БИЛТЕН ЗА НАЦИОНАЛНУ КУЛТУРУ, ИСТОРИЈУ И ДРУШТВЕНА ПИТАЊА

Удружења "Корени Ремeсијане"

ГЛАСНИК РЕМЕСИЈАНЕБрој 1 Маj 2012. године Бела Паланка

1. Споменик у Јанкиној падини..............................................................2

2. Удружење „Корени Ремесијане“ -Радмило Крстић........................3

3. У Белој Паланци основано Друштво „Корени Ремесијане“..........4

4. Подела пакетића......................................................................................4

5. Уређење Малог парка иза Библиотеке...............................................4

6. Заштита остатака античке Ремесијане...............................................5

7. Порекло Срба...........................................................................................6

8. Да ли су правилна имена Ремесијана и Никета...............................6

9. Апел младима Беле Паланке – Оставите се дроге............................7

10. Оживимо село..........................................................................................8

1

СПОМЕНИК У ЈАНКИНОЈ ПАДИНИ - БЕЛА ПАЛАНКА

( По сећању Звонимира Стојадиновића)

На месту Јанкина падина Бугари су 1915. године побили српске свештенике и официре војске краљевине Југославије.

На иницијативу Звонимира Стојадиновића 1993. године подигнут је споменик на месту званом Јанкина падина близу села Кременица. Формиран је Одбор за градњу споменика. Одбор су чинили: свештеник Божа Недељковић, свештеник Драган Младеновић, Звонимир Стојадиновић, Негован Јоцић, др Миодраг Игњатовић и Ђура Младеновић. Направљен је конкурс за идејно решење споменика. Од шест приспелих идеја изабрано је идејно решење Звонимира Стојадиновића по ком је направљен споменик.

Споменик на месту Јанкина падина, село Кременица.

Иако је инфлација у то време била велика, око триста грађана дало је свој новчани прилог за изградњу споменика. Највише је дао Звонимир Тошић, самостални предузетник, 100 џака цемента и 250 килограма гвожђа, а оно што је преостало од тог материјала дато је за манастир.

Главни мајстор у грађењу споменика био је Миодраг Павловић, звани Мика Брада из Ореовца.

Дeцембра месеца споменик је освештен од стране тадашњег владике, а сада патријарха, Иринеја.

2

Негован Јоцић

УДРУЖЕЊЕ КОРЕНИ РЕМЕСИЈАНЕ

- Радмило Крстић -

Идеали су трајне људске вредности којима човечанство тежи кроз све време свог постојања. Највећи идеали су здравље, истина, човекољубље, родољубље, правда, доброта, љубав, мир, лепота, слобода, част. Сви идеали су међусобно повезани, једни друге условљавају. Без правде нема истине. Без части нема родољубља. Без доброте нема човекољубља. Без слободе нема мира. Без лепоте нема љубави ... Патриотизам је љубав према отаџбини и према свом народу. Од свих љубави, најчасније су љубав према мајци и љубав према отаџбини. Отаџбина је, у ствари, друга човекова мајка. Ништа није пријатније од домаћег огњишта. Своја кућица, своја слободица. Дом и домовина. То је човеку што и птици гнездо. И човек и птица увек се враћају тамо где су настали. То је природни нагон.

Радмило Крстић је прави идеалиста. Седамдесетих година прошлог века напушта Србију и одлази у Канаду. Скоро читав свој век радио је на сакупљању материјала о нашем епископу Никети Ремесијанском. Све то не жели да остави у туђини, већ да донесе у своју отаџбину. И не само то. Он својим новцем откупљује земљиште на Сувој планини где је планирао изградњу манастира у част епископа Никете. Враћа се у отаџбину и нашим општинским властима образлаже своје идеје, идеале, говори о патриотизму... Међутим, не наилази на разумевање. Но, Радмило је упоран. У туђини је схватио да је отаџбина најбоље решење. Држи се мишљења древних Латина: „Где је добро, тамо је отаџбина“. Окупља око себе истомишљенике и оснива Удружење „Корени Ремесијане“, које има за циљ очување, заштиту културне, историјске и духовне баштине на територији наше општине, као и обнову и очување историјских, културних и духовних вредности српског народа. При удружењу постоји и Братство "Свети Никета Ремесијански“.

