B I Z N I S

2 Jun 2009.

I Z R E D A K C I J E

Jun 2009. 3

SADR@AJ

Srb info strana 4

Potpredsednik Amerike u Srbiji strana 5

Kad istorijske ~injenice govore strana 6

Pogled sa Oplenca strana 7

Lipe i paraglajderi strana 9

Kan - 62.. Filmski festival strana 11

Bajaga i instruktori u ^ikagu strana 12

Damin Gambit: Sva na{a vremena strana 13

Ej Karlovci mesto moje malo strana 14

Ljubavna teza Jovana Skerli}a strana 19

Neki se porazi zovu herojstva strana 20

Dani sre}e u Humskoj strana 21

Postekologija: Mo} tazbine strana 22

Zakon: Penzijsko invalidsko oosiguranje strana 23

Numerolo{ko zna~enje ku}nog broja strana 24

Iz knji`are Buabamara Cafe strana 25

Horoskop strana 26

Kolumna M. Lopu{ine - ~estitke strana 27

Porodica strana 29

Vedra strana 30

Mediji strana 31

TIRA@: 20. 000

OGLEDALO se distribuira u 32 dr`ave Severne Amerike

Re~ urednika

@elimo da vas obaves-

timo, da smo u cilju

na{eg opstanka, a nakon

punih sedam godina odl

u~ili da od maja meseca

na{ list Ogledalo ne delimo vi{e besplatno.

Ogledalo ne}e mo}i da se na|e u na{im crk-

vama, doktorskim ordinacijama i restorani-

ma... Nego samo u na{im prodavnicama gde

ga mo`ete kupiti po ceni od $1.50. Smatramo

da $1.50 jednom mese~no, nije mnogo za

opstanak jedinog lista, koji se na ovim pros-

torima stvara za nas. Lista koji ima za cilj da

pove`e sunarodnike {irom Amerike i da

objektivno informi{e ~itaoce o doga|ajima

kako iz na{e zemlje tako i iz na{ih zajednica

u dijaspori.

Ogledalo }e i dalje nastojati da ostavlja

vredan pisani trag u o~uvanju srpskog jezika

i tradicije, promovisanju kulture, afirmisanju

na{ih poznatih li~nosti iz sveta nauke, umet-

nosti, biznisa i drugih va`nih oblasti korisnih

za na{u zajednicu i postojanje.

Ukoliko `elite da Ogledalo dobijate na

ku}nu adresu, godi{nja pretplata je $50.00.

Ogledalo preko na{eg websajta:

www.serbianmirror.com ~ita ceo svet.

PODR@ITE NAS!

OGLEDALO JE LIST KOJI

NAS POVEZUJE.

OGLEDALO JE LIST ZA NAS!

Po{tovani ~itaoci i

prijatelji lista Ogledala,

PUBLISHED BY

• Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373

• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Cvijan Hercegovac, Milka Figuri}-Kova~evi},

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Du{an Lopu{ina,

Milutin [o{ki} (Beograd), Dragica ]iri} Spasojevi}, Ruzica Z. N.

Stojkovic, Aleksandra Mati} (Ni{), Boban Ili} (^ikago), Milan

Lu~i} (New York),

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.com

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

G O D I [ N J A P R E T P L A T A

NAME:

------------------------------------------------------------------------

ADDRESS:

--------------------------------------------------------------------

CITY:

---------------------------------

STATE:

-----------------------------

ZIP:

---------------------------

TEL:

----------------------------------------

NA OGLEDALO

12 meseci $50.00

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom

po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror -

PO BOX 13472

Chicago IL 60613

OVDE

JE

MOGLA

BITI

VA[A

R

E

K

L

A

M

A

BUBAMARA

CAFE KNJI@ARA

2903 W Irving Park Rd Chicago IL 60618

tel: 1-773-293-6337

KLINCI I KLINCEZE, BUBAMARE I PRINCEZE

DODJITE U KNJI@ARU BUBAMARA NA LIKOVNE ^AROLIJE

SVAKE SUBOTE OD 3-5 POPODNE.

VA@I ZA DECU OD 5-11 GODINA.

MESEC JUN ]E BITI ISPUNJEN

RAZNOVRSNIM LIKOVNIM ^AROLIJAMA.

S R B I N F O

4 Jun 2009.

XIPPO LOUNGE

Xippo Lounge vam donosi prijatne

novitete ovog leta. Po prvi put mo`ete

da u`ivate u programu u`ivo

i u toku nedelje!

Ponedeljkom: 6pm-9pm PJ Anderson

Sredom: 6pm-9pm Nikola Doki}

^etvrtakom: 8pm-11pm

Milo{ Djordjevi} i

"Ve~e zabavne muzike"

Povoljnosti i na jelovniku: Tokom juna

meseca sve pala~inke

samo $2,99

Xippo Lounge

3759 N. Damen Ave. Chicago, IL 60618

info: 773-220-9692.

Pozori{te TUTA i repriza predstave

“UJKA VANJA”

ANTONA P. CEHOVA, U PREVODU YASEN

PEYANKOVA I PETER CHRISTENSENA.

Izabrana od strane Time Out Chicago magazina

kao jedna od 5 vrhunskih produkcija u 2008.

godini i kao Najbolja lokalna produkcija u

pro{loj godini od strane Chicago Reader-a.

Chopin Theatre - Studio Theatre,

1543 W. Division St. Chicago

^etvrtkom, petkom i subotom u 20:00 ~asova

nedeljom u 15:00 ~asova

do 28. juna, 2009. godine.

