bosiljiigor seminarskirad fjuersi 111202151528 phpapp01

7/29/2019 Bosiljiigor Seminarskirad Fjuersi 111202151528 Phpapp01

1/29

Fakultet za trgovinu i bankarstvo Janiije i Danica Kari

Seminarski rad:

Fjuersi

Student:

BosiljiIgor, 429/03Beograd, decembar 2006.

Samo onaj ko vidi nevidljivo,

moe da uradi nemogue


2/29

2

Sadraj:

Uvod 3

Prvi deo - Terminsko trite i terminski poslovi 4

1. Pojam finansijskog trita 42. Vrste finansijskih trita 43. Terminsko trite 54. Terminski ugovori 7

Drugi deo Pojam, uloga, vrste fjuersa 91. Pojam fjuersa i karakteristike 92. Uloga fjuersa na finsnsijskom tritu 103. Ekonomske funkcije trita fjuersa 104. Vrste fjuersa 11

4.1. Robni fjuersi 124.2. Valutni fjuersi 134.3. Kamatonoski fjuersi 164.4. Indeksni fjuersi (Fjuersi na berzanske indekse) 18

5. Fjuersi kao instrumenti hedinga 20

Trei deo Poslovanje sa fjuersima 211. Trgovina fjuers ugovorima 212. Klirinka kua i mara kliringa 223. Dnevno poravnanje (usklaivanje sa trinom cenom) 244. Limit variranja cena fjuers ugovora 26

Zakljuak 27

Literatura 29


3/29

3

Uvod

Postoji irok krug instrumenata za finansiranje, investiranje i kontrolisanje rizika nafinansijskim tritima. Meu njima posebno mesto zauzimaju finansijski derivati. Interesiinvestitora izvedeni iz potrebe za efikasnijim upravljanjem imovinom, kao i novi zahtev izugla poreskih ogranienja i finansijskog raunovodstva, podstakli su razvoj finansijskihderivata. Potreba zatite od rizika promene cena finansijskih aktiva, kao i ekulativnirazlozi, delovali su stimulativno na razvoj trita finansijskih derivata.1

Trini sistem zasniva se na slobodi izbora. Izbor, meutim povlai alternative. impostoje alternative, postoji oportunitetni troak. Trita finansijskih derivata su integralnideo trita kapitala. Ona nisu, kao to se esto kvalifikuju egzotina trita. Instrumentina ovim tritima dozvoljavaju trinim uesnicima da efikasnije kontroliu rizik zajmoprimci mogu kontrolisati trokove pozajmice, a investitori trini rizik svog portfolija.Moglo bi se reci da bez trita finansijskih derivata ne bi bilo ni efikasnog globalnog tritakapitala.

Finansijski derivati nude veu mogunost izbora u nestabilnom svetu finansija. Oviugovori su izuzetno oruije putem kojih se stie profit i upravlja rizikom. Finansijski derivatijesu finansijski teriminski ugovori i opcioni ugovori (l.54. Zakona o hartijama odvrednosti). Finansijski terminski ugovor je ugovor o terminskoj prodaji robe, zlata i drugihplemenitih metala, deviza i hartija od vrednosti (trinog materijala) kojim se jednaugovorna strana obavezuje da izvri prodaju, a druga da ugovorenu cenu plati drugogdana. Finansijski terminski ugovor moe biti fjuers i svop ugovori (l.55. Zakona ohartijama od vrednosti).

Fjuers ugovor jeste prenosiv ugovor o prodaji standardizovane koliine materijala.

Svop ugovor je ugovor o istovremenoj promptnoj i terminksoj prodaji trinog materijala,kao i o zameni jedne bilansne aktive drugom bilansnom aktivom ili jedne bilansne pasivedrugom bilansnom pasivom. Opcijski ugovor je ugovor o terminskoj prodaji trinogmaterijala, kojim jedna ugovorna strana stie pravo da kupi ili proda predmet opcije svakogradnog dana do isteka ugovorenog roka, a druga da se obavezuje da na zahtev prvebezuslovno preda ili preuzme ili plati ugovoreni predmet opcije.

U ovom radu posebna panja bie posveena jednom finansijskom derivatu fjuersima i njihovom znaaju u savremenoj berzanskoj trgovini, mehanizmu rada iposlovanja sa fjuersima. U prvom delu bie dat opti komentar o terminskom tritu iterminskim poslovima, a u drugom i treem delu bie izloena pitanja vezana za fjuerse i

poslovanje sa njima.

1 Kovaevi, P., Fjuersi, opcije i terminski ugovori, Beograd, 1997, str.8


4/29

4

Prvi deo

Terminsko trite i terminski poslovi

1. Pojam finansijskog trita

Trite je sredstvo pomou koga kupac i prodavac vre transfer roba i usluga.Uoimo da nije neophodno da trite bude fiziki locirano (dovoljno je da kupac i prodavacmogu komunicirati relevantnim aspektima kupoprodaje) i da kupac i prodavac ne morajuposedovati predmet trgovine u momentu sklapanja ugovora.

Finansijsko trite predstavlja sastavni deo finansijskog sistema jedne zemlje. Utrinim privredama ono je najosetljiviji element ekonomskog sistema. Analogno

navedenoj definiciji trita, finansijsko trite predstavlja sredstvo pomou koga kupac iprodavac vre transfer finansijskih sredstava. Ono postoji svuda gde se obavljajufinansijske transakcije. Finansijko trite je organizovan prostor i mesto na kome setrae/nude finansijska novana sredstva i na kome se u zavisnosti od ponude i tranjeorganizovano formira cena tih sredstava2.

Za normalno funkcionisanje finansijskog trita neophodno je obezbediti:1) Uesnike2) Finansijske insturmente i3) Mehanizam trgovine

Uesnici na finsnsijskom tritu su finansijke institucije bankarske (razne banke)i nebankarske institucije (osiguravajua drutva, razni fondovi, finansijske kompanije,berze, brokerske i dilerske kue itd.).

Finansijski insturmenti su: akcije, obveznice, blagajniki i komercijalni zapisi,ceritifikati, opcije, fjuersi, svopovi.

2. Vrste finansijskijh trita

Postoji itav niz razliitih podela finansijskog trita. Meu njima, najee sepominju sledee podele:

I. Prema predmetu poslovanjaII. Prema nainu izvrenja zakljunih transakcija

III. Prema institucionalnom statusuIV. Prema prostoru koji obuhvataju, itd.

I. Prema predmetu poslovanja finansijsko trite delimo na:a) Trite novca, na kome se trguje kratkoronim novanim

sredstvima i hartijama od vednosti.

2 Risti . Trite kapitala teorija i praksa, Beograd, 1990. str.17.


5/29

5

b) Trite deviza, na kome se trguje stranim sredstvima plaanja,utvruje njihov kurs i usklauje ponuda i tranja deviza.

c) Trite kapitala, na kome se trguje dugoronim novanimsredstvima (kapitalom) i dugoronim hartijama od vrednosti.

II. Prema nainu izvrenja zakljunih transakcija razlikujemo:

a) Promptno kod prompnih (spot, gotovniski ili kasa) poslovasve novane ili kapitalne transakcije izvravaju se odmah, anajkasnije u roku od pet dana od dana zakljuenja posla (l.34.Zakona o berzama, berzanskim poslovima i berzanskimposrednicima).

b) Terminsko trite kod terminskih poslova sve kupoprodajnetransakcije realizuju se u ugovorom predvienom roku.

III. U odnosu na institucionalni status razlikujemo:a) Bankarsko ib) Nebankarsko trite.

IV. Ukoliko kao kriterijum uzmemo prostor, razlikujemo:a) Lokalnab) Nacionalna ic) Meunarodna finansijka trita

3. Terminsko trite

Kada je 1960.godine etri miliona terminskih ugovora u SAD promenilo vlasnike,berzanski analitiari su smatrali da je terminsko trite ulo u fazu sazrevanja koju eodlikovati odravanje postojeeg nivoa trgovine. Meutim, trideset godina kasnije (1990-tih) broj zakljuenih transakcija premailo je 300 miliona (obim, nedeljne trgovine, dakle,

Tabela 1. Struktura finansijskog trita prema predmetu poslovanja i nainu izvrenja transakcija

PROMPTNOTRITE

TERMINSKOTRITE

FINANSIJSKO TRITE

TRITE NOVCA TRITE DEVIZA TRITE KAPITALA

FJUERS UGOVORI OPCIONI UGOVORI SVOP UGOVORI


6/29

6

bio je za 50% vei od godinjeg nivioa 1960-te). Samo u periodu 1980-1989 zabeleen jeskok sa 98 na 276 miliona ugovora.

Krajem 2000.broj zakljuenih transakcija na terminskom tritu nalazio se u blizinibroja od jedne milijarde.

Poslednjih godina bitno se izmenila i struktura fjuers ugovora koji najvieinteresuju investitore, hedere i pekulante. U poetku dominirali su robni fjuersi (oko78% ukupnog obima trgovine odnosilo se na fjuers ugovore koji su za podlogu imalipoljoprivredne proizvode pre svega kukuruz i soju u zrnu). Danas preko 50% terminsketrgovine odpada na finansijske fjuerse, koji su se pojavili pre samo 25 godina, dok nafjuers-ugovore koji za podlogu imaju poljoprivredne proizvode odpada svega 20%. Preko70% transakcija odnosi se na ugovore koji nisu ni postojali 1960.godine.3

Burne promene (rast broja transakcija, uvoenja novih instrumenata na kojima sebaziraju fjuers-ugovori, zatita od rizika, mogunost sticanja profita, itd) uticale su i naizmene uesnika u terminskoj trgovini. Danas su to: penzioni i investicioni fondovi,

banke,osiguravajua drutva, fondacije, spoljnotrgovinska preduzea i dr.

Razvoj terminksog trita bio je najintenzivniji u SAD. Meutim, veoma brzo iostale visokorazvijene zemlje (posebno Japan, Velika Britanija, Francuska i Nemaka)uskladila su normativna reenja, stvorile ekonomske pretpostavke za dalji razvojterminskih berzi i ponudile konkurentne ugovore, od kojih su neki danas u prvih desetnajtraenijih u svetu. Od ukupnog broja transakcija na terminskim berzama u svetu1985.godine na amerike berze otpadalo je 83%. Pet godina kasnije 1990.procenat jesmanjen za 22% (odnosno iznosio je 61%). Ili, 1985.godine prvih deset najtraenijihfjuers-ugovora kotiralo se na berzama u SAD. Pet godina kasnije u prvih deset nala suse etiri nova ugovora: fjuers-ugovori na dugorone dravne obveznice Francuske iJapana, fjuers-ugovori na evrojen i fjuers na indeks Nikkej 225.