Људи из бивших власти нису правилно сагледали добро које Радмило нуди њима, општини, а и шире. Међутим, долазе нови људи и ствара се нова шанса за идеале који су вечити и лепи као цвет на стени до које се стиже уз ризик и великим трудом. Али та мука слађа је од живота у жабокречини каква је сада у нашој општини. Упорност и истрајност ће ипак учинити своје. Оствариће Радмило своје снове за добробит свих нас. Идеја има свој почетак и трајање, али никад неђе имати крај, јер је тежња за остварењем идеала бескрајна. Ми му желимо успех!

Звонимир Стојадиновић

3

Почасни споменик посвећен Септимију Северу и Каракали, 202, година, Бела Паланка.

АКТИВНОСТИ

У БЕЛОЈ ПАЛАНЦИ ОСНОВАНО ДРУШТВО „КОРЕНИ РЕМЕСИЈАНЕ“

На Оснивачкој скупштини одржаној 24. децембра 2011. године основано је Друштво “Корени Ремесијане“. Изабрани су чланови Управног и Надзорног одбора. За председника Друштва изабран је Радмило Крстић, а за заменика председника Звонимир Стојадиновић, иначе обојица дугогодишњи борци за српство и традицију српског народа.

Циљ и задаци Друштва су очување и заштита културне, историјске и духовне баштине на територији општине Бела Паланка, као и обнова и очување традиције, културних и духовних вредности српског народа.

ПОДЕЛА ПАКЕТИЋА

У просторијама Друштва "Корени Ремесијане", чланови Друштва поделили су децембра 2011. године двадесет и четири пакетића деци чланова Удружења српских добровољаца "Никола Каваја" и деци чланова Друштва "Корени Ремесијане", као и деци која су социјално угрожена.

УРЕЂЕЊЕ МАЛОГ ПАРКА ИЗА БИБЛИОТЕКЕ

Чланови Друштва "Корени Ремесиане", Звонимир Стојадиновић и Негован Јоцић, организовали су акцију чишћења и уређења Малог парка у два наврата. За акцију позвани су мештани који станују у непосредној близини. Са акцијом су упознати представници Општине и радници Комуналног предузећа. Они су камионом у неколико наврата извозили сакупљено смеће. Пре тога Мали парк је био права депонија. Прва акција изведена је 11. октобра 2009. године.

На иницијативу Општинских власти, након ових акција, саграћен је и уређен лепи парк са много реквизита за одмор и рекреацију пре свега деце.

Није на одмет рећи да овај парк са зградом по свом плану личи на клавир.

4

Негован Јоцић

ЗАШТИТА ОСТАТАКА АНТИЧКЕ РЕМЕСИЈАНЕ

- иницијатива -

Остаци античке Ремесијане проглашени су за споменик културе Републике Србије 19 ... године (Међуопштински сл. лист Ниш бр....... ). Овим законским решењем Скупштина Општине Беле Паланке, између осталог, преузела је бригу за очување трагова своје античке прошлости. Повољна околност је и оснивање градске Туристичке организације, чија појава је у тесној вези са експлоатацијом културног наслеђа. Да би се унапредио развој туризма у Белој Паланци, а самим тим и једина компаративна предност у одрживом развоју општине, нужна претпоставка је презентовање културне баштине. Најзначајнији вид ове баштине су, нажалост, прилично угрожени остаци римског града Ремесијане. С тога, Скупштина Општине својим одлукама и акцијама треба да предузме низ енергичних и дуготрајних активности на очувању и заштити прошлости града, а не да својим исхитреним и кратковидим поступцима утиче на уништење и затирање истог.Ово тим пре,јер прети опасност да и оно мало надземних, још видљивих ,остатака трајно буде придружено оним већинским, невидљивим, испод површине земље.

На простору Беле Паланке трагови Ремесијане могу да се грубо поделе на две основне области: античко градско језгро и непосредна и даља околина античког града. Градско језгро Ремесијане чини моћна фортификација облика неправилног правоугаоника са унутрашњошћу, односно, јавним и цивилним грађевинама, форумом, трговима и уличном мрежом испод најужег центра данашњег насеља. Значајно је истаћи да она припада времену тетрархије, када је простор данашње Србије дао велики број римских царева. Само утврђење чини систем јаких бедема са снажним правоугаоним кулама на бедемским платнима и шестоугаоним кулама на градским капијама и угловима. Узори и паралеле Ремесијане налазе се у Диоклецијановој палати у Сплиту и Галеријевој Ромулијани код Зајечара.

Из унутрашњости утврђења, тј. града Ремесијане, у ужем смислу, данас су једино делимично доступни западна половина цивилне ранохришћанске базилике чувеног Никете и остаци цивилних грађевина испод парохијског дома (још непрезентовани).

