2 -ТИМОЧКИ БОРАЦ - 7. јули 2009.

ТИМОЧКИ БОРАЦЛист борачких организација Тимочке КрајинеСедиште БорДом културе, “Моше Пијаде” 19Тел., факс 030 - 423-878, 444-280Специјално издање “Борских новина”Техничка обрада Компјутер центар БорРедакцијаМилица Јоновић Марковић, Душан Младеновић, Драган По-паз, Радован Ђико, Живојин Станић, Дејана Стојановић, Дарко Лађевић, Нена Станишевски, Јованка Ганић, Гордана РанчићСекретар РедакцијеЗоран ИвановићЛист излази повременоЦена 20 динараТираж 1.000 примеракаШтампа штампарија

“Графомед” БорТел. 030-422-980

Уредник: Брана Филиповић

DTP: Александар Живуловић

Представници општинских борачких организација и

села Злот положили су, 27. ма­ја, цвеће и венце на спомен бисте изгинулим партизанима у центру села. Било је то још једно подсећање на стравич­

ни злочин када су фашисти у Другом светском рату тројицу Злоћана бацили у јаму у пре­делу Малиника. Овом свеча­ном чину присуствовали су и ђаци и наставници ош „Петар Радовановић” из Злота.

Четрдесет момака и девојака, ученика борских средњих

шко ла, посетило је недавно Војну ака демију и Музеј „25.мај“ у Бе­ограду. Посета су организова­

ли Општински одбор борачких организација и Скупштина оп­штине Бор.

­Бор је на последњем не­славном месту у Републици по интересовању младих за Војну академију и војнички позив. То је био први разлог да окупимо средњошколце и да их упознамо са професорима и официрима у тој, високообразованој установи. Млади Борани упознати су и са делом наоружања и војне техни­ке наше војске­ рекао нам је про­фесор Живојин Станић, пред­седник Комисије за неговање традиција народноослободилач­ких ратова Србије.

Дан побеДе – Књажевац

25. мај

ОД ТИМОКА ДО СОЧЕ

МЕДИЈА ЦЕНТАР

КО

МПЈУТЕР ЦЕНТАР БО

Р

У Књажевцу је, 9.маја, у парку „Слободе“, обележена 64. годишњица победе над фашизмом. Тим пово­

дом говорио је учесник НОБ­а Драгољуб Милић, пред­седник Комисије за неговање традиција. У обраћању присутним борцима Милић је нагласио тежак борбени пут Девете српске ударне бригаде и 23. Српске дивизије НОВЈ, која је прошла борбени пут од Тимока до реке Соче у Словенији. Нагласио је да су јединице НОВЈ са ових простора септембра 1944. прве оствариле борбе­ни контакт у близини Кладова са јединицама Совјетске армије, и да су у заједничким операцијама учествовале у ослобађању источне Србије, Београда, западне Србије, многих места у Босни и Хрватској, све до западне гра­нице Словеније.

Овом значајном патриотском скупу бораца прису­ствовали су представници СО Књажевац, војни пензи­онери, резервне старешине, потомци старих ратника и грађани.

M. Milojkovi}Скуп патриотизма у парку „Слободе”…

Представници општинских ни злочин када су фашисти у

СЕћАњЕ нА„јАМу”

МОМЦИ И ДЕВОјКЕ у ВОјнОј АКАДЕМИјИ

3 -ТИМОЧКИ БОРАЦ - 7. јули 2009.

На Скупштини Удружења бо­раца и потомака народ но­

осло бодилачких рато ва Бор, одржаној 30. маја, усвојен је извештај о протеклом четворо­годишњем раду и предстојећим задацима, где се посебно нагла­шава да ће се више од две хиљаде бораца, потомака и резервних старешина борити за Косово у саставу Србије и очување те­риторијалног интегритета срп­ске државе. Истакнуто је да је бо ра чка организација у општи­ни Бор међу пет најактивнијих

у Републици и да је остваре­на завидна сарадња са сродним организацијама у општини и ре­гиону, као и са Скупштином оп­штине Бор.

­На достојанствен начин обележили смо све најважније датуме у историји српског на­рода од Балканских и Првог светског рата до 1999. годи­не и бомбардовања Србије од НАТО агресора. Свакодневно се увећава број чланова, што ће бити један од основних задата­ка и убудуће. Посећивали смо

најзначајнија светилишта осло­бодилачких ратова и посебну пажњу посветили информисању и неговању традиција. Покрену­ли смо издавачку делатност која ће и наредне четири године бити у средишту наше активности – рекао је Момчило Радисављевић, председник Општинског одбора СУБНОР­а Бор.

За председника Општинског одбора поново је изабран Мом­чило Радисављевић а за заме­ника Брана Филиповић. Секре­тар је Зоран Ивановић.

Делегатима је прочита­но поздравно писмо Божина Јовановића и порука старог бор­ца Светислава Шутуловића.

Скупштина је започета ми­нутом ћутања поводом данашње смрти учесника НОБ­а од 1942. године и председника борачке организације у Месној заједници Бакар Никole Пијанова.

Скупштина је све предло­ге једногласно прихватила и од­ржана је у достојанственој ат­мосфери.

R. \iko

СКупштина Савеза уДружења бораца и потомаКа нароДнооСлобоДилачКих ратова бор

БРАнИћЕМО И КОСОВО И СРБИју

Момчило Радисављевић говори на Скупштини

Ваља Рнж 2007. И ове године, 7. јула, на истом месту обележиће се Дан устанка

У највећем борском и тимоч­ком селу Злот, 5. октобра,

на Дан ослобођење тог места у Другом светском рату, биће

постављена спомен­плоча 72 – ици погинулих руских војника у време „чишћења“ непријатеља крајем 1944. године. Докумен­та о тим догађајима су сачуве­на и ускоро ће бити презенто­вана јавности. До сада се само нагађало да је за ослобођење Злота погинуло неколико сол­дата.

„Изражавамо дубоку захвал­ност за бригу и очување споме­ника совјетским војницима осло­бодиоцима који су настрада ли у борби против највећег зла чо­вечанства – немачког фашиз­ма. Нисмо предали забораву, те памти мо и поштујемо сећања на хероје партизане Југословенске народне армије, наших савезника у борби који су дали значајан до­

принос ослобађању Балкана од фа­шистичке окупације...“ – нaписано је у писму руског амбасадора у Србији, господина Конузина боци­ма и потомци ма старих српских ратника у општи ни Бор.

Злот је у Другом светском ра ту од немачких окупатора један пут бомбардован и двапу­та спаљен. Данас то село са око 6.000 житеља верно чува успо­мене на изгинуле ратнике у Бал­канским, Првом и Другом свет­ском рату. У средишту се ла до ми нира споменик (симболи ше Тријум фалну кaпију) 364 погину­ла у ратовима 1912­1918. године, као и чесма подигнута у спомен звер ски убијеним и изги нулим парти зан ским борцима.