Info: (773) 680-0826.

E-mail: jackie@tutato.com ili www.tutato.com

POZORI[NI MARATON

Glumci Narodnog pozori{ta iz Ni{a,

Aleksandar Mihailovi} i Dejan Cicmilovi},

predstavi}e se

~ika{koj publici sa tri predstave:

EMIGRANTI

SENKE ]ELE KULE

NA RASKR[]U

od 19. juna do 7. jula

SKUC Sveti Sava,

448 W. Barry, Chicago

info: 773.759.8219

Obave{tenje za roditelje

Registrjte va{u decu za De~iji letnji kamp

Gra~anica koji po~inje 5. jula.

Sve informacije mo`ete na}i na:

www.campgracanica.com

Ili pozovite Oliveru Mileti} na:

630.915.1060

PISMA REDAKCIJI

Po{tovani,

Mi smo omladina iz FK Napredak iz Vasice.

Nase mesto se nalazi 5km od Sida i iskljucivo je poljoprivredno.

U selu ima oko 1700 stanovnika i mi smo jedini sportski klub.

Kod nas kao i u drugim seoskim sredinama omladina nema gde da usmeri svoje

slobodne vreme pa je sve ucestalija pojava upotreba raznoraznih droga, te iz tog razlo-

ga a i drugih sportskih motiva mi smo se latili posla da organizujemo mlade da se

prikljuce nasem klubu.

Mi se takmicimo u opstinskom rangu gde se takmice sva okolna mesta njih dese-

tak. Prosle sezone smo osvojili prvo mesto ali zbog nedostatka sredstava smo ostali tu

gde jesmo a to je i razlog naseg javljanja vama.

Naime jedina sredstva koja dobijamo su ona od saveza ali ona su bukvalno dovolj-

na samo za takse i sudije.

Mi utakmice igramo u dresovima FC Barselone koji su kupljeni kod Kineza 18 kom

50 eura. I to izgleda poprilicno smesno. Lopti imamo pet -sest komada takodje iz Kine

koje lete kao baloni.

Primera radi trener nam je iz susednog sela kome placamo samo gorivo sto je otpri-

like 500 din nedeljno ali kako stvari stoje i to ce mo mu posteno dugovati.

Koliko je stvar tragikomicna prosle godine smo imali najveci transfer gde smo jednog

momka privoleli da igra za nas tako sto smo mu dali tri metra drva.

Mi ne trazimo avione kamione mi smo naucili da funkcionisemo sa malim i sa malim

smo srecni, mi bi smo bili zadovoljni sa jednom pravom loptom ili kompletom koriscenih

dresova.

Kazu da prava fudbalska lopta ima 32 kozna dela i 642 sava ali mi takvu jos nismo

imali.

Bilo kakva pomoc bi nam zaista puno znacila VASE MALO NAMA BI BILO

PUNO.

Ako ne mozete da nam pomognete opet hvala sto ste procitali ovaj mail ili nas uputite

na adresu gde bi mozda mogli dobiti pomoc ili nas nauciti kako to da uradimo jer mi

nismo bas vesti u tim stvarima .

Veliki pozdrav od sportskih volontera iz FK Napredka.

Mi se zaista nadamo nekom skromnom prilogu ili poklonu.

U Srbiji smo se obracali mnogim, cak i onim koji po pravilu treba da brinu o takvim

stvarima ali vecina njih nam nije ni odgovorila.

Nasa adresa je:

FK Napredak

Vasica 22241

Nikole Tesle 43 Srbija Kontakt tel: Goran 063/ 865 77 94

Jun 2009. 5

A K T U E L N O

P

otpredsednik Sjedinjenih Ameri~kih

Dr`ava D`ozef Bajden zavr{io je

mini-turneju po Balkanu kako bi

izrazio privr`enost nove ameri~ke adminis-

tracije regionu i podr{ku njegovoj integraci-

ji u Evropsku uniju. Bajden je turneju

zapo~eo posetom Sarajevu, nastavio u

Beogradu, a zavr{io na Kosovu. Preneo je

podr{ku evroatlantskoj integraciji regiona,

istakav{i da je Balkan nerazdvojni deo

celovite i slobodne Evrope koja `ivi u

miru, {to je, kako je rekao, dugogodi{nji

ameri~ki cilj.

Bajden je izjavio da je u ime

administracije predsednika SAD Baraka

Obame do{ao u Beograd sa jasnom

porukom, da SAD `ele da prodube sarad-

nju sa Srbijom i da Va{ington sna`no

podr`ava ~lanstvo Srbije u EU. “SAD ne

o~ekuju od Srbije da prizna nezavisnost

Kosova. To nije preduslov za na{u podr{ku

Srbiji da postane deo EU. SAD }e nastavi-

ti da insistira da Srbi na Kosovu dobiju

najve}u mogu}u za{titu i o~ekuje od Srbije

da na Kosovu sara|uje sa EU i drugim

me|unarodnim faktorima,” rekao je Bajden.

“SAD }e iskoristiti svoj uticaj da pomogne

Srbiji u evropskim integracijama.

Smatramo da mo`emo da se slo`imo u

tome da se o Kosovu ne sla`emo, pod

uslovom da imamo razumna o~ekivanja

jedni od drugih”, rekao je Bajden. On je

dodao da o~ekujuje da Beograd u~ini sve

{to je u njegovoj mo}i da privede pravdi

ha{ke optu`enike. “Amerika je oduvek

polagala dosta pa`nje na Evropu, me|utim

jugoisto~na Evropa, ~iji je Srbija centralni

deo, je deo koji nedostaje, pa su stoga

va`ni dobri odnosi i saradnja sa va{om

zemljom”, izjavio je Bajden.

