Mašinski fakultet Niš

SEMINARSKI RAD

Tema : Biodizel

Profesor-mentor: Student:Boban Nikolić Ognjanović Dalibor 34

NišMaj, 2012.

Sadržaj:

Uvod...................................................................................................................................3

1 Proizvodnja i korišćenje biodizela u Srbiji.....................................................................4

1.1 Mešavine biodizela.........................................................................................................4

1.2 Prednosti i nedostaci biodizela........................................................................................5

2 Svojstva biodizel goriva...............................................................................................7

3 Uticaj sagorevanja biodize goriva na okolinu...............................................................9

4 Projekcija potrošnje biodizela u Srbiji.........................................................................10

5 Zaključak...................................................................................................................11

Literatura.................................................................................................................................12

2

UvodBiodizel je generalno naziv za gorivo dobijeno iz bioloških izvora koje se može

koristiti u nemodificiranim dizel motorima umesto uobičajenog plinskog ulja. Biodizel je ustvari komercijalni naziv za metil - ester, koji se nalazi na tržištu tečnih goriva i prodaje krajnjim korisnicima. To je standardizirano tečne nemineralno gorivo, neotrovno, biorazgradivo i nadostatak za fosilno gorivo (dizel). Metil - ester (ME) je hemijski spoj dobijen reakcijom (transesterifikacija) biljnog ulja (uljana repica, suncokret, soja, palma, ricinus itd.) ili životinjske masti, s metanolom, u prisutnosti katalizatora. [1]

Biodizel se najčešće dobija iz biljnih ulja transesterifikacijom triglicerida. Pri tome zamenom glicerola s metanolom od jednog molekula triglicerida nastaju tri molekula monoalkilnih estera pa su zbog smanjenja molekulske mase fizička svojstva biodizela pogodna za korišćenje u nemodifikovanim motorima. Može se proizvoditi iz biljnih ulja, recikliranog otpadnog jestivog ulja ili životinjske masti, procesom transesterifikacije, pri čemu kao sporedni proizvod nastaje glicerol. Izbor osnovne sirovine za dobijanje biodizela zavisi od odgovarajućih uslova i prilika, pa se u Evropi za proizvodnju biodizela najviše koristi ulje uljane repice (82,8%) i ulje suncokreta (12,5%), dok se u Americi najviše koristi ulje soje, a u azijskim zemljama se koristi i palmino ulje.

Treba napomenuti da biodizel nije isto što i biljna ulja, koja se koriste u nekim dizel vozilima (sama ili pomešana s fosilnim dizel gorivima).

Biоdizеl је tеčnо gоrivо prоizvеdеnо iz bilјnih ulја ili iz kоrišćеnih ulја i mаsti. Biоdizеl vеоmа čistо sаgоrеvа i pоdsеćа nа stаndаrdni dizеl; prоizvоdi sе оd ulја kоје sе dоbiја оd suncоkrеtа, sоје ili ulјаnе rеpicе pоmоću mеtаnоlа i kаtаlizаtоrа. Pо hеmiјskоm sаstаvu је mеšаvinа mеtil еstаrа mаsnih kisеlinа. Оvо gоrivо јеstе оbnоvlјivi izvоr еnеrgiје јеr sе trоši оnоm brzinоm kојоm sе оbnаvlја. Gоrivо је dеlоm nižеg еnеrgеtskоg sаdržаја, аli sаdrži vеći prоcеnаt kisеоnikа štо pоmаžе bоlјеm sаgоrеvаnju.

Kоnvеnciоnаlni dizеl mоtоri bеz tеškоćа kоristе gоrivо sа 20 оdstо biоdizеlа, а mnоgi nоvi mоtоri vеć mоgu dа kоristе i čist biоdizеl. Biоgоrivа nе zаhtеvајu prоizvоdnju nоvоg аutоmоbilа оdnоsnо nоvоg аutоmоbilskоg mоtоrа, оnа vеć sаdа imајu vеliku prеdnоst nаd vоdоničnоm tеhnоlоgiјоm kоја је tеk u zаčеtku.

Оvа kоmpаtibilnоst sа pоstојеćim mоtоrimа pоdstаklа је mnоgе zеmlје dа sе оkrеnu biоgоrivu, uvеrеnе dа ćе nа tај nаčin mоći dа smаnjе trоškоvе fоsilnih gоrivа. Еvrоpskа zајеdnicа је sеbi оdrеdilа zа cilј dа dо 2010. gоdinе kоristi šеst оdstо biоdizеlа, štо ćе znаčiti pеtоstrukо pоvеćаnjе uzgоја bilјаkа оd kојih sе prоizvоdi еtаnоl.

