bilten volonter · socijalna politika, i raznovrsnost oblika rada u ovoj delatnosti zavisi pre...

BROJBROJ 0101

Partnerstvom u reformeCivilizacijski nivo nekog dru{tva ogleda se uodnosu prema onim wegovim ~lanovima koji

nisu u stawu da sami re{avaju razli~ite problemeu kojima se nalaze. Socijalna politika, iraznovrsnost oblika rada u ovoj delatnosti zavisipre svega od nivoa materijalnog blagostawa isposobnosti dràve da finansira ovu vrstupotreba. Ali, nisu samo finansije dovoqan uslovza uspe{nost. Svest gra|ana o potrebi angaòvawana re{avawu socijalnih pitawa ~esto je podjednakodragocena i neophodna kao i velike sume novca.

Projekat “Reforma socijalne politike u Srbiji”koji se realizuje u ~etiri pilot op{tine – Zemunu,Boru, Kraqevu i Uìcu ima za ciq pre svega daangaùje na razne na~ine {to ve}i broj gra|ana iukqu~i ih u aktivnosti socijalne podr{ke iza{tite. Po~ev od toga da se gra|ani koji imaju svojili porodi~ni problem aktivno ukqu~e u wegovore{avawe, do angaòvawa {ireg kruga volontera,od stru~waka do obi~nih gra|ana, koji na ovaj na~inostvaruju svoju profesionalnu i qudsku potrebuda nekome pomognu. Dràva nije svemogu}a ni sve-vide}a. Dràve koje to èle da budu ~esto postajutotalitarne, a rezultati “dobrih namera” katas-trofalni. Za razliku od politi~kih, partijskih,policijskih ili militarnih dru{tava, ovajProjekat doprinosi razvoju civilnog dru{tva –dru{tva u kojem gra|ani nisu puki objekat nadkojim se izvr{ava ne~ija politi~ka voqa, negogra|ani postaju aktivni subjekti koji pomaù}isebi u stvari, u ukupnom zbiru, pomaè i dru{tvu,dràvi. Civilno dru{tvo je ono u kojem izabranavlast ima poverewa u svoje gra|ane i prepu{ta imda se za op{tu dobrobit organizuju na re{avawuìvotnih problema.

Tokom proteklih godina u na{oj zemqi su reali-zovani brojni donatorski programi u oblastisocijalnih potreba – ali su oni naj~e{}e bilikratkoro~ni, zadovoqavali su neku hitnu potrebu,u novcu ili humanitarnim paketima. Ovaj Projekatje druga~iji – on predstavqa poku{aj da se sistem-skim promenama, decentralizacijom odlu~ivawa irada u ovoj oblasti omogu}i trajawe isamoodrìvost raznovrsnih projekata na nivoulokalnih zajednica. Osim finansirawa Centara zasocijalni rad, redovnih i specijalizovanih obra-zovnih i zdravstvenih institucija, ovim projektomse otvara mogu}nost gra|anima da organizovani urazna udruèwa sami ukaù na problem i pred-loè aktivnosti na wegovom re{avawu, upravo upartnerstvu sa javnim institucijama i dràvnimorganima.

Na primer, u rad na prevenciji narkomanijeosim policije i lekara moraju da budu ukqu~ene i{kole, roditeqi, i sama deca uz podr{ku organalokalne samouprave koji raspolaù buxetima. Tibuxeti su nastali iz prihoda gra|ana, tako da oniimaju puno pravo da za raznovrsne potrebe iz togbuxeta budu i finansirani.

Spisak socijalnih potreba je u na{oj sredinipoduì. Tokom prethodne dve godine Op{tinskikoordinacioni odbor za socijalnu politikuZemuna, sastavqen od predstavnika javnih ustano-va, op{tinske vlasti i nevladinih organizacija,definisao je u Op{tinskim akcionim planovimastrate{ke oblasti delovawa – pomo} starima, mar-ginalizovanaim grupama - izbeglice, raseqenalica, Romi, lica sa posebnim potrebama, nepot-pune porodice i nezaposleni. Od aprila ovegodine realizuju se ~etiri izabrana projekta odkojih su tri pred zavr{etkom, a od septembrazapo~eli su svoj inovativni rad jo{ {est projekatakoji }e trajati u narednih {est meseci. Upoznavawejavnosti – kako {ireg javnog mwewa, tako izaposlenih u javnim institucijama i dràvnimorganima o ciqevima, sadràju i rezultatima ovihprojekata zadatak je ovog Biltena koji }e narednihmeseci nastojati da drì korak sa brojnimaktivnostima ovog strate{kog, reformskog pro-jekta. D.S.

Strana 7

Dobanovci prigrlili Grmovac

Strana 6

Strana 4

Vedro na Keju i u ìvotuStrana 5

Oaza u Zemunu- de~ija ku}a

Volonteri -oslonac reforme

VOLONTEROKTOBAR 2004.OKTOBAR 2004. BESPLATAN PRIMERAKBESPLATAN PRIMERAK

Project for Social Policy Reform in Serbia

REFORME SOCIJALNEPOLITIKE U SRBIJIprojekat

BILTEN

BILTEN

SKUP[TINASKUP[TINAOP[TINEOP[TINE

ZEMUNZEMUN

2

Bilten Op{tinskog koordinacionog odbora ZEMUNVOLONTER

Zemun, kao gradska op{tina Beograda, kojaima preko 200 hiqada stanovnika, zbogsvojih specifi~nosti ima najvi{e goru}ihsocijalnih problema raznih vidova. Nakadatipi~no industrijska sredina, danas savelikim brojem radnika koji su bez posla,veliki broj izbeglih i raseqenih lica koji suse u Zemunu nastanili, kao i veliki brojsirotiwskih naseqa bez ikakvih komunalnihuslova za ìvot, ~ine ovu op{tinu crnomta~kom na socijalnoj karti ne samo gradaBeograda nego i cele Srbije.

Me|u mnogim donacijama Evropske unije kojesu posle oktobra 2000. godine po~ele da dolazeu na{u zemqu, u oblasti razvojnih programa,Odelewe vlade Velike Britanije za me|unarod-ni razvoj (DFID) je, podràlo projekt refor-mi u oblasti socijalne politike. Realizacijuprojekta dobila je agencija Birks Sinclair izEngleske koja je osim iskustva iz vremenaprivrednih reformi u sopstvenoj zemqirealizovala i sli~ne programe u zemqamabiv{eg isto~nog bloka. Kao pilot op{tine saizraènim socijalnim potrebama u Srbiji suodabrani Zemun, Kraqevo, Bor i Uìce, afond neposredne finansijske pomo}i zarealizaciju projekata je milion evra, ili oko250 hiqada za svaku op{tinu.

Kancelarija Zemunskog Op{tinskog koordi-nacionog odbora za socijalnu politiku(OKOSP) uspe{no je prebrodila raznepote{ko}e sa kojima se suo~avala na po~etkurada. Posle po~etnog nerazumevawa o kakvomse projektu reforme radi, uspostavqena jekvalitetna saradwa sa predstavnicimaSkup{tine op{tine i institucijama, pa je posleprocesa izrade lokalnih akcionih planova itendera raspisanog krajem 2003. godinepo~etkom aprila po~ela realizacija ~etiriusvojena projekta od kojih }e se krajem okto-bra i po~etkom novembra okon~ati tri, a

“Duga“ }e raditi do kraja marta idu}e godine. Kao najzna~ajniji problemi iz oblasti soci-

jalne politike, u Zemunu su identifikovaniProblemi starih, Nezaposlenost i neadekProblemi starih, Nezaposlenost i neadek--vatna zaposlenost, Marginalizovane grupevatna zaposlenost, Marginalizovane grupe(izbeglice, raseqena lica, Romi), Soci(izbeglice, raseqena lica, Romi), Soci--jalna patologija (alkoholizam i narkojalna patologija (alkoholizam i narko--manija), nepotpune porodice (samohranimanija), nepotpune porodice (samohraniroditeqi), lica sa posebnim potrebama.roditeqi), lica sa posebnim potrebama.

Na tri javna konkursa od novembra 2003. doavgusta 2004. prijavqen je ukupno 41 projekat,a Komisija za izbor je odobrila 14 projekata.

Prvi je po~eo da se realizuje projekat “Svizajedno – integracija snaga” koji NVO “Vedra”izvodi u partnerstvu sa specijalnom O[ “S.J.Sirogojno” i savetovali{tem za brak i poro-dicu Centra za socijalni rad, a bavi se prob-lemima porodica koje imaju problema sadecom ometenom u mentalnom u razvoju. NVO“Duga” je ukqu~ila mlade volontere studente sasrodnih fakulteta i U~enike zavr{nih razre-

da u program pomo}iu~enicima osnovnih {kola“Petar Ko~i}“ i “BrankoRadi~evi}” koji imaju prob-leme sa u~ewem ipona{awem. Pripremu decepred{kolskog uzrasta Romskepopulacije iz ugroènihsocijalnih sredina naseqa“Vojni put” i “Ba~ki ilovnik”za polazak u {kolu, u oblikude~ijeg vrti}a organizovalaje NVO “Centar za edukaciju iobrazovawe Roma u Srbiji”.Mesna zajednica Dobanovcirealizuje projekat “Most” uokviru kojeg je kombijem

obezbe|en svakodnevni prevoz stanovnicimaudaqenog naseqa “Grmovac” |acima i starima,do centra Dobanovaca, do {kole i ambulante,uz organizaciju druèwa i upoznavawa sastarosedeocima.

Ova prva ~etiri projekta su u punoj meriopravdala o~ekivawa i pokazala na delu svojukorisnost za gra|ane kojima je podr{kapotrebna.

U drugom krugu javnog konkursa odabrano jejo{ {est projekata ~ija je realizacija zapo~elau septembru. Oblasti kojima se ovi projektibave su prevencija narkomanije (NVO “Na{Svet”), integracija Romske dece u {kolski sis-tem (NVO “Humanost”), podr{ka socijalnoiskqu~enim kategorijama starih i i izbeglicau Sur~inu (“Lastavica”, nezaposleni (“Saveznezaposlenih Zemuna”), podr{ka jednoroditeq-skim porodicama (NVO “Samohrane majke”), iaudio biblioteka za slepe (Udruèwe roditeqaslepih i slabovidih lica). Realizacija ovihprojekata }e trajati do marta, odnosno juna2005. godine.

Tre}i krug Tendera kojim su kona~no raspo-deqena sva predvi|ena sredstva u ukupnomiznosu od oko 250 hiqada evra, zavr{en je kra-jem oktobra, a odobrena su jo{ ~etiri projekta.

Uspe{nim realizovawem projekata, potvr-dom wihove neposredne koristi za gra|ane,otvaraju se vrata za daqe finansirawe izbuxeta lokalne zajednice – Skup{tine gradaBeograda i SO Zemun {to je i bio strate{kiciq ovog reformskog Projekta na nivouRepublike Srbije. Osim realizacije projekata,wihovog pra}ewa i evaluacije, Zemunskomodboru predstoji i zna~ajan posao – upoz-navawe predstavnika ostalih Beogradskihgradskih op{tina sa zemunskim iskustvima iwihova primena u celom regionu Beograda.

D.S.

Zemun ima najvi{e socijalnihproblema i najvi{e projekata

Projekat Reforme socijalne politike u Zemunu - iskustva iz Zemuna za ceo Beograd

BILTEN KOORDINACIONOG ODBORABILTEN KOORDINACIONOG ODBORA

ZA REFORMU SOCIJALNE POLITIKEZA REFORMU SOCIJALNE POLITIKE

OP[TINE ZEMUNOP[TINE ZEMUN

wwwwww.projekatrsp.org.projekatrsp.org

IzdajeKancelarija projekta

Zemun, Kosovska 9/IIITel: 316-0674

e-mail: pro.ze@ yubc.netZa izdava~a

Tatjana Borojevi}

Urednik izdawaDragan Stojkovi}

Grafi~ka produkcijaMOST ART

Zemun, Glavna 10

Tel: 2193-348

e-mail: mostart@ eunet.yu

VOLONTER

KOMISIJA PRVOG TENDERSKOG KRUGA: VELIMIR PE[I], ANDREJAMLADENOVI] (SO ZEMUN); MILOSAV MILOSAVQEVI], MAJKL RUNI, PRE-VODILAC, I VESNA CIPRO[

Sa jednog od sastanaka OKOSP u Kosovskoj 9

Izboru Op{tinskog koordinacionogodbora za socijalnu politiku pretho-dio je niz pripremnih stastanak u lokalnojamoupravi, institucijama, i sa pred-stavnicima nevladinih organizacijaZemuna odrànih tokom 2002. godine.Neophodan uslov za bio je i obezbe|ivaweprostorija za rad Kancelarije, pa je prvikonstitutivni sastanak ovog tela odràn17. januara 2003. godine.

^lanovi Odbora, ~iji anga`man je volon-terski, suPROSVETAJovanka Stoji}Jovanka Stoji}, direktor O[ „BrankoPe{i}“ZDRAVSTVOVesna Suzovi}Vesna Suzovi}, defektolog, Dom zdravqaZemunSOCIJALNA ZA[TITA Maca TrkuqaMaca Trkuqa, direktor Centra za socijal-ni rad Zemun, i Marina Gli{ovi}Marina Gli{ovi}, soc.radnik Gradskog Centra za socijalni radZAPO[QAVAWE @eqka Zelenovi} Vukovi},@eqka Zelenovi} Vukovi}, na~elnik

odelewa za pomo} pri zapo{qavawu uNacionalnoj slu`bi za zapo{qavaweLOKALNA SAMOUPRAVAAndreja Mladenovi}Andreja Mladenovi}, potpredsednik SOZemun i Vladimir NovickiVladimir Novicki, ~lanIzvr{nog odbora SO ZemunNEVLADINE ORGANIZACIJESawa Miloradovi}Sawa Miloradovi}, NVO „Lastavica“ izSur~ina, Radovan Dudi}Radovan Dudi}, iz Saveza neza-poslenih Zemuna, Du{ica Bursa}Du{ica Bursa}Radi{i}Radi{i} NVO „Samohrane majke“ iDragan Stojkovi},Dragan Stojkovi}, Klub mati~ne kultureZemuna.