Tadi} - Nova etapa ameri~ke

politike prema Srbiji

Predsednik Srbije je ocenio da je

razgovor sa Bajdenom bio veoma “otvoren

i produktivan” i izrazio uverenje da }e

doprineti otvaranju nove etape u formiran-

ju ameri~ke politike prema Srbiji i zapad-

nom Balkanu, koja }e vi{e nego do sada

uzimati u obzir interese Srbije kao cen-

tralnog faktora stabilnosti regiona. Tadi} je

izjavio da je za Srbiju veoma zna~ajno {to

je potpredsednik SAD D`ozef Bajden jasno

rekao da Srbija ne}e biti uslovljavana priz-

navanjem nezavisnosti Kosova zarad ~lanst-

va u EU i ~lanstvom u NATO. Bajdenova

poseta je bila korisna, jer su pobolj{ani

odnosi sa najve}om dr`avom, u ekonom-

skom i politi~kom smislu, na svetu, rekao

je Tadi} i dodao da je jasno

stavljeno do znanja da je

Srbija zna~ajna zemlja

regiona i garant njegove sta-

bilnosti. Prema Tadi}evim

re~ima, Kosovo i Metohija je

tema velikog neslaganja u

odnosima sa SAD, ali je

va`no da mo`emo da

prona|emo prakti~ne na~ine

da unapredimo na{e bilater-

alne odnose. Srbija, uprkos

razli~itim stavovima po pitan-

ju Kosova, “`eli najbolje

mogu}e partnerske odnose sa

Amerikom”. Tadi} je podse-

tio da Srbija ne priznaje

Kosovo i to nikad ne}e

u~initi jer smatra da je jed-

nostrano progla{ena nezavisnost svoje ju`ne

pokrajine kr{enje me|unarodnog prava. Ima

mnogo tema koje nas spajaju, koje sagle-

davamo na isti na~in i na kojima mo`emo

da sara|ujemo. To je pre svega integracija

zapadnog Balkana u EU, kao i borba pro-

tiv me|unarodnog kriminala i terorizma,

rekao je predsednik Srbije. Tadi} je podse-

tio na savezni{tvo SAD i Srbije u dva svet-

ska rata i dodao da su dve zemlje “danas

saveznici u programu Partnerstvu za mir”.

Tadi} je rekao i da je Bajdenu preneo

poziv za predsednika SAD Baraka Obamu

da poseti Srbiju. Potpredsednik Bajden je

najvi{i ameri~ki zvani~nik koji je do{ao u

Srbiju posle 30 godina, reako je srpski

predsednik i dodao da Srbija veoma ceni

novu viziju i pragmatizam, kojim nova

administracija u Va{ingtonu pristupa

re{avanju problema.

Bajden i Cvetkovi} za bolju

ekonomsku saradnju

Ameri~ki potpredsednik D`ozef

Bajden i premijer Srbije Mirko Cvetkovi}

istakli su da je neophodno dalje intenzivi-

ranje ekonomske saradnje, pove}anje obima

investicija, kao i unapre|enje trgovinske

razmene izme|u SAD i Srbije, saop{teno je

iz Vlade Srbije. Cvetkovi} je, istakao da je

Srbija ~vrsto opredeljena da sa SAD

unapre|uje bilateralne odnose, svestrano

doprinose}i regionalnoj stabilnosti i evrop-

skoj budu}nosti Balkana. Kada je re~ o

ekonomskoj saradnji, dvojica dr`avnika su

konstatovala da su SAD me|u najve}im

stranim investitorima u Srbiji i da su u

prethodnih osam godina ukupne investicije

iznosile vi{e od milijardu dolara.

Vojna saradnja SAD i Srbije

Predstavnik ameri~ke adminis-

tracije sastao se i sa srpskim ministrom

odbrane Draganom [utanovcem. Tokom

razgovora saglasili su se da saradnja

Vojske Srbije sa SAD i njihovim saveznici-

ma mo`e biti “klju~ni faktor stabilnosti na

Balkanu”, saop{tilo je ministarstvo odbrane

Srbije. SAD pru`aju podr{ku realizaciji

reforme sistema odbrane u cilju dostizanja

najvi{ih standarda, poru~io je Bajden.

Uprkos neslaganju dve zemlje o odre|enim

pitanjima neophodno je uspostaviti bolje

odnose i vojno-ekonomsku saradnju pre

svega kroz zajedni~ke projekte obrazovan-

ja, obuke, treninga, programa za modern-

izaciju vojske i unapre|enja

odli~ne saradnje koju Vojska

Srbije ve} ima sa

Nacionalnom gardom Ohaja.

Poseta potpredsedni-

ka SAD Srbiji za poslanike

vladaju}e koalicije republi~ke

Skup{tine Srbiji ozna~ava

novu etapu u odnosima dve

zemlje, dok ve}ina poslanika

opozicije smatra da se

Bajdenovom posetom ne}e

ni{ta promeniti u ve}ini

spornih pitanja izme|u

Va{ingtona i Beograda.

