29

DECU SPASAVA @IVOT RODITEQA U KU]I

Ono {to spasava decu i ~ini ih dobrom decom jeste `ivot roditeqa u ku}i. Roditeqi treba da se predaju qubavi Bo`ijoj. Treba da budu sveti pred svo-jom decom i da to pokazuju svojom blago{}u, trpqewem i qubavqu. Svakog dana treba da postavqaju novi po~etak - da projavquju novo raspolo`ewe, odu{evqewe i qubav prema deci. Radost koju }e do`iveti i svetost koja }e ih pohoditi prene}e blagodat na wihovu decu. Za r|avo pona{awe dece uglavnom su krivi roditeqi. Decu ne spasavaju ni saveti, ni disciplina, ni strogost. Ako roditeqi ne idu putem svetosti i ako se ne podvizavaju, onda ~ine ve-like gre{ke i prenose na decu zlo koje sami imaju u sebi. Ako ne `ive svetim `ivotom i ne govore sa qubavqu, onda ih |avo mu~i pomo}u reakcija wihove dece. Qubav, jednodu{nost i sloga me|u roditeqima jeste upravo ono {to je deci potrebno. To je velika bezbednost i sigurnost za decu. De~ije pona{awe je u neposrednoj vezi sa duhovnim stawem roditeqa. Kada su deca pozle|ena r|avim uzajamnim opho|ewem roditeqa, onda ona gube voqu i snagu da napre-duju. Ona se tada r|avo izgra|uju, te gra|evini wihovih du{a preti opasnost da se svakog ~asa sru{i. Nave{}u vam dva primera u vezi sa ovim. Nekom zgodom do|o{e k meni dve sasvim mlade devojke. Jedna od wih je imala vrlo r|ava iskustva, pa me je pitala za{to je to tako. Ja sam joj rekao: “To je sve od ku}e, od va{ih roditeqa”. Po{to sam video du{u jedne, rekoh joj: “Ti si sve to nasledila od svoje majke”. “Ma, na{i roditeqi su savr{eni qudi”, odgovori ona, “oni su hri{}ani, ispovedaju se, pri~e{}uju se. Mo`emo slobodno re}i da smo ̀ iveli u duhu vere, osim ako je kriva sama religija...” Ja joj odgovorih: “Ne verujem ni{ta od ovoga {to si rekla. Ja samo jedno vidim - da va{i roditeqi NE @IVE RADO[]U HRISTOVOM”. Na to }e re}i ona druga: “Slu{aj, Marija, dobro otac ka`e. U pravu je. Na{i roditeqi odlaze kod duhovnika, ispovedaju se, pristupaju Svetom Pri~e{}u. To sve stoji... Ali da li smo ikad imali mira u ku}i? Otac i majka su se stalno sva|ali. ^as jedno od wih nije htelo da jede ne{to, iz qutwe, ~as ono drugo nije htelo da nekud iza|u zajedno. Prema tome, otac je u pravu”. ... U du{ama dece stvara se odre|eno stawe kao posledica pona{awa wihovih roditeqa. Ono ostavqa traga u wima za ~itav `ivot. Wihovo po-towe dr`awe u `ivotu i wihov odnos sa drugima u neposrednoj su zavisnosti

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 5. NOVEMBAR 2017, GODINA 19, BR. 8

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

30

od do`ivqaja koje su imali u svom detiwstvu. Rastu, obrazuju se, ali u dubini se ne mewaju. To se vidi i u najsitnijim `ivotnim manifestacijama. De{ava se, npr, da te spopadne stomakouga|awe. Do|e ti da stal-no jede{. Uzeo si ne{to, pojeo. Vidi{ ne{to drugo, ho}e{ i to; ho}e{ i ono tre}e... Ose}a{ glad, ~ini ti se; ako ne jede{, ose}a{ da te mu~i kiselina ili drhtavica. Pla{i{ se da }e{ oslabiti. Ali to je psiholo{ki obja{wiva ~iwenica. Mogu}e je, reci-mo, da si odrastao bez oca i majke. Stoga si duhovno li{en i duhovno gladan, siroma{an i slab. Ta duhov-na ~iwenica se odra`ava na tebi i izra`ava se kao telesna slabost.