J. Gani}

у борСКом Селу злот

SPOMEN PLO^A PALIM SODATIMAПОХВАЛА ЗА СОЛунЦЕ

Поштована Редакцијо, нај­пре похвала за текст о Солунци­ма, а сада и питање: Може ли се наћи већи видео или фото зaпис, можда то има аутор нaписа или уметник Милорад Антић. Након ове, крате вести можда би мо­гао да се нaпише путопис једног борског уметника или прича о Јанусу Јанулиусу. Можда би била занимљива и корисна и прича о градитељима спомен­костурнице. Зато предлажем ау­торки текста да употреби своју лепу реч и обрадује нас дужим приказом по свом избору. Надам се да ће новинарка имати време­на да прочита овај коментар и одговори.

Др Бог, Калифорнија, Сан Дијего, САД

4 -ТИМОЧКИ БОРАЦ - 7. јули 2009.

СтогоДишњица рођења мађарСКог пеСниКа и борСКог логораша миКлоша раДнотија

Tekst i foto Dragan Popaz

Представљањем збирке песа­ма „Стрмом стазом“ у пре­

воду и избору Данила Киша, полагањем венаца на споме­ник песнику Раднотију испред Дома здравља, пригодном речју мађараског амасадора у Београ­ду Шандора Папа и дружењем и заједничким културним про­грамима гимназијалаца Сегеди­на, Суботице и града домаћина, у Бору је недавно обележена сто­

го дишњица рођења једног од највећеих мађарских литерата и борског логораша у Другом свет­ском рату, Миклоша Раднотија. Гости из Мађарске и домаћини посетили су и место некадашњег радног логора Хајденау на Цр­ном врху.

Цвеће и венце на Раднотијев споменик поставили су пред­ставници Општине и борачких организација Бора, министар за

културу у Влади С рбије Небојша Брадић и мађарски амбасадор Шандор Пап са супругом.

­Радноти је повезао пријатељство Мађарске и Бора и један је од 50.000 логора­ша разних нација које су живе­ле у Европи,а под принудом и у најсуровијим услобима, издржа­ле све стархоте Другог свет­ског рата. Радноти је и један од највећих песника у мађарској ли­

тератури 20. века – изјавио је го­сподин Пап.

У склопу обележавања 6.маја, Дана ослобођења Бора, го­сти борске општине су и пред­ставници бугарског града Вра­це са којима се годинама негује пијатељска сарадња. Делегација Враце посетиће Брестовачку бању, Борско језеро и чувене Злотске пећине.

обележена Деценија бомбарДовања фарме у поДгорцу

највећих песника у мађарској ли­у Бору је недавно обележена сто­ организација Бора, министар за

„СТРМОМ СТАЗОМ“ ВЕЛИКОГ ПЕСНИКА

Министар Брадић пред спомеником Миклошу Раднотију

Грађани Бора испред споменика Миклошу Раднотију

Родбина, борачке организа ци­је, Скупштина општине Бор,

Ме сна заједница села Подго­рац, борци Злота и Општинска организација СУБНОР­а Бор, по­ла гањем цвећа и венаца на споме­

ник тројици изгинулих радника и пригодним говорима у двориш­ту сточарске фарме у Подгорцу код Бољевца, обележили су данас десетогодишњицу бомбардовања од стране НАТО­ пакта.

НАТО­бомбардери, присти­гли из неких суседних земаља, 7. јуна 1999. године, бомбама су обасули фарму оваца, до тада најсавременију у Југославији, и сем погибије троје чобана, нанали су велику материјалну штету. Ис­пред споменика изгинулим рад­ницима фарме говорили су пред­ставници општине Бољевац и

СУБНОР­а Бор. Они су подсе­тили на стравичан злочин НАТО агресора наглашавајући да се у будуће оваква злодела не смеју догађати никоме у свету, пого­тову мирољубивим и слободар­ским народима какав је српски народ.

D. Popaz

da se nikad vi[e ne ponove bombe

5 -ТИМОЧКИ БОРАЦ - 7. јули 2009.

У новом Медија центру у Бору недавно су промови­

сана два документарна филма: „Солунац Стојан Светизаревић слави 101. рођендан“ и „Ле­гет и Митровица, највећа српска стратишта“, аутора, но­винара Бране Филиповића. У првој филмској сторији при­казано је 1о1. рођенданско обележавање (1996. године ) солунског ратника Стојана Светозаревића проткано ау­теничним видео снимцима из времена Балканских и Првог светског рата. Други, исто

тако получасовни филм, по­тресна је прича о првој српској плавој, речној гробници с по­четка септебмра 1914. када је Тимочка дивизија првог пози­ва, након Церске битке, поку­шала форсирање Саве између Чеврнтије у Мачви и Леге­та у Сремској Митровици и када је изгинуло или се пода­вило у набујалој реци 6.500 на­ших војника. О тој стравичној изгибенији, 6. септембра 2008. године, када је сниман филм, говорио је историчар Радо­ван Срдић, подсећајући на

невиђено херојство тимочких првопозиваца и посебно 13. пука „Хајдук Вељко”. Недале­ко од Легета, крај православ­ног гробља у С. Митровици, Павелићеве усташе, 1942. годи­не, стрељале су 7.000 недужних сремских сељака. Током НОР­а Срем је дао 22.000 жртава и њима у част подигнут је мону­ментални споменик. Тај про­

стор са седам огромних хумки и спомен парком јединствен је у Европи, а Сремци га називају и другим Јасеновцем. Сваке го­дине, 7. септембра, народ Сре­ма подсећа се на старвични усташки злочин, што је био и повод за стварање докметарне видео приче.

N. Stani{evski

PROMOCIJA FILMOVA O SOLUNCIMA I STREQAWU SREMSKIH SEQAKA

Делегација представника СУБНОР-а из Бора пред спомеником на Легету, године 2008.

Радован Срдић показује своју књигу „Битка на Легету” Мими Божић из Бора

Да љубав и сећања не уми­ру, доказ је недавна посета

потомака српских ратника из Првог светског рата из Пожа­ревца спомен­гробљу на острву Крф у Грчкој. Међу њима био је и познати борски скулптор Милутин Антић­Пирке. Они су посетили и место Гувија, где су се , после албанске голготе, опорављали српски војници. Некада је ту била главна база грчке авијације. Скулптуре

»Солунски ратник 1« и »Со­лунски ратник 2« Антић је по­клонио месту Гувија и граду Крфу. Потомци су посетили и село Агиос Матеос, где је била смештена Дринска и Дунав­ска дивизија. Племенити Грк, Јанус Јанулиус, земљорадник из овог села поклонио је део свог имања за спомен костур­ницу . За узврат, седамдесе­тих година прошлог века , Јанулиусу су захвални потомци

подигли споменик у средишту његовог села. Потомци су , на острву Видо,названом и »Ос­трво смрти », положили венце и цвеће на спомен костурницу у којој је сахрањено око 2.800 Срба. На крају посете, »по­ложени » су венци на »Плаву гробницу« у Јонском мору, где вечно почива више од 30. 000 Срба.

