biznis plan firme “geoterm inženjering”

8/9/2019 Biznis Plan Firme “GeoTerm Inženjering”

1/51

Seminarski rad iz preduzetništva

Biznis plan firme “GeoTerm inženjering”

(Geo termalna energija i primena toplotnih pumpi)

Profesor:

Doc.Dr azar !"egovi#

Student Predmet asistent

$idovi# Petar %&' *atjana $u+urevi#

,a-ac /aj 0&


2/51

Sadrzaj :

1. 1vod

2. Geotermalna energija

3. 2aj+eš#i na+ini koriš#enja geotermalne energije

a. *opli izvori

b. 3ušotine

c. *oplotne pumpe

4. Primena toplotnih pumpi u 4vropskoj uniji

5. Primena geotermalne energije u Sr-iji:

a. *renutno stanje pro-lemi i preporuke

6. -4nergetska e5kasnost

a. 6ktiviranje postoje#ih geotermalnih -ušotina

b. 2ove geotermalne -ušotine

c. /asovna primena toplotnih pumpi7. Slike8. 3iznis plan


3/51

Uvod:

Shvatanje da se energija vadi samo u o-liku uglja nafte i gasa i da se

proizvodi u termoelektranama i hidrocentralama je dominantni razlog z-og

kojeg najprisutnija i najdostupnija geotermalna energija ostaje skrivena i

neiskoriš#ena. Stanovništvo Sr-ije je tokom dugog perioda dr"ano u svojevrsnoj

za-ludi da se pod pojmom geotermalna energija podrazumevaju izvori u kojima

je temperatura vode ve#a od &789. /eutim, pod geotermalnom energijom

podrazumeva se energija koja mo"e da se preuzme iz vode zemljišta i stena +ija

temperatura prelazi 089.

*ehnološki razvoj je još sedamdesetih godina omogu#io efikasno koriš#enje

niskotemperaturne geotermalne energije posredstvom toplotnih pumpi. 1 tom

periodu se i u ;ugoslaviji koriš#enjem doma#e opreme prili+no velikih snaga

radilo na pove#anju energetske efikasnosti i sni"avanju troškova grejanja u

našim -anjama.

Sadašnji a i stari pro-lem Sr-ije je što energetski sektor vode ljudi koji za cilj

imaju samo milione tona uglja koje tre-a iskopati. Pojam niskotemperaturne

energije ne postoji u sadašnjoj Strategiji energetike Sr-ije. Geotermalna energija

u klasi+nom smislu (topli izvori i -ušotine) pominje se u smislu deklarativnog

zalaganja za razvoj potencijala Sr-ije u tom sektoru ali -ez konkretnih mera i

rešenja.

2asuprot gore navedenom, iznenauju#e veliki zna+aj se pridaje koriš#enju


4/51

energije vetra koga na do-rim lokacijama ima nešto više od pola godine godišnje

kao i energiji Sunca koja je teoretski prisutna maksimalno pola dana. 3iomasa

takoe nije univerzalno dostupna: potre-no ju je sakupiti i uskladištiti tamo gde

je ima i kada je ima.

/eutim u našim uslovima preko 70< proizvedene elektri+ne energije troši se

u zgradama za stanovanje prvenstveno za zagrevanje prostora i sanitarne vode

za šta se efikasno mo"e koristiti geotermalna energija. 1 tom slu+aju ve#i deo

naših proizvodnih elektri+nih kapaciteta mo"e se usmeriti ka izvozu elektri+ne

energije.

/oja namera i "elja je da ovim +lankom uka"em da je geotermalna energija

svuda prisutna da postoje tehnološke mogu#nosti da se ona veoma efikasno

koristi i da dr"ava mo"e da ostvari implementiranjem mera predlo"enih u ovom

+lanku višestruke koristi:

• Samo informisanjem mo"e se ukazati na veliku isplativost

primene toplotnih pumpi.

• !dgovaraju#e mere za stimulisanje koriš#enja toplotnih pumpi u periodu

od slede#ih godinu dana dovele -i do smanjenja udela elektri+ne energije za

grejanje stanova +ime -i se omogu#io i pro5ta-ilni izvoz elektri+ne energije.

• Smanjila -i se potrošnja fosilnih goriva emisija štetnih gasova i došlo -i

do ampli5kacije ostalih ekoloških efekata. • Doprinelo -i se uve#anju nau+nogi tehnološkog znanja o koriš#enju

toplotnih pumpi.


5/51

• Sr-ija -i ravnopravno i spremno ušla u evropske integracije na

polju pove#anja energetske e5kasnosti.

=lanak je organizovan na slede#i na+in: nakon kratkog prikaza

karakteristika geotermalne energije i najzastupljenijih na+ina njenog koriš#enja

prelazim na opis trenutne primene toplotnih pumpi u 4vropskoj uniji. Glavni deo

+lanka sadr"i pregled stanja i predloge mera za po-oljšanje energetske

e5kasnosti aktiviranje postoje#ih i novih geotermalnih -ušotina kao i masovne

primene toplotnih pumpi u Sr-iji. >aklju+ak nudi preporuke za generalnustrategiju Sr-ije na ovom polju.


6/51

Geotermalna energija:

Geotermalna energija u >emlji vodi poreklo još od nastanka naše planete pre

&7 milijardi godina. *emperatura u središtu >emlje je oko ?000 89 i tamo se i

dalje odvijaju termonuklearne reakcije. *oplota iz usijanog jezgra se kre#e ka

površini >emljine kore. 2ama je na raspolaganju samo mali deo te energije u

površinskom delu du-okom do nekoliko kilometara.

Geotermalna energija se sadr"i u >emljinoj kori i to u stenama podzemnoj

vodi podzemnoj vodenoj pari i magmi. 1 zavisnosti od sredine u kojoj se nalazi

geotermalna energija se naziva hidrogeotermalnom, petrogeotermalnom i

magmogeotermalnom.

@idrogeotermalna energija je akumulirana u podzemnim termalnim vodama +ija

je temperatura ve#a od 089. 2jena eksploatacija se o-avlja iz izvora ili

-ušotina. Petrogeotermalna energija je sadr"ana u suvim stenama koje ne sadr"eslo-odnu podzemnu vodu. !vih godina je po+ela i komercijalna proizvodnja

elektri+ne energije iz elektrana koje koriste energiju vrelih stena. >a ovu primenu

potre-no je da je temperatura stena ve#a od 0089. /agmogeotermalna energija

je akumulirana u usijanoj magmi i eksperimenti za njenu eksploatacju se

uspešno sprovode.

