1947. , . (), ( ) () . , - . 17 + (2000-2001.) " " - 1988-1996. (1994-1998). : - / . . /, , , 1982. ( ) / . . /, , , , 1986. ( ) / . - / , , 1990. ( ), ., 1994. - , , ( - , , ) / . - /, , , 1994 ( ), , , 1996 ( ) / . /, , , 1999. ( ), , .23/1973..76-94. , ( ) , .31/1977..116-149. : ( : ), " ", , 1983. ( - ), , .70 / 1985 "", ( * * ) 1/1985. ( ), 73- 75/1987 .306-317. ( ), 1-2, 1989, - , (- ), * * , 1-4 / 1993..49-54. , , (, ) . , , 1-4 1993. .30-40. ( ), , 93-94 / 1994..68-82. : , 33/1992. 95-103.. ( ) " ", , 1987., - ( - ) , , 988., " " ( * *, " " ( ), , , , , , 1993. 120-127. ( ), - ( - ), -, , 1994. .25-29. () ( - ) : / , . , , 1995. ( 90-) ( , . , , , 1995. . 421-443. , , (, ) * / *, ( . {}, , 1997. 189-201.. , ( ) * *, , , , 1997. .53-65. , ... , (, ... ) * *, , , 1997. .147-154. , ( ) * - , ( 96-97.) *, ., , , 1998. .45-58. , ( ) * *, , , , , 1998. .295-301. , , (, ) * *, . , , 1998. .93-108. , , ( , ) * - *, , , 1998. .112-120. , ( ) * - *, , , 1998. .415-428. * *, . , , , 1999. . 541-553. , (, ) : , "", , 1999. .147-159. , " " , , , , 1999. .226-234, , , (, ) " , , , 1999. .110-119. , ( ), - , , 1-2 / 2000, .65-74. , ( ) , , 2000, .7-17. , ( ) , ( ) , , 2001, .185-192. , ( ), , 1/2001, .50-51http://www.policy.hu/djukic/bstojkovic.htmBITI IZ/VAN Ka redefinisanju kulturnog identiteta Srbije

Dvojezina (srpsko-engleski) tampana publikacija BITI IZ/VAN Ka redefinisanju kulturnog identiteta Srbije predstavlja pokuaj pruanja doprinosa otvaranju javnog prostora za preispitivanje i dijalog na temu savremenog identiteta Srbije. Cilj publikacije je da doprinese informisanosti domae javnosti o viedimenzionalnosti procesa graenja ugleda zemlje i da podstakne pojedinane i zajednike inicijative graana i njihovo angaovanje u promeni negativne slike i repozicioniranju zemlje na meunarodnoj sceni.

Publikacija BITI IZ/VAN Ka redefinisanju kulturnog identiteta Srbije se zasniva na rezultatima Meunarodne letnje akademije (Bez)granini identiteti (Beograd 25-31. avgust 2008.), koja je bila posveena temi savremenog identiteta Srbije i razliitim faktorima u njegovom formiranju i prezentaciji, u kontekstu aktuelnih evropskih integracija i s posebnim fokusom na ulogu emigracije u njima. U vezi sa tim publikacija je usmerena na podsticanje aktivnog odnosa zemlje ka redefinisanju sospstvenog identiteta i statusa, pre svega, kroz ukljuivanje emigranata u date procese.

Publikacija obuhvata izabrane eseje polaznika Meunarodne letnje akademije (Bez)granini identiteti, zatim strune tekstove relevantnih strunjaka/inja u razliitim drutvenim disciplinama i oblastima istraivanja, kao i radove pojedinih umetnika/ca koji korespondiraju s temom publikacije.

Publikaciju moete preuzeti na adresi:http://www.kulturklammer.org/BITI_IZVAN--TO_BE_FROM_OUT.pdf

http://www.kulturklammer.org/view/143TA DA SE RADISrbija stranakih protekcija - Branimir StojkoviViepartijska nomenklaturaAko bismo napravili poreenje sa orujem pitolj je zamenjen revolverom

