biznis - serbian mirrorno}i (1986), manifesti (1986), kraj veka (1990), novelu korto malteze (1987),...

2 Oktobar 2013.

B I Z N I S

3www.serbianmirror.comOktobar 2013.

I Z R E D A K C I J E

Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

Otkrivanje spomenika Tesli u Njujorku strana 6

Sjaj i beda Jovanke Broz strana 7

Mir na Kosovu umi{ljen, a napetost visoka strana 8

Vanjini biseri: Pi{em ti pismo strana 9

Zemlja ~uda - Markovi konaci strana 10

Rijaliti {ou: Srbija traì stru~njaka strana 11

Ekskluzivni intervju: Du{an Kova~evi} strana 12

Moj i neki drugi zavi~aji strana 13

Ogledalo 12. godina sa vama strana 16

Chicago Serbian film festival 2013. strana 19

Umetnost: Beli andjeo strana 20

Promocija knjiga:

@arko Lau{evi} i Slobodan Vujanovi} strana 21

U susret jubileju Milanskog edikta strana 22

Dogodilo se u oktobru strana 24

Sport: Fudbalska legenda Srbije strana 25

Najve}i Srbi 20. veka strana 26

Iz generalnog konzulata u îkagu strana 27

Porodica strana 28

êstitike i srpski mediji strana 29

Vedra strana strana 30

TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373

• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Nenad Jovanovi}

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),

Aleksandra Miti} (Ni{),

Milan Lu~i} (New York),

Sta{a Nasti} (Holivud)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: [email protected]

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite

na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

Kona~no je ikalendarski

stigla jesen, saki{om, prohlad-nim vremenomi ùtim li{}em.Svako od nasd r u g a ~ i j ereaguje napozno godi{njedoba. Neko voli

sve te boje kojima jesen do~arava lepotuprirode. Ima i onih ljudi, kojima oblaci i ki{akreiraju raspoloènje. Ne dozovolitetrenutnim okolnostima da vam unesu neg-ativne vibracije u ìvot. Nemojte pokleknu-ti pred o~ekivanjem nastupaju}e zime.Naoruàjte se strpljenjem i osmehom. To jenajva`nije. A “Ogledalo” }e vam u tomepomo}i. Tradicionalno i ove godineobeleàvamo godi{njicu na{eg lista. Ovogaputa je to proslava na{eg 12. rodjendana.Kao {to ve} duè vremena najavljujemo,proslava }e biti na visokom nivou, onakokako “Ogledalo” zasluùje. O~ekujemopuno gostiju, kao i vas, na{e drage i verne~itaoce i po{tovaoce srpske tradicije. Na{aintenzivna saradnja sa Srbijom neprekidnotraje svih ovih godina i od vitalnog jezna~aja za srpsku zajednicu u îkagu. To jeve} op{te poznata stvar i mi samo nastavl-jamo da tu na{u saradnju sa maticomu~inimo jo{ sna`nijom. Vi }ete nam kaova`ni predstavnici srpske populacije u

Americi pomo}i, svako na svoj na~in, dasrpski ugled u svetu ima jo{ ve}i uticaj. Zaovu priliku, poklanjam vam pesmu “Imalismo ba{~u {ljiva” koju je napisao JovanJovanovi} Zmaj i pozivam vas jo{ jednomna proslavu “Ogledala” 19. oktobra urestoranu “Sendis”.

Dobro nam do{li!Od srca va{a, Slavica Petrovi}

Imali smo ba{~u {ljiva livadu i par njivaorah tvojom rukom zasadjentopli dom za hladne danekad miri{e ~aj od nanebagremovim medom zasladjen

Zar je ìvot samo slikacrno bela fotografijakada nema dragog likako da nema sunca da mi sja

Da li pamti{ one daneko s prole}a tre{nje ranemiris zemlje koja ìto nedrida li ~uva{ na{e tajneda li su ti o~i sjajneposle ki{e nebo kad se vedri

Bela ku}a i ognji{tecvetna ba{~a i dvori{tedobar bunar bistre hladne vodei rakija ona stara, ùta dunja sa ormaramladost koja svojim putem ide.

RE^ UREDNIKA JESENJA SLAVLJA

I PROSLAVE

Oktobar 2013.

S R B I N F O

4

BUBAMARA KAFE KNJI@ARAvas poziva na promociju knjiga

VLADIMIRA PI[TALA18. oktobar u 19h-21h.

Vladimir Pištalo je srpski knjièvnik rodjen u Sarajevu.

Zavr{io je Pravni fakultet u Beogradu, a doktorirao na Univerzitetu

Nju Hemp{ir u SAD na temi vi{estrukog identiteta srpskih

iseljenika – srpskom, ameri~kom i jugoslovenskom.

Radi na Beker koledù, u Vusteru, Masa~usets, gde predaje svetsku i

ameri~ku istoriju. Objavio je knjige poetske proze: Slikovnica (1981),

No}i (1986), Manifesti (1986), Kraj veka (1990), novelu Korto Malteze

(1987), Zbirke pri~a: Vitra` u se}anju (1994), Pri~e iz celog sveta (1997),

biografiju Aleksandra Makedonskog Aleksandrida (1999). Romane:

Milenijum u Beogradu (2000) i O ~udu (2002). Francuski prevod romana

Milenijum u Beogradu bio je u najuèm izboru za presti`nu godi{nju

nagradu „Femina” za najbolji prevedeni roman na francuski jezik. Za roman

“Tesla, portret medju maskama” je u Beogradu dobio zn~ajnu srpsku

knjièvnu nagradu:

NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine u 2008. godini.

11112222.... ggggooooddddiiii{{{{nnnnjjjj iiiiccccaaaaSrpskog Ogledala

19. oktobar, 2013. u 20hBogat kulturno – umetni~ki program.

Uz veliki broj u~esnika: peva~a, glumaca i muzi~ara

na{ list }e i ove godine sve~ano obeleìti svoj jubilej.

Rezervi{ite ovaj datum i pridruìte nam se. Budite sa nama i uz nas i dalje u cilju

o~uvanja srpskog identiteta i srpskih vrednosti.

Sandy’s Restaurant7021 W. Higgins Rd. Chicago IL 60656

Cena ulaznica $25 uklju~uje ve~eru.za rezervacije zvati na: 773.467-4700

UUUUddddrrrruuuu `̀̀̀eeeennnnjjjjeeee KKKKrrrraaaa jjjj iiii {{{{kkkkiiiihhhh SSSSrrrrbbbbaaaa ““““PPPPrrrreeeelllloooo””””oooorrrrggggaaaannnniiii zzzzuuuujjjjeeee tttt rrrreeee}}}}uuuu ~~~~ iiiikkkkaaaa{{{{kkkkuuuu

““““KKKKeeeesssstttteeeennnniiii jjjjaaaadddduuuu””””

Subota, 12. oktobar sa po~etkom u 11 sati pre podne na novom imanju crkve Sveti Jovan Krstitelj

13847 Bell RD. Homer Glen IL 60491Uz pe~eni kesten i slatko vino sluì}e se i specijaliteti sa àra,

poseban specijalitet “Banijska kobasica na àru”.

Bogata ponuda doma}ih kola~a.

Zabavni program za

decu i odrasle.

Uz dobar izbor

muzike predstavi}e

se i neki od

starih muzi~kih

instrumenata.

Organizuje se izlo`ba

rukotvorina i starina.

Sportska takmi~enja: fudbal, balote,

bacanje kamena s ramena, povla~enje konopca…

Ako èlite osetiti ukus i miris pe~enog kestena i provesti

ugodno subotnje popodne,

dodjite i budite na{ gost

Ulaz slobodan! Svi ste dobro do{li!

Dodatne informacije na tel: 708 829 7073e-mail: [email protected]

4305 N Kedzie Av. Chicago IL 60618773-293-6337 847-668-3931 cell

www.ladybugbookcafe.com

Srpsko – ameri~ki muzej Sveti Sava Vas poziva na

Izlo`bu “Milanski edikt”Sve~ano otvaranje

10. oktobra 2013. u 7:30PM

448 W. Barry Ave.

Chicago, IL. 60657

Govornik: Profesor Miomir Kora} iz Beograda }e imati

45 min. prezentacije na srpskom jezikuuz simultani prevod na engleski jezik,

a zatim }e odgovarati na pitanja posetioca.

Izlozba traje od 10. do 24. oktobra 2013.Radno vreme izlo`be: od 2 pm do 6 pm radnim danom,

subotom i nedeljom po pozivu.

