I

Redakcija: Aleksandra Sekuli}, Dejan Vasi}, Jelena Velji}, Du{an Grlja; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.rs, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 16. jula 2019.

KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 208, GOD. XIV, BEOGRAD, UTORAK, 18. JUN 2019.

Drugi po veli~ini grad u ovoj zemlji gotovo pre-

ko no}i je postao grad bez op{tina. Novi Sad je

sada samo potpuno centralizovan grad i primer

za najverovatnije najve}u jedinicu lokalne sa-

mouprave u Evropi, {to zna~i i najcentralizova-

niju kada je u pitanju proces dono{enja politi~-

kih odluka. Pravilo decentralizacije po kojem

lokalna vlast treba da bude blizu gra|anima je

obezvre|eno, a prva posledica toga je odsustvo

„direktne demokratije“ u lokalnoj samoupravi,

dakle u op{tini ili, u ovom slu~aju, gradu. To

zna~i da su zakonom i ustavom propisani obli-

ci neposrednog u~estvovanja ljudi – referendu-

mi, zborovi gra|ana, narodne inicijative – obe-

smi{ljeni, jer ukidanje op{tina u kojima su se

ovi oblici mogli koristiti govori da }e ih vlast

suspendovati i na ni`im nivoima lokalne samo-

uprave, odnosno, na nivou mesne samouprave

i mesnih zajednica. Novi Sad je sada grad-mon-strum koji nezgrapno poku{ava da se okiti sa

~ak dve evropske titule, omladinske i kulturne

prestonice Evrope, kojima je jedan od priorite-

ta decentralizacija kulture. Me|utim, u gradu

potpuno centralizovanog politi~kog odlu~iva-

nja iz kojeg su gra|ani isklju~eni, o integritetu

participativnog karaktera prestonice ne mo`e

biti re~i ni kada je kultura u pitanju.

Pravo na lokalnu samoupravu je zakonom ga-

rantovano pravo gra|ana da „upravljaju javnim

poslovima od neposrednog, zajedni~kog i op-

{teg interesa za lokalno stanovni{tvo, nepo-

sredno i preko slobodno izabranih predstavni-

ka“. U ovom trenutku, obratimo pa`nju na ne-posredno, dakle na direktno u~estvovanje, jer

danas ni o slobodi ni o izboru ne mo`e biti re~i.

Ljudi imaju kapacitet da deluju politi~ki i kada

nisu predstavljeni, i to je potrebno ponovo is-

ta}i u trenutku krize parlamentarne demokrati-

je. Me|utim, posledica centralizacije vlasti je

njeno oglu{ivanje na svaki oblik neposrednog

u~estvovanja ljudi u upravljanju i odlu~ivanju,

te tako danas u fokusu imamo javne rasprave

koje vlast ili ne odr`ava ili ih obezvre|uje tako

{to svoju ekspertizu u vo|enju kompleksnih po-

slova dr`ave suprotstavlja primedbama i pred-

lozima ljudi koje stavlja u poziciju nekompe-

tentnih. Uspe{no organizovane narodne inici-

jative na nacionalnom nivou Narodna skup{tina

ne uzima u razmatranje, kao {to na lokalnom

vlast ne uzima u obzir zaklju~ke zborova gra|a-

na u mesnim zajednicama, a kojima ljudi na jed-

noj teritoriji javno govore, iskazuju svoje mi-

{ljenje i formuli{u predloge. Za sazivanje refe-

renduma uop{te i ne postoje inicijative jer ga

zastarela zakonska procedura ~ini gotovo ne-

mogu}im, s obzirom na to da je potrebno priku-

piti vi{e desetina hiljada potpisa u roku od ne-

koliko dana da bi uop{te bio raspisan. Sa druge

strane, vlast koja mo`e da ga organizuje to ne

radi ni kada je u obavezi. Ovo potvr|uje nedav-

ni proces dono{enja Statuta Novog Sada, kao

najzna~ajnijeg politi~kog dokumenta grada, ko-

jim su ukinute dve postoje}e op{tine bez raspi-

sivanja zakonom predvi|enog savetodavnog re-ferenduma, {to zna~i bez prilike da se sami gra-

|ani direktno izjasne da li su „za“ ili „protiv“ ta-

kve odluke. Politika decentralizacije koja bi tre-

balo da se sprovodi direktnim u~estvovanjem

gra|ana u politi~kim procesima je potpuno osu-

je}ena, jer je teritorija na kojoj je potrebno da

se ~uje ne~iji glas toliko velika da osim medij-

skog ne postoji drugi javni i institucionalni pro-

stor komunikacije. [ta uraditi u ovoj situaciji?