3

1 Proizvodnja i korišćenje biodizela u SrbijiBiodizel je definisan Evropskim standardom EN 14214 iz 2003 [2]. U Srbiji je

definisan 2006. standardom SRPS (JUS) EN 14214 „Goriva za motorna vozila. Metilestri masnih kiselina (MEMK) za dizel motore, Zahtevi i metode ispitivanja", (koji je identičan evropskom standardu EN 14214) [3]. Osim toga, u maju 2006. godine usvojen je „Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva bioporekla" kojim su propisani tehnički i drugi zahtevi koje ova goriva moraju da ispune [4]. S obzirom na veoma loša iskustva sa „biodizelom" u Vojvodini, devedesetih godina XX veka naglašavamo potrebu striktnog poštovanja svih odredbi ova dva propisa.

Od 2005. smatra se da su u biodizelu, proizvedenom prema EN 14214 tokom razvoja devedesetih godina XX veka, prevaziđene sve problematične pojave korišćenja biodizela prethodnih generacija standarda. Zato je biodizel prema EN 14214 pouzdano, kvalitetno gorivo za dizel motore, proizvedeno iz obnovljivih sirovina, koje se bez ograničenja može koristiti čisto ili u mešavini svakoga odnosa sa mineralnim dizelom u svim savremenim dizel motorima u skladu sa preporukama proizvođača, a čiji produkti sagorevanja ne utiču na povećanje efekta staklene bašte u atmosferi.

U Srbiji је 2006. potrošeno око 1,4 miliona tona dizel goriva. Do podataka o proizvodnji biodizela u Srbiji 2006. ne može se doći, a nema ni podataka o potrošnji biodizela. Procenjuje se da je potrošnja biodizela činila manje od 1% potrošnje dizela u Srbiji 2007. Benzinska pumpa „Vještica" u Novom Sadu novembra 2007. na svojoj pumpi prodavala je biodizel (B100) za automobile po ceni od 72,6 din/1 (0,91 €/1). U Nemačkoj biodizel se na pumpama u to vreme prodavao za 1,025€Д a dizel za 1,144€/1. U 2008. nije bilo proizvodnje, pa ni korišćenja biodizela uSrbiji [5].

Firma Victoriaoil je 2007. u Sidu izgradila fabriku kapaciteta 100.000 t biodizela godišnje. Te godine proizvela je 27.000 t biodizela. Pošto je došlo do bitnog porasta cena ulaznih sirovina za biodizel a neznatnog porasta cene mineralnog dizela u 2008. i 2009. g. obustavljena je proizvodnja biodizela, a proizvodi se jestivo ulje. Osim toga, izostale su očekivane podsticajne mere države.

1.1 Mešavine biodizela

Biodizel se često meša sa običnim dizel fosilnim gorivima. Kada je mešavina u procentima od 20% biodizela i 80% normalnog fosilnog dizela, onda se to zove mešavina B20. Neki ljudi pogrešno veruju da je ta mešavina zapravo čist biodizel. Najčešće mešavine biodizela su:

B100 je čisti biodizel; B20 je mešavina od 20% biodizela i 80% normalnog fosilnog dizela; B5 je mešavina od 5% biodizela i 95% normalnog fosilnog dizela; B2 je mešavina od 2% biodizela i 98% normalnog fosilnog dizela;

4

Mešavine do 20% biodizela se mogu koristiti bez ikakvih, ili samo s malim izmenama na postojećim dizel motorima, iako se neki proizvođači motora ograđuju od toga. Za korištenje B100 ipak su potrebne odgovarajuće prepravke motora:

plastika kao što je polietilen visoke gustine (HDPE) je podesana za rad s biodizelom, ali polivinil hlorid (PVC) se polako razgrađuje. Polistiren se razgrađuje u dodiru s biodizelom.

bakarni materijali (med, bronza) su osetljivi na biodizel, kao i cink, kalaj, olovo i liveno gvožđe. Od nerđajućih čelika, legure SS 316 i SS 304 su najotpornije, kao i aluminijum.

biodizel reaguje i sa prirodnom gumom ili kaučukom, koji se može naći kod starijih automobila. Studije su pokazale da i elastomeri na bazi fluora su osetljivi na biodizel. Sintetičke gume, koje se koriste u novijim tipovima automobila, kao što su FKM, GBL-S i FKM- GF-S, su otporni na biodizel, u svim uslovima.