A K T U E L N O


Pi{e: Marijana Maljkovi}

PREDSEDNIK NIKOLI]NA ZASEDANJU

GS UN

Predsednik Srbije Tomislav Nikoli}boravio je krajem septembra uNjujorku na 67. zasedanju Generalne

skup{tine UN, gde je odràn visoki panel natemu re{avanja medjunarodnih sporova i gdese je sastao sa brojnim svetskim zvani~nici-ma. Na panelu su u~estvovali predsednicidràva i vlada zemalja ~lanica UN, a Nikoli}se prisutnima obratio tre}i, posle brazilskepredsednice Dilme Rusef i predsednika zeml-je doma}ina, Baraka Obame. Sednicu suotvorili Vuk Jeremi}, predsedavaju}iGeneralne skup{tine UN i Generalni sekretarUN Ban Ki-mun.

Tokom obra}anja Generalnojskup{tini, Nikoli} je istakao da je Srbijaprivrèna postizanju trajnog mira izmedjuSrba i Albanaca, i da se zalaè za direktnepregovore na najvi{em politi~kom nivou, bezpriznavanja nezavisnosti Kosova. “Dozvolitemi da budem jasan: Srbija nije spremna, nemoè i nikada, ni pod kojim uslovima, ne}eda prizna, ni eksplicitno, ni implicitno, jed-nostrano progla{enu nezavisnost svoje ju`nepokrajine Kosova i Metohije”, deo jeNikoli}evog obra}anja Generalnoj skup{tiniUN. Nikoli} je istakao da Srbija u nastavakpregovora ulazi spremna da u~ini da svi grad-jani Kosova i Metohije ìve bolje, udemokratskim i bezbednim uslovima, ali dane}e biti pregovora o sprovodjenju nezavis-nosti Kosova. Prema njegovim re~ima, prob-lem Kosova i Metohije moè da bude re{eni bi}e re{en na miran na~in. “Srbija seobavezala i ispuni}e sve obaveze koje je kaodràva preuzela dogovorima postignutim dosada, mada ih ocenjujem kao ispunjavanjespiska èlja albanske strane i popu{tanjena{eg tada{njeg rukovodstva pod te{kim pri-tiscima”, rekao je Nikoli}. On je dodao daSrbija èli trajno, odrìvo i prihvatljivore{enje za sve probleme, da èli da ide u sus-ret evropskoj budu}nosti i da je u potpunos-ti privrèna procesu ~iji bi rezultat trebalo dabude trajni mir izmedju Srba i Albanaca.

U razgovoru sa generalnim sekre-tarom UN Ban Ki-munom, Nikoli} je preneoopredeljenost Srbije da pruì pun doprinosafirmaciji uloge UN na svetskoj sceni.Nikoli} je ponovio stav o potrebi za re{avan-jem odnosa Beograda i Pri{tine mirnimputem i konstruktivnim dijalogom. Ban jeizrazio zadovoljstvo zbog Nikoli}evogiskrenog zalaganja za mir istabilnost uregionu.

Predsednik Srbije Nikoli} prisustvo-vao je sa suprugom Dragicom sve~anom pri-jemu koji tradicionalno priredjuje predsednikSAD Barak Obama povodom po~etkazasedanja GS UN. Susret u poznatom nju-jor{kom hotelu „Valdorf Astorija”

ovekove~en je i zajedni~kom fotografijom saprvim damama, Dragicom i Mi{el. Ina~e, ovoje tradicionalni dogadjaj koji priredjujepredsednik SAD povodom po~etka zasedanjaGS UN. Nikoli} je obavestio Obamu onaporima Srbije za prevazilaènje ekonomskekrize, kao i za sistemsku i beskompromisnuborbu protiv korupcije. On je istakao da jekorupcija povezana sa organizovanim krimi-nalom i terorizmom i izrazio najdubljuzabrinutost zbog ubistva ameri~kogambasadora u Libiji. Predsednik SAD Obamaje izrazio zadovoljstvo postignutim rezultati-ma na unapredjenju odnosa dve zemlje, izaklju~io da odnosi SAD i Srbije iduuzlaznom putanjom.

U razgovoru sa generalnim sekre-tarom NATO-a Andresom FogomRasmusenom, Nikoli} je dobio ~vrste garan-cije da za{titni korpus, koje je formiran ju`no

od Ibra, nikada ne}e pre}i teritoriju severnood Ibra. Nikoli} je istakao da Srbija imarazumevanje NATO-a za ~vrstu vezu saAlijansom i dodao da je sa Rasmusenom raz-govarao o mnogim pitanjima koja se ti~ubezbednosti. “Govorili smo o odnosimaSrbije i NATO-a, i Rasmusen sada boljerazume moj stav od pre godinu dana daSrbija ne èli da bude u sukobu saNATO-om, ali da ne èli da bude uNATO-u”, objasnio je Nikoli}. Rasmusen jeodgovorio da shvata {ta su politi~ki motivi zatakvu izjavu, da su to na{e veze {irom sveta,na{a apsolutna vojna nesvrstanost ni uz jednuvojnu silu. Nikoli} je naglasio da mu jeRasmusen pruìo uveravanja da kosovskebezbednosne snage ne}e prerasti u vojskuKosova.

Nismo dovoljno jaki da ratujemo,ali smo dovoljno pametni da pregovaramo,rekao Tomislav Nikoli} i naglasio da Srbijau svetu danas ima izvanredan poloàj. Imamorazumevanje NATO-a, rekao je predsednikSrbije, nakon razgovora sa generalnim sekre-tarom Alijanse. Uveren sam da }e pregovori

sa EU po~eti u decembru, poru~io Nikoli}.Predsednik Srbije je naglasio da svi

razgovori srpskih zvani~nika sa medjunarod-nim akterima imaju mnogo povoljniji tonnego razgovori od pre godinu dana.Komentari{u}i sastanak sa {eficom evropskediplomatije Ketrin E{ton, Nikoli} je rekao:“Nije mi potrebno, u ovim godinama, da meneko hvali, ali godi kada Ketrin E{tonotvoreno i jasno pred saradnicima, i mojim injenim, kaè da smo mnogo u~inili. Li~no mije ~estitala na svemu {to smo uradili”. On jedodao da je u razgovoru sa E{tonovomukazao na probleme u vezi sa sprovodjenjemlokalnih izbora na Kosovu. “Rekla je dao~ekuje da sve protekne kako smo se dogov-orili, da EU ostaje statusno neutralna, a jasam ukazao na probleme koje imamo dabismo organizovali regularne demokratskeizbore za lokalnu samoupravu na Kosovu i

Metohiji”, rekao je Nikoli} i dodao da jeE{tonovu upoznao sa nekim problemima kojepravi albanska strana oko sprovodjenja izbo-ra. Nikoli} je rekao da je njegova èlja da sena Kosovu i Metohiji izabere srpska lokalnasamouprava koju }e podràti EU i koja zaEvropu ne}e biti “divlja, paralelna, banditska,oaza kriminala, ve} teritorija koja ima prob-leme koje mora da re{ava EU”. “Na{li smozajedni~ki jezik, ~ini mi se poodavno, alisada je to potpuno do{lo do izraàja i preneosam optimizam da }emo pregovore sa EUpo~eti u decembru”, istakao je Nikoli}.

SMENJENGRADONAÊLNIK

BEOGRADA DJILAS

Posle pet godina na poloàju prvog~oveka srpske prestonice Dragan Djilasnije vi{e gradona~elnik Beograda. Za

njegovu smenu na sednici Skup{tine gradaizjasnilo se jednoglasno svih 60 odbornikaSNS, DSS, SPS i PUPS. Odbornici DS-a

prisustvovali su glasanju, ali u njemu nisuu~estvovali. Iako je bilo predvidjeno da sviodbornici glasaju tajno, gotovo svi su svojlisti} popunili javno ispred paravana na stolu.Izuzetak su bili Milan Krkobabi} i MarijaMarkovi} iz PUPS-a.

Smenom Dragana Djilasa pala je igradska vlada, ali svi ostaju na du`nosti iobavljaju svoje poslove jo{ 30 dana utehni~kom mandatu do izbora novog rukovod-stva. Ukoliko u tom roku ne bude sazvananova sednica gradskog parlamenta i ne budeizabran novi gradona~elnik, uvodi se privre-mena uprava koju imenuje Vlada Srbije.

