16. avgust 2017. godine

Bivši vlasnik Goše neće se sastati s radnicima te

fabrike jer 'nema ništa s tim'

Radnici Fabrike šinskih vozila "Goša" iz Smederevske

Palanke, koji štrajkuju od 27. marta, najavljuju

radikalizaciju protesta i okupljanje ispred Vlade

Srbije. U međuvremenu, N1 je dobila odgovor od

nekadašnjeg vlasnika "Goše", slovačke firme "ŽOS

Trnava", u kome navode da sa tim slučajem više

nemaju ništa.

Tokom skoro pet meseci štrajka, radnici "Goše" su

pregovarali sa upravom fabrike i sa državnim funkcionerima, blokirali železničke koridore, čak i štrajkovali

glađu. Time su, kažu, sve mogućnosti mirnog protesta iscrpeli, pa će se iduće sedmice uputiti u Beograd.

"Ići ćemo ispred Vlade samo da protestujemo, ne možemo da verujemo da naša država nije znala šta se

dešava u firmi. E sad kad se priča o stečaju, kad se priča o zatvaranju firme, oni svi imaju model kako će da

naplate svoja dugovanja, a jedino mi radnici nemamo nikakav model", kaže Milan Vujičić, predsednik

Štrajkačkog odbora.

Više puta su državni funkcioneri uveravali štrajkače da će i za njih iznaći model isplate. U aprilu predsednik,

tada premijer Aleksandar Vučić, kada im je obećao da će stupiti u kontakt sa starim vlasnikom, slovačkom

firmom "ŽOS Trnava", potom ministar privrede Goran Knežević, sa kojim su pregovarali o reprogramu

duga, a krajem jula i premijerka Brnabić.

"Sve što smo dogovarali, sve su nas slagali, verujte mi. Čak nas je i premijerka Brnabić slagala kako je

dogovorila sastanak u Slovačkoj, sa starim gazdom, međutim, prošlo je već dve nedelje, od tog sastanka

nema ništa, mi nikakve informacije nismo dobili", dodaje Vujičić.

Informacije je dobila N1, i to od PR službe slovačke firme. Iz šturog odgovara na upućena pitanja, jasno je

samo da bivši vlasnik od "Goše" pere ruke.

"ŽOS Trnava je prodala akcije u srpskoj fabrici "Goša" u maju 2017. i njeni predstavnici više nemaju

nikakvog uticaja na tamošnju situaciju. Stoga, nažalost, ne možemo da damo nikakav opširniji komentar na

tu temu", navedeno je u odgovoru.

ŽOS Trnava je tokom poslovanja u Smederevskoj Palanci, napravila dug od skoro šest miliona evra

radnicima i državi. Posle deset godina, fabriku je prodala za 4,2 miliona i otišla iz zemlje. I zato će štrajkači

pred zgradu Vlade - jer se pitaju kako je moguće da neko državi ne plaća porez i doprinose pet i po godina, a

plate radnicima tri godine, a da državni organi ne reaguju.

Rudari čuvaju dobar napon

U junu oboren rekord u otkopavanju uglja. Izvađeno 30 odsto više rude nego lane

NAJZASLUŽNI što ovih dana imamo

dovoljno struje iz sopstvene proizvodnje su

rudari "Elektroprivrede Srbije". Oni su

pojačanom proizvodnjom u poslednjim

mesecima nadoknadili zaostatak iz zimskog

perioda, kada je otkopavanje uglja zbog

ledenog talasa i loših uslova bilo manje od

plana.

Samo u junu otkopano je 2,4 miliona tona

uglja što je za 31 odsto više nego u istom

mesecu lane. Najveći kopovi u okviru

Rudarskog basena "Kolubara" dali su u junu 2,16 miliona tona uglja i nadmašili prošlogodišnju proizvodnju

za 19 odsto.

Dokaz koliko su rudarski sektor i "Kolubara" važni je upravo ova godina zbog izuzetno loše hidrološke

situacije.

- Da bi svi kupci imali sigurno snabdevanje električnom energijom najveći teret su podneli rudari. Razlika se

nadoknađuje pojačanom proizvodnjom iz uglja i rudarima dugujemo posebnu zahvalnost za nadljudske

napore - naglasili su u EPS.

Početkom avgusta čak su premašeni proizvodni rezultati iz prošle godine i za Dan rudara, 6. avgust, ukupne

iskopane količine bile su za oko 150.000 tona veće nego u istom periodu 2016.

Predani rad rudarskog sektora omogućio je bolju proizvodnju u termoelektranama, koje su u trenutku veoma

loše hidrološke situacije na Dunavu i Drini okosnica proizvodnje energije.

Najmanje nezaposlenih na evidenciji u poslednjih

25 godina

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se 638.000 osoba i to je najmanji broj nezaposlenih

u poslednjih 25 godina, kaže direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović.