Branimir StojkoviU jednopartijskom sistemu politika klasa bila je jedinstvena i poznata pod nazivom nomenklatura. Da bi se zauzeo bilo koji poloaj izvan sveta manuelnog rada i loe plaenih nemanuelnih poslova bilo je neophodno biti lan jedne i jedine partije. U nju se, bar u prvo vreme, ulazilo kroz uska vrata biografskih i ideolokih provera i formalnog ili neformalnog kandidatskog staa. Potom je masovnost lanstva postala jednom od osnova legitimacije jednopartijske vladavine pa je broj lanova poeo eksponencijalno da raste. Svejedno, ostala je podela na kadrove i obine lanove, i samo prvi su mogli da raunaju na neku od dravnih ili partijskih funkcija dok su se oni drugi (samo) lake zapoljavali.ta se potom desilo? Jednopartijsku nomenklaturu zamenila je ona viepartijska. Ako bismo napravili poreenje sa orujem pitolj je zamenjen revolverom. Jedan jedini arer pitolja, u kome su se nalazili pripadnici nomenklature koji su dolazili na funkcije, zamenilo je burence viepartijskog revolvera koje se u zavisnosti od izbornih rezultata okree i ,,ispaljuje svoje ljude na odgovarajue dravne i javne poloaje.Svaka od partija kod nas koja bila je na vlasti ili je makar na to pretendovala ima svoje ljude, nekadanje kadrove a sada partijske aktiviste. Rauna sa njima u izbornoj borbi i eli da nagradi njihovu lojalnost i jo vie da osigura svoje interese u dravnom i javnom sektoru. Zato je ve ionako preglomazna administracija prilikom svake smene vlasti popunjavana novim ljudima. I to ne samo imenovanim funkcionerima ve i onima koji bi trebalo da zauzmu obina inovnika mesta. Bila je to svojevrsna socijalna politika dodue elektivnog tipa jer je bila ograniena na lanove i simpatizere (ukljuujui roake i zemljake). Da je re upravo o pervertiranoj socijalnoj politici pokazuje to to ne vai ono vaevictis(teko pobeenima)partiju koja je odlazila sa vlasti nisu sledili oni koje je ona zaposlila. Ostajali su, a nova vlast je dovodila svoje ljude.U Dnevniku loe godine nobelovac D. M. Kuci pie da smo opredelivi se za viepartijski sistem odabrali da partije vladaju nama. Alternative su bespartijski despotizam ili demokratija saveta. Prvo je komar iz koga smo ne tako davno izali, a drugo je, kako bi to E. Bloh rekao pipedream ili puka sanjarija.Ako je izbor ve uinjen i odabran viepartijski parlamentarni sistem, onda je bezobzirnost vladavine partija nad graanima samo pitanje mere. A ta mera je civilizacijski badarena.ta znai to civilizacijski badarena? Pre nekoliko nedelja je u Turskoj donet zakon o informisanju ija je osnovna namera da ogromnim novanim kaznama uutka jednu medijsku grupaciju koja se isticala u kritici vladajue partije i njene politike. To se skoro u dan poklopilo sa usvajanjem izmena srpskog zakona o informisanju. Evo i civilizacijske poente tog vremenskog i sadrinskog poklapanja turskog i srpskog zakonodavstva, Kneseta i Narodne skuptine. I Srbija i Turska (njen evropski deo) delovi su Rumelije to je (skoro zaboravljeni )naziv za balkanski deo Otomanske imperije. Uz to, i jedna i druga drava nikako da preu put od anteportas do intra portas evropskih integracija i da se izgledno kvalifikuju za lanstvo u Evropskoj uniji. Moda se ba zahvaljujui tom rumelijskom partijskom saglasju u promenama medijskog zakonodavstva s jo vie prava moe da podseti na sumornu opasku Aleka Popova koja se izvorno odnosila na Bugarsku i EU: I da nam u susret ide, neemo je sustii.Sociolog, profesor Beogradskog univerzitetaBranimir Stojkovi objavljeno: 19/09/2009 http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Vishepartijska-nomenklatura.lt.htmlKo su menaderi u kulturi?ByUna Zabunovon19. januar 2013.inOrganizacija