Boravak Bajdena u

Srbiji je istorijska {ansa za

obnavljanje bilateralnih

odnosa dve zemalje i prilika

za ubrzanje evroatlantskih integracija

Srbije, procenjuju analiti~ari. Bajdenovom

posetom okre}e se nova stranica u

ameri~ko-srpskim odnosima, ka`e izvr{ni

direktor Balkanskog fonda za demokratiju

Ivan Vejvoda: „Verujem da je ovo zaista

prilika da Srbija pobolj{a nivo bilateralnih

odnosa sa SAD. Sama ~injenica da dolazi

podpredsednik predsednika Obame, u

okviru nove administracije, jeste znak da se

politika SAD znatno menja u odnosu na

prethodne dve administracije predsednika

Bu{a i da se samim tim okre}e list – gen-

eralno, u globalnim odnosima SAD prema

svetu, a konkretno i prema regionu.“

Pi{e: Marijana Maljkovi}

POTPREDSEDNIK

AMERIKE U SRBIJI

U

prostorijama Srpskog kul-

turnog i umetni~kog cen-

tra “Sveti Sava” u

^ikagu nedavno je priredjen sus-

ret sa kongresmenkom Melisom

Luburi} Bean. Susret sa kongres-

menkom organizovali su Zoran

Beri}, Boban Ili}, Mara

Milanovi}. Rajan Valen Nikitovi},

Ana Pavichevich i Majk

Sofrenovich, a glavne teme bile

su ekonomija i odnosi Amerike i

Srbije.

“Moram vam priznati da

je poseta potpredsednika Bajdena

Srbiji i regionu izazvala izuzetnu

pa`nju u Kongresu, ja sam kao

kopredsedavaju}a Srpsko-ame-

ri~kog kokusa bila posebno zain-

teresovana, i mislim da ovo jeste

nova stranica u odnosima dve

zemlje. Potpredsednik Bajden je

odlaskom u Srbiju i razgovorima

sa predsednikom Tadi}em potvr-

dio va`nost tih odnosa, kao i

zna~aj koji Amerika pridaje

~itavom regionu.

Ipak, i ona kao i njene

kolege ovih dana najvi{e pa`nje

posve}uje ekonomskoj krizi i

paketu mera koji }e je zaus-

taviti i pomo}i da se pre-

vazidju posledice recesije.

Prisutni su pitali o

radu Srpsko-ameri~kog

kokusa, o partijskoj podel-

jenosti u Va{ingtonu,

interesovali se kako ona mo`e biti

prevazidjena, na dobro svih.

Boban Ili}, na{ poznati

skulptor, ovom prilikom je pred-

stavio svoje skulpture, ponovo

aktuelizuju}i ideju da se u ^ikagu

podigne skulptura Nikole Tesle

(ideja je pre par godina

predlo`ena i Komitetu bratskih

gradova, ali se u realizaciji nije

odmaklo) i od kongresmenke

zatrazio podr{ku, {to je ona rado

prihvatila.

Kongresmenka srpskog porekla

MELISA LUBURI] BIN

6 Jun 2009.

G

lumci Narodnog pozori{ta u Ni{u,

Aleksandar Mihailovi} i Dejan

Cicmilovi}, predstavi}e se publici

u ^ikagu u drugoj polovini juna meseca

predstavama koje zaslu`uju veliku pa`nju.

To su pre svega istorijske, ali i `ivotne

pri~e koje govore o stradanju Srbije, poje-

dinaca u njoj i na kraju celog naroda.

Prva predstava “Senke ]ele Kule”

ra|ena je po tekstu Neboj{e Ozimi}a.

Uprili~ena povodom 200. godi{njice bitke

na ^egru, koja je izvedena 31. maja na

manifestaciji kojom je grad Ni{ na brdu

^egar, dostojno obele`io dva veka srpskog

stradanja.

Predstava “Senke ]ele Kule” je

duodrama izme|u Milisava - neimara,

~oveka koji svesno zida ne{to za {ta zna da

}e ga vekovima proklinjati. Naravno, gra-

diteljski materijal su mu ljudske glave, a sa

njim je u pri~i Rade, izbegli vojnik, dezert-

er sa ^egra.

Dakle, to nisu likovi koji odgovara-

ju profilu heroja. Ali iz tog ugla kukavi~luka,

publika mo`e da na `ivotniji na~in sagleda

veliki istorijski zaokret u Srbiji.

Kako sam pisac scenarija, Ozimi},

ka`e, “strah je ljudskiji od kukavi~luka”,

srpska pri~a o boju na ^egru i posle nje

predstavljena je mnogo `ivotnije, a ne kroz

mit i legendu.

Druga predstava nazvana “Na

raskr{}u” je preplet dve monodrame. Re~

je o autenti~nim pri~ama. \or|e

Kara|or|evi} i Dragi{a Cvetkovi}- Ma~ek,

su dvojica savremenika koji su bili u prili-

ci da odlu~uju o Srbiji u klju~nim momen-

tima. Ta~nije, bili su spre~eni da odlu~uju.

Jedan politi~ki sklonjen u du{evnu bolnicu

sa diskutabilnom dijagnozom, a drugi

progla{en izdajnikom i decenijama potom-

stvu predstavljan kao takav.

\or|e Kara|or|evi} je bio protiv

stvaranja Jugoslavije. Rezultat njegovog

protivljenja je i raspad Jugoslavije

po~etkom devedesetih godina pro{log veka.

Dragi{a Cvetkovi} je u to vreme

kao premijer Kraljevine Jugoslavije bio u

vrlo nezavidnoj situaciji. Jo{ jedan vizionar

koji je `eleo da spasi Srbiju i srpski narod

progla{en je izdajnikom. Tek 2000. godine

kada je otvoren dosije, dokazano je za{to je

Srbija u{la u Drugi svetski rat. Da bi se

Britanija oslobodila pritiska Tre}eg Rajha

odnosno tada{nje Nema~ke, otvara se drugi

front koji je po ko zna koji put u istoriji

za Srbiju bio poguban. @ivote je izgubilo

milion i sedamsto hiljada ljudi. To je bila

cena koju je Srbija platila.