Potencijal geotermalne energije odreene o-lasti mo"e se prikazati gustinomgeotermalnog toplotnog toka ( koli+ina geotermalne toplote koja u svakoj

sekundi kroz površinu od m iz unutrašnjosti >emlje dolazi do njene površine ).

Prose+ne vrednosti u 4vropi su oko ?0 mABm dok su u Sr-iji ove vrednosti


7/51

znatno ve#e: preko 00 mABm. *ereni u Sr-iji izgraeni su od tvrdih stena i

z-og tako povoljnih hidrogeoloških i geotermalnih karakteristika u Sr-iji se nalazi

oko ?0 izvora geotermalnih voda sa temperaturom ve#om od 7 89.

2ajtopliji su izvori u $ranjskoj 3anji gde temperatura iznosi do C?89.Procenjena ukupna koli+ina toplote sadr"ane u nalazištima geotermalnih

voda u Sr-iji je oko dva puta ve#a od ekvivalentne koli+ine toplote koja -i se

do-ila sagorevanjem svih naših rezervi uglja.

1 $ojvodini postoje i ? vešta+ka geotermalna izvora (-ušotine) ukupne

izdašnosti od 770 lBs i toplotne snage od oko 70 /A. 1 delu Sr-ije ju"no od Save

i Dunava nalazi se još & -ušotina sa procenjenom snagom od 0 /A. EF

!vi podaci ukazuju na veliki potencijal za eksploataciju geotermalne energije

u našoj zemlji koji je trenutno gotovo u potpunosti neostvaren.


8/51

Najčešći načini orišćenja geotermalne energije

T!"#$ $%&!'$@idrogeotermalni potencijal je najviše koriš#en u svetu i u Sr-iji. azlozi su

jednostavni: Prirodni izvori su u prethodnom periodu privedeni nameni i pri

daljem koriš#enju potre-na su sredstva samo za odr"avanje i adaptaciju

dodavanjem novih atraktivnih sadr"aja. 1 nekim zemljama u svetu koje vode

ra+una o energiji i turizmu neprekidno se ula"e u -anjska le+ilišta i

sportsko'rekreativne i turisti+ke centre. *o su zemlje u kojima se ula"e privatni

kapital koji je podstaknut da se investira u energetski efika sneek ološki

opravdane i turisti+ki atraktivne projekte.

1 Sr-iji z-og nedostatka zakonskih i podzakonskih dokumenata geotermalni

izvori ( pogotovo -ušotine ) nedostupni su novim investitorima. 2isu poznate

nadle"nosti ili ako su poznate toliko su isprepletane izmeu raznih dr"avnih

organa da je prakti+no nemogu#e do#i u posed nekog toplog izvora i zapo+eti ili

po-oljšati njegovo koriš#enje. $ranjska 3anja je tipi+an primer gde cela reka

tople vode proti+e kroz gradi# a stanovništvo se greje na struju drva ili ugalj.

1 razvijenim zemljama 4vrope štednja energije je pose-no istaknuta posle

prošlogodišnjeg pro-lema sa ruskim gasom. *amo se hidrogeotermalna energija


9/51

maksimalno koristi za zagrevanje stam-enog i poslovnog prostora. $e#a

primena je u poljoprivredi i sto+arstvu jer se tada geotermalna energija koristi na

svom izvoru i nije potre-an njen transport do gradova. 4ksploatacijahidrogeotermalne energije je toliko usavršena da se skoro svaki izvor ili -ušotina

mogu energetski efikasno koristiti -ez o-zira na kvalitet vode i sadr"aj

rastvorenih minerala i gasova u njoj a da se pri tome ispoštuju ekološki zahtevi.

B(sotine

4ksploatacija geotermalne energije iz -ušotina je nešto skuplja ali kada se

uzmu u o-zir dugove+nost takvog energetskog izvora supstitucija fosilnih goriva

i o+uvanje prirode onda je korist velika za investitora za lokalnu zajednicu i za

dr"avu u celini. 3itno je samo da sve tri strane vide svoju korist i da se anga"uju

na realizaciji svakog takvog projekta.

T!"#!TN) "U*")

*oplotne pumpe su rashladne mašine koje prenose toplotnu energiju iz jednog

prostora u drugi tako što jedan prostor rashlauju a drugi prostor zagrevaju. Da

-i se ostvario prenos toplotne energije potre-no je da se ulo"i odreena naj+eš#e

elektri+na energija za rad kompresora. Suština i glavni razlog za primenu

toplotnih pumpi le"i u njihovoj efikasnosti: za prenos toplotne energije troši se

samo 0-%0< prenete energije. 2aime toplotna pumpa potroši


10/51

kAh elektri+ne enrgije za prenos toplotne energije od %-& kAh. 6ko se toplotna

energija koja se prenosi do-ija -esplatno na primer koriš#enjem

niskotemperaturne geotermalne energije (0-

089) višestruko se smanjuje cenado-ijene energije za korisnika.

Hlimatski uslovi u Sr-iji su idealni za primenu toplotnih pumpi. Pumpe u

zimskom periodu rade u re"imu grejanja a leti u re"imu hlaenja. *ime se

iz-egava investicija u dodatnu opremu za hlaenje. Primenom toplotnih pumpi

troškovi za grejanje se smanjuju % do & puta. 1koliko se toplotne pumpe koriste u

kom-inaciji sa podnim i zidnim grejanjem ostvaruje se termoakumulacioni

efekat. 2a taj na+in je omogu#eno da se u velikom delu grejne sezone koristi

elektri+na energija po no#noj tarifi +ime se cena grejanja smanjuje još % do 7

puta. Grejanje pomo#u toplotnih pumpi je jeftinije C do ? puta u poreenju sa

ekvivalentnim grejanjem na fosilna goriva drvo ili elektri+nu energiju u

klasi+nim kotlovima. Horiš#enje elektri+ne energije u toku no#i ima višestruke

prednosti : potrošnja se o-avlja kada postoje viškovi elektri+ne energije i

smanjuju se vršna optere#enja u toku dana +ime se ostvaruje -olja regulacija

elektroenergetskog sistema.