1.2 Prednosti i nedostaci biodizela

Prednosti biodizela su: 2 osim što je po svojim energetskim sposobnostima jednak običnom fosilnom dizelu,

ima puno bolju mazivost, pa značajno produžava radno trajanje motora; najvažnije su njegove osobine vezane uz

smanjenje zagađenja okoline (prilikom rada motora, na izduvnoj cevi se oslobađa čak 10% kiseonika i smanjuje emisiju ugljenikovog dioksida). Biodizel je biorazgradiv, nije otrovan i tipično proizvodi oko 60% manje emisije ugljenikovog dioksida gledajući celi životni vek. To je zbog toga jer prilikom rasta biljke uzimaju iz atmosfere određeni deo ugljenikovog dioksida u procesu koji se zove fotosinteza;

biodizel goriva ne sadrže sumpor, ni teške metale (olovo), koji su glavni zagađivači vazduha prilikom upotrebe dizela dobijenog iz nafte;

pretvara NOx u bezopasni azot; moguća je proizvodnja u kućnoj ; [6] [7] viši cetanski broj, što znači lakšu zapaljivost od fosilnog dizela;

5

transport biodizela gotovo je potpuno neopasan za okolinu, jer se dospevši u tlo razgradi nakon 28 dana. Ako nafta tokom manipulacije ili transporta dospe u vodu, jedna litra zagadi gotovo milion litara vode, dok kod biodizela takvo zagađenje ne postoji, jer se on u vodi potpuno razgradi već nakon nekoliko dana;

biodizel je obnovljivi izvor energije, koji se može proizvoditi od algi, biljnog ulja, životinjskih masnoća ili iz recikliranih restoranskih masnoća;

biodizel ima znatno višu tačku zapaljivosti od običnih dizela (iznad 160 °C). To znači da je rizik od zapaljenja prilikom prevoza, skladištenja i upotrebe znatno manji nego kod običnih dizel goriva.

pri proizvodnji biodizela iz uljane repice, nastaje čitav niz veoma profitabilnih nusprodukata, poput pogače ili sačme, koja je visoko vredan proteinski dodatak stočnoj hrani. Dobijamo i glicerol, koji se koristi kao sirovina u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji. Na kraju tehnološkog procesa, kao nusprodukt se dobija i uljni mulj, koji se koristi kao visokokvalitetno gnojivo za povrtne kulture u ekološkoj poljoprivredi;

biodizel je pokazao da ima karakteristike slične fosilnim dizel gorivima u više od 50 miliona putnih kilometara, u gotovo svim tipovima vozila, bezbrojnim off-road kilometrima i bezbrojnim satima pogona plovila.

biodizel ima smanjeni nivo emisije poliaromatskih ugljenvodonika ili PAH (engl. polycyclic aromatic hydrocarbons) i nitro - poliaromatskih ugljenvodonika, koji su identifikovani kao supstance koje potencijalno uzrokuju rak.Nedostaci biodizela su:

postoji mogućnost začepljenja injektora na dizel motoru; miris prženog ulja iz ispuha; visoka viskoznost; energetska vrednost: 37,2 MJ/l (nafta 42, MJ/l ), što znači i veća potrošnja, jer je

energetska vrednost biodizela oko 90% energetske vrednosti običnog fosilnog dizela; biodizel je uopšteno skuplji za kupiti od normalnih fosilnih dizel goriva, ali ta bi

razlika mogla nestati zbog ekonomije veličine, rastućih cena goriva i poreznih obaveza od strane država. U Nemačkoj je na primer biodizel genneralno jeftiniji od normalnog dizela na benzinskim pumpama koje prodaju oba goriva;

ukoliko će se koristiti deforestacija šuma i monokulturne poljoprivredne tehnike, biodizel bi mogao postati ozbiljna pretnja prirodnoj okolini;

kukuruz je glavna sirovina za trenutnu masovnu proizvodnju biogoriva poput biodizela i bioetanola. Kukuruz koji je pre bio namenjen za proizvodnju hrane, sada kupuju proizvođači biogoriva koji su spremni platiti veću cenu od proizvođača hrane, pa na kraju i cene hrane rastu; [8]