I tre}a predstava u izvo|enju

Aleksandra Mihailovi}a i Dejana

Cicmilovi}a je igrana puno puta na

mnogim pozornicama i u Evropi i u svetu.

Po originalnom tekstu Slavomira Mro`eka,

predstava “Emigranti” se odnosi na

politi~ku diktaturu u vreme postojanja

“gvozdene zavese”. Danas kada je ta

zavesa podignuta, ta diktatura je preto~ena

u ekonomsko ropstvo. To je pri~a koja

doti~e svakog ~oveka.

Ovo je na~in da probamo da prene-

semo deli} Srbije preko Atlantika svima koji

~eznu za Srbijom i koji je vole. Ovo su pred-

stave na visokom kulturolo{kom i istorijskom

nivou koje gledaocu pru`aju pored gluma~kog

ume}a i ve{tine i istorijske ~injenice i istinu

koja je dugo bila zata{kavana.

Srbija je sa jedne strane veliki

gubitnik, a sa druge veliki heroj.

Toliko ratova je previ{e za jednu

malu zemlju.

Tim povodom razgovaramo sa

jednim od aktera gospodinom Aleksandrom

Mihailovi}em.

Ogledalo: Kakva su va{a o~eki-

vanja pred dolazak u ^ikago?

Aleksandar Mihailovi}: Vi{e

meseci smo radili na predstavama sa koji-

ma }emo nastupiti pred srpskom publikom

u ^ikagu. Dosta smo razmli{ljali i pa`ljivo

smo ih odabrali. Imamo na umu da }e u

toku na{eg boravka u ^ikagu biti obele`en

i veliki srpski praznik Vidovdan, a u Ni{u

je pod pokroviteljstvom grada i ministarst-

va Republike Srbije obele`eno i dvesta

godina od ~uvene ^egarske bitke. @elimo

da na{im nastupima publici u ^ikagu pre-

nesemo deo sve~ane atmosfere i

promovi{emo na{ grad.

Ogledalo: Predstave u kojima

}ete nastupiti nisu komedije i nije re~ o

lakom humoru?

Aleksandar Mihailovi}: Ne.

Nikako nismo `eleli podilaze}i, jeftin i

humor po svaku cenu. Ovo su predstave

koje imaju te`inu, visok umetni~ki nivo i

zasnovane su na istorijskim ~injenicama.

Srbija je suvi{e mala zemlja da bi toliko

stradala i treba je predstaviti na realan

na~in, sa svim onim {to jeste danas i {to je

mogla biti. Na svakome, ko predstave

pogleda je da razmisli da li je Srbija svih

ovih godina morala da plati toliku cenu.

Ogledalo: Ovo nije prvi put da

nastupate u inostranstvu?

Aleksandar Mihailovi}: Krajem

oktobra i po~etkom novembra pro{le

godine pozori{ni ansambl je gostovao u

Rusiji sa predstavom “Edmund Kin”.

Rusija mi je bila jedno veliko iskustvo i na

profesionalnom i na li~nom planu. Video

sam stvari koje su me op~inile, ali i drugu

stranu medalje. Posle boravka u Rusiji

mnogo mi je jasnija cela ta ruska pri~a od

velikog carstva, preko komunizma, do

danas. Sada sam, posle ne{to vi{e od pola

godine u prilici da upoznam i zapadnu

stranu. Verujem da je sve dijametralno

druga~ije i drago mi je {to sam u prilici da

li~no povu~em paralelu izme|u istoka i

zapada u svakom smislu.

Ogledalo: [ta bi poru~ili srpskoj

publici u ^ikagu?

Aleksandar Mihailovi}: Naravno,

da do|u i predstave pogledaju. Ovo }e biti

ne{to sasvim druga~ije od uobi~ajenog

repertoara i ne{to {to sigurno nisu imali

prilike da vide.

Puno simbolike u predstavi

„Senke ]ele Kule“ i autenti~ne i vrlo

potresne pri~e u predstavi “Na raskr{}u”.

Naravno i predstava “Emigranti” }e, sigu-

ran sam publici biti vrlo zanimljiva.

Pozdrav svim Srbima u ^ikagu i

do skorog vi|enja!

K U L T U R A

KAD ISTORIJSKE

^INJENICE GOVORE

Iz Ni{a u ^ikago pozori{ni maraton

POZORI[NI MARATON

19. 20. i 21. jun, zatim 26. 27. i 28. jun,

tri predstave

Senke ]ele kule

Na raskr{}u

Emigranti

SKUC Sveti Sava, 448 W. Barry, Chicago

Za vi{e info: 773.759.8219

I Z S R C A S R B I J E

Jun 2009. 7

T

opola je gradi} u srcu [umadije,

koji broji 10.000 stanovnika. Na

bre`uljku po imenu Oplenac visine

345 metara, nalazi se crkva Svetog \or|a,

monumentalno zdanje od belog mermera sa

krovom u vidu pet kupola, zadu`bina kral-

ja Petra I Kara|or|evi}a. U okviru

zadu`binskog kompleksa mo`e se videti i

crkva sv. Bogorodice, koju je sagradio sam

Kara|or|e, zatim ku}a kralja Petra I, u

kojoj je `iveo dok je nadgledao radove na

izgradnji crkve, stara kasarna, i restaurirani

Kara|or|ev konak sa kulom.