Bez obzira da li se radi o starim strategijama

vlasti kojima ona izbegava da uklju~i ljude u

politi~ke procese, ili pak o sasvim novom obli-

ku dr`avnog upravljanja o kome jo{ uvek ne

znamo mnogo, izvesno je da postoji borba za

dobru dr`avu, a u okviru nje i ono {to bi se mo-

glo nazvati novom politikom. U tome je najzna-

~ajnija politika municipalizma koja referi{e na

politi~ku organizaciju baziranu na kom{ijskim

savetima ili skup{tinama u kojima je mogu}e

praktikovati direktnu demokratiju, kao i u si-

stemu slobodnih komuna i zajednica, op{tina i

gradova, u kojima je mogu}e potra`iti alterna-

tivu centralizovanoj dr`avi. Sama ideja nam jo{

uvek ne govori mnogo o vezi izme|u lokalnog i

izbornog organizovanja, odnosno poku{aja

osvajanja pozicija u dr`avi. Ka`e se da munici-

palizam te`i da eksperimenti{e sa novim insti-

tucionalnim praksama na ni`em, lokalnom i

op{tinskom nivou vlasti, jer se on smatra po-

godnijim za horizontalne oblike organizova-

nja, ~ime se pravi distanca u odnosu na tradi-

cionalne partijske strukture otvaranjem lokal-

ne vlasti za razli~ite na~ine u~estvovanja gra-

|ana. Ali kada to treba svesti na parolu, muni-

cipalizam podrazumeva „biti jednom nogom u

instituciji i imati hiljade na ulicama“. O radikal-

noj reformi institucija i razvoju mre`a i organi-

zacija izvan samih institucija jo{ uvek ni{ta ne

mo`emo ~uti. Drugim re~ima, ostaje nejasno

kako je izbornom mobilizacijom mogu}e imati

masovne pokrete i hiljade anga`ovanih ljudi na

ulicama, kada i sami akteri ovih politika govo-

re da su imali glasove na izborima ali ne i orga-

nizacije izvan institucija, ~ak i kada su potekli

Pi{e: Branka ]ur~i}, Grupa za konceptualnu politiku

MUNICIPALIZAMU GRADU BEZ OP[TINA

MIXERMIXERBranka ]ur~i}, Grupa za

konceptualnu politiku:

Municipalizam u gradu bez op{tina

anti CEMENTSa{a ]iri}:

I konji konje ubijaju ili Dunavska uteha

ARMATURAJelena Velji}:

To {to oni pri~aju i to {to mi `ivimo

su dve razli~ite stvari

VREME SMRTI I RAZONODERadivoj [ajtinac:

Bez ustezanja

ZIDAurélie William Levaux

BLOK BR. VStudiostrip: Osveta pokojnog

BETON BR. 208 DANAS, Utorak, 18. jun 2019.

BLOK BR. V U okviru Fijuk sajma 14. juna u 20.00 u Galeriji „Doma kultureStudentski grad“ otvorena je izlo`ba STUDIOSTRIP koja }e trajatido 30. juna. Urednica Likovnog programa DKSG: Maida Gruden.

S T U D I O S T R I P

OSVETA POKOJNOGAleksandar Opa~i}, Radovan Ra{id Pa{a Popovi}

Zvuk: dedence

studiostrip je neuhvatljiv pojam, ozna~ava kako telesne ma{ine, pro-

jekcije uma i energiju svetlosti, tako i vi{e istoimenih, povezanih, vi-

{ezna~nih pojmova, socijalnih eksperimenata, dru{tvenih igara, jav-

nih klubova i tajanstvenih stranaca. studiostrip je grupa autora ali ne

zbir, mno`ina, fibona~ijeva spirala spoznaje mogu}nosti u toku pro-

cesa.... tako|e je deo jedne ve}e grupe koja je opet, njen deo. kako

god da okrenete, iza tako hladnog, sterilnog, dosadnog imena, stoje

`iva bi}a, ljudi, ̀ ene ma~ke, slepi mi{evi i psi lutalice, nevidljivi orga-

nizmi, u savr{enoj konstelaciji naizgled haoti~nih doga|aja, projeka-

ta, akcija, fizi~kih, materijalnih manifestacija. uzro~no vrlo razli~itih

i potpuno posledi~nih odnosa unutar sistema studiostrip toponima,

teorije na ~ijim postulatima po~iva, ali ih i dalje razvija. {ta sad ta~-

ka. to je ustvari fantom organizam, zami{ljen kao proces, misaoni tok,

e jeste sad, neizrecivo ose}anje, unutra{nja dinamika jednog naizgled

sme{nog procesa u okviru.....ufff..... medija, stripa, koji se upravo ra-

di potcenjenosti, naizgledne bezazlenosti i razoru`avaju}e infantil-

nosti, sam, prirodno nametnuo kao sredstvo, oblast delovanja, polje

interesovanja te u svom okviru, ograni~enosti koja je koliko prividna

toliko i inspirativna, daje neverovatne mogu}nosti za istra`ivanje, ka-

ko samog medija, naracije kao takve, kroz re~ i sliku kako se mo`e u~i-

niti neiniciranom, koji ne postoji jer je upravo strip prvo ~itala~ko is-

kustvo deteta, forma koja postoji u svim slojevima datog dru{tva, u

istorijskim ta~kama paralelnim sa razvojem civilizacije, kulture, umet-

nosti, komunikacije, dakle, upravo ono tre}e nevidljivo, odnos ~ita-

nog i vi|enog, zatim naravno intuitivno, pretpostavka i do`ivljaj po-

kreta, ponekad i zvuka, mirisa, ukusa....

II

Javlja mi se vi{e asocijacija posle prvog ~itanja.

Prva. Eto „{kolskog“ primera za to {ta je nove-

la. Ne du`ina ili kvantitet teksta koji je determi-

ni{u, nego pripovedni zahvat ili sklop fabule.

Jedna zamisao koja se ostvaruje uprkos odlaga-

nju. Zamisao po~inje naslovom, nastavlja se mo-

toom i zavr{ava posebnim i jedinim poglavljem

pod naslovom „Bele{ke sa Kr~edinske ade“. Na

ravni zapleta ideja je da narator poseti mesto na

kome konji borave u relativnoj slobodi i nepo-

sredno se uveri kakva je njihova prava priroda,

{to }e i u~initi nakon kratke „narativne retarda-

cije“ ili „digresije“ koju ~ini njegov boravak u

rodnom mestu. To je vrlo jednostavna zamisao i,

u stvari, tu i nema zapleta. Sve {to prethodi na-

ratorovom odlasku na put, iako nema neposred-

ne veze s tim (logi~ke ili uzro~ne), zapravo je

priprema ili uvertira za taj odlazak.