Gordana Ran~i}

Потомци старих ратника на крфу

»СОЛунСКИ РАTнИЦИ« ПОнОВО нА КРФу

у новом меДија центру, у зграДи „КоцКа”, у бору

6 -ТИМОЧКИ БОРАЦ - 7. јули 2009.

Стојан тоДоровић, ДопиСниК „политиКе” из тимочКе Крајине и ратни извештач

Објавио сам око 11.000 текстова из Бора, Мајданпека, Кладова, Неготина, Зајечара,

Бољевца, Књажевца и Соко Бање. Седам пута одла­зио на Косово између 1981. и 1990. године, два пута у Книнску Крајину и једанпут у Македонију. Тамо су ми се посрећили ретки доживљаји. У селу Лоћане код Дечана био сам у кући брвнари Даниловића, најстаријој на Косову, и нaписао узбудљиву при­чу како је грађена пре Косовског боја. У Мамушки код Призрена мирио сам Србе и Турке. У Книнској Крајини пронашао сам трагове Црњанског који је управо из овог манастрира и Далмације писао за

„Политику” 1926. У суседној Цетини, у кући Гарген­ти, чуо сам необичан наставак приче о Црњанском и Воји Гаргенти ­ Панчевцу, рођаку Гаргенти из Цети­не. Тај Гаргента био је бивши директор Рафинерије у Панчеву, друговао је са великим писцем и повре­мено му односио и слао помоћ док је боравио у Лондону. Крила су ми порасла од тог сазнања које је потврдило моје непоправљиво оптимистичко уверење да је људска доброта безгранична. На ум су ми пали и стихови Десанке Максимовић којима она тражи помиловање за све невољнике и греш­нике. Ја сам се у доброту многих људи уверавао безброј пута. Писао сам о невероватној слози Ма­кедонаца и Шиптара у македонском селу Јагов, ис­под планине Бистре. Уосталом, 90 одсто свих мојих текстова је о ведрим темама и лепим примерима. Верујем у доброту, верујем у „Политику” и њену легендарну отпорност, и њене добре људе. Она ће, несумњиво, бити и „последњи шапат мој”. То је стих Црњанског из „ Ламента над Београдом“ ­ започео је причу о себи и свом тридесетосмогодишњем но­винарском раду на напорном и стресном месту до­писника „Плотике” из Тимочке Крајине и неумор­ног радника у „Политикиној” кући у Беграду (једно време, док је студирао, радио је и као „физикалац”).

Био је Тодоровић, у ратном вихору, и у мана­стририма Крка, Крупа, затим у Госпићу, Обровцу и Бенковцу.

„БЕЖАњЕ” ОД МЛАДИћА­У септембру 1991. присуствовао сам ослобађању

Плитивица. Тада се збио драматичан окршај између Мартићевих, како су се звали – Книнџи и одмет­ника из Загреба – Зенги! Војска је хтела да раста­ви Книнџе и Зенге, међутим, закаснио је пуковник Хамић и борба није миогла да се спречи. Описано је и у новинама како је граната пала у вилу Пољана, саграђене у време Аустроугарске (са метар и више дебелим зидовима). Све те зидине могле су да пад­ну и на мене. Тада сам био најнепосредије угро­жен. Тада сам упознао и Ратка Младића. Он је дигао војску да се Книн ослободи од хрватских паравојних јединица. Плашио се да не добију јаче артиљеријско наоружање, јер су имали оружје мањег домета. Хтео је да их отера што даље од Книна. Тада сам упра­во стигао на Велику Госпојину у Книн и сретнем Мијушковића, дописника „Екпреса” из Шапца и на­шег дописника Милана Четника из Цетине (то му је право презиме). Они кажу:­ Стојане, ни под раз­но немој да се дружиш са „оним Младићем”. Јуче је потрпао новинаре у „ладу” и позвао нас да идемо до Врлике и видимо шта је тамо ослобођено. Заустави

кола на путу видевши испод дрвета, у песку, затрпа­ну противтенковску мину. Изађе из „ладе”, жустро зграби маказе и исецка жице. Зове и нас: „Је ли вас двојица, шта чекате? Узимајте све ово и стављајте у гепек. Нећемо ваљда и ово непријатељу да остави­мо!“ А они, новинари, испрепадани, први пут виде­ли мину­ потанко објашњава наш саговорник.

Писао је Тодоровић и са Косова, памти текст о лажним пензијама из Дечана. И ту је у својој ревно­сти и радозналости могао да зажали што је уопште дошао на врућ терен. У три наставка објавио је ве­лике текстове о лажним пензионерима – Шиптари­ма. Једног од њих је ОЗНА убила још 1944. године, међутим, све је то заборављено. Његова жена је при­мала пензију као да је реч о првоборцу. А убио је, ни­ког другог, него народне хероје, браћу Гилиће из Ви­томирице код Пећи.

ЗЕМунИЦЕ ФАДИЉА ХОЏЕ­Пошто хоћу да будем професионалац, уђем у ту

шиптарску кућу. Био је наш Ускрс, и њихов Бајрам. И они хоће да ме госте. Онај који ме је довео, каже:

­ Нека ти је Бог на помоћи. Био је „Политикин” хо­норарни сарадник, по струци милиционар, извесни Симоновић. Вели: ­Ти иди, ја нећу. Одем. А он, Шип­тар, 70 година, прав к’о стрела, јак, само чекам да се окоми на мене. А ја, онако дипломатски, тактички, око њега, а код себе држим пaпире и пресуду. Он ме гледа у очи и лаже, иако је био под „бесом”. Полуглас­но: ­Не, прича је сасвим другачија. А да би ме фас­цинирао, процеди: ­Ова кућа је поштена! Овде је и Фадиљ Хоџа имао своју земуницу. Ми смо помагали друга Фадиља. А већ се знало ко је био Фадиљ,човек мутне биографије. Онда га мало провоцирам да се за­несе, да исприча што више детаља ­казује Тодоровић.

Не одoлeва да прозбори како је у време његове младости било доба роматичног, а ово данашње но­винарство је много збуњујуће. Улога новинара је, подсећа, врло компликована, одговорна и стресна. Како треба да изгледа идеалан новинар?