On je dodao da je to za oko 8,8 odsto manje nego

prošlo godine, te da se poslednje tri, četiri godine

beleže pozitivni trendovi na tržištu rada.

Kolika je zvanično stopa nezaposlenosti u

drugom kvartalu, kako kaže, znaće se kada

Republički zavoda za statistiku objavi zvanične

rezultate, što očekuje da će biti do kraja meseca.

"Siguran sam , prema onome što se sada beleži na evidenciji NSZ u pogledu broja nezaposlenih, da će u

drugom kvartalu stopa nezaposlenosti biti značajno niža i u odnosu na drugi kvartal prethodne godine i

ranijih godina", rekao je Martinović za RTS.

Očekuje da će zvanični podaci za drugi kvartal pokazati da je stopa nezaposlenosti niža od 13 odsto, jer bi se

na taj način Srbija približila evropskom proseku koji je ispod 10 odsto.

Pojašnjava da u drugom i trećem kvartalu svake godine stopa nezaposlenosti bude niža zbog sezonskih

poslova i napominje da sada postoji veliki broj investitora koji utiču i na trajnije zapošljavanje ljudi.

Prošla godina završena je sa stopom nezaposlenosti od 13 odsto, a Martinović napominje da bi bili

zadovoljni da ovu godinu Srbija završi sa stopom nezaposlenosti od 11, 12 odsto, kako bi se približili

evropskom proseku.

"To bi nam pokazalo da je tržište rada oživelo i da smo na dobrom putu", pojasnio je on i dodao da se na

tržištu rada najmanje zadržavaju IT stručnjaci, da ih trenutno na evidenciji ima oko 900 i da je dobro što se

organizuju prekvalifikacije za IT.

Kurs evra: Ovo se skoro nikad ne dešava

U mnogim menjačnicama u Beogradu u poslednjih nekoliko dana razlika između prodajnog i kupovnog

kursa evra bila je samo 30 do 40 para.

To praktično znači da su se kursevi

izjednačili. piše "Politika".

Ovo je, kako kažu poznavaoci prilika,

retkost na domaćem tržištu.

Banke, međutim, ne vode ovakvu kursnu

politiku pa su kod njih rasponi između

gornjeg i donjeg kursa znatno veći - i do pet

dinara.

Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske

akademije kaže da su male margine između kurseva, kako se to stručno kaže, posledica stabilnosti kursa

dinara prema evru.

"To znači da oni koji trguju devizama očekuju da će kurs biti stabilan s malim oscilacijama.

Menjačnice,banke i ostali tržišni učesnici od rizika budućih promena vrednosti dinarai deviza štite se tako

što prave veću razliku između kupovnog i prodajnog kursa. Kad se te margine u proseku povećaju, na

primer na tri dinara, to znači da menjači strahuju da bi mogli da pretrpe štetu usled promene kursa", kaže on.

Ipak, kurs evra u beogradskim menjačnicama nije ujednačen.

Menjači nerado govore o tome kako formiraju svoju cenu i zašto neki od njih imaju nižu cenu od

konkurencije.

"To vam je kao kod bilo koje druge robe. Što je jevtinija više će se prodati.Što je bolji kurs, veći je

promet. Sve zavisi kakvu ko politiku vodi, kažu u jednoj menjačnici.

U Narodnoj banci Srbije kažu da saglasno Odluci o uslovima i načinu rada deviznog tržišta , banke još od

2002. slobodno, u skladu sa poslovnom politikom, formiraju kursne liste.

Osim toga, jaka konkurencija između banaka, kojih trenutno ima 30, a posebno menjača, kojih ima oko

3.000, utiče da raspon između kupovnih i prodajnih kurseva bude uži.

Više od 1.000 srpskih seoskih domaćinstava se bavi

turizmom

U Srbiji se nešto više od hiljadu seoskih domaćinstava bavi turizmom, kaže državni sekretar za turizam

Miroslav Knežević i dodaje da taj vid turizma čini manje od 10 odsto ukupnog turističkog prometa u našoj

zemlji.

Prema njegovim rečima interesovanje za boravak u

seoskim domaćinstvima povećava iz godine u godinu, pa

se tako ove godine čak udvostručio broj stranaca u odnosu

na 2016, osim gostiju iz okruženja, uglavnom dolaze

turisti iz Izraela, Turske, a u poslednje vreme dolazi i

veliki broj kineskih turista.

On navodi da interesovanje za seoski turizam raste u

svetu poslednjih dvadeset godina , pa i da Srbija prati te

trendove.

"Slična situacija je i kod nas, s tim što je u poslednjih

nekoliko godina turistička ponuda, kada je reč o seoskim

domaćinstvima, znatno poboljšana'''', rekao je Knežević Tanjugu.