Poetkom 1995.godine u svetu je postojalo 70 terminskih berzi na kojima su sekotirali fjuers i opcioni ugovori. Meu njima postoji snana konkurencija, koja uz procesglobalizacije terminske trgovine (fjuersi i opcije mogu se kupovati, odnosno prodavati 24sata dnevno) postaje sve otrija. Meu terminskim berzama u svetu uzdvajaju se tri:

1) CHICAGOBOARD OFTRADE(CBT), na kojoj se godinje zakljui najvei brojtransakcija (tokom 1993.godine ostvaren je promet od 177.773.075ugovora) i na kojoj se kotira do sada najuspeniji fjuers-ugovor, a to je

fjuers-ugovor na dravne obveznice SAD;

2) CHICAGO MERCANTILE EXCHANGE (CME), koja je ostvarila najbri prodor urastu broja zakljuenih transakcija zahvaljujui valutnim i indeksnimfjuersima (pre sveg fjuers-ugovorima na evrodolar i indeks S&P 500) kojise kotiraju na ovoj berzi;

3) LONDNON INTERNATIONAL FINANCIAL FUTURES EXCHANGE (LIFFE), najveaneamerika terminska berza. Poslednjih nekoliko godina obim prometa naovoj berzi u stalnom je porastu.

3 Ivanovi, P. nav.delo. str 9


7/29

7

4. Terminski ugovori

Terminski ugovor predstavlja dogovor o prodaji, odnosno kupovini aktive u tanobudue vreme po poznatoj ceni. Ugovor se uglavnom sklapa izmeu dve finansijskeinstitucije ili izmeu finansijske institucije i jednog klijenta preduzea.

Terminski ugovori se dele4:1) Klasine terminske ugovore (FORWARD CONTRACTS),2) Fjuerse (FUTURES CONTRACTS) i3) Opcione ugovore (OPTIONS CONTRACTS)

1) Klasini terminski ugovori (FORWARD CONTRACTS) je ugovor direkntozakljuen izmeu dva trgovca o isporuci tano naznaenog trinog materijala u fiksiranovreme u budunosti, po ceni koja je utvrena danas (EXERCIS PRICE).

Ovim ugovorom obino se ne trguje na berzi. Forward contrats sunestandardizovani, ne postoji Clearing house, a ne postoji ni sekundarno trite ili akopostoji ono je plitko. Terminski ugovor je OTC instrument, za razliku od fjuersa kojima setrguje na berzi. Terminski ugovori se uglavnom izvravaju, dok se kod fjuersa manje od2% ugovora realizuje.

Kvalitet, kvantitet, nain i mesto isporuke, cena i metod poravnanja u celini sudeterminisani od strane samih uesnika u forward-transakciji.

Trite klasilnih terminskih ugovora je dilersko trite svi detalji oko transakcija seugovaraju. S obzirom na to da ne postoji sekundarno trite za klasine terminske

ugovore, ugovorne strane su unapred svesne rizika kojem se izlau u sluaju neispunjenjaugovora.

2) Fjuers je terminski ugovor zakljuen izmeu trgovca i klirinke kueterminske berze, u kome su svi elementi, izuzev cene i broja ugovora, standardizovani.

Zbog kreditnog rizika (CREDIT RISK), potekoa u iznalaenju partnera za trgovinu,heterogenosti ugovorih termina i potreba za fleksibilnou prilikom uspostavljanja ugovora,trite klasinih terminskih ugovora uvek je bilo organieno u vremenu i prostoru. Tritefjuersa nastalo je da bi stvorilo institucionalni okvir koji izlazi na kraj sa nevedenimnedostacima forward-ugovora. Organizaciona berza fjuersa standardizuje ugovorene

uslove i garantuje izvrenje ugovora prema ugovorenim stranama. Berza takoeomoguava i jednostavan mehanizam izvravanja obaveza u bilo koje vreme.

3) Opcioni ugovor promptni, forward i fjuers ugovori uslovljavaju kupca iprodavca da izvre i preuzmu isporuku robe koja je predmet ugovora i podmire obavezeplaanja. Meutim, ponekad bi trgovci volelei da teknu samo pravo da kupe ili samo pravoda prodaju predmet ugovora, bez preuzimanja obaveze da izvre ili preuzmu samoisporuku. Ugovori kojima se vri kupoprodaja ovakvih prava nazivaju se opcioni ugovori.

Njima se trguje kako na aukcijskom tritu (AUCTION MARKET) berzi tako ivanberzanski preko OTC (OVER THE COUNTER). Call opcija (CALL OPTION) dajke kupcu

4 Ivanovi, P. nav.delo. str 14


8/29

8

uvovora pravo da kupi, a Put opcija (PUT OPTION) pravo da proda klirinkoj kui predmetugovora po fiksnoj ceni za vreme predvienog vremenskog perioda.

Put i call opcije sa kojima se trguje na terminskim berzama su standardizovaniugovori. Za razliku od kupca opcionog ugovora koji stie pravo da kupi ili proda predmetugovora, prodavac opcije mora izvriti ugovornu obavezu onog momenta kada je opcija

upotrebljena od strane kupca. Za razliku od OTC opcija, kotirane opcije (LISTED OPTIONS)nalaze se na prilino aktivnom tritu.


9/29

9

Drugi deo

Pojam, uloga, vrste fjuersa

1. Pojam fjuersa i karakteristike

Fjuers predstavlja prenosiv i standardizovani ugovor o prodaji odreene aktive,kod koga se isporuka i plaanje vri u budunosti, tano odreenog dana i po kursu koji jeutvren u vreme sklapanja ugovora. Prema tome, u vreme potpisivanja ugovora ne vri seplaanje, niti se aktiva koja je predmet ugovora, tada fiziki prenosi. Pri zakljuenjuugovora plaa se samo inicijalna mara (garantni depozit), koja slui kao sredstvoobezbeenja za izvrenje obaveza iz zakljuenog ugovora.5

Fjuers ugovor je terminski ugovor sa kojim se trguje na organizovanoj berzi, podugovorenim terminima i jasno odreenim pravilima berze6.

Fjuers ugovor je vrst sporazum izmeu trgovca (kupac ili prodavac) i berzefjuersa (ili njene klirinke korporacije), u kome se trgovac obavezuje da isporui ili prihvatiisporuku predmeta ugovora, naznaenog kvaliteta, pod uslovima isporuke propisanim odstrane berze na kojoj se kotira7.

Za period dok je ugovor otovoren, trgovac se mora saglasiti sa klirinkomkoriporacijom oko uslova koji se odnose na poetni depozit u obliku inicijalne mare,propisani nivo mare koja titi brokera od mogueg gubitka zbog suprotnih kretanja cena,prava da zatvori ili otvori ugovornu poziciju u bilo koje vreme jednostavno na osnovu dateinstrukcije (naloga).

Sadrina fjuersa je standardizovana i to u pogledu berzanskog materijala kojimoe da bude predmet trgovine; roka, odnosno dana kada treba da se izvri isporuka;koliine berzanskog materijala sa kojim moe da se trguje (za akcije, osnovna jedinicatrgovine je 100 akcija, a za itarice, osnovna jedinica iznosi 5000 buela)8. Dakle,fjuers*ugovori predstavljaju standardizovane obligacije. Pre zakljuenja ugovorapotencijalnim ugovaraima sve je pozanto, osim kursa po kome e biti odreena cena zakonkretan berzanski posao.

Da bi se spreile ekstremne promene cena u jednom danu, veina berzi limitiraiznos fluktuacije cena fjuers-ugovora. Dnevni limit organiava dnevnu promenu cenaiznad ili ispod ustanovljene cene prethodnog dana trgovine. Tako, dnevni limit promenecena u SAD za kukuruz iznosi 0.1 cent po buelu, za penicu 0.25 centi, za ivu stoku 1.5centi po funti teine, dok za kafu ili zlato nema limita. Poslovi preko datih limita se ne moguzakljuivati.

5 Miovi, M. Berzanski poslovi i hartije od vrednosti, Kragujevac, 2000, str 296Robert W. Kolb, FINANCIAL DERIVATES, New York Institute of Finance, New York, 2001, str 27 Teweles Jones, THEFUTUREGAME, Mc Graw Hilonda Inc, New York, 1999, str 328 Ivanovi, P. Mehanizam trgovine fjuersima sa posebnim osvrtom na iskustva SAD, JugoslovenskoBankarstvo, br 1-2/2001, str 21.


10/29

10

Fjuersima moe da se trguje (to je prenosiv ugovor) na berzi fjuersa. Nain iuslove trgovanja odreuje upravni odbor berze (l.61 Zakona o hartijama o vrednosti). Unajveem broju sluajeva, pre isteka roka za izvrenje, vri se njegova prodaja. Ovo zatoto pekulanti na berzi ne tee da izvre isporuku materijala, ve pokuavaju da rizikujuiostrvare profit na promenama cene.

2. Uloga fjuersa na finansijskom tritu

Bez finansjskih fjuersa, investitori (ulagai) bi imali na raspolaganju samo jednulolaciju za trgovinu radi prepravke svoje portfolio pozicije kada prime nove informacije kojebi trebalo da utiu na vrednost imovine-ke trita. Ako se dobiju ekonomske vesti za kojese oekuje da e nepovoljno uticati na vrednost imovine, ulagai mogu da smanjeizloenost riziku cene na tu imovinu. Suprotno vai ako se oekuje da nova informacijapovoljno utie na vrednost imovine ulaga bi poveao rizik izloenosti cene te imovine.Postoje, naravno i trokovi transakcije koji su u vezi sa promenom izlaganja u vezi sa

imovinom-jasni trokovi (provizije), skriveni ili trokovi izvravanja (raskorak ponuda-potranja se iri)9.

Fjuers obezbeuje drugo trite koje ulagai mogu da upotrebe da bi preplavilisvoj rizik izlaganja u vezi sa imovinom kada dobiju novu infomaciju. Ali, koje trite-ke ilifjuers-bi ulaga trebalo da upotrebi da bi promenio poloaj brzo, po prijemu noveinformacije? Odgovor je jednostavan treba upotrebiti ono koje je efektivnije za postizanjecilja. Faktori koje treba uzeti u obzir su likvidnost, trokovi tzransakcija, takse (porezi) ipovoljnost leverida (LEVERAGE) fjuers-ugovora.

Trite koje ulagai smatraju da je efektivnije da se koristi da bi se ostvarili ciljevinjihovih intervencija, trebalo bi da bude ono gde e utvrene cene reflekovati noveekonomske informacije. Dakle, ovo e biti trite gde e se deavati otkrie cena.Infomracije o ceni je onda preneta na drugo trite. Fjuers trite je to koje se lake ijeftinije koristi za prepravke hartija od vrednosti (portfolija). Dakle, fjuers trite je tritekoje e biti trite izbora i sluie kao trite otkria. Upravo e na fjuers tritu ulagaislati kolektivne poruke kako e neke nove informacije uticati na ke trite.