Potpredsednik Izvr{nog odboraSNS Aleksandar Jovi~i} izjavio je daBeogradjani “mogu da odahnu”, jer znaju da}e kona~no dobiti po{tenu i odgovornu vlastkoja }e voditi ra~una o njima i interesugrada, a ne o privatnim preduze}ima, kao {toje to do sada bio slu~aj. Ogromno zaduènjegradjana Beograda, ~iji iznos biv{igradona~elnik Dragan Djilas menja u izjava-ma iz nedelje u nedelju, dovoljan je dokazda Beogradjani ve} dugo nemaju normalanìvot i odgovornu gradsku vlast, navodi se upisanoj izjavi Jovi~i}a. Demokrate uBeogradu bi, pre svega, trebalo da uputepitanje svom predsedniku stranke, Djilasu,ako ga i dalje vide na tom mestu, za{to jepromenio izborni zakon 2007. godine,istakao je Jovi~i} i zapitao kako Djilasu tonije smetalo u ve} dva izborna ciklusa ukojima je prekomponovanjem, ru{enjem iprevarom dolazio na ~elo Beograda, a nedirektnim glasovima gradjana.

Djilas je naglasio da je njegovasmena politi~ki dogovor koji pokazuje dazemlja „polako klizi u diktaturu i jednoparti-jski sistem” i da nema veze sa rezultatimakoje je aktuelna gradska vlast postigla. On jenajavio da }e se ponovo kandidovati zagradona~elnika Beograda. „Podaci oBeogradu su vi{e nego jasni. Beograd seprethodnih pet godina zaduìo 315 milionaevra, investirao u kapitalne objekte 1,36 mil-ijardi evra. Beograd duguje 398 miliona evra,i to je zvani~an podatak Vlade Srbije. Naizborima koji }e sigurno uslediti bori}emo seda se smer u kome ide Beograd ne menja ida nastavlja dalje”, istakao je Djilas.

[ef beogradskih naprednjakaNeboj{a Stefanovi} je poru~io „da se vlastgradona~elnika Dragana Djilasa u Beograduprethodnih godina jedino bavila ru{enjemgrada” i upozorio da su zaduènja preston-ice mnogo ve}a nego {to tvrde demokrate.Govore}i o kreditima koje je grad uzimaoprethodnih godina, Stefanovi} je istakao dasu najve}i dugovi nastali tokom 2009,2010. i 2011. godine i da su ve}i od 644miliona evra, i to ako se ne ra~unajudugovi javnih preduze}a. Ukupni dug,dodao je Stefanovi}, ~ak prema{uje800–900 miliona evra.

Tomislav Nikoli} i Barak Obama sa suprugama

6 Oktobar 2013.

P O L I T I K A

Predsednik Srbije Tomislav Nikoli}otkrio je na Long Ajlendu, nadomakNjujorka, spomenik srpskom

nau~niku Nikoli Tesli povodom 70 godinaod njegove smrti.

Spomenik se nalaziispred jedinog sa~uvanogobjekta u kojem je Tesla ìveoi radio – laboratorije u [orhe-mu u Njujorku i delo je umet-nika Nikole Koke Jankovi}a,~lana Srpske akademije nauka iumetnosti.

U delegacijiKancelarije za saradnju sadijasporom nalaze se direktorkaSlavka Dra{kovi}, zamenikAleksandar Vlajkovi}, ujedno ipredsednik Organizacinog odb-ora za podizanje spomenika,kao i specijalni savetnikMilomir Mandi}.

U sve~anom programuu~estvali su violinista StefanMilenkovi}, pijanistkinjaMarina Arsenijevi} i glumac Dèk Dimi}.

U Stalnoj misiji Republike Srbijepri Ujedinjenim nacijama u sredu, 25. sep-tembra otvorena je izlo`ba „U Teslinu~ast” i dodeljeno je ordenje predsednikaSrbije zaslu`nim strancima.

Svi spomenici Tesli u ~ast

Spomenik Nikoli Tesli koji danasu Njujorku otkriva predsednik Srbije jedanje u nizu spomenika {irom svetaposve}enih uspomeni na velikog ameri~kognau~nika srpskog porekla.

U SAD, na Nijagarinim vodopadi-ma, postavljena je 1976. godine replikaTeslinog spomenika, delo Frana Kr{ini}a,koji se nalazi i u Beogradu.

Sa kanadske strane Nijagarinihvodopada je 30 godina kasnije, 2006.godine postavljen jo{ jedan Teslinspomenik, autora Leslija Drisdejla, a svi

vode}i tehni~ki univerziteti u SAD imajubistu Nikole Tesle.

U Njujorku, na Menhetnu ispredsrpske crkve Svetog Save nalazi sespomenik Nikoli Tesli.

U Kaliforniji je nedavno pokrenutprojekat sa ciljem da se prikupe sredstvakojim bi se napravila i postavila Teslinastatua u Silikonskoj dolini. Spomenik bitrebalo da bude postavljen u mestu PaloAlto, za koji je lokaciju obezbedio DorijanPorter, a u projekat je uklju~io i jednogumetnika iz Berklija, koji }e statuu naprav-iti.

Spomenik Tesli, rad FranaKr{ini}a, postavljen je u Beogradu ispredzgrade tehni~kih fakulteta, pre ta~no polaveka, 1963. a na aerodromu „Nikola

Tesla”, 2006. godine – rad DrinkeRadovanovi}. Spomenik na aerodromuvisok je 3,5 metara.

Ime Nikole Tesle nose

Elektrotehni~ki institut u Beogradu, osno-van 1936, srednja tehni~ka {kola uBeogradu, Biblioteka Univerziteta u Ni{u,dve termoelektrane u Srbiji…

Teslinim imenom nazvani sujedno naselje i stara fabrika sijalica uPan~evu, koja je upravo u ste~aju, pa jeneizvesna i sudbina Tesline statue koja senalazi nedaleko od ulaza u krug preduze}a.Spomenik je postavljen 1954. godine.Predvidja se njegovo preme{tanje na nekuod lokacija u centru Pan~eva.

U Muzeju Nikole Tesle uBeogradu nalazi se bronzana bista koju jepo Teslinoj èlji izradio njegov prijatelj,vajar Ivan Me{trovi}. Odlivci ove bistenalaze se i u Tehni~kom muzeju u Be~u iMuzeju Like u Gospi}u.

Spomenik u obliku biste NikoliTesli u Novom Sadu, postavljen je 2006.godine ispred Fakulteta tehni~kih nauka nadan fakulteta. Autor je vajar Vladimir

Jokanovi}.Spomenik u Banjaluci,

Republika Srpska, otkriven je2007. godine, a u Meda{imakod Bijeljine pre dve godine.

N o v o p o s t a v l j e n ispomenik Tesli u Njujorku,realizovan je podpokroviteljstvom predsednikaSrbije, Kancelarije Vlade Srbijeza saradnju sa dijasporom,Stalne misije Srbije pri UN iGeneralnog konzulata Srbije uNjujorku.

Od 2006. u Teslinomrodnom Smiljanu kod Gospi}a,sada Hrvatska, postavljena jenova statua Tesle, rad MileBlaèvi}a.

Od te godine, kada jeobeleàvan vek i po od

Teslinog rodjenja, statua Tesle, rad IvanaMe{trovi}a, preme{tena je u centarZagreba. Me{trovi}eva statua je prethodnobila postavljena u Institutu RudjerBo{kovi} sredinom pedesetih godina 20.veka. U Zagrebu postoje i spomen obele`jau zgradi Tehni~kog muzeja, rad EmilaBohutinskog iz 1932. godine, kao i u zgra-di Elektrotehni~kog fakulteta.

Od 2002. godine u holu zgradeMadjarskog radija u Budimpe{ti, gde jeTesla ìveo i radio, nalazi se jedna bistaNikole Tesle poklon Radio Beograda.

U Pragu, gde se Tesla {kolovao,u ulici koja sada nosi njegovo ime postavl-jen je kamen temeljac za spomenik NikoliTesli.

U Japanu, u gradu Jokohami, dvegodine kasnije otkrivena je bista Tesle uIstorijskom muzeju elektri~ne energije.Bista Tesle od septembra 2006. nalazi se iu jednoj moskovskoj srednjoj {koli.

U Srpskom centru ZapadneAustralije postavljena je njegova bista2006. godine, rad je vajara JovanaRadanovi}a. Jedna spomen bista nalazi sei u zgradi Univerziteta Zapadne Australije.

Smatra se da u svetu danas pos-toji vi{e od ~etrdeset spomen obele`jaNikoli Tesli, od ~ega vi{e od polovine uSAD.

Nikola Tesla je rodjen 10. jula1856. u Smiljanu, u Lici, tada Vojna grani-ca (Vojna krajina) u sklopu Austrije, danasRepublika Hrvatska. Genijalni inovator ipotpuni usamljenik, Tesla je umro u jekuDrugog svetskog rata u Njujorku, 7. janu-ara 1943. godine. Urna s njegovimpepelom preneta je 1951. godine uBeograd i ~uva se u Muzeju Nikole Tesleu Krunskoj ulici.