Античка Ремесијана, у ширем смислу, обухвата субурбијуме и градске некрополе. Најважније грађевине и објекти изван утврђења налазе се на северној и западној страни.

На западној страни најзначајнија је још једна ранохришћанска тробродна базилика из Нове колоније, али и остаци на простору некадашњег среског расадника, односно, западног дела Нове колоније и бивше фабрике Будућност. Са јужне стране утврђења шири се античко подграђе од Улице 7. јули до железничке пруге, где је још пре више од сто година откривена велика вила субурбана.

Некрополе античке Ремесијане образоване су на падинама и подножју Малог Курила у Варошанској мали, тзв. Јужна некропола. Друго градско гробље из античког периода развијало се у подножју Великог Курила, у пределу Нове Мале. Трећа некропола виђенијих грађана Ремесијане, који су имали пољопривредна добра преко Нишавског моста сахрањивани су по падинама брда из атара села Дола (од Бандола до Равалице). У задњих сто година, откривено је више од десетак, колико је познато из литературе, касноантичких зиданих гробница од камена и опека са полуобличастим сводом. Поједине су са историјски вредним налазима, док је већина уништена у прошлости због пљачке. Данас су приступачне само две. Остале су нестале због камена и квалитетних римских опека, а ради изградње вурњи и шупа.

5

Археолог мр Предраг Пејић

- НАСТАВИЋЕ СЕ - ПОРЕКЛО СРБА

Кад старији човек дође у контакт са непознатим дететом, он га обично пита: "Чији ти беше? Од којих си?" Дакле, хоће да му зна порекло. Зашто? Зато што и по томе може да зна са ким разговора и како са њим да разговара. Јер "испод крушке не пада јабука, већ крушка."

Колико је важно порекло види се у томе, што се у недостатку писаних података или неких других веродостојних доказа, порекло истражује и на основу предања, односно усменог казивања. За нас, потомке Старих Словена, слови да смо пореклом са севера, негде иза Карпата, из Галиције..." Дакле, уверавају нас да смо потомци скитачког народа, дошљаци. Уз то, каже се да су наши преци "барбари", који су учествовали у разарању Римског царства. Чак и да нам је језик био "дивљачки" и "непокоран", што се, нажалост, може прочитати у роману који су наши најеминентнији савремени књижевни критичари прогласили "књигом над књигама". Све у свему, усађују нам се неки комплекси, који нас деградирају као народ, а другима дају за право да нас понижавају. Исто то данас раде и у политици. И то преко партија на власти.

А да ли је та прича о нашем пореклу веродостојна? Колико се њој може веровати? Није ли она претеча оних који би да нас више нема овде где смо?

Земљина кора је добар чувар остатака прошлости. Археологија и антропологија читају истину. Оне већ доказују, и још ће, да је Старих Словена било око Дунава и на Балкану и пре 5. века, када је, званично, почело досељавање Словена на просторе где данас живе Срби. Уз то, зна се да је померање народа, одлазак и повратак на раније просторе, била појава која је захватала све народе, без изузетака. Узроци томе били су ратови, потрага за бољим условима живота. Или пак природне катастрофе. Према томе, вероватно је да ми нисмо дошљаци, него повратници на Балкан. Зато причу о нама као "барбарима" и "дошљацима" не треба угуравати у главе наших потомака. Довољно је да знају да смо овде вековима, СВОЈИ НА СВОМЕ. Дакле, НАРОД СА КОРЕНИМА, ДУБОКИМ КОРЕНИМА. То ствара сигурност на овоме тлу. То је веома значајно из више разлога: да се ово тле воли, чува, брани и не напушта. А Земљина кугла није мала. Има места за све народе. Народ каже: "Ако чељад није бесна, кућа није тесна!"

Изгледа да неки "наши" политичари и историчари то не знају, или пак не желе да знају. Звонимир Стојадиновић

ДА ЛИ СУ ПРАВИЛНА ИМЕНА РЕМЕСИЈАНА И НИКЕТА

Пошто су у новије време све више у употреби многа различита, или, боље рећи, слична имена за древни град и чувеног епископа, покушали смо да потражимо и утврдимо која су то адекватна имена и називи.