11/51

T!"#!TN) "U*") "')U%$*+,U G)!T)'*+#NU)N)'G$,U $% "!-%)*#,+ N+ S#)-).+T'$ N+/$N+:. $oda iz -unara koja je naj+eš#e na temperaturi od 0 do 089, dovodi se u

toplotnu pumpu i posle njenog hlaenja ona se vra#a u drugi -unar ili se

izliva u kanale vodotokove ili kanalizaciju. !vo je energetski gledano

najefikasniji na+in jer je temperatura vode koja se izvla+i u toku cele godine

na konstantnoj temperaturi. Sa stanovišta pouzdanosti i jednostavnosti celog

sistema postoje odreeni pro-lemi i troškovi oko izrade -unara. !grani+enje

Geotermalna energija: Hako iskoristiti skriveni potencijal Sr-ije

kapaciteta je definisano izdašnoš#u -unara. =est je slu+aj da na lokacijama

gde je potre-no da se izvede zagrevanje prostora pomo#u toplotne pumpe

nema na raspolaganju potre-ne koli+ine vode ili voda uopšte nije prisutna.

. Horiš#enjem sonde se eliminišu pro-lemi sa nedeostatkom -unarske vode.

Dugove+nost ovakvog sistema je zagarantovana mogu#nost kvara ili drugih

pro-lema je minimalna a jednostavnost rukovanja je svedena na apsolutni

minimum. 1 zavisnosti od geoloških karakteristika na odreenoj lokaciji iz

jedne sonde du-ine 00 m mogu#e je ostvariti toplotni do-itak snage do

%kA. 4konomski gledano primena sondi je nešto skuplja investicija u

poreenju sa -unarima ali pouzdanost jednostavnost rukovanja i dugoro+no

rešavanje pro-lema grejanja i hlaenja prostora na -ilo kojoj lokaciji name#e


12/51

ovo rešenje kao najatraktivnije i ono -i u -udu#nosti tre-alo da se

maksimalno koristi u Sr-iji kao što je sada slu+aj u -ogatijim evropskim

zemljama.

%. >emaljski kolektor je rešenje vrlo sli+no sondi s tom razlikom što se ne -uši

-unar u koji se spušta sonda ve# se plasti+ne cevi pola"u u o-liku mre"e u

zemljište na du-ini od oko 7 m. 4nergija koja se ovom metodom prikuplja je

ve#im delom sun+eva energija akumulirana u površinskom delu zemljišta u

toku leta. !vo rešenje je znatno jeftinije od sondi ukoliko se ugradnja o-avlja

u toku gradnje o-jekta i ukoliko postoji dovoljno velika površina zemljišta za

postavljanje kolektora. 2epovoljna strana ovog metoda je što se energija iz

zemljišta troši tokom zime pa se krajem grejnog perioda smanjuje efikasnost

sistema.


13/51

"'$*)N+ T!"#!TN$0 "U*"$ U)&'!"S1!, UN$,$

!d januara 00C. godine primena toplotnih pumpi je definitivno uvrš#ena u

o-novljive izvore energije. !vo je zna+ajno z-og toga što se sada primena

toplotnih pumpi automatski uklapa u ve# uspostavljena pravila propise i

finansijske strukture koje se primenjuju za o-novljive izvore energije.

4nergetska zavisnost 4vrope od uvoznih energenata pose-no se iskazala ugasnoj krizi u januaru 00C. godine. 4vropska unija nema mnogo iz-ora ali su

pravci jasni.

IHao što D"onson (;ohnson 007: 7J-?) navodi ovo je u skladu sa dve

glavne strategije koje 4vropska unija ima na raspolaganju kako -i osigurala

energetsku -ez-ednost i smanjila energetsku zavisnost. Prva strategija

podrazumeva smanjenje potrošnje uvoenjem novih prete"no o-novljivih izvora

energije i pronala"enjem novih izvora ili sna-deva+a energentima. *o je

dugoro+na strategija dok je jedina kratkoro+na strategija razvijanje -liskih

odnosa i partnerstava sa glavnim sna-deva+ima energentima 4vropske unije.K E&F

Preko &0< primarne energije u 4vropskoj uniji se troši za grejanje i hlaenje.

Prema tome to je široka o-last u kojoj tre-a da se deluje i gde je neophodno da se

postignu zna+ajni rezultati.


14/51


$isokopostavljeni ciljevi za smanjenje potrošnje primarne energije za 0<

do 00. godine uz istovremeno smanjenje emisije ugljendioksida za 0

<doveli su do toga da se o-novljivi izvori energije tretiraju kao okosnica ušteda. 1

tim uštedama primena toplotnih pumpi #e uzeti zna+ajno u+eš#e od


15/51

*amo je sada trend da se i u starim o-jektima izvrši zamena postoje#ih

sistema z a grejanje pa je zahvaljuju#i podsticajnim merama ve# u 00. godini

prodaja porasla sa C%.000 na .000 toplotnih pumpi. *akoe sve je ve#augradnja i u zgrade sa više stanova dok je u prvom krugu masovnija upotre-a

-ila u porodi+nim ku#ama.

2ajnovija vest je da je Savet 4vropske unije usvojio odluku da od 00.

godine svaki novoizgraeni stam-eni ili poslovn i o-jekat mora da -ude

energetski nezavisan. *o zna+i da #e u svakom o-jektu morati da se proizvede


onoliko energije u toku godine koliko se u tom o-jektu i potroši. 2ije potre-no ni

naglašavati da su toplotne pumpe nosilac ostvarljivosti ove odluke i da #e sada

uslediti podsticajne mere za njihovo još -r"e usavršavanje.


16/51

"'$*)N+ G)!T)'*+#N) )N)'G$,) US'B$,$:

T')NUTN! ST+N,)7 "'!B#)*$ $ "')"!'U1)1 periodu od CJ&. do CC. godine u Sr-iji je iz-ušeno % -ušotina EF kojima

je ispitan kapacitet i kvalitet vode. *o je -io period u kom se postavljala do-ra

osnova za ve#u eksploataciju hidrogeotermalnog potencijala u Sr-iji.

Geotermalne -ušotine su napravljene u procesu potrage za nalazištima gasa i

nafte i +esto se nalaze van naseljenih mesta i sao-ra#ajnica. *o je razlog njihovog

malog koriš#enja u prethodnom periodu. 2ije postojala zainteresovanost dr"ave

da se te -ušotine aktiviraju. *akoe niske cene ostalih energenata a naro+ito

elektri+ne energije nisu -ile stimulans za koriš#enje geotermalnih voda +ak i u

poljoprivredi mada se ve#i -roj -ušotina nalazi na o-radivom zemljištu. *akoe

poljoprivredna proizvodnja u zašti#enim i grejanim prostorima kao što su

plastenici i staklenicikod nas je ve# decenijama u za+etkutako da se u celoj Sr-iji

samo nekoliko poljoprivrednih o-jekata greje toplom vodom iz -ušotina.