Topola je stekla slavu u doba

Prvog srpskog ustanka kada je bila i pre-

stonica Srbije. Stara Topola nalazila se u

predelu reke Kamenice, gde su sada zaseo-

ci, a dana{nji grad je zapravo po~eo kada

se \or|e Petrovi} naselio na zapadnom

podno`ju brda Oplenac. Prvi put zvani~no

se spominje kao naselje za vreme austrijske

okupacije severne Srbije (1717-1739).

\or|e Petrovi}, poznatiji kao

Kara|or|e (nadimak poti~e od turske re~i

“kara” – crni, dakle Crni \or|e, jer je

nanosio velike probleme

Turcima), bio je vo|a Prvog

srpskog ustanka, Srpski vo`d i

rodona~elnik kasnije krajevske

loze Kara|or|evi}a.

Kada je Kara|or|e

postao vo`d, na~inio je od

Topole svoje sedi{te, a u perio-

du izme|u 1811. i 1813. godine

sagradio je utvr|en grad sa tro-

spratnim kulama, dva konaka i

crkvom sv. Bogorodice. Po

propasti Kara|or|eve Srbije,

Turci su 1813. sru{ili i zapalili

njegov grad, koji je obnovljen

tek 1843. godine zaslugom

kneza Aleksandra

Kara|or|evi}a, Kara|or|evog

sina.

Grad ponovo biva

te{ko o{te}en tokom Topolske

bune 1877. godine protiv

Obrenovi}a, i tek po dolasku

kralja Petra prvog na presto, po~inje grad-

nja ogromne crkve Svetog \or|a, vile i

zadu`binskog doma. Radovi su zavr{eni tek

za vladavine Aleksandra drugog.

Ovo naselje nekada je bilo pozna-

to pod imenom Kamenica, a ime Topola

duguje slede}oj okolnosti: Na raskr{}u

puteva, gde su se ra~vali pravci ka

Beogradu, Kragujevcu, Rudniku i [apcu,

postojalo je, nekad, ogromno drvo topole,

koje je bilo najpoznatije odmori{te svih

karavana i putnika koji su tuda prolazili.

Tako je ~itava varo{ dobila ime Topola.

U crkvi Svetog \or|a na Oplencu

sahranjeni su: Karadjordje osniva~ dinasti-

je, Kralj Petar I Kara|or|evi} Kralj Srbije,

a kasnije i Kralj Srba, Hrvata i Slovenaca,

Aleksandar I Kara|or|evi} (Petrov sin)

Kralj Srba, Hrvata i Slovenaca i

Jugoslavije.

Navedeni podatci su manje vi{e

prisutni u svim prezentacijama, bro{urama

i ~lancima vezanim za Topolu odnosno

Oplenac. Na novim turisti~kim

sadr`ajima u Topoli u 21. veku,

se radilo toliko, koliko i na

Jupiteru ili Saturnu, osim {to su

izgra~enoi dobri putevi.

Kraljevski gradi} u srcu

Srbije istorijski su totalno

ignorisali: dinastija Obrenovi},

koja je u Topolskoj buni 1877

godine totalno sravnila sa

zemljom stari deo grada; Titov

re`im, koji osim {to je dozvol-

javao posete Topoli ni{ta nije

ulagao u ovaj kraj;

prestolonaslednik Aleksandar II

Karadjordjevi}, koji osim {to

do|e na neki parastos u pratnji

desetak telohranitelja ne dolazi

na svoju dedovinu, od kada se

doselio u Srbiju mo`e se na

prste izbrojati njegov broj

dolazaka. Petooktobarske

promene u Srbiji davale su nadu

me{tanima da }e vi{e decenijska nepravda

kona~no biti kompenzovana ulaganjima.

Me|utim, od novih sadr`aja kojima bi se

privukli novi posetioci odnosno zadr`ali

stari ni traga ni glasa.

S

posobnih vizionara ima u [umadiji

koji bi uz malo novca napravili

mnogo. Krajolik u ~ijem srcu ponos-

no i prkosno uspravno stoji crkva Svetog

\or|a, nikoga do sada nije ostavila ravn-

odu{no. ^ist vazduh jedva ~eka da obogati

plu}a budu}ih posetilaca, a priroda tu`no i

setno ~eka nekog investitora kome je uspeh

zagarantovan i ~injenicom da

Topolu-Oplenac godi{nje poseti 300 000 tur-

ista. Do neke nove pri~e {aljem vam puno

osmeha uz `elju da vam ljubav bude

saveznik.

Pedja Filipovi}

publicista iz Topole

(pedjatopola@gmail.com)

Maj je mesec u kome romanti~ne i umetni~ke du{e slave svaki sekund proveden u

njemu. Slikarka priroda koristi originalnu sebi znanu tehniku, kojom od [umadije pravi

realnu bajku. U toj realnoj bajci 24. maja u`ivali su i ~lanovi norve{kog me{ovitog hora

iz Alvdala i Tinesta. Organizator ovog spektakla bila je Zadu`bina kralja Petra I sa

Oplenca. U ovom prazniku za sva ~ula izvedena su dela Stevana Stojanovi}a Mokranjca:

Opelo u fis-mollu kao i Liturgija Svetog Jovana Zaltoustog. Iz Norve{ke vetrom pre-

punim mirisa majskog poljskog cve}a odlazimo do Japana. Vlada Japana ovih dana tre-

bala bi da donese odluku o donaciji vozila za odlaganje otpada ovda{njem komunalnom

preduze}u. U odnosu na okolne op{tine i ostale gradove u Srbiji, Topola je jedna od

prestonica Ekologije. Liturgijom koju je slu`io Episkop {umadijski gospodin Jovan

proslavljena je slava hrama Svetog \or|a. Prvomajske praznike obele`ila je prodajna

izlo`ba vina ovda{njih proizvo|a~a, kojih na sre}u ljubitelja dobre kapljice je sve vi{e.

