58 lOna www.onamagazin.com

Ona

PORODIČNILEKAR

Šta bi prvo trebalo preduzeti kad se oseti bol u kolenu?

Ako je bol nastao prilikom hodanja, u ne-

kom naporu ili u nekom položaju, potrebno je

prvo odmoriti zglob tj. poštedeti ga daljih na-

pora. Ako i posle odmora bol postoji, potrebno

je obratiti se ortopedu radi konsultacije. U koli-

ko je prilikom pojave bola isti praćen i otokom

zgloba, potrebno je odmah potražiti lekarsku

pomoć.

K oja su najčešća oboljenja kolena?N ajčešća su degenerativna oboljenja koja

se javljaju zbog nepravilnog opterećenja zglo-

ba, što se sa godinama starosti javlja učestalije.

O d ove vrste oboljenja kojim mogu biti zahva-

ćeni razni zglobovi na telu, tokom života oboli

dve trećine čovečanstva. Sledeće po učestalo-

sti su povrede koje mogu biti i nezapažene u

prvom momentu kao npr. mikropovrede. R eđe

od povreda ali ne i manje značajne su fokalo-

ze, odnosno žarista koja su vezana za razne in-

fektivne agense najčešće kod dece vezano za

oboljenja grla i krajnika a kod odraslih sinusa,

zuba, jajnika i dr.

D a li na problem atiku kolena utiču pol, uzrast ili profesija?

N a problematiku svih velikih zglobova, pa

i kolena, utiče profesija sa štetnostima kao i ne-

profesionalne štetnosti. V ibriranje podloge ili

naskakivanje na podlogu, mogu uticati na sve

amortizacione zone od stopala, skočnog zgloba,

kolena, kuka i kičme. U tom smislu, moraju se

preduzeti sve preventivne mere kako bi se štet-

nost smanjila i oboljenja izbegla ili na vreme

otkrila. Potrebno je prvo sanirati probleme na

U če sta la o b o lje n jan a še g v e lik o g z g lo b a

stopalima i obući (za ravne tabane, na primer,

nositi ortopedske uloške), a zatim kontrolisa-

ti pravilan položaj osovine donjeg ekstremiteta

i telesnu težinu radi opterećenja (prekomerna

telesna težina opterećujuće deluje na zglobo-

ve). Postoje i profesije sa ekstremnim zahtevi-

ma kada je ova problematika u pitanju, kakav

je balet i takmičarske sportske aktivnosti koje

takođe mogu uzrokovati oštećenja.

K oje su se savrem ene m etode pokazale e�kasnim u lečenju kolena?

Sve važeće medicinske metode, koje su u

upotrebi, imaju pozitivno delovanje u leče-

nju kolena kao i drugih zglobova. O no što je

sasvim novo u svetu je primena magnetskog

dubinskog unipolarno orijentisanog polja

(M AD U ) koje je ispoljilo oporavljajući efekat

na zglobovima. K od 69 odsto lečenih obolje-

nja zgloba kolena, lečenjem M AD U metodom

postiže se poboljšanje stanja u zglobu u smislu

regeneracije hrskavice i proširenja zglobnog

prostora, što smanjuje bol, povećava pokret-

ljivost i funkcionalnost zgloba u narednom pe-

riodu.

Bol

Ordinacija MADU, Beograd

dr Jelena Popović

u kolenu

Udarnu trojku ordinacije MADU

čine m r sc. B iljana Mandić i

doktorke Dušanka i Jelena

www.onamagazin.com Ona l 59

Koji biste slučaj izlečenja kolena najra-

dije naveli?

Cela grupa degenerativnih oboljenja ko-

lena (gonartroza) uspešno se leči u 69 odsto

slučajeva. O va oboljenja najčešće opterećuju

stariju generaciju tj. pacijente koji često bo-

luju i od drugih bolesti, zbog čega nisu m o-

guće radikalne intervencije (operacije), pa je

M A D U m etoda optim alan način njihovog le-

čenja. Svaki uspešno izlečen pacijent je slučaj

koji je vredan pažnje.

D a li je bilo slučajeva kada niste m ogli

da pom ognete u izlečenju?

Statistički posm atrano 12,6 odsto

lečenih ovom m etodom nije is-

poljilo pozitivne efekte le-

čenja, naim e odustalo

se od lečenja na ovaj

način.

N a kom prin-

cipu radi M A D U

traka? M ože li

se koleno lečiti

m agnetim a?