5898 )nergetsa efiasnost1 Sr-iji je veoma izra"en pro-lem nedovoljne energetske efikasnosti i

neracionalnog koriš#enja postoje#ih izvora ili -ušotina koje se nalaze u

eksploataciji.

1 termalnim -anjama se ne posve#uje skoro nikakva pa"nja energetskoj


17/51

efikasnosti i velike koli+ine tople vode se ispuštaju kao nekorisne iako je iz njih

primenom toplotnih pumpi mogu#e izvu#i dovoljno energije za zagrevanje

prostora ili -azena. Lstovremeno se prostor greje pomo#u uglja nafte ili

elektri+ne energije. 1koliko -i se izvršila racionalizacija koriš#enja toplotneenergije

iz toplih izvora u -anjama onda -i iz istih izvora energijom mogli da se

sna-devaju i novi atraktivniji sadr"aji.

*akoe -udu#i korisnici za sada zape+a#enih -ušotina tre-a na vreme da se

upoznaju sa na+inima racionalnog koriš#enja maksimuma energetskog

potencijala +ime #e i finansijske analize pokazati povoljnije rezultate.

"rimer EF

• 3e+ejska -ušotina 3+'B@ je jedna od energetski najpovoljnijih na

teritoriji $ojvodine. Projektovani izliv ima toplotnu snagu &.7% kA ako

se ra+una sa hlaenjem vode do 7 89. /eutim, ugradnjom toplotne

pumpe ova snaga G*$ se mo"e pove#ati na 7.C kA. 2a ove snage tre-a

Geotermalna energija: Hako iskoristiti skriveni potencijal Sr-ije dodati i

snagu koja se mo"e ostvariti standardnim sagorevanjem separisanog

gasa i to je oko .&7 kA sa oko C0< efikasnosti u procesu

sagorevanja.

• 2a"alost i sada i ve# du"e vreme koristi se samo (7 M &0)< kapaciteta


18/51

zavisno sa kojim se protokom G*$ ra+una. Skup sadašnjih potroša+a je

premale snage i trajanja njenog koriš#enja za ovako mo#nu -ušotinu. 2a

ovom primeru se na izrazit na+in vidi druga strana pro-lematike

koriš#enja geotermalnih izvora uopšte. 2aime te"i deo pro-lema je

oformljenje adekvatnog potroša+a nego otvaranje i kompletno opremanje

-ušotine. *o je glavni razlog što je veliki -roj uspešnih -ušotina van

upotre-e -ez o-zira što je geotermalna voda ve# negde iznad &789

konkurentna klasi+nim energetskim izvorima.

• Lz naših prora+una proizilazi da se na ovoj -ušotini uz

adekvatnog potroša+a mo"e sagraditi mo#no toplotno postrojenje

-azne snage

grejanja prostorija preko J /A uz dodatnu funkciju zagrevanja potroša+a

kao što su pliva+ki -azeni i njima sli+ni -azeni za uzgoj ri-e. /oderna

šema postrojenja sa toplotnom pumpom o-ez-euje i letnje hlaenje

pored maksimalnog iskoriš#enja geotermalne vode u sezoni grejanja.

• Prema tome u narednim aktivnostima oko koncipiranja arhitektonskog

sadr"aja u -lizini sadašnje proizvodne -ušotine tre-a se skoncentrisati na

komponovanje što ja+eg i u toku godine dugotrajnijeg potroša+a toplotne

energije koja #e ostati ekonomski isplativa i posle verovatno neophodne

izgradnje povratne -ušotine. 2e tre-a smetnuti s uma ni postojanje nešto

sla-ije ali još uvek prihvatljive -ušotine 3+-B@ koja se lako mo"e


19/51

pridru"iti detaljno analiziranoj 3+'B@ i zna+ajno pove#ati ovaj resurs.

• Lnvesticija u izgradnju ovog mo#nog energetskog izvora nije mala i

iznosi oko .%J.000 N kada -i se startovalo sa gole ledine. /eutim, ona

je

realno manja za vrednost postoje#e proizvodne -ušotine (oko %?0.000 N )

i za još oko 00.000N koliko -i se moglo iskoristiti od ostale postoje#e

opreme. Prema tome cena -i se kretala oko .?JJ.000 N zajedno za

potroša+e i vlasnika -ušotina. ;oš uvek nije mala ali -i se otplatila za oko

%7 do & godine ako -i ostvarivala godišnju do-it oko ?00.000 N a i pod

dosta teškim kreditnim uslovima sa godišnjom efektivnom kamatom

0


20/51



21/51

588 +1T$&$'+N,) "!ST!,).$0 G)!T)'*+#N$0BU;!T$N+Stavljanje u funkciju -ušotina koje su zape+a#ene ima veliku va"nost za

Sr-iju. 1 tom procesu mora da se sprovede postupak koji je ustanovljen za tu

svrhu. 2a mnogim -ušotinama nije izvršeno potpuno ispitivanje sastava i

kvaliteta vode i z-og toga se ne sme dozvoliti da se takve vode nekontrolisano

izlivaju u vodotokove. /ogu#e je da šteta -ude ve#a od koristi. Dr"ava tada tre-a

da uzme aktivno u+eš#e i da odredi koje vode mogu da se ispuštaju na površinu a

koje mora da se vrate u podzemlje posle uzimanja toplotne energije. >na+i da

-udu#i korisnik mora da ima postoje#e rešenje o tehni+kom prijemu -ušotine ili

da posle uraenih analiza do-ije novo rešenje.

58


22/51

I *re#i- pose-ni Prioritet koriš#enja 2!L4 (novih o-novljivih izvora

energije) i novih energetski efikasnijih i ekološko prihvatljivih energetskih

tehnologija i ureajaBopreme za koriš#enje energije. K E%FI Prioriteti selektivnog koriš#enja novih i o-novljivih izvora energije i energetski

efikasnijih tehnologija i ureaja u okviru kojih su predviene /ere i aktivnosti

za intenzivnije koriš#enje -iomase iskoriš#enje preostalog hidropotencijala

pose-no za gradnju malih hidroelektrana i višenamenskih hidroenergetskih

o-jekata istovremeno sa organizovanijim istra"ivanjem i koriš#enjem

geotermalnih izvora kao i za masovnije koriš#enje sun+eve energije za

decentralizovano koriš#enje toplotne energije.I E%F

I 4nergetski potencijal postoje#ih geotermalnih izvora u Sr-iji iznosi -lizu

0. /t.en na teritoriji $ojvodine Posavine /a+ve Podunavlja i šireg podru+ja

centralne Sr-ije kao i u postoje#im -anjama.