6

2 Svojstva biodizel gorivaPrednost biodizel goriva u odnosu na mineralno dizel gorivo, s ekološkog stajališta,

proizlazi iz povoljnijeg bilansa ugljenikovog dioksida. Osnova za proizvodnju biodizel goriva jeste seme, odnosno ulje neke uljane kulture, a poznato je da biljka za svoj rast troši određenu količinu ugljenikovog dioksida. Pri uzgoju tih kultura koriste se razni poljoprivredni proizvodi koji svojim rastom proizvode ugljenikov dioksid, a isti nastaje i uprocesu prerade ulja u biodizel gorivo. Slična je situacija i sa proizvodnjom mineralnog dizela. Međutim, razlika je u tome što se za daljnji uzgoj uljane repice iz atmosfere preuzima deo ugljenikovog dioksida nastalog sagorevanjem i proizvodnjom biodizel goriva, dok se kod mineralnog dizel goriva nastali ugljenikov dioksid neprestano akumulira u atmosferi. Uzgojem uljane repice, proizvodnjom ekološki ispravnog goriva, njegovim sagorevanjem i ponovnim uzgojem, stvara se delimično zatvoren i ekološki povoljan lanac nastajanja i potrošnje ugljenikovog dioksida[9]. Pri razmatranju bilansa ugljenikovog dioksida nastalog sagorevanjem u motoru i proizvodnje biodizel goriva s jedne strane i mineralnog goriva s druge strane, procenjuje se da je produkcija ugljenikovog dioksida biodizel goriva na nivou od 40 do 50 % produkcije ugljen - dioksida pri proizvodnji i sagorevanju mineralnog dizel goriva [9]. U literaturi se nalaze podaci prema kojima se emisija ugljenikovog dioksida nastalog sagorevanjem biodizel goriva kreće u rasponu od 20 % do 25 % emisije ugljenikovog dioksida nastalog sagorevanjem mineralnog dizel goriva, a neki autori čak navode da se sav ugljenikov dioksid nastao proizvodnjom i sagorevanjem biodizel goriva ponovno apsorbira iz atmosfere od strane biljaka, što je moguće samo pri upotrebi sirovog repičinog ulja kao goriva, što nije slučaj sa biodizel gorivom [9]. Ukupni bilans staklenih plinova pokazuje da se sagorevanjem i proizvodnjom 1 kg mineralnog dizela emituje 4,01 kg CO2 ekv, dok se proizvodnjom i korišćenjem biodizel goriva i njegovih nusproizvoda emituje [9]:

0,916 kg CO2 ekv /kg biodizela, 0,314 kg CO2ekv /kg ostatka repice (stočna hrana), 0,420 kg CO2ekv /kg glicerola.

Jedno od najvažnijih svojstava dizel goriva je njegova sposobnost samozapaljenja, svojstvo koje definiše cetanski broj, i što je on veći to se gorivo brže zapali. Istraživanja su pokazala da je prosečan cetanski broj biodizel goriva 48 u poređenju sa cetanskim brojem mineralnog dizela koji iznosi 50. Mazivost, još jedno važno svojstvo dizel goriva,definiše njegova mazivna svojstva. Biodizel gorivo ima bolju mazivost od mineralnog dizel goriva sa niskom koncentracijom sumpora od 500 ppm. Od ukupne mase B100 (100 % biodizel gorivo), 11 % te mase jeste kiseonik. Prisustvo kiseonika u biodizel gorivu poboljšava njegovo sagorevanje, čime se smanjuje količina ugljenikovog dioksida, CO i emisija krutih čestica. Međutim, oksigovana goriva mogu povećati emisiju azotovih oksida.

Testovi na motorima potvrdili su ta očekivana povećanja, ali i smanjenja dizelh gasova i čvrstih čestica iz motora. Biodizel gorivo ima i određenih nedostatka. Svojstva biodizel goriva u hladnim uslovima lošija su od svojstava dizel goriva. Pri niskim temperaturama, biodizel gorivo formira kristale voska, koji mogu dovesti do začepljenja u sistemu motora. Pri još nižim temperaturama, biodizel gorivo dobija svojstva gela što znači da se isto ne može crpsti iz rezervoara. U vozilima koja se pogone mešavinom biodizel goriva i mineralnog dizel goriva nastaju problemi sa snabdevanjem motora gorivom pri manje negativnim temperaturama nego kod onih vozila koja se pogone dizel gorivom. Zbog toga je potrebno biodizel gorivo dodatno aditirati, čime bi njegova upotreba bila moguća i pri niskim temperaturama. Biodizel gorivo kod automobila starijih godišta deluje poput rastvarača i može uzrokovati rastvaranje boje. Biodizel gorivo takođe kod automobila starijih godišta agresivno deluje na zaptivače u motorima. To znači da je zaptivne prtenove potrebno zamieniti ako se u takvim automobilima želi koristiti kao pogonsko gorivo biodizel gorivo. Upotreba B20 (mešavina 20 % biodizel goriva i 80 % mineralnog dizela) i B100 u bilo kojem