­ Мора да буде професионалац. То значи да је образован, да је родољуб, упоран, маратонац, али не да трчи само један маратон 42 км и 195 м, него да трчи 42. године. Зашто је стресна професија – зато што је свакодневна! Новинар не може да каже, по­готово у дневном гласилу, „данас сам завршио по­сао и готово је!“. Не, јадник мора да мисли о теми о којој ће писати сутра. И тако непрекидно. Мора да буде научен многим корисним техникама и вешти­нама. Поготово данас. Није све ни у компјутеру.

Данас је, верује Тодоровић, много теже бити новинар, компликованије и незахвалније. А морал, све мање је битан. Према томе, какво нам је друшт­во, такво је и новинарство.

­Никад не бих могао да кажем ко је мој узор. Узори су ми били само храбри новинари као што је рецимо био Васко Ивановић који се немилице обрачунавао са надобудним синдикалцима и свим функционерима, што у оно време није било тако лако... ­ закључио је наш сабеседник додајући да и не мисли на пензију. Писаће за „Политку”, два пута је нагласио, док јој буде потребан.

B. Filipovi}

UZOR SU MI HRABRI NOVINARIСмаиловићева је пљунула на „Политику”

Тодоровић с љутњом објашњава како је бивша главна уредница „Политике” Љиљана Смаиловић најпре пљунула на традицију „Политике”. Она је променила заглавље у којем је писало да су оснивачи, браћа Рибникар, изгинули за Србију. Било их је четворица. За-мислите, браћа, Словенци, (двојица погинула у Првом светском рату) гину за Србију, и уместо да то буде „бренд”, ми се стидимо и, вероватно, по налогу некога, (све што је јуначко и патриотско мора да се склони) склања се на маргину новина. То је, убеђен је Тодоровић, недопустиво и неопростиво. Нажалост, вели, Смаиловићева је од недавно председник УНС-а.

7 -ТИМОЧКИ БОРАЦ - 7. јули 2009.

Двадесетог септембра, године 2008., би ли смо у Битољу. У

Букову коме мо рација на српско­францу ском гробљу. Полаже­мо венце.Минут ћутања. Неза­дуго долазимо у Груниште, где се одиграла позната Облаковска битка у којој је погинуло чети­ри и по хиљаде српских војника... Село Новци – Битољско блато. Гроб до гроба. Гробље у једном стању. Било је и војника који нису сахрањени. Македонци су, колико су стигли, сахрањивали наше. Неке споменике „подиг­ли“ су сами војници. Бајонетима су на камену исписивали име­на, највише настрадалих било је из Дринске дивизије. У селу Дре­ново, познатом по зачетку чет­ништва, долазимо сећајући се да је ту настала и песма „Спремте се спремте четници“... Грунички вис, место где је основана Трећа армија. Из гробова израстају храстови. На уму ми истина – да није било ратова, Србија би да­нас имала 40 до 50 милиона ста­новника. Село Бач и сећање на Краља Александра како 1912. на балом коњу улази у то место ода­кле једно време комадује. Осма­трачница из Бача пребачена је у Београд, у Пионирски парк. У Маринову гледамо споменик погинулом бугарском генера­лу. У селу Сливница споменик крајпуташ и натпис: „Што ме гле­даш, а сутра ћеш бити ти“. Полог­Ивање. Овде су честе и густе ма­гле и зато су путеви посипани белуцима како би се видело куда се краће. Одавде почиње Србија – Велика Србија.Седамо у џипове и крећемо на Кајмачћалан. Ова авнтура траје три и по сата. Воз­ила сакућу с камена на камен. Пута као и да не постоји. Део ко­ловоза је уз албанску границу. Нигде граничара, карауле напуш­тене. Све пусто. Овде о прави­ма Срба нико ни реч не прегова­ра. Албанци упадају, секу шуму, краду стоку, беру боровнице. Македонија ћути. На врху суровог Кајмачалана спомен­костурница, крст и црква. Хладно је. Клизаво.

По гудура­ма и данас р а с е ј а н е гранате и бомбе. По­

знати и непо­знати гробови. Присуствујемо опелу. На костурници пише: „Мо­јим дивним јунацима, неустра­шивим и верним који грудима својим отворише врата слободи и осташе овде као вечни стража­ри на прагу отаџбине“ У потпису Краљ Александар.

Битољ и српско­македонско вече. Смењују се македноски фолклор и група певача­жена из Вукосаваца код Аранђеловца.

Српска кућа, Видо…Недеља је, 21. септембар и

Мала Госпојина. Спремамо се за пут на Крф. Долазимо у Јањину, а потом трајак том грабимо ка Крфу. Песма жена из Вукосаваца. Страни туристи снимају распе­вану Србију... На Крфу чека нас велелепни хотел назван „Златни поглед“...

Улазимо у Српску кућу.Оби­лазимо град, саграђен је у јонском стилу. Лепа је црква Светог Спи­ридона, заштитника Крфа. Град има 45.000 становника и трг, највећи у Европи, простире се на девет хектара. Град је добио име по стенама које избијају из мора ( стена на грчком к о р ф у). Град је подељен на три дела. Тврђава подсећа на римске градове. Глав­на улица је Георгија Теодосија и у њој је црква Јована Претече. Грци су велики верници, Ускрс је главна атракција. Тог дана до­лазе Грци из целог света. На ос­трву је 965 цркава. И манасти­ра. Крф никада није био под Турцима. Тврђаве никада нису биле освојене. У Српској кући дочекују нас конзул и кустос Љубомир Сарамандић. Богат­ство детаља, слике, оружје, уни­форме. И поклони Маје Чолић­Антић чији се отац­стари ратник оженио Гркињом. Читамо: „Збо­гом лето, јесени и зима, ми иде­мо да се не вратимо“.

На острву Видо смо 22. сеп­тембра Комеморација испредд маузoлeја. Одлазимо бродићима до Палве гробнице. Венци су у мору. У костурници 1.325 рат­

ника. На острву је још закопа­них Срба.Не дирају се како би почивали у миру. Острво Лаза­рет. У Плавој гробници положе­но је 10.000 наших бораца. Отац Хаџи Слободан њима држи опе­ло. Нас, ходочасника пристиглих из целе Србије (једино сам ја из Бора) 158. Никад , како рече пу­ковник Марковић, бројнија по­сета овом светилишту.

„Не могу да опишем осећања при полагању венца у море. Сама помисао да на дну леже брда костију наших предака језива је истина. Боја мора на том месту је црна, наравно због дубине, али , личи ми на гробницу. Не сме­мо заборавити ову гробницу, јер ако то узчинимо, неће нам опро­стити потомци. Ми смо тај мост. Војвода Путник под командом имао је 565.000 ратника, остало их је 153.000“.

Грци су поносни на нaше по­се те. Поздрављају нас испред сво јих кућа.

На северу острва Официрско гробље. Ту је и дворац Алексан­дра Карађорђевића, владара који рече: „Пред народом, пред све­том морамо говорити истину“.