Na pitanje da li je hiljadu registrovanih domaćinstava dovoljno, kaže da je u ovom trenutku to realno i u

skladu sa tržišnim tendencijama.

Ocenjuje da je dobro što se interesovanje gostiju za boravak u tim domaćinstvima povećava iz godine u

godinu.

"Upravo ti gosti i to što su zadovoljni pruženim uslugama možda i jesu najbolja promocija seoskog turizma

u Srbiji,“ rekao je Knežević

On skreće pažnju na to da odmor na selu i dalje bira više dodajući, nego stranih turista, ali i da se i to polako

menja.

To je, kaže, i pokazatelj koji jasno usmerava i govori kako treba pokušati na međunarodnom tržištu.

„Naravno, nije lako, konkurencija je velika, pre svega u zemljama u okruženju - Sloveniji, Mađarskoj,

Rumuniji...“, dodaje je Knežević, ali kako kaže, nada da će naša seoska domaćinstva kvalitetom usluge

uspeti da im se približe i da privuku strane turiste i prilagode svoju ponudu njima.

„Kroz kredite koje ministarstvo odobrava za poboljšanje kvaliteta same turističke ponude u 2016. godini je

dodeljeno 30 miliona dinara za seoska domaćinstva, što su značajna sredstva“,kaže on.

Navodeći da nedostaje infrastruktura i pristup seoskim domaćinstvima, on očekuje da će se i to u bliskoj

budućnosti promeniti.

Na pitanje šta je potrebno da bi se to promenilo i kolika su ulaganja potrebna, Knežević ističe da je to teško

proceniti u ovom trenutku.

"To je stvar koja se mora spustiti sa državnog na lokalni nivo - da lokalne samouprave procene koliko su im

koje destinacije važne kada je reč o seoskom turizmu, pa da se onda zajedničkim snagama uradi neki plan i

da se vidi koje su mere neophodne kada je reč o infrastrukuri. Mislim da se svest promenila i da su ljudi koji

žive na selima shvatili da osim poljoprivrede ili stočarstva, turizam može da bude dodatni izvor prihoda, te

su negde posvetili svoju pažnju tome“, rekao je Knežević.

Ono što je važno i na čemu će se raditi u budućnosti, najavljuje on, je edukacija jer gosti ne odlaze na sela

samo da bi tamo boravili.

„Imamo dve grupe gostiju, klasične turiste i turiste koji žele aktivan odmor-reakreaciju, šetnju, upoznavanje

brojih prirodnih, kulturnih, istorijskih dobara koji se nalaze u neposrednoj okolini“, rekao je Knežević, uz

obrazloženje da sve to

zajedno treba predstavljati kao jedan turistički prozivod.

"Na taj način, siguran sam, da će se povećati i broj i naravno da će se promeniti struktura gostiju“, rekao je

Knežević dodajući da procedura za registrovanje domaćinstva nije komplikovana.

Prema njegovim rečima, sve je u velikoj meri uprošćeno tako da oni koji žele da se aktivno uključe mogu da

kontaktiraju lokalne turističke organizacije ili samouprave i dobiju sve informacije.

Brnabić: Da se mladi usavršš avaju u inostranstvu, ali i vrate u Srbiju

Mladi i obrazovani ljudi su jedan od najvažnijih resursa koje Srbija poseduje i prioritet vlade je da ulaže u

njih i obezbedi što bolje uslove i resurse za njihovo usavršavanje, poručila je premijerka Srbije Ana Brnabić

u pismu koje je napisala povodom proslave 20 godina postojanja Organizacije srpskih studenata u

inostranstvu (OSSI).

Ona je navela da je i sama bila student u inostranstvu i da je svesna svih napora koje studije u inostranstvu

predstavljaju za studente i njihove roditelje.

"Odlazak u inostranstvo omogućava sticanje vrednih znanja i veština, na tom putu se otvaraju novi horizonti

i oduvek sam podržavala mlade koji su bili spremni da se upute u nepoznate vode u cilju ličnog usavršavanja

i napretka", navela je Brnabić.

"Drago mi je da OSSI u svom fokusu ima i pitanje povratka, i moja vrata su vam širom otvorena za sve

predloge po pitanju dodatnog unapređenja položaja mladih u dijaspori i pronalaženje načina za povratak

mladih u Srbiju. Vaše stečeno znanje je neprocenjivo i želimo da pružimo mogućnosti da se vratite u Srbiju i

tako prenosite znanje koje ste stekli", istakla je Brnabić.

Ona je dodala da je misija vlade da srpskim studentima pruže iste mogućnosti koje imaju njihove kolege u

Evropi i svetu.

