Bôl p. S k o k — Zagreb

Prijatelju dru Niki Županiću prigodom šezdesete godišnjice.

P. Skok

Splitski R o m a n Palundu-zulus pos tade redovnik u sa­mostanu, koji je osnovao Pet rus Cerni u Selu u Polji-cima,^ ostavivši kod kuće u Splitu dva sina Pe t ra i Pavla. O d svojih mnogobro jn ih ze­malja, koje su se prost i ra le izvan Splita, ili bolje izvan Diokleci janove palače: a Zu-nano ili danas Žnjan, in Calamito, danas Trs tenik , a sancto Ysydoro , danas Sući-dar, a Sancto Cassiano, danas Sukojišan, in Spalazulo, da­nas Spalaćuni, a Spinunti , danas Spinut^ (sve imena u neposrednoj okolini Splita), pokloniše kasni je braća vino­grad a Balio samostanu sv.

Pe t ra u pomenu tom Selu, gdje im otac pos t ade redovnik. T o j e bi lo oko god. 1096.^ Ime nj ihova oca bez sumnje je romansko , k a k o se vidi već p o dočetku tuzulus, u ko jem t reba gledati dva sraš tena la­t inska deminut ivna sufiksa :uceus i :eolus.* Osnova ovome imenu

1 Kartular Petra Crnoga izaći će naskoro u izdanjima Srpske kraljevske Akademije u redakciji Viktora Novaka zajedno sa mojim lingvističkim ko­mentarom.

' O ovim imenima mjesta uporedi moje radove u Nastavnom Vjesniku, sv. XXIII, p. 349 (Nr. 14), p. 342; Dolazak Slovena na Mediteran, p. 212.

ä V. Račkoga Documenta historiae chroaticae, p. 177. ' Upor. arcuceus > arcuzo, danas Lučac u Splitu i Gaudiolus > starodalm.

Gausulus, V. Časopis pro moderni filologu, VI, p. 144, Nr. 6. Deminutivni se suiiksi često udvostručuju. UpoT. pipčicak, petešlćak u Žumberku (katolici).

nije posvema jasna zbog toga š to se ne nalazi u drugim potvrda­ma. Ali se dade s pri l ičnom izvjesnošču naslutit i . Srednjovjekovni Romani u da lmat insk im gradovima zovu se vrlo često po ime­nima riba. Palund' može bi t i romanski izgovor za naše polanda. O v o naše ime morske ribe sakriva u sebi grčki akuzativ nriXaßioa^).

Mjes to ko je smo naveli važno je zbog dva razloga. O n o sadrži , kako smo vidjeli, j e d n o dosad neobjašn jeno r o m a n s k o -spli tsko lično ime. Al i sadrži i, pored gore navedenih, još j e d n o romansko mjesno ime: a Balio, koje dosada nije t akođer bilo objašnjeno.

N a ci t i ranom se mjestu ne kaže pobliže gdje se je nalazila vinea a Balio poklonjena samos tanu u Selu. God . 1192 darovala j e na is tome mjes tu svoju zemlju ( terra) neka Splićanka Marcula Nes lane samos tanu opatica sv. Benedikta u Splitu.® U doku­mentu , gdje se to dar ivanje pominje, ne kaže se pobliže gdje se nalazila te r ra que est a Balio. O k o god. 1119 da rovao j e G r o n d a , sin splitskog Romana, koj i se zvao Prestancius Basamure,^ filius Anch , i s tom samos tanu opat ica svoju zemlju na is tome mjestu . Al i i ovaj put piše se s amo te r ra ubi dicitur Abal bez daljih indikacija za ubiciranje. Ovaj put piše se pri jedlog a za jedno sa imenom mjesta , ali se ne piše na koncu -o. Ime mjes ta ne lati-nizira se dakle i stoga valja zaključiti da Abal sadrži čisti ro­mansk i splitski izgovor.