3. Ekonomske funkcije trita fjuersa

Dve osnovne funkcije trita su:10 Utvrivanje cena Heding

Utvrivanje cene je prognoziranje promptne cene koja se oekuje u vremeisporuke fjuers-ugovora. Poslednja istraivanja pokazuju da je tekua cena fjuersa izrazprognozerovog uverenja budue promptne cene. Empirijska istraivanja otkrivaju da zamnoge robne ugovore ubeenje u buduu cenu moe biti malo ili beznaajno. S obziromna to da se cene fjuersa dnevno objavljuju u svim medijima, trina prognoza oekivanebudue promptne cene dostupna je svima. Prognoza cene moe biti koriena od strane

proizvoaa u utvrivanju nivoa proizvodnje. Na primer, u donoenju odluke prilikom9 Kovaevi, R. Nav.delo str.17.10 Ivanovi, P. Fjuersi, Podgorica 1996 str.68


11/29

11

setve, farmer moe dobiti trinu prognozu oekivane cene u doba etve, i to prekoprolene kotacije za julski fjuers-ugovor na ito. Menader firme koji oekuje da prodanovu emisiju obveznica u skorijoj budunosti moe pronai trinu prognozu za dugoronukamatnu stopu. Fjuers-ugovori koji se odnose na sezonske proizvode koju su uskladitivi,kao na primer ito, olakavaju privremenu alokaciju trinog materijala. Da bi uskladitiliito, oni obezbeuju trinu prognozu trokova skalditenja izmeu tekueg perioda i

meseca na koji se odnosi isporuka robe. Ova informacija im u donoenju odluke ozadravanju trinog materijala. Robe kao to su krompir i luk (seznoski proizvodi) ili ivastoka i jaja (konstantna proizvodnja) generalno se tretiraju kao proizvodi koji se ne moguuskladititi ili je to mogue samo delimino uiniti. Fjuers-ugovor koji se odnosi na takveproizvode omoguuje trinu prognozu oekivane cene koja e dominirati u vremeisporuke.

pekulanti koji pokuavaju da ostvare arbitrau izmeu promptnih i terminskihtrita ojaavaju relaciju izmeu tekue cene fjuersa i budue oekivane promptne cene.

Za razliku od pekulanata, koji pokuavaju da izvzku stopu prinosa na

kupoprodajne transakcije konzistentno sa ukljuenim rizikom, hederi koriste fjuers-ugovore da neutraliu mogu rizik. U tom pekulanti se ponaaju kao tipini investitiori kojiulau u obine akcije (kupuju akcije kada oekuju da e doi do rasta cena akcija i prodajuakciju kada oekuju da e doi do pada cena). Heder ulazi u transakcije sa fjuersima dabi smanjio rizik od gubitka na cenovnim fluktuacijama sa promptnom trgovinom.

4. Vrste fjuersa

Postoje razne vrste fjuersa:11 Robni fjuersi Valutni fjuersi Kamatosni fjuersi (fjuersi na kamatne stope) Indeksni fjuersi (fjuersi na berzanske indekse)

Trita fjuersa zapoela su trgovinu najpre sa robnim fjuersima. itarice(kukuruz, penica, ovas) dugo su bile osnovni predmet trgovine. Finansijski fjuersiuvedeni su u ranim 70-tim godinama i najpre su obuhvatali trgovinu stranim valutama izatim, sredinom 70-tih, trgovinu sa kamatnim stopama, a poetkom 80-tih trgovinu fjuersana berzanske indekse. Dakle, finansijski fjuersi (FINANTIAL FUTURES) su ugovori bazirani

finansijskim instumentima. Danas se finansijskim fjuersima na valute, dunike ifinansijske instrumente aktivno trguje. Valutni fjuersi (FOREIGN CURRENCY FUTURES) suugovori koji se odnose na isporuku naznaenog iznosa strane valute odreenog dana ubudunosti u zamenu za obraunatu isplatu u domaoj valuti. Kamatonosni fjuersi(INTREST RATE FUTURES) uzimaju dunike instrumente, kao na primer kratkorone ilidugorone obveznice dravne blagajne, kao osnov za trgovinu. Kod ovakvih vrsta ugovoratrgovac mora isporuiti odreenu vrstu dunikog instrumenta da bi izvrio ugovor.Trgovina sa finansijskim fjuersima bazira se i na indeksima. Za ove vrste finansijskihfjuersa nema isporuke, ali trgovci izvravaju svoje obaveze gotovinskim plaanjemzasnovanim na promenama u vrednosti indeksa. Indeksni fjuers (STOCK INDEX FUTURES)su ugovori bazirani na vrednosti osnovnog indeksa akcija, kao to je na primer S&P 500

index. Kod ovakvih fjuersa dobici ili gubici su determinisani promenama u vrednosti

11 Ivanovi, P. Nav delo, str 25


12/29

12

indeksa. Umesto isporuke korpe od 500 akcija u indeksu, trgovci sravnjavaju raune prekogotovinskih isplata koje su konzistentne sa promenama vrednosti indeksa12.

4.1. Robni fjuersi

Robna berza (COMMODITYEXCHANGE):1) Obezbeuje svojim lanovima prostor za organizovanu trgovinu robnim

fjuers-ugovorima2) Prua neophodne infomacije o cenama ugovora3) Regulie i kontrolie mehanizam trgovine4) Nadgleda smetaj robe po skladitima

Sve transakcije na robnim berzama fjuersa moraju biti obavljene u Sali zatrgovanje, u predvienom radnom vremenu. Rad robnih berzi fjuersa nadgleda dravnakomisija. U SAD to je CFTC13 (THE COMMODITY FUTURES TRADING COMMISSION), vladina

agencija osnovana odlukom kongresa 1975.godine CFCT se sastoji od pet lanova kojebira predsednik drave, na preporuku Senata. Njihov mandat je 5 godina, a najvie trojicamogu biti iz iste politike partije.

Robni fjuers ugovor (COMMODITY FUTURES CONTRACT) predstavlja sporazumizmeu kupca i prodavca u kome se kupac obavezuje da prihvati isporuku odreene robepo ugovorenoj ceni u naznaenom periodu u budunosti14. Re je o, naravno,standardizovanim ugovorima. Tabela 2.prua osnovne informacije o robnim fjuersimakoje nude pojedine terminske berze u SAD.

12 Teweles Jones, THEFUTUREGAME, Mc Graw Hilonda Inc, New York, 1999, str 3213 CFTC ne nadgleda samo rad robnih berzi, ve i rad lanova berze, brokerskih kua, registrovanihtrgovaca, trgovinskih savetnika i oparatora na berzi14 Sumner N. Levin & Caroline Levine, THE1993BUSINESS ANDINVESTMENTALMANACH, Business One Irwin,Homewood, Illionis, 1993, str.463.

Chicago Board of Trade (CBT):

1. kukuruz (5000 buela)2. penica (5000 buela)3. soja (5000 buela)4. sojino ulje (60000lbs)5. sojino brano (100 tona)6. ovas (5000 buela)7. zlato (1kg)8. srebro (5000 unci)9. srebro (1000 unci)

Commodity Exchange Inc (CMX):

1. aluminijum (40000 funti)2. bakar (25000 funti)3. zlato (100 trojnih unci)4. srebro (5000 torjnih unci)

Kansas City Board of Trade (KC):

1. kukuruz (5000 buela)2. penica (5000 buela)

Coffe, Sugar & Cocoa Exchange (CSCE):

1. kakao (10 tona)2. kafa (37500 funti)3. eer No.11 (112000 funti)4. eer No.14 (112000 funti)

Minneapolis Grain Exchange (MPLS):

1. ovas (5000 buela)2. penica (5000 buela)

New York Mercantile Exchange (NYM):

1. sirova nafta (42000 galona)2. prirodni gas (10000 MMBtu)3. gas za grejanje (42000 galona)4. paladijum (100 trojnih unci)5. platina (50 trojnih unci)

6. benzin (42000 galona)7. petrolej8. propan

International Petroleum Exchange (IPE):

1. sirova nafta (1000 barela)

Chicago Rice & Cotton Exchange (CRCE):

1. pirina

New York Cotton Exchange (CTN):

1. kukuruz (5000 buela)2. penica (5000 buela)

Chicago Mercantile Exchange (CME):

1. iva stoka (40000 funti)2. tovljena stoka (40000 funti)3. iva svinjetina (40000 funti)4. svinjske polutke (40000 funti)5. drvna graa (160000 kubnih stopa)

MidAmerica Grain Exchange (MGA):

1. kukuruz (1000 buela)

MidAmerica Comm. Exchange (MCE):

1. iva stoka (20000 unci)

2. svinjetina (15000 unci)3. kukuruz (1000 buela)4. penica (1000 buela)5. pirina (2000 tona)6. soja (1000 buela)7. ovas (1000 buela)8. zlato9. platina

Tabela 2. Robni fjuers-ugovori koje nude terminske berze u SAD


13/29

13

Prvi fjuers ugovori u Americi glasili su upravo na robu, uglavnom na ito. NaCBT-u je 13.marta 1851.godine sklopljen ugovor na 3000 buela ita, sa junskomisporukom i cenom za jedan cent manjom od cene buela na dan zakljuenja ugovora.Tokom 1993.godine na istoj berzi zakljueno je 178.773.075 ugovora (19% vie u odnosuna 1992), a samo u prva dva meseca 1994. godine broj zakljuenih ugovora premaio je25000000. Najvei skok zabeleen je u trgovini robnim fjuers-ugovorima, i to ugovorima

na kukuruz, jeam i soju (oko 60%)15

.

Robni fjuersi mogu se klasifikovati na vie naina. Uobiajena je podela na:1) Ugovore na itarice i uljarice (GRAINS AND OILSEEDS)2) Ugovore ne meso i ivu stoku (LIVESTOCK AND MEAT)3) Ugovore na hranu i prediva (FOOD AND FIBER)4) Ugovore na metale i naftu (METALS AND PETROLEUM)5) Ostale fjuers ugovore (OTHER FUTURES)

4.2. Valutni fjuersi

Poslednjih godina finansijska trita razvila su mnoge proizvode ija je popularnostpostala neverovatna. Mereno obimom trgovine, rast ovih proizvoda, a naroito fjuersa,opcija i u novije vreme opcija na fjuerse, zbunilo je tradicionalne investitiore.

CHICAGO MERCANTILE EXCHANGE predstavila je 16.maja 1972 godine, prekoINTERNATIONAL MONETARYMARKET-a16 (IMM) est fjuers ugovora koji su glasili na stranuvalutu (FOREIGN CURRENCY FUTURES CONTRACTS). To su ugovori na britansku funtu,kanadski dolar, nemaku marku, japanski jen, vajcarski franak i meksiki pezos. I dan-danas, svi navedeni valutni fjuersi predmet su trgovine.

Valutni fjuersi predstavljaju alternativu klasinim terminskim ugovorima koje nudekomercijalne banke. Mehanizam veoma je slian onom kod robnih fjuersa, koji imajunajduu tradiciju na terminskim berzama. Trite valutnih fjuersa kreirano je pre svega zaone koji u svom poslovanju koriste strane valute. Iako se poslovi vezani za meunarodnetransakcije i dalje mogu obavljti preko promptnog trita, ulaskom u terminske posloveuesnici na tritu pokuavaju da se zatite od kursnog rizika. Dakle, valutni fjuers jeneka vrsta osiguranja od promene kursa. Najvei broj valutnih fjuers-ugovora neutraliese reverzibilnom trgovinom, pre dospea samog ugovora (preko 98%).

