BOJEBoje su od davnina korišćene. U primitivnoj zajednici ljudi su slikali po zidovima pećina, koristeći mineralne boje: okeri i zemljane umbra boje.

Ove boje sadrže okside i hidrokside gvožđa i mangana

Za dobijanje bele boje koristio se živi krečCrna boja se dobijala iz ugljenisanih ostataka drveta i kostiju

prva veštačka boja, berlinsko plavo, je proizvedena početkom XVIII veka. Ranije se koristila prirodna plava boja koja se dobija iz minerala lapis lazuri (prirodni ultramin)

Utvrđeno je da je hemijski sastav prirodnig ultramarina Na8Al6Si6O24S2

Veštački ultramin je smesa kineske gline, uglja ili drveta, sode, silicijuma...

Dobijanje ultramarina

Mineral se prvo melje u električnom mlinu

Zatim se fini delovi mešaju sa alkoholom

Smesa se meša savoskom i vodom, zatimse procedi kroz tkaninu

Kao krajnji produkt je visoko kvalitetan ultramarin

hromno žuto se veštački dobija, ali u prirodi se nalazi u retkom mineralu –crocoite

dobija se reakcijom olovo II nitrata i kalijum hromata

Iz kadmijum-sulfida može da se dobije od najsvetlije žute do narandžaste. U prirodi se nalazi u mineralu greenockite

pronađena je i grupa žutih boja-hromno žuto (olovo-hromat, PbCrO4)-kadmijum žuto (kadmijum-sulfid, CdS)

Kadmijum II nitrat (levo)Natrijum sulfid (desno)

Zagrevanje

Reakcija kadmijum II nitrata iNatrijum sulfida

Mešanje taloga Filtracija – nastajanje žutog pigmenta

dobijanje kadmijum-sulfida

u XX veku je otkriven jedan od najznačajnijih belih pigmenata – titanova bela. Po hemijskom sastavu je titan oksid (TiO2).

od tekstilnih boja prve su korišćene plavi indigo, koji se dobija iz biljke sač (Isatis tinctoria), i alizarin.

kasnije su počele da se koriste cvetne boje koje su biljnog porekla, ali i životinjske Kao što su skerletna, antički purpur...

Primer dobijanja titan dioksida iz peći

Fizički pojam boje

naše oko registruje određeni spektar talasnih tužina. Svaka talasna dužina predstavlja određenu boju

Ultraljubičasta oblast

Ljubičasta

Plava

Zelena

Žuta

Narandžasta

Crvena

infracrvena

375

450

500

570

590

610

740nm

supstanca upija određeni spektar boja, a reflektuje ostatak. Kao posledica nastaje komplementarna boja apsorbovane svetlosti (monohromatska boja).

ahromatska boja je uzrok apsorbovanja svih talasnih dužina ili reflektovanja svih talasnih dužina (bela i crna).

sposobnost apsorbovanja svetlosti zavisi od mogućnosti prelaska elektrona iz molekulskih orbitala niže energije u orbitale više energije.

Sintetske organske boje Sintetske organske boje se dele prema:

materijalu koji se njima dobija:1. tekstilne boje2. boje za kožu3. boje za papir4. boje za plastične mase i druge

osobinama bojenja1. direktne ili supstantivne boje2. indirektne ili adjektivne boje3. azoične ili ledene boje4. redukcione boje5. disperzione boje6. boje rastvorne u ulju i alkoholu

hemijskoj strukturi:1. nitro i nitrozo boje2. azo-boje3. trifenilmetanske boje4. indigoidne boje5. antrahinonske boje

Azo boje

dobijaju se iz azo-benzena najbrojnije su. Služe za bojenje vune, pamuka, svile... najpoznatiji predstavnik ovih boja je metiloranž (helijantin). U alkalnom rastvoru

je obojen žut, a u kiselom crveno.

Trifenilmetanske boje važan predstavnik ove grupe boja je malahitno zeleno.

takođe je i poznat fenolftalein koji se ne upotrebljava kao boja, već kao indikator

dobijanje malahitnog zelenog

Rastvor natrijum-karbonata se dodaje rastvoru bakar II sulfata

Formira se gasovit ugljen dioksid

Filtriranjem se dobija konačan proizvod

Indigoidne boje u prirodi indigo se nalazi u obliku glukozida indikana (bezbojan).

plavi indigo se koristi za bojenje tkanina. Pomoću natrijum-hiposulfida redukuje se u beli indigo. U alkalni rastvor belog indiga potopi se tkanina, zatim se tkanina izloži dejstvu kiseonika, i beli indigo prelazi u plavi.

dobijanje indiga u laboratiji

O-nitrobenzalaldehid se rastvori u acetonu i vodii polako se meša. Zatim se polako dodaje natrijum hidroksid. Smesa se meša štapićem i zatimostavi pet minuta da stoji.Rastvor se filtrira i dobija se indigo pigment.

Antrahinonske boje

najpoznatija boja iz ove grupe je alizarin. Dobija se iz korena biljke broć. Spada u močilske boje, jer sa nekim metalnim oksidima gradi nerastvorna jedinjenja.

najpoznatija boja alizarina je tursko crveno

dobijanje alizarina u laboratoriji

Rastvor natrijum karbonata se sipa u rastvor aluminijum sulfata

Taloženje aluminijum hidroksida Alizarin pomešan sa ricinusovim uljem(tursko crveno ulje)

Aluminijum hidroksidu se doda Na3PO4, CaCl2,Zatim se doda alizarin, i sve se to kuva 6 sati.

Boja smese posle jedno sata ključanja