7

vozilu zahteva određeni oprez. Zbog lošeg kvaliteta dizel goriva sagorevanjem u motoru stvaraju se naslage. One, upotrebom biodizel goriva mogu promeniti konzistenciju, te zbog toga može doći do njihove migracije i začepljivanja filtera čiji je zadatak pročišćavanje pogonskog goriva. Zato je potrebno nakon izvesnog vremena po prelasku na biodizel gorivo obaviti servis. Biodizel gorivo ima nešto veću potrošnju uodnosu na potrošnju mineralnog dizel goriva pri istom broju pređenih kilometara. Ako se promatra energetska iskorišćenost motora, a to je procenat toplotne energije goriva koju oslobađa motor, biodizel gorivo nije pokazalo signifikantan učinak na energetsku iskoristivost niti jednog istraživanog motora. Za razliku od energetske, volumetrijska iskoristivost koja se uglavnom izražava kao kilometri po litri goriva pokazala jedan udeo energije po litri biodizel goriva iznosi otprilike 11 % manje nego kod dizel goriva. Nadalje, očekuje se da će vozila koja koriste B20 postizati 2,2 % manje kilometara po litri goriva. Međutim, taj nedostatak kompenzuje se udelom kiseonika u biodizel gorivu. U tablici 3 prikazane su za sagorevanje najvažnije funkcije standardnog dizel goriva i metiln estera ulja uljane repice biodizela [9].

Tab. 1. Značaj mineralnog dizel goriva i metil estera ulja uljane repice

Značaj Jedinica Mineralni dizel RME

7,07

4,35

1,78

Približna hemijska formula

CH1,85 C19H35,2O2

Molekularna masa g/mol 120-320 296Sadržaj ugljenika % mase 86,5 76,5Sadržaj vodonika % mase 13 12,3Sadržaj kiseonika % mase 0 11,0Sadržaj sumpora % mase 0,14 0,002

Sadržaj azota % mase 0,015 0,1Sadržaj pepela % mase 0,01 0,02Stehiometrijska

količina vazduhakg vazduha/kg

goriva14,4 12,8

Gustina (15 oC) kg/m3 835 878Promenagustine kg/m3K 0,73 0,83

Toplotna vrednost MJ/kg 42,50 37,10Početak

isparavanjaoC 180 320

Kraj isparavanja oC 350 360Cetanski broj 50 48Kinematička

viskoznost(20 oC)mm2 /s 6,65

Kinematička viskoznost (40 oC)

mm2 /s 2,31

Kinematička viskoznost (100

oC)mm2 /s 0,8

Temperatura stišnjavanja

oC -24 -12

Tačka paljenja oC 70-90 110-140Početne teškoće u primeni biodizel goriva sa početka decenije u međuvremenu su

prevladani svi današnji dizel motori mogu koristiti biodizel gorivo bez ikakve opasnosti za sam motor ili prateće uređaje. [9]

8

3 Uticaj sagorevanja biodize goriva na okolinuJedno od najvažnijih svojstava biodizel goriva kao pogonskog goriva je smanjena

emisija štetnih dizel gasova za više od 50 % u odnosu na dizel gorivo te činjenica da ono gotovo nema sumpora, fosfora i olova, pri čemu je količina čađi u dizel gasovima smanjena za oko 50 % u odnosu na dizel gorivo. Dakle, biodizel gorivo u odnosu na dizel ima značajno niži stepen zagađivanja okoline pri eksploataciji, što je od velike važnosti za gradove i vele gradove u kojima se gradski prevoz odvija njegovom upotrebom.