Odbor je do sada odrào 26 sednicaKao dokaz dobre voqe da se reformi

socijalne politike pristupi u jakom part-nerstvu govori i odluka usvojena na sedniciSkup{tine op{tine Zemun odrànoj ovogleta, kojom je Op{tinski koordinacioniodbor za socijalnu politiku (OKOSP) insti-tucionalizovan kao stalno op{tinsko save-todavno telo, u sastavu u kojem radi od svogosnivawa.

Stalno savetodavno telo

3

Broj 01/oktobar, 2004. VOLONTER

=KAKO JE DO{LO DO IZBORA ZEMUNA ZA PILOTOP{TINU U PROJEKTU REFORMA SOCIJALNE POLITIKE UZEMUNU?

Pored Bora, Uìca i Kraqeva, Zemun se kvali-fikovao u ovu pilot grupu pre svega zbograznih statisti~kih pokazateqa koji su gasvrstavali u lokalnu sredinu sa nagomilanimproblemima. Ali, isto tako, i zbog ugleda kojisu van Zemuna imale pojedine nevladine orga-nizacije i wihovog iskustva u socijalnom ihumanitarnom radu.

=U OP{TINI ZEMUN TOKOM 2004. GODINE SUZAVR{ENA TRI KRUGA KONKURSA, U TOKU KOJIH SURASPODEQENA SREDSTVA U UKUPNOM IZNOSU OD OKO

250.000 EVRA, NA 14 PROJEKATA ~IJA JE REALIZACIJAU TOKU. ODAKLE POTI~U OVA SREDSTVA?

Sredstva u ovoj prvoj „instalacionoj fazi“poti~u od inostranog donatora, Odeqewa zame|unarodni razvoj vlade Velike Britanije.Projekat realizuje konsultantska firma BirksSinkler koja ima dugogodi{we iskustvo nasli~nim pooslovima u zemqama u tranziciji.

Po zavr{etku ove prve faze, Englezi sepovla~e, a na nama je da nastavimo da primewu-jemo model koji pokazuje u raznim zemqama,odli~ne rezultate.

=[TA JE PRETHODILO KONKURSIMA?

Konkursima i odlu~ivawu o izboruprojekata prethodile su pripremekoje su trajale skoro dve godine.Najpre je formiran Op{tinskikoordinacioni odbor za socijalnupolitiku (OKOSP) koji su sa~iwavalipredstavnici najzna~ajnijih institu-cija – Centra za socijalni rad, Domazdravqa Zemun, Zavoda za trì{terada, obrazovnih ustanova, pred-stavnika op{tinske vlasti i nevla-dinih organizacija. Osnovana je iopremqena Kancelarija projekta kojase nalazi u Kosovskoj 9. Odràno je25 sastanaka ovog Odbora na kojimasu vr{ene opse`ne pripreme za real-izaciju projekta u Zemunu. Proces izrade Op{tinskog akcionogplana (OAP) zapo~et je po~etkom2003. godine. OKOSP je identifiko-vao najzna~ajnije probleme iz oblastisocijalne politike: Problemi starih;Nezaposlenost i neadekvatna zaposle-nost; Marginalizovane grupe;Socijalna patologija (alkoholizam i narko-manija); Nepotpune porodice (samohraniroditeqi); Lica sa posebnim potrebamaAkcioni planovi iz ovih problemskih grupa su

bili osnovni dokument koji su koristiliaplikanti za planirawe i usmeravawe svojihaktivnosti.

=KOJA JE PREOKUPACIJA RADA ODBORA U OVOM PERI-ODU?

Pre svga to je analiza efekata koje su imaliprojekti koji su u realizaciji, a finansiranisu iz OAP buxeta. Zatim, revidirawe op{tin-skih akcionih projekata – formirawe lokalnestrategije za socijalnu politiku. Poslezavr{enih Konkursa moèmo da se posvetimoaùrirawu baze podataka Geomapirawa.Poseban zadatak predstavqa obuka i stvarawetehni~kih uslova koji }e omogu}iti ~lanovimaOKOSP-a da formiraju buxet iz novih izvoraiz koga }e se nastaviti finansirawe projekatakoji su u toku realizacije.

=KADA }E ISKUSTVA ZEMUNA KAO PILOT OP{TINEBITI PRIMEWIVA I U CELOM BEOGRADSKOM REGIONU?

Zna~ajan posao je priprema za Regionalnog sas-tanka koji }e op{tina Zemun organizovati3.decembra 2004 godine, a namewen je drugimGradskim op{tinama i Gradskim vlastima.Ovaj sastanak je posebno bitan ne samo u ciqu{irewa dobre prakse koja su ste~ena za zadwe2 godine koliko traje Projekat, nego i za pred-stavqawe rezultata rada Gradskim vlastimakako bi se obezbedila dodatna sredstva zaop{tinski buxet. Ta dodatna sredstva uop{tinskom buxetu bila bi namewena za nas-

tavak projekata koji su finansirani iz OAPsredstava i za nastavak raspisivawa Tenderapo principu koji je kori{}en u dosada{wemradu kancelarije. Naravno, samo projekti ~ije

aktivnosti imaju vidan pozitivan efekat nalokalnu zajednicu bi}e predloèni za nastavakfinansirawa.

=KAKVA }E BITI SUDBINA PROJEKATA KOJI SE SADAZAVR{AVAJU?

Dva projekta iz prvog kruga Tendera (Nosiociprojekata MZ Dobanovci - MOST - Klub starihlica, i NVO „VEDRA – de~ija ku}a“ -Integracija snaga – svi zajedno) zavr{avaju sasvojim aktivnostima krajem oktobra, odnosnokrajem novembra tako da je neophodno prona}isredstva za nastavak ovih aktivnosti kakouloèni trud ne bi bio uzaludan, a o~ekivawawihovih brojnih i o~ito zadovoqnih koisnikaizneverena.

=[TA O~EKUJETE POSLE PROMENA U LOKALNOJ VLASTIPOSLE NEDAVNIH IZBORA?

Oblast kojom se mi bavimo nema veze sa parti-jskim i politi~kim podelama. Bilo ko da je navlasti treba da brine o potrebama svojihgra|ana. Ne mogu da verujem da bi se nekomogao na bilo koji na~in ogre{iti o ovakavprojekat koji pokazuje svoju opravdanost ineposrednu korist za najugroènije gra|ane.Nastavqamo da radimo normalno, ~ak o~ekuje-mo mnogo ve}e u~e{}e lokalne samouprave,pre svega nadle`nih u organima Skup{tinegrada Beograda koji su stvarno nadle`ni zaZemunski projekat.

Geomapirawe

Jedna od osnovnih komponenti Projektaje baza podataka pod nazivom Geo-mapi-rawe, koja daje socijalnu sliku op{tineZemun izraènu kroz statistiku pojedinihciqnih grupa i wihovu teritorijalnu ras-pore|enost. Pomo}u ovog softvera moguse identifikovati uzajamno povezaniproblemi koji su dominantni u odre|enimdelovima grada – na primer, gde imanajvi{e jedno~lanih stara~kih doma}insta-va, ili gde ima najvi{e nezaposlenih.Osnovna teritorijalna jedinica koja jekori{}ena u formirawu softvera sunekada{we Mesne Zajednice op{tineZemun. Informativnu osnovu bazepodataka sa~iwavawu podaci dobijeni napopisu stanovni{tva 1991. i 2002.

godine, dok informa-tivnu nadogradwusa~iwavaju podaci izinstitucija - Centar zasocijalni rad, Zavod zatrì{te rada, Osnovne{kole, MUP, Crveni krst,Op{tina.

- U budu}nosti, kako jepredvi|eno Projektom,podaci }e se redovnoaùrirati i biti najavnoj upotrebi svimzainteresovanim.Najve}u korist moguimati upravo one organi-zacije i udruèwagra|ana koje èle da sebave inovativnim radomu socijalnoj politici ikoje }e na osnovu ovihmapa mo}i da prepoznajuprobleme i planiraju

projekte koji }e se wima baviti, poru~ujeBorojevi}

Konkursi

Prvi Konkursni krug je trajao od22.novembra 2003 godine. do 10.januara2004. godine, a projekti su po~eli sa real-izacijom od 1.marta 2004 godine. U prvomkrugu Konkursa prijavqena su 22 projekta,od kojih su 4 pozitivno ocewena.

Drugi Konkursni krug je trajao od15.marta 2004 godine. do 23.aprila 2004.godine, a projekti su po~eli sa realizaci-jom od 01.jula 2004 godine. Na drugom kruguKonkursa prijavqeno je 13 projekta, odkojih je 7 pozitivno oceweno.

Tre}i Konkursni krug je trajao od 24.jula2004 godine. do 3.septembra 2004. godine,a projekti po~iwu sa realizacijom od1.novembra 2004 godine. U ovom kruguKonkursa primqeno je 6 projekta, od kojihje 5 pozitivno oceweno.

NA[ GOST: Tatjana Borojevi}, koordinator Kancelarije Projekta u Zemunu

Odrìvost projekata reformeje u interesu svih

VOLONTER

4

Smawewe neuspeha u {koli i poboq{aweukqu~ivawa dece u socijalnu sredinu jeprojektni zadatak koji je sebi postavila NVO“Duga” i sprovodi ga u saradwi sa svojim part-nerima, Savetovali{tem za decu i omladinupri Dispanzeru za mentalno zdravqe Domazdravqa u Zemunu, i sa osnovnim {kolama“Petar Ko~i}” iz Zemuna i “Branko Radi~evi}”iz Batajnice od aprila ove, do marta idu}egodine.

Uz podr{ku mentora, {kolskih psihologa,pedagoga, stru~waka iz Savetovali{ta i NVO“Duga”, oformqene su grupe mladih volonterakoje |acima od II do VIII razreda pomaù daprevazi|u te{ko}e sa kojima se u {kolisuo~avaju.

- Volonteri su mladi, studenti Defek-tolo{kog fakulteta, U~iteqske akademije, idrugih fakulteta, ali i u~enici VII i VIIIrazreda – obja{wava Vesna @ivanovi}, psi-holog u O[ “Branko Radi~evi}“. – Deca, kojaimaju rasutu pa`wu, koja su hiperaktivna iliimpulsivna, po pravilu slabije u~e i imajuproblema sa svojom okolinom. Na{ volonters-ki tim ima oko trideset aktivista, 7 studenatai 23 |aka, a isto toliko ima i odabranihu~enika sa kojima se individualno radi.Naravno radi se i sa grupama, celim odelewima,kada u razredu iskrsne neki problem.

Predsednik NVO “Duga” prof. drSlobodanka Ga{i} Pavi{i} obja{wava da decakojoj se na ovaj na~in poklawa pa`wa pripadajupre svega jednoj od tri ugroène socijalnegrupe – siroma{ni, izbeglice i Romi; deca iz

nepotpunih porodica, i deca sa posebnimpotrebama zbog smawenih sposobnosti, ali uwu su ukqu~ena i druga deca koja imaju neki

problem, ili ga prave. - Istraìvawe u 21.zemunskoj osnovnoj {koli koje je obuhvatilo9.635 u~enika pokazalo je da ~ak 7,14% pokazu-je neuspeh u {koli, a da je jedna tre}ina odneuspe{nih iz Romske populacije. Ovakavprojekat, koji je novost u na{oj sredini, udrugim zemqama, u Sloveniji, ili Poqskoj naprimer, je sastavni deo {kolskog sistema, a uvi{im razredima je Volonterstvo ~ak iizborni predmet. Volonterstvo je u praksicivilnog dru{tva zna~ajan preventivni rad i

za druge socijalne potrebe i probleme –pomo} starim licima, prevencija narkomanije,integracija marginalizovanih grupa i pojedi-naca. O~ekujemo da }e rezultati na{eg rada

biti zapaèni i da }e na{a iskustva koristitine samo drugim {kolama u Zemunu, nego i ureformi {kolskog sistema, poru~ujeSlobodanka Ga{i}.

Pod budnom pa`wom “Duge” i mentora u{kolama, osim individualnog i grupnog radasa |acima posebna aktivnost je obuka iusavr{avawe volontera sa kojima se odràvajuredovni sastanci i koji se upu}uju na razneseminare i skupove o volonterskom radu.

O ozbiqnosti i viskom stru~nom nivou urealizaciji projektasvedo~i uredna doku-mentacija – od raznihupitnika i spiskova dosprovedenih socio-metrijskih istra-ìvawa na kraju i napo~etku {kolskegodine. - Pravu evalu-aciju mo}i }emo dautvrdimo posle rezul-tata istraìvawa koja}emo sprovesti prikraju na{eg projekta, ufebruaru idu}egodine, kaè predsed-nica “Duge” i poru~uje

da }e ova ekipa za podr{ku mladima u svakomslu~aju, i po isteku ovog projekta, nastavitisvoju misiju – bez obzira na podr{ku koju oddru{tva i sami o~ekuju.

Primeri za ugledDe~ak VI razreda iz nepotpune

porodice, koji ìvi sa majkom i u potunoènskom okruèwu imao je sredinom dru-gog polugodi{ta ~ak tri jedinice. Kada jebrigu o wemu preuzeo na{ volonterMilo{, de~ak je vrlo brzo savladao stra-hove od izlaska na tablu, od svogokruèwa, i razred je zavr{io kao skorovrlodobar |ak. Jednoj devoj~ici je umrlamajka, i zahvaquju}i podr{ci na{eg volon-tera, ona je uspela da prevazi|e traumu iuspostavi ponovo odnos sa realno{}u,navodi primere Marina Popovi}, psi-holog u O[ “Petar Ko~i}”.

Praksa za budu}ipoziv– Jedan od problema koje smo uspe{nore{ili razgovorima bila je i podela me|uu~enicima koju su napravile ina~e dveodli~ne u~enice, me|usobne rivalke. Onesu toliko daleko i{le da su lewirommerile ~ija je petica ve}a, ili koja imavi{e cveti}a na haqinici, pri~a volonterVuk Joci}, koji je zavr{io medicinsku{kolu i student je Defektolo{kog fakul-teta u Beogradu. - Volim ovu vrstu rada ina~in pomagawa deci. Mi se sa na{im{ti}enicima druìmo, savetujemo ih,pomaèmo im da savladaju strahove, daprelaze te{ke lekcije i da prevladavajume|usobne konflikte. Ovo je za meneizvrsna praksa za budu}i poziv koji samizabrao, kaè Vuk.

