21

STRAST OSU\IVAWA, NEPRIJATEQSTVO, FANATIZAM

Strast osu|ivawa ~esto prime}ujemo i kod crkvenih qudi. To su one ~uvene bake koje sik}u na vernike koji se pona{aju “ne po pravilima”. To su razli~iti crkveni “aktivisti” koji na blogovima i forumima `estoko kri-tikuju druge crkvene aktiviste i ugledne crkvene delateqe (li~nosti). To su tzv. fanatici, koji ovaplo}uju svoje neprijateqstvo prema ~ove~anstvu, time {to nalaze sebi mnogo neprijateqa me|u ateistima ili predstavnicima drugih religija. Uop{te govore}i, to su TE[KI QUDI, skloni konflik-tima, nedru`equbivi, provokativni. Ako vodimo aktivan duhovni `ivot, mnogi od nas }e tu strast otkriti i u sebi. Nama se mnogo toga ne svi|a kod drugih qudi. Nedostaje nam te obi~ne dru`equbivosti, NEDOSTAJE NAM QUBAVI. Mi na sve na~ine prekorevamo sebe za taj nedostatak qubavi i, bez obzira na aktivan i ispravan duhovni `ivot koji vodimo, na{ proces borbe sa osu|ivawem slabo napreduje, ako uop{te napreduje. U Crkvi, gde je razra|ena ve{tina borbe sa stra{}u osu|ivawa, postoje momenti koji mnogima nisu poznati. Autor ovog teksta je od detiw-stva mnogo stradao od te strasti i, bez obzira {to je bio upoznat sa delima skoro svih poznatijih svetih otaca, moja borba je prakti~no bila bezuspe{na. Da, ja sam se trudio da se molim za one koje sam osu|ivao, kao {to i u~e Sveti oci, ali, mole}i se: “Gospode, pomiluj ga”, jasno sam ose}ao kako ta podla strast pridodaje mojoj molitvi apsolutno ne`eqeni, nezdravi podtekst: “Gospode, oprosti toj zabludeloj du{i!”, “Gospode, oprosti tom nitkovu! Po-gledaj samo {ta radi!” Kao {to znamo, molitva treba da je strogo usmerena protiv one strasti sa kojom se borimo. Kada se borimo sa uninijem /duhovnom ~amotiwom, depresivno{}u - prim.prir/, molitva “Slava Bogu za sve!” je us-merena upravo protiv uninija i roptawa, i zato deluje besprekorno. Kada je u pitawu osu|ivawe, molitva “Gospode, pomiluj ga!”, kako sam je ja vr{io, bila je prakti~no beskorisna, zato {to sam lako uspevao da je sjedinim sa osu|ivawem tog ~oveka. Tako sam se mu~io, dok mi istaknuti sve{tenik, pro-tojerej Nikolaj Kra~etov, nije napomenuo kojom molitvom treba da se borim protiv te strasti, a to je: “GOSPODE, BLAGOSLOVI GA”. Tada sam se, na-pokon, pomerio s mesta, u borbi protiv osu|ivawa, zato {to tu molitvu de-moni nisu mogli da sjedine sa osu|ivawem ~oveka jer u woj ne govorimo ni{ta

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 21. OKTOBAR 2018, GODINA 20, BR. 6

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

22

o pretpostavqenoj krivici ~oveka pred Bo-gom, koju mu je potrebno oprostiti, nego samo PRIZIVAMO NA ̂ OVEKA BO@IJI BLA-GOSLOV, a svi znamo da se blagoslov daje za dobra dela, a ne za zla. ̂ esto preporu~uju da se protiv osu|ivawa koristi molitva: “Gospode Isuse Hriste, Sine Bo`iji, urazumi, spasi i sa~uvaj slugu Tvoga (ime), i wegovim svetim molitvama pomiluj i mene gre{nog!” Da, ta