Korisnici goriva su zapazili da izduvni gasovi koji nastaju prilikom sagorevanja biodizel goriva nemaju neugodan miris, za razliku od izduvnih gasova koji nastaju sagorevanjem mineralnog dizel goriva. Američkia Nacionalna laboratorija za obnovljivu energiju (National Renewable Energy Laboratory, NREL) radi na istraživanjima emisije azotovih oksida iz biodizel goriva. Istraživanja koja sprovodi ovaj laboratorija idu u smeru

pronalaženja određene smeše biodizel goriva i drugih činioca kojim se neće povećavati emisija azotnih oksida. Emisiju azotnih oksida iz biodizel goriva moguće je smanjiti mešanjem sa kerozinom. Procenjuje se da bi mešavina kerozina i biodizel goriva u razmeri 60:40 (60 % kerozina i 40 % biodizel goriva) imala emisiju azotnih oksida na nivo dizel goriva. Azotni oksidi i ugljenvodonici su preteče ozona. Ugljenikov monoksid (CO) takođe je predhodnik ozona, ali od manjeg značenja. Iz tog razloga potrebno je napraviti scenarijo o količini vazduha, odnosno da li će doći do povećanja ili smanjenja nivoa ozona ako se koristi biodizel gorivo bez aditiva. Upotreba biodizel goriva u konvencionalnim dizel motorima rezultuje značajnim smanjenjem nesagorelih ugljovodonika, CO i krutih čestica. Emisija azotnih dioksida je ili blago smanjena ili blago povećana, zavisno od metode istraživanja. Uptrebom biodizel goriva u konvencionalnim dizel motorima, smanjuje se količina čestica ugljenika (budući da kiseonik u gorivu omogućuje sagorevanje do CO2), eliminiše se frakcija sumpora (budući da u gorivu nema sumpora), a topiva frakcija vodonika ostaje ista ili je malo povećana. Biodizel gorivo je prvo i jedino biogorivo za koje postoje rezultati istraživanja emisije čestica u vazduhu te potencijalni učinci na zdravlje ljudi, a koje je predočila Američka agencija za zaštitu okoline (EPA) nakon primene najstrožih pravila. Kako je već spomenuto, upotrebom biodizel goriva količina smoga smanjuje se za oko 50 % u odnosu na dizel gorivo. Emisija inhalirajućih čestica, koje predstavljaju rizik za ljudsko zdravlje, smanjena je za oko 40 % u odnosu na emisiju istih tih čestica iz mineralnog dizela, a emisijau kupnih ugljenvodonika je niža za oko 68 %. Kod upotrebe čistog (100 %) biodizel goriva,emisija NOx  je povećana za oko 6 %, no budući da biodizel gorivo gotovo i nema sumpora moguća je primena kontrolnih metoda i postupaka, pri čemu se emisija NOx iz biodizel goriva u određenim uslovima može efikasno nadgledati i smanjiti tokom korišćenja.[9]

4 Projekcija potrošnje biodizela u SrbijiU tab. 2 je prikazana potrebna proizvodnja biodizela u Srbiji, pod pretpostavkom

usvajanja Uredbe o sadržaju biogoriva u gorivima za motorna vozila ili Direktive 2003/30/EC

9

Evropskog parlamenta i Saveta. OČekivanom Uredbom Vlade Srbije proizvođači i distributeri goriva bili bi u obavezi da u sva fosilna goriva umešavaju biogorivo i to počev sa 2007. godinom, a u sledećim zapreminskim procentima: 2007: 2%,

Tab.2.1 Projekcija potrošnje biodizela u Srbiji u skladu sa Uredbom sadržaju biogoriva uorivima za motorna vozila ili Directivom 03 evropske unije

PokazateljGodina

2007 2008 2009 2010 2011Potrošnja biodizela u Srbiji (u hilj. t)

Deo dizela koji će iti zamenjen biodizelom (u hilj. t)

Direktive 2003/30/EC (u hilj. t)

1.455 1.542 1.634 1.732 1.835

30,4 48,3 68,2 90,4 95,9

(2%) (3%) (4%) (5%) (5%)57,5 74,0 92,3 112,5 119,3

(3,5%) (4,25%) (5,0%) (5,75%) (5,75%)

Mogući potrošači biodizela u Srbiji su [5]: Privredni subjekti – mala, srednja i velika

preduzeća, špediterske firme, autotransportna preduzeća, gradska saobraćajna preduzeća, taxi prevoznici. Oni su primarno zainteresovani za cenu, visinu potrošnje goriva i kvalitet biodizela. U prvoj fazi uvođenja biodizela, poljoprivredna vozila i mašine se javljaju kao potencijalno najveći potrošači biodizela. Drugo potencijalno tržište biodizela je u sektoru javnog gradskog prevoza. Procenjuje se da se u gradskim saobraćajnim preduzećima većih gradova u Srbiji godišnje potroši oko 60.000 t dizel goriva.