Tanjug

OTKRIVANJE SPOMENIKATESLI U NJUJORKU

Pozdravne re~i Aleksandra Vlajkovi}a, predsednikaOrganizacionog odbora i inicijatora za podizanje spomenika NikoliTesli, na sve~anosti otkrivanja spomenika Tesli u [orhemu,Njujorku:

“Neizmerno sam sre}an {to smo uspeli u na{oj nameri i {to smouspeli da u godini u kojoj obeleàvamao 70godina od upokojenja na{eg i svetskog velikanaTesle podignemo ovaj spomenik. To je velikidan za srpski naraod, ne samo ovde u Americi,nego i za Srbe u matici i Srbe {irom sveta. Na{aKancelarija ̀ eli da ovaj spomenik bude podignut{irom sveta, u ve}ini svetskih metropola, u svimzemljama gde ìve na{i ljudi, pa i tamo gde ihnema mnogo, ali Tesla zasluùje spomenik, jerje zaduìo ~ove~anstvo. Na{i ljudi u dijaspori toisto èle. @elimo da nas u svetu prepoznaju pona{im velikanima, kao {to su Nikola Tesla,Mihajlo Pupin, Milutin Milankovi}, RudjerBo{kovi}, Pavle Savi} ... @elimo da iza nas ostanu ru`ne slike onama, da smo narod koji izaziva ratne sukobe i napada druge. Mismo miroljubiv narod koji èli saradnju sa svetom. @elimo daNikola Tesla, koji je bio Srbin, pa postao Amerikanac, koji nikada

nije zaboravio svoje nacionalno popreklo koje je s ponosom isticao,bude most u saradnju Srbije i Amerike, danas najmo}nije zemljesveta, sa kojom nas vezuje tradicionalno prijateljstvo.

Ovo mesto u [orhemu, kraj Njujorka, stvaranjem nacionalnogmuzeja Amerike posve}enog Tesli, treba da postane, ne samo muzeji nau~ni centar u kome }e se izu~avati Teslino stvarala{tvo, nego i

mesto za popularizaciju nauke i mesto zabave,posredstvom novih tehnologija ~ije je temeljepostavio na{ i va{ Nikola Tesla. Duboko samuveren da }e ovde nastati Tesla world, poputDizni worlda, koji }e pose}ivati milioni ljudi.Spomenik koji je ovde postavljen je temelj togbudu}eg grada i na{a èlja da sve to nagleda~ovek koji je zaduìo ~ove~anstvo.

Verujem da }emo u skoroj budu}nostiovakav spomenik na inicijativu na{ih ljudi kojisu nam se ve} javili imati u îkagu, Filadelfiji,Londonu i Ju`noj Africi. O~ekujemo novezahteve.

@elim da prenesem i poruku na{im ljudima ovde u Americi, alii {irom sveta da Srbija ra~una na njih, da èli saradnju na novimosnovama, koja }e biti obostrano korisna.”

L I ^ N O S T I

7Oktobar 2013. www.serbianmirror.com

Ovih dana te{ko zdravstveno stanjeudovice predsednika nekada{njevelike Jugoslavije Josipa Broza

Tita, Jovanke Broz, izazvala je brojneneprimerene tekstove u medijima o deg-utantnim detaljima njenog zdravstvenogstanja i mestu gde bi èlela da budesahranjena, ~ime je novinarska profesija uSrbiji jo{ jednom dotakla dno, a lekaripogazili Hipokratovu zakletvu. Takvopisanje je za svaku osudu, naro~ito premanakada{njoj prvoj dami Jugoslavije, kojaje pred kraj ìvota svog supruga sve dodanas ka`njavana i ìvela je ìvotomnedostojnim ~oveka.

Jovanka Budisavljevi} Broz, kaodirektni u~esnik velikih politi~kih dogadja-ja, ve} decenijama je najve}a enigmaposleratne Jugoslavije. Sudbina je ovuSrpkinju zbog njene lepote, urodjenogli~kog inata, hrabrosti i kako tvrde njeninekada{nji prijatelji visoke inteligencije,dizala u visine, ali i bacila na dno.

Jovanka Budisavljevi} je rodjena7. decembra 1924. u selu Pe}anima, uLici, od oca Mi}e i majke Milice. Sa 17godina je beè}i od usta{a oti{la u parti-zane. Godine 1943. ranjena je u nogu irazbolela se od tifusa, a te godine joj jepoginuo brat Maksim i umro otac. U 21.godini je dobila dva Ordena za hrabrost, atakodje je i nosilac Partizanske spomenice1941. i imala je ~in potpukovnika JNA.Josipa Broza Tita je upoznala prilikomnema~kog desanta na Drvar 1944. godine.Kako je mlada partizanka iz Like posta-la èna jugoslovenskog komunisti~kogvodje, postoji vi{e razli~itih verzija, ali sepouzdano zna da je {est godina, do nji-hovog ven~anja 1952. godine, Jovanka bila~lan Titovog okruènja u nedefinisanojulozi ljubavnice-sekretarice-~lana posluge.

-U braku nije bila protokolarnalutka ve} èna koju su uvaàvali ipo{tovali u zemlji i inostranstvu. Zaslu`naje za mnoge velike stvari. Izmedju ostalog,njena ideja je bio i Pokret nesvrstanih.Kada su se Tito i Nehru àlili, jedan naRuse, druge na Amerikance i nablokovsku podelu sveta, ona im je sug-erisala da naprave ne{to tre}e, tamponizmedju ta dva bloka. Jovanka kaè da jeNehru uvek potencirao da je ona zaslu`naza to i nikada nije hteo da se fotografi{esamo sa Titom, ako je i Jovanka tu bilaprisutna – jer je uvek insistirao da ona kaoidejni tvorac nesvrstanih bude nafotografiji sa njim. Jednom prilikom joj jepoklonio {tap od slonove kosti, oko polametra duga~ak. Ona je pitala {ta da radi satim, a Nehru je rekao: „Da tu~ete ovogva{eg, ako vas ne bude slu{ao, jer on nezna kakvo blago pored sebe ima.”, otkrivaknjièvnik @eljko Jokanovi}.

Ina~e, Jovanka se bavila organi-zacijom svih sve~anih ve~era i prijemastranih dràvljana, od njihovog sme{tajado poslednjeg detalja te posete. Njena filo-zofija je bila, da ako dobro ugostite stranedràvnike i stvorite prijatnu atmosferu, daje to vi{e od 90 odsto zavr{enog posla u

politi~kom smislu. O svakoj sitnici je onavodila brigu. Haile Selasije je bio odu{evl-jen kako je do~ekan u Beogradu. Rekao jeda je to na vi{em nivou od engleskogdvora i zamolio Jovanku da utrenira jednuekipu ljudi, koja }e da radi kod njega nadvoru.

Odnosi u bra~nom paru su po~elida se naru{avaju ranih 1970-ih. Njihovodnos je postao tema o{trih politi~kihrasprava. Jovanka je tvrdila da jepoku{avala da za{titi svog ostarelog supru-ga od raznih agenata – smatrala je desetod jedanaest njegovih dràvnih sekretara(ministara) za nekakve agente. Zapravo,oni su se bavili Jovankom Broz, na stopedeset sednica Predsedni{tva SFRJ iCentralnog komiteta SK. Njeni protivnici

su tvrdili suprotno, da je ona ta koja radiprotiv svog supruga. Prema izve{taju iz1988. godine napisanog za Predsedni{tvoSFRJ, izmedju 1974. i 1988, najvi{ijugoslovenski forumi su na 59 sastanakaraspravljali samo o Jovanki. Ovaj procesje navodno zapo~eo sam Tito 21. januara1974. godine kada je naredio SKJ daosnuje specijalnu komisiju koja }eprou~avati „slu~aj drugarice Jovanke”. Tihgodina je Jovanka bila optuìvana da jesovjetski {pijun, za odavanje dràvnetajne, {urovanje sa srpskim generalima, zapostavljanje i smenjivanje najvi{ihfunkcionera, u~estvovanje u zaveri protivAleksandra Rankovi}a, planiranjedràvnog udara sa generalom DjokomJovani}em, sa ciljem uzurpiranjaMar{alove uloge... Mnogo vi{e njih verujeda je ona `rtva ambicija raznih politi~arakoji su uspeli da manipuli{u ostarelogMar{ala protiv svoje supruge. Prema neu-tralnom mi{ljenju fotografa Ive Eterovi}a,koji je imao vi{edecenijski pristup vlada-ju}em jugoslovenskom paru, glavni krivciza razlaz Tita i Jovanke su Stane Dolanci general Nikola Ljubi~i}. Krajem leta1977. uhap{ena je pod sumnjivim okolnos-tima bez zvani~nog obja{njenja. Nije se

videla sa Titom poslednje tri godine nje-govog ìvota. Na kratko se pojavila ujavnosti tokom Titove sahrane po~etkommaja 1980. godine.