2esistemati+nost u istra"nim i pripremnim radovima za koriš#enje geotermalnih

izvora i odsustvo podsticaja za organizovano koriš#enje ovog izvora energije su

osnovni razlog sim-oli+nog iskoriš#enja energije tople vode iz stotinak

postoje#ih -ušotina relativno niske temperature (retko preko ?089)


toplotne snage ispod ?0 /;Bs, iako dosadašnja istra"ivanja ukazuju da je stvarni

potencijal geotermalnih izvora -ar pet puta ve#i od ostvarenog.K E%F


23/51

Lz navedenih stavova Strategije razvoja energetike epu-like Sr-ije vidi

se da ne postoji nikakva oz-iljna namera da se na polju geotermalne energije

preduzmu zna+ajniji koraci iako je geotermalni potencijal nekoliko puta ve#i odsvih naših rezervi uglja.

1 Sr-iji veliku za-unu izaziva i pojam Igeotermalna energijaK koji

podrazumeva da se odnosi na hidrogeotermalnu energiju tj. na izvore tople

vode ili na -ušotine sa toplom vodom temperature ve#e od &089. 1staljeno je

mišljenje da hladnije vode nisu geotermalne i da z-og toga nisu pogodne za

koriš#enje za grejanje. Lma se utisak da i Strategija razvoja energetike epu-like

Sr-ije do 07. godine podrazumeva pod geotermalnom energijom samo

prirodne i vešta+ke izvore tople vode.

Horiš#enje niskotemperaturne geotermalne energije pomo#u toplotnih

pumpi za zagrevanje i hlaenje stam-enog i poslovnog prostora postalo je

imperativ danas kada se planira smanjenje energetske zavisnosti i smanjenje

emisije ugljendioksida. 1 -liskoj -udu#nosti pri-li"avanjem 4vropskoj uniji

primena toplotnih pumpi posta#e o-aveza.

Procenjena snaga svih -ušotina u Sr-iji je oko ?0 /A EF a instalacijom

samo 0.000 toplotnih pumpi kapaciteta 0 kA mo"emo iz zemlje da

preuzmemo snagu od %00 /A što sa potre-nom elektri+nom energijom

predstavlja &00 /A instalisane snage za grejanje uz investiciju od oko 00


24/51

miliona evra.

Grad kao što je ;agodina ima oko &.000 gasnih priklju+aka i isto toliko

individualnih gasnih kotlova. 1 Su-otici postoji oko 0.000 gasnih priklju+aka inekoliko desetina velikih potroša+a. Sli+na je situacija i u drugim gradovima. 1

Sr-iji ima ukupno oko 00.000 gasnih priklju+aka. !vo poreenje je potre-no da

-i se ukazalo da je sasvim opravdano i mogu#e da se u narednom periodu od 7

godina u Sr-iji instalira oko 70.000 toplotnih pumpi. Sa tolikim -rojem toplotnih

pumpi postigla -i se instalisana snaga od GA od +ega -i oko J70 /A dolazilo iz

zemlje. *o je znatno više od instalisane snage -udu#eg kogenerativnog

postrojenja na gas u 2ovom Sadu.

>a organizovano uvoenje toplotnih pumpi za zagrevanje i hlaenje

stam-enog i poslovnog prostora postoje slede#i razlozi:

• Lnvesticija koja je oko % puta ve#a nego u slu+aju grejanja na gas isplati

se u roku od % do & godine.

• 9ena potrošene elektri+ne energije u toku eksploatacije je & do ?

puta manja nego u slu+aju grejanja na gas, struju ili fosilna goriva.

• Hvalitet i komfor grejanja je na najvišem mogu#em nivou.

• 1 toku cele grejne sezone nije potre-na nikakva intervencija.

• Lsta toplotna pumpa radi u re"imu hlaenja u toku leta +ime se

iz-egava na-avka opreme za hlaenje.


25/51

• Postoji širok opseg snaga toplotnih pumpi (od 0 kA do /A) +ime

se posti"e do-ra pokrivenost zahteva.

• /ogu#e je da se osnuje nekoliko proizvoa+a toplotnih pumpi da se ne

-i ponovila situacija da su svi gasni kotlovi u Sr-iji uvozni.

• Pove#ala -i se zaposlenost na proizvodnji i monta"i opreme.

• >a gradnju kogenerativnog gasnog postrojenja snage &00 /A potre-no

je minimum % godine. 1gradnjom 0.000 toplotnih pumpi u svakoj grejnoj


sezoni aktiviralo -i se oko 00 /A toplotnih kapaciteta pri +emu -i

elektri+na energija uzela u+eš#e sa instalisanom snagom od 70 /A.

Pro-lem nedovoljne zastupljenosti toplotnih pumpi u grejanju prostora u

Sr-iji mo"e da se reši razli+itim programima stimulacije ili njihovom

kom-inacijom:

. 6kcija za pove#anje primene toplotnih pumpi za zagrevanje stam-enih i

poslovnih o-jekata tre-a da po+ne o-razovanjem stanovništva putem

štampe radija televizije i interneta o na+inima prednostima i koristima

koriš#enja niskotemperaturne geotermalne energije.

. Stanovništvo Sr-ije trenutno ima na deviznoj štednji oko ? milijardi evra.

$lasnici tih sredstava se naj+eš#e greju na fosilna goriva i svoj novac ne#e

ulagati u elektroenergetski sistem Sr-ije ili u podizanje gradskih kogenerativnih


26/51

toplana na gas. Dr"ava zna+i, samo akcijom informisanja tre-a da

aktivira mali deo tog novca.

%. Stanovništvo #e samo finansirati nov na+in grejanja u svojim ku#ama ali je potre-no jasno i precizno o-jasniti da je grejanje pomo#u toplotnih pumpi

najekonomi+niji na+in koji postoji i da se cena grejanja ne#e drasti+no

menjati u zavisnosti od kole-anja cena energenata na svetskom tr"ištu.

9ena elektri+ne energije svuda je u svetu najsta-ilnija u odnosu na druge

energente i mo"e se o+ekivati da #e tako -iti i u -udu#nosti. $e#ina naših

graana je skepti+na prema novim rešenjima pogotovo što su u

prethodnom tridesetogodišnjem periodu nekoliko puta menjali sistem

grejanja. Stoga razlozi za ponovnu promenu tre-a da -udu jasni i da daju

dugoro+ne rezultate.