molitva je, tako|e, nespojiva sa osu|ivawem. Na `alost, me|u qudima koji nas okru`uju nema tako mnogo molitvenika. Bez obzira na pozitivno iskustvo borbe sa osu|ivawem, pomo}u molitve “Gospode, blagoslovi ga!” i se}awa na sopstvene grehe, smatram da znawa iz oblasti psihologije, koja ho}u da podelim sa vama, mogu tu borbu da u~ine jo{ uspe{nijom, blagodare}i dubqem razumevawu mehanizma pomo}u kojeg se formira na{a strast osu|ivawa. U psihologiji postoji pojam PRI-HVATAWE. Prosto re~eno, to zna~i da ~ovek prihvata ne{to bez negativa, bez ikakvih lo{ih ose}awa. Na{e neprihvatawe drugih qudi je veoma sli~no osu|ivawu. Mi iz nekih svojih unutra{wih razloga ne prihvatamo ~oveka, a neprihvatawe tra`i neko opravdawe, i nama je lak{e da svoju zlobu objas-nimo lo{im postupcima drugih (u ~emu nam demoni vrlo rado poma`u) nego na{im unutra{wim razlozima. Zato, ako pobedimo neprihvatawe, onda }emo u mnogim, a mo`da i u svim slu~ajevima, pobediti osu|ivawe. Izra`avaju}i se psiholo{kim terminima, mehanizam nedovoqnog prihvatawa qudi mo`e se opisati sa dve tvrdwe. Prvo: na{e neprihvatawe drugih qudi je, u osnovi, uslovqeno na{im NEPRIHVATAWEM SEBE. Drugo: na{e neprihvatawe samih sebe je uslovqeno time {to U DETIWSTVU NISMO BILI DOVO-QNO PRIHVA]ENI od roditeqa i nismo dobili dovoqno qubavi. ... Obra}aju}i se, pre svega, tim istim fanaticima koji, umesto da ratu-ju protiv demona, ratuju protiv qudi, podvu}i }emo da na{e prihvatawe dru-gih qudi ne zna~i istovremeno i odobravawe wihovih poroka. Sveti oci su rekli: “Mrzi greh, voli gre{nika”. Dakle, prihvatawe svih qudi, ~ak i onih najgre{nijih i onih koji mrze Pravoslavnu crkvu, nikako ne protivure~i u~ewu na{e Crkve. Vezu izme|u na{eg prihvatawa sebe i prihvatawa dru-gih qudi veoma je lako videti u svakodnevnom `ivotu. Kada ~ovek, koji je obi~no nezadovoqan sobom, u~ini neko dobro delo i na nekoliko minuta ili sati se sebi u~ini “ispravnim”, dostojnim `ivota, dostojnim dobra, tada se, u tim minutima i ~asovima, on i prema drugim qudima pona{a boqe. Mawe ih osu|uje, ~e{}e prime}uje u wima dobro, otvoreniji je za razgovor, ~ak se i

za~udi: eto, kako mi se posre}ilo, kakve dobre qude sre}em danas. Zapravo, kao i uvek, stvar je u wemu samom, on se mal~ice pribli`io zdravom, normalnom stawu ~oveka...

Iz kwige pravoslavnog psihologa Dimitrija Semenika, “Upoznavawe sa sobom”

Ni an|eli ne znaju kako }e Bog suditi ~oveku.Sveti Gavrilo Gruzijski

23

QUDI GOVORE O... (NE)OSU\IVAWU

Izgleda da na{ model odnosa prema bli`wima ~esto izgleda ovako: neka osoba nam se dopadne, mi je istinski idealizujemo, ne vidimo ni{ta lo{e u woj; a onda nas, odjednom, ta osoba izneveri u ovome ili onome, la`e nas ili se hvali, poka`e se kao kukavica, ili nas izda. Onda po~nemo ponovo da razmatramo wene vrednosti i bri{emo sve {to smo u woj ranije videli (a {to je, ipak, zaista postojalo) i izbacujemo je iz svog srca. Odavno sam shvatio da je to pogre{an i gre{an metod me|uqudskih odnosa. U osnovi takvog stava prema bli`wima le`e dve ideje, kojih sami nismo svesni: 1) ja nisam gre{an i 2) osoba kojoj sam podario qubav tako|e je bezgre{na. Kako druga~ije da objasnimo ozbiqno osu|ivawe drugih qudi i svoje iznena|ewe ako neka dobra, qubazna, pobo`na osoba po~ini greh? Takve zakqu~ke izvla~im iz tu`nih razmi{qawa u vezi sa svojim srcem, kao i iz sopstvenog uverewa da sam ja li~no sposoban za svakakve grehe. Pa, ipak, SVOJIM BLI@WIMA TREBA BESKRAJNO DA PRA[TAMO JER I NAMA TREBA BESKRAJNO PRA[TAWE. Izuzetno je va`no da ne zaboravimo da je dobro koje smo cenili u nekome jo{ uvek tu, a {to se greha ti~e, on je uvek bio prisutan, samo ga nismo prime}ivali. O. Aleksandar Jeq~aninov