Na zna~enjskoj ravni, zamisao predstavlja pesi-

misti~ku repliku postavci D`onatana Svifta. Da

su ljudi nepopravljivo zli, u to narator ne sum-

nja. Me|utim, ni konji nisu bolji. I oni nasilno

{tite svoje krdo nepoverljivi prema uljezima i

spremni su da nepoznate nevoljnike pre izgrizu

do smrti nego da ih prihvate kao deo svoje za-

jednice. Dakle, i huinhmi su zli. Ili, ako ne ba{

zli, nisu plemeniti: u njima nema saose}anja za

pripadnike njihovog roda koji tra`e uto~i{te,

strah pra}en agresijom nadvladava razum koji,

prema Sviftu, kod huinhma gospodari. Narav-

no, u Babi}evoj noveli na delu su zakoni zoolo-

gije, nije re~ o konceptu satiri~ke alegorije.

Druga. Zapravo, u Babi}evoj noveli yahooi su

bolji od huinhma; bar oni u ~ijem dru{tvu se kre-

}e neimenovani narator novele. Oni poma`u iz-

begle Sirijce (odnose im udobnu i novu obu}u),

dru`e se s njima kao sa sebi ravnima i primaju ih

u stan. Turobni zaklju~ak jednog od urednika i

recenzenata ove knjige da je Bojan Babi} jo{

mra~niji ili u jo{ ve}oj meri antropolo{ki pesimi-

sti~an u odnosu na D`onatana Svifta ne stoji.

Kada je re~ o ljudskim likovima, novela Yahoo jeprepuna mikro happy endova. Sastavljena je od

niza epizoda koje sadr`e preokret iz sigurne ili

potencijalne tragedije ako ne u sre}u, onda u si-

tuaciju koja je li{ena zlokobne izvesnosti koju

donosi tragedija. Hemoterapija }e doneti pozi-

tivne rezultate naratorovoj majci. Narator }e bi-

ti spa{en sa negostoljubivog re~nog ostrva u po-

znu jesen, i to doslovno spa{en jer ne}e biti u

stanju da samostalno odvesla preko reke u civi-

lizaciju. Na poslu ne}e morati ~ak ni da ponudi

ostavku {to nije napisao va`an ~lanak zbog ko-

jeg je poslat na slu`beni put. Ne mu~e ga posle-

dice afere sa znatno mla|om koleginicom. Ne

optere}uje ga nerazumevanje partnerke koje je

moglo stajati na putu njegovog robinzonovskog

eksperimenta na Kr~edinskoj adi. [tavi{e, nije

morao ni da se suo~i sa majkama Srebrenice i

pre`ivelom rodbinom srebreni~kog genocida da

bi napisao svoj prilog.

Tre}a asocijacija. Efektno i znakovito re{enje.

Gotovo sviftovski alegori~no. I deo srpskog dru-

{tva koji ima petlje da se suo~i sa ~injenicama

masovnog zlo~ina koji su po~inili pripadnici voj-

ske bosanskih Srba uz asistenciju dr`ave Srbije,

taj uvek manjinski deo dru{tva oli~en u naratoru

novele Yahoo, ne sti`e na svoje `eljeno odredi-

{te zabavljen samim sobom. Ili, druga~ije re~e-

no, ne sti`e jer upada u `ivo blato svoje nepro-

ra|ene pro{losti. Za{to bi neka srebreni~ka maj-

ka naratoru bila bli`a i zna~ajnija od njegove

vlastite koju nije posetio dve decenije a koju u

porodi~noj ku}i zati~e samu i bolesnu od raka?

Eto druge „biolo{ke“ poente ove novele. Kao {to

`ivotinjski prototipovi za Sviftove huinhme,

stvarni konji, ispoljavaju animalne a ne idealne

osobine, tako i narator ispoljava neku vrstu

zdravog egoizma (le~i sebe a ne druge, ako novi-

narstvo uop{te mo`e biti deo lanca izle~enja

dru{tva, a zapravo bi trebalo da mo`e), ostav{i

sa majkom, iako njegov ostanak nije posledica

njegovog slobodnog izbora nego hemijske pri-

nude. Na stranu sad zasnovanost psiholo{ke

motivacije maj~inog postupka koja sinu stavlja

trodon u ~aj, `ele}i da ga zadr`i jo{ neko vreme

kraj sebe. Na stranu i posledice po posao, za ko-

ji ose}a da njegov novinarski rad ne ispunjava

svoju svrhu. Ali, potencijalne negativne posle-

dice, davanje ili dobijanje otkaza, bi}e kao ru-

kom odne{ene za{titni~kom predusretljivo{}u

mlade koleginice i en passant ljubavnice. Za na-

ratora, kao i za srpsko dru{tvo, Srebrenica je

ostala u drugom planu. Hteli smo da interiori-

zujemo istinu, ali nam se nije dalo. No, bar je

vlastita psiha stabilizovana, kako-tako. Iako po-

Pi{e: Sa{a ]iri}

I KONJI KONJE UBIJAJU iliDUNAVSKA UTEHA

Bojan Babi}: Yahoo (Partizanska knjiga, 2018)

anti CEMENTiz pojedinih lokalnih organizacija i pokreta.

