalnih potreba: ,,Budimpeitanska ikola",Nik5ii: NIO,,Univerzitetska rijed".

Vujadinovid, Dragica. 1995. ,,Civilno dru5tvo i svakodnevni Zivot"; u: Vuka5inPavlovii (nr.),Potisnuto civilno dndno,Beograd: Eko centar, str. 303-328.

Vujovid, Sreten. 1982. Grad i druitvo - marksistiika misao o gradu,Beograd'.IlCSSOS.

Vujovi6, Sreten (ur.). 1988. Sociologija gradu, Beograd: Zavod za udZbenike inastavna sredstva.

t22

Ivana Spasid

THE CONCEPT OF EVERYDAY LIFE IN MARXIST SOCIAL SCIENCESttmmary

The paper deals with diflbr€nt conceptions of ,cveryday rife ' within Marxistsocial thou^ght' from the pcrspective of their cleproymcnt in sociorogy. Aftcr anoverview of empiricar influenccs encouraging thc ievivar of the concepi.f ";;;;;;;life in Marxism, some common points strarcJUy va.ious Marxist authors in concep_tualizing everyday life are singlcd out. There i"ii"*r

" broadcr..r,i."r .""i"* Iithe approaches formulated by the most important urr'orr, thc Frankfurt School,Karcr Kosik, Henri Le.ebvre and Agnes i{eller. In the concruding scction thcproblem of normativity in the Marxist concepti.ns oi

"u".y,ruy life is considcreci,particularly in terms of the demand for socior,ogical op".ut,onutirution o[ thc basicconcepts.

Key words: Everyday life, Marxism, conccptualization, critiquc, alienation,normativity.

X

oFu ):fto

ltr

N

=LL

123