Nakon Titove smrti usledila jejagma za njegovu stolicu, ali i istovremenopotpuna izolacija Jovanke Broz i to izstraha da ne postane druga Evita Peron,odnosno da postane {ef dràve. - U borbiza vlast prednja~ili su Stane Dolanc, sapartijskih pozicija, i Nikola Ljubi~i}, savojnih. Jovanka ih ozna~ava kao glavneljude koji su njoj naneli zlo u ìvotu, alii kao glavne razbija~e Jugoslavije. Njihovanamera je bila da Jovanku predstave kaoludu, histeri~nu i agresivnu ènu, i radilisu sve da izazovu takve reakcije kod nje.„Ja znam kako se na vlast dolazilo i nije

mi jasno s kojih pozicija bih do{la navlast, po kom zakonu i ustavu. To su bilelaì samo da bi me eliminisali iz Titovogokruènja kao njegov glas razuma. Osimtoga vlast mi se gadila,” govorila jeJovanka, a prenosi Jokanovi}.

Ona je svima bila prirodni nepri-jatelji, gledali su da je se {to pre re{e. Nitri meseca od Titove smrti nije pro{lo,kada je 27. jula 1980. godine, petnaestaknaoruànih ljudi upalo u vilu u Uì~koj 15i pretilo da }e ubiti nju i njenu sestru.Upali se u njenu radnu sobu, uzeli su jojsvaki papiri}, 700 kutija sa fotografijama,garderobu koju su tri godine dràli, avratili je kad su je pojeli moljci. Prednjom su rasparivali porube haljina traè}imikrofilmove. Oduzeli su joj sva li~nadokumenta. Samo u spava}ici, sa oru`jemuperenim u nju, izveli su je iz Uì~ke 15i izbacili na ulicu. Ona je mislila da jetako obu~enu vode na streljanje. Odveli suje u ku}u u Bulevar mira 75 u kojoj idanas ìvi, gde je stavljena u ku}nipritvor. Ku}a je i tada bila, a sada jo{ vi{eu stanju potpunog raspada. Kasnije su jojdali na kori{}enje spava}u sobu, jedansalon~i} i nekoliko lampi, kao i jednuvazu koja je svadbeni poklon Mao Ce

Tunga, a koju su lopovi odneli, kada suvi{e puta plja~kali ku}u.

U decembru 1985. godine uotvorenom pismu poslanicima Savezneskup{tine, Jovanka je opisala kako se sveizde{avalo: “Ta mu~na premeta~ina je tra-jala od jedanaest sati pre podne do dubokou no}. Ujutru su sve to nekud odneli.Ni{ta nisu pomogla uveravanja da su tomoja li~na pisma, ra~uni, dokumenti. Bilasam sama u ku}i, sve osoblje koje je turadilo nekud je poslato. Bila sam sa desetnepoznatih ljudi i bojala sam za svojìvot. Kad su po~eli obijati vrata, pozvalasam svoju sestru Nadu da dodje. Ona jeprisustvovala celoj toj mu~noj situaciji. Priodlasku, pri{ao mi je taj Nikoli} i zapre-tio da }e, ako Nada bude govorila {ta jetog dana videla, glavom platiti.”

Kao veoma inteligentna èna,Jovanka je na osnovu borbi u rukovodstvu,koji su sezale jo{ iz predratnih obra~una,naslutila raspad dràve. Tvrdila je da suglavnu pri~u, kada je re~ o razbijanjuJugoslavije, vodili Slovenci i da su ih ustopu pratili Hrvati. Jovanka je posleTitove smrti napisala pismo Centralnomkomitetu u kome je predvidela raspadJugoslavije ukoliko nastave da se bavesvojim interesima i vode politiku na tajna~in. Medjutim, oni su je proglasililudom, govorili su: „Ta luda~a }e da prog-nozira raspad Jugoslavije.”

U prvom intervju koji je dala2003. je porekla Titovu odgovornost zaono {to joj se de{avalo, rekav{i da je ura-dio sve da joj spase ìvot. U istom inter-vjuu je istakla Staneta Dolanca i generalaLjubi~i}a kao glavne razloge za{to je bilana ivici provalije krajem 1970-ih i ranih1980-ih.

“Ja sam potpuno fasciniranJovankinom li~no{}u, njenom bistrinom,vedrinom i borbenim duhom koji je nijenapustio. Fasciniran sam njenom memori-jom, inteligencijom, kristalno jasnimse}anjima, preciznim izraàvanjem i nazi-vanjem stvari pravim imenom. êsto sedesi tokom razgovora da se vrati na nekupri~a i kaè samo da vam dopunim, to jebilo recimo 12. jula 1982. godine u tolikoi toliko sati,” se}a se knjièvnikJokanovi}.

Kao {to je poznato, nakon Titovesmrti Jovanka je ìvela u izolaciji i unekoj vrsti ku}nog pritvora, bez li~nihdokumenata, nikada nije dobila porodi~nupenziju od svog supruga, a oduzete su joji stvari iz zajedni~kog ìvota sa njim.Njenu politi~ku izolaciju prekinuo je 2006.godine Rasim Ljaji}, tada ministar za ljud-ska i manjinska prava, koji se postarao dapobolj{a njenu materijalnu situaciju.Dokumenta joj je, tri godine kasnije,nakon 29 godina, vratio Ivi}a Da~i} kaoministar policije.

Dok pi{emo ove redove JovankaBroz je u komi, a o njenoj èlji da budesahranjena pored supruga u Ku}i cve}atreba da odlu~i Vlada Srbije.

Marijana Maljkovi}

SJAJ I BEDA JOVANKE BROZ

A K T U E L N O

8 Oktobar 2013.

Pi{e: Jelena Guskova

Nedavno su se ruski nau~nici vratili izKosovske Mitrovice, gde je odrànavelika medjunarodna konferencija na

temu globalizacija i desuverenizacija.Putovala sam sa velikim interesovanjem:va`no je bilo sopstvenim o~ima videti kakoìvi srpski Sever Kosova posle potpisivanjaBriselskog sporazuma izmedju Pri{tine iBeograda, {ta Srbi misle o predstoje}imizborima za lokalne organe vlasti u novem-bru.

Odmah da primetim da je slobodnokretanje iz Srbije na Kosovo ostalo samo najednom grani~nom prelazu. Na drugim mes-tima proveravaju dokumenta, pregledaju prtl-jag, pitaju za ciljeve posete. A za Ruse(medju ostalih 87 zemalja) od 1. jula 2013.uvedene su vize kako bi se zemlja za{titilaod trgovine ljudima i nezakonite migracije. Uuslovima kada je sudbina Pri{tinskog uni-verziteta u Kosovskoj Mitrovici neizvesna,organizacija ovako velike konferencije bila jevrlo va`na. 70 nau~nika iz devet zemalja raz-matralo je jednu od krajnje aktualnih tema,koja se ti~e i neposredno Kosova: kakoo~uvati svoj unitra{nji i spoljni suverenitet,svoj identitet, kako da male zemlje i narodine nestanu u vihoru globalizacije? Razmatranje je pokazalo da su nau~nici uve}ini jedinstveni po mnogim pitanjima, sma-traju da proces globalizacije razara suveren-itet dràva. Sa jedne strane ekspanzija kapi-tala, te`nja ka pro{irenju granica radi delat-nosti transnacionalnih kompanija vodi kaslomu spoljnog suvereniteta, a sa druge,blokiraju se demokratski procesi unutarzemalja, kr{e socijalno-ekonomska i kulturnaprava ljudi, ja~a spoljna kontrola nad prirod-nim resursima suverenih zemalja. Govorilo sei o NATO kao instrumentu spoljne poltikeSAD za dostizanje ciljeva pokoravanja neza-visnih dràva, ako se one usude da se nepot~ine. Nau~nici su poku{ali da nadju i alter-nativne puteve i metode izlaska iz stege glob-alizacije, obra}aju}i pa`nju na Rusiju,postsovjetski prostor i one modele saradnjekoji se ovde primenjuju.