Znaajan doprinos razvoju fju

ersa dao je raspad Smitsonovog sporazuma (TheSMITHSONIAN AGREEMENT) marta 1973.godine, ime su stvoreni uslovi za slobodnu

fluktuaciju svim valutama.17 S druge strane, trita valutnih fjuersa uticala su na veupromenljivost meunarodnog finansijskog sistema.

Pojava valutnih fjuersa doekana je sa izvesnom skepsom, i to i dva razloga.Prvo, valutni fjuers-ugovor bio je prvi iz grupe finsnsijskih fjuersa18, koji se naao nalistingu terminskih berzi. Mnogi trgovci nisu verovali u uspeh trgovanja fjuersima koji sebaziraju na finansijskim instrumantima. Drugo, u to vreme je postojalo, a i danas postoji,

15 Razni izvetaji o poslovanju CBT.16 IMM je divizija CME-a17 Teweles Jones, THEFUTUREGAME, Mc Graw Hilonda Inc, New York, 1999, str 51618 sve do pojave valutni fjuersi na terminskim tritima jedino se trgovalo robnim fjuers-ugovorima


14/29

14

veoma razvijeno bankarsko trite klasinih terminskih ugovora, zbog ega je po miljenjumnogih, trite valutnih fjuersa bilo nepotrebno.

Meutim, danas je upravo forex trite19 jedno od najveih trita fjuersa, koje seuz to i najbre razvija. Trite je opstalo i naglo se razvijalo iz vie razloga.Meubankarsko trite klasinih terminskih valutnih ugovora dostupno je uglavnom velikim

korporacijama pre svega zbog faktora rizika i viskokih nominalnih vrednosti na koje seugovori odnose. Za velike korisnike valutnih ugovora, bez obzira da li su u pitanju klasiniterminski (FORWARD) ili fjuers-ugovori, postoje odreene prednosti meubankarskogtrita zbog ega ga i koriste. Prednosti su:

1) Klasini terminski ugovori dostupni su bilo kog dana u godini, za razliku odfjuers ugovora koji su vremenski standardizovani;

2) Klasini terminski ugovori dostupni su na bilo koji iznos, za razliku odfjuersa koji glae na standardizoivane iznose;

3) Transakcioni trokovi na tritu kllasinih terminskih ugovora vei su zarelativno manje i manji za relativno vee iznose, dok na tritu fjuersa vaiobrnuto;

4) Trite klasinih terminskih ugovora, po pravilu, nudi i druge bankarskeusluge koje su povezane sa ovim ugovorima (kao to su pozajmljivanjesredstava, konsultacije i dr.) dok trite fjuersa iskljuivo radi sakupoprodajom ugovora, bez ikakvih aktivnosti konsultativnog ili bilo kakvogdrugog tipa.

Na drugoj strani, postoje odreene prednosti trita valutnih fjuersa u odnosu nabankarsko trite klasinih ugovora:

1) Ugovori su dostupni na manje iznose;2) Imaju nie kreditne standarde3) Mnogo je lake upravljati steenom pozicijom na tritu fjuersa nego na

tritu klasinih terminskih ugvora. Kada je uspostavljena pozicija naosnovu klasinog valutnog terminskog ugovora, veoma je teko i skupolikvidirati takvu poziciju pre izvrenja ili preuzimanja isporuke valute. Savalutnim fjuersom lake je i jeftinije likvidirati poziciju, a da se pri tome nemora vriti ili preuzimati isporuka valute.

Mnoge manje korporacije i kompanije nemaju pristup bankarskom tritu klasinihterminskih valutnih ugovora. Takoe ni pekulanti na malo. Razvoj IMM-a i valutnihfjuersa omoguio je drugoj vanoj klasi korisnika sa indirektno koriste valutne fjuers-ugovore. Tu klasu korisnika inile su iste one banke koje su formirale trite klasinih

terminskih valutnih ugovora. Politika IMM-a, na primer, omoguila je bankama da pribletrite klasinih terminskih valutnih ugovora firmama koje uestvuju u arbitranim

transakcijama izmeu valutnih ugovora na tritima fjuersa i forwarda.20 Takva politikadala je dve bitne prednosti forex tritu. Prva se ogleda u rastu obima trgovine i na osnovunje rastu likvidnosti, a druga u odgovarajuem nainu formiranja cena. Zbog arbitrae,cene manje likvidnih trita fjuersa preciznije su odravale cene likvidnijih valutnihugovora.

Upravo ovo otkrie bilo je krucijalno za razvoj trita valutnih fjuersa. Banke suule u proces arbitrae traita klasinih terminskih valutnih ugovora u odnosu na tritevalutnih fjuersa direktno, a ne indirektno, preko uesnika arbitrae, ime su sebi

obezbeivale arbitrani profit. Trita valutnih fjuersa postala su likvidnija, posebno u19 Foreign currency futures markets20 Teweles Jones, THEFUTUREGAME, Mc Graw Hilonda Inc, New York, 1999, str 514


15/29

15

SAD.21 Forex trita preuzela su primat i mogunost da trite forwarda uvode u promenecena.

Osim banaka, forex trite koristile su i velike firme iz agrarnog sektora, pre svegaradi arbitrae izmeu domaeg i stranih trita poljoprivrednih proizvoda, uglavnom tritaSAD, Evrope i Kanade. Ove firme, koje u svojoj globalnoj arbitrai moraju koristiti heding,

imaju sopstvene posrednike na vodeim terminskim berzama. Na taj nain ostvaruju nietransakcione trokove i bolji priliv informacija.

Uesnici na tritu valutnih fjuersa dele se na:1) Hedere2) pekulante3) Trgovce i4) Arbitraere

U hedere spadaju: multinacionalne kompanije, izvoznici, uvoznici i brokeri kojipokuavaju da se zatite od kursnog rizika. Oni oekuju svoj profit ne iz fluktuacije kursnih

razlika, ve pre svega iz svojih menaderskih sklonosti i poslovne aktivnosti.

pekulanti, na drugoj strani, trguju valutnim fjuersima u nameri da ostvere profitna promenama kursa. pekulanti nikad ne koriste valute za obavljanje bilo kakvih drugihposlova, osim za kupovinu ili prodaju valutnih fjuer-ugovora. Iako kritikovani, pekulantisu veoma vaan faktor poslovanja terminskih berzi, jer na sebe preuzimaju rizik od kogase hederi pokuavaju zatititi. Njihovo prisustvo ne samo da tritu daje likvidnost ikontinuiranost ve i jednostavan ulaz i izlaz sa trita.

Trgovci koriste valutne fjuerse da bi eliminisali eventualne gubitke na uvozu iliizvozu prouzrokovane promenama kursa valuta.

Arbitraeri pokuavaju sa ostvare nerizian profit koristei eventualne rbitranemogunosti, tj. koristei razliku u kursevima valuta na razliitim berzama.

Postoji jo jedna znaajna razlika izmeu forex trita i trita klasinih valutnihugovora. Ona se ogleda u nainu na koji se kotiraju cene ugovora. Cene valutnih fjuersakotiraju se, u sutini, na isti nain na koji se koritaju cene ostalih fjuers ugovora udolarima i centima u odnosu na osnovnu valutu. Na primer, za britansku funtu, cenafjuersa kotira se kao 1.60$ po jednoj britanskoj funti, ukoliko nam kao osnovna valuta vaiameriki dolar. Bankarsko trite klasinih terminskih valutnih ugovora kotira cene ugovora

na drugaiji na

in. Za britansku funtu, kanadski dolar i meksi

ki pezos kotacija je istovetnakotaciji valutnih fjuersa. Za ostale valute cene ugovora kotiraju se preko odnosa broja

jedinica strane valute po jednom dolaru, tj.koristi se reciproan izraz od kotacije na tritufjuersa.

Trite valutnih fjuersa je ipak vie centralizovano, standardizovano i orjentisanona manji broj korisnika, nego to je to sluaj sa tritem klasinih terminskih valutnihugovora. Dakle razlike izmeu ova dva trita svode se na:

1) Kod klasinih terminskih valutnih ugovora na postoji dnevni limit promenecena, dok kod valutnih fjuers ugovora takvi limiti postoje, kao uostalom i

kod svih fjuers ugovora uopte;

21 Trita valutnih fjuersa u SAD zapoinju sa radom nakon to su evropska trita zatvorena.


16/29

16

2) Valutni fjuers ugovori dostupni su za isporuku samo etiri dana u godini,dok banke nude klasine terminske valutne ugovore isporuive na bilo kojidan;

3) Trite valutnih ugovora nudi standardizovane ugovore sa tano odreenim

iznosima valuta, dok trite klasinih terminskih valutnih ugovora nudiugovore na zahtevane iznose;

4) Trite valutnih fjuersa nadgleda i kontrolie COMMODITY FUTURESCOMMISION sa ciljem da zatiti interese ugovornih strana, dok je triteklasinih terminskih valutnih ugovora samoregulirajue trite;

5) Na IMM-u manje od 2% zakljuenih valutnih fjuers ugovora realizuje sekorz porces isporuke, dok se na tritu klasinih terminskih valutnihugovora taj procenat kree iznad 90%;

6) Trgovina valutnim fjuersima obavlja se na organizovanoj berzi, dok setrgovina klasinim terminskim valutnim ugovorima ostvaruje kroz pregovoredirektno izmeu ugovorenih strana;

7) Terminska berza na kojoj se kotiraju valutni fjuers ugovori garantujeisporuku po osnovu ugovora koji se kotiraju, dok banka u trgovini klasinimterminsim ugovorima uvrk gleda prvo sopstveni interes;

8) Terminske berze doputaju brokerima pekulativne transakcije, dok bankegeneralno obeshrabruju pekulacije od strane pojedinaca;

9) Kod trgovine valutnim fjuerisma zahteva se depozit, dok kod trgovineklasinim terminskim valutnim ugovorima depozit ne postoji.

Danas je trite valutnih fjuersa sastavni deo svetskog terminskog trita. Ono jepostalo uspeno dobrim delom zahvaljujui pekulantima koji su bili i ostali najveikorisnici ovog trita.

4.3. Kamatosni fjuersi

ak i u vreme nastanka valutnih fjuersa bilo je jasno da je samo pitanje momentakad e se pojaviti fjuersi na hartije od vrednosti da fiksnim prihodom (FIXED INCOMESECURITIES), tj. kada e se pojaviti kamatonosni fjuers ugovori (THE INTREST RATE FUTURESCONTRACT). Kamatonosni fjuers je vrsta terminskog ugovora kojim se prodavac obavezujeda isporui, a kupac da prihvati isporuku, naznaenog iznosa odreenog finasijskoginstrumenta u predvienom vremenu u budunosti. Na primer, kupovinu septembarskogugovora za dravne obveznice SAD na CBT-u i njegovim zadravanjem do dospea,dobiemo 100.00$ nominalne vrednosti ugovora plus 8% kamate na godinjem nivou, bezobzira na to kako se kretala kamatna stopa u periodu zadravanja ugovora na promptnomtritu.