&. Dr"ava tre-a da odredi podsticajne mere za primenu toplotnih pumpi po

sli+nom modelu kao što je uradila za automo-il Punto sa Oiatom. Svakom

kupcu toplotne pumpe tre-a dotirati iznos od 700 evra što za 0.000

toplotnih pumpi iznosi 0 miliona evra. 2a taj na+in se posti"e efekat kao

da je za isti novac napravljena nova elektrana snage 70 /A.

7. Dr"ava tre-a da podstakne dva ili tri proizvoa+a da proizvode toplotne

pumpe snaga od 0 kA do 70 kA. Projektovanje i priprema za

proizvodnju mogu se uraditi u periodu od godinu dana. Postoje stru+njaci


27/51

koji mogu da projektuju i izrade kvalitetne toplotne pumpe.*renutno

postoje dva proizvoa+a koji proizvode godišnje do 0 toplotnih pumpi.

*akoe postoji nekoliko ve#ih proizvoa+a rashladne tehnike kojiizrauju velike hladnja+e i vrlo lako -i dopunili svoj proizvodni program

toplotnim pumpama za zagrevanje i hlaenje zgrada.


28/51

%+1#,U/+1

*renutno stanje primene geotermalne energije u Sr-iji je takvo da se u

poslednjih petnaest godina skoro ništa nije uradilo. 2a privatnu inicijativu je

iz-ušeno nekoliko plitkih -ušotina (do 700 m i &0 89) i aktivirane su dve do tri

postoje#e -ušotine.

4nergetska efikasnost u -anjskim i sportskorekreativnim centrima gde se

koriste geotermalni izvori nije pove#ana jer ti centri i ovako tavore -ez

finansijske akumulacije i -ez mogu#nosti da investiraju u postoje#e ili nove

kapacitete prilagoene novim zahtevima.

9ela 4vropa te"i da smanji energetsku zavisnost i pokušava da pove#a svoju

proizvodnju energije a jedina mogu#nost je znatno pove#anje udela o-novljivih

izvora energije u ukupnom energetskom -ilansu. Sr-ija se nalazi u sli+noj

energetskoj zavisnosti od uvoza i z-og toga je veoma va"no hitno pristupiti

pove#anju primene geotermalne energije. 1 narednom periodu od desetak

godina primenom geotermalne energije mo"e se o-ez-editi preko 0< potre-a

za toplotnom energijom uz najni"e investicije u poreenju sa drugim izvorima

energije. 9ena ove investicije mo"e u celosti da se o-ez-edi ulaganjem

stanovništva -ez dodatnog zadu"ivanja dr"ave.

Sve ve#a nepredvidivost cene energije do-ijene iz fosilnih goriva zagaenje


29/51

"ivotne sredine kao i usklaivanje sa zakonodvstvom 4vropske unije apeluje na

hitnost uspostavljanja koherentne politike dr"ave u ovom polju i integrisanje

mera za stimulaciju koriš#enja geotermalne energije u energetsku strategiju i

njeno sprovoenje.

1 toku prve polovine 00. godine tre-a otpo+eti sa medijskom kampanjom

upoznavanja stanovništva sa prednostima koriš#enja toplotnih pumpi za

zagrevanje stam-enog i poslovnog prostora.

1 isto vreme tre-a osnovati centar za primenu toplotnih pumpi gde -i

nekoliko modela i tipova toplotnih pumpi neprekidno -ilo na raspolaganju

širokoj pu-lici radi direktnog i prakti+nog upoznavanja sa na+inom rada i

razultatima.

Dr"ava tre-a putem specijalnih konkursa da podstakne istra"iva+ki i razvojni

ciklus koji -i vrlo -rzo doveo do mogu#nosti doma#e proizvodnje toplotnih

pumpi


30/51

Slie


31/51

Postrojenja za koriš#enje geotermalne energije

"rin>ip rada toplotne p(mpe


32/51

Biznis plan : Szr8 77 GeoTerm inženjering ??

-!snovni >ilj 2iznis plana

Szr. GeoTerm inženjering iz ,apca prevashodno ima zadatak izrade toplotnih pumpi. Hako -i ovaj proces Geo*erm in"enjering pokrenuo zaposleni su radnika . Geodom je u cilju maksimalno iskoriscenje prirodnih resursa u svojojokolini pri kom izradatoplotnih pumpi ne zagadjuje i pravi ustedjevinu u vidu potrosene energijekorisniku . 1 prvoj godini rada cilj preduzeca je da ostvari profit koliko je dovoljnoza isplatu plata svih zaposlenih u drugoj planovi su da se profit poveca za 7< ...

1 cetvrtoj -i se isplatila sva kupljena mehanizacija koja je neophodna za izradu pumpi.Sta je toplotna pumpa

Toplotna p(mpa je u r eaj pomo#u koga se toplotna energija iz jedne sredine prenosi u drugu. >a taj prenos toplotne energije troši se odreena energija koja jenekoliko puta manja od prenete.*oplotna pumpa je ureaj koji mo"e toplotnu energiju da trasportuje iz spoljašnje

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B0%D1%98http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B0%D1%98http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B0%D1%98


33/51

okoline u zgradu ili iz zgrade u spoljašnju okolinu tako da se u zimskom periodukoristi za grejanje a u letnjem periodu za hlaenje prostora.

*oplotna energija iz toplih otpadnih voda mo"e da se pomo#u toplotne pumpevrati i ponovo iskoristi za zagrevanje prostora ili zagrevanje vode. 2aj+eš#e

primene suu industrijskim procesima kao i u hotel s kim i -anj s k i m primenama. !vaj proces zove se: r ekuperacija energije.

1 zavisnosti od sredine iz koje se preuzima toplotna energija i sredine u koju seona prenosi postoje više tipova toplotnih pumpi. 2aj+eš#a su dva osnovnatipa: vazd(@ A vazd(@ i voda A voda kao i njihove kom-inacije.

Oaza rada toplotne pumpe .