Ljudi koji su do sada glasali za takvu politiku

uglavnom nisu organizovani u svojim nepo-

srednim okru`enjima i susedstvima.

Vra}anje u lokalnu situaciju vra}a nas na pita-

nje: {ta je mogu}e uraditi u drugom gradu po

veli~ini u zemlji koji nema op{tine, ukoliko mi-

slimo nove politike u domenu lokalnog orga-

nizovanja i op{tinskog nivoa vlasti, a u svetlu

ovakvog municipalizma? Da li bi jedini put bio

borba za osvajanje vlasti, a zapravo samo ne-

koliko odborni~kih mesta u jednoj, i sada je-

dinoj skup{tini koja je ve}inom glasova ukinu-

la op{tine? Cini~ni argument vlasti kojim je

odgovorila na na{e primedbe – grad nije po-

deljen na op{tine zato {to ne mora da bude

podeljen na op{tine da bi bio grad – nije sme-

tao skup{tinskoj ve}ini da ga prihvati. Ili bi

~ak, vode}i izbornu politiku i gra|enjem save-

zni{tva sa partijskom opozicijom, delili njen

argument da nam op{tine i nisu potrebne, po-

{to bi ih listom i ve}inom zauzeli naprednjaci?Lokalno kadrovsko upori{te potonjih se ve}

dovodi u pitanje, tako da bismo mogli da se

slo`imo sa argumentom opozicije samo ukoli-

ko to zna~i da bi naprednja~ko osvajanje op-

{tina dovelo do napu{tanja mesnih zajednica

koje su u potpunosti uzurpirali. Me|utim, o~i-

gledno je da ni agresivna politika vlasti ni de-

fanzivna taktika opozicije ne}e od

mesnih zajednica napraviti ono {to po

svojim statutima treba da budu, a to

su organizacije gra|ana. To }e mo}i da

u~ine samo gra|ani i organizacije ci-

vilnog dru{tva, ukoliko budu donele

takvu odluku, i to ne isklju~ivo kandi-

dovanjem za izbore u mesnim zajedni-

cama, ve} najrazli~itijim intervencija-

ma u rad ovih lokalnih institucija. In-

tervencijama koje smatraju mogu}im.

Naspram partija kao tradicionalnih

politi~kih i ve} iscrpljenih organiza-

cionih formi, ~ini se da se danas po-

javljuje sve vi{e politi~kih organiza-

cija koje predstavljaju asocijacije

razli~itih neformalnih pokreta, gru-

pa gra|ana, sindikata i organizacija

civilnog dru{tva, koje se vrlo ~esto

nalaze u savezima sa partijama.

[panske socijalne i elektoralne po-

krete, Makronovu „Republiku u po-

kretu!“, Savez za Srbiju, a potom i

Gra|anski front povezuje izborna po-

litika, koju ne ~ine razli~itom ni ideo-

lo{ki predznaci njihovih politi~kih

programa. Postojanje i razvoj baze za

masovno anga`ovanje u lokalu s pra-

vom je pod znakom pitanja, budu}i

da ljudi naj~e{}e nisu motivisani za

politi~ki anga`man zahtevniji od gla-

sanja na izborima. Kada tome doda-

mo da je u „Republici u pokretu!“ bi-

lo mogu}e istovremeno biti njen ~lan

i ~lan neke druge partije, kao i da je

za punopravno ~lanstvo bilo mogu}e

aplicirati samo slanjem li~nih poda-

taka (a ne vi{e ~lanarinom i partij-

skom knji`icom), mo`emo videti

transformaciju anga`mana i u samoj

partijskoj i izbornoj mobilizaciji, ko-

ja ~lanstvo, a onda i anga`man, ~ini

prakti~no neobaveznim.

Iako je Francuska „@utih prsluka“ me-

sto potpuno novih oblika organizova-

nja i politi~ke subjektivacije, odnosno

politike bez partija, bez govornika na

protestima, bez izbora i glasanja, pred

njom je isku{enje referenduma – Referendumao gra|anskoj inicijativi (RIC – Référendumd’initiative Citoyenne). Kako sami protagoni-

sti protesta ka`u, za razliku od pokreta u [pa-

niji i Gr~koj koji su vezani za izbornu politiku,

„@uti prsluci“ postoje jedino kroz direktnu

borbu. Jedini izbor koji prave jeste da „biraju

sebe“, a ne bilo kog predstavnika ili politi~ku

partiju, zbog ~ega neki od njih izra`avaju

sumnju i povodom samog referenduma. Osim

{to je podlo`no manipulaciji vlasti, referen-

dumsko pitanje bi bilo samo jedno glasanje vi-

{e. Kao ni izborno, referendumsko izja{njava-

nje ne vodi promenama, ve} samo kanalisanju

pobune smanjenjem intervala izme|u dva

glasanja. Sumnja u izbornu mobilizaciju deo

je subjektivizacije „@utih prsluka“, jer ljudi

smatraju da „bira~ki aparat stvara odre|enu

vrstu pojedinca s o{te}enim odnosom prema

postojanju, a posebno prema politici i javnim

poslovima“.