Na porodicu pada veliki deo odgovornosti za duhovno stawe ~oveka. Da bi se deca oslobodila raznih unutra{wih problema, nisu dovoqni saveti, prinuda, logika i pretwe. Od svega toga biva, u stvari, jo{ gore. Stawe se po-pravqa samo osve}ewem roditeqa. Postanite sveti, pa ne}ete imati nikakav problem sa svojom decom. Svetost roditeqa osloba|a decu od problema. Deca `ele kraj sebe svete qude, ispuwene qubavqu: qude koji ih ne}e zastra{ivati, niti }e se ograni~avati na izricawe pouka, nego }e im pru`ati sveti `ivot i molitve. Vi, roditeqi, molite se }utke i sa rukama uzdignutim ka Gospodu Hristu, pa }ete tajanstveno grliti svoju decu. A kada su nemirna, preduzmite neke pedago{ke mere, ali ne vr{ite pritisak na wih. Prvenstveno treba da se molite. ^esto roditeqi, a ponajve}ma majke, vre|aju i pozle|uju svoje dete zbog nekog nesta{luka i grde ga preko svake mere. Ono je tada duboko rawe-no, ~ak i kad ga ne izgrdi{ na vidqiv na~in, nego ga izgrdi{ samo u sebi sa ose}awem gneva. Ili ga, mo`da, samo grubo pogleda{, a dete to oseti. U tom slu~aju, ono misli da ga majka ne voli... Majka ga voli. Ona }e ga kasnije i pomilovati. Ali ono okre}e glavu, ne pri-hvata milovawe. Smatra da je to licemerje jer je wegova du{a rawena. ... Dete `eli da ima u svojoj blizini qude koji se toplo mole Bogu. Ne treba ma-jka da se zadovoqava samo time {to }e ru-kom pomilovati svoje dete, nego treba da mu istovremeno pru`i i milovawe molit-vom. Dete u dubini svoje du{e ose}a duhovno milovawe kojim zra~i milovawe wegove maj-ke i zato ga ona privla~i. Dete ose}a bezbednost i sigurnost kada ga majka tajno, ali stalno grli preko istrajne i tople molitve, i tako ga osloba|a od svega {to ga pritiska. Majke umeju da se pla{e i brinu, da savetuju, da mnogo govore, ali nisu nau~ile da se mole. Mnogo saveta i uputstava nanosi mnogo zla. Ne upu}ujte deci mnoge re~i. Re~i odzvawaju u u{ima, a molitva odlazi u srce. Potrebna je molitva sa verom, bez nemira i nervoze, ali uz dobar pri-mer... Prep. starac Porfirije Kavsokalivit

Wegov um na kraju postaje na-lik sredini koja ga okru`uje.

Deca po~iwu da li~e na stvari i bi}a koja vole.

Marija Montesori

31

OBJAVQEN JE NOVI GODI[WAK SVIH SABORNIKA ZA 18.GODINU IZDAVAWA!

VELIKANI KOJI SU DALI @IVOTE ZA SRPSKI NAROD: Heroji Velikog rata; Nikolaj Hartvig - posledwi ruski diplomata na srpskom Dvo-

ru; Ledi Pexet i Srbi; Delfa Ivani} - zaboravqena heroina; Plemenita mis Irbi; Qubica Lukovi}; Grigorij [~erbina - ruski konzul na Kosmetu;

Pod sazve`|ima heroja - posve}eno na{im pilotima...BRAK I PORODICA: Roditeqi - zaboravqeni i napu{teni; [ta ako dugo ne nalazim pravog supru`nika; Mu{karac i `ena u situacijama stresa; Da

li odrasli treba da budu poslu{ni roditeqima; Deca i kompjuterska zavis-nost; Kako izabrati `ivotnog saputnika; Poslu{awe je oslu{kivawe

(o sluhu za decu); Mo} maj~inske molitve; Za{to je moje dete tako neposlu{no; Vaspitawe po~iwe time {to se volimo...

NACIONALNA ISTORIJA: Dan kada su gorele kwige; Kolo srpskih sestara; 2200 du{a mu~enika u Kraqevu; 20-godi{wica istorijske

restauracije Saborne crkve; ]irilica u Srbiji danas...DUHOVNE POUKE: O tajni imena Svete Petke; Ja sam tu...; Rane nam daju

vid; Pojednostavite svoj `ivot; O qubavi prema svima; ^ovek je tajna; Ostavi ~oveka na miru; Na{e nebo po~iwe ovde...

PRI^E IZ @IVOTA: Heroji postoje - Bo`iji ~ovek iz Vijetnama; Pri~a o neveri - sahrana crkve; Nad mo{tima Svetog Simona...