Stanovništvo – u njihovom fokusu su cena, kvalitet i dostupnost biodizela. Oni bi se javili kao veliki potrošači tek nakon usvajanja Uredbe o obaveznom umešavanju biodizela u mineralni dizel.

Korisnici direktno povezani sa zaštitom životne sredine – u njihovom fokusu su ekološke prednosti biodizela i cena (nacionalni parkovi dnosno, banje, odmarališta). Ne postoje precizne procene o njihovim potrebama za dizel o biodizel gorivom.

Potrebe za gorivom voznog parka državnih organa – Ne postoje podaci o automobilima, autobusima i kamionima koji se nalaze u voznom parku republičkih i opštinskih organa (vojska, lokalna samouprava, republička ministarstva), pa ni o njihovoj potrošnji.

Kao izdvojeni potrošač pojavljuje se Naftna Industrija Srbije (NIS). Prema Predlogu Uredbe o sadržaju biogoriva u gorivima za motorna vozila NIS, kao distributer i proizvođač goriva, ima obavezu umešavanja biogoriva u određenom procentu u mineralni dizel.

10

5 ZaključakBiodizel je ekološki prihvatljivo alternativno gorivo za dizel motore koje se dobija

transesterifikacijom iz biljnih ulja i životinjskih masti kao obnovljivih resursa. Danas su poznata brojna pozitivna svojstva koja karakterizuju gorivo iz biljnih ulja:

biološki ciklus ugljenika je zatvoren jer uljane biljke tokom rasta usvajaju iz vazduha ukupni ugljenik koji se oslobađa u formi CO2 pri sagorijevanju goriva,

bilans energije goriva iz biljnih ulja je pozitivna, što znači da je sunčeva energija uskladištena u biljnom ulju značajno veća od one upotrebljene za njegovu proizvodnju,

gorivo iz biljnih ulja nedvojbeno manje opterećuje okolinu u odnosu na mineralno dizel gorivo jer se njegovim sagorevanjem oslobađa manje klimadelotvornih škodljivih supstanci (smanjena emisija štetnih izduvnih gasova za preko 50 %, CO2

neutralno, ne sadrži sumpor, fosfor i olovo, značajno smanjena količina čađi, smanjena količina nesagorelih ugljenvodonika, CO i čvrstih čestica). K tome je značajno manje toksično i ima bolju biorazgradivost u vodi i tlu, te izrazito

bolja mazivna svojstva. Kao sirovine za proizvodnju biodizela mogu se upotrebiti i korišćena kuhinjska ulja, ali su ona dostupna u manjim količinama. Glavne sirovine su ulja uljanih kultura iz agrarne proizvodnje, na primer ulje uljane repice iz koje se danas proizvodi preko 85 % ukupne svetske proizvodnje biodizela.

11

Literatura [1] Šljivac, D.,"Obnovljivi izvori energije - Energija biomase", www.tfb.edu.mk,

2008. [2] European Committee for Standardization: Automotive fuels ‐ Fatty acid methyl

esters (FAME) for diesel engines ‐ Requirements and test methods, EN 14214:2003 [3] Jugoslovenski zavod za standardizaciju: Goriva za motorna vozila —

Metilestri. masnih kiselina (MEMK) za dizel ‐ motore — Zahtevi i metode ispitivanja, JUS EN 14214:2005.

[4] Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva bioporekla ("Sl. list SCG", br. 23/2006)

[5] Tešić M., Kiš F., Janković V.: Mogućnost proizvodnje i korišćenja biodizela u AP

[6] The larger estimates comes from the New York Times, "Colorado Company to Take Algae-Based Fuel to the Next Level", 2008, M.L. Wald

[7] Motik, B., Klass Donald: "Biomass for Renewable Energy, Fuels and Chemicals", Academic Press, 1998.

[8] Motik, B., "Zelena energija", ekosela, 2005. [9] Mustapić, Z., Krička, T., „Biodizel kao alternativno motorno gorivo“, Energija,

Zagreb, 2006.

12