Ukoliko ne vidimo re{enje isklju~ivo u izbor-

noj politici, a budu}i singularna, politi~ka

subjektivnost „@utih prsluka“ mo`e biti samo

njihova, {ta nam preostaje? U situaciji kada

je pravo ljudi na lokalnu samoupravu ugro-

`eno, a to uklju~uje i zatiranje njihovog di-

rektnog u~estvovanja u odlukama i upravlja-

nju kao ve} izborenom pravu, ono {to je mo-

gu}e u~initi je naterati dr`avu da to pravo

po{tuje. Odnosno, ono {to nam preostaje je

zapravo sve ono {to se de{ava na na{oj stra-

ni, na strani ljudi koji se povodom problema

anga`uju, povezuju, politi~ki organizuju i

inoviraju, pokre}u inicijative po razli~itim pi-

tanjima i deluju u organizacijama civilnog

dru{tva. Ukoliko takav anga`man postoji, on

zavre|uje odgovaraju}u podr{ku – podr{ku

koja odgovara onima koji se ve} bore, jer oni

najbolje znaju {ta im je potrebno. Posebno

od strane onih izbornih politika i asocijacija

gra|anskih pokreta koje govore o platformikao na~inu povezivanja i me|usobne podr-

{ke. Jer u suprotnom, ako jednom nogom za-

kora~e u institucije vlasti, drugom ne}e ima-

ti na {ta niti na koga na ulici da se oslone.

Osim na svog glasa~a.

BETON BR. 208 DANAS, Utorak, 18. jun 2019.

III BETON BR. 208 DANAS, Utorak, 18. jun 2019.

ARMATURAPi{e: Jelena Velji}

TO [TO ONI PRI^AJU I TO [TO MI @IVIMO SU DVE RAZLI^ITE STVARI

tom tek sledi taj samoizgnani~ki put na Adu, ali

i sre}no spasenje, koje ovaj put, za razliku od

puta ka Srebrenici, nije krunisano naratorovim

ljubavni~kim podvizima.

^etvrta. Fragmentarnost Babi}eve novele na-

vodno diktira posao koji obavlja njegov narator.

Nepovezanost epizoda naratorovih putovanja

(u Jerusalim ili u ^ortanovce) i profesionalnih

zadataka (poseta Narodnom muzeju, Plavom

mostu ili Srebrenici koja je okon~ana nostalgi~-

nim obilaskom rodne varo{ice M.) Babi} nasto-

ji da prevlada „centripetalnom“ upotrebom od-

re|enih motiva, koji treba da postanu niti koji

povezuju te heterogene epizode. Tako se ulazni-

ca za koncert Majlsa Dejvisa 1971. u Beogradu,

sa autogramom slavnog muzi~ara, pojavljuje u

epizodi sa Sirijcem Muhamedom, kome je vla-

snica ̀ elela da pokloni tu ulaznicu koju je nara-

tor kriomice prisvojio; dok }e imenom Muha-

med narator oslovljavati konja na Kr~edinskoj

adi koga }e krdo odbaciti. Tako }e majicu s krat-

kim rukavima i aplikacijom „Rage Against the

Machine“, koju je dobio u Jerusalimu od Ruski-

nje a koja je pripadala njenom sinu heroinskom

ovisniku, narator obu}i kada krene na Adu. Tako

}e mu se glumica iz pozori{ne trupe Gloub, ko-

ja je tuma~ila ulogu Puka, javiti u snu itd.

Ne mo`e se ni ovom autorskom potezu pore}i

racionalnost, me|utim ovo su „ve{ta~ka“ re{e-

nja, ~ega je delimi~no i narator svestan, pa za

rasutost svojih epizoda ima spremljenu drugu

strategiju narativne legitimacije. Lik naratora

se bavi razli~itim temama jer je to njegov po-

sao, me|utim ma {ta da napi{e to njemu delu-

je kao „{und“ ili „|ubre“. Dakle, opravdanje za

izvesnu proizvoljnost onoga {to narator prati

kao novinar nalazi se upravo u reakciji na to ~i-

me se bavi, odnosno u izvesnom modernisti~-

kom sentimentu ispra`njenosti od smisla tek-

sta, novinskog koliko i knji`evnog. I to je suvi-

sla strategija, iako ne razra|ena (otkud taj po-

riv kod naratora i za{to je tako dubok?). Ali ~i-

njenica da se jedna stvar (nepovezanost epizo-

da) opravdava pomo}u dve razli~ite strategije

svedo~i da je autor bio svestan problema i da ni

sam nije bio zadovoljan svakom od strategija

ponaosob, pa ih je spojio.

Peta. Tako preko fragmentarnosti dolazimo do

unutra{nje strukture novele Yahoo Bojana Ba-

bi}a. Izuzev zavr{nih „Bele{ki“ i celine koja im

prethodi (put u Srebrenicu, {etnja po rodnom

mestu i neplanirani ostanak u njemu), koje su

uobli~ene kao jedinstvene celine, skoro pa ma-

le pripovetke, po~etna tre}ina novele deluje

kao prinudno slaganje razli~itog gradivnog

materijala. Jedan tip epizoda ~ine novinarske

aktivnosti, drugi naratorovi odnosi sa Sofijom,

tre}i dru`enje sa prijateljima u samozvanoj

grupi „Salonske komunjare“ ili sa prijateljima

izvana (Vladimir i Rezi). Drugi na~in, vidljiviji i

zapravo dominantan, kojim su ovi tipovi epizo-

da povezani jeste preko tipa naracije kome je

narator sklon. Tradicionalno se mo`e nazvati

refleksivnim, cerebralnim ili analiti~kim, jer je

re~ o naratoru ~ija je perspektiva podre|ena

njegovim razmi{ljanjima o svetu koji prikazuje

ili kojeg se prise}a. Otuda, legitimno, u korpus

njegove naracije ulaze citati i naslovi knjiga ko-

je ~ita. O prirodi njegove analiti~nosti mogu

ukratko da ka`em da nije pretenciozna, ali nije

ni naro~ito inovativna. Tu spada ukr{taj pripo-

vedanja koje pripada svesnom i onog koje pri-

pada oniri~kom ili stanju sna. Upe~atljiv je san

s kraja novele u kome narator sanja da ga ̀ ivog

ukopavaju u masovnu grobnicu konja.