NVO “Duga” sa svojim partnerima uvodi novu praksu

Volonteri su oslonacreforme socijalne politike

Li~na karta projektaLi~na karta projektaNaziv projekta:Naziv projekta:

VOLONTERI - DOBROVOQNI RADVOLONTERI - DOBROVOQNI RAD

MLADIH NA PRU@AWU POMO]I DECIMLADIH NA PRU@AWU POMO]I DECI

SA OBRAZOVNIM PROBLEMIMASA OBRAZOVNIM PROBLEMIMA

Nosilac projekta: NVO "DUGA"Nosilac projekta: NVO "DUGA"

Partneri: Savetovali{te za decu iPartneri: Savetovali{te za decu i

omladinu Dispanzera za mentalnoomladinu Dispanzera za mentalno

zdravqe Doma zdravqa u Zemunu,zdravqe Doma zdravqa u Zemunu,

Osnovna {kola „Petar Ko~i}" u ZemunuOsnovna {kola „Petar Ko~i}" u Zemunu

i O[ "Branko Radi~evi}" u Batajnicii O[ "Branko Radi~evi}" u Batajnici

Rukovodilac projekta: Rukovodilac projekta:

prof. dr Slobodanka Ga{i} Pavi{i}prof. dr Slobodanka Ga{i} Pavi{i}

Trajawe: april 2004 - mart 2005.Trajawe: april 2004 - mart 2005.

Adresa: N.Bgd, Oml. brigada 62Adresa: N.Bgd, Oml. brigada 62

Telefoni: 21-51-129Telefoni: 21-51-129

E-mail: E-mail: [email protected]@ptt.yu

Slobodanka Ga{i} Pavi{i}

Bilten Op{tinskog koordinacionog odbora ZEMUN

VOLONTERI SE DOGOVARAJU O NAÎNU RE[AVAWA PROBLEMA

UÎTEQICA: NEMIRLUKA JE UVEK BILO, ALI MI @ELIMO DA ONI NE UTIÛ NA UÊWE

5


Uàs je zadesio porodicu Prica kada jewihova sedmogodi{wa }erka te{kopovre|ena u saobra}ajnoj nesre}i, ali je pakaou wihovim ìvotima stvorio tek lekarskinemar, koji je Jelenu ostavio sa trajnim men-talnim o{te}ewima. Vi{egodi{wu Jeleninurehabilitaciju u dràvnim zdravstvenimustanovama majka Ruìca opisuje kao“poniàvaju}e iskustvo, gde se sve svodilo napola sata ve`bi koje apsolutno ne sluèni~emu, pet minuta razgovora i kucaweizve{taja”. Lekare Jelena nije zanimala i svisu je gledali samo kao slu~aj za statistiku.

“Toliko smo se pregawali sa socijalnim okorefundirawa tro{kova za propisane lekoveda smo digli ruke. Zamislite kada su nas pitalida li moje dete mora da pije ba{ te lekove!”,pri~a Ruìca.

Oba supru`nika su ostala bez posla, pa jeJelena imala privatnog fizioterapeuta ilekove, dok su mogli iz stana prodavati stvari.

Stvari su krenule na boqe tek uz pomo}nevladine organizacije “Vedra - de~ja ku}a” izZemuna. Ruìca sa zahvalno{}u isti~e da je„Vedra” besplatno pomogla Pricama da do|u doterapeuta koji je zainteresovan za pacijenta ido lekova koji su posle 20 dana pokazali kodJelene znakove poboq{awa.

Rukovodilac “Vedre” Danijela Vukovi} kaèda je Jelena samo jedan od brojnih primerakako iskusni stru~waci ove NVO raznih pro-fila, besplatno pruàju podr{ku institu-cionalnoj terapiji deteta, a porodici pomaùu prevazilaèwu svakodnevnih problema.

„Roditeqi nam se jave, kod wih odu na{ lekari psiholog da malo popri~aju sa wima i videdete. Kada steknu prvi utisak o potrebamadeteta i porodice, na sastanku u „Vedri”odredimo na~in na koji moèmo da im

pomognemo i ko }e od stru~waka da vodi tret-man. Pored tretmana dajemo podr{ku porodi-ci savetodavnim uslugama, pomaèmo u nabav-ci lekova ili posredujemo da se do|e do nekogstru~waka ili institucije“, kaè Vukovi}.

„Ovim stru~nim tretmanima nastojimo dastvorimo uslove za psihofizi~ki i socijalnirazvoj dece sa posebnim potrebama. Zatim,èlimo da im omogu}imo da promovi{u svojemogu}nosti u~e{}em u kulturnim iumetni~kim aktivnostima. Posebno je va`no da

uspostavimo pravilan kontakt roditeqa sadetetom, da shvate wegova prava”, isti~eVukovi}.

U tom ciqu, „Vedra” obezbe|uje i psihote-rapiju za roditeqe pod nazivom „O~uvajmoporodicu“ u prostoru partnerskog Savetova-li{ta za brak i prodicu Centra za socijalnirad Zemun. Stru~waci „Vedre” rade 1-3 tret-mana mese~no po porodici. Tretman traje okosat vremena, i za {est meseci sa jednomporodicom uradi se oko 20 tretmana.

U kvalitetnoj saradwi sa specijalnomosnovnom {kolom “Sava Jovanovi}-Sirogojno”organizuju se i grupni tretmani. Psiholo{karadionica za roditeqe pod nazivom„Podelimo brige” okupi jednom mese~no 8-10roditeqa i dva stru~na voditeqa. U okviru ove~etveromese~ne radionice tretmani traju 1-1,5 sati. Kreativna radionica „Ma{tamo,stvaramo, u~imo” podrazumeva likovnu i kera-mi~ku grupu sa po 8-12 dece. Dva voditeqabrinu o aktivnostima svake grupe, koje u~etveromese~nim druèwima od po 1-1,5 sati,mogu ukqu~iti i zainteresovane roditeqe. Uove aktivnosti ukqu~eno je i troje volontera~iji je zadatak da pomaù roditeqima i deci.

„Vedra” posebnu pa`wu posve}uje promo-tivnim aktivnostima, koje imaju za ciq daomogu}e deci sa posebnim potrebama izlazakiz izolacije u sredini u kojoj ìve. U skladu satom filozofijom, u saradwi sa „Sirogojnom“i op{tinom Zemun u subotu 9. oktobraprire|ene su dve de~je manifestacije kodStare kapetanije na Dunavskom keju.

„Vredimo,zar ne?”, je bila prodajna izlo`baradova dece sa posebnim potrebama. Izlo`busu pratile de~je recitacije i pesme, a speci-jalno naru~eni klovn je animirao decu i okostotiwak posetilaca dele}i balone i bombone.Poret toga, odràna je i de~ja predstava

„Vedro na keju”, a ~itavu manifestaciju otvo-rio je koordinator kancelarije Projektareforme socijalne politike u Srbiji TatjanaBorojevi}.

Dosada{we aktivnosti „Vedre” bile sumogu}e upravo zahvaquju}i ovom projektu,odnosno pomo}i koju mu pruà britanska vladaI agencija “Birks-Sinkler”. Me|utim, kako sekrajem oktobra okon~ava me|unarodna finan-sijska pomo}, ubudu}e }e aktivnosti «Vedre»umnogome zavisiti od novih izvorafinansirawa, pre svega doma}ih donatora.

Vukovi} isti~e da su kapaciteti „Vedre”ograni~eni. Desetak wenih stru~waka rade pot-puno volonterski, a organizacija zbog malihsredstava jo{ nema ni svoje prostorije, ve}koristi usluge partnerskih organizacija,{kole „Sirogojno” i Centra za socijalni rad.Fiskulturne aktivnosti obavqaju se u osnovnoj{koli „Nade`da Petrovi}” na NovomBeogradu.

„Da bi smo nastavili da pomaèmo trebajunam doma}i donatori, koji su do sada potpunoizostali. Nadam da }e nam ubudu}e pomo}i. Iu mom slu~aju su posledice cerebralne paral-ize nastale nemarom lekara. Da bi postala to{to jesam, morala sma na izuzetno teàk na~inpro}i kroz obrazovni sistem, i znam kako se

kod nas gleda na decu i odrasle sa posebnimpotrebama. Na{ projekat je upravo prilika dase ~uju potrebe ovakvih porodica i da se ilokalna samouprava ukqu~i u pomo}. A to jejako va`no, jer svi vrlo dobro znamo da jejedan od uslova za ulazak u Evropsku uniju,obezbe|ivawe boqih ìvotnih uslova qudimakoji su ometeni u razvoju”, upozorava Vukovi}.

Kao jedan od budu}ih prioriteta, Vukovi}isti~e nameru „Vedre” da se uz pomo} NVO,{kola, dràvnih ustanova i udruèwa rodite-qa obrazuje {iroka mreà za podr{kuporodicama ometenih u razvoju.

A za to je pored novca, pre svega potrebnadobra voqa qudi i ustanova da se pomogne.

A. ARE@INA

Obolela deca nisu samonezanimqiva statistika

Li~na karta projektaLi~na karta projekta

Naziv projekta:Naziv projekta:

SVI ZAJEDNO - INTEGRACIJASVI ZAJEDNO - INTEGRACIJA

SNAGASNAGA

Nosilac projekta: Nosilac projekta: NVO NVO “VEDRA”“VEDRA”

Partneri: O[ “S.J.Sirogojno”,Partneri: O[ “S.J.Sirogojno”,

Centar za socijalni red,Centar za socijalni red,

Savetovali{te za brak i porodicu Savetovali{te za brak i porodicu

Rukovodilac: Danijela Vukovi}Rukovodilac: Danijela Vukovi}

Trajawe: april 2004 - okt 2004.Trajawe: april 2004 - okt 2004.

Adresa: Zemun, Tvorni~ka 5Adresa: Zemun, Tvorni~ka 5

Telefoni: 108-158; 064/313-0063Telefoni: 108-158; 064/313-0063

E-mail:E-mail: [email protected]@eunet.yu

NVO „VEDRA“ pomaè deci sa posebnim potrebama

RADOVI LIKOVNE RADIONICE I NARODNE RADINOSTIBILI SU IZLO@ENI U GALERIJI STARA KAPETANIJA

Detetu u susret

U op{tini Zemun stru~waci „Vedre”trenutno besplatno rade individualne tret-mane po ku}ama za 15 dece ometene u razvo-ju, starosti do 14 godina. „Detetu u susret”naziv je individualnog tretmana u komestru~wak u ku}i kontinuirano obezbe|ujetretman detetu, obilaze}i ga 1-3 puta nede-qno, provode}i prose~no sa wim 1-1,5 sati.To je ukupno 300 tretmana za pola godine.Posebna aktivnost je „De~ja radost”, odnos-no dodeqivawe 100 poklon paketi}a za istibroj dece.

6


Sofija ima ~etiri godine, zna dabroji do deset na engleskom ikaè da se preziva Ra{itovi} “kaomama, tata i deda”. ~esto sawa pse ima~ke, i voli da crta leptire. Sofijaspada me|u tridesetak dece, starostiod tri do sedam godina, iz naseqaBa~ki Ilovik i Vojni Put, koja poha|ajunedavno otvoren prvi vrti} za romskudecu u Zemunu.

“Drugare volim. Ovde je lepo, jako”,opisuje Sofija vrti} “Oaza”, koji jepre nekoliko meseci u svojoj poro-di~noj ku}i osnovao Mensur Haliti,predsednik Centra za edukaciju iobrazovawe Roma u SCG. Zemun jebeogradska op{tina sa najvi{omstopom nepismenosti Roma (~ak 82posto), i Haliti isti~e da je vrti}upravo osnovan da bi se romska decapravovremeno pripremila za polazaku prvi razred osnovne {kole.

“Na{ glavni problem je nepriprem-qenost romske dece u dobi od 5-6 god-ina za polazak u {kolu. Na{a deca neidu ili brzo odustaju od {kole zbognepoznavawa srpskog jezika. ~esto sedesi da zato u~iteqi misle da suzaostala i {aqu ih u specijalne{kole!”, prime}uje Haliti.

Sve obrazovne aktivnosti vrti}aprilago|ene su interesu godi{ta dete-ta i specifi~nostima romskog mental-iteta. Haliti isti~e da se prvi putprimewuje metod da sve obrazovneaktivnosti obavqaju visoko obrazovaniRomi, koji na taj na~in kod najmla|ihpromovi{u mogu}nost uspe{nost i{kolovanosti kod pripadnika vlastitenacije. Time se i kod wihovih rodite-qa stvara ose}aj samoodgovornosti isvest da probleme Roma ne treba dare{ava dràva, ve} oni sami.

“U po~etku smo imali najvi{e prob-lema sa roditeqima. Ovde su qudispecifi~ni i te{ki, mnogo puta upro{losti su ih prevarili, uàsno sunepoverqivi i nisu pu{tali decu uvrti}. Me|utim, mi smo pomogli da seve} 12 dece upi{e u prvi razred i sadaimamo autoritet kod wih.

To je veliki korak napred za nas”,ponosan je Haliti.

Sa posebnim zadovoqstvom navodislu~aj kada je wegov vrti} preuzeoodgovornost za tri male Romkiwe,problemati~ne za upis u prvi razred.

“Sa wima smo puno radili, pre negosu kona~no krenule u {kolu. Kona~no,

na ~asu u {koli deca su po~ela da crta-ju mamu i tatu, ali su samo na{a decapored crteà ispisala imena rodite-qa, i jo{ i celu azbuku! Taj slu~aj jena{e veliko zadovoqstvo. Tako|e, uobli`woj {koli “Gavrilo Princip” jenekada bila uobi~ajena dopunska nasta-va za Rome, ali sada deca koju smo mipripremili vi{e ne idu na wu”, kaèHaliti.