D a se u onome a sakriva zaista prijedlog, t o sazna jemo iz grafije koju č i tamo god. 1281, k a d se pominje t e r ra de Ballo,^ ko ju ostavlja kožar Radoš , Radosius pelliparius, dakle bez sumnje splitski Sloven, crkvi sv. Du jma u Splitu sa na ređen jem da se iz doho tka od 20 seks tara ulja š to se dobivaju sa poklonjene zemlje pale svijeće na dan svetih Tr i ju Kralja u noći (in noc te Epi­phanie) .

Upor. Zeitschrift für romanische Philologie, sv. L, p. 525 i sv. LIV, str. 474. * Upor. Smičiklas, Codex diplomaticus Regni Croatiae, etc., sv. II, p. 33, 257.

Basamura je imperativni compositum. Prvi dio sadrži glagol basiare »ljubiti«, a drugi je dio kolektivni plural mura »zidovi«. Basamura znači »onaj koji ljubi zidove«. Ovaki se imperativni nadimci češće susreću u dalmatinskim srednjovjekovnim gradovima. Upor. moj rad »O simbiozi i nestanku starih Ro­mana u Dalmaciji i na Primorju u svijetlu onomastike«. Razprave (Ljubljana), sv. IV, s. 10 i 32. Ostala dva lična imena Gronda i Anch nejasna su.

ä V. Smičiklas, Codex diplomaticus Regni Croatiae etc., sv. VI, p. 381.

Ime mjesta, u ko jem su se nalazile pomenute njive i vino­gradi, glasilo je dakle u spl i t skom romanskom izgovoru Bal.

U današnjoj slovenskoj toponomast ic i najbliže spli tske oko­lice nalazimo naziv Bol na putu što vodi iz Splita u Solin, dakle na ter i tori j i izvan Diokleci janove palače. Po ovom imenu bila je nazvana i gradska ulica u Splitu: Bolska ulica.^ P romjena nagla­šenoga romanskog a u naše o (Bal > Bol) nalazi se i inače u prets lovenskim imenima mjes ta spli tske okolice (pr imjer: Mas' sarum > Mosor), kao i u pre ts lovenskoj toponomast ic i dalma­tinskoj uopće (primjer: Cattarum > Kotor).

Bol u neposrednoj spli tskoj okolici nije n ikada bio ime na­selja, nego ime zemljišnih čestica, ono š to Ni jemci zovu Flur­name, a Francuzi lieu dit. Al i ime Bôl dolazi u Dalmacij i i kao ime naselja na os t rvu Braču. Ovdje n e m a m o za nj doduše onako starih po tvrđen ih romanskih naziva kao u Splitu, jer se brački Bol pominje god. 1184, i t o sasvim u s rpsko-hrva tskom obliku zajedno s pr i jedlogom u is tom jeziku. T e godine pominje se Comes Bratko na Bolu.^°

Kad se danas na licu mjes ta ispita te ren i toponomas t ika koja se na nj odnosi onda se dobivaju ovi veoma važni podatc i za poznavanje razvi tka naselja Bol, pa se na taj način može nadoknadi t i ono š to nam ne daju pisani dokument i . Današn j i Bol nalazi se na morskoj obali is točno od b rda koje se zove u narječju onoga kra ja KoštUo. N a r o d zove manje b r d o pored Ko-štila Kosilice. U jeziku ovoga kra ja razlikuje se opća riječ kaštie(l) (na pr. Kaštiel L6de u samome mjestu) . Ova je riječ nastala od ital. castello. N a Koštilu ima t ragova starih zdanja. P rema tome u nazivu b rda Koštilo t reba traži t i s tari ju posuđenicu, koja je nastala od lat inskoga castellum. Košt i lo pokazuje istu p romjenu nenaglašenoga romanskog a > o kao i opća naša posuđenica kostel.^^ Po red toga nalazimo u Košti lu još te i promjenu roman-

' Upor. moj Zweiter vorläufiger Bericht über die toponomastische Berei­sung Dalmatiens (Anzeiger der phil. - hist. Klasse der kaiserl. Akademie der Wissenschaften Wien, 1915, Nr. XXVI. ) S. 4.