Evo samo nekoliko primera iz izla-ganja nau~nika. Kolega iz Bugarske profesorStefan An~ev je istakao da posle raspadaIsto~nog bloka demokratije na Balkanustvarane su uz finansijsku pomo} SAD i poli-ti~ku podr{ku evropskih struktura.Marionetske dràve ispostavile su se nes-posobne u politi~kom i vojnom pogledu.Novim vladama nisu ostavili pravo izbora,osim da u~lane dràve kojima upravljaju uNATO i EU. U referatu DàferaAbdulmahdija Sahiba iz Libije bio je pokazankontinuitet procesa raspada velikih dràva naniz malih, po~ev od Jugoslavije pa do zemal-ja Bliskog Istoka na {tetu samih tih dràva.Otpor procesu globalizacije mnogi u~esnicikonferencije su videli u pridruìvanju alterna-tivnim evroazijskim strukturama, a takodje u

bri`ljivom odnosu prema istorijskom nasled-ju, kulturi i tradicijama svojih naroda.

Za vreme komuniciranja sa kolega-ma sa Kosova i Metohije pitala sam kako seoni odnose prema Briselskom sporazumu i dali }e i}i na glasanje. Odgovor jednih jezvu~ao optimisti~ki: Verujemo da nasBeograd ne}e napustiti, da }e i dalje finansir-ati Univerzitet, da broj studenata ne}e bitismanjen. Drugi su otvoreno govorili da naKosovu nema budu}nosti za Srbe. [to se ti~eglasanja, do danas po tom pitanju oni nema-ju jednozna~ni odgovor.

Da podsetimo da je 19. aprila ovegodine bio potpisan Sporazum o principimanormalizacije odnosa izmedju Srbije iKosova, koji reguli{e pitanja pograni~nihprelaza, formiranje na Kosovu jedinstvenecarinske zone, osnivanje kanlearije za vezu uBeogradu i Pri{tini, parametre prisustvaKosova na medjunarodnim forumima, uza-jamno priznanje univerzitetskih diploma ili~nih dokumenata. Srbija je izdejstvovala

formiranje Asocijacije srpskih op{tina u onimregionima gde one ~ine ve}inu. I mada }eAsocijacija imati tri predsednika, skup{tinu ive}e (kao izvesni vid vlade), svi nivoi op{tin-skih struktura vlasti }e biti integrisani urepubli~ke, sada ve} nezavisne kosovskestrukture. @ivot op{tina }e regulisati kosovskizakoni. Tako 3. novembra treba da buduodràni izbori za lokalne organe vlasti na~itavom Kosovu. A svi prethodni organivlasti na teritoriji Kosova koji sufunkcionisali u srpskim enklavama paralelnosa kosovskim bili su ukinuti, pri tome ruka-ma Beograda.

U celini politika Beograda u pogle-du Kosova u nau~nim ekspertskim krugovi-ma je do~ekana kriti~no. Nazivaju je licemer-nom, tragi~nom, pogubnom. Svima je jasnoda je na Kosovu prisustvo same Srbije lik-vidirano, da Srbi nekada autonomne pokrajinetreba sami da re{avaju svoju sudbinu uokviru nove albanske dràve. Ostala su samoobe}anja Beograda da ne priznaje Kosovo,istina u uslovima njegove prakti~ne nezavis-nosti.

Potpisivanje sporazuma sa

Pri{tinom je podelilo srpsko dru{tvo i u Srbijii na Kosovu. Zvani~ni Beograd nagovaraSrbe sa Kosova, uklju~uju}i izbeglice,obavezno da izadju na izbore i glasaju. DSS,Dveri Srpske, SPC i niz drugih organizacijaizlaze na mitinge i protestvuju protivodràvanja izbora.

A kosovski Srbi? Oni su takodjepodeljeni. Po mnogim prognozama 90 odstone}e iza}i na izbore koje je raspisala kosovs-ki predsednik Atifete Jahjaga. Za njih tozna~i da priznaju Kosovo kao dràvu.Kosovski Srbi koji se ne slaù sa politikomBeograda po~etkom jula su osnovali privre-menu Skup{tinu autonomne pokrajineKosovo i Metohija koja treba da {titi lokalnosrpsko stanovni{tvo od integracije u albanskeorgane vlasti. Za predsednika je bio izabranpredstavnik op{tine Leposavi} SlavkoStevanovi}. Beograd je video u toj akcijisuprotstavljanje Briselskom sporazumu i nas-tavlja da nagovara Srbije da u~estvuju ulokalnim izborima, pravdaju}i se time da ako

ne glasaju za svoje, na vlast na severu }edo}i Albanci.

Srbi ju`nije od Ibra, ta~nije Srbirazbacani po enklavama na Kosovu, mogli suu svoje vreme ili da odu, ili da se prilagodeìvotu u politi~kom sistemu nove dràve uformiranju. Oni koji su ostali shvatili su danemaju izbora, da treba da se bore za svojaprava preko u~e{}a u kosovskim politi~kiminstitucijama, zato su izlazili na izbore posle2000. godine. Izmedju ostalog Beograd ih jepodràvao tada, i sada ra~una na njih. Na jed-nom od sastanaka predsednika SrbijeTomislava Nikoli}a sa predstavnicima Srba izcentralnog dela Kosova postignut je spo-razum o tome da }e Srbi iza}i na izbore sajedinstvenim spiskom kandidata, koji je pre-dat Centralnoj izbornoj komisiji 4. septembra.

Na severu Kosova situacija je kom-plikovanija. Kada pita{ profesora univerzitetada li }e iza}i na izbore, on {iri ruke. Tozna~i: a {ta da se radi? Neki sleù ramenima,{to treba shvatiti kao „za sada ne znamo”.Tako prvi put posle 2000. godine na Kosovu}e prote}i izbori za lokalne organe vlasti na~itavoj teritoriji Kosova. Smatra se da Srbi u

pokrajini ~ine 10 odsto stanovni{tva.Prethodne izbore oni su bojkotovali. A danasje u~e{}e na izborima prijavilo 105 subjeka-ta, dok je CIK izdao dozvolu za 103. Od togadva srpska udruènja morala su da menjajunaziv, po{to se CIK nije dopalo {to u nji-hovom nazivu figurira re~ Srbija. CIK, pozi-vaju}i se na ~lan zakona o nedopustivostimr`nje, etni~kog ili religioznog nasilja, sma-tra da re~ Srbija nosi opasnost po nezavisnoKosovo, vredja sve albansko stanovni{tvo.Mada re~ Srbija u nazivima blokova je treba-lo da aludira da je Kosovo deo Srbije, moraloje da se ide na kompromis. Sada se oni nazi-vaju Gradjanska inicijativa SDP – OliverIvanovi} i Gradjanska inicijativa srpskaKrstimira Panti}a umesto Gradjanska inicija-tiva Srbija. Gradjanska inicijativa srpskau~estvova}e u izborima u 24 od 38 op{tina,uklju~uju}i 4 op{tine na Severu koje do sadanisu bile pod kontrolom pri{tinskih vlasti. Ou~e{}u u predstoje}im izborima u 16 op{tinaobjavila je 4. septembra Samostalna liberalnastranka, glavna politi~ka snaga kosovskihSrba lojalnih Pri{tini, koja se sada nalazi ukoaliciji vlasti. SLS je predloìla svoje kan-didate u 16 op{tina, od kojih }e 8 pre-tendovati na du`nost gradona~elnika ilipredsednika op{tina, izmedju ostalog i naseveru Kosova u Kosovskoj Mitrovici iLeposavi}u.

Srpske vlasti nagovaraju Srbe naKosovu da izadju na izbore, obja{njavaju}i da}e Asocijacija srpskih op{tina omogu}itiSrbima da se samoorganizuju i da ujedinjenodeluju kako na lokalnom, tako i naop{tekosovskom nivou. Za{to je to takova`no za Beograd? Za njega, kao i zaPri{tinu i Evropu to je krajnje va`no radilegalizacije potpisanih sporazuma i oprav-danosti dugotrajnih napora okopregovara~kog procesa. Treba pokazatiEvropi da su Srbi na Kosovu zadovoljni svo-jom sudbinom. I svedo~i o tome njihovou~e{}e na izborima.

Registracija stranaka i udruènja naizborima na Kosovu za lokalne organe vlastizavr{ena je. Ukupno }e na izborima u~estvo-vati 103 politi~ka subjekta sa spiskovima od7.932 kandidata. Medju njima je 27 srpskihspiskova: 24 gradjanske inicijative i 3politi~ke stranke. Sever Kosova je predao 5spiskova. Mogu da glasaju i izbeglice saKosova, koje ìve u Srbiji. Ali ve}ina neizraàva èlju, smatraju}i da povratka staromnema.

Poseta Kosovu, razgovori sa onimakoji su ostali da ìve ovde na severu i najugu pokazala je da je mir u pokrajiniumi{ljen, a napetost visoka. Mnogi ne misleza koga da glasaju, ve} kako da {to pre oduu Srbiju. Ima snaga koje su spremne da sedalje bore za svoja prava, istina sadapoliti~kim sredstvima, a mnogi ne vide smis-la u daljem zajedni~kom koegzistiranju saAlbancima bez podr~ke Beograda.