Vrti} poha|aju uglavnom socijalnonajugroènija deca, bez roditeqa ilisa Kosova i Metohije. Boravak i hranau vrti}u su besplatni, kao i auto kojiujutro dovozi i odvozi male Rome, asve zahvaquju}i pomo}i britanskevlade i agencije “Birks-Sinkler”. Ovapomo} je preko finansirawa projekta“Reforma socijalne politike uSrbiji”, pomogla i da se osnuje vrti}projektom “De~ji vrti} kao porodi~naoaza – obezbe|ivawe podjednakih{ansi za pred{kolsko obrazovaweRoma”.

Krajem oktobra me|unarodna finan-sijska pomo} prestaje i neizvesno jekako }e se vrti} ubudu}e finansirati.Haliti zabrinuto kaè da vrti} imaozbiqan problem sa grejawem.

“Imamo mnogo problema, jer dolazizima a mi nemamo grejawe. Ve} u

dve prostorije vi{e ne moèmo daradimo i jo{ 15 dece zbog toga ne moguda dolaze. Ako ne obezbedimo grejaweuskoro i ostali ne}e mo}i da dolaze”,zabrinut je Haliti, ali se nada pomo}ilokalne samouprave i doma}ih donato-ra.

U pomalo prohladnoj prostorijidesetak dece veselo se igra okupqenioko mlade vaspita~ica ZefreAdemovski. Ona uz osmeh kaè da su sedeca brzo navikla na vrti}. Dolazesvaki dan osim vikenda oko devetujutro i ostaju ovde po 3-4 sata.

Klinci su divni. Svaku jutro prvoispri~aju {ta su sawali, zatim spre-mamo doru~ak, druìmo se, pevamo, iu~imo malo slova i matematiku. Sveide lako kroz igru”, kaè Zefra.

Mensur Haliti, ina~e profesor naMuzi~koj akademiji u beogradu, po~iweda svira klavir. Sofija peva: “U svetupostoji jedno carstvo, u kome carujedrugarstvo, u kome je sve lepo, u komeje sve ne`no, u kome se sve raduje”.Ubrzo sva deca pevaju. Znaju sve sti-hove.

A.A.

Vrti} u kojem caruje drugarstvo

U~ionica ~eka grejaweDve opremqene prostorije -

u~ionica i trpezarija nisu moglida se koriste u prvim hladnimdanima ove jeseni jer nije biloobezbe|eno wihovo zagrevawe.Ipak, zalagawem Kancelarije pro-jekta obezbe|ena su dodatna sred-stva i u toku je ugradwa pe}i. - To}e nam omogu}iti da realizujemou potpunosti ono {to smo zamis-lili, Deca su razli~itog uzrasta iznawa. Moramo sa svima da real-izujemo program koji odgovarawihovim potrebama, a prostorijakoju smo za to predvideli sada nemoè da se koristi, obja{wavaMensur Haliti.


Naziv projekta: Naziv projekta: DEÎJI VRTI] DEÎJI VRTI]

KAO PORODI^NA OAZAKAO PORODI^NA OAZA

Nosilac projekta: Nosilac projekta:

NVO CENTAR ZA EDUKACIJU ROMANVO CENTAR ZA EDUKACIJU ROMA

Partner: Centar za socijalni radPartner: Centar za socijalni rad

Zemun Zemun


Mensur HalitiMensur Haliti

Trajawe: april 2004 - jan 2005.Trajawe: april 2004 - jan 2005.

Adresa: Zemun, M. Stojanovi}a 10Adresa: Zemun, M. Stojanovi}a 10

Telefon: 316-5925Telefon: 316-5925

E-mail: E-mail: [email protected]@hotmail.com

MALA SOFIJA U ZAGRQAJU VASPITAÎCE ZEFIRE

NAJLEP[I TRENUCI UZ PESMU

Jo{ uvek nije kasno da se spremno do~eka zima

,Kako ìvi„Oaza“, prvi vrti} za male Rome u Zemunu

7


Dobanovci su veliko i bogato selo nado-mak Beograda, sa preko osam hiqadastanovnika, zaposlenih u poqoprivredi, ali iu predstavni{tvima preduze}a „Pepsi“,„Navip“, „Centroprom“, PKB „Metalservis“ iIMT.

Dobanovci me|utim imaju i svojusiroma{niju stranu: 240 lica bez mese~nihprimawa, oko 580 lica starijih od 65 godina i30-tak invalida. Nedaleko od sela nalazi se inaseqe Grmovac, nastalo sredinomdevedesetih kada su tada{we op{tinske vlastiZemuna dodelile parcele izbeglicama izHrvatske i Bosne i Hercegovine. U Grmovcu,sme{tenom uz autoput Beograd-Zagreb, trenut-no ìvi oko 800 izbeglica, bez osnovnih uslo-va za normalan ìvot, struje, vodovoda ikanalizacije.

Da bi se zadovoqile neke od potrebanajsiroma{nijih i najugroènijih qudi u tadva mesta, Mesna zajednica Dobanovcipreuzela je na sebe odgovornost sprovo|ewaprojekta „Most“, u okviru Projekta reformasocijalne politike. Tako je zahvaquju}i projek-tu „Most“, u maju ove godine do naseqaGrmovac stigao prvi javni prevoz. Jedan kombitri puta dnevno prevozi desetak |aka u {kolu„Stevan Sremac“, i oko 60 starih i nemo}nihqudi do Doma zdravqa u pet kilometaraudaqenim Dobanovcima. Kombi toliko zna~ime{tanima Grmovca da su ga iskitili sacve}em i pe{kirima kada je prvi put stigao unaseqe.

„Mu~imo se, nemamo ni struju, ni vodu, pasmo plakali kada je kombi do{ao. Sada u minutdolazi i vozi nas kod qekara. Ne daj Boè da

ostanemo bez wega“, pri~a starica MiraMili}eva izbeglica iz Bosne.

Sekretar MZ Dobanovci i rukovodilacprojekta „Most“ Dragica Milovanovi} upozo-rava da po isteku me|unarodnepomo}i, koja je trajala od aprila dooktobra, ostaje da se vidi kako }eSkup{tina grada i novoformiranaop{tina Sur~in nastaviti finan-sirawe i sprovo|ewe projekta, odkojeg zavisi i budu}nost grmova~kogkombija. Milovanovi} isti~e da su,pored kombija, obezbe|ena i dvakompjutera za Mesnu zajednicu nakojima se deca i stariji kompjuters-ki opismewuju, a projekat „Most“ sesastoji i od niza aktivnosti za 42starih lica iz Grmovca i 170 izDobanovaca.

Zajedno sa partnerima, Udruè-wem penzionera i invalida i Domomzdravqa, Dobanovci, te Centrom zasocijalni rad Zemun, MZ Dobanovciu svojim prostorijama prire|ujedruèwe starih i iznemoglih lica 8puta mese~no (ponedeqkom i~etvrtkom). [kolski psihologQubica Todorovi} vodi sa wima zan-imqive radionice a osim zabavnihsedeqki u Dobanovcima, Grmov~anikoriste dolaske da bi u svoje naseqekombijem poneli namirnice i balone

pitke vode, da napune baterijesvojih mobilnih telefona.

„Na{im projektom nastojimoda svi stari qudi uDobanovcima i Grmovcu imajuelementarne uslove za ìvot usvom socijalnom okruèwu i dase ukqu~e u ìvotne tokovelokalne zajednice u skladu sasvojim mogu}nostima i potreba-ma“, kaè Milovanovi}.

U tom ciqu, za starije gra|ane~esto se organizuju i izleti pomestima i manastirima uSremu, ali se ode i do Beograda.

Iako ìve na svega nekoliko kilometara odprestonice, izleti su jedina prilika za mogeme{tane da posete Beograd prvi put poslevi{e decenija .

Direktor Doma zdravqa Dobanovci BrankaGlogovac kaè da na izlete obi~no kre}eizme|u 40 i 60 starijih osoba, koje redovnoprati pomo} psihologa, pravnika ili lekara.

Glogovac posebno isti~e da u Dobanovcimaìvi oko 1200 Slovaka i da naove izlete, kao i na sva ostaladruèwa, zajedni~ki iduizbeglice iz Grmovca i dobano-va~ki Srbi i Slovaci.

„U po~etku je bilo kruto, nisuse poznavali, ali sada supostali ba{ dobri prijateqi.Sa uìvawem dolaze na izlete isvi su odmah lep{i, mla|i iveseliji. Vidimo da su qudizadovoqni, pa se ~ak i qubavijavqaju. Doìvqavaju tre}umladost“, osmehuje se Glogovac.

Me{tanka DobanovacaRadmila Mijatovi}-Vengernermo`da najboqe sumira rezul-tate projekta „Most“:

„Ovo je odli~an projekat,nemam re~i. Svima namastra{no puno zna~e ovi izletii druèwa. Vreme koje ovakoprovedemo, nigde se drugde nemoè dobiti, ni kod ku}e ni sakom{ijama“. A. ARE@INA

Li~na karta projektaLi~na karta projektaNaziv projekta: MOSTNaziv projekta: MOST

Nosilac projekta: Mesna ZajednicaNosilac projekta: Mesna Zajednica

Dobanovci, Partneri: Centar zaDobanovci, Partneri: Centar za

socijalni rad Zemun, Ambulantasocijalni rad Zemun, Ambulanta

Doma zdravqa, O[ “S. Sremac”,Doma zdravqa, O[ “S. Sremac”,

Udruèwe penzionera DobanovciUdruèwe penzionera Dobanovci


Dragica Milovanovi}Dragica Milovanovi}

Trajawe: april 2004 - nov 2005.Trajawe: april 2004 - nov 2005.

Adresa: Dobanovci, M. Tita 2Adresa: Dobanovci, M. Tita 2

Telefoni: 8465-110Telefoni: 8465-110

E-mail: E-mail: [email protected]@eunet.yu

Mesna zajednica Dobanovci pruìla uto~i{te novim kom{ijama iz Grmovca

Dobanovci prigrlili Grmovac

IZLET: NA SVETOSAVSKOM PLATOU, ISPRED NARODNE BIBLIOPTEKE

U POSETI GALERIJI „STARA KAPETANIJA“ MLADE INTERESUJU KOMPJUTERI STARIJI VOLE DA SE VESELE

8


Jedna od nevladinih organizacija sanajduìm staòm u aktivnostimaposve}enim ugroènim socijalnim grupama,pre svega ènama izbeglicama i starim lici-ma, je “Lastavica” iz Sur~ina.

Lastavica je nevladina, nestrana~ka,neprofitna organizacija, iskqu~ivohumanitarnog karaktera, osnovana 1996.g.Misija organizacije je psihosoci-jalno i ekonomsko osnaìvaweizbeglih i raseqenih èna idrugih lica koja pripadaju margin-alizovanim grupama (deca, stari,domicilni-socijalno ugroèni).

Na sur~inskom Obili}evomvencu nalazi se ku}a sa dvori{temi pomo}nom zgradom u kojoj sutokom protekle decenije uto~i{tena{le desetine ugroènih èna.Najpre je to bio jedan vid sta-cionara, privremenog kolektivnogsme{taja za desetak èna izbeglica sa kojimasu ra|eni i programi radne i psihi~keobnove. Osim razgovora u psiholo{kimradionicama, kroz razne oblike druèwa i uzrad, tkawe na razbojima pre svega, ipravqewe zimnice, ove ène su nalazile

puteve za prevazilaèwe nesre}nih okolnos-ti u kojima su se na{le.

Po{to su probleme stanovawa {ti}enice“Lastavice” re{ile, delatnosti ove grupeagilnih èna koju predvodi psiholog SowaMiloradovi}, usmerile su se na nove oblike.Osim prijatnog ambijenta za dnevni boravakuz kafu, novine, TV, projekcije video filmo-

va i posete lekara, socijalnog rad-nika, fizi~ke ve`be i savete zazdrav ìvot, ova ènska ku}a uokviru Projekta reforme soci-jalne politike, omogu}ava deseti-nama svojih korisnika da seosposobe za razne ve{tine i znawa.Kurs obuke za aktivno traèweposla poha|a 20 polaznika, kurstkawa {est, kurs engleskog 30, zaupotrebu ra~unara osposobqava se16 polaznika. – Za na{e mla|ekorisnike je pre svega dragoceno

osposobqavawe za upotrebu kompjutera kaoprednost pri zapo{qavawu, a za starije ~lan-ice kao mogu}nost da elektronskom po{tomkomuniciraju sa svojom rodbinom koja jerasejana po celom svetu, kaè SowaMiloradovi}, rukovodilac projekta.

PROJEKTI DRUGOG KRUGA: NVO “Lastavica” u Sur~inu radi ve} osmu godinu

Gnezdo u kojem jesvima toplo

Tekstilna radionica “Lastavica”priredila je Izlo`bu unikatnih, tkanihprostirki pod nazivom “FLORA I FAUNA”koja je odràna po~etkom avgusta uEtnografskom muzeju u Beogradu. Autordizajna Sowa Rosi} a tkaqe Radojka Atlagi},An|a Kiso, Jawa Li~ina i Du{anka Vukeli}

Tekstilna radionicaje mesto na kom seukr{taju svi ciqevi isve aktivnosti nevla-dine organizacijeLastavica. To jeistovremeno mesto zadruèwe, za proiz-vodwu, psihosocijalnupodr{ku. Od nastanka,kroz radionicu jepro{lo vi{e od 100èna, uglavnom izbeg-lica. Neke od wih sudo{le kao ve} ve{tepletiqe, veziqe,

tkaqe, neke su se u Lastavici prvi put srelesa tkawem i izrasle u veoma kreativne iverzirane tkaqe.

Izlo`be koje “Lastavica” organizuje imajuza ciq promociju umetni~kih predmetanastalih u radionici - prostirki, koje suunikatne, autenti~ne, tkane u tradicional-

noj, kle~anoj tehnicia motivi su preve-deni na jezik savre-menog dizajna, kao ivrednosti rada ive{tine ~etiri èneizbeglice, tkaqe kojesu uz pomo} dizajn-erke svoju ve{tinustekle i usavr{ile uLastavici i ~ijiradovi zasluùju dabudu predstavqenijavnosti.