" Smičiklas: Codex diplomaticus, sv. II, p. 190 i Ciccarelli: Osservazioni s u i r Isola della Brazza e sopra quella nobiltà, I, Venezia 1802, p. 105—6.

" Upor. Revue des Etudes slaves, t. VII, p. 182. Lat. dočetak гит može imati kadikad zamjenu 'O: vino, Diklo, Dicmo. I ovo može također biti kriterium starosti naziva Koštilo.

skog otvorenoga naglašenoga e > i kao na pr imjer i u spl i tskom imenu Flrule za femlae}^ Iz ove lingvističke analize izlazi da je naziv b rda starija posudenica negoli opća riječ kaštte(l) u bolskom dij alektu.

T o p o n o m a s t i k a ovoga kraja po tv rđu je ovu lingvističku analizu. i

U blizini Koštila nalazi se ime b rda Vîdovica. Imena b rda nazvana p o sv. Vidu krist i janizuju nazive iz poganske slovenske mitologije.^^ N a stari je s lovensko uređenje u ovome kra ju upu­ćuje naziv Županov dv6r^* O v a k o se zove j edan dio Bola na is toku s jeverno od crkve Sancta Mar ia de Bolo poviše sv. Libe-rata . D o Županova Dvora vodi Stagna. O v a k o se zove j edan dio s t rmog Bola. Riječ Stagna pozna samo Vranč ić u značenju »platea«.^^ Inače za ovu riječ n e m a m o drugih p o t v r d a iz h rva t sk ih vrela. D a n a s je očuvana samo u s lovenačkom kao n. pl. stegna i kao f. pl. stagné u značenju »Triebweg für das Vieh, gewöhnlich zwischen zwei Zäunen«.^*' N a v o d i m samo ova imena mjes ta koja očevidno dokazuju da je Bol veoma s t a ro s lovensko naselje.

J edan arheološki poda t ak veli n a m da je Bol k a o naselje pos to jao i u vizant insko vri jeme. N a š a o se u n jemu tegurium sa na tp i som crkve sv. T e o d o r a . K a o i svi v izant inski gradovi da lmat inske t eme imao je dakle i on u v izant insko vr i jeme vi-zant inskog sveca za zašt i tnika. N e k o naselje, val jda kakav rim­ski p raed ium rusticum, villa, nalazio se, sudeći po arheološkim ostacima, ovdje još ranije u r imsko doba pr i je vizant inskog na­selja. Kao i drugdje u Dalmacij i , t ako i ovdje s lovensko naselje nas ta lo je na rani jem pretslovenskom.^®

" Upor. Nastavni Vjesnik, sv. XXIX, p. 230. " Upor. Starohrvatska prosvjeta, n. s., sv. II, 74 u interesantnom članku

Peisker - Pilar, Koje su vjere bili stari Sloveni prije krštenja. " Upor. naša imena mjesta Županja, Županje u selu Žrnovi iznad Korčule

i Županjac u Bosni. " Upor. Miklošič: Etymologisches Wörterbuch der slav. Sprachen, p. 328.

Upor. Pleteršnik, Slov.-nemški slovar, sv. II, p. 572. Riječ je potvrđena Î u starocrkvenoslov. jeziku: сткгна »platea«, v. Miklošič, Lexicon palaeoslove-nico - graeco - latinum, p. 899, a u etimologičkoj je vezi sa stïdza > slov. steza,

srp.-hrv. staza, kako je več Miklošič, Etym. W., p. 328 dobro učio. " Upor. Vjesnik hrvatskog arheološkog društva, sv. XI (1889), p. 65. " Upor. moje djelo Dolazak Slovena na Mediteran, p. 177 i sl.