CRKVA I DRU[TVO: Mo`e li du{evno oboleo ~ovek da se spase; Duhovni{tvo i neuroze; Gospod nije slamao slobodnu voqu u~enika; [ta ozna~avaju na{a imena; Internet, ve~nost i Stra{ni sud; Psihijatrija

u crkvenim okvirima; [ta je nedostojno pri~e{}ivawe; Crkvenosloven-ski jezik na putu Bogopoznawa; Mi na Liturgiji - Liturgija u nama; Uloga duhovnika kod du{evnih bolesnika i prestupnika; [ta ako nemam finan-

sijske mogu}nosti za milostiwu; Mnogi se pri~e{}uju kako im nai|e...RAZVOJ LI^NOSTI: Ne mu~i sebe; O uzroku psihi~kih problema;

Kad bih ja znao datum svoje smrti; ^emu slu`i tuga i za{to je ne treba potiskivati; Putovala sam u Jerusalim i tamo videla starca; Savremena depresija; O~ekivawe ~uda ili preobra`aj du{e; Na Liturgiji se de{ava

tajna na{eg spasewa; O razumevawu tu|ih rana; Moj post od sebe samog je - sredi{te posta; Duhovni smisao nastanka bolesti...

STALNE RUBRIKE: Qudi govore o...; Zdawa oko Saborne crkve; Pri~e Solomonove; Srpska istorija u Letopisu Saborne crkve; Preporuke kwiga,

filmova, hodo~a{}a, duhovne literature, emisija...; Poreklo i zna~ewa imena i re~i; De~iji biseri; Pitawa i odgovori; Majke hri{}anke

NOVI GODI[WAK SABORNIKA ZA 18.GODINU IZDAVAWA MO@ETE NA]I U PRODAVNICI SABORNE CRKVE! Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik

izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

32

U NEDEQI 22. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 05.(23) Sveti apostol Jakov, prvi episkop Jerusalimski06.(24) Sv.velikomu~enik Areta; Ikona Bogorodice “Svih `alosnih Radost”07.(25) Sveti mu~enici Markijan i Martirije08.(26) Sveti velikomu~enik Dimitrije - Mitrovdan09.(27) Sveti mu~enik Nestor10.(28) Sv. mu~enik Terentije; Sv. Arsenije Sremac, Arhiepiskop srpski11.(29) Sv. Avramije Zatvornik; Prepodobnomu~enica Anastasija Rimqanka

U sredu, 8. novembra, na Mitrovdan, Sveta Liturgija po~iwe u 9:00. Sve~ari Svetog Dimitrija mogu donositi slavske kola~e i `ito na osve}ewe od 7:00

Pravila i standardi mogu da variraju: neki roditeqi su stro`i po pitawu odlas-ka na spavawe, neki oko no{ewa nakita, itd. ... U hri{}anskom poretku, li~nosti su va`nije od pravila, a pravila nisu za-koni, ve} korisna uputstva: konzistentna, pravedna i jasna detetu. Ako mu uzrast omogu}ava, treba da razume razlog zahteva koji mu se postavqa. Mo`da }e biti potrebno obja{wewe. opravdawe, pa ~ak i pregovarawe. ... Istovremeno, vaspita~e hri{}ane ne sme biti te{ko zadovo-qiti. Poku{avawe da dobiju pristanak ne sme da bude neka vrsta mu~ewa za dete, ali ni razlog da vas varaju i pre}utkuju za gre{ke i prestupe. Primena pravila se prilago|ava sa uzrastom deteta, od wegove potpune zavisnosti do gotovo potpune nezavisnosti. Nema svrhe krotiti tinejxersko buntovni{tvo nametawem stroge discipline. S druge strane, nije re{ewe ni di}i ruke u o~ajawu - {to mlado bi}e ostavqa bez mogu}nosti za sagledavawe problema, ali ni la`no “pu{tawe”. ODNOSI se moraju ^UVATI. ... Hri{}anski autoritet se gradi po uzoru na Bo`iji autoritet, ~iji prevashodni kvalitet nije mo}, ~ak ni pravda, ve} MILOST. Ne `elim da ka`em da treba uvek da izbegavamo pedago{ku strogost, da ih “lepo moli-mo” i obja{wavamo: ponekad je “po kratkom postupku” upravo lekcija koja je neophodna. I Bog ponekad mora da upotrebi ovakvu pedagogiju. Vaspita~i ne treba da se pla{e uspostavqawa kvaliteta jer on deci obezbe|uje ose}awe sigurnosti. Ali, te{ke lekcije dete mora da iskusi u kontekstu qubavi i istine. Mati Magdalina, Eseks (Engleska)

BRAK I PORODICA: PRAVILA I ODNOSI