Izlo`ba „Lastavicinih“ tkaqa u Etnografskom muzeju

Unikatne vrednosti

Izlet na Top~ider i Avalu

Ve`be za telopriroda za du{u

Li~na karta projektaLi~na karta projektaNaziv projekta:Naziv projekta:

RAD SA STARIM LICIMA, IZBEGLICARAD SA STARIM LICIMA, IZBEGLICA--

MA I NEZAPOSLENIMMA I NEZAPOSLENIM

Nosilac: NVO "LASTAVICA"Nosilac: NVO "LASTAVICA"

Partneri: Centar za socijalni radPartneri: Centar za socijalni rad

Zemun, O[ “Vuk Karaxi}” izZemun, O[ “Vuk Karaxi}” iz

Sur~ina i Nacionalna slu`baSur~ina i Nacionalna slu`ba

zapo{qavawazapo{qavawa

Rukovodilac projekta: SawaRukovodilac projekta: Sawa

Miloradovi}Miloradovi}

Trajawe: sept 2004 - mart 2005.Trajawe: sept 2004 - mart 2005.

Adresa: Sur~in, Obili}ev venac 2Adresa: Sur~in, Obili}ev venac 2



U subotu 23.oktobra autobus sa izletnicima iz Sur~inske „Lastavice“najpre se zaustavio u Top~iderskom parku, kod Konaka Kneza Milo{a.Ispod kro{wi ogromnog platana izletnici su se upoznali sa istorijskom

pri~om o Knezu, zidawu konaka i anegdotama iz ìvota kneza Milo{a

Obrenovi}a i wegovih savremenika koju je ispri~ao Nenad Simi}. Dok je

ekskurzija stigla na Avalu prolep{alo se vreme, pa je tamo prire|en

pravi sportski dan - organizovana su razna takmi~ewa i igre a ekipe su

se zvale „Avalska jesen“ i „Avala“. - Otkrili smo da na izletu ne morasamo da se pravi ro{tiq, sedi, jede i pije, odu{evqeni su bili izletni-

ci. Ipak, ni ova „sportska disciplina“ nije izostala - obe ekipe sunagra|ene tele}om ~orbom u Planinarskom domu.

SawaMiloradovi}

9


Podr{ka deci koja ìve u nepotpunimporodicama, sa jednim roditeqem,osnovna je delatnost NVO “Samohrane majke”.Tokom dugogodi{wih raznovrsnih aktivnostiste~eno je iskustvo u radu i ugled me|u pri-padnicima ove socijalno ugroène kategorijestanovnika. De~iji vrti} “@abica” koji radipo italijanskom “Montesori” metodu, ènska

radionica “@aba”, bili su do sada oslonacmnogim samohranim majkama i adresa prekokoje su u najteìm vremenima mogli da dobijurazne vrste pomo}i – od saveta, razgovora,radnog anga`mana, do paketa humanitarnepomo}i.

Projekat “Razumevawa i podr{ke jed-noroditeqskim porodicama” realizuje se usaradwi sa Osnovnom {kolom “Rade Kon~ar” odpo~etka septembra ove godine. Aktivnosti saosnovnim ciqem da se deca sa jednim rodite-qem u {koli ose}aju ravnopravnim i da im sepomogne u savladavawu te{ko}a kako u u~ewutako i u uklapawu u sredinu, odvijaju se uokviru psiholo{kih radionica, rada dramskesekcije jednom nedeqno, predavawa i tribinaza decu i roditeqe.

Teme su zaista raznovrsne. Od predavawa osvrsishodnosti nastave veronauke koja drìverou~iteq, do ginekolo{kih predavawa kojasu slu{ali i devoj~ice i de~aci V i VI razredakoja drì lekar specijalista dr Sawa Tadi}.

U okviru psiholo{ke radionice teme su “Osebi”, “O ose}awima”, “Odnos roditeqi deca”,“U~ewe”, “Prijateqstvo”, “Qubav”, “Strah”,

Na samom po~etku projektapo~etkom septembra, organizovan jeizlet u Sremske Karlovce. I poredlo{eg vremena i ki{e ostvarenpredvi|eni program obilaska ovogzna~ajnog grada iz kulturne istorije,a unutar grupe postignut ciqme|usobnog upoznavawa i saradwe.

Programi se realizuju u pros-torijama partnera - O[ “RadeKon~ar” na Kalvariji. - Posebno zzna~ajnu dimenziju programa imau~e{}e dece i roditeqa iz potpunihporodica koja se na ovaj na~in senz-ibili{u za poloàj u kojem se nalazewihovi vr{waci, kaè nosilac pro-grama Du{ica B. Radi{i} direktorNVO “Samohrane majke”.

NVO „Samohrane majke“: Podr{ka nepotpunim porodicama

Savez nezaposlenih Zemuna

Va`no je da decanisu sama

ProgramiPrva, promotivna Tribina ovog projekta pod

nazivom NISTE SAMI odràna je 21. septembrau O[ “Rade Kon~ar”. Razumevawe i podr{ka jed-noroditeqskim porodicama kroz prihvatawesebi jednakim ogleda se u porukama: “Upoznajtese”, “Va{e brige su velike”, do|ite da ih pode-limo”, “Va{ problem nije nere{iv”, a govorilisu Du{ica B.B.Radi{i}, Zuhra Slavkovi} direk-tor {kole, Nada Petronijevi} {kolski psiholog,Irena Josipovi} {kolski psiholog, QubicaJelenkovi} psiholog, Slobodanka Krsti} nas-tavnik srpskog jezika i Dejan Petro{evi}, dram-ski radnik.

PREDAVAWA

„„[TA SE UÎ NA VERONAUCI[TA SE UÎ NA VERONAUCI““(verou~iteq Vladimir Praì})

za decu 12. oktobra/za roditeqe 19. oktobra

“PSIHOLO[KI PROBLEMI U PUBERTETU”“PSIHOLO[KI PROBLEMI U PUBERTETU”(Ginekolog dr; Sawa Tadi}) -

za decu 18. oktobar/za roditeqe 19. oktobra

O SEBIO SEBI - 20.oktobra O OSE]AWIMA O OSE]AWIMA 3. novembra JA I DRUGIJA I DRUGI 17. novembra ODNOS RODITEQI - DECA ODNOS RODITEQI - DECA 01. decembra


Naziv projekta: Naziv projekta:

RR A Z U M E V A W E I P O D R [ K A A Z U M E V A W E I P O D R [ K A

J E D N O R O D I T E Q S K I MJ E D N O R O D I T E Q S K I M

P O R O D I C A M AP O R O D I C A M A

Nosilac projekta:Nosilac projekta:

NVO "SAMOHRANE MAJKE"NVO "SAMOHRANE MAJKE"

Partner: O[ „Rade Kon~ar“ u Zemunu Partner: O[ „Rade Kon~ar“ u Zemunu


Du{ica B. B. Radi{i}Du{ica B. B. Radi{i}

Trajawe: sept. 2004 - mart 2005.Trajawe: sept. 2004 - mart 2005.

Adresa: Zemun, Cetiwska 18Adresa: Zemun, Cetiwska 18



Li~na karta projektaLi~na karta projektaNaziv projekta: Naziv projekta: OTVORENI KLUBOTVORENI KLUB

Nosilac projekta: Savez nezaposlenih ZemunaNosilac projekta: Savez nezaposlenih Zemuna

Partneri: OOPartneri: OO Samostalnog sindikata Samostalnog sindikata

Rukovodilac projekta: Radovan Dudi}Rukovodilac projekta: Radovan Dudi}

Trajawe: sept. 2004 - januar 2005.Trajawe: sept. 2004 - januar 2005.

Adresa: Zemun, Glavna 51Adresa: Zemun, Glavna 51

Telefon: Telefon: 102-944 i 063/ 8652-023102-944 i 063/ 8652-023

E-mail: E-mail: [email protected]@yubc.net

NAJVE]E INTERESOVAWE JE ZA DRAMSKU RADIONICU

VLADA I DU[ICA RADI[I]

Obuka za traèwe poslaSavez nezaposlenih Zemuna u saradwi sa Skup{tinom op{tine Zemun iSamostalnim sindikatom realizova}e projekat “Otvorenog kluba” koji u

budu}nosti treba da daje razne vidove podr{ke nezaposlenim licima. U samom centru grada, u Glavnoj ul;ici broj 51 nalazi se peostorija u kojoj se

odràvaju radionice za oko 150 korisnika – mladih Zemunaca koji traè posao.Posao ne}e sam pasti s neba, kaè Radovan Dudi}, nosilac projekta. – Obu~avamoone koji aktivno traè posao da napi{u radnu biografiju, da koriste internet, daznaju sva svoja zakonska prava. Tako|e, za mnoge je va`na psihosocijalna podr{ka jerposle dugotrajnog ~ekawa mnogi gube nadu i samopouzdawe.Ova nevladina organizacija organizuje u okviru Otvorenog kluba tri tipa radionica:

1. SEKCIJA MLADIH; LOBI ZA PODRSKU SAMOZAPO[QAVAWU MLADIH2. PSIHOSOCIJALNA PODR[KA MLADIM NEZAPOSLENIMA3.VOLONTERSKI CENTAR SA BAZOM PODATAKA

Mladi, nezaposleni, mogu dobiti informacije o slobodnim radnim mestima, kakomogu dobiti dodatna znawa i vestine, kako da se predstave potencijalnom poslodavcu,kako da razmi{qaju o sopstvenom biznisu.Polaznici radionica u ciqu {to boqeg informisawa }e dobiti tri vrste bro{ura:„Kako do posla“, „Kako zapo~eti sopstveni biznis“ i „Dobar posao u inostranstvu“.

Otvoreni klub }e raditi do marta 2005. godine. Zainteresovani se mogu javiti natelefone: 102-944 i 063/ 8652-023.

10


Jedan od savremenih na~ina rada na pre-venciji zloupotrebe droga i maloletni~kedelinkvencije je i rad u psiholo{kim dram-

skim radionicama, u kojima se uz pomo}

muzike i vizuelnih umetnosti osloba|aju

kreativni potencijali mladih. Ovaj metod je

osnov rada koji u okviru Projekta reforma

socijalne politike NVO “Na{ svet” realizuje

sa u~enicima zemunskih osnovnih {kola

“Desanka Maksimovi}” u Gorwoj varo{i i

“Bo{ko Palkovqevi} Pinki” u Batajnici.

Projekat je usmeren na edukaciju mladih 13

– 16 godina, ali i wihovih nastavnika i

roditeqa. U wegovoj realizaciji u~estvuju

mladi glumci, muzi~ari i slikari, ali i

stru~waci za maloletni~ku delinkvenciju,lekari i inspektori Beogradske kriminal-

isti~ke policije koji upoznaju roditeqe i

nastavnike sa raznim na~inima prepoznavawa

oblika pona{awa dece

Kroz radionice sa u~enicima VIII razreda i

I razreda sredwe Autosaobra}ajne {kole, uzpozori{ne predstave i izlo`be kod mladih

se razvije znawe i razumevawe o opasnostima,

emotivnim i socijalnim posledicama

kori{}ewa droga i ukazuje na alternative,

promovi{u}i zdrav stil ìvota.

Mlada glumica Vesna Stankovi} i wen kole-

ga Sini{a Ubovi}, edukatori u ovom projektu,

pripremaju kroz gluma~ke ve`be |ake za

zavr{ne predstave koje su planirane za

sredinu decembra.

- Na{ ciq nisu samo predstave, boqe bi

bilo re}i da su one posledica i radosno

finale na{eg rada. Na{ ciq je u samim

tehni~kim ve`bama pomo}u kojih se na{i

u~esnici otvaraju i osloba|aju, ostvaruju psi-

holo{ku samoanalizu ~ime ih u~imo da u

stvarnom ìvotu lak{e prolaze kroz

razli~ita emocionalna stawa, sti~u

samopouzdawe, sigurnost kako ne bi bili

podlo`ni isku{ewima koja im se sa svih

strana nude, obja{wava Vesna u pauzi ve`bi

koje li~e na fiskulturu, a ustvari su tehnike

pripreme glumaca za rad na predstavi.

Li~na karta projektaNaziv projekta:Naziv projekta:

EUKATIVNO UMETNI^KI PROJEKAT EUKATIVNO UMETNI^KI PROJEKAT

PREVENCIJE ZLOUPOTREBE DROGAPREVENCIJE ZLOUPOTREBE DROGA

Nosilac projekta: Nosilac projekta:

NVO NVO “NA[ SVET”“NA[ SVET”

Partneri: SUP Beograd; O[Partneri: SUP Beograd; O[

“Desanka Maksimovi}” i “Bo{ko“Desanka Maksimovi}” i “Bo{ko

Palkovqevi} Pinki”Palkovqevi} Pinki”

Rukovodilac projekta: Jelena Ga{i}Rukovodilac projekta: Jelena Ga{i}

Trajawe: sept 2004 - jun 2005.Trajawe: sept 2004 - jun 2005.

Adresa: Zemun, Kara|or|eva 11Adresa: Zemun, Kara|or|eva 11

Telefoni: 316-0504Telefoni: 316-0504

E-mail:E-mail: [email protected]@eunet.yu

Glumom i pesmom protiv drogeNVO „NA[ SVET“ ima proverene metode

DRUGI KRUG: Jedan od tri projekta za Romsku decu je u Gorwoj varo{i

Ustaroj {koli Gorwa varo{ preko celogdana vri kao u ko{nici. - Mnoga decasamoinicijativno u {koli provode ceo danu~estvuju}i u raznim aktivnostima, ona im jekao druga ku}a, ne bez ponosa kaè direktor{kole Jovanka Stoji}.