Za razliku od robnih fjuersa, kamatosni fjuersi su novijeg datuma. Razlog zanjihovo stvaranje isti je razlozima za uvoenje robnih fjuers ugovora. Fjuersi


17/29

17

omoguavaju uesnicima na tritu da koriste heding transakcije u nameri da smanje rizikpromene cena trinog materijala koji se nalazi u osnovi ugovora. Oscilacije kamatnihstopa naroito su dole do izraaja sredinom 70-tih godina. CHICAGOBOARD OFTRADEje20.oktobra 1975.godine predstavio prvi kamatonosni fjuers ugovor22, ooguivi presvega, hipotekarnim bankama korienje mehanizma heding u brobi protiv neoekivanihfluktuacija kamatnih stopa. Veoma brzo (06.januara 1976.godine) INTERNATIONAL

MONETARYMARKETje, kao deo CHICAGOMERCANTILEEXCHANGE-a, kreirao fjuers ugovorna kratkorone dravne obveznice sa rokom dospea 90 dana (90DAYST-BILL FUTURES).U avgustu 1977.godine CBT je predstavio fjuers ugovor na dugorone dravne obveznicesa rokom dospea 20 godina (T-BOND FUTURES), a u decembru 1981.IMM je kreiraougovor na evrodolar. Od tada trite kamatonosnih fjuersa belei konstantan rast obimatrgovine, broja korisnika, broja ugovora koje nude terminske berze, i danas predstavljanajvei deo trgovine fjuersima. Jedan od razloga koji su doveli do naglog rasta obimtrgovine je taj to su vlatini dileri postali aktivni uesnici na novom tritu. Sredinom1982.godine dnevni obim trgovine u SAD kretao se izmeu 32 i 34 milijarde dolara(istovremeno dnevni obim trgovine na promptnom tritu za isti trini materijal kretao seizmeu 20 i 22 milijarde dolara). Podaci su zaista impresivni za terminsko trite staro, u

tom momentu, svega eto godina.

Izuzetan rast obima trgovine za kamatonosnim fjuersima na berzama u ikaguinicirao je pojavu nekoliko drugih fjuers ugovora na berzama u Njujorku (COMEXNEWYORK COMMODITY EXCHANGE23 i NYFE NEW YORK FUTURES EXCHANGE24). Meutim, nijedna od navedenih berzi u Njujorku nije uspela da ostvari obim trgovine slian onom naCBT-u. Njujorka terminska berza je 1981.godine predstavila nekoliko novih fjuersugovora na valute, kratkorone i dugorone obveznice, uz veliku nadu da e navedeniugovori bioti uspeni, s obzirom da je Njujork, a ne ikago, centar trita novca, naroitocentar promptnog trita za novane instrumente. Meutim, ugovori su bili zapravoimitacija ve postojeih i nisu imali veliki uspeh.25

Mnogi fjuersi su bili na listingu razliitih berzi, ali je samo nekoliko dobilo tretmanaktivnih ugovora. Brojne polemike voene su oko toga zato su pojedini fjuers ugovoriopstali i postali popularni, a drugi nestali zbog veoma malog interesovanja. injenic je dasu svi kamatonosni fjuersi koji su opstali privukli panju dve najznaajnije grupe uesnikana terminskom tritu: hedera i pekulanata.

Kamatonosne fjuers ugovore moemo podeliti:1) Prema dospeu na kratkorone, srednjorone i dugorone2) Prem kreditnom riziku na ugovore sa javnim i ugovore sa privatnim

krditnim rizikom. Ugovori koji su trenutno predmet kupoprodaje naterminskim berzama, ako i datum njihovog pojavljivanja na kotacionimlistama, prikazani su u Tabeli 3.

22 GNMA-CDR fjuers zasnovan na vladinom garantnom hipotekarnom certifikatu23 Terminska berza u Njujorku NEWYORKEXCHANGEberzanski trgovci nazivaju no24 Na COMEX-u je trgovina kamatonosnim fjuersima otpoela 1979, a na NYFE-u 1980.godine25 Fjuers ugovor na 90 dana nazvan A-1 ili komercijalni zapis P-1 doiveli su pravu katastrofu


18/29

18

Katkoroni Srednjoroni Dugoroni

Javni 90 dana T-Bill(januar 1976.:IMM)

GNMA-CDR(oktobar 1975.:CBT)

10 godina T-Note(maj 1982.:CBT)

20 godina T-Bond(avgust 1977.:CBT)

Privatni

90 dana bankarski CD(avgust 1981.:IMM)

90 dana Evrodolar(decembar 1985.:IMM)

Opcije 90 dana Evrodolar(mart 1985.:IMM)

10 godina T-note(maj 1985.:CBT)

20 godina T-Bond(oktobar 1982.:CBT)

Tabela 3. Klasifikacija kamatonosnih fjuers ugovora26

Meu javnim kreditinim instrumentima nalaze se:1) Kratkoroni fjuers ugovor na obveznice sa rokom dospea od 3 meseca

(T-BILL FUTURES)2) Dva srednjorona ugovora na obveznice sa rokom dospea od 10 godina

(T-NOTE FUTURES)3) Dugoroni fjuers ugovor na obveznice sa rokom dospea 20 godina

(T-BOND FUTURES)

Meu privatnim kreditnim instrumentima nalaze se:1) Kratkoroni fjuers ugovori na evrodolar sa rokom dospea 90 dana2) Komercijalni bankarski depozitni certifikati iste ronosti

Naini korienja fjuersa na kamatne stope27:1) pekulacija kod kreiranja kamatnih stopa2) Kontrolisanje rizika u kretanju kamatnih stopa protfolja (promena,

prepravljanje trajanja)3) Heding protiv nepovoljnog kretanja kamatnih stopa4) Kontrolisanje rizika kamatnih stopa kod portfelja5) Raspodela sredstava kod akcija i obveznica6) Obezbeenje osiguranja portfolija (dinamini heding)

4.4. Indeksni fjuersi (Fjuersi na berzanske indekse)

Terminska berza u Kanzasu SAD, KANSAS CITY BOARD OF TRADE (KCBT)

ponudila je tritu 24.februara 1982.godine fjuers ugovor koji se bazirao na vrednostikompozitnog indeksa (THEVALUELINECOMPOSITE INDEX). Berzanksi trgovci nisu oekivalitako brzu pojavu indeksnih fjuers ugovora. Meutim, tadanji predsedavajui Saveznihkomisija za hartije od vrednosti na promptnom i na terminskom tritu SEC-a Don Sad(JOHN SAD) i CFTC-a Filip Donson (PHILIP JOHNSON) potpisali su u decembru1981.godine sporazum, prema kojem je CFTC dobio nadlenost nad fjuers ugovorimazasnovanim na akcijskim indeksima.28 Sporazum je predvideo sa se ugovorne obavezeizvravaju gotovinskim sravnanjem. Indeksni fjuersi prihvaeni su veoma brzo, posebnona njujorkim terminskim berzama.

26 J.D. Siegel, D.F. Siegel FUTURESMARKETS, Dryden Press, Chicago 199027 Kovaevi, R., nav.delo, str 16128 CFTC kontrolie rad terminskih, a SEC rad promptnih berzi. Promptne berze i dalje su pratile berzanskektivnosti preko sistema indeksa, ali je CFTC dobio ekskluzivno pravo da odobri i kontrolie rad sa ugovorimazasnovanim na tkvim i slinim indeksima.


19/29

19

Meu indeksnim fjuersima etiri su veoma popularna. To su:1) S&P 500 THE STANDARD & POORS 500 INDEX FUTURES koji se kotira na

CHICAGOMERCENTILEEXCHANGE-u (CME),2) THE NEW YORKSTOCKEXCHANGE COMPOSITE INDEX FUTURES koji se korira

na NEWYORKFUTURESEXCHANGE-u (NYFE),3) VLA VALUE LINE COMPOSITE AVERAGE INDEX FUTURS koji se kotira na

KANSASCITYBOARD OFTRADE-u (KCBT),4) MMI THE MAJOR MARKET INDEX FUTURES CONTRACT koji se kotira naCHICAGOBOARD OFTRADE-u (CBT).

Investitori koriste indeksne fjuerse kako bi:1) Zatitili portfolio akcija od fluktuacija cena i2) Eventualno stekli nearbitrani porfit na bazi korienja prolaznih

diskrepanci izmeu promptnih i terminskih cena.

U berzanskim transakcijama prisutna su dva osnovna tipa cenovnog rizika. Prvi seodnosi na globalne promene cena na berzi. Takve promene najee se mere preko

indeksa tipa S&P500ili kompozitnog indeksa Njujorke berze. Drugi tip rizika odnosi se napojedninane promene cena individualnih akcija u odnosu na globalne promene cena naberzi. Prvi tip rizika naziva se trini rizik (ili sistematski rizik), a drugi specifino akcijskirizik (ili nesistematski rizik).29

Fjuers ugovor je stabilan pravni ugovor izmeu kupca i berze ili njene klirinkekue, gde kupac pristaje da preuzme neto po specifinoj ceni u odreenom periodu (kojise zove dan obrauna). Druga strana u ugovoru je prodavac koji pristaje da netoisporui. Fjuers ugovor na indeks akcija jeste fjuers ugovor gde je to neto indeksakcija.

Fjuers ugovori na indeks akcija su regularni od strane Komisije za trgovinurobnim fjuersima (CFTC), iako je poslednjih godina bilo predlog da se regulisanje iodgovornost prebaci na SEC30 ili da se kombinuje SEC i CFTC.

Kao i provizije na transakcije sa obinim akcijama, tako su i provizije na fjuers naindekse akcija u potpunosti prenosive. Naplaene provizije na fjuerse na indekse akcijasu zasnovane na ukupnom prometu (na primer, pokrivaju kupovinu i prodaju ugovora).Provizija za individualne ulagae se kree izmeu 40 dolara i 100 dolara po ugovoru ufirmi koja prua kompletnu brokersku uslugu. Za institucionalne investitore tipina provizijapo ugovoru je manja od 15 dolara. Cena transakcije je obino manja od 0.1% (0.001) od

vrednosti ugovora. Ukupna provizija za portfolio koji se sastoji od osnovnih akcija bi bila,grubo raunato, 1% od vrednosti akcije.

Dolarska vrednost na fjuers akcija je proizvod fjuers cene i proizvoda ugovora(vrednost indeksa). Dolarska vrednost fjuers ugovora na indeksa akcija je: Dolarskavrednost fjuers ugovora na indeks akcija Fjuers cena puta proizvod (multiple). Zaveinu amerikih fjuers ugovora na indeks akcija, proizvod je 500 dolara.

Fjuers ugovori na indekse su ugovori koji se namiruju keom. To znai da e sena dan obrauna ke dati u zamenu za namirenje ugovora.