"Želim da vas uverim da ćemo svakodnevno raditi na unapređenju vašeg položaja, ali i na razvoju

mogućnosti za usavršavanje u Srbiji. Želimo da svake godine sve manji broj studenata želi da ode na studije

u inostranstvo", zaključila je Brnabić.

Potpredsednik SANU, Zoran Popović rekao je da je Srbija prema izveštaju Eko foruma na prvom mestu po

odlivu mozgova i da imajući to u vidu ne čudi broj srpskih studenata u inostranstvu.

"Pre 100 godina su Sicilija i Severna Irska bile oblasti u Evropi koje su imale najveću migraciju

stanovništva, sada se ljudi tamo vraćaju. Ja se nadam da ćete se vi, a ne vaši potomci vratiti i da će broj

studenata koji su se vratili biti veći od broja onih koji ostanu u inostranstvu", rekao je Popović.

Osnivač OŠI Jovan Ratković rekao je da je 1997. godine kada je organizacija osnovana ideja bila

povezivanje studenata, ali i doprimos demokratskim promenama u Srbiji.

"Mnogo nas se nakon 5.oktobra vratilo proces tranzicije nije gotov i nadam se da će ga nove generacije

završiti. Nije loša stvar da studenti borave u inostranstvu, ali je važno da ostanu vezani za Srbiju i naravno,

ako je to moguće da se vrate", rekao je Popović.

Vlasnicima umesto imovine do 500.000 EUR u

papiru

Obeštećenje građana kojima je posle Drugog svetskog rata oduzeta imovina može da počne naredne godine

preko obveznica čiji je rok dospeća 12 godina.

Godišnja kamata će biti dva odsto, rekao je direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.

On je za agenciju Beta rekao da je maksimalni iznos koji bivši vlasnik može da dobije 500.000 evra bez

obzira na tržišnu vrednost imovine.

"Obeštećenje za imovinu koja je oduzeta i ne može da se vrati u naturi biće isplaćeno u novcu preko

obveznica sa rokom dospeća od 12 godina od trenutka kada bude doneto rešenje", rekao je Sekulić.

Dodao je da će iznos obeštećenja biti manji od vrednosti imovine jer ni jedna država u svetu, bogatija od

Srbije nije bila u mogućnosti da građanima isplati nadoknadu u stopostotnom iznosu.

"Agencija za restituciju utvrđuje koja imovina ne može da se vrati u naturi a Poreska uprava će proceniti

vrednost imovine u skladu sa kriterijumima prenosa apsolutnih prava, pri čemu je ta vrednost veća od

tržišne", rekao je Sekulić.

Dodao je da Vladi Srbije utvrditi koeficijente na osnovu kojih će se izračunati visina obeštećenja, imajući u

vidu da je već zakonom predviđeno da za restituciju može da se iz budžeta izdvoji maksimalno dve milijarde

evra.

"Država Srbija je obeštećenje od ukupno dve milijarde evra utvrdila u skladu sa ekonomskim mogućnostima

jer za više od toga nema ni novčanih ni imovinskih kapaciteta", rekao je Sekulić.

Od 76.000 zahteva za povraćaj imovine do sada je, prema njegovim rečima, obrađeno oko 62 odsto i među

tim rešenjima za povraćaj u naturi je do sada oko 1.000 rešenja za obeštećenje u novcu.

Kada se utvrdi koeficijent isplata može da krene i ove godine jer, kako je rekao Sekulić, sredstava ima u

budžetu.

On je istakao da će obeštećenje dobiti oko 25 do 30 odsto građana kojima su uvaženi zahtevi za povraćaj

imovine.

Na pitanje kome će biti isplaćena najveća obeštećenja, Sekulić je rekao da Srbija nije imala bogataše koji se

mogu porediti sa današnjim ali da su značajnu imovinu, mlinove, fabrike, imale porodice Teokarević, Ilić,

Savčić..

Dodao je da će pripadnicima nemačke narodnosti u Vojvodini koji su podneli zahtev takođe biti vraćena

imovina ili će biti obštećeni.

"Pre rata u Vojvodini je živelo 350.000 Nemaca i posedovali su oko 400.000 hektara zemlje, ali nisu svi

podneli zahteve za povraćaj imovine pa je vraćeno 6.000 hektara", rekao je Sekulić.

Dodao je da je do sada u naturi starim vlasnicima vraćeno 3.999 poslovnih prostora, 729 stanova i 799

zgrada. To je, prema njegovim rečima, ukupno 5.527 objekata površine 391.000 kvadratnih metara, a u

naturi je vraćeno još i 257 hektara neizgrađenog gradjevinskog zemljišta, 4.185 hektara šuma i skoro 17.000

hektara poljoprivrednog zemljišta.