Ali, ovde nije re~ o uobi~ajenoj nastavi. Ovu{kolu poha|aju deca koja su iz raznih razlogaprestarela poha|awe redovne osnovne {kole,pa se ~esto de{ava da su |aci prvaci napunili11 godina. Kuriozitet {kole predstavqa slikau~enice drugog razreda osnovne {kole kojasedi na ~asu sa svojim ~etvorogodi{wim dete-tom, ili slika u hodniku gde u~enicu strpqivo~ekaju wen suprug sa detetom u krilu i bebom ukolicima. To je sve samo jedna odspecifi~nosti na{e op{tine u kojoj sunagomilani razni socijalni problemi.Najizraèniji problem uz nezaposlenost je,logi~no, siroma{tvo, a najvi{e su pogo|enipripadnici Romske zajednice.

Jedan od tri projekta koji se neposrednobavi podr{kom Romskoj deci, realizuje se uovoj {koli.

Ciqna grupa su deca koja poha|aju {kolu zaosnovno obrazovawe odraslih “Branko Pe{i}”– posebno deportovana romska deca iz EU,romska deca raseqena sa Kosova i Metohije,kao i romska deca iz socijalno najugroènijihporodica sa teritorije op{tine Zemun.

Ovim projektom se pre svega podsti~e moti-vacija za sticawe osnovnog obrazovawa. Kqu~neaktivnosti su u~ewe srpskog jezika i }irilice,zdravstveno prosve}ivawe, sticawe higijen-skih navika, pomo} u u~ewu, kreativnokori{}ewe slobodnog vremena koji treba dadoprinesu integraciji u {kolsku i {irudru{tvenu sredinu.

Aktivnosti se odvijaju u obliku radionica o{tetnosti droge, alkohola i pu{ewa, likovnihradionica, sportskih aktivnosti, upoznavawesa osnovama informatike, i negovawemnacionalne kulture kroz folklor i hor.

Li~na karta projektaNaziv projekta: Naziv projekta: INTEGRACIJAINTEGRACIJAROMSKE DECE U [KOLSKI SISTEMROMSKE DECE U [KOLSKI SISTEMNosilac projekta: Nosilac projekta: UDRU@EWE „HUMANOST“UDRU@EWE „HUMANOST“Partneri: O[ „Branko Pe{i}“ iPartneri: O[ „Branko Pe{i}“ ilokalna samoupravalokalna samoupravaRukovodilac projekta: Rukovodilac projekta: @ilbert Zubenica@ilbert ZubenicaTrajawe: jun 2004 - mart 2005.Trajawe: jun 2004 - mart 2005.Adresa: Dragana Raki}a 41/16Adresa: Dragana Raki}a 41/16Telefoni: 063/846-1919Telefoni: 063/846-1919E-mail:E-mail: [email protected]@yahoo.com

[kola iz koje sedeci ne ide ku}i

PRVI SUSRET SA KOMPJUTERIMA

DOGOVOR PRED POÊTAK VE@BAWA

11


Projekat koji se realizuje u [koli zau~enike o{te}enog vida “VeqkoRamadanovi}” u Zemunu jedinstven je u Srbijii Crnoj Gori. Revolucionarno tehnolo{kodostignu}e omogu}uje slepima i slabovidimada prevazi|u barijere koje su ih ostavqale namarginama dru{tvenog ìvota.

Svaki hiqaditi ~ovek ra|a se slep i nemapriliku da se ravnopravno {koluje i razvija,ostaje nezaposlen, ~ak bez izgleda da seuop{te bori za svoja prava. Kroz ìvot, oviqudi se oslawaju na pomo} porodice idru{tva.

Porazna je ~iwenica da me|u 15.000 slepihi izrazito slabovidih qudi u Srbiji i CrnojGori ima samo 145 sredwo{kolaca i 39 stu-denata. Wih 97,2% nemaju pristupa~nuliteraturu (u audio formi ili na Brajevompismu) i smatraju da ih to onemogu}ava da seravnopravno ukqu~e u proces obrazovawa.

Za slepe i slabovide pisane informacijesu do sada bile dostupne samo na Brajevompismu ili u vidu zvu~nih zapisa, ~ija prime-na je skupa, spora i neprakti~na. Osimoteànog {kolovawa, slepima i slabovidimaje suèna mogu}nost izbora zanimawa i rad-nih mesta, iskqu~eni su iz dru{tvenih tokova– javnog informisawa, pra}ewa nedeqne idnevne {tampe, izdava~ke produkcije.

Ipak, zahvaquju}iji savremenim tehnologi-jama, ovoj socijalno ugroènoj populaciji

predstoje boqi dani. Za srpski jezik razvijenje kvalitetan govorni softver pomo}u kojegslepi i slabovidi na ovim prostorima sadamogu samostalno da koriste ra~unar i pomo}uwega ~itaju i pi{u, sami u~e i rade. To znatnoolak{ava wihov razvoj, poloàj wihovihporodica i ukqu~ivawe u dru{tvo.

Kvalitetan sintetizator govora na osnovuteksta na srpskom jeziku –anReader, godinama jerazvijan na fakultetutehni~kih nauka u NovomSadu. Postignuti kvalitetra~unarski sintetizo-vanog govora iz proizvo-qnog teksta omogu}uje pri-jatan rad, lak{e kori{}ewe iboqe pam}ewe – sve to namaterwem, srpskom jeziku.

Resursi za primenunove tehnologije su presvega Fakultet tehni~kihnauka u Novom Sadu satimom stru~waka na pro-jektu AlfaNum koji radi narazvoju anReadera, zatimsvi javno dostupni tek-stovi (proza, poezija,~asopisi), postoje}i audiosnimci kwiga u Biblio-teci Saveza slepih islabovidih Srbije, kao ijedina specijalna {kola“Veqko Ramadanovi}”.Posebnu ulogu u primeniove novine imaju rodite-qi iz Udruèwa roditeqaslepih i slabovidih lica.

Ciqna grupa projektakoji se realizuje u Zemunukao jedan od projekatareforme socijalne poli-tike, su u~enici i nas-tavnici sa o{te}ewemvida {kole “VeqkoRamadanovi}”, ali i svislepi i slabovidi sa srp-skog govornog podru~ja.Me|u wima ima i dece,èna, siroma{nih idrugih zapostavqenihdru{tvenih grupa.

Ciqevi projekta su izrada audio bib-lioteke za slepe i slabovide (ABSS) u~enikesvih generacija [kole “Veqko Ramadanovi}” uZemunu, obuka kadrova u [VR za primenugovornih softvera i odràvawe ABSS, kao iinformisawe porodica slepih i slabovidihlica o zna~aju pojave govornih trehnologija zasrpski jezik i mogu}nostima kori{}ewaABSS.

U toku realizacije projekta i uvo|ewa poje-dinih servisa i usluga bi}e organizovanaosnovna obuka nastavnika, bibliotekara i naj-naprednijih u~enika i studenata koji }este~eno znawe prenositi na korisnike. Zaodràvawe audio biblioteke bi}eosposobqeno 10 nastavnika i u~enika {koleVR. Audio biblioteku }e neposredno koristi-ti svi u~enici, (205) i nastavnici (10) sao{te}ewem vida kao i svi biv{i u~enici{kole u predvi|enim terminima – direktnikorisinici.

Posrednih korisnika bi}e ~ak 30.000 kadABSS preko interneta postane dostupna svimslepim i slabovidim koji govore srpsko-hrvatski jezik u biv{oj Jugoslaviji i u dijas-pori.

DRUGI KRUG: Audio biblioteka za slepe i slabovide

Li~na karta projekta

Naziv projekta: Naziv projekta:

AUDIO BIBLIOTEKAAUDIO BIBLIOTEKA ZA SLEPE IZA SLEPE I

SLOBOVIDESLOBOVIDE

Nosilac projekta: Udruèwe roditeNosilac projekta: Udruèwe rodite--

qa slepih i slabovidih licaqa slepih i slabovidih lica

Partneri: [kola za u~enikePartneri: [kola za u~enike

o{te}enog vida” Veqkoo{te}enog vida” Veqko

Ramadanovi}”; Fakultet tehni~kihRamadanovi}”; Fakultet tehni~kih

nauka (FTN) Novi Sadnauka (FTN) Novi Sad


Radmila LabanRadmila Laban

Trajawe: sept. 2004 - maj 2005.Trajawe: sept. 2004 - maj 2005.

Adresa: Cara Du{ana 143Adresa: Cara Du{ana 143

Telefoni: 2198-611; 2616-948Telefoni: 2198-611; 2616-948

E-mail: E-mail: [email protected]@yubc.net

Dobro vidi onaj ko èlii moè da sti~e znawa

DIREKTOR [KOLE RADMILA LABAN SA VLADOM DELI]EM RUKOVO-DIOCEM TIMA SA TEHNOLO[KOG FAKULTETA IZ NOVOG SADA

KOMPJUTERI SU PROZOR U SVET

12


Izuzetno dobra iskustva koja je NVO“Most” stekla u realizaciji projekta same{tanima Grmovca i Dobanovaca, bi}eprimewena i u nasequ Boqevci. Projektom suobuhva}ena nezaposlena lica, mladi, i staralica. U prostorijama Mesne zajednice za decuiz socijalno najugroènijihporodica organizuju sebesplatni dopunski ~asoviiz matematike, fizike,hemije, stranih jezika.âsove }e dràti nezapo-sleni profesorski kadar iapsolventi fakulteta kojiìve u selu, kao i penzioni-sani profesori i nastavni-ci.

Sredstvima projekta bi}eosposobqen za kori{}eweprostor Mesne zajednice ukojem }e osim ove nastavemo}i da se odvijaju iaktivnosti lokalnog Klubastarih lica sela Boqevaca,Petrov~i}a i Progara. Iova mesna zajednica }edobiti kombi koji }e mo}ida poboq{a komunikaciju

odvih udaqenih mesta sa svojim centrima uSur~inu i Zemunu.

Poseban kuriozitet Boqeva~kog projektapredstavqa i jo{ jedan vid dobre saradwe saSlova~kom zajednicom jer }e se kroz rad sadecom pribliàvati razli~ite kulture.

Srazmerno broju stanovnika, u Zemunu jeskoncentrisan najve}i broj Roma kojiìve na teritoriji grada Beograda. Nesre}neokolnosti ratnih zbivawa na Kosovu tokompro{le decenije i wih su dovela u Zemun, pasu tako na nekoliko lokacija nikla novasirotiwska naseqa. Laudonov {anac, Zemunpoqe, Batajnica, su najve}a naseqa, ademografski podaci iz popisa 2002. godinesu daleko od stvarnosti jer mnogi stanovni-ci, pre svega ro|ena deca, nisu evidentirani.Mnogi od wih nemaju li~na dokumenta, li~nekarte i zdravstvene kwiìce, nisu u eviden-cijam Doma zdravqa, slu`be zapo{qavawa,deca ne poha|aju {kolu. Po nekim slobodnimprocenama re~ je o preko 10.000 gra|ana bezelementarnih qudskih prava.

Centar za afirmaciju i integracijuromske zajednice (CAIR) slede}ih {est mese-ci realizova}e program namewen upravougroènim stanovnicima u ostvarivawuprava na zdravstvenu i socijalnu za{titu. Usaradwi sa Centrom za socijalni rad, Domomzdravqa i Centrom za prava mawina organi-zova}e se mobilni timovi u ~ijem sastavu }ebiti stru~waci iz oblasti zdravstva i obra-zovawa, pedagog, lekar pedijatar, pravnik,socijalni radnik. Oni }e obilaziti kriznopodru~je i od ku}e do ku}e vr{itizdravstvene, sistematske preglede, vakcini-sawe. Predvi|ene su i brojne radionice, nakojima }e se stanovni{tvo obu~avati izme|uostalog i o postupku izdavawa li~nih dokume-nata. Rukovodilac ovog projekta IsmetJa{arevi} poru~uje – U novogodi{wimsve~anostima na{im korisnicima }emo usaradwi sa hri{}anskim udruèwimapodeliti paketi}e pune qubavi.

Most se nastavqa od

Grmovca do Boqevaca


Naziv projekta: INTEGRACIJANaziv projekta: INTEGRACIJAROMA U ZEMUNUROMA U ZEMUNUNosilac projekta: Centar za afirNosilac projekta: Centar za afir--maciju i integraciju romske zajedmaciju i integraciju romske zajed--nice (CAIR)nice (CAIR)Partneri: Dom zdravqa Zemun,Partneri: Dom zdravqa Zemun,Centar za socijalni rad Zemun,Centar za socijalni rad Zemun,Centar za prava mawina. Centar za prava mawina. Rukovodilac: Ismet Ja{arevi}Rukovodilac: Ismet Ja{arevi}Adresa: Beograd, Kara|or|eva 79Adresa: Beograd, Kara|or|eva 79Trajawe: nove. 2004 – april 2005.Trajawe: nove. 2004 – april 2005.Telefon: 644-206Telefon: 644-206E-mail: E-mail: cairk [email protected] [email protected]


Naziv projekta: POMO] NEZANaziv projekta: POMO] NEZA--POSLENOG PROFESORSKOGPOSLENOG PROFESORSKOGKADRA DECI IZ SOCIJALNOKADRA DECI IZ SOCIJALNOUGRO@ENIH SEOSKIH PORODICAUGRO@ENIH SEOSKIH PORODICANosilac projekta: NVO “MOST”Nosilac projekta: NVO “MOST”Partneri: Mesna zajednicaPartneri: Mesna zajednicaBoqevci, O[ “Branko Radi~evi}”,Boqevci, O[ “Branko Radi~evi}”,Udruèwe penzionera iz BoqevacaUdruèwe penzionera iz BoqevacaCentar za prava mawina. Centar za prava mawina. Rukovodilac: Borislav Stanojlovi}Rukovodilac: Borislav Stanojlovi}Adresa: Omladinskih brigada 85Adresa: Omladinskih brigada 85Trajawe: okt. 2004 – april 2005.Trajawe: okt. 2004 – april 2005.Telefon: 2164-565Telefon: 2164-565E-mail: E-mail: svetista@netsvetista@net

Uz vakcine i paketi}iqubavi

PROJEKTI TRE]EG KRUGA TENDERA

O[ „BRANKO RADIÊVI]“ JE CENTAR KULTURNOG @IVOTA U BOQEVCIMA

13


Dom za odrasla invalidna lica u Zemununema dovoqno kapaciteta da u stalnisme{taj primi sve osobe kojima je to potreb-no. Ipak, u wemu ima dovoqno uslova zadnevni boravak i kori{}ewe Domskihkapaciteta – po~ev od biblioteke,dru{tvenih prostorija, do sala za razneve`be i obuke.