(Glas Rusije)

MIR NA KOSOVU UMI[LJEN,A NAPETOST VISOKA

Barikade u Kosovskoj Mitrovici

Dràva koja nemaizgradjen nacional-ni program, a to je

Srbija danas, nema i praviodnos prema temeljimanacionalnog identiteta. Pomuzejima i bibliotekama{irom Evrope, nalaze sevredne knjige i relikvije,iznesene iz Srbije u vremevelikih ratova.

U toku Drugogsvetskog rata, nema~ki ofi-cir [avke vodio je specijanujedinicu ~iji je zadatak bioda sakuplja i odnosi uNema~ku umetni~ka dela, istorijske spise irelikvije. Sve to se uglavnom nalazi i danasu Nema~koj, a najvrednije stvari su iznelinacisti beè}i u Ju`nu Ameriku. Deo senalazi i u Rusiji, kao plen donet izNema~ke na kraju rata.

Bugarska akademija nauka i umet-nosti nedavno je napravila spisak predmetaiznesenih iz manastira Hilandar u vremegotovo dvestogodi{nje dominacijebugarskih monaha u srpskoj carskoj lavrina Svetoj gori. Ostalo je zabeleèno da sunekoliko zima bugarski monasi, koji sutada radili u hilandarskoj pekari, pekli hlebna vatri od istorijskih spisa ~uvanih uHilandaru.

Ko je sve i na koje na~ine izno-sio nacionalno blago iz na{ih manastira? UJavnoj biblioteci u Petrogradu nalazi se 560eksponata uzetih iz Hilandara, a bibliotecije vladikak i j e v s k iP o r f i r i j eUspenski kaodeo li~nekolekcije, pok-lonio 156e k s p o n a t a .Vladika je,izmedju osta-log, iz manasti-ra uzeoV u k a n o v ojevandjelje, a izMiroslavljevogjevandjelja jenoèm isekaojedan list. Kadase taj listpojavio na jed-noj evropskojizlo`bi krajempro{log veka,svet je shvatioo kakvom sebogatstvu radi,pa su Rusiposlali uHilandar poseb-nu delegacijuda otkupi celoMiroslavljevo

jevandjelje. Ali, tada se ve}ovaj vredan spis nalazio nadvoru kralja AleksandraObrenovi}a, kome sumonasi 1896. godine pok-lonili Jevandjelje u znakzahvalnosti {to je otkupiomenice manastira i takospasao veliku srpsku svet-inju da ne zapadne udu`ni~ko ropstvo.

Ovo je, naravno,samo deo pri~e o otudjenimdobrima iz na{ih riznica. Ata dobra su klju~ne odred-nice nacionalnog identiteta.

Miroslavljevo jevandjelje, na primer, u{loje u ediciju Pam}enje sveta kao jedno od120 najvrednijih pokretnih dobara u istorijiljudske civlilizacije.

Za{to onda dràva Srbija ne traìod Rusa da joj se vrati ukradena strana, naprimer? Niko od zvani~nika to ne ume daobjasni, pa nemu{tim jezikom poku{avajuda kaù kako bi to pokrenulo lavinu oprav-danih i neopravdanih zahateva. Grci, naprimer, svake godine zvani~no od Englskezahtevaju da im se vrati kameni friz saAkropolja, koji se sada nalazi u london-skom muzeju.

Do sada je Rusima prosledjensamo jedan zahtev. Kada je radjeno pot-puno fototipsko izdanje Miroslavljevogjevandjelja u Johanesburgu, priredjiva~i sutraìli pomo} dràve. Pomo} je bila takvada je maketa izdanja bila „uhap{ena” na

aerodromu „NikolaTesla”.

Dok je~ekao da bude priml-jen kod dr MireMarkovi}, u direkcijiJugoslovenske levice,jedan od priredjiva~aizdanja, VeljkoTopalovi}, uspeo jeda nagovori sekretar-icu da zajedni~kisro~e zahtev, koji jezatim potpisala drMira Markovi}. Nidanas nije jasno da lije prva èna JUL-aznala {ta potpisuje,ali je jasno da suRusi shvatili koliko jetaj zahtev neozbiljan,pa nas nisu udostoijili~ak i potvrdom da jepo{ta primljena.

Ipak, pri~ase da je ~ovek, kojiprima po{tu u ruskompartlamentu, bioizuzetno obradovan,jer se bavio skupljan-jem po{tanskih marki-ca.

V A N J I N I B I S E R I

Specijalno za Ogledalo - Vanja Buli}

Specijalno izdanje romana „Jovanovo zaveštanje”

Vanje Buli}a

Vanja Buli}, autor popularnih bestselera, veoma je svestran. Imao je rok

sastav, igrao je odbojku, strastveni je igra~ preferansa, ceo radni vek je

proveo u novinarstvu – pisanom i elektronskom. Kao pisac postigao je

neverovatan uspeh i postao jedan od omiljenijih autora na našim prostorima.

Njegovo delo „Simeonov pe~at”, koje se u izdanju Lagune pojavilo

po~etkom 2012. godine, uskoro }e doìveti svoje petnaesto izdanje.

„Simeonov pe~at” je napet krimi} koji ima elemente anticipacije ali i reli-

gioznog. Vanja Buli} ga je napisao nakon svog putovanja na Svetu Goru,

zaintrigiran poàrom koji je zadesio manastir Hilandar 2004. godine.

Knjiga “Simeonov pe~at” je do sada imala 17 lati~nih i tri }iriuli~na izdan-

ja – 30.000 tira`, a nova “Jovanovoi zave{tanje” – 12 izdanja za pet meseci.

Sredinom 2012. godine svoje oboàvaoce obradovao je posebnim, tvrdo

kori~enim }irili~nim izdanjem „Simeonovog pe~ata” sa autorovim dodatkom.

Tre}e izdanje specijalnog „Simeonovog pe~ata” moète na}i u svim

knjiàrama Delfi. Veliki uspeh romana „Simeonov pe~at”, koji je za kratko

vreme postao omiljeni bestseler širom Srbije, neverovatnom brzinom nad-

mašio je njegov slede}i roman „Jovanovo zaveštanje”. „Jovanovo zaveštan-

je” je istorijski triler koji se pojavio sredinom aprila 2013. godine i za samo

pet meseci doìveo je dvanaesto izdanje. Svi oni koji su ostali „gladni” još

ovakvih sièa bi}e oduševljeni što im je Vanja Buli} pripremio triler koji kom-

binuje kontekst tajnih društava i srpske istorije. Vanja Buli}, za sve pošto-

vaoce svog spisateljskog rada priprema veliko iznenadjenje. Specijalno

izdanje romana „Jovanovo zaveštanje” na}i }e se u prodaji za vreme Sajma

knjiga u Beogradu, koji se ove godine odràva od 20. do 27. oktobra.

PI[EM TI PISMO


10 Oktobar 2013.

I Z M A T I C E

DIREKTOR POTRO[IONOVAC NAMENJEN ZA

LEÊNJE DECE

Gotovo da nema dana da se u srpskimmedijima ne pojavi novi slu~aj te{ko

obolelog deteta za koje dràva Srbija nemasredstava za le~enje u inostranstvu.Nedavno je zbog odlaganja operacije, jer se~ekao novac od humanitarnih akcija grad-jana, preminula osmogodi{nja TijanaOgnjanovi}. Ali za gotovo rutinsku operaci-ju direktora mora da ima. DirektorKlini~kog centra Srbije Miljko Risti}

operisan je u @enevi - o dràvnom tro{ku,saznaje "Blic". Risti} je putovao u @enevuna na ugradjivanje bajpasa na osnovu pro-tokola potpisanog izmedju RZZO i klinikeu @enevi, namenjenog najteìm sr~animbolesnicima i deci sa urodjenim manama.Profesor Risti}, kardiohirurg, operasan jepro{le godine, pre nego je postavljen zadirektora KC. U vreme kada je stavljen nalistu bolesnika koji imaju pravo na le~enjeo tro{ku dràve, bio je na mestu savetnikadirektora Klinike za kardiohirurgiju KC ihirurg u toj bolnici. Risti}u je ugradjentrostruki bajpas, operacija koja je rutinska uSrbiji i obavlja se deceniju. Kako nije bilo

mogu}e dobiti podatke koliko je ko{talaoperacija, Blic je kontaktirao dr Risti}a kojije potvrdio da je operisan u @enevi.

-Ne mogu da vam dam procenucene. Mogu kada pitam u RZZO - kaèRisti}. Na pitanje da li je mo`da on u~estvo-vao delom u uplati on kaè: "Li~no ni{tanisam platio."