Sekulić je rekao da je verskim zajednicama po posebnom zakonu o restituciji iz 2006. godine imovina

vraćena u stopostotnom iznosu. "Pravoslavnoj zajednici je vraćeno najviše jer je i najveća, 57.502 hektara

poljoprivredne zemlje, 31.889 hektara šume i oko 92 hektara gradjevinskog zemljišta", rekao je Sekulić.

Verskim zajednicama je prema njegovim rečima vraćeno i 90.189 kvadratnih metara poslovnog i stambenog

prostora, kao i 4.593 kvadrata kombinovanog stambeno-poslovnog prostora. Jedina pokretna stvar koja je

vraćena verskim zajednicama je slika Uroša Predića "Portret Mihajla Pupina", koja je do tada krasila

prostorije mesne zajednice u Idvoru.

Polovni automobili uskoro će biti neverovatno

POVOLJNI

Cena polovnjaka u Srbiji trebalo bi uskoro da bude znatno niža, tako da ako ste planirali da kupite polovni

automobil sačekajte još malo.

Nemačka i Švajcarska donele su zakone koji

nalažu da se sa njihovih ulica povuku sva

vozila proizvedena pre 2009. godine. Kako je

Nemačka jedna od glavnih izvoznika polovnih

vozila za Srbiju, naše tržište bi u narednom

periodu mogli da preplave automobili viših

klasa po smanjenim cenama, što bi za sobom

povuklo i pad cena svih ostalih polovnih

automobila.

Radi se o 300.000 automobila koji ne zadovoljavaju najnoviji standard - euro 6. U Nemačkoj najavljuju

zabranu vožnje automobila ispod te norme u velikim gradovima, dok u Švajcarskoj takva kola neće moći ni

da se registruju.

Prodaja vozila je već počela, a očekuje se da će "raščišćavanje" u tim zemljama trajati ukupno tri godine.

Kako je kod nas

Važeći standard kod nas je i dalje euro 3, odnosno u Srbiji nije moguće registrovati stariji polovan

automobil, a kako objašnjavaju sa portala Moj auto vozila te norme se kod nas najviše kupuju i voze. To su

kola proizvedena od 2000. godine i cena za to godište se kreće oko 2.000 evra.

Sada je najjeftiniji oko 3.500 evra

- Automobili koji treba da stignu iz Nemače i Švajcarske su proizvedeni pre najviše osam godina i njihova

cena je, za najnižu klasu 3.500 evra, ali dostižu i cenu od 10.000 evra – kaže Vladimir Butačević sa portala

Moj auto.

Ukoliko se Nemcima i Švajcarcima bude žurilo i ako kola budu prodavali po nižim cenama, moguće je da će

do obaranja cena svih polovnjaka doći odmah.

Drugi scenario je da, ukoliko domaće tržište bude preplavljeno vozilima višeg standarda, u jednom momentu

prodavci krenu da prilagođavaju cene prema potražnji. Niko međutim za sada ne može da proceni koliko bi

procenata generalno polovni automobili mogli da pojeftine na našem tržištu.

- Situaciju na tržištu određuje kupovna moć, ukoliko uvezeni automobili budu iznad prihvatljivih cena za

naše finansijske uslove oni neće dobro prolaziti, ma koliko ih bude bilo na prodaju. S druge strane, ovaj

nalet polovnjaka se očekuje u naredne tri godine, a do tada može da se desi i da se poveća standard kod nas,

i da stvarno na našim ulicama tada budu kola višeg standarda – ističe Butačević.

Padaju cene, diže se standard

Milan Božović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja smatra da je izvesno da će doći do pada cena polovnih

automobila.

- Ako imate veću količinu u ponudi, a manju u potražnji, obara se cena. Kada se snizi cena, povećaće se

potražnja. U narednom periodu uvozićemo kvalitetnije automobile po nižoj ceni, pa bi i kod nas trebalo da

dođe do pada cena polovnih automobila – priča Božović.

Ova smena vozila dešava se svakih nekoliko godina kada se promene standardi u pojedinim zemljama.

Vozila sa standardom euro 5 daleko su iznad proseka naših vozila, a ukoliko tržište preplave vozila više

norme, moguće je da će i u Srbiji doći do boljeg standarda na putevima.

Taj viši standard automobila podrazumeva mnogo više od smanjenja emisije štetnih izduvnih gasova.

- To znači i bolja oprema, povećan nivo aktivne i pasivne bezbednosti u saobraćaju, smanjenje buke i

emisije štetnih gasova... Razlog dizanja standarda i menjanja zakona u pojedinim razvijenim zemljama je i

smena tehnologije – zaključuje Božović.

NESTAŠICA I POSKUPLJENJA Iako je napolju

30 stepeni, sad je pravo vreme da razmišljate o

OGREVU

Nabavka ogreva za predstojeću sezonu je već počela, a očekuje se da će već sada skoro 20 odsto skuplja

drva u odnosu na prošlu godinu dodatno poskupeti od 1. septembra.

