113

DA RA[IRENIH RUKU, U ZNAKU KRSTA, IDEMO KA GOSPODU

...Mi ̀ ivimo na raskr{}u, ~ovek je bi}e na razme|i svetova. ... U Gospodu Hris-tu..., stradawe po~iwe da ima smisla, ono od ~ega be`imo postaje po`eqno, ono {to je simbol stradawa, muke, nakaznosti - postaje simbol spasewa. ... To je prizvawe ~oveka. ^ovek je bi}e koje je stvoreno po slici i prilici Bo`ijoj, bi}e koje ima nazna~ewe da postane ne{to vi{e, bi}e koje treba da se uzdigne iznad svoje prirode. Zato je podvig, uspravqawe, stremqewe ka vi{em - jedno od osnovnih prizvawa koje ~ovek ima u svom bi}u, a krst je mo`da jedan od naj-jasnijih znakova i simbola koji upu}uju na na{ `ivotni podvig. ^OVEK JE STVOREN U ZNAKU KRSTA. Krst je znak Sina ^ove~ijega. Paradoksalno, ne{to {to je napravqeno da bude muka ~oveku, drvo koje je osmi{qeno tako da ponizi qudsko bi}e {to je mogu}e vi{e, postaje simbol slave, simbol po-bede. Za{to? Zato {to je Gospod Hristos, Svojim prisustvom, Svojim dodi-rom, blagoslovio krsno drvo. ... Prepodobni o. Justin ]elijski govorio je kako je Gospod Hristos zasladio svu gor~inu na{ega `ivota. Nemogu}e je da se izbegne gor~ina, nemogu}e je da se mimoi|e stradawe ako ~ovek `eli da ozbiqno `ivi, da ne bude povr{an, ali je hri{}anski put tesan, to je put na kome treba da prigrlimo stradawe. ... Treba, ~ak, i da zavolimo stradawe. QUBAV SE MERI @RTVOM. Onoliko qubavi }emo da dobijemo koliko smo spremni da se `rtvujemo, i onoliko volimo koliko smo spremni da se ̀ rtvujemo za voqenu osobu. Na{ ̀ ivot jeste no{ewe krsta. Gospod Isus Hristos govori: Ko `eli da bude Moj u~enik, neka se odrekne sebe, neka uzme krst svoj i krene za Mnom. Da krene za Wim i da se odrekne svoga `ivota. Sli~no vojniku koji hrabro juri{a - ne u smrt, nego u pobedu, mo`da onako kako su se ose}ali branioci Beograda, posle besede majora Gavrilovi}a, koji je wima rekao da nemaju da se brinu za `ivote svoje jer oni vi{e ne postoje. Tek tada mo`e vojnik hrabro da juri{a i da se bori - kada se odrekne sebe, kada nema vremena za sebe, kada se ne brine za sebe. To je krsna priroda na{eg postojawa - kroz qubav. ^ovek tek onda voli kada krene da razmi{qa o drugome, kada krene da brine o drugome, kada se odrekne sebe, kada uzme krst svoj. ^ovek nosi krst svoj KADA SE RAZAPIWE IZME\U QUDI KOJE VOLI. ^ovek nosi krst svoj kada MORA DA OBJEDIWUJE RAZLI^ITE DNEVNE DU@NOSTI, KOJE SU NAIZGLED NESPOJIVE. Odre|enu

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 31. MART 2019, GODINA 20, BR. 29

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

114

vrstu stradawa iziskuje i susret sa @ivim Bogom. ... Stradawe nas, kroz usta Gospoda Hrista, priziva u pra-vi ̀ ivot. Ako pogledamo ̀ ivote velikih qudi - mnogi od wih su ozbiqno stradali i, kroz svoje stradawe, do{li su do prave dubine, do prave ~ove~nosti, do prave Istine. ... Posebno se se}amo ^asnoga Krsta u ovo vreme po-kajawa, preumqewa. Gr~ka re~ za pokajawe je: meta-