Среда, 24.септембар, Гувија, место искрцавања Српске војске 1916. Полажемо венце на спомен­плочу. Овде се сместила армија војводе Степе.

На Агиосу Матеусу комеморација код споменика Дринској дивизији. Земљиште за споменик поклонио је Грк Јунис Јанулиус завештавајући да се оно никада не обрађује, јер су ту сахрањивани српски рат­ници. Док је киша лила као из кабла, као оне 1916., ћутке, без речи, у част тог великог Грка и пријатеља, полагали смо венце на његов споменик. Ужичанин, отац Хаџи Слободан Николић држи опело, киша не престаје.Недале­ко је дворац Ахилон Хасбуршке принцезе Сесилије. Вoлeла је ан­тичку митологију и желела је ту да живи.Дворац је данас претво­прен у музеј.

У четвртак,25.септембра, до­лазимо до Метеора. Први свеш­теник на Метеорима био је Атанасије који је стигао са Све­те Горе у X веку. Цар Душан оку­пирао је стену Платонакис.Од

21 манастира на Метеорима, се­дам је активних Метеори, вели­чанствен призор који је створи­ла мајка природа... Ноћ је, киша.Прелазимо висећи мост преко реке Пиниос. Долaзимо до изво­ра у дубини стене.

Taмо где живе боговиПетак, 26. септембар, посета

и обилзак древног Диона, Олим­па и градића Литохор. Олимп, увек у облацима, изузетно место за живот богова У градићу Дио­ну рођен је Грк Зорба. Касније је живео у Београду, на Карабурми. Синови му и данас живе у српској престоници. Дион је некада био престоница Грчке. Одавде је у освајачке походе кренуо Алек­сандар Македонски.

У суботу, 27. септембра – Со­лун. Комеморација на Зејтинлику. Венци, беседе, плотуни, ћутање... Обратио се и унук Франше Де Переа. Министар Војске Србије, Драган Шутановац полаже венац. Није ме одушевио. Сиромашан говор, могао је бар да се прекр­сти пред сенима предака. Прекр­стила се наша амбасадорка. На гробље руских војника венце су положили једино потомци ста­рих ратника из Београда и Ле­сковца.

Солун, град подигнут 315 го­дине. Венац полажемо на спо­меник председника Велизали­ца који шестт пута био биран за првог грађанина Грчке од 1913. до 1923. Заслужан је и за искрцавање српске војске на грчко тле. Цео Солун је грађен у византијском стилу.

Недеља, 28.септембра –По­ликастрон. До овог гробља пуно држе. На спомен­бисту Никoлe Пашића венац полаже пуковник Љубомир Марковић. Биста је дело Војислава Весника.

Дојран и комеморација на ен­гласком гробље. Лепо је уређено. Ту су сахрањени официри­грофови. Остало је много изги­нулчих. Паде ми на ум: Српски ратници су знали циљ – гинули су за краља и отаџбину. На гра­ници са Македонијом – спомен црква убијеним младим регру­тима. Цркву су подигли потомци ратника из Београда.

потомци Старих ратниКа у маКеДонији и грчКој, у лето 2008.

IZ VOJNI^KIH GROBOVA IZRASTAJU HRASTOVI

Putopisni zapis Olge Stoj~i} (prva sleva na fotosu)

8 -ТИМОЧКИ БОРАЦ - 7. јули 2009.

Од 77 година живота, пензи­онисани рудар и ватрога­

сац Никола Пијанов је четири деценије, и дању и ноћу, везао је гоблене и сањао како ће једног дана најдражу „слику“ поклони­ти Јосипу Брозу. Не може да за­борави ни једногодишњи труд стварања „Тајне вечере“ или младе Гркиње на обали Јонског мора. У 78 боја и 30 и више раз­личитих Вилерових конаца из­везао је ликове на „Тајној вече­ри“. У његовом скромном стану, у поткровљу једног од шест соли­тера у улици Ђорђа Андрејевића

– Куна, сусрећемо 32 дела. Десет урамљјених гоблема је поклонио. Још ни један није продао, а желео би да „узме неки динар“, не што му је прека потреба ( већ 15 го­дина добија пензију ), него вoлeо би да доживи и види како се и тај труд исплати, цени и поштује.

­„Тајна вечера“ овог форма­та везе се најмање три године. Ја сам је завршио за годину дана. Протекле су многе бесане ноћи.

Догађало се да спавам само 15 минута. И у дежурставима у Ва­трогасном дому налазило се вре­мена за вез. Када сам извезао први Титов портрет срећи није било краја. Касније сам „насли­као“ и друга Слобу. Ипак, Броз ми је био и остао најдражи. Људи се смеју кад кажем да је за мене први Тито, па Слоба, и тек онда Господ Бог, Боже ми опрости. И данас бих и живот дао за њих. Тако смо васпитани. Нема разло­га да се кријемо. Мој отац Петар био је козак. Ратовао је у царској Русији. Од цара Никoлe добио је орден хероја четвртог реда, ево, још га чувам. Када је 1920. до­шао у Србију најпре је у Београду био таксиста. После је од првог дана до краја рата био у НОБ­у. Дошао сам у Бор из околине Ле­сковца 1955.године, отац је остао да службује на Косову. Пред смрт сам га сахранио на старом бор­ском гробљу. Нема ни споменик. Остала су његова одликовања из ратова. Верујем да ћу доживе­

ти да му гроб пренесем на ново гробље­ прича стари мајстор го­блена.

Никола верује да је по брзи­ни, бојама конца и техници свет­ски првак у везењу гоблена. У со­бама су дипломе, захавлнице и признања из Ватрогасног друшт­ва, борачких и хуманитарних организација. У старим рамови­ма су породичне фотографије. У једном, већ избледелом од тало­га година, раму, на почасном ме­сту, заједно са најужом родби­ном, Јосип Броз из млађих дана. У малој дненвој соби, изнад те­левизора, с лева надесно, фотос мајке и оца. У истом реду Тито и Слоба, потом фотографије у боји Вука Караџића и Ахрангела Михајла.

То су моје светиње. У спаваћој соби је ловачка пушка,

нераздвојни другар у година­ма дружења са мојим рударима и ватрогасцима, заљубљеницима у лов. Тих седамдесетих и осам­десетих у Добровољном ватро­гасном друштву било нас је 190. Сећам се великог ентузијасте и начелника Боре Милојковића. Одлазили смо на такмичења у Врање, Београд, Загреб, свуда по Југославији и доносили прве на­граде ­ казује Никола Пијанов лепо мoлeћи да не заборави­мо како је, наступајући очевим стопама, био на бранику Србије ­ учесник је НОБ­а од 1943. до 1945.