29Teweles Jones, THEFUTUREGAME, Mc Graw Hilonda Inc, New York, 199930

SECSECURITIESEXCHANGECOMMISION(Komisija za hartije od vrednosti u SAD)


20/29

20

5. Fjuersi kao instrumenti hedinga

Hding posao, predstavlja kombinaciju promptnog i terminskog posla. Izraz hederpotie od engleske rei HEDGE to znai obezbediti se, osigurati. Hederi nastoje da seosiguraju, da se zaptite od moguih gubitaka koji bi mogli da nastanu uled naknadne

promene cena aktive kojom se trguje. To se postie tako to hederi pojavljuju u jednomposlu u ulozi kupca, a u drugom u ulozi prodavca. Ako u prvom izgobe, na drugom ezaraditi. Promena kursa ne deluje na njih jednosmerno, samo povoljno ili nepovoljno, negoistovremeno i povoljno i nepovoljno.

Tehnike hedinga se razlikuju u zvisnosti od instrumenata koji se koriste. Zaheding mogu da se koriste forvard ugovori, fjuersi, opcije, svopovi, njihovekombniacije31. Hederi (HEDGERS) kupuju ili prodaju fjuers ugovore u nameri da smenjerizik od gubitka prouzrokovanog oscilacijama cena. Hederi kupuju ili prodaju fjuersugovore ne da bi ostvarili profit, ve da bi izbegli gubitak. Hederi su razni proizvoai,izvoznici, banke i drugi priverdni subjekti preduzetnike orjentacije. Proizvoai hranemogu koristiti heding ugovaranjem etve po fiksnoj ceni, pre nego to ele da preuzmuisporuku. Farmei mogu primeniti heding prodajui fjuers ugovor na isporuku etve pofiksnoj ceni, pre nego to su spremni da izvre isporuku.

SHORT HEDGER (heder koji zauzima kratku poziciju) prodaje fjuers ugovor da bise zatitio od potencilanog pada cene roba koje poseduje. LONG HEDGER (heder kojizauzima dugu poziciju) kupuje fjuers ugovor da bi se zatitio od potencijalnog rasta cenerobe koje trenba da kupi u budunosti. Heding je najvaniji proizvod ranih trita fjuersa.Za vreme pica trine sezone, trgovci su esto kupovali vie nego to je bilo potrebno dabi popunilisvoje tekue naloge i da bi popunili svoje tekue naloge i da bi bili sigurni da e

biti u mogunosti da udovolje tranji svojih klijenata sve dok nova ponuda ne budedostupna. Trgovci i dileri, ita na primer, preuzimali su rizik nepovoljnih pormena cena koje

mogu biti vanije od drugih vrsta rizika (na primer: krae, poara, oluje) sa kojima su setakoe suoavali. Cene ita su tada kao i danas, oscilovale, jer su bile ne samo predmetudljivosti ponude i tranje ve su, takoe, bile pod uticajem vremenskih prilika,neoekivanih politikih promena, a ponekad i neloginih promena u ponaanju potroaa.Brokeri i dileri sa velikim zalihama neprodatog ita mogli su se suoiti sa katastrofalnimgubicima u sluaju pada cena. Oni koji su izvrili terminsku prodaju (FORWARD SALES) naosnovu tekuih cena i oni koji su se oslonili na kasniju kupovinu, radije nego da platetrokove skladitenja za promptno ito, imali bi iste probleme, ukoliko bi cena itaznaajno porasla.

Funkcija hedinga se prirodno fokusirala na ulogu transfera rizika od drastinihpromena cena na druge uesnike trita fjuersa. Da bi se transakcija izvrila, supotnustranu mora preuzeti drugi heder koji neutralie suprotan rizik ili koji likvidira drugogheera koji heder koji neutralie suprotan rizik ili koji likvidir drugog hedera, kaoposledicu promena svoje pozicije na pormptnom tritu. Mnogo ee drugu stranupreuzimali su pekulanti, u nameri da ostvare profit. Mnogi iskusni berzanski trgovci nauilisu da potisnu elju za brzom zaradom, kako bi izbegli veliki gubiotak. U tom smisluheding se sada posmatra od strane mnogih prefinjenih korisnika kao veoma vanooruije menadementa, koje olakava donoenje odluka o kupovini i prodaji i daje veuslobodu u poslovnim aktivnostima32

31 Miovi, M., nav.delo, str 2632 Ivanovi, P., nav.delo, str.36


21/29

21

Trei deo

Poslovanje sa fjuersima

1. Trgovina fjuers ugovorima

Nalozi za trgovanje, koji se dostavljaju na berzi, izvravaju se izvikivanjem.Ponuda iz svakog naloga za kupovinu ili prodaju izvikuje se dok traje licitacija, koja sezove otkrivanje cene. Trgovci fjuersima naplauju visoke provizije svojim klijentima zanaloge koje izvre. Za razliku od brokera koji trguju akcijama i posebno naplauju provizijuza kupovinu, a posebno za prodaju, brokeri koji trguju fjuersima naplauju proviziju samojedanput, a ona se naziva provizija u oba pravca, odnosno za otvaranje i zatvaranjeprozicije. Provizije su uglavnom vee nego kod trgovanja akcijama (2% ili manje od 2%) i

esto iznose 18% ili vie od 18% vrednosti transakcije. Brokeru se plaa honorar uveanza trokove. Provizija brokera varira od ugovora do ugovora i kree se u proseku od 25 do50 dolara.

Berzanske sale za trgovanje podeljene su na ringove u kojima se obavljatrgovanje. Da bi se odrao red, trgovina za svaki artikal pojedinano obavlja se naodreenom mestu u sali mada ringovi za fjuerse na soju, zlato pa ak i indekse na kacije,mogu da budu jedni pored drugih. Opcijama na ugovore o fjuersima uvek se trguje karjmesta odreenog za trgovanje fjuersima. Ring za trgovanje obino ima tri do etiri nivoa.Kad na berzi vlada velika aktivnost, trgovci se guraju da bi zauzeli to bolje mesto kako bimogli da vide preko trgovca ispred njih. Neki ringovi podeljni su na odeljke pa seistovremeno moe trgovati sa nekoliko razliitih artikala. U svakom prostoru za trgovanjenalaze se belenici iji je posao da skupljaju kartice za trgovanje koje im se dobacuju, dana njima upiz vreme prijema kartice i da tu informaciju unose u raunar. Transakcije seevidentiraju na karticama za trgovanje, koje su jedini pisani dokaz koji sadri detalje oizvrenim transakcijama. Na nekim berzama uvedeni su runi raunari za elektronskounoenje podataka. Brokerima iz brokerskih firmi i nekim lanovima berze koji se nazivajulokalni trgovci, dozvoljava se rad u sali za trgovanje. Bez obzira to svi uesnici na tritupreko svojih brokera indirektno uestvuju u trgovini na berzi, samo je lanovima berzedozvoljeno da trguju u sali berze. Velike elektronske tabele postavljaju se u krug du celesale za trgovanje. Na ove tabele se neprekidno unose najnoviji podaci o izvrenim

transakicjama i istovremeno alju u ostale delove sveta preko maine za kotaciju cena.Predpostavimo da je mart i da dajemo brokeru instrukcije da kupi po trinoj ceni,

jedan julski fjuers ugovor za penicu (5000 buela) na CBOT po tekuoj trinoj ceni. Prvikorak u ovom procesu je da broker prenosi nau instrukciju na predstavnika CBOT. Odatlese instrukcija prenosi porukom na trgovca na podijumu berze. Ovaj trgovac procenjujenajbolju trenutnu cenu i izvikivanjem ili rukom daje signal drugom trgovcu da je spremanda kupi jedan ugovor po datoj ceni. Ako drugi, trgovac prihvati kratku poziciju za julskuisporuku, sklopljen je ugovor. Ukoliko trgovac ne prihvati viu cenu. Konano e drugastrana prihvatiti da ue u posao. Potvrda da su nae instrukcije izvrene obavetenje oprihvaenoj ceni alju se nazad posredstvom naeg brokera.

Postoje dve vrste trgovaca i dve vrste boksova (pits) na podijumu berze. To sukomisioni brokeri (COMMISION BROKERS) koji trguju po nalogu i zarauju proviziju i lokalni


22/29

22

brokeri (LOCALS) koji trguju za sopstven raun. Postoje razliiti nalozi koji se mogu prenetina komisionog brokera. U predhodnom primeru, instrukcija je bila da se preuzme drugapozicija za julski ugovor na penicu po tekuoj ceni. To je trini balog (MARKET ORDER).Drugi popularan tip instrukcije je limitiran nalog (LIMIT ORDER). Ovaj nalog cenu i zahtevada se transakcija moe obaviti samo po ovoj ili boljoj ceni.33

2. Klirinka kua i mara kliringa

klirinka kua pomae berzi i funkcionie kao posrednika institucija pri fjuerstransakcijama. Klirinka kua garantuje performanse uenika u transakcijama. Ona imabrojne lanove koji imaju svoje kancelarije u njenoj neposrednoj blizini. Broker koji nijelan ove kue moe svoje poslove obavljati posredstvom nekog lana. Glavni zadatak ovekue je da prati sve dnevne transakcije na berzi tako da moe da itrauna neto pozicijusvakog svog lana.

Kao to broker zahteva od investitiora da dri depozitni raun kod njega, tako ilan klirinke kue ima depozitni raun kod nje. On se zove klirinki depozit (CLEARINGMARGIN). On se porilagoava svakog dana na isti nain kao i depozitni raun klijenata kodbrokera. Meutim, u sluaju lana klirinke kue, postoji orginalni depozit, ali ne iminimalni depozit. U zavisnosti od dnevnih transakcija i kretanja cene, lanovi klirinkekue moraju dadavati sredstava na raun inicialnog depozita krajem trgovakog dana. Istoto ine brokeri svojim posrednicima, ako nisu lanovi klirinke kue.

U kalkulaciji depozita, klirinka kua rauna broj ugovora na bruto i neto bazi.Bruto princip podrazumeva dodavanje ukupnog broja dugih pozicija i ukupnog broja kratkihpozicija. Neto princip dozvoljava kompenzaciju. Na primer, lan klirinke kue ima dvaklijenta, jednog sa dugom pozicijom u 20 ugovora, i drugog sa kratkom pozicijom u 15ugovora. Bruto princip e utvrditi depozit obraunat na bazi 35 ugovora, a neto princip nabazi od 5 ugovora. Veina berzi koristi neto princip.34

Kupoprodajni nalog koji dolazi van berze mora biti izvren preko brokerske kue ilibrokera koji je lan berze fjuersa. Dve strane kupoprodajne transakcije mogu bititeritorijalno veoma udaljene, moda nikad nee upoznati jedna drugu. To inicira pitanjepoverenja meu ugovornim stranama i ponaanja u skladu sa datim obeanjima. To jeproblem kod klasinih terminskih ugovora (FORWARD CONTRACTS).