Sud je Gospodwi. A, mi treba da vjerujemo da ono {to vidimo u bratu, {to vidimo u bludniku, u gre{niku, prequbniku, narkomanu, kockaru, ubici, raz-bojniku, raskolniku, jeretiku - svi mi to potencijalno nosimo u sebi. Svi mo`emo da skliznemo u svoj grijeh. Zato, najboqi lijek i najboqa preventiva da do toga ne do|e jeste svijest da do toga MO@E do}i. U duhovnim zakonima va`i jedno: KAD OSUDI[ BLI@WEGA, PADA[ U ISTI TAJ GRIJEH, i nekoliko stepenika ni`e od brata koga si osudio - zato {to si ga osudio. Ali, ako imamo svijest da mo`emo da padnemo, onda nas blagodat ~uva.

Iguman Rafailo (Boqevi}), man. Podmaine

Ne osu|uj svog bli`weg jer - tebi je greh wegov poznat, ali pokajawe nije! Da ne bismo osu|ivali, treba be`ati od onih koji osu|uju i ~uvati svoje u{i. Imajmo jedno pravilo: onima koji osu|uju - ne verovati! I, nikada ne govo-riti lo{e o onima koji nisu tu. Jeste li shvatili? Nikome ne po`eleti zlo jer }e{ i ti sam postati zao. Ovo je put bez posta, bez bdenija, bez napora; najkra}i put ka spasewu - ne osu|ivati. Jeste li shvatili? I, zapamti: ono zbog ~ega nekoga osudi{, u tome }e{ se i sam na}i.

Iz filma “Tri pri~e 2”

U subotu, na praznik Svete Petke, Sveta Liturgija po~iwe u 9:00.Sve~ari mogu donositi slavske kola~e i `ito na osve}ewe od 7:00.

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

24

U NEDEQI SV. OTACA VII VASEQEN. SABORA PROSLAVQAMO: 21.(08) Prepodobna Pelagija i Prepodobna Taisa22.(09) Sveti apostol Jakov; Sveti Stefan Srpski (Slepi)23.(10) Sveti mu~enici Evlampija i Evlampije24.(11) Sveti apostol Filip. |akon; Sveti Teofan Na~ertani25.(12) Sv. mu~. Tarah, Prov i Andronik; Jerusalimska ikona Bogorodice26.(13) Sveti mu~enik Karp; Sv. novomu~enica Zlata Meglinska27.(14) Prepodobna mati Paraskeva - Sveta Petka

- PRVO BEOGRADSKO PEVA^KO DRU[TVO -

hor Saborne crkve i najstarija muzi~ka institucija u Srbiji (1853), koja ove godine slavi svoj veliki, 165-godi{wi jubilej,

objavquje

AUDICIJU ZA NOVE ^LANOVE HORA

ponedeqkom i ~etvrtkom u 19:00,u svojim prostorijama, na Kosan~i}evom vencu 32.

Informacije na tel: 065/ 333-1853.

- Tri decenije je ovaj Hor predvodio Stevan Mokrawac i u wemu stvarao svoja najve}a i najpoznatija dela, putovao sa PBPD na prve inostrane

turneje koje je, u istoriji, ostvario jedan srpski ansambl, a ti prvi muzi~ki i diplomatsko-kulturni pohodi su mewali istorijsku sliku Srbije

- Horom su dirigovali svi najpoznatiji srpski dirigenti i kompozitori- Me|u predsednicima, ~lanovima, dobrotvorima i po~asnim ~lanovima PBPD bili su ministri, predsednici vlada, diplomate, akademici, pro-fesori, industrijalci, arhijereji, sve{tenoslu`iteqi, operski peva~i, srpski i svetski muzi~ari, nau~nici, kwi`evnici, slikari, vojskovo|e, predsednici najva`nijih intitucija kulture, prosvete, Crkve i dr`ave

- PBPD je ugra|eno u temeqe i stubove srpske kulture i prosvete- Do Drugog svetskog rata, visoki pokroviteqi ovog Dru{tva su bili

srpski vladari, a od 1945. su SPC i srpski patrijarsi- U pojedinim periodima istorije, PBPD je va`ilo za jedan od najboqih

horova sveta; pozivano je na doma}e i me|unarodne sve~anosti i istorijske jubileje, muzi~ke festivale, kulturne doga|aje i duhovna sabrawa...- PBPD je ~uvar srpskog nacionalnog blaga, tradicije i duhovnosti,

nacionalna institucija sa izuzetnom istorijskom misijom...