Uz ~uvena vina vinarije Aleksandrovi}, posetioci iz svih delova Srbije ali i prostora

biv{ih republika SFRJ, su u`ivali u vinima iz poznatog kraljevog podruma, koji je nakon

vi{e decenija u pro{loj godini nastavio proizvodnju vina.

Ko prirodu i dobro vino voli,

nek ne luta,

na}i}e ga u Topoli.....

P O G L E D S A O P L E N C A

Ogledalo sa svojom grupom na Oplencu 2008.

B I Z N I S

8 Jun 2009.

Vesna - 312.482.9800

pre preposle posle

Joseph Michael's

Salon and Spa

715 North State Street - Chicago IL 60610 - 312.482.9800

Salon # 1 u ^ikagu

Potra`ite specijalistu za farbanje,

izvla~enje pramenova

i kreiranje frizura VESNU.

Ona ima 27 godina iskustva

AVEDA sertifikat za obu~avanje studenata u Americi

Kvalitetan rad i bezbroj zadovoljnih mu{terija.

D A S E N E Z A M E R I M O

Jun 2009. 9

N

e znam ta~no koji je od ta

dva cvetna mirisa drve}a

ispunio automobil na putu

prema ku}i, ali znam da je

tog trena zamirisao ~itav

moj `ivot kao lahor jednog prole}a i prvih

dana maja preko srpskih livada, pa{njaka i

sumaraka pored reke Morave. Posmatrao

sam tu reku kako se igra svojim sitnim

talasi}ima i bojom ponavlja odsjaj vrbaka

iznad nje. Vrbe kao da su stare majke malo

presavijene nad kolevkom srpskog nejakog

~eda i onako o~ima deteta tra`i svoju

majku dok sisa mle~no nebo na{e zelene

zemlje Srbije. Gledam zeleni se i reka, tiho

kao da je zaspala, kao ono ~edo ispod

bagrema i kao {to reka zadrema i utihne

ispod vrbe u zoru i kad u nju padne zvez-

da Danica i ~arobni prah vasione. Ribari se

u}utali i vire kao neke skulpture koje

oslu{kuju {umove i ~ekaju pri~aju}i sa

vodom impresivno, kao lokvanji Kloda

Monea. Tada se setim stare crno bele slike,

gde te~a Pera ponosno dr`i soma od dva

metra i trofej. Ka`u borba je trajala dva

sata. Seljani u zaplanjskoj Toponici su dan-

ima i no}ima uz pivo ispred zadruge

prepri~avali taj doga|aj. Borba na `ivot i

smrt u kojoj je te~a pobedio i postavio

rekord Ju`ne Morave. Sad gledam u tu

reku i razmi{ljam {ta to `ivi u njenim dubi-

nama? Kako je ne{to tako veliko mogu}e?

Kako je onaj som sa crno bele slike uop{te

stao u to re~no korito i koliko ih dole ispod

povr{ine jo{ ima? Da li se uop{te dodiruju

ili `ive samotno kao podvodni orlovi i

pojavljuju se ponekad na mesecu kao zele-

na krlju{t iznad uzburkale vode?

Prole}e je, a Srbija cveta i ti se

cvetovi miluju i dodiruju.

Evo, prvi put do|oh u ku}u bez

poklona, ostavih stvari, pa odoh pravo

pored Ni{ave. Do|oh do jednog mesta gde

volim da odmorim i setih se onako bez

povoda jedne devojke koju sam tu na tom

mestu ljubio u kolima pre mnogo godina.

Ja dvadeset i tek polo`io voza~ki ispit, a

ona ni punih sedamnaest.

Se}am se, rekao sam joj: -Ba{ su

ti grudi bujne.

A ona mi odgovori: “Uh, pa ti si

kao pesnik.”

I tako grlismo se i ljubismo. Bilo

je lepo. Mese~ina, crveni jugo, reka, uz

kreketanje `aba i na kraju ni{ta vi{e od

toga.

Ona mi re~e: “Zna{, ti mi se

dopada{, ali ja ho}u da u|em nevina u

brak. Moji roditelji jako skromno `ive i to

mi je jedini miraz.”

Imala je kovrd`avu kosu, pro{ao

sam rukom kroz nju i rekao joj: “Nema

problema devoj~ice, ne}emo dirati tvoj

miraz.”

Tako je to bilo. Ne mnogo zatim,

stvarno se udade moja kovrd`ava

kom{inica. Svadba, pu{ke harmonike i ode

miraz u inostranstvo. Mislim da be{e [vaj-

carska. Nakon dve godine se vratila iz

inostranstva sa malom slatkom }erkicom

ravne kose i tananih nogu, zauvek pljuju}i

i njega i zemlju [vajcarsku.

Danas dok hodam i pri~am sa

rekom, kao da ~ujem sve munje koje su

poga|ale ove drvorede, ~ujem `agor de~iji

i ciku, glasove i jasno vidim onu naduvanu

traktorsku gumu kao okruglu planetu na

kojoj sede deca i rukama pljuskaju po vodi.