Da bi razreile neizvesnost oko ponaanja klijenata prema preuzetim obavezamaiz ugovora, terminske berze formirale su posebnu organizacionu celinu klirinku kuu.Klirinka kua je dobro kapitalizovana institucija koja garantuje ispunjenje ugovora obemastranama. im je nalog realizovan na berzanskom podu, klirinka kua se umee izmeuprodavca i kupca. Pri tom se prema kupcu ponaa kao, prodavac, a prema prodavcu kaokupac. Od tog momenta kupac i prodavac imaju obaveze jedino prema klirinkoj kui inemaju nikakvih obaveza jedan prema drugom.

Ilustracija 1.prikazuje relacije izmeu kupca i prodavca bez i sa posredovanjemklirinke kue. U prvom sluaju, prodavac je obavezan da isporui robu kucpu, koji jeobavezan da isporui novana sredstva prodavcu. Ovakav ugovor raa poznate probleme

meusobnog poverenja izmeu dve strane u trgovini. U donjem delu ilustracije33 Kovaevi, R., nav.delo, str.9734 Kovaevi, R., nav.delo,str.109


23/29

23

demonstrirana je uloga klirinke kue. Klirinka kua garantuje da e roba biti isporuenakupcu, a novac prodavcu. U ovom momentu trgovci jedino teba da veruju klirinkoj kui,umesto jedan drugome. S obzirom na to da klirinka kua ima veliku ponudu kapitala,amlo je razlog za zabrinutost. Takoe, klirinka kua nema neto obaveze na tritu. Nakonto su sve navedene transakcije kompletirane one nee imati ni novca ni robu. Klirinkakua samo daje vrstu garanciju da e obaveze ugovonih strana biti u potpunosti izvrene.

Sa jedne strane klirinka kua garantuje izvrenje svih obaveza po svimtransakcijama zakljuenjem na terminskoj berzi, a sa druge strane ona sama izlae seriziku da bude pogoena ukoliko trgovci odustanu od svojih obaveza. Da bi zastraililirinku kuu i berzu, klijenti moraju deponovati sredstva kod svojih brokera pre nego tose upuste u trgovinu fjuers-ugovorima. Inicialni depozit se podie u obliku gotovine ilikratkoronih vladinih hartija od vrednosti. Ovaj depozit ima tretman depozita poverenja(GOOD FAITH DEPOSIT) prema brokeru, odnosno odabranoj brokerskoj kui. Ukoliko klijentodustane od svojih obaveza, broker moe konstatovati depozit, kako bi pokrio gubitkeproistekle iz neizvrenih obaveza po uakljuenoj transakciji. Depozit daje brokerima,klirinkoj kui i berzi veu sigurnost poslovanju.

Iznos depozita je relativno mali u odnosu na vrednost ugovora. Obino se kre

eizmeu 5-10% vrednosti trinog materijala koji je predmet trgovanja. S obzirom na to da

potencijalni gubici na ugvoroe mogu biti mnogo vei od poloenog depozita, klirinkoj kuije potrebna dodatna zatita od eventualnog odustajanja trgovca. Da bi dobile ovakvuzatitu, terminske berze razvile su mehanizam poznat pod nazivom dnevno prilagoavanjepromptnim cenama (MARKING TO MARKET ili DAILY SETTLEMENT). Sutina mehanizma ogledase u uporeivanju cena po kojima su zakljuene pojedinane terminske pozicije i tekuihtrinih cena za iste pozicije. Na kraju svakog radnog dana na raunima klijenata formirajuse dnevni gubici ili dobici. Klijent moe povui dnevni dobitak, ali u sluaju gubitka(negativnog salda na raunu) mora izvriti dodatnu uplatu kojom e pokriti nastali gubitak.U sluaju da to ne uini, broker moe konfiskovati inicijalni depozit i likidirati poziciju

klijenta.

Kupac Prodavac

Kupac ProdavacKlirinkakorporacija

Predmet ugovora

Novana sredstva

Obaveze bez posredovanja klirinke korporacije

Obaveze uz posredovanje klirinke korporacije

Ilustracija 1. Funkcija klirinke kue na tritu fjuersa

Izvor: Robert W. Kolb, Financial Derivates, New York Institute of Finance, New York, 1993, str.26


24/29

24

Dakle, terminska berza se uputa u rizik odustajanja klijenta od plaanja dnevnihgubitaka. Meutim, berza e izgubiti samo ukoliko dnevni gubitak prevazilazi iznosinicialnog depozita, to se veoma retko deava, a i kad se dogovdi iznos gubitaka jeveoma mali.

Nakon to se klirinka kua postavlja izmeu prvog kupca i prodavca, nijedna od

ugovornih strana nema obaveze prema drugoj. Isti fjuers ugovor moe biti predmet daljekupoprodaje, sve dok se ne priblii rok njegovog dospea, tj. rok za isporuku trinogmaterijala koji se nalazi u osnovi fjuersa. Kako se pribliava rok dospea fjuers ugovora, klirinka kua nadgleda aranman za isporuku. Prvo e evidentirati poslednjegkupca i prodavca i meusobno ih upoznati radi dogovora oko isporuke. Prodavac i kupacrazmenie relevantne informacije sa suprotnom stranom i sa klirinkom kuom. Po pravilu,prodavac ima pravo izbora osnovnih karakteristika trinog materijala, na primer, u sluajuugovora na dravne obveznice, mnoge obveznice, iako razliite, mogu zadovoljiti usloveisporuke, ali prodavac ima pravo da izabere one koje e isporuiti. Prodavac morasaoptiti kupcu koje e obveznice isporuiti, naziv banke i broj rauna na koji treba uplatitinovana sredstva. Kada su sredstva prenesena na prodavev raun i sama transakcija

potvrena od strane njegove banke, prodavac e isporuiti predmet ugovora kupcu.

Sve dok ova transakcija tee glatko, to je najee i sluaj, klirinka kua i nemamnogo posla. Ona se ponaa kao nadzornik. U sluaju da se pojave problemi ili nastanespor, klirinka kua mora intervenisati i primeniti stroga berzanska pravila.35

3. Dnevno poravnanje (usklaivanje sa trinom cenom)

u cilju ilustracije kako funkcionie mehanizam mare, posmatrajmo investitora kojikontaktira svog brokera u sredu 1.juna.1996.godine da kupi dva fjuers ugovora na zlatoza decembar 1993.godine na NEWYORKCOMMODITYEXCHANGE (COMEX). Tekua fjuerscena je iznosila 400$ po unci. Poto jedan ugovor obuhvata 100 unci, investitior eli dakupi 200 unci po toj ceni. Broker e zahtevati od investitora da poloi sredstva na depozit(raun se zove MARGIN ACCOUNT). Iznos koji se mora poloiti u vreme sklapanja ugovoranaziva se poetni depozit (INITIAL MARGIN). Njega odreuje broker. Predpostavimo da jeovaj depozit 2000$ po ugovoru, odnosno ukupno 4000$. Krajem svakog trgovakog dana,raun depozita se prilagoava, reflektujui dobitke odnosno gubitke investitiora. Ovapojava se naziva dnevno usklaivanje sa trinom cenom (MARKING TO MARKET). U tabeli 4.je dat obraun dnevnog stanja depozitnog rauna36.

Predpostavimo, na primer, da je krajem dana 1.juna fjuers cena pala sa 400$ na397$. Investitor ima gubitak od 200 x 3 = 600$. To je zbog toga to 200 unci zlata udecembru, koje investitor ugovorom eli da kupi po 400$ po unci, sada bi moglo da seproda za samo 397$. Bilans na depozitnom raunu e biti smanjen za 600$, odnosno na3.400$. slino, ako decembarska cena zlata poraste na 403$ krajem prvog dana trgovine,bilas na raunu depozita e porasti za 600$ na 4.600$. Obraun se nastavlja za svakinaredni trgovaki dan. U trenutku kada doe do isporuke od strane krae strane, dobijenacena je fjuers cena u vreme poslednjeg prilagoavanja rauna depozita.

35 Ivanovi, P., nav.delo, str.5036 Izvor podataka navedenih u tabeli: Hull, J. (1993), OPTIONS,FUTURES ANDOTHERDERIVATIVESECURITIES,Prentice-Hall International, Inc, Second Edition, London, str.24 tabela 2.1


25/29

25

Inicijalni depozit je 2.000$ po ugovoru ili ukupno 4.000$; minimalan iznos depozita je 1.500$ po ugovoru ili 3.000$ukupno. Ugovor je stupio na snagu 1.juna uz fjuers cenu od 400$ i zatvoren je 22.juna uz cenu od 392.30$.Podaci u drugoj koloni, izuzev za prvi i poslenji broj, su fjuers cene u vreme zatvaranja trgovine.

Dan Fjuers cena(u dolarima)

Dnevni dobitak /gubitak (u dolarima)

Kumulativni dobitak /gubitak (u dolarima)

Bilans nadepozitnom raunu

(u dolarima)

Uplata dodatnog depozitapo pozivu (MARGINCALL)

(u dolarima)400 4.000

1. jun 397 (600) (600) 3.400

2. jun 396.10 (180) (780) 3.2203. jun 398.20 420 (360) 3.6404. jun 397.10 (220) (580) 3.4205. jun 396.70 (80) (660) 3.3408. jun 395.40 (260) (920) 3.0809. jun 393.30 (420) (1340) 2.660 1.340

10. jun 393.60 60 (1280) 4.06011. jun 391.80 (360) (1640) 3.70012. jun 392.70 180 (1460) 3.88015. jun 387.00 (1140) (2600) 2.740 1.26016. jun 387.00 0 (2600) 4.00017. jun 388.10 220 (2380) 4.22018. jun 388.70 120 (2260) 4.34019. jun 391.00 460 (1800) 4.80022. jun 392.30 260 (1540) 5.060

Tabela 4. Obraun dnevnog stanja depozitnog rauna

Treba zapamtiti da marketing to market nije samo aranman izmeu brokera iklijenta. U vreme pada fjuers cene za 600$ kada se smanjuje raun depozita investitorasa dugom pozicijom za 600$, njegov broker mora platiti berzi 600$, a berza prenosi novacna raun brokera investitora sa kratkom pozicijom. Kada doe do porasta fjuers cene,broker investira sa kratkom pozicijom mora preko berze uplatiti novac brokeru investitorasa dugom pozicijom.

