Kult bezlinosti

Kult bezlinosti

Mladi koji negiraju reciklanu i industrijsku psihologiju ve su starci. ao mi je kad prepoznam mlade devojke i mladie - parodinog izgleda - kako lie jedni na druge. Kao lutke (ali ovoga puta crnke) barbike i nemone mukarce sa imitantnim porukama. Izgubila se linost, a zavladala je bezlinost. Ali ovek se nije promenio u osnovi. Nekada su brkovi krasili linosti diktatorskih reima, a sada diktati stiu iz masovnog stvaralatva depersonalizacije.

ene optuuju mukarce da su mekani, a mukarci ene da su mukarine. Mizoginija i mizoandrija unitavaju pol. Bez pola nema ljubavi i spajanja jer otadbina postaje onanija. Samozadovoljavanje vodi ka strahu od drugih. ivimo otueno, a svet se uzdrmava. Umesto da mukarac vodi enu i stvori je srenom, mukarac se uplaio raajue snage ene. Bezlinost je postala impresija kojoj se tei. Bespol je postao platforma za enormni rast spektakla i politikog ispoljavanja.

ovek je postao lutka.

Prijatelj mi pria kako se pre neki dan zaputio u jednu od prestinih banki da potrai posao. Posle uvodnog prijema, efovica ga je pitala: na ta prvo pomisli kad ustane. Da budem bolji ovek! - odgovorio je moj prijatelj. Bankarica, besprekorno obuena u sivi kostim, najednom se razderala ... pa kako moete tako ... pa zar vi ne poelite da svakog dana zaradite sto hiljada dinara. Kakva vam je to filozofija - da budem bolji ovek? Zar se moe biti bolji ovek bez para, zar se moe biti srean bez para ... Moj prijatelj se uutao, ustao sa stolice, zatvorio vrata te banke i ve sedam dana sedi zatvoren u roditeljskom stanu okiran. Ne moe da shvati ovaj svet. Veli, banke preko ena i medija uveavaju svoju mo. I dalje ene za mukarca ostaju tabu. Tu tajnu treba otvoriti, ako elimo da svet bude bolji. Ko vlada: ena ili mukarac?

Kult linosti zamenjen je kultom bezlinosti. Moda je to novac, ili mediji, lana nauna otkria... Nije ni bitno, bitno je da vie nemamo Staljina, Hitlera, Maoa ... nego da nama vlada bezlina sila iji je portret teko naslikati. Manipulacija je laki iskaz za masu nego istina za pojedinca. Zbog toga pojedinac nikad nije bio u pravu, sve dok masa sama od sebe i voe ne stradaju. Kult bezlinosti dobro funkcionie jer je, izmeu ostalog, zasnovan na neprimetnosti. U pitanju je rovovska borba na asfaltu. Uniformisano ponaanje mladih i drugih delova kolektiva niko ni ne primeti kao uniformisano, nego kao posebni dar slobode u kojoj je vano da nita ne moe da uini od obilja. Odriui se starih kultova linosti, ovek je stvorio novi kult. Kult izdaje samog sebe. Zalutalost u vode manipulacije odvlai nas od dirigentstva. Harmonija mogueg se vie ni ne pominje. to je tekst loiji, to vie kri epohu.

Zlo brine za svoje potomstvo.

Kult bezlinost je dar vremena bez identiteta. Ovaj naslov ne poseduje ni mrvicu ironije ili elje da politizujem novo stanje svesti, nego da civilizujemo nove mogunosti. Sloboda izbora je najgora sloboda. im mora da izabere slobodu, ve nisi slobodan. Linost se postaje kad ivi bez politikog uticaja. Slobodan si kad slobodu moe da stvori.

Kategoriki zapisi

AUTOR: BOIDAR MANDI

Tamo gde nema solidarnosti, to tamo ni ne postoji. Danas se suoavamo sa epohom u kojoj podeljene linosti lee izofreniju. U letnjim danima apoteke su pune pacijenata sa prehladnim sindromom. A opet niko se ne pita kakvo je ovo doba. Moda loe kao uvek, a moda posebno kao uvek. Tvrdim da je zlo toliko naraslo da je uvek bilo ovako.Nonsens bolje uvia nego utilitarni koncept. Beg od eskapizma postao je potrebniji od samog bega od stvarnosti. Povremeno iskau pozitivni primeri, odupirui se zaostalim idejama napretka da je svet sazdan samo od materijalnih dokaza. Ili se odluujemo za nebesno ili besno. Naputena je jednostavnost, ali nije se pojavila lakoa.

Protekle nedelje pozitivni ok. Dijana Miloevi me poziva da igramo u Dah-teatru. Dugo nismo igrali, preko pola godine. Nema gde da se iskae. Sto puta ve ponavljam frazu: "Kad bi nas pustili da igramo, moda bismo mi i napravili dobru predstavu." Dijana je predivna, pregostoljubiva, ne bih se libio da mi bude primer. I ja u pojaati taj kredo u naoj umi i komuni. Pazi, kakva rima... a ja sam za prozodiju...

Igramo predstavu "Stid". Uvek strepim. None more pretvaraju se u jutarnju muku da li u uspeti da realizujemo sopstvene teatralije bez uslova. Moje predstave nastaju iz niega, iz nigde, iz nita... To je najlake, kaem samom sebi jer se pojaava odgovornost, a umetnost ima samo jedan zadatak da bude - odgovorna! Ekipu okupljam tri sata pred predstavu jer svi su zauzeti kompjuterima, egzistencijalnim strahovima, ritmom sa urbom a bez vremena. Kompjuteri su obuili oveka da bude nepismen za ivot. No, ipak, okupljamo se... moji mladi koji me vole kao da su pojaali i potovanje prema meni jer vide koliko se trudim (muim) i koliko elim da realizujemo pozorine predstave. Prijatelji iz Dah-teatra - Jugoslav i Ivana - uz nas su, podravaju nas da shvatimo da nismo ba najgori u Srbiji to se tie avangardnog pozorita. Predstava je prola sa puno greaka, ali to je na kredo. Ne reirati, ve biti budan i proticati. Gubim dve litre kroz telo i dvesta grama kroz duu, ali sam zadovoljan jer je aplauz dug.

Posle predstave Dijana pravi koktel (hvali joj za dodatnu panju), ezdesetak ljudi, jo jedan sat priam o naoj "estetici divljizma". Tu su i Ljuba Rum, Boa Kalezi, Dragomir Zupanc, Saa Stojanovi, Nune Popovi, Nea Paripovi, Zoran Popovi, Lazar Stojanovi... Laza me pita, zato vas najbolje u pozoritu razumeju spremaice.

Da, zato!

Demokratija je vladavina veine koja ne moe nita. Solidarnost je vladavina manjine koja mogue pretvara u ostvareno. SVE TO JE MALO LEPO JE. Pobunjenost bez efekta imperativ je samoodrivosti. Ako se buni, nema uspeha. Ali to to se buni ini te ovekom. Vie volim pet minuta nad zemljom nego dvesta godina pod zemljom - veli persijska poslovica. I ja vie volim da realizujem malo nego da ne realizujem veliko. Solidarnost postaje drava koja ne postoji.

ak smo zaradili etiri hiljade osamsto dinara.