Direktor ne vidi eti~ki problem utome da se on kao kardiohirurg operi{e uinostranstvu o tro{ku dràve.

”ZINI DA TI KA@EM”

Udruènje novinara Srbije (UNS) osudi-lo je, kako navode, neprimereno

pona{anje smenjenog gradona~elnikaBeograda Dragana Djilasa prema novinarudnevnika “Politika” Dejanu Spalovi}u.“UNS podse}a Djilasa da je du`nostpoliti~ara da odgovaraju na pitanja novinara,a javnost da ovo nije prvi put da se Djilasbahato odnosi prema novinarima”, navodi seu saop{tenju Udruènja.

Naime, Djilas je na pitanjeSpalovi}a po kojoj ceni je prodao 25 odstovlasni{tva firme “Dajrekt medija” odgovo-rio: “Zini da ti kaèm. Napi{i jo{ kojikomentar o Busplusu”. U UNS isti~u da to{to se smenjenom gradona~elniku ne svidjakomentar koji je Spalovi} objavio ne oprav-dava njegovo pona{anje, kao i da je du`nostnovinara da od nosilaca javnih funkcijatraè odgovore na pitanja od javnog intere-sa. “Pitanje po kojoj je ceni prodatovlasni{tvo u agenciji koja je bila najve}izakupac oglasnog prostora u Srbiji, i na tajna~in direktno uticala na uredjiva~ku poli-tiku srpskih medija, svakako je od nesumn-jivog interesa za javnost”, dodaje se usaop{tenju.

VLADA UZIMA MERUGRADJANIMA

Ministarstvo zdravlja Srbije zapo~e}e 4.oktobra istraìvanje o stanju zdravlja

stanovni{tva. Anketari }e posetiti 6.500doma}instava u gradskim i seoskim sredina-ma odabranih metodom slu~ajnog uzorka, ana osnovu popisa iz 2011. godine. U ekipianketara bi}e obavezno jedan lekar koji }emeriti visinu, teìnu, pritisak i obim struka,{to je vaàn podatak za utvrdjivanjegojaznosti nacije. U~esnici ankete popunja-va}e ~etiri upitnika a medju pitanjima senalazi test mentalnog zdravlja, ali i pitanja oalkoholu, seksualnim navikama, pu{enju...Tvrde da je tajnost podataka maksimalnozagarantovana, a koristi}e se u prevencijipojedinih oboljenja i organizaciji zdravstveneza{tite. Ve} na samu najavu ankete, javili suse brojni gradjani koji kaù da ne}e u~estvo-vati u ovoj anketi, smatraju}i podatke suvi{eli~nim.

PODIGAO SPOMENIKSVOM SELU

Uznak protesta {to dràva nije u~inilani{ta da spre~i iseljavanje pograni~nog

dela kur{umlijske op{tine i brzog odumiranjaplaninskih sela, Branko Orbovi} koji ìvi uTorontu podigao je spomen plo~u svom seluTa~evac, u kojem od 1999. godine nema nijednog stanovnika. Ovaj nesvakida{njispomenik namenjen je i svim njegovim rod-jacima koji su nastradali u poslednjih 50 god-ina, a ~iji se grobovi ne znaju, ili su sahran-jeni na opustelom seoskom groblju kojeprethodnih deset godina niko nije obi{ao.

U duìni od 102 kilometarakur{umlijska op{tina grani~i sa Kosmetom, a

u poslednje vreme 9 sela je ostalo bezstanovni{tva. Ukupno na celom pojasu imasvega 100 me{tana.

I POLICIJA SE [VERCUJE

Vi{e od 90 prevoznika koji saobra}aju namedjugradskim linijama zbog straha od

odmazde policije ne traè kartu pripadnicimaMUP-a, iako se policijskim slu`benicima izbudèta ispla}uje novac za putne tro{kove zadolazak i odlazak sa posla, saznaje “Pi{talj-ka”. Da li novac iz budèta pripadnici MUP-azaista tro{e na prevoz niko ne kontroli{e, jerpolicajci nemaju obavezu da pravdaju karteprilikom naplate putnih tro{kova. êsto sede{ava da umesto karte pokaù policijsku

zna~ku i voze se besplatno, iako im se svekatre ispla}uju, pa policajcima koji na posaoputuju iz udaljenijih mesta putni tro{kovi pre-vazilaze redovna primanja. Ukupan iznoskoji je dràva Srbija 2013. godine izdvojilaza naknadu tro{kova pripadnicima MUP-a, zasve vrste prevoza, je oko 14 miliona evra.

Dodatni problem je {to prevoznicine mogu da utvrdjuju da li je policajac nadu`nosti ili ne, pa toleri{u da se policijskislu`benici svakodnevno prevoze besplatno saposla i na posao. Prevoznici ne èle „prob-leme sa policijom”, pa ne prigovaraju ~ak niu slu~ajevima kada gotovo polovinu sedi{ta uautobusu svakodnevno popunjavaju pripadni-ci MUP-a bez pla}ene karte.

Rubriku priprema: Marijana Maljkovi}

15. sept. 2013.Bio sam samo 13

dana na godi{njem odmoru uPortugalu, a otad`bina mi seve} promenila. Vladari pri~ajuo boljem ìvotu naroda, a zato nude i ~vrstih novih 3 mil-ijarde dolara zajma od Arapa.

Na{a Srbija imasve {anse da postane noviemirat na Balkanu. Umesto odZapada, uzima}emo pare odBliskog Istoka tj. od Arapa, sa kamatomod 1 odsto. Ima}emo arapsku avionskukompaniju, alahovu poljoprivredu, fud-balere sa turbanom, a arapske emigranteve} imamo i na{e dràvljane borce uSiriji protiv Amera. Moj crveno-beli klubkupi}e neki [eik, pa }e ga okititi mesec-om umesto zvezdom petokrakom.

Umesto radni~ke selja~ke,

ima}emo {ei~ku Srbiju. Ne{to {to jedobro kod [eika, jeste da subogati i {to se redovno peru.

21. sept. 2013.

Evo nama, posleberbe gro`da u Vr{cu,Aleksandrovcu, Karlovcima,Oplencu i parade gejova.

Do{ao nam je i papinizaslanik da ih podrì.Kardinal drì veliku misu u

Ni{u na stadionu âir, gde se proslavljaMilanski edikt. Vatikan je od pape poslaopoklon Srbiji – veliki krst, koji mi nismoumeli da napravimo. Papa Franjo nijedo{ao, jer su nam Rusi zabranili da gapozovemo u goste.

Vratio nam se i tajkun Cane iz[vajcarske, gde se skriva od potere sedamgodina. Sada on koji je {vercovao ciga-

rete pri~a kako je finansirao Demokratskustranku i druge politi~are. Tako saznaje-mo da nam je demokratija zasnovana nakrijum~arenju i crnim parama iz podzeml-ja. êmu da se nadamo kada po{tentajkun u Srbiji kaè. “Sve {to imam ukraosam, samo sam {kolu i voza~ku kupio!”

U Srbiji je sve poskupelo, samoje ìvot i dalje jeftin, pa su u Beograduosvanuli grafiti:

– Umoljavaju se Beogradjani daìve kako znaju. Na groblju nema mesta!

– Srbi su nebeski narod. Ostalisu bez zemlje.

28. sept. 2013.

Ovde je sve isto, samo malo~udnovato.

Srbija je ~udna zemlja, u kojojhomoseksualci imaju nevidljivu paradu,desni~ari javno pokazuju bunt, a dràva

se pravi da je sve to zabranila. I takonama 150 pedera i lezbejki pro{eta{eKnez Mihailovom ulicom, a vlast javljaParada ponosa je zbranjena.

Umire Titova udovica JovankaBroz, neki mediji su je ve} sahranili,napisali pogrebne tekstove i poslednjeintervjue sa njom i drè u fioci do {tam-panja. Jovanka Broz traì da bude u Ku}icve}a pored Tita, a dràva ne da, jer jeovaj kao srpski car sahranjen i za{ti}enkao spomenik kulture i diktature.

Predsednik Toma Nikoli} posleotvaranja spomenika Nikoli Tesli uNjujorku podelio ordenje Amerikancima ina{oj Melisi Luburi} Bin, senatorki.Izgleda, da mu nisu dostavili moj spisakod 10 ameri~kih Srba koje treba odliko-vati za sjajan patriotizam. Bi}e prilika...

Sre}no Marko Lopu{inawww.lopusina.com

MARKOVI KONACI

Miljko Risti}

biznis - serbian mirrorno}i (1986), manifesti (1986), kraj veka (1990), novelu korto malteze (1987),...

Documents