Tradici ja , koja i danas postoj i u Bolu, veli da se najs tar i j i Bol nije nalazio ondje gdje je danas , uz morsku obalu, nego više među brdima, ili bolje pod brdima,^^ ondje gdje se danas nalazi dio Bola koji se zove Podbôrje, a izgovora se u dijalektu ovoga kra ja Polbârje?° O v a tradici ja biće ispravna, k a k o nas uče is to-rija i današnja topografija ovoga mjesta. Kao obalsko naselje b io je Bol izložen gusarskim napadaj ima. Zbog toga mora lo je bit i s ta ro naselje dalje od obale. Današn j i Bol uz morsku obalu na s t ao je sav u mle tačko doba, kada je igrao važnu ulogu. Pored toga nalazimo i ovdje naziv Obala. Al i ovaj naziv nema n ikakove veze sa m o r s k o m obalom, već se ovako zove uzvišeni teren, koj i se spušta od Markove Kuće na novom putu (napravl jenom od Fran­cuza) niže Podbor ja sve do onog dijela ovoga pr imorskog gra­dića koj i se zove Rudina, upravo p red općinsku kuću. Ovaj naziv terena ide upravo u neku ruku okomi to na morsku obalu i n e m a s n jom nikakove veze. Ovaj naziv dolazi od о г + vala (Vrančić piše obvala), od pos tverbalne izvedenice od glagola valjati ili valiti, i znači »zid, bedem, saeptum, vallum«. Po svoj prilici bi lo je tu u s tara v remena zemljano u tv rđen je za obranu. Današn j e značenje riječi obala »brijeg mora ili rijeke, ripa« s ekunda rno je.^^ Iz ovoga topografskog naziva j a sno vidimo da je najs tar i j i Bol bio zašt ićen »obalom« od navala gusara sa s t rane današn je morske obale. T o j zašt i t i služio je i castel lum na brdu. O d toga castel luma očuvalo je Košti lo t rag u današnjoj toponomast ic i Bola.

Iz ovih se razmat ran ja vidi koliko nam mogu poslužiti topo­nomast ika i ispit ivanje te rena pr i rekonstrukci j i is tori je s tar ih naselja. Samo ispit ivanja ne smiju da budu čisto l ingvistička.

1" Teren Bola i toponomastiku koja se na nj odnosi studirao sam u aprilu ove godine na licu mjesta. Pomagao mi je g. inspektor u m. I. Babić, na čemu mu ovdje najljepše zahvaljujem. G. Babić, potomak stare plemićke porodice porijeklom iz Bosne, pozna vrlo dobro istoriju Bola, jer se i sam intenzivno njome bavi.

2° Oscilacija u izgovoru Polborje i Polharje opaža se neprestano. Ta osci­lacija dolazi odatle što se u ovom dijalektu zamenjuju neprestano o i a. Ispravno je bez sumnje samo Podborje, čime se označuje naselje pod borovima. Ali kako školovani ljudi znaju da je o dijalekatski izgovor za a u književnom jeziku, stavljaju a, kad hoće govoriti književno, i na ono mjesto gdje je ispravno samo o.

21 Upor. Akad. Rječnik, VIII, p. 303, 492. Obala dolazi kao naziv za bre­žuljak (u Makarskoj), kao naziv zemljišta (u Poljicima) i kao ime naselja ili mahale (Tuzla).

nego se mora ju naizmjence kontrol i ra t i l ingvistička saznanja i s tva rna ispitivanja.

N a k o n ovih kons ta tac i ja vra t imo se ispitivanju pos tan ja preds lovenskog topon ima Bol. Utvrdi l i smo da je romansk i iz­govor glasio Bal. Utvrdi l i smo, nadalje, i t o da je splitski Bol bio u neposrednoj blizini Diokleci janove palače. Brački Bol bio je u b rdu , ne na obali kao danas. Položaj jednoga i drugoga Bola ima n e š t o zajedničko. O b a su mogla biti zemljana utvrđenja , spli tski za Diokleci janovu palaču, b račk i za ono u tvrđenje na brdu, za castellum, pro t iv navala gusara. Vr lo je v jero ja tno da oba naziva Bal i Bol pot ječu iz istoga lat inskoga vrela. Lat inski naziv za zemljana u tv rđen ja i pal isade je vallum. Ova se riječ očuvala do d a n a s u romansk im jezicima.^^ Promjena početnoga konsonan ta ' X' > b opaža se već u vulgarnom lat ini tetu i značajka je dobrome dijelu vulgarno-lat inskih riječi.^^ N a ovaj način naj lakše se ob­jašnjava s ta rodalmat inski romanski oblik Bal. Slovenski izgovor Bol već je gore objašnjen.