Naslovna strana:

Naziv: Samostalna zanatska radnja “GeoTerm inženjering” – Šabac

Direktor: Dalibor Zivanovic

ati!ni broj registra: """"""

#blik svojine: $rivatni

Ši%ra delatnosti: """""" –

Tele%on: """""

&aks: """""

'roj tek()eg ra!(na: """""

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rekuperacija&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rekuperacija&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rekuperacija&action=edit&redlink=1


34/51

Godina osnivanja: *+,-

Naslov 'iznis .lana: Pokretanje procesa proizvodnje toplotnih pumpi

/(tor biznis .lana: 0"""""

'ezime 2iznis plana

!so2e odgovorne za podate orišćene za izrad( 2iznis plana

Lme i prezime Hvalifikacija adno mesto

Predrag $idovi# $lasnik

!snovni poda>i o pred(ze>(

Pun naziv kompanije: Samostalna zanatska pumpi IGeo*ermK

radnja za proizvodnju toplotnih

6dresa: ,a-ac/aticni -roj: QQQQ

Sifra delatnosti: QQQQ

!snovna -anka: 3anca intesa


35/51

"redvidjena (laganja

1.'r2 $redvi3ena (laganja Din 451

,2 #snovna sredstva ,.6,7.000,00 ,8.+6+.,6*2 #brtna sredstva ,.96+.000,00 ,-.9-.-,

;2 #stalo - -

5k(.no ;.;77.000,00 *.6*+.;+

$zvori finansiranja

.3r . Lzvori Din 41

. Sopstvena sredstva .7?0.00000 %.?&.

. 9@O .&&.00000 .&0%.

%. Oond za razvoj &&.00000 %.?%.J

%..%.00000 C.J0.%0


36/51

!snovni pokazatelj poslovnih rezultata

*2 $rednost proizvodnje (projektovani period)

?.700.00000

;2 >aposlenost M novi radnici radnika-2 $reme povra#aja investicije & god.

82 Lnterna stopa renta-ilnosti &<

92 2eto sadašnja vrednost .&??.?000

*aro analiza trzisne pozi>ije

*renutno stanje primene geotermalne energije u Sr-iji je takvo da se u

poslednjih petnaest godina skoro ništa nije uradilo. 2a privatnu inicijativu je

iz-ušeno nekoliko plitkih -ušotina (do 700 m i &0 89) i aktivirane su dve do tri

postoje#e -ušotine. *ako da u Sr-iji vrlo malo ima preduzeca koja se -ave ovim

o-novljivim prirodnom energijom ...

*iro analiza trzisne pozi>ije


37/51

#snovni .roizvodi ( .roizvodnom asortiman( SZ1 “GeoTerm inženjering” namenjeni s(

%inalnoj .otroi

Na osnov( .reliminarni> razgovora i .ot.isani> .red(govora SZ1 “GeoTerm

inženjering” (s.ela je da (govori .rodaj( svoji> .roizvoda iz .rocesa .roizvodnje2

Najvažniji k(.ci .roizvoda .roizvodnje s( dr( ,+ to.lotni> .(m.i is.or(!ivati .rivatnom .red(ze)(

“Grejalice” iz ?ostolca2 ?ao .otencijalni k(.ac .roizvoda javlja se i .rivatno .red(ze)e

“Aibe” iz ?ostolca2 Sa ovim .red(ze)em vode

se .reliminarni razgovori@ ali jo< (vek nis( .ot.isani .red(govori2 #vom .red(ze)( SZ1

“GeoTerm inženjering” bi Bako se sklo.i (govorC is.or(!ivala ; to.lotne .(m.e @ !ime bi

se .ove)ao ste.en koriajna trzisna prednost

9ilj preduzeca je da preovlada na podrucju 3ranicevskog okruga i tako iz-aci iz

ponude ostale proizvodjace u ovom segmentu proizvodnje . Dalji tok planiranja je

da se i nastupi i na podrucja Podunavlja kao i Sumadije pri cemu -i se do-ila veca

proizvodnja moc i prido-io veci profit .


38/51

$dentifiovanje najvazniji@ on(renata

2a teritorije opstine ,a-ac ne postoji drugo preduzece koje se -avi ovom

delatnoscu tako da se konkurencija -azira na nivou Sr-ije gde su konkuretna

preduzeca : /icromaRR d.o.o iz Sr-o-rana i 6rtelRR iz 2ovog sada ..

S!T matri>a

,anse opasnosti prednosti i nedostaci S> IGeodomK prikazane su u ta-eli

koja sledi:

,62S4 !P6S2!S*L- 1govorena prodaja proizvodnje' /ogu#nost širenja proizvodnogasortimana- Postojanje sirovinske -aze

- 2izak kupovni potencijal- 2iska stopa rasta doma#eg tr"išta

P4D2!S*L 24D!S*69L- 2ova tehnologija u procesu proizvodnje- $eliki preraiva+ki kapaciteti' /ogu#nost pru"anja usluga tre#em licu

- 2edovoljna o-rtna sredstva


39/51

*areting plan:

*a*arr etingeting ssttrategrategii j jaa

Svoju marketing strategiju S> IGeoTerm inženjeringK -azira namaksimalnom kvalitetu svojih proizvoda .

*areting >ilj

!slanjaju#i se na marketing strategiju krajnji marketing cilj jeste osnivanje

finansijski jake zanatske radnje (+iji #e proizvodi imati prepoznatljiv kvalitet i

konkurentne cene) pove#anje tr"išnog u+eš#a i ostvarivanje ve#eg profita.

Hao osnova za planiranje o-ima proizvodnje visine direktnih troškova

materijala i prodajne cene po jedinici mere uzeta je samo ugovorena realizacija

proizvoda. S> IGeodomK planira o-im proizvodnje koji je dat u ta-eli koja sledi:

2014

E EE EEE E0 0 0E 0EE

$, 7+ 7+ 7+ 7+ 7+ 7+ 7+ 7+ ,.+89 ,.,9- ,.*67 ,.-+-

$* ; ; ; ; ; ; ; ; ;9 ;9 ;9 ;9

$; - - - - - - - - -7 -7 -7 -7

$- *-+ *-+ *-+ *-+ *-+ *-+ *-+ *-+ ;.,*+ ;.;9+ ;.9++ ;.7-+

15 16 1 1!


40/51

$8 ,+ ,+ ,+ ,+ ,+ ,+ ,+ ,+ ,*+ ,*+ ,*+ ,*+

"lan promo>ije

$romotivn( kam.anj( SZ1 “GeoTerm inženjering” vodi)e vlasnik2 $romotivna

kam.anja )e biti (smerena na .romociji radnje i .romociji .roizvoda2

SFobzirom na to da se radi o start(. .rojekt( i s.eci%i!nim .roizvodima@ akcenat

.romotivne kam.anje bi)e (smeren na .romocij( direktnim kontaktom sa .otencijalnim

k(.cima@ odnosno distrib(terima .roizvodnog .rograma2 $lanira se izrada kataloga

.roizvoda2 ?atalog .roizvoda !ija se izrada .lanira@ .ored .odataka o .roizvodima@

sadržao bi i .odatke o SZ1 “GeoTerm inženjering”@ kao i in%ormacije neo.>odne za

kontakt2 $lanirani katalog bio bi

reklamni> .or(ka obave


41/51

AarmatronicAA &-S9


42/51

"roizvodni plan

"oslovni prostor

S> IGeoTerm inženjeringK planira da za po+etak svog poslovanja uzme u

zakup poslovni prostor. !-avljeni su preliminarni razgovori oko uslova zakupa

poslovnog prostora. Poslovni prostor -io -i zakupljen na period od 7 godina.>akupnina poslovnog prostora iznosila -i %00 41 -a i pla#ala -i se mese+no.