[esta. Kada se sve sabere, vidi se da je novela

Yahoo nevelika po broju strana, ali izuzetno slo-

`ena po tipu prozne konstrukcije, kao i po slo`e-

nosti svog, uslovno re~eno, `anrovskog profila.

To je proza koja podjednako pripada savremenoj

socijalnoj noveli (naglasak na partnerskim ne-

doumicama sredove~nih osoba i na miljeu `ur-

nalizma), anga`ovanoj prozi (sirijske izbeglice,

Srebrenica), intertekstualnoj prozi (temeljna i

neskrivena upu}enost na Svifta), prozi u kojoj

dominira publicisti~ko-esejisti~ka naracija, pro-

zi koja koketira sa postupcima koji nadilaze psi-

holo{ki realizam i socijalne portrete (oniri~ka

naracija, satiri~no i metafori~ko „treperenje“

pojedinih epizoda). Takav oneobi~avaju}i postu-

pak predstavlja tzv. „salonska igra“ kada se na-

sumi~no odabrani fragmenti „ozbiljnih“ knjiga

preobrate u stihovanu liriku koja se potom grup-

no (horski) izgovara. Metafori~ki treptaji se mo-

gu osetiti na vi{e mesta: odnos naratora s maj-

kom je takav ili sa Julijom koja ga spasava, sa

mladom prostitutkom ili koleginicom... Zapra-

vo, odnos naratora sa `enskim likovima sadr`i

dodatni, metafori~ni naboj.

Sedma. Motivacija mi deluje kao najslabiji deo

novele. Otkud taj poriv kod naratora da napusti

sve, {tavi{e da se zapravo prepusti negostolju-

bivosti prirode kao odba~eni pojedinac, {to on

nije? U tom odlasku naratora na Kr~edinsku adu

vidim i refleks ili referencu (to nije ni uticaj ni in-

spiracija) na Satori Sr|ana Srdi}a. Autor Babi}

motivisanije i realisti~nije izvodi svoj put u na-

pu{tene prostore, ali se i kod njega mo`e oseti-

ti atmosfera o~udnog i nera{~itljivog, figura sa-

moizolovanog pojedinca i autodestruktivni im-

puls u nagonu koji rukovodi pona{anjem glav-

nog lika. Tretman aktuelnosti je previ{e o~eki-

van, mada je rezultirao odli~nom obrtom ({to

sam naveo u drugoj i tre}oj asocijaciji). Esejizira-

nje u naraciji je prenagla{eno, mestimi~no na-

porno i ne opravdava ~itala~ki napor tako {to bi

mu ponudilo sadr`ajnije uvide.

Osma, zaklju~na. Babi}ev Yahoo je jo{ jedna od,

koliko vidim, nedobro pro~itanih i od `irija pre-

rano napu{tenih knjiga za ra~un po~etni~kih

{kolskih nesuvislosti, poput Beogradskog tria, ili

samo nesuvislosti, poput romana Jelene Len-

gold ili Branke Krilovi}, pa u neku ruku i u odno-

su na debitantski poku{aj Sa{e Savanovi}, kod

koje debi, i sve ono {to taj debi zna~i u njenom

slu~aju, nije kvalitet ve} nedostatak za „najvi{i

plasman“. Ali, i to je nesporan kvalitet ove knji-

ge, treba biti tanko}utniji i kudikamo obrazova-

niji no prose~ni ~italac, da bi se prepoznali sloje-

vi i osetile osobenosti novele Yahoo.