Protekla zima je bila neočekivano oštra, ali i duža,

te su domaćini za grejnu sezonu potrošili ogrev i iz

zaliha. Posle drugog većeg talasa potražnje u

januaru i februaru, i sami dobavljači su se susreli

sa nestašicom uglja, drva i peleta, što je ove

godine formiralo nešto veće cene. Ipak, iako je

živa u termometru daleko u plusu, trgovci savetuju

da je sada pravo vreme za nabavku ogreva pre

poskupljenja u jeku najveće potražnje.

- Zbog nemaštine ljudi sve kasnije počinju da

nabavljaju ogrev i kupuju manje količine. Nekada

je sezona nabavke bila od maja do septembra, a

poslednjih godina počinju tek krajem avgusta. Pelet je zimus dostigao astronomske cene, jer je velika

potražnja izazvala nestašicu. Tona je koštala 260 evra, u maju 185, a sada košta između 193 i 216 evra

očekuje da će najveća potražnja ogreva biti u septembru i oktobru, a da se već sad oseća nestašica drveta -

rekao je Slaviša Petrović sa beogradskog stovarišta "Iverak".

Tako cena kubnog metra drveta po prestonici kreće već od 5.500 dinara, dok su i cene peleta znatno skočile

- od 22.400 dinara po toni. Kada je reč o uglju, u zavisnosti od kvaliteta, vrste i granulacije, tona košta

između 8.000 i 14.600 dinara.

- Cene uglja zavise od povećanja cena u rudniku. Što se drveta tiče, vlada nestašica, jer proizvođači peleta

kupuju velike količine. Džakirana drva su suva i namenjena potpali, a uz njih mora da postoji i drugi vid

grejanja - objašnjavaju u preduzeću "Migomi", dodajući da još uvek nema velike navale kupaca.

Tako novosadski dobavljači još nisu opremili kapacitete, iako im mnogobrojni ulični prodavci uveliko

"kradu" mušterije. U Novom Sadu se pelet može kupiti za 25 dinara jedan kilogram, kubni metar drva staje

oko 6.200, dok za tonu uglja treba izdvojiti između 8.500 i 14.500 danara. Na stovarištima očekuju da će

cene rasti kako se sezona bude približavala.

Na kragujevačkim stovarištima ogreva kažu da su iznenađeni što potražnja nije ni prestajala od prošle zime

do sada, ali i da očekuju povećanje pred prvi spetembar.

- Sve više se koristi pelat. Tona peleta 21.600, briketa iznosi 14.400 dinara. Raspon cena uglja se kreće od

7.200 do 19.000 dinara za jednu tonu.

Za kubni metar drva treba izdvojiti 5.500 dinara, a ako želite cepanice, onda morate da platite 600 dinara

više. Ukoliko želite i plaćanje na rate, ove dve cene uvećajte za još 300 dinara - objašnjavaju trgovci iz

Kragujevca.

U Nišu je sezona nabavke drveta za ogrev u jeku, ali je i najjeftinije. Kubni metar drva košta 4.400 dinara, a

na šest rata 5.000 dinara. Usluga sečenja jednog kubnog metra se naplaćuje 600 dinara.

Cene uglja u Nišu su već četiri godine nepromenjene, i u zavisnosti od granulacije i vrste, za tonu nekih od

najpopularnijih je potrebno izdvojiti između 13.800 i 15.840 dinara. Tona peleta košta između 165 i 195

evra, a za briketom skoro da ne postoji potražnja.

Zimi se kupuje na džak

Najveće količine ogreva treba pripremiti pred sezonu, savetuju trgovci, jer tokom grejne sezone kupovina

drva na džak nikako nije isplativa.

- Njih kupuju ljudi koji žive sami, pa greju manji prostor ili koji ne mogu da odjednom izdvoje novac za

veću količinu. Ovakva kupovina drva se u suštini ne isplati, jer je potrebno spremiti oko 11.000 dinara za

metar drva kada su u džakovima.

Da bi se prodala Galenika, država se odrekla 110 miliona, a banke 45 miliona evra

Može li država do 40 miliona evra za Galeniku?

Prethodni pokušaj prodaje Galenike propao je jer kupac nije hteo da preuzme 70 miliona evra duga

prema bankama

Republika Srbija postala je vlasnik oko 93 odsto Galenike nakon što je na Skupštini akcionara ovog

preduzeća odlučeno da se dug prema Srbijagasu i poreske obaveze konvertuju u vlasništvo.

Obaveze Galenike prema državi iznosile su

skoro 11 milijardi dinara, a prema Srbijagasu

blizu četiri milijarde dinara. Inače, pre ove

konverzije država je bila vlasnik 85 odsto

akcija Galenike.