Na primer, farmer Y oekuje prinos od 10.000 buela prolenog ita. Da bi zatitiosvoju proizvodnju, odluuje da proda 2 MINNEAPOLIS fjuers ugovora (kontrakta) zapenicu. Pozivanje brokera i daje nalog. Broker popunjava nalog odgovarajuiminformacijama i stavlja peat sa vremenom prijema nalog. Zatim poziva slubenika svojefirme za naloge koji je, moda na podijumu berze. On zapisuje nalog, stavlja na njegapeat sa vremenom prijema, predaje ga kuriru koji ga nosi na podijum za trgovinu i predajega brokeru na podijumu. Ovaj, zatim, izvrava nalog izvikivanjem, belei izvrenje u nalog iizbacuje papir izvan podijuma. Kurir uzima izvreni nalog i nosi ga nazad na ORDER DESK.Slubenik za naloge peatira vreme izvrenja naloga i poziva brokera gospodina Y dapotvrdi trgovinu. Broker jo jedanput udara peat sa vremenom na nalog i poziva brokeragospodina Y da mu potvrdi trgovinu. Ovaj proces je esto brz, tako da broker zadri

gospodina Y na liniji dok se ne izvri nalog, informiui ga o cenama u momentu izvrenjunaloga. Berzanski izvetai posmatraju aktivnost na podijumu promene cene, koja seispisuje na tabl ili na elektronskom monitoru raunara. Informacije se zatim emituju utampi i u medijima. CLEARING HOUSE uparuje kupovne i prodajne naloge. Nakonverifikacije, CLEARING HOUSE postaje kupac za sve prodavce i prdavac za sve kupce efektivno garantirajui trgovinu, uveravajui ih u sigurnost posla.

Normalno, gospodin Y moe da likvidira svoju kratku poziciju (ponovo kupujui)svoja dva fjuers ugovora i prodajui svoje proleno ito na promptnom tritu. To ini takoto poziva svog brokera i daje nalog; kupi dva MINNEAPOLISprolena fjuers ugovora zapenicu. Time zatvara svoju kratku fjuers poziciju. Za one koji nisu blizu geografskogmesta isporuke, ovo je najekonominiji vid hedinga. Poto se promptne cene i fjuerscene kreu paralelno, svaki gubitak na njegovoj CASH vrenosti ita biva kompenzovandobitkom na fjuersu.


26/29

26

Mada je oko 97% fjuers ugovora kompenzirano pre iporuke, gospodin Y moe daizvri isporuju po fjuers ugovoru ako obavesti CLEARING HOUSEo svojoj nameri. Za vremeprethodno odreenog perioda isporuke, klirinka kua predhodno uparuje najstarijiobjavljen nalog (LONG BUYER) sa prvim prodavcem koji je obavestio o nameri da isporui.Isporuka se izvrava tamo gde gospodinu Y odgovorara: mesto isporuke, vreme i kvalitetnjegovog izbora. Po isporuci svog ita, gospodin Y dobija priznanicu, sa kojojm trguje na

potvren iznos. Moguan je prenos vlasnitva.37

4. Limit variranja cena fjuers ugovora

da bi onemoguile velika kolebanja, gotovo sve terminske berze limitiraju rast ilipad cene fjuers ugovora u toku jednog dana. Dnevni limiti (DAILY LIMIT) ograniavapromenu cene iznad ili ispod zakljuene cene predhodnog dana.

Za veinu ugovora brza utvruje limit dnevnog kretanje cena. Na primer, dnevni

limit kretanja cena fjuers nafte u vreme upisa je 1 dolar. Ako cena padne limit kae s daje LIMIT UP. A LIMIT MOVEje kretanje u bilo kom pravcu unutar limita.

Ugovorne informacije obavezno sadre podatke o dozvoljenom rastu, odnosnopadu dnevnih cena. Na primer, ako je cena fjuers-ugovor na kukuruz na Chicago Boardof Trade-u zakljuena na $260.25 ($2601/4), a dnevni limit

1/4 centa po buelu (odnosno12.50$ po jednom ugovoru, jer se ugovor odnosi na isporuku 5000 buela), onda je$2723/4 gornji, a 247

3/4 donji limit za trgovinu narednog dana.

Onog momenta kada cene dostignu gornji ili donji propisani nivo, trite se,naravno, ne zatvara, ali se zato ne mogu zakljuivati transakcije po cenama preko datihlimita. Ukoliko ima zainteresovanih, bilo kakav obim trgovine u granicama limita moe seostvariti. Limiti mogu biti modifikovani nakon serije promena koje ukazuju da limit trebapoveati ili smanjiti. Ponekad se limiti eleminiu u mesecu isporuke ili pred samo dospeefjuers-ugovora.38

Ukoliko doe do probijanja limita, trgovina se prekida. Namera dnevnogogranienja kretanja cena je da spree pekulativna ponaanja. Meutim, ovo ogranienjemoe postati problematino kada se rapidno menja cena fundamentalne aktive (na primer,berzanski proizvodi commodity).39

37Kovaevi, R., nav.delo,str.10538 Teweles Jones, THEFUTUREGAME, Mc Graw Hilonda Inc, New York, 199939 Kovaevi, R., nav.delo,str.103


27/29

27

Zakljuak

Razvoj trita je kontinuiran proces. Taj proces ima svoju prirodnost, zakonitost,pravila i neuhvatljivost. U savremenim privredama izdvajaju se tri tipa trita: trite faktoraproizvodnje, trite proizvoda i finansijsko trite. Transakcije na navedenim tritimamogu se realizovati promptno (odmah) ili u ugovorenom predvienom periodu ubudunosti. Otuda i podela trita na promptno i terminsko.

Terminski poslovi se definiu kao poslovi prodaje gde se obaveze kupca iprodavca ne izvravaju odmah posle zakljuenja ugovora, ve u nekom kasnijem roku kojije unapred fiksiran i oznaen ili nekog dana u okviru precizno defiisanog perioda vremenaodreenog kupoprodajnim ugovorima.40 To su poslovi prodaje gde se ugovaraiobavezuju, bezuslovno ili pod odreenim uslovima, da e svoje obaveze iz zakljuenogugovora ispuniti odreenog dana ili u okviru odreenog roka41. Terminski ugovor moe dabude zakljuen da se prava i obaveza iz ugovora ne mogu prenositi, i obrnuto da se moguprenositi. Prenos prava i obaveza vri se putem finsnsijskih dervata koji prema Zakonu o

hartijama od vrednosti, predstavljaju posebnu vrstu hartije od vrednosti.Razlikuju se dve vrste dervata: finansijski i terminski ugovori (moe biti zakljuen u

formi fjuersa i svop ugoovra) i opcijski ugovor.

Fjuersi su standardizovani ugovori koji se sklapaju izmeu kupaca i prodavacaberze fjuersa (ili, nene klirinke kue), u kome se kupac ili prodavac obavezuje daisporui ili prihvati isporuku predmeta ugovora, naznaenog kvaliteta, pod uslovimaporpisanim od strane berze na kojoj se ugovor kotira. Cenu trinog ugovorenog materijalautvruje zakon ponude i tranje. Oscilacije cena se ne mogu izbei, ali se uz pomoterminskog trita mogu znaajno ublati. Upravo tu do izraaja dolaze dve osnovne

funkcije fjuersa tj.trita fjuersa: odreivanje buduih cena i heding. Fjuersi se dele narobne, valutne, kamatonosne i indeksne.

Hederi i pekulanti su uesnici terminskog trita, a fjuersi predstavljajuinstrument pomou koga hederi i pekulanti vre svoje transakcije. Hederi koristeterminsko trite da bi obezbedili stabilne uslove privreivanja, dok se drugi tj.pekulantinadaju da e biti uspeni u prognozi kretanja cena i na eventualnim promenama ostvaritidobit. Polarizacija meu uenicima u terminskoj trgovini sprovedena je na bazi principadobrovoljnosti i preuzimanja rizika. Transfer rizika vri se od hedera ka pekulatima.Upravljanje rizikom uopte, a naroito u terminskoj trgovini, dobija sve vei znaaj.

Kao bitan elementa u trgovini fjuersima i ostalim terminskim ugovorima javlja seklirinka kua, ija je osnovna uloga da posreduje izmeu uenika u terminskoj trgovini ida strogo vodi rauna o realizaciji svakog zakljuenog ugovora. Klirinka kua titimehanizam trgovine terminskim ugovorima.

Pravo da direktno uestvuju u terminskim transakcijama iamju iskuljuivo lanoviterminske berze. Preko njih ta prava mogu koristiti i ostali uesnici na finansijskom tritu.Stoga je izvor brokera, odnosno brokerske ili dilerske kue veoma bitan.

40 Risti, . Nav.delo, str.205; timac, M., orevi, D.,Vuurovi, ., Berza opcije i fjuersi, Beograd 1993,str 13; Acin Sugolinski, S.,Acin, D., Prodaja robe na berzama, Zbornik radova; Savremeno trgovanje i putevika ekonomskoj stabilizaciji, knjiga III, Beograd, 1995.,str.2341 Miovi, M., nav.delo, str 23


28/29

28

Mehanizam zakljuivanja transakcija na terminskom tritu nije nita sloeniji odmehanizma na promptnom. Fascinira brzina kojom se transakcije zakljuuju.

Terminsko trite u Srbiji ne postoji. Brojne su pretpostavke od ijeg ispunjenjazavisi formiranje ovog trita kod nas (bri razvoj promptne berzanske trgovine, promenanaina razmiljanja, potovanje ugovornih obaveza, aktivna uloga drave u poslovima sa

hartijama od vrednosti, transformacija banaka, razvoj infrastrukture na kojo poivafinansijsko trite, izmene u fiskalnoh politic itd.) Najtee je promeniti ukorenjeni nainponaanja i razmiljanja.

Ukoliko bismo osnovali terminksu berzu, ne treba gajiti iluzije da e onafunkcionisati poput svetskih. Do tog je potrebno izvesno vreme, jer pojedine faze razvojaterminskog trita ne mogu se preskakati.


29/29

Literatura:

1) Acin Sugolinski, S.,Acin, D., Prodaja robe na berzama, Zbornik radova;Savremeno trgovanje i putevi ka ekonomskoj stabilizaciji, knjiga III, Beograd,1995

2) Hull, J. (1993), OPTIONS,FUTURES ANDOTHERDERIVATIVESECURITIES, Prentice-Hall International, Inc, Second Edition, London

3) Ivanovi, P. Fjuersi, Podgorica 1996

4) Ivanovi, P. Mehanizam trgovine fjuersima sa posebnim osvrtom na iskustvaSAD, Jugoslovensko Bankarstvo, br 1-2/2001,

5) J.D. Siegel, D.F. Siegel FUTURESMARKETS, Dryden Press, Chicago 1990

6) Miovi, M. Berzanski poslovi i hartije od vrednosti, Kragujevac, 2000,

7) Risti . Trite kapitala teorija i praksa, Beograd, 1990.

8) Robert W. Kolb, FINANCIAL DERIVATES, New York Institute of Finance, NewYork, 2001,

9) Robert W. Kolb, Financial Derivates, New York Institute of Finance, New York,1993

10) timac, M.,

orevi

, D.,Vu

urovi

, ., Berza opcije i fju

ersi, Beograd 1993

11) Sumner N. Levin & Caroline Levine, THE1993BUSINESS ANDINVESTMENTALMANACH, Business One Irwin, Homewood, Illionis, 1993,

12) Teweles Jones, THEFUTUREGAME, Mc Graw Hilonda Inc, New York, 1999,

13) Vasiljevi Brnako, Osnovi Finansijskog Trita, Zavet, Beograd 2005.

bosiljiigor seminarskirad fjuersi 111202151528 phpapp01

Documents