Deveta, savetodavna ili postskriptumska. Nije

toliko problem, skoro da nije uop{te, u krhkosti

zapleta, kojeg kao da i nema. Pitanje za autora je

kako mo`e da smanji (ne da odstrani) udeo na-

ratorovih komentara u naraciji, da ih podredi pri-

kazivanju a ne obratno, kako je u ovoj noveli, te

da ih, ukoliko ne mo`e da ih izbegne, u~ini ana-

liti~ki visprenijim. Kao da u literarnoj imaginaci-

ji ove novele ose}am poriv da se autor uhvati u

ko{tac sa ne~im {to je aktuelno i krupno, ali ne

vidim da postoji pribor kojim bi se takav kapita-

lac uhvatio u mre`u. Mimo toga, mimo pribora i

iskustva, referisanje na takve teme deluje pre

kao deklarativno svrstavanje nego kao knji`evno

relevantan poku{aj. U tom smislu Yahoo je ostao

na pola puta, mada bli`e onoj boljoj polovini pu-

ta, ka knji`evnoj elaboraciji, ne{to udaljeniji od

politi~ke deklaracije. Tako|e vidim smesu tema

koje se prepli}u a koje ozna~avaju poku{aj da se

pripovedno obuhvati {to vi{e stvari iz teku}e

dru{tvene zbilje (plus da se o njima da komenta-

torski sud). To najvi{e va`i za prvu tre}inu knji-

ge. Teme se gomilaju, a tako i sudaraju, iako po-

stoji namera da se me|u njima na~ini sklad, da se

pove`u preko motiva koji se ponavljaju i da se

podrede individualnoj perspektivi naratora. Me-

|utim, ta smesa zadr`ava relativnu samostalnost

u te`nji da oslika pona{anje odre|enih dru{tve-

nih grupa, konfiguraciju na{eg doba ili duh zavi-

~ajnog mesta. Ali i bez razvijenije fabule i bez na-

racije koja bi sasvim bila podre|ena naratorovoj

perspektivi, te sa vi{kom ambicioznih komenta-

ra, novela Yahoo posti`e `eljenu atmosferu, po-

glavlja su sa`eto koncipirana, narator nije sklon

samozavaravanju ni sentimentalnosti, posezanje

za oniri~kim pejza`ima nije razdrobilo primarni

tok pripovedanja niti je bilo proizvoljno, {to mu

uvek mo`e biti nedostatak (san kao samosvrho-

vita i nemotivisana fantastika), ve} je, naprotiv,

produbilo te`inu naratorove introspekcije. Sve to

zajedno, plus pa minus ili obratno, daje solidnu

proznu tvorevinu

„Ka`u oni meni: Pocepane ti pantalone.

Ka`em ja: Kad kupim }erkama pantalo-

ne, za mene ne ostane.

Ka`u oni: Gadno te videti, ljudi prolaze

dok ~isti{ tako pocepana, ovo je ve} koji

put.

Ka`em ja: Molim vas, ja sam samohrana

majka...

Ka`u oni: Nemoj meni te fazone i fore.

Jesam ti ja Crveni krst?“

U subotu, 15. juna beogradski Dru{tveni cen-

tar Oktobar ugostio je Udru`enje za radna

prava `ena Roza iz Zrenjanina. Uz vegansku i

vegetarijansku benefit-kuhinju za podr{ku u

radu Udru`enja, posetiteljke i posetioci imali

su priliku da vide i performans „Zajedno do

dostojanstvenog rada“. U pitanju je doku-

mentarni performans nastao od materijala

skupljenih vi{egodi{njim istra`ivanjem polo-

`aja radnica u Srbiji, koje je Roza sprovela.

Deo prikupljenih svedo~enja ̀ ena objavljen je

u publikaciji „@ene govore“, izdatoj 2017. go-

dine. @ele}i da se iskustva `ena ja~e ~uju, ak-

tivistkinje i radnice Milica Lup{or, Sara Lup-

{or, Jelena Buni}, Natalija Stojanov, Vesna

\or|evi}, Tanja Dostani}, Gordana Kir}anski i

Galina Maksimovi}, osmislile su i realizuju

ovaj program ~ija je premijera izvedena sredi-

nom marta u Zrenjaninu, a do kraja godine

planira se jo{ gostovanja {irom Srbije.

Ideja za performans nastala je iz stava da je

neophodno o`iveti prikupljena svedo~enja,

odnosno da informacije o polo`aju `ena na

tr`i{tu rada mogu bolje dopreti do ljudi kada

se prenose u direktnom kontaktu sa publi-

kom, a ne posredstvom teksta. Kako same ak-

tivistkinje isti~u, ovaj performans, iako

umetni~ki oblikovan, zapravo je podse}anje,

opomena i ohrabrenje za sve ̀ ene koje se na-

laze u sli~noj situaciji.

Uprkos dominantnom narativu o „nikad bo-

ljem ̀ ivotu“ u Srbiji, koji plasira vlast, iskustva

`ena zaposlenih na crno ili na kratkoro~nim

ugovorima, ne mo`emo opisati druga~ije ne-

go kao jeziva. Svedo~enja `ena razli~itih ste-

pena obrazovanja na razli~itim zaposlenjima

(bilo da je u pitanju rad u fabrici, kiosku, kan-

celariji, {koli, op{tini ili u njivama) govore o

mobingu, neispla}enim zaradama i poni`enji-

ma u svetu rada u Srbiji. Prema re~ina jedne od

radnica i aktivistkinja: „To {to oni pri~aju i to

{to mi `ivimo su dve potpuno razli~ite stvari“.

„U njivi sam ve} 7 godina. Sad mi je dva-

deset jedna.

U njivi sam 777 godina i ni za {to drugo

ne znam.

^ujem neke {to se `ale kako je {kola te-

{ka – ne znam.

U {kolu nisam i{la, jer sam na selu, a au-

tobus do grada ko{ta para koje nemam.“

IV

ZID

Razli~iti sezonski poslovi naj~e{}e podrazume-

vaju celodnevni rad po velikim vru}inama, za

jako male dnevnice, koje ~esto dobijaju i 2 ili 3

meseca kasnije u odnosu na vreme obavljanja

rada, a nekad i ne dobiju. Nemaju topli obrok,

ve} nose hranu i vodu od ku}e, a deo novca im

se uzima za tro{kove prevoza do njive - kamion

u kome se radnice i radnici voze zbijeni, bez

mogu}nosti da se leti za{tite od vru}ine, dok zi-

mi nose }ebad kako bi se za{titili od hladno}e.

Sa druge strane, radnice u trgovinama, peka-

rama, kioscima i zanatskim radnjama sre}u se

sa sli~nim problemima. Njihovo zaposlenje ~e-

sto podrazumeva da rade 10-14 sati dnevno za

minimalac, bez bolovanja i godi{njeg odmora.

Ni ta minimalna zarada nije garantovana, s ob-

zirom na to da je uslovljena prodajom odre|e-

ne koli~ine proizvoda; ukoliko se ova norma ne

ispuni, oduzima im se deo zarade.