M A D U

traka podra-

zum eva prim e-

nu m agnetskog

dubinskog uni-

polarno orijentisa-

nog polja sa uticajem

do 55 cm u dubinu tki-

va. O vo m agnetsko polje

pripada jednoj od tri cental-

ne sile u prirodi tj. identična je vrsta

m agnetskog polja kao Z em ljino m agnetsko

polje. K ako hrskavica kod oboljenja zglobo-

va uvene zbog nepravilnog navodnjavanja,

ovakvo m agnetsko polje joj obezbeđuje na-

vodnjavanje tj. vezivanje vode za nju. Zbog

toga ona bubri i povećava zaprem inu sva-

kog svog oporavljenog m olekula i do 1000

puta! Svo m eko tkivo se e� kasnije oporav-

lja, bilo da se radi o povredam a ili oboljenju.

N isu sve m agnetne postavke e� kasne, niti

lekovite. Prilikom rada, u prim eni M A D U

m etode, potrebno je prvo urediti stanje u or-

ganizm u i paralelno lečiti zglob.

Postoje li kontraindikacije kada je

M A D U traka u pitanju?

K ontraindikacije su u sm islu m era opreza

u slučajevim a ugrađenog veštačkog vodiča sr-

čanog ritm a, m aligniteta i trudnoće.

Im a li štetnih sportova za koleno?

Sportske aktivnosti su uglavnom korisne,

ukoliko se prim enjuju um ereno i pravilno. K od

vrhunskih sportista, gde se očekuju i vrhunski

rezultati, treninzi su veom a naporni a povrede

česte. N eki sportovi kao što su plivanje, vater-

polo i sl. su sportovi izbora za one koji su već

im ali povrede kolena tj. dozvoljeni su. Posebne

napore za zglob kolena predstavljaju sportovi

koji zahtevaju veliko statičko i dinam ičko op-

terećenje kolena: skijanje, skokovi u vis i dalj,

rukom et, košarka, odbojka, tenis, trčanje, bici-

klizam …

D a li su visoke potpetice neprijatelj kole-

na?

V isoke potpetice su neprijatelj stopala i

skočnog zgloba a zbog loše am ortizacije napo-

ri se m ogu preneti i na koleno.

Kada je operacija kolena neophodna? Ka-

kav je postoperativni postupak?

O opravdanosti opera-

cije odlučuje ortoped.

Postoperativni po-

stupak sprovode

specijalisti � zi-

kalne m edicine.

O peracija nije

laka ali ako

je indikova-

na, onda se

sm atra kao

lek izbora, a

rehabilitacio-

ni postupak je

neophodan.

Kakav način

života pogoduje

zdravlju kolena?

Z dravlje kolena se

neguje od rođenja do kra-

ja života. V eom a je važno da se u

ranom detinjstvu obavi prevencija rahitisa i

obezbedi dobar kvalitet kostiju. U koliko se

u ranom detinjstvu prim eti nepravilan po-

ložaj kolena (O ili X noge), potrebno je za-

tražiti lekarsku pom oć radi popravljanja tog

stanja. Prekom erna telesna težina je nepri-

jatelj za sve zglobove pa je potrebno ishra-

nom regulisati održavanje optim alne težine,

uz dobar kvalitet ishrane u kojoj su zastu-

pljene sve nam irnice u pravilnom odnosu

(vitam ini, m inerali, belančevine). M uskula-

tura je m ider za kosti pa je neophodno odr-

žavati dobar tonus m išića, bilo um erenim

sportskim aktivnostim a ili bar šetnjom 30-

60 m inuta dnevno. Ona

L e če n je d e g e n e ra tiv n ih o b o lje n ja k o le n a

RevolucionarnaM A D U m etod a

O d d eg enerativnih ob oljenja, k oja s e javljaju z b og nep ravilnog op tereć enja z g lob a, tok om ž ivota ob oli d ve treć ine č oveč ans tva. S led eć e p o uč es talos ti s u p ovred e a z atim fok aloz e, od nosno ž ariš ta

Ordinacija MADU, Beograd

prim dr sc. med. Dušanka M andić

B e lg ijs k i o rd e n č a s tiČelni čovek privatne ordinacije M AD U, prim dr sc. med. Dušanka Mandić, naš je po-znati medicinski inovator i član Srpske akademije izumitelja i naučnika, koja je za svoju klopku za gelere, kojom je brojne naše ranjenike oslobodila gelera i metaka neoperativ-nim putem, proglašena 1996. za pronalazača godine od strane Svetske organizacije za intelektualnu svojinu pri U N . Altruista i humanista, koja je po pozivu ruske Akademije za zbrinjavanje žrtava katastrofa u ruskoj bolnici “Burdenko” u M oskvi lečila žrtve černobil-ske katastrofe a sarađivala je sa lekarima, ona je i jedina naša žena - dobitnik belgijske or-dena časti. N jen poslednji pronalazak, M AD U traka 2000 - obnavlja i regeneriše hrskavicu i meka tkiva uz pomoć magnetnog dubinskog unipolarno orijentisanog polja (M AD U), koje prodire u dubinu tela do 55 cm. O va metoda, kojom se dokazano leči artritis, progla-šena je novom zdravstvenom tehnologijom u medicini.