B. F.

у Спомен ниКоли пијанову, борСКом руДару и ватрогаСцу, уметниКу и ратниКу, Сину нароДног хероја велиКе, царСКе руСије

TITO U VILEROVOM VEZUОва репортажа сачињена је фебруара ове године у николином стану и само након четири месеца растали

смо се са њим заувек. јунак ове приче умро је тихо, како је и сахрањен на борском новом гробљу.

„Мерцедес“ за „Тајну вечеру“

- Мој Ниџа је случајно постао уметник. Када је комшини-ца Соња оставила недовршен гоблен он је то видео и било му је жао. Купио је „слику“ и завршио је без муке. Од тада се не одваја од Вилеровог конца – подсећа супруга Драгослава.

Иако из скромности не говори о томе колико вреди његов рад, Драгослава је одала тајну - Никола је за „Тајну вечеру“ од „неких Немаца“ добијао половни „мерцедес“. Није прихватио понуду. Комшиница Соња је доиста за један већи гоблен, на гподишњем одмору у Грчкој, од непознатих странаца, доби-ла аутомобил. Није био нов, али га је продала и касније напра-вила викендицу.

Тито, па Бог: Никола Пијанов

Никола и супруга Драгослава

9 -ТИМОЧКИ БОРАЦ - 7. јули 2009.

Сокобамјска котлина је увек била постојана и

верна база партизанских јединица. И у најтежим да­нима тешких офанзива које су Немци, Бугари и контра­револуционарне војне сна­ге, нарочито 1942. године, водили против партизан­ских јединица, народ овог краја Србије чувао је пар­тизане, лечио рањенике, неговао бoлeсне и изнемо­гле борце, хранио борце. Активан рад народноосло­бодилалчких одбора, који су већ 1943. године основа­ни у већини сокобањских села, организација анти­фашистичке омладине и родољубивих жена још једна су карактеристика развоја НОБ­а и НОП­а и у најтежин данима израз­ите непријатељске војне премоћи.

МуКОТРПнО СТВАРАњЕ нАРОДнЕ ВЛАСТИ

Већ у јулу 1941. годи­не народни трибунал Алек­са Маркишић Павле, на многобројним политич­ким конференцијама, ви­зионарски је предоцча­вао окупљеним сељацима и сокобањским родољубима, будућност једног новог друштвеног уређења у којем ће власт извирати из наро­да и бити истински народ­на. Први одбори Народно­ослободилачког фронта, основани 1941. године, по задацима који су пред њих представљени, као и по њиховој унутрашњој организацији и задужењима , имали су све карактеристике народноослободилачких одбора као првих органа народне власти.

С пуно вере у победу Народноослобо­дилачке војске Југославије у овом рату, на­род Сокобањске котлине је формирао власт још у току те борбе. Партизани су овде, као и у другим крајевима наше земље, беском­промисно уништавали квислиншку власт у њеном зачетку и корену, а истовремено су стварали услове за формирање и деловање нове, истинске народне власти. Процес стварања развоја народне власти није био лак и без потескоћа, пре свега, због израз­ите војне премоћи непријатеља и његовог суровог и немилосрдног физичког терора над партизанским сарадницима и народом уопште. Због тога су и нови органи народ­не власти морали да делују у најдубљој иле­галности, а главна веза им је био политички радник на терену. Народ је, ипак, обавешта­ван за постојање нове власти и помогао је свим срцем. Чувао их је од непријатеља и из­вршавао налоге својих одборника.

За одборнике су бирани најистакнутији и најповерљивији сарадници и симпатизери НОП­а, борци месних партизанских десети­

на, као и други родољубци и поштени грађани. На овај начин народ је поклањао пуно поверење они­ма који су у току НОР­а били његов најборбенији и најатрактивнији део.

нЕГОВАњЕ РЕВОЛуЦИОнАРнИХ

ТРАДИЦИјА Народноослободилач­

ки одбори у сокобањском срезу извршавали су вео­ма успешно низ веома ваз­них и сложених задатака. Одборници прате кретање непријатељских јединица и сазнају њихове намере и о томе обавештавају пар­тизанске штабове и терен­ске партијско­политичке раднике, обавештавају о деловању издајника, на­бављају неопходне ства­ри за потребе партизан­ског одреда, као што су муниција, храна, одећа, обућа и санитетски мате­ријал. Они хране парти­занске борце када дође у село. Села су преко својих одборника по неколико дана хранила партизане, а да непријатељ није саз­нао да се на пушкомет од њега партизани одмарају пред нове окршаје. Народ­ноослободилачки одбори организовали су и лечење и неговање бoлeсних и рањених бораца.

Радни људи и грађани Сокобањске котли­

не одувек су поклањали значајну пажњу неговању и развијању рево­луционарних традиција. Један од значајних доприноса неговању и развијању рево­луционарних традиција било је писање и издавање едиције „Сокобања и њена околи­на у НОР­у и социјалистичкој револуцији”. После штампања ове хронике осетила се по­треба да се изда имонографија о томе како се у тешким и сложеним временима у току ослободилачког рата градила и изграђивала нова народна власт у сокобањском крају.Тај сложен и одговоран посао поверен је Драгољубу Ж. Мирчетићу.

Књига Драгољуба Ж. Мирчетића под лепо и конкретно одабраним, једноставним насловом НАРОДНА ВЛАСТ У СОКОБАЊСКОМ СРЕЗУ (1941­1945), објављена је 1984. године у Сокобањи.

Вучко Николић, председник Општинског одбора СУБНОР-а

Сокобања, 1984.

СоКобања 1941-1945.

срезу извршавали су вео­

Одборници прате кретање

о томе обавештавају пар­тизанске штабове и терен­ске партијско

деловању издајника, на­

ског одреда, као што су

обућа и санитетски мате­

занске борце када дође у село. Села су преко својих одборника по неколико дана хранила партизане,

организовали су и лечење

Р

narod je ^uvao rodoqube

у СПОМЕн ВуЧКу нИКОЛИћу

Пензионисани службеник ПКБ-а, Вучко Николић (1919-2009) умро је 31. маја ове године у Сокобањи. Рођен је 23.септем-бра 1919. у селу Језеро. У тек ослобођеној земљи прешео је мукотрпни пут од сео-ског слуге до заслужног радника светске компаније ПКБ-а и признатог друштве-ног прегаоца. Добитник је Ордена рада, учесник је НОБ-а и председник СУБНОР-а општине Сокобања. Писао је о свом крају и стварању нове власти у новој држави у време и после НОБ-а. Поводом смрти Вучка Николића објављујемо његову уводну реч из књиге „Народна власт у сокобвањском крају 1941-1945.“

10 -ТИМОЧКИ БОРАЦ - 7. јули 2009.