„Firma vam je, verujem, svima dobro po-

znata. Mo`da ne znate da mi na poslu ni-

smo smeli da nosimo rukavice. Mo`da ne

znate da smo radili sa `icama poprskanim

mi{omorom. Dobro, ne znate koliko sam ja

naderala kad sam oblepila ve} izranjava-

ne ruke da ih za{titim. A je l’ znate da sme

da vam se pripi{a samo kad je pauza? Je l’

znate da ko se onesvesti od umora i gladi

odmah dobrovoljno potpisuje otkaz? Je l’

znate da je jedan stranac udario jednu

radnicu pesnicom tako da je bila sva krva-

va? Treba da znate i da sam htela da joj po-

mognem. Treba da znate i da ona nije sme-

la ni do WC-a da se umije, ve} je tako na-

stavila da radi i krvari. A ja? Ja sam rekla

da mi nismo robovi svojoj dr`avi, pa su mi

rekli da }u leteti.“

U Srbiji, kao re{enje za visoku stopu nezaposle-

nosti, vlast ~esto reklamira preduze}a otvorena

putem direktnih stranih investicija. Javnim dis-

kursom dominiraju informacije o broju radnih

mesta koja se otvaraju, dok se veoma retko go-

vori o uslovima rada u tim fabrikama. Prema

svedo~enjima `ena, u pitanju su mesta brutal-

ne eksploatacije. Zarade su u velikom broju slu-

~ajeva minimalne, a prekovremeni rad ~esto

nepla}en; rad se obavlja bez adekvatne za{tite

na radu, dok propisane radne norme ~esto do-

vode do ozbiljnih radom izazvanih zdravstve-

nih problema.

„Onda ti ukradu mu`a – moj je morao da

landra po Evropi da zaradi za te kredite.

Onda ti ukradu decu – moja su morala da

napuste {kolovanje, da rade leti na moru,

i na kraju skroz da odu preko.

Ukradu ti i zdravlje, onako usput.

(...)

Ukrali mi tako zdravlje, a onda i pravo da

se le~im.“

Suo~eni sa ovakvom situacijom u Srbiji, mno-

gi ljudi u potrazi za (stabilnijim ili pla}enijim)

poslom odlaze u inostranstvo. Poslednjih go-

dina, sve je vi{e onih koji odlaze u zemlje

Evropske unije na po nekoliko meseci, naj~e-

{}e u Nema~ku ili Slova~ku, na crno ili preko

agencija za zapo{ljavanje u inostranstvu. Pre-

ma svedo~enjima `ena, u delatnostima u koji-

ma se ljudi naj~e{}e zapo{ljavaju, susre}u se

sa sli~nim problemima kao u Srbiji; oni slu~a-

jevi u kojima je i mogu}e ostvariti bolju zara-

du i obavljati rad u boljim uslovima, neretko

tako|e podrazumevaju nepla}eni prekovre-

meni rad, nemogu}nost uzimanja slobodnih

dana ili bolovanja, uz konstantnu izlo`enost

stresu koji sa sobom nose nesigurnost rada na

crno ili na odre|eno vreme i svakodnevni

strah od deportacije.

***

Performans „Zajedno do dostojanstvenog ra-

da“ omogu}ava da se ~uju svedo~enja `ena o

mobingu, neispla}enim zaradama, diskrimina-

ciji, ucenama, seksualnim napadima, pretnja-

ma, fizi~kom nasilju, otkazima. Drugim re~i-

ma, svedo~enja o polo`aju radnica i radnika u

Srbiji danas. Jedan mali deo navoda iz perfor-

mansa izlo`en je i u ovom tekstu. To su pri~e o

situacijama koje niko nikada ne bi trebalo da

do`ivi. Pri~aju ih hrabre `ene koje su ove situ-

acije do`ivele i pre`ivele, i udru`ile se kako bi

pru`ile nadu i ohrabrenje radnicama i radnici-

ma koji se nalaze u sli~nim situacijama. Saslu-

{ajmo ih

Aurélie William Levaux Aurelie William Levaux je umetnica iz

Belgije. Svojim radovima

eksperimenti{e sa grafi~kim,

slikarskim, tekstualnim formama,

vezom na platnu, stripom,

performansom, dnevni~kim zapisima,

imaginarijumom popularne kulture. Od

svojih po~etaka u alternativnom stripu

i ilustraciji, do projekata u galerijskoj

infrastrukturi savremene umetnosti,

razvila je specifi~nu poetiku

oneobi~avanja: dru{tvenih konvencija,

politi~kih manipulacija,

normalizovanih formi opresije i

potiskivanja konflikata.

VREMESMRTI IRAZONODEPi{e: Radivoj [ajtinac

BEZ USTEZANJA

(Sabor u tu~i)

U strehi paperje, mi{evi i str{ljeni

Trula slama i razbijena jaja

Iza zida, u sobama, stanari umrtvljeni

Crvljive daske i staklo bez sjaja

Sve je raznela pri~a bez kraja

Upadanje u re~, drhtanje ustiju i vika

Glasno otimanje oko zna~aja

^ija je prilika a ~ija je slika

Glas kao begunac iz du{e

Izbaci mrlje iz senke, iz re~i trunje

Ovako se krovovi i svetovi ru{e

Kad zine ~eljust ormana iz dunje

Boli taj podsmeh iz onog {to se sanjalo

Odba~ene stvari i izno{ena ode}a

Nigde ni~eg {to se zaboravljalo i sklanjalo

A taj nagli tajac na NAS }e da se ose}a

Kroz pali krov {tr~a}e samo najglasniji

Tu`ni otrovni samci u praznini

Iz provi|enja viri}e ponekad naj~asniji

Nemo}no jasni u gluvoj ti{ini

BETON BR. 208 DANAS, Utorak, 18. jun 2019.