Професор Петар Петровић и археолог Предраг Пејић сматрају да је РЕМЕСИЈАНА вероватнији назив за древни град. Предраг Пејић мисли да је НИКЕТА тачнији назив за чувеног епископа. По казивању Радмила Крстића, дугогодишњег истраживача и сакупљача докумената древног града, најстарији назив је Ромесијана.

Као што знамо, постоји већи број варијација имена, као што су забележена у пописима путних станица - римским итинерарима. Тако у Табули Појтингеријани бележи се као Ромесијана; у Антонинском итинерару - Ремисијана; у Хијеросолимитанском итинерару -Романсијана; код Генадија и Хијерокла- Ремесијана; а код Прокопија - Румисијана.

6

Чувени епископ града Ремесијане помиње се у античким списима као Никета, а у каснијим словенским преводима као Нићета, Никита итд.

У данашњем времену, стари називи и имена из римског периода су све више у употреби, те би из тих разлога било добро да установимо јединствене називе и имена. Раније је у Паланци постојала градска кафана по имену Ремизијана. Сада се по древним именима називају Гимназија, Фолклорно друштво у Белој Паланци, оркестар при Центру за културу, Извиђачка организација итд.

Можда ће се једног дана и Паланка звати својим старим именом Ремесијана? Негован Јоцић

АПЕЛ МЛАДИМА БЕЛЕ ПАЛАНКЕ

Време у коме живимо представља корак пред врхунцем људске надмоћи над природом, али то време нуди и могућност психофизичке пропасти и самоуништења човека као јединке и врсте. Медији доминирају нашом свешћу, нудећи самоуништење на хиљаду начина. ИЗБОР ЈЕ НАШ. Необавештеност, радозналост и вечита тежња људске врсте за нечим новим, чине да појединац, група, па и врста једном нестану у вртлогу порока.

Д Р О Г А

У средњем веку људи су сматрали да апокалипса има само четири јахача, али са почетком

хх века појавио се и пети - д р о г а. Коришћење опијата датира још од давнина, када се морфијум користио за ублажавање болова. Данас, када светом влада "бог" звани новац, опијати се у лудилу изазваном недостатком среће користе због тренутног бега од стварности. Велика је грешка то што људи деле дроге на лаке и тешке. Свака од њих је опасна за организам. Разне врсте дрога код младих стварају привидно осећање среће, и сваким новим конзумирањем све је већа опасност од зависности Метамфетамин, хашиш, хероин, кокаин, све је то исто - ОТРОВ.

Зашто стварати привидно осећање среће када можемо имати праву?! Адолесценти, незадовољни друштвом, родитељима, окрећу се улици, а тамо им смрт нуде

на тањиру. Питање појединца је колико карактер човека може да победи радозналост, тренутно очајање и доказивање ?

Нека музика, љубав и срећа буду оно што ћете покупити на станици званој младост, ма куда вас даље одвео воз живота. Оставимо се дроге! Звонимир Стојадиновић

7

Ремесијана , тврђава.

(преузето: С. Гушић, Урбанизам Ремезијане од првог до шестог века, Саопштења 19, 1987, 22)

Ранохришћанска базилика Светог Никете Ремесијанског. (преузето: С. Гушић 1987: 27)

ОЖИВИМО СЕЛО

У МЗ Бабин Кал у селу Бабин Кал покренута је акција „ОЖИВИМО СЕЛО“. Акција је изведена у суботу и недељу, 26. и 27. маја. 2012. године на месту званом Стубол где се сређивало и чистило растиње и коров у школском дворишту, парку (око спомен плоче) и зидан је зид око оброка Светог Архангела. Позвани су сви Бабинокалци, удружења и сви људе који су за развој и опстанак села да се одазову и помогну ову акцију, јер би тако помогли и опстанак на овом простору. Као што видимо села нам брзо нестају (умиру).

Удружење „Корени Ремесијане“ прихватило је акцију Месне заједнице Бабин Кал „Оживимо село“ и прикључило се у складу са својим могућностима: поклон 5 џакова цемента и 2000 динара на име дневнице. Уједно, позивало je све грађане Општине Бела Паланка који воле свој завичај, а не мире се да он замре, помогну ову добронамрну акцију.

Негован Јоцић

8

Билтен приредили чланови Уређивачког одбора Друштва “Корени Ремесијане“ Радмило Крстић, мр Предраг Пејић, Звонимир Стојадиновић и Негован Јоцић.

Седиште Друштва „КОРЕНИ РЕМЕСИЈАНЕ“ је у улици Српских владара бр. 71 у Белој Паланци.

телефон 018- 856- 228

9