R é s u m é

L'auteur examine les formes historiques a Ballo (a. 1096, 1192), Abal (a. 1119), de Ballo (a. 1281) des documents émanant de Split, y reconnaît le lieu dit Bôl (près de Split, en dehors du palais de Dioclétien, sur la route vers Solin) et établit dans Bal la prononciation romane du dialecte de la principale ville dalmate. Ce nom de lieu donne lieu à la comparaison avec Bôl, nom d'une bourgade située au bord de la mer sur l'île de Brač, dont quelques vestiges archéologiques permettent de postuler l'existence aux époques romaine et byzantine. A l'époque slave, la mention d'un »comes Bratco na Bolu«, en 1184, nous porte à considérer Bol comme une agglomération ayant quelque importance déjà au temps de la première occupation de l'île par des Slaves.

Bol de Split et Bol de Brač sont homonymes ayant sans doute la même origine. Pour arriver à la dépister, l'auteur examine l'emplacement de Bol de Brač et la toponymie de son territoire. D'après les indications

Upor. Meyer-Lübke, Romanisches etymologisches Wörterbuch, 3. Aufl., Nr. 9135. Ernout-Meillet, Dictionnaire étymologique de la langue latine, p. 1030.

Upor. Parodi, Del passaggio di v in b e di certe perturbazioni fonetiche nel latino volgare. Romania (Paris), XXVII (1898), p. 177—245, naročito p. 204 i. sl. Ovamo bi išla i naša tuđica u Dalmaciji balatura, ako je ispravna Parodijeva etimologija koju daje na citiranom mjestu. Ovamo ne idu naše tuđice bolta, Bale (ime mjesta u Istri) za Valle, jer se naše b osniva u ovim slučajevima na bilabijalnom spirantu današnjih furlanskih dijalekata.

des indigènes, il établit que Bol de Brač, au bas moyen âge, ne se trouvait pas, comme aujourd'hui, au bord de la mer, le site actuel remontant à l'époque vénitienne, mais dans l'endroit situé près des montagnes, là où se trouve aujourd'hui Podborje. Tout attenant à Podborje, deux montagnes portent les noms de Koštilo et Koštilce (forme deminutive du premier mot), appellations dont l'origine ne peut être autre que castellum. A quelques centaines de pas plus loin de Podborje, on rencontre une levée de terain s'étendant en bas vers la côte, jusqu'à Rudine, levée qui, tout en étant assez loin du bord de la mer, porte le nom à'Obala, au sens de »saeptum, vallum« et non pas au sens actuel de »bord de mer ou de cours d'eau«.

Bol de Split et Bol de Brač ont ceci de commun que tous les deux permettent l'interprétation d'un »ensemble formé par la levée et la palissade servant à la défense militaire», de ce que les Latins appelaient vallum, mot entré dans le lexique roman. L'analyse linguistique de Bol nous mène, d'autre part, aussi à la même source, h au lieu de v étant un phénomène phonétique appartenant déjà au latin vulgaire et le chan­gement de a accentué en o étant propre à la toponymie ancienne de ces contrées.

A la toponymie slave de la première époque il faut attribuer Stagna, proprement »platea, place«, mot attesté en ancien slave ecclésiastique et dans les parlers Slovènes modernes, et Županov dvor, proprement »la cour de župan, fonctionnaire de l'ancienne administration slave«, deux noms de quartier de Bol. A l'ancien dalmate de Split appartient, par contre, le nom d'homme Palunduzulus, déminutif dérivé du nom de poisson polanda au moyen du suffixe -uzulus, dans lequel se sont soudés -uceus et -olus latins.