Ovo je deo pripreme nekadašnjeg

farmaceutskog giganta za prodaju, a prema

ranijim najavama tender za celokupno

državno vlasništvo bi trebalo da bude

raspisan tokom septembra. U prethodnom pokušaju privatizacije koji je propao u martu kada je prodavano

25 odsto kompanije za sedam miliona evra britansko-ruski konzorcijum Fontijer farma i Petrovarks nije hteo

da prihvati i obaveze prema bankama od 70 miliona evra.

Ovoga puta, kako nam je odgovorilo Ministarstvo privrede, sa bankama je dogovoreno restrukturiranje duga

u kome će se bankari odreći oko 45 miliona evra kredita.

"Obavljen je niz kompleksnih razgovora sa bankama poveriocima u cilju usaglašavanja načina izmirenja

obaveza, pa je utvrđeno da postoji načelna saglasnost banaka da se ukupan iznos duga od 71,74 miliona evra

otkupi jednokratnom isplatom iznosa od 25 miliona evra. Taj otkup je uslovljen sprovođenjem postupka

privatizacije u kratkom vremenskom periodu isplatom iz sredstava kupca", stoji u pisanom odgovoru

Ministarstva.

Sa svoje strane, država je osim konverzije duga u kapital, što faktički znači otpis velikog dela potraživanja,

preporučila državnim poveriocima da ne blokiraju račune Galenike i ne ulaze u prinudnu naplatu

potraživanja.

Država namerava da obaveže kupca da "održi proizvodnju, da realizuje investicioni program i održi

optimalan nivo zaposlenosti u periodu od dve godine nakon privatizacije".

Inače, banke poverioci Galenike su sedam banaka sa kojima je u maju prošle godine potpisan Ugovor o

mirovanju duga. Tu su Unikredit, Inteza, Erste, Sosiete ženeral, OTP banka i Poštanska štedionica. Iako je

rok ugovora bio šest meseci, produžen je za još tri meseca, ali banke ni nakon isteka tog roka nisu pokrenule

postupak prinudne naplate. U principu nisu ni mogle ništa da naplate od Galenike čiji gubici prevazilaze

kapital i iznose ukupno oko 300 miliona evra, a obaveze su dva puta veće od imovine.

Sada je glavno pitanje koliko će novca moći država da dobije za 93 odsto vlasništva nad Galenikom,

odnosno koliko će od 110 miliona evra uloženih u konverziju potraživanja u kapital biti vraćeno.

Galenika je u prethodnih nekoliko godina devastacije sa tržišnog učešća od 40 odsto spala na prihode od

prodaje manje od 40 miliona evra i tek treće mesto iza Hemofarma i Farmasvisa.

Prema analizi vrednosti kompanije koju je uradio ekonomista Dragovan Milićević, Galenika vredi skoro 40

miliona evra.

"Prinosni pristup ili model diskontovanih novčanih tokova, gde kupac gleda kolika je njegova zarađivačka

sposobnost u narednih pet do sedam godina primenjuju kompanije izrazito tržišno orijentisane i koje svoje

modele poslovanja zasnivanju na minimizaciji troškova. Dakle ide se na što manja kapitalna ulaganja, što

manje angažovanje obrtnog kapitala, skraćivanje rokova zaliha i naplate potraživanja", objašnjava Milićević

pristup koji je i on koristio u procenjivanju vrednosti Galenike, dodajući da je onda opcija i izmeštanje

proizvodnje na jeftinije destinacije i održavanje broja radnika na neophodnom tehničkom minimumu,

izmeštanje troškova promocije na veledrogerije. Ovo svakako znači manji broj zaposlenih s obzirom da sada

Galenika ima najveće troškove zarada u poređenju sa prihodima od prodaje. Poređenja radi, Zdravlje iz

Leskovca je sa prihodima od prodaje od 5,1 milijardu dinara prošle godine imalo troškove zarada 842

miliona dinara, a Galenika sa prihodima od 5,9 milijardi dinara je trošila na plate 1,6 milijardi dinara. Zato je

deo priprema za prodaju i sprovođenje socijalnog programa za tehnološke viškove, a u medijima se pojavila

informacija da će radnici dobijati otpremnine od 400 evra po godini radnog staža, od čega će pola platiti

država, a pola budući vlasnik.

Inače Galenika je prošle godine napravila gubitak od 1,27 milijardi dinara, odnosno oko 10 miliona evra,

dok je 2015. godine zabeležen gubitak od 1,8 milijardi dinara ili 15 miliona evra.

Istraživanje agencije Smart Plus Research

Kakve su jutarnje navike građana Srbije?