Ideja o mogu}nosti dnevnog boravka u ovojustanovi nai{la je na izuzetna odziv pa jepreko raznih udruèwa za invalide broj pri-java nadma{io prvobitne planove. - Umesto30 korisnika u dnevnom boravku, stvori}emouslove za wih 50, i to tako {to }e oni, po ras-poredu, u Dom dolaziti svakog drugog dana,kaè Velimir Kneèvi}, v.d. direktor Domai rukovodilac ovog projekta.

Projekat otvarawa dnevnog boravkanamewen je osobama koje nisu institucional-no zbrinute, u dobi od 20 do 55 godinaìvota. Ova lica naj~e{}e nisu u radnomodnosu niti su ukqu~ena u bilo kakav programedukacije, pa su prepu{tena monotonom,izolovanom na~inu ìvota, i zavisna odfizi~ke i materijalne pomo}i porodice.Ovim projektom je predvi|eno da se svakogdana novi dnevni {ti}enici dovoze iprovode vreme od 9 do 16 ~asova. Posebnuulogu imaju udruèwa lica sa posebnimpotrebama, koja u~estvuju u odre|ivawu pri-oriteta, vode}i ra~una pre svega o socijal-nim uslovima u porodicama.

Zbriwavawe starih lica koja ìve sama ikojima su potrebni razli~iti vidovipodr{ke kod nas naj~e{}e podrazumeva wiho-vo sme{tawe u specijalizovane ustanove –stara~ke domove, ili malo lep{e re~eno,Domove penzionera. Mnogima je to neprih-vatqivo jer ne èle po cenu ìvota danapu{taju svoje stanove, svoj ku}ni ambijent.Savremeni pristup ovoj problematici usvetu zna~i primenu novih modela. Pre svegato je pomo} koju volonteri pruàju starimusamqenim licima u wihovim domovima, alii udruìvawe nekoliko takvih lica koja ìveu ve}im stanovima, a u stawu su da jednidrugima pruàju pomo}.

Novina u na{oj sredini bi}e zbog toga pro-jekat koji upravo po~iwe sa realizacijom uZemunu, a sprovodi}e ga NVO “Koordinata”.Osnovne potrebe starih lica koje ne iziskujuangaòvawe stru~nog kadra – nabavka namir-nica, lekova, pla}awe mese~nih ra~una isli~ne usluge mogu biti zadovoqeneangaòvawem mladih iz starijih razredaosnovne {kole, kroz aktivnosti Kluba mladihvolontera formiranog u, osnovnoj {koli“Lazar Savati}”, projektnom partneru. Naovaj na~in postiè se i drugi, podjednakovaàn ciq ovog projekta – razvoj human-isti~ke svesti i ose}aja solidarnosti kodpopulacije mladih.

Tokom obuke |aka volontera za ovaj radKlub }e pored moderne kompjuterske opreme

i Interneta nuditi i niz aktivnosti koje ~inenova poqa interesovawa mladih a koja nisuzastupqena u {kolskom programu – upoz-navawe sa de~ijim pravima, veze sa omladin-skim klubovima iz zemqe i i nostranstva,besplatni letwi i zimski kampovi.

Iskustva ste~ena u ovom projektu, pre svegamladi qudi koji }e svoje znawe mo}i daprenose drugima i razvijaju ih, posta}e jedannovi resurs socijalne politike u Zemunu.

Osnovci preuzimaju

brigu o penzionerima


Naziv projekta: UNAPRE\EWENaziv projekta: UNAPRE\EWEKVALITETA @IVOTA STARIH LICAKVALITETA @IVOTA STARIH LICAKROZ RAD MLADIH VOLONTERAKROZ RAD MLADIH VOLONTERANosilac projekta: Nosilac projekta: NVO “KOORDINATA”NVO “KOORDINATA”Partneri: O[ “Lazar Savati}” iPartneri: O[ “Lazar Savati}” iCentar za socijalni radCentar za socijalni radTrajawe: okt. 2004 – april 2005.Trajawe: okt. 2004 – april 2005.Rukovodilac: Blagoje Kuqi}Rukovodilac: Blagoje Kuqi}Adresa: Jurija Gagarina 49Adresa: Jurija Gagarina 49Telefon: 063/7725-420Telefon: 063/7725-420E-mail: E-mail: [email protected]@eunet.yu


Naziv projekta: OTVARAWENaziv projekta: OTVARAWEDNEVNOG BORAVKA U DOMU ZADNEVNOG BORAVKA U DOMU ZAODRASLA INVALIDNA LICAODRASLA INVALIDNA LICANosilac projekta: NVO UdruèweNosilac projekta: NVO Udruèwekorisnika korisnika Partneri: Dom za odrasla invalidPartneri: Dom za odrasla invalid--na lica, Lokalna samouprava,na lica, Lokalna samouprava,Mreà NVO – Udruèwe za cereMreà NVO – Udruèwe za cere--bralnu i de~iju paralizu, Udruèwebralnu i de~iju paralizu, Udruèwedistrofi~ara, Savez paraplegi~aradistrofi~ara, Savez paraplegi~arai kvadriplegi~ara, Udruèwe MS. i kvadriplegi~ara, Udruèwe MS. Rukovodilac: Velimir Kneèvi}Rukovodilac: Velimir Kneèvi}Adresa: Dom za invalidna lica,Adresa: Dom za invalidna lica,Zemun, Autoput 18Zemun, Autoput 18Trajawe: nov. 2004 – april 2005.Trajawe: nov. 2004 – april 2005.Telefon: 3193-242Telefon: 3193-242

Dnevni boravak uDomu za invalide

PROJEKTI TRE]EG KRUGA TENDERA

UÊNICI O[ „LAZAR SAVATI]“ KOJI @ELE DA BUDU VOLONTERI

U DOMU ]E SE NA]I MESTA ZA SVE

14


U@ICE

BOR

Op{tina Uìce nije ostala po{te|enaproblema sa kojima se suo~ava ve}inaop{tina u Srbiji. Raspad velikih privrednihsistema u kojima je bila angaòvana ve}inaradno sposobnog stanovni{ta uslovio jeeksploziju nezaposlenosti koja je indukovalaniz drugih socijalnih problema.

Nadle`ne institucije i organizacije nisubile u mogu}nosti da odgovore sve brojnijimzahtevima za pomo}, a jedan od razloga tenemo}i je bilo neprepoznavawe na~ina da seadakvatno pruì traèna pomo}. Projekatreforme socijalne politike ~iji je primariniciq izgradwa i ja~awe partnerstva izme|uinstitucija dràve i organizacija civilnogdru{tva, pruìo je racionalan model koji }egra|anima Uìca dao priliku da re{e bar deoprepoznatih problema iz oblasti neza-poslenosti, obrazovawa, zdravstva i socijalneza{tite.

Op{tinski koordinacioni odbor u op{tiniUìce «pustio je u pogon» 11 inovativnihprojekata koji se baziraju na aktivnim i auten-ti~nim partnerstvima koji postavqajustrate{ku osnovu za odrìve aktivnosti, a kojitematski odgovaraju izra|enim Akcionimplanovima.

LLETWIETWI KAMPKAMP RRIBAIBA{{EVINAEVINA u realizaciji NVO«Planet art» ima za ciq da aktivira postoje}eprostorne i qudske kapacitete seoske {kole iponudi novi model |a~kog turizma koji budinova interesovawa dece, sa jedne strane, iomogu}ava roditeqima da bez velikihoptere}ewa porodi~nog buxeta omogu}e svojoj

deci adekvatno letovawe, sadruge strane. Pored toga, ovimprojektom se postavqaju osnoveza lokalni odrìvi razvojseoskih zajednica.

UUDRUDRU`̀ENIENI DODO SAMOZAPOSLEWASAMOZAPOSLEWAprojekat Regisonalnog centra zamala i sredwih preduze}a upartnerstvu sa Udruèwemcerebralne paralize, de~ijeparalize i plegija i Nacio-nalnom agencijom za zapo{qava-we re{ava problem 30 neza-poslenih lica koji pripadaju grupi te{kozapo{qivih ( samohrani roditeq, tehnolo{kivi{kovi) i 5 nezaposlenih ~lanova Udruèwakroz osnivawe zadruge. Pove}awem nivoaznawa korisnika iz oblasti preduzetni{tvakroz stru~ne obuke, uz konkretnu pomo} u osni-vawu zadruge i nabavci potrebne opreme,stvaraju se osnovni preduslovi za lak{eobavqawe samostalne delatnosti zadrugara itime re{avawe problema wihove nezapo-slenosti.

«O«OBUKABUKA NASTAVNIKANASTAVNIKA ZAZA ENGLESKIENGLESKI JEZIKJEZIK ili...Govori da te ceo svet razume» Centra za devoj-ke omogu}i}e da se 20 mladih, visokoobrazo-vanih qudi, nakon sticawa sertifikata B2zaposle u {kolama kao nastavnici engleskogjezika, za kojima postoji potreba. ZZAJEDNOAJEDNOMOMO`̀EMOEMO VIVI{{EE II BOQEBOQE projekat koji zajed-ni~kim snagama realizuju Ustanova de~ijihvrti}a, NVO «Lira», Sredwa umetni~ka {kolai Pozori{tance «Smajli» aktivirao je

kapacitete de~ijeg vrti}a «Bambi» koji senalazi u centru grada, a u kome se realizujumuzi~ke, likovne, dramske i fizi~ke igraoni-ce za decu iz socijalno ugroènih porodica.Projekat PPUTOKAZUTOKAZ postavqu inovativni modelpovezivawa institucije koji se bavere{avawem socijalne problematike nezapo-slenih – Nacionalne agencije za zapo{qavawe iosnovnih administrativnih jedinica SO –mesnih zajednica. Ciqevi ovog projekta su:osnaìvawe i podr{ka nezaposlenihkreirawem mreè novih usluga dostupnihsvim zainteresovanim grupama. ProjekatDDOBAROBAR PUTPUT Centra plus, Centra za socijalni radi 6 osnovnih i 2 sredwe {kole je napraviokorak napred u deinstitucionalizaciji soci-jjalnih usluga kada je re~ o prevenciji nasiqa imaloletni~ke delinkvencije. Projektom jepredvi|eno formirawe i edukaciju Timova zaprevenciju u {kolama, koji ~ine predstavniciCentra za socijalni rad, {kola, roditeqa iu~enika. Rezultati prvog kruga tendera u

KAKO TO RADE U DRUGIM PILOT OP[TINAMA

KAKO TO RADE U DRUGIM PILOT OP[TINAMA

Bor je grad u Isto~noj Srbiji, sa 40.000stanovnika (u op{tini ìvi 56.000).[irom sveta, postao je poznat po eksploatacijibakarne rude. U zenitu svoga rada, godi{wipromet Rudarsko-topioni~arskog basena (RTB)dostizao je iznos od 500 miliona dolara.Me|utim, neplanskom eksploatacijom,neekonomskim upravqawem, bez zna~ajnijihinvesticija u modernizaciju, Basen je dovedenna ivicu propasti i trenutno je suo~en saogromnim problemima. Kako je privreda Boramonostrukturna, zasnovana uglavnom na raduRTB-a, ~itav grad deli iste probleme.

U Boru je danas preko 7.000 nezaposlenih, uzjo{ nekoliko hiqada radnika, koji predstavqa-ju vi{ak u preduze}ima RTB-a. Od 18.000zaposlenih, svega 2.000 je zaposleno u privat-nom sektoru. Prose~na primawa su ispodrepubli~kog proseka. Izraèno je odsustvosamoinicijative u kori{}ewu nekih od posto-je}ih resursa i u zapo~iwawu sopstvenogbiznisa. Vi{edecenijska eksploatacija bakra jeostavila pravu ekolo{ku katastrofu(prekomerno zaga|ewe vode, vazduha izemqi{ta, uz ogromne koli~ine otpada). Bor jegeografski dislociran, odnosno nalazi sedaleko od glavnih saobra}ajnica. Ukupangodi{wi buxet SO Bor iznosi svega oko 350miliona dinara. U Boru ìve 22 nacionalnos-ti, od kojih su, pored ve}inskog srpskog naro-da, u zna~ajnoj meri prisutne jo{ dvenacionalne mawine: Vlasi i Romi. Bor je gradbez tradicije i kulturnog nasle|a. Grad je sve

stariji, jer po podacima iz 2002.procenat lica preko 60 godinaiznosi 19,4% ukupnogstanovni{tva, dok je 1991.godine taj procenat bio 11,6%.Stopa razvoda brakova je oko65%. U 2002. godini su reg-istrovana 282 maloletnadelinkventa, od ~ega je tre}inanovoregistrovanih. Zabeleènje 161 slu~aj nasiqa nad decom uporodici. Konzumirawe alkoho-la i psihoaktivnih supstanci je u stalnomporastu. Sve ovo je dovelo do izraènog odli-va stanovni{tva, a posebno mladih, zbogneizvesne budu}nosti.

Sa svim ovim socijalnim problemima, Borje bio prosto «idealan» grad za realizacijuProjekta reforme socijalne politike. Kao i uostalim pilot op{tinama, i u Boru jekonstituisan Op{tinski koordinacioni odborza socijalnu politiku (OKOSP), kao strate{kotelo za definisawe problema i odre|ivaweprioriteta u wihovom re{avawu. OKOSP jezasnovan na partnerstvu lokalne samouprave,dràvnih institucija i nevladinog sektora.Tokom rada definisano je sedam prioritetnihproblema: nezaposlenost, deca i omladina,stari, lica sa posebnim potrebama, bolestizavisnosti, Romi i porodi~no-pravna za{tita.Za svaki problem su ura|eni akcioni planovi,kojima su definisani prioriteti u okvirusvakog problema i koji su predstavqali osnov

za izradu konkretnih projekata. U izradiakcionih planova u~estvovalo je 57 osoba,stru~nih za pojedine oblasti. Va`no je ista}ida je Privremeni organ SO Bor, na sedniciodrànoj 18. juna 2004. godine, doneo Odluku oosnivawu OKOSP-a, kao stalnog skup{tinskogtela.