[ljiva je bilo u izobilju, pa ~esto nismo

odlazili na ru~ak, pekli bi kukuruz naboden

na {tap. Na{e majke bi dolazile sa tankim

prutom da nas teraju za trpezu, ba{ ko {to

~oban tera ov~ice preko re~ice.

A danas, gledam u ni{kobanjsko

brdo i u svakom trenu vidim desetak par-

glajdera koji lebde kao nemi cvetovi na

nebu. Ljudi ptice. Neki Slovenac je tu pre

dvadeset godina sko~io i napravio svetski

rekord u du`ini leta. Lebdeo je blizu osam

sati na nebu, bez motora, bez pogona, bez

te`ine, komad platna i konopca i ~ovek koji

leti, kao Ikar nad zelenim poljanama. Sjatili

su se svi stru~njaci sveta da pregledaju taj

fenomen i usledilo je svetsko prvenstvo u

paraglajdingu. Tu odmah iznad ku}e mojih

roditelja. Dodu{e, odmah se desila i nezgo-

da. Voza~ kamiona je ispod cerade vozio

najve}e svetske asove u ovom sportu,

odu{evljen time {to vozi strance iz celog

sveta po`eleo je da poka`e strancima

koliko dobro vozi, pa je u prvoj krivini

okrenuo kamion pun svetskih leta~a.

To~kovi na gore, a leta~i na dole. Sre}om,

da je kukuruz bio sve`e okopan pa je

slu~aj okon~an sa lak{im povredama i ogre-

botinama.

I ja sam jednog predve~erja

gledao u leta~a koji je zbog mraka i pre-

dostro`nosti odlu~io da sleti na auto put

Ni{ – Ni{ka Banja, tu ispred mojih o~iju.

Toliko sam bio zaprepa{}en prizorom da

sam zamalo tresnuo u banderu. Ljudi koji

tu `ive, ka`u da ih vi{e i ne prime}uju.

Stru~njaci ka`u da su vazdu{ne struje

Si}eva~ke klisure razlog najboljoj stazi, a

moj stav je vru}a voda Ni{ke Banje koja

se stalno i bezgrani~no isparava.

K

ad smo kod isparenja, zapravo,

najvi{e ga ima u kazand`ijskom

soka~etu. Isparenje gurmanske

ljute, sa lukom je za mene uvek bila i osta-

la srpska parna ma{ina u mehanizmu

isparenja. Sednem u ba{tu kod Rajka, malo

se kamufliram i posmatram ta divna

stvorenja. Koliko god da gledam i koliko

god da mislim, nikad se ne mogu dovoljno

na~uditi odakle se ra|a ovolika srpska lep-

ota. U tim mislima prilazi mi konobar sa

pitanjem: “ Koliko

bi gospodine

ko{tao jedan

konj?” Prosto mi

zastade u grlu zalo-

gaj gurmanske sa

kajmakom. @va}em

i poku{avam da

razumem, koriste}i

o~i umesto jezika.

Jo{ nisam ni

progutao, a usledilo

je drugo pitanje:

“Kako izgleda svin-

jski grip u

Americi?”

Dok sam

progutao, ve} sam

~uo da je sestri~na

umetnica i ako

sedim tu jo{ pola

sata, ona }e do}i.

Rekoh sebi, eto ti,

~itav svet je zaista

postao jedno selo.

Tih dana

se u Beogradu igrao

prvi ATP turnir u

tenisu. Nisu do{li

najve}i ali svi su

zami{ljali Nadala na

nasoj {ljaci. Pomalo

{minkerski i pomodarski, ali ipak lepo i

veliko iznana|enje za Beograd i malu

mirisnu Srbiju. Bagremovi i lipe su se nad-

metali u mirisu, a u goste nam je doputo-

vao ameri~ki potpredsednik. Eto, dogodilo

se da sam tog istog dana putovao nazad u

ovaj na{ ^ikago. To obezbe|enje i ta

uzbuna na ulicama podse}ala je na ratno

stanje i imao sam ose}aj da bi gardisti

pucali na svakoga ko bi poku{ao da pretr~i

ulicu. Avetinjski grad Beograd u sedam

ujutro. Pro{ao sam Sarajevskom ulicom, pa

do Skup{tine i nazad Kneza Milo{a do

aerodroma. Bo`e, {ta jedan ~ovek mo`e da

uradi. Opra{tao sam se sa srpskim `bunovi-

ma i njivama, a iz svakog `buna je virio

jedan policajac. Ne{to kao okupacija

prirode i trave. Gledao sam u plavo srpsko

nebo i mirisao te mirise da ih se namiri{em

i da mi se stalo`e u plu}ima kao zimnica,

kao red du{a i slojevi pite od zelja i pite

od sira.

S

rbija u maju lebdi kao paraglajder

iznad Evrope. Bez traga i {umova

leti svoj let kroz slobodu, kroz

vreme, kroz nebeske cve}njake i kroz vetar

perepunjen mirisom bagrema i lipe. Tog

ranog jutra nas je moja mama ispratila na

kapiji sa vodom za koju tvrdi da je najbol-

ja “Voda voda “ i sa jednom malom crven-

om {erpicom u kojoj je do vrha bila ured-

no naslagana gibanica za put i zapitala me

tiho: “Dobro sine, kad }e{ opet da do|e{,

ljubi te majka?”

Pomislio sam u sebi, jesam li ja

stvarno nekud oti{ao? Zamislio sam se

malo, pogledao je i rekao: “Uskoro!”

LIPE I PARAGLAJDERI

Pi{e: Boban Ili}

10 Jun 2009.

B I Z N I S