Poslovni prostor površine C0m nalazi se u ,apcu. 1 planu je da se deo

placa preuredi i da se isti koristi kako za skladištenje repromaterijala tako i za

odlaganje gotovih proizvoda.

Poslovni prostor koji #e se koristiti za o-avljanje delatnosti +ine:

!-jekat u kome se nalazi oprema

Skladište

Hancelarija.

"roj zaposlenih

$lasnik S> IGeoTerm inženjeringK planira da na po+etku poslovanja kojevezuje za

0B0B0&. godine uposli radnika.


43/51

2aziv radnog mesta 3roj radnika Hvalifikacija >arada (-ruto)

Hnjigovoa B Homercijalista SSS &0.00000

!perater na mašini J SSS %0.00000

Pomo#ni radnik & 2H$ 0.00000

1kupno:

$lasnik S> IGeodomK planira da uposli radnike sa tr"išta rada. >arada koju

-i radnici primali kao naknadu za svoj rad -ila -i ispla#ivana jedanput

mese+no. adnici -i u slu+aju potre-e za svoj prekovremeni rad do-ijali

uve#anu zaradu. Svi radnici -i#e osigurani od povrede na radu.

'adno vreme

adno vreme S> IGeoTerm inženjeringK u prvoj godini poslovanja

-ilo -i organizovano jednokratno u vremenu od 0 do ? h. 1 narednim

godinama poslovanja u slu+aju pove#anja stepena koriš#enja kapaciteta

rad -i -io organizovan u dve smene.

!sig(ranje


44/51

$lasnik S> IGeoTerm inženjeringK planira osiguranje opreme i radnika. 1

pregovorima je da se oprema i radnici osiguraju kod osiguravaju#eg društva

IDunavK. *roškovi osiguranja ura+unati su u re"ijske troškove a njihov iznos

odgovara standardnim troškovima osiguranja za ovu vrstu delatnosti.

*)*)NN+-+-%%*)*)NNTT ""##++NN

&lasni

$lasnik i osniva+ S> IGeoTerm inženjeringK g-din Predrag $idovi# roen je

0.0J.CJ. godine u selu Plati+evo . Po zavrsetku osnovne skole upisuje

srednju sao-racajnu i zavrsava je sa odlicnem uspehom .. >-og trenutne

situacije u drzavi i nemogucnosti zaposljavanja u struci opredeljuje se za

studiranje masinstva u $isa *ehnickoj u ,apcu istovremeno radeci na vise

radnih mesta kladionice i -enzinske pumpa prikupljajuci novac za stvaranje

odredjenog kapitala nakon zavrsene vise skole . $isu zavrsava u roku 0&godine

Predrag $idovi# ima veliki -roj prijatelja i poznanika iz struke na +ije je

nagovaranje po+eo da razmišlja o osnivanju radnje i zapo+injanju privatnog

-iznisa. Ldeja da osnuje zanatsku radnju je da svoje -ogato stru+no znanje i

iskustvo primeni i u privatnoj praksi uposli radnike sa tr"išta rada i ostvari

profit.

$lasnik je porodi+ne ku#e u selu Plati+evu nadomak ,apca.


45/51

"laniranje potre2e za radni>ima

lasnik SZ1 “GeoTerm inženjering” .lanira da sti.endira tri (!enika masinske

str(ke koji bi .o zavr


46/51

marketinga

*roškovi 00.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.00000upravljanja 0 0 0 0

!stali troškovi ?.0000 7.0000 7.0000 7.0000 7.000000 0 0 0

U(pno: F58EEE7E ===8EEE7E ===8EEE7E ===8EEE7E =F8EEE7EE0 0 0 0

!snovna sredstva

sredstva

!snovno sredstvo 2a-avna 6m

6mortizacijaSt. inv.

!dr"avanjegodišnji

nivovrednost stopa godišnji

nivoodr"avanja

>emljište 000.00

>emljište -

1kupno zemljište E8DEE7EE

Poslovna zgrada -

1kupno zgrade -

Strug .0&0.0000 0< 0&.00000 < 0.&00000

Hom-inovana &0.00000 0< &0.0000 < &.0000stolarska mašina

1kupno /ašine 8==D8EEE7E ==8DEE7EE =8=DE7EE0

8D8DEE7E ==8DEE7EE =8=DE7EEUkupno osnovna

0


47/51

#adna snaga

Hvalifikacija

2eto plata

mese+no

3rojradnika

3ruto plata na godišnjem nivou

07 0? 0J 0 0C

2H$ (p) 0.0000 & C?000.0 .00&0..%?0C&&. .&00&% .&00.0 0 00 00 .&0 &

SSS (p) %0.0000 J .70000. .?0&00. .0&0. %.0007&0 00 00 00 . C?J?.&0

SSS (a) &0.0000 &0000.0 ?&0&00.0 ?0&0.0 J007&.00 0 0 0 0 J0?J?.&0

!2aveze po reditima

Hreditor Lznos ok otplate

Hamatna

stopa

Grejs

period

Oond za razvoj &&.00000 7 J.00< . god.

9@OT &&.00000 ' ' -

H $omoc ( vid( donacije ( ma


48/51

Plan otplate redita "roredit 2ane

p Godinaoslovanja !statak duga Hamata !tplata 6nuitet

0? &&.C000 %.00?0 CC.JJ77 %0.J000

0J %&%.0&7 &.0&.7C 0?.J77.7? %0.J000

0 %?.&7.C ?.77J0 &.&7 %0.J000

0C .&&& .777J .&&.&& %0.J000


49/51

!-aveze prema 9@O-u posle godinu dana (0?) 0%.700""##++NN' ' ++%%&!&!,+,+

Primarni cilj S> IGeoTerm inženjeringK je da u periodu poslovanja od

07 M 0C. godine izmiri svoje o-aveze prema kreditorima.

Slie toplotni@ p(mpi :


50/51


51/51

biznis plan firme “geoterm inženjering”

Documents