Основ за приређивање књиге „Књига наредби ро­

вовске батерије Тимочке диви­зије 1916­1918“, био је пода­так да се у Историјском архиву у Краљеву, од 1998. године, на­лази архива Рововске батерије

Тимочке дивизије. Међу обим­ном и необично драгоценом документацијом личног фонда Димитрија Кановића, команди­ра батерије нешто пре и у вре­ме пробоја Солунског фронта, за објављивање смо одабрали „Књигу наредби“ која је сачувана за 20.IX / 10. X 1918. Међу сачува­ном грађом она се издваја својом документарном вредношћу и за читаоце драгоценим подацима. Књига дневно прати скоро цео период постојања и дејства оне војне јединице, од формирања у марту 1916. од коначног гашења 28. IX /11. X 1918. Определи­ли смо се за овај документ због његове садржине из које се може видети друга, свакоднев­на, људска и обична страна рата, односно догађања у једној мањој борбеној јединици и око ње. Сма­трамо, чини се не без разлога, да је приређена грађа значајна за укупно сагледавање и тумачење борбеног пута целе дивизије у рововском ратовању у 1916. и

1917. години, као пробоја Солун­ског фронта 1918, с обзиром да оваква врста докумената носи својеврсно обиље аутентичних података.

Наше сазнање да се о Тимочкој дивизији у нашој историографији писало углав­ном у склопу ратних операција српске војске у балканским ра­товима и Првом светском рату, и нешто шире у поводу трагич­ног догађаја на Легету 1914, би је мотив више да се приступи истраживању и приређивању књиге са оваквом темом.

Приредили смо је са циљем да се, колико је то за нас било могуће, расветле до сада непознати пода­ци и догађаји везани за Тимоч­ку дивизију у Првом светском рата, без претензија да буде све­обухватна и целовита, јер то зах­тева систематска дугогодишња истраживања огромног броја докумената и тимски рад већег броја сарадника. Она би, мож­да, могла да послужи као повод

за размишљање о томе шта би требало урадити на још бољем, темељитом, истраживању свих чињеница од настанка дивизије до предвечерја Другог светског рата. Овакав закључак се намеће из разлога да је у новије време порасло интересовање за локал­ну историјографију, и да, до сада, ни једна српска дивизија из Првог светског рата нема монографију, иако је протекло 90 година од његовог почетка.

Књигу је издао Народни музеј Зајечар 2004. Приређивач је историчар и садашњи дирек­тор зајечарског Музеја, Бора Димитријевић.

Жив је он, жив је! Тамо на БалкануНастане вече – месец изгреје Огрезо у крви лежи и издишеЗвезде обаспу куполу небеску

Јунак са дубоком на грудима раномГора зашуми, ветар повејеЈунак у младости и снаге мушке.Балкан пева песму хајдучку.

На једну је страну забацио пушкуИ самовиле у одори белојНа другу сабљу на двоје сломљенуЧудне прекрасне песме подену

Очи му гасну, глава се њишеТихо нагазе траву зеленуУста проклињу целу васељену.И код јунака дођу да седну.

Лежи јунак, а на небуЈедна му биљем ране вежеСунце застало срдито печеДруга запрсне водом студеном

Жетварка пева негде у пољуТрећа у уста пољуби бржеА крвца још силније тече.А он гледа милу насмејану.

Жетва је сада... појте, рибиње,Кажи ми, сестро, где је КараџаТе тужне песме! Греј и ти, сунце,Где је и моја дружина верна

У тој ропској земљи. ПогинућеКажи ми, па ми узми душуИ овај јунак... Но, мукни срце.Ту да погинем желим сестро ја!

Онај ко падне у бој за слободу

И пљесну рукама па се загрлеОн не умире: њега жалеИ с песмом оне у небеса прхну

Земља и небо, звери и природаЛете и певају док не осванеИ појци песме о њему певају.И траже дух Караџе!

Дању му хлад чува орлицаНо, свану већ. И на БалкануИ вук му кротку рану облизујеЈунак лежи, крв му тече,

Над њим соко јуначка птицаВук му кротко облизује рануИ она се о брату о јунаку брине.А крв још силније тече!

Ову песму, апотеозу, Христов Ботов, вели-ки бугарски песник и револуционар посветио је свом другу и брату по идеји и оружју Хаџи Дми-тру на вест о његовој јуначкој погибији.

Превод и препев са бугарског

Венко Христов Борејн

HAYI DMITARхриСто ботев

Венко Христов умро је, ненадано, у 63. години живота, на Ђурђевдан, 6. маја ове године

чувена рововСКа бригаДа тимочКе Дивизије 1916-1918.

#kwiga naredbi" komandira kanovi]a

„Књигу наредби“ која је сачувана

Миливоје Зечевић као ђ-штаб. пуковник, начелник саобраћаја Врховне команде,

на Солунском Фронту. Начелник Штаба 1. армије,

командант Тимочке дивизије.

11 -ТИМОЧКИ БОРАЦ - 7. јули 2009.

Захваљујући историчарима и но­винарима из Неготина, након

више деценија, добијен је одговор на питање ко су аутори култних српских песама „Тамо далеко“ и „Креће се лађа француска“, насталих у најтежим временима за српски народ и држа­ву, од 1912. до 1918. године. То су учитељ и песник неготински, Михаи­ло Заставниковић и велики родољуб и музичар у оркестру краљеве гарде, Ђорђе Маринковић, родом из кла­довског села Корбово. Небојша А. Јовић, у првом броју листа „Крајина“, бележи да је Заствниковић жи­вео 48 година, а скончао је, изму­чен рањавањима, 1927. завршивши живот „тајанственог крививирског виолинисте из 1903., неготинског учитеља и неуморног родољубивог песника“.

­ У позним годинама, после Првог светског рата, нaписао је и из­дао више песничких збирки: „Евро­па“, „Свету“, „Солунски дани“, „Кроз Албанију“, „Краљева суза“, „Песме васкрсењу“...Године 1925. просла­вио је две деценије учитељовања и књижевног делања.Тим поводом да­раовао је редакцији „Српског Косова“ ( излазило у Скопљу) 1.000 динара, а

у знак захвалности штампана му је песма „Креће се лађа француска“. Он је аутор и стихова неформалне хим­не „Тамо далеко“­ објаснио је Јовић.

Тек пре годину у листу „Тимо­чанин“ (више не излази), Слободан Станковић открива да је „Тамо да­леко“ компоновао прпофесор гитаре Ђорђе Маринковић, родом из кла­довског села Корбова на обали Ду­нава. У веродостојном документу Историјског архива Крајине из Не­готина, историчар Ранко Јаковљевић потврдио је да је ауторско право, још пре осам деценија, у Паризу, припа­ло Маринкопвићу.