Dve trećine građana Srbije prvo se umije i opere zube kada se probudi, a svaki peti prvo počinje da kuva

kafu, pokazuju rezultati istraživanja agencije Smart Plus Research u koje je Danas.rs imao uvid.

Svega 4,5 odsto ispitanika odgovorilo je da

prvo popije kafu, 3,1 odsto kaže da zapali

cigaretu čim se probudi, a 0,4 odsto prvo u ruke

uzme da pročita novine.

Dok se spremaju za posao, fakultet ili školu,

oko 40 ispitanika Smart Plus Research agencije

reklo je da pije crnu kafu, svaki deseti instant

kafu, a espreso oko tri odsto. S druge strane,

svaki treći ispitanik rekao je da ne pije kafu

ujutru.

Rezultati istraživanja ukazuju i da trećina građana Srbije uvek doručkuje kod kuće, nešto više od toga to

učini ponekad, 20 odsto nema doručak kod kuće, a oko sedam odsto nikada i ne doručkuje.

Više od polovine ispitanika alarm ujutru odlaže samo jednom, dok 12 odsto nikada ni ne navija alarm. Kada

je reč o pušačima, najviše njih uz jutarnju kafu popuši dve cigarete.

Pre nego što krenu na posao ili fakultet, jutarnji program na televiziji gleda svaki treći ispitanik, dok je

polovina odgovorila odrično. Prema istraživanju agencije Smart Plus Research, najviše njih gleda jutarnji

program na RTS (67,5 odsto), potom na Pinku (18,9 odsto) i Hepiju (7,7 odsto). Studio B u jutarnjim

časovima reklo je da gleda 2,3 odsto, N1 1,9 odsto, RTV 1,8 odsto, Belami 1,5 odsto, a B92 0,7 odsto.

Vlada Srbije odlučila! Svaki građnin će dobiti

10.000 evra ako zadovoljava jedan uslov!

Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić rekao je za RTS da je bitno da

se pokrene zadugarstvo iz osnova - da se mali poljoprirednici udruže i krenu u proizvodnju. Hoćemo

da 200.000 ili 300.000 hektara državnog zemljišta ustupimo onima koji će hteti da je obrađuju, rekao

je Krkobabić.

Misija "500 zadrugara u 500 sela"

počela je prošle nedelje otvaranjem

prvih zemljoradničkih zadruga na

jugoistoku Srbije. Prve u opštinama

Merošina i Gadžin Han, uz podršku

Vlade Srbije. Oni su dobili novačane

subvencije.

Gostujući u Dnevniku RTS, Milan

Krkobabić je rekao da su formirane

nove zemljoradničke zadruge. Jedna je

zadruga koja se bavi proizvodnjom i

preradom lekovitog bilja u Gadžinom

Hanu, a druga je pčelarska zadruga

koja se bavi proizvodnjom meda i proizvoda od meda u Merošini.

Krkobabić kaže da su obe zadruge u Nišavskom okrugu. Podsticaj za novoosnovane zadruge je do 50.000

evra. To sve zavisi, kako kaže, od specifikacije opreme.

"Nama je bitno da pokrenemo zadrugarstvo iz osnova, da se mali poljoprivrednici udruže i da krenu.

Lokalne samouprave su od ključnog značaja", rekao je Krkobabić.

Prema njegovim rečima, lokalne samouprave i mali poljoprivredni proizvođači sedaju za sto sa zadružnim

savezima i dogovaraju se da oni projekti koji su u skladu sa programima razvoja tih samouprava imaju

prioritet.

Opstanak srpskog sela

"I ovo je neka vrsta dijaloga, krenuli smo u pravi dijalog, ne verbalni, već praktični o opstanku srpskog sela.

Sada radimo da im stvorimo ekonomske uslove", kaže Krkobabić.

Zadruga je osnov da udružimo male proizvođače sa malim posedima da bi bili robni proizvođači, ističe

Krkobabić dodajući da je to osnova jer kada imaju zadrugu mogu da se bave svim ostalim stvarima što je za

selo potrebno - to je i nova socijalna i kulturna politika.

Subvencije za mlade

Govoreći o mladima, Krkobabić kaže "hajde da im ustupimo zemljište do 50 hektara i da im dajemo

subvencije do 10.000 po osobi, da im omogućimo da krenu da se bave poljoprivrednom proizvodnjom".

Onaj ko je zainteresovan javlja se svojim opštinskim samoupravama. O toj ideji će se razgovarati i sa

predsednikom Srbije, jer je, kako kaže Krkobabić, to neka vrsta nove agrarne reforme.

"Hoćemo da 200.000 ili 300.000 hektara državne zemlje ustupimo onima koji će hteti da je obrađuju, a to je

onda osnov da sačuvamo srpsko selo", zaključio je Krkobabić.