noja, metanoi, odnosno, promena uma. Mi koristimo ovaj izraz za velike poklone koji se ~ine posebno tokom Velikog posta, a i sam taj poklon, velika metanija, simboli~ki predstavqa preobra`aj ~oveka: spu{tawe do smrti i podizawe u ve~ni `ivot. Obi~no se izgovara uz molit-vu: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me gre{nog. Kad se spu{tamo: pomiluj me gre{nog, a kad se di`emo: Gospode Isuse Hriste... S jedne strane, ispovedamo svoju nemo}, ni{tavnost, rasipamo se pred Gospodom u prah, {to i jesmo - zemqa si i u zemqu }e{ oti}i..., a uzdi`emo se sa nadom u Jedinog Koji mo`e da nas uzdigne u ve~ni `ivot, a to je Gospod Isus Hristos. Tako se ve`bamo u preumqewu. Preumqewe nije stvar trenutka, preumqewe je proces koji traje celoga `ivota. Neprekidno se mewamo, neprekidno se brusi na{a du{a - najvi{e kroz stradawe. Neko te ogovara, ti to trpi{ i moli{ se za onoga ko to ~ini. Neko je zavidan, ti to tako|e trpi{, oseti{ klevetu, uvredu, poni`ewe, pravedno ili nepravedno, i to podnosi{. I, ako si hri{}anin, trebalo bi, u dubini du{e, da se raduje{ jer, zaista, to je jedini pravi mogu}i put. Mi, qudi, skloni grehu, komforu, {irokom putu, vrlo ~esto to izbegava-mo. Na{e odnose ne uspostavqamo na krstu. Ne poku{avamo da mirimo nepo-mirivo, nego kad ne{to deluje da je nespojivo, bez obzira {to nam srce govo-ri da treba da se prostremo, mi volimo da se suzimo, da bismo sa~uvali svoj komfor. Te{ko nam je da sastradavamo sa qudima, tre{ko nam je da istrpimo bra}u, sestre, te{ko nam je da razumemo drugog ~oveka i da se razapnemo, i, razapiwu}i se, da dopremo do wega. Lak{e nam je da od KRSTA, KOJI ZA-PRAVO PREDSTAVQA ^OVEKA RA[IRENIH RUKU, RA[IRENOG SRCA, da se skupimo u kolac, koji samo mo`e drugog da ubode, u kopqe koje mo`e drugog samo da povredi. Krst nas u~i tome da treba da ra{irimo ruke i da ima u na{em srcu mesta za svakoga, da iza|emo iz sebe. I, onako kako nas je Gospod u~io, propovedaju}i sa Krsta, da svakome opra{tamo, da svakome damo prednost u odnosu na nas. ... Mi smo primili, u Svetom kr{tewu, krst na svoje bi}e, zape~a}eni smo Darom Duha Svetoga krstoobrazno, i to je zalog Blagodati Bo`ije, i mora}emo da damo odgovor za to {to nam je dato - da li smo dostojni Krsta Hristovog. ... U ovoj tre}oj nedeqi, a ~etvrtoj sedmici ^asnoga posta, se}amo se posebno ^asnoga krsta, eto nas na polovini ovog posnog popri{ta, kao da smo se popeli na Golgotu i odmaramo se u hladovini Krsta..., i ve} polako se spremamo da se sa Hristom pogrebemo, da bismo se sa Wim i savaskrsli. ... Posebno u vreme Svete i velike ^etrdesetnice, treba da znamo da svakoga dana krst treba da nosimo. ... Stradawe je duboko utkano u na{e bi}e, ali

115

- da li }emo da stradamo za `ivot ve~ni ili }emo ulu-do da stradamo? Slika toga su ona dva razbojnika koji su bili razapeti - jedan sa leve, jedan sa desne strane Gospodu Hristu. Jedan je hulio na Wega..., a drugi, koga se kosnula Blagodat Bo`ija, koji je do`iveo najdubqu metanoju, najdubqe preumqewe, ukorio je ovog nepoka-janog razbojnika... I, tada je zavapio Hristu sa Krsta: Seti me se, Gospode, kada do|e{ u Carstvo Tvoje! Eto na{e nade, eto prave vere, eto nade za svakoga, ~ak i za najve}eg gre{nika, ali koji je spreman i zaista dovoqno jak da zaista bude ~ovek. Vidimo ~oveka koji ima nade u Bo`iju dobrotu, bez obzira na svest o svojoj gre{nosti. Vidimo ~oveka koji VERUJE U SVEMO] BO@IJU, u qubav Wegovu, koja sve preobra`ava, ~ak i ako mu je potpuno proma{en `ivot. ... U dubini du{e, i pored sve muke, raduje se i nada Dobrome Bogu, `eli da Ga primi, ra{irio je ruke na krstu. I Hristos je ra{irio ruke na Svom Krstu i zove nas k Sebi, a mi treba da ra{irimo ruke na na{em krstu i da isto tako, ra{irenih ruku, pohrlimo Gospodu Hristu u susret. ... Svako od nas nekad ose}a bogoostavqenost, ose}a samo}u. Svako od nas ose}a da gubi tlo pod nogama, ali ti trenuci su, zapravo, NAJKORIS-NIJI ZA NA[ DUHOVNI @IVOT. U tim trenucima se ispituje na{a vera i qubav prema Bogu. U tim trenucima, koje je i Gospod Hristos, radi na{ega spasewa i radi uzora svima nama, osetio, treba i mi da zavapimo Gos-podu, ako nas je ostavio, u tom trenutku, da nam se vrati. I, da znamo da sve biva na dobro, radi na{ega spasewa. Treba da znamo da stradawe nije ne{to {to treba da izbegavamo, nego ne{to {to treba da prigrlimo, sa rado{}u. Treba da znamo da treba da se raspiwemo, nose}i bremena jedan drugoga, i da tako ispunimo zakon Hristov. ... Evo nas, u ovo vreme posta, kada treba da svedo~imo svoju qubav i svoju ~vrstinu, time {to ne}emo da jedemo odre|enu vrstu hrane, time {to }emo da budemo uzdr`qivi, time {to }emo posebno da vodimo ra~una o svojoj du{i i duhovnom `ivotu, opra{taju}i drugima, ne zavide}i drugima, ne raspravqaju}i se, ne gneve}i se, ne ogovaraju}i, ne klevetaju}i - sve su to MALA RASPE]A, koja mi svakodnevno podi`emo i na wih treba da razapiwemo sebe sa svojim strastima, da se pogrebemo i da ponovo vaskrsnemo. Jedno od osnovnih raspe}a, koje nikako qudi da prihvate, jeste PRI-HVATAWE SADA[WEG TRENUTKA. DA @IVIM SADA I OVDE. Da se razapiwem sada, u ovom trenutku. Da ne ma{tam o budu}nosti i da ne `alim za pro{lo{}u, da nemam neku imaginarnu nadu - ne! MI SADA @IVIMO VE^NOST, ako smo hri{}ani. Sada nastupa Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha. ... Mi sada `ivimo ve~nost, ako `ivimo Svetu Litur-giju. ... Mnogo je puteva koji vode u propast, a jedan je Put koji vodi u @ivot. Koji je to put? Ba{ ovaj put koji nam se otvara sada i ovde. Eto jo{ jednog krsta - vremena i prostora. Tamo gde se, u vremenu i prostoru, ukrsti ovaj trenutak i ovo mesto, to je mesto gde mi treba da `ivimo, a u tom trenutku