Tokom dva konkursna kruga prispela su 26projekta od ~ega je, nakon procesa selekcije,odabrano pet projekata za realizaciju, uzpodr{ku Projekta reforme socijalne poli-tike:

MMOZAIKOZAIK – – CENTARCENTAR ZAZA DNEVNODNEVNO OKUPACIJSKEOKUPACIJSKEAKTIVNOSTIAKTIVNOSTI Projektom je adaptiran iopremqen prostor, besplatno ustupqen odstrane SO Bor, za aktivnosti lica sa posebnimpotrebama. Uz nadzor stru~waka i u~e{}e svihorganizacija invalida, osmi{qen je sadràj,kojim ova lica ublaùju ose}aj izolovanosti udru{tvu. Nosilac projekta je Humanitarnoudruèwe Aurora.

Probu|eni potencijali

Idealan grad zasocijalni rad

15


op{tini Uìce, na kome je ve}ina projekatapredvidela aktivnosti vezane za prezentacijusvakog projekta ponaosob, uslovili su odlukuOKOSP za realizaciju projekta «Komuni-kaciona strategija» koju realizuju OKOSPUìce i lokalni mediji: TV 5, Radio Uìce iUì~ka nedeqa. ~lanovi OKOSP su smatralida }e se jedinistvenim i organizovanimmedijskim i komunikacionim aktivnostima,organizovanim na profesionalan na~in,efikasnije posti}i postavqeni ciqevireforme socijalne politike. Ukratko, proje-kat KS predstavqa bitan segment socijalnogmarketinga bez koga }e proces reforme soci-jalne politike biti usporen. ProjekatUdruèwa penzionera i Centra za socijalnirad BBUDIUDI PONOVOPONOVO SVOJSVOJ aktivira socijalnoisqu~ene penzionere formirawem grupa imreè za podr{ku. Planirane aktivnostiimaju za ciq da artikuli{u probleme iprona|u najboqa re{ewa za wihovo re{avawe.Za 20 nezaposlenih lica adiministrativnestruke koji su ostali bez posla u procesurestruktuirawa preduze}a omogu}ena je obukaza obavqawe samostalne delatnosti pruàwakwigovodstvenih usluga u okviru projektaSSMAWEWEMAWEWE NEZAPOSLENOSTINEZAPOSLENOSTI KROZKROZ PARTNERSTVOPARTNERSTVOSASA POSLODAVCIMAPOSLODAVCIMA, Centra za razvoj lokalnihinicijativa i Udruèwa privrednika.Zahvaquju}i projektu OOMLADINSKIMLADINSKI KULTURNIKULTURNICENTARCENTAR problemima zadovoqavawa kulturnihpotreba deca i mladi Uìca }e se po prvi putpristupiti na organizovan na~in. Sanacija iopremawe op{tinskog prostora «{arena sala»bi}e samo logisti~ka podr{ka programskom istrukturnom definisawu rada ovog centra.Projektom HHUMANOSTUMANOST NANA TERENUTERENU Udruèwalekara, patrona`nih sestara i tehni~ara,Centra za socijalni rad i Doma zdravqa,postavjen je model zasnovan na partnerstvuresornih institucija i strukovnog udruèwaza pruàwe kvalitetne usluge nege i pomo}istarima u okviru gradskih i seoskih mesnihzajednica na teritoriji op{tine Uìce.

BRANKICA JEREMI]

Kraqevo je prostorno najve}a op{tina uSrbiji (preko 100 km u pre~niku) u kojojìvi preko 150 hiqada stanovnika, od ~ega su30 hiqada izbegla i interno raseqena lica.

Op{tinski koordinacioni odbor za socijal-nu politiku je u proces izrade lokalnihakcionih planovaukqu~io ~ak 22 insti-tucije i nevladineorganizacije. Nakonjavnog konkursa raspi-sanog krajem 2003.godine, za prikupqawepredloga projekatakoji tretiraju prob-leme iz Akcionogplana, po~etkom aprilapo~ela je realizacijaprva dva usvojenaprojekta ~ije je trajawe{est meseci.

Projekat OOSNASNA`̀IMOIMOPORODICUPORODICU , , PODRPODR`̀IMOIMODECUDECU koji realizujeCentar za socijalnirad u partnerstvu sanevladinim organi-zacijama «Polet» i«Kvart», bavi se prob-lemima porodica kojesu optere}ene brojnimvidovima disfunkci-je. Naime, projekat sinhronizovano tretiratri ugroène grupacije: samohrane roditeqe iwihovu decu (pred{kolskog i {kolskog uzras-ta), kao i grupu mladih iz seoskih sredina ukojima je prisutan pre svega rizik odpreurawenog zasnivawa braka.

NVO @@ENSKEENSKE INICIJATIVEINICIJATIVE u partnerstvu saromskom organizacijom KES Dru{tvo Rom iZdravstvenim Centrom tretira problemereproduktivnog zdravqa romske ène. Zapotrebe sprovo|ewa ovog projekta, obezbe|enje novi kolposkop koji je sada dostupan svimkorisnicam zdravstvenog osigurawa u gineko-lo{koj ambulanti u Domu zdravqa u Kraqevu.

Ova dva projekta su u punoj meri opravdalao~ekivawa i pokazala na delu svoju korisnostza gra|ane kojima je podr{ka potrebna, te suim je odobren i produètak sprovo|ewaaktivnosti od strane Projektnog tima, a naosnovu u{teda koje su nastale tokomsprovo|ewa projekata.

U drugom krugu javnog konkursa odabrano jejo{ osam projekata, od kojih je {est po~elo sasprovo|ewem aktivnosti 1. jula, dok su dvaprojekta vezana za sredwo{kolce po~eli sa

sprovo|ewem aktivnosti 1. septembra.Oblasti kojima se ovi projekti bave su PREVENPREVEN--CIJACIJA BOLESTIBOLESTI ZAVISNOSTIZAVISNOSTI (Ekonomska {kola),PROBLEMIPROBLEMI ROMSKEROMSKE POPULACIJEPOPULACIJE – prosve}ivaweromske populacije kroz afirmaciju zdravihstilova ìvqewa, planirawe porodice, pre-

vencija maloletni~kog materinstva (NVO“Polet”), PODRPODR{{KAKA LICIMALICIMA OBOLELIHOBOLELIH ODOD MULMUL--TIPLETIPLE SKLEROZESKLEROZE (Udruèwe multiple skleroze),PODRPODR{{KAKA LICIMALICIMA OBOLELIHOBOLELIH ODOD PARAPLEGIJEPARAPLEGIJE ,,KVADRIPLEGIJEKVADRIPLEGIJE II DISTROFIJEDISTROFIJE (Udruèwe para-plegi~ara), FORMIRAWEFORMIRAWE II RADRAD CCENTRAENTRA ZAZA MLADEMLADE(Omladinska organizacija Kvart), iPOBOQPOBOQ{{AWEAWE KVALITETAKVALITETA DRUDRU{{TVENOGTVENOG `̀IVOTAIVOTASTARIHSTARIH , , ZBRINUTIHZBRINUTIH UU GGERONTOLOERONTOLO{{KOMKOM CENTRUCENTRU(NVO Maksima i Gerontolo{ki centar).Realizacija ovih projekata }e trajati do kraja2004, odnosno aprila 2005. godine.

Tre}i krug Tendera kojim }e kona~no bitiraspodeqena sva predvi|ena sredstva u ukup-nom iznosu od oko 18.500.000 dinara zavr{enje 6. septembra. Nakon rada Komisije zabodovawe i selekciju i sastanka OKOSP-a gdeje izve{taj Komisije usvojen, odobreno je {estprojekata

Kao dokaz dobre voqe da se reformi soci-jalne politike pristupi u jakom partnerstvugovori i odluka usvojena na sednici Op{tin-skog ve}a Kraqevo u maju ove godine, kojom jeOp{tinski koordinacioni odbor za socijalnupolitiku (OKOSP) institucionalizovan kao

stalno op{tinsko save-todavno telo, u sastavu ukojem radi od svog osni-vawa. Re{ewe o institu-cionalizaciji je doneto27. septembra 2004.godine.

Tokom septembraOdeqewu dru{tvenihdelatnosti podneti suZahtevi za odobravawesredstava iz op{tinskogbuxeta za podr{ku raduOKOSP-a u 2005. godi-ni, kao i za podr{kunovim Op{tinskimakcionim projektima.Zahtevi su u{li u pred-log buxeta SO Kraqevoza 2005. godinu i sred-stva za navedeneaktivnosti }e bitiodobrena krajem ovegodine.

SVETISLAV PAUNOVI]

Osam projekatau redu za buxet

KRAQEVO[TINAMA

TINAMA

BBUDIUDI SLOBODANSLOBODAN , , RASTIRASTI ZDRAVOZDRAVO Projekat sebavi prevencijom bolesti zavisnosti, tako {tose edukuju ~itavi timovi edukatora, po~ev odmultidisciplinarnog tima na nivou op{tine,do vr{wa~kih edukatora u svim osnovnim isredwim {kolama u Boru. Projekat je nai{aona izuzetan prijem, pre svega kog mladih, gdeje broj zainteresovanih za ukqu~ivawe uaktivnosti daleko ve}i od predvi|enog.Nosilac projekta je Klub le~enih alkoholi~ara.

OOMLADINSKIMLADINSKI KLUBKLUB Projektom je adaptiran iopremqen prostor, ustupqen od strane SOBor. Predvi|ene su aktivnosti edukativnog ikreativnog sadràja, koje do sada uglavnomnisu bile dostupne mladim qudima. Tako|e,mladi }e imati prilike i da sami kreirajuodre|ene sadràje u skladu sa wihoviminteresovawima. Nosilac projekta je Odbor zaqudska prava.

CCENTARENTAR ZAZA INTEGRACIJUINTEGRACIJU RROMAOMA Projektom jeadaptiran i opremqen prostor u kome }e seodvijati edukacije, pre svega za Rome, izoblasti reproduktivnog zdravqa i planirawaporodice, rada na ra~unaru, qudskih prava...Tako|e bi}e organizovana dopunska nastava iSOS telefon, a sve u ciqu podizawa nivoasvesti romskog stanovni{tva. Nosilac projek-ta je Dru{tvo za prosvetu i kulturu RomaStevan |or|evi} Novak.

ZZNAMNAM DADA ZNAMZNAM Projekat se bavi edukacijomgrupe mladih Roma iz oblasti ra~unara iengleskog jezika. Ciq je stvarawe jednogzdravog jezgra me|u mladim Romima, koji bikasnije svoja iskustva i znawa stavili ufunkciju poboq{awa kvaliteta ìvota, presvega mladih Roma. Nosilac projekta je Romskainicijativa mladih Gypsy soul.

Trenutno je u toku tre}i konkursni krug, ukome je prispelo 12 projekata i o~ekuje se danajmawe 5 do 6 projekata bude podràno.

DRAGAN STRILI]

16


Osnovni uslov za uspe{no vladawe jesteraspolagawe informacijama. Naosnovu ta~nih i sistematizovanih informa-cija utvr|uje se pravo stawe stvari –dru{tvene ~iwenice. Tek sa poznavawem~iwenica mogu}e je praviti strategije kojeusmeravaju pravce politi~kih aktivnosti.Pravqewe planova, odabir prioriteta,redosled aktivnosti… sve je to promi{qenpristup ìvotnoj realnosti i savremeniodnos politike koja iskreno teì da bude nausluzi svojim gra|anima.

Jedna od va`nih komponenti ProjektaReforma socijalne politike u Srbiji koji serealizuje u Zemunu, jeste Geomapirawe.Osnovni ciq ovog dela projekta jesteuspostavqawe sistema stalnog pra}ewa soci-jalne situacije i potreba na lokalnom nivou.Razvijen je softver – program koji se prviput primewuje upravo u Zemunu.

Statisti~ki podaci o raznim socijalnimindikatorima - o starosnoj strukturi, brojuzaposlenih i nezaposlenih, o osnovnimpokazateqima standarda ìvota, pokrivenos-ti uslugama obrazovawa, zdravstva i socijalneza{tite, o broju izbeglica i pripadnikamarginalizovaanih grupa, grupisani su poteritorijama biv{ih i sada{wih Mesnihzajednica. Ti podaci prikazani na mapi

Zemuna slikovito pokazuju u kojim delovimagrada su skoncentrisane razli~ite vrstesocijalnih pokazateqa.

Na osnovu podataka iz popisa stanovni{tva1991. i 2002. godine, slu`benih podataka izinstitucija, slu`bi i organa u op{tini, kojisu upotpuweni anketama i istraìvawima,

napravqena je po~etna verzija ove “Geo-soci-jalne mape” Zemuna. Slede}i i najva`nijikorak bi}e obuka jednog broja qudi iz organaop{tinske uprave, institucija i nevladinihorganizacija koji }e ubudu}e aùriratipodatke.

Kad i taj posao bude obavqen podaci }e seprikupqati i unositi na dva punkta, jedan uOp{tini a drugi najverovatnije u Centru zasocijalni rad. Najva`niji rezultat tog velikogposla koji treba da bude zavr{en 2005.godine jeste {to }e svi ti podaci biti javni –dakle dostupni svim gra|anima, zaintereso-vanim pojedincima, grupama, ustanovama…

Od tada }e op{tinski politi~ari, javneinstitucije i udruèwa gra|ana imatimogu}nost da se orijenti{u i svoje aktivnos-ti planiraju na osnovu pokazateqa koji }e ihupozoravati na takozvane “crvene” (opasne)ili “ùte” (upozoravaju}e) delove grada ukojima gra|ani imaju izraène socijalneprobleme.

Zbog svojih dugoro~nih ciqeva i primenekoja nije za jednokratnu upotrebu, ovaj pro-jekat prevazilazi interese dnevne politike ipartijskih interesa. Bilo koja vlast,

bilten volonter · socijalna politika, i raznovrsnost oblika rada u ovoj delatnosti zavisi pre...

Documents