­Сада је Маринковић готово заборављен у свом родном крају , док су сајтови, од Француске, преко Шпаније , до Немачке, Енглеске и све до Јапана, преплављени понудама за продају његових издања. О животу и ставаралаштву композитора мало ко може да говори, јер бољи познавао­ци су помрли. Миодраг Маринковић (77) , бродарац у пензији, уну­ко Ђорђев, донекле се сећа слав­ног претка. Причао ми је да је ста­ра брвнара у којој је рођен Ђорђе једино подсећање на њега. Неиз­мерно је вoлeо Корбово и виногорје

Кључа.. У Париз је отишао након пробоја Солунксог фронта. На Крфу је неуморно свирао и певао ратнии­цима. Једном приликом спасао је жи­вот краљу Петру, а за награду добио је пасош са којим је могао да изабере земљу за живот. У своје село долазио је само два пута. Телеграм о смерти у Паризу донео је поштар­испричао нам је Станковић додајући да компо­зиоторова праумука Наташа и њен супруг Игор Милановић верују да је

творац „Тамо далеко“ неоправдано заборављен.

­Ђорђе је из Корбова у свет, у Па­риз, отишао у опанцима. А тек „тамо далеко“ стекао је светску музичку славу. Без обзира на његову било коју заоставштину, баш из тих разлога, ништа нам није потребно­изјавиули су, с поносом, Наташа и Игор.

B. Filipovi}

TAMO gdE TIMOK POzdRAVQA VEQKOV gRAd

Култне СрпСКе пеСме „тамо ДалеКо“ и „Креће Се лађа француСКа“ Кренуле из неготинСКе Крајине

Тамо далеко где цвета лимун жут, Тамо је српској војсци једини био пут.

Тамо далеко, далеко од мора,Тамо је село моје, тамо је Србија.

Тамо где Дрина уништен кваси гај,Тамо су моји двори и мили завичај.

Тамо где душман све руши, обара,Тамо су мили моји, тамо је Колубара.

Тамо где Тимок поздравља Вељков град,Тамо ми спалише цркву, у којој се венчах млад.

Тамо где тиха путује Морава,Тамо ми икона оста, тамо је моја слава.

Тамо у брда Ђетиње где је пут,Тамо ми суза мајке прелива сваки кут.

Тамо где Србину сунце већ не сија,Тамо је срце наше, славна Шумадија.

TAMO DALEKOОнако како се певало у Солуну

У присуству представника нај­више војне власти, општи­

не и Тимочке крајине, борачких организација и Српске право­славне цркве, у Гарнизону Петог центра за обуку у Зајечару, данас је јунска генерација војника по­ложила свечану заклетву. Саве­

чаности су происуствовали род­бина и пријатељи младих војника из свих крајева наше земље. Био је то величанствен скуп око 3.000 људи. У обраћању војницима и старашинама, генерал мајор Бо­жидар Форцу је нагласио да су реформе које релазује државно и војно руководство нови изазов за професионалне припаднике Војске Србије, јер је циљ познат: стварање савремене, ефикасне, оспособљене и опремљене вој­ске. Говорио је и командант Пе­тог центра, потпуковник Драги­ша Станковић. Испред локалне само управе обратио се Бошко Ни чић, градоначелник Зајечара.

Свечаност је улепшала фол­клорна група ђака из Грљана.

V. |iko

Г Р А Ђ А Н И М А БОРА И ТИМОЧКЕ

КРАЈИНЕ,ЧЕСТИТАМО

4. И 7. ЈУЛИ - ДАН БОРЦА И ДАН УСТАНКА НАРОДА СРБИЈЕ.

Скупш�ина опш�ине Бор

JУ Спор�ски цен�ар Бор

ЈП Во�ово� Бор

Свечана заКлетва у КоманДи петог центра војСКе Србије у зајечару

STvaraMo SavreMenu vojSKu

Поводом полагања заклетве војника јунске генерације, у Команди Пе-тог центра у Зајечару, сем гостију и старешина, у „крову“ свечане

бине, нашла се, у свом гнезду, и једна птица, гугутка. Она је, упорно, не излазећи из гнезда, све време, готово сат и по, „пратила“ свечаност. Није јој сметао ни капетан Жељко Будимски који је, тик испод гнезда, у ста-ву мирно, поздрављао маршевски корак својих кoлeга.

Неко је на бини гласно проговорио: Људи, видите како се враћа поверење у своју војску. И птице вoлe српске војнике...

Tekst i foto: Nemawa Filipovi}

VOLE VOJNIKE

I PTICE

Потпуковник Станковић и генерал Форцу

12 -ТИМОЧКИ БОРАЦ - 7. јули 2009.

Оперска дива светског имена, наша Драгана Југовић Дел

Монако нашла се 7. јула 2007. го-дине на историјском Ваља Рнжу, где је заједно са борцима и по-томцима партизанских ратника обележила годишњицу оснивања Бољевачког партизанског одре-да. У њеном друштву били су и тадашњи председник и заменик председника општине Бор Бра-нислав Ранкић и Драган Жикић. Домаћин традиционалног скупа била је ошштина Бор која ће и ове године, истог датума, бити у истој улози и чији ће представници до-чекати грађане Бољевца, Зајечара и Бора.

У Рготини, у улици према железничкој станици, И данас је, на једној од кућа

фамилије Илић, споме плоча , сећање на партизнаског првоборца Јеремију Илића Јегора чије је име, након ослобођења носи­ла задружна организација, а потом основ­на школа. Испре куће са плоча, годи­не 1985. снимљена је Јегорова мајка како знатижрљницима објашњава синовљево ратно житије.

Др Иван Рибар, један од најближих Титових са-радника у време НОБ-а, након ослобођења имао

је више најзначајнијих функција И поврљивих за-датака у изградњи новог, социјалистичког друшт-ва. По чину, био је генерал-мајор. Када је дошао у Бор, 25,новембра, налазио се на функцији председ-ника Скупштине ФНРЈ. У граду бакра био је изу-зетно срдачно дочекан. У то време, његов син, пали народни хероој, Лола, ваћио је за најомиљенију лич-ност међу младима послератних генерација. Старог Рибара дочекали су најпре пионири,а потом учени-ци Политехничког образовног центра који је дуго но-сио име Иве Лoлe Рибара. Др Рибар се нашао И у оп-штини, где су га дочекали пионири,а састао се И са руководством Басена Бор. На нађим фотографијама стари, прекаљени руволуционар са пионирком (поза-ди је Душан Глигоријевиж Саша, тадашњи председ-ник Општине), а на другом фотоду др Рибар је испред споменика рудару пред општинском зградом (једно време служиола и као Музичка школа) саграђеном 1932. године.

DR RIBAR U BORU

diva na vaqa rn@u

У Рготини, у улици према железничкој

СПОМЕн нА

КућИ

solunac

dra

go Драго Секулић, солун­

ски ратник, родом Космајац, два пута је посе­тио Бор. Године 1997. от­крио је споменик палим родољубима у Слатини, а дружио се и са ђацима и народом у Злоту. И данас га се у Слатини и Злоту

радо сећају.

VREMEPLOV