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

116

U KRSTOPOKLONOJ NEDEQI PROSLAVQAMO: 31.(18) Sveti Kiril Jerusalimski01.(19) Sveti mu~enici Hrizant, Darija i drugi; Prep. Simeon Dajbabski02.(20) Prepodobni oci poubijani u manastiru Svetog Save Osve}enog03.(21) Prepodobni Jakov Ispovednik04.(22) Sveti sve{tenomu~enik Vasilije Ankirski05.(23) Prepodobni Nikon i drugi06.(24) Prepodobni Zaharije (Pretprazni{tvo Blagovesti)

se javqa Bog. Za{to? Zato {to je Isus Hristos prisutan sada i ovde. Prelest na{eg uma nas vodi drugde, a mi treba da `ivimo razapeti, ma koliko to te{ko bilo, sada i ovde. I, da prihvatimo ovaj trenutak, ovo vreme, i da prih-vatimo sve {to nam dana{wi dan donese. I, kako je to lepa i predivna istina, koju moramo stalno da pamtimo i stalno da je se se}amo - da smo mi sa Bogom. ... Pravi ~ovek, slobodan ~ovek je UVEK PRED IZBOROM. Uvek mo`e da izabere da li }e da ide levo ili desno. ^esto nije siguran da li je u pravu. Onaj koji je uvek siguran, koji `ivi u svom duhovnom komforu, pitawe je da li je na putu spasewa, zato {to je pravi ~ovek uvek upitan, nema spremne od-govore “iz rukava”, u ̀ ivotnim situacijama. Zato, vrlo ~esto, na neka pitawa iz duhovnog `ivota ne postoje spremni odgovori. ... QUBAVI NEMA BEZ RAZAPIWAWA. Za qubav nema obja{wewa. Ne postoji zakon koji }e te dovesti do qubavi, nego QUBAV IZISKUJE STRADAWE, qubav iziskuje upitanost. Ako ima qubavi, na{em umu nije sve jasno. Srce ima svoje razloge, koji ne mogu da budu obja{weni. Zato, velika je prelest i obmana kada qudi `ele sve da kodifikuju, sve da objasne, sve da znaju, da bi bili mirni, da bi bili pred svojom save{}u ispravni. Ali, istinski ~ovek, koji `eli da voli, wemu nije sve jasno. Jer, U @IVOTU JE SVE TAJNA, barem jednim svojim delom. Prepodobni Justin govori kako je, jednim svojim najtananijim nervom, svaka pojava, svaki fenomen - tajna. ... Ako Bog da da svi zajedno budemo pevali, seti}emo se ovoga: Sino} sam se razapeo sa Tobom, Hriste, a danas savaskrsavam sa Tobom. Neka bi Gos-pod Bog dao da, u radosti i qubavi, pevamo to za ove ~etiri sedmice, kada bude pro{ao ^asni post, i da svakoga dana objediwujemo u sebi Raspe}e sa Vaskrsewem, i da u na{im srcima svakoga dana odzvawa osnov na{e vere, a to je istina da - zaista Hristos vaskrse! (Ovo izuzetno predavawe, “Krstopoklona nedeqa u Vaskr{wem postu”, arhimandrit Ilarion (Lupulovi}), iguman manastira Draganac na Kosmetu, odr`ao je u Gra~anici 2016. Integralnu verziju teksta predavawa mo`ete pro~itati na na{em sajtu, u rubrici “Besede i duhovne pouke”, podru-brika “@ivot Crkve i Svete tajne”, ili poslu{ati preko YouTube kanala).