4

S obzirom da je sad na redu Bolji ivot, pretpostavljam da su Sreni ljudi opet sledei na programu u udarnom terminu Javnog servisa.Ovog odraslog momka mi jo uvek gledamo kao sedmogodinjeg Necu, i ko zna koliko emo jo dugo. Moda e ovaj momak dobiti nekog malog Necu, a mi emo jo uvek biti u periodu kada je on imao oko sedam godina.Ne mora umeti da kuva da bi znao da vodi restoran. Tako je, izmeu ostalog, i sa umetnou. Dravni fakulteti kao i privatni nude mogunost kolovanja i sticanje znanja za voenje pozorita, muzeja, medija i ostalih vanih kulturnih kua.Pitam se gde su i ta rade ljudi sa zvanjemMenader producent u pozoritu, radiju i kulturi iliDiplomirani menader u kulturi i medijima?Moda se u njima krije jedan mali Ivan Tasovac koji bi od ostalih vanih nam ustanova kulture napravili udo, pola uda ili bar tinjajue udo.Pored blistavog Tasovca, da li znate ime jo nekog kulturnog maga koji je zahvaljujui svojim menaderskim vetinama uspeo da se izdigne iz krize i unapredi kuu koju vodi?Ima ih moda jo nekoliko, koji su zablistali, ali svakako je vie propalih zdanja kulture nego blistavih pojedinaca.Pozorita vode uspeni glumci ili reditelji. Da li znai i da su uspeni u voenju pozorita jednako kao u igranju u njemu?Kako godine odmiu, rezultati govore da nisu. A to potvruje sluaj okoAteljea 212. Tim povodom je uintervjuu za Blic, gradonaelnik izjavio krucijalnu stvar: Ko bude elo da bude direktor, morae da pokae da je zavrio menadment u kulturi i da ima potrebno znanje, a umetniki deo treba da prepusti umetnikom direktoru.Zato glumci ne glume diplomirani voditelji pozorita ne vode isto?To se odnosi samo na pozorita ve i sferu muzike, pisane rei, pokretne slike itd.Menadment u kulturi i umetnosti je potreba koju namee savremeno drutvo usled sve manjih izdvajanja sredstava namenjenih za ovu oblast.Samim tim, menader u umetnosti ima zadatak da posreduje izmeu kulture i trita a istovremno poveava duhovno bogatstvo. On obavlja funkciju upravljanja organizacijom, poslom i ljudima.Teorija ima odgovor ko su menaderi u kulturi u vidu knjige KULTURA Menadment, animacija, marketing, ali praksa jo uvek ne.Ono to Milena Dragievi ei i Branimir Stojkovi navode u gore pomenutoj knjizi je ta sadanji menaderi u kulturi treba da urade za profesionalizaciju sopstvene struke odnosno koji su kriterijumi za to:1. Posedovanje kompleksnih znanja i vetina neophodnih za uspeno bavljenje profesijom2. Postojanje teoretske osnove za delatnost kojom se profesija bavi3. Postojanje visokokolskih katedri4. Postojanje licence za bavljenje zanimanjem5. Profesionalno udruenje6. Etika osnova profesije7. Specifina profesionalna kultura i vokabular,Katedre i vokabular postoji, dakle etika, licenca i zanje nas deli od profesionalnog rukovoenja u kulturi.http://kulturaposlovanja.rs/ko-su-menadzeri-u-kulturi/Broj 251

Ideje

O multikulturalizmu*U ovom miljeu recmultikulturalizamse retko moze cuti; jos uvek, naime, spada u red termina sto se odnose na one predmete/pojave kojima se ekskluzivno bavi drustvenonaucna teorija i to ne bas intenzivno. Zasto je to tako, pitanje je cije bi temeljno razmatranje zahtevalo poseban i velik prostor. U stvari, postoji jedno opste stanoviste pomocu kojeg bi se, dedukcijom, brze, da ne kazem precicom, moglo doci do objasnjenja. Rec je o poznatom stavu, odnosno, da budem sasvim precizan, njegovoj parafrazi izvorno formulisanom u radovima nekih neokantovaca i, kasnije, Maksa Vebera da kulturne (u najsirem smislu reci) vrednosti koje preovladjuju u jednom sistemu ljudske medjuzavisnosti odredjuju i kojim stvarima ce se njegovi clanovi poglavito baviti i na koji ce im nacin pristupati. Ako ovo uzmemo kao tacno, onda logicno proizlazi da u ovoj sredini multikulturalizam ne spada u preovladjujuce kulturne vrednosti i da se ovdasnji ljudi, stoga, njime bave malo ili se uopste ne bave, niti se prema njemu opredeljuju i orijentisu, ni pozitivno ni negativno. Zvuci jednostavno. I prihvatljivo. No, tako je samo na prvi pogled.Teskoce definicije pojmaTeorija i praksa u ovom slucaju su jako povezane. I, s tim u vezi, treba reci da je praksa multikulturalizma prethodila njegovoj teorijskoj refleksiji; termin se, naime, prvo javio u realpolitici. Prema jednom pouzdanom izvoru, prvi ga je upotrebio kanadski premijer Pjer Trido pre gotovo tri decenije, u jednom govoru iz 1971. godine. Drustvenonaucne discipline i filozofija uzele su ga, pak, pod svoje nesto kasnije, a ozbiljno su se upustile u njegovo razmatranje tek osamdesetih godina i, narocito, tokom prosle decenije.Kada kazem da je prica o multikulturalizmu visestruko slozena, a to ce reci da je bilo i da jos uvek jeste tesko tacno odrediti na sta se ta rec odnosi, jasno je, hocu da istaknem da se radi o pojmu koji nije lako definisati. Razlog tome treba traziti prevashodno u cinjenici da on izmice teorijsko-metodoloskim matricama klasicnih drustvenonaucnih disciplina. Svaka se disciplina, naime, kada se sama upusti u duhovno prisvajanje multikulturalizma, brzo pokazuje nedostatnom. A kazembrzo, jer se njena nedostatnost ne javlja kao rezultat, po sebi, inace, sporog i cesto dugotrajuceg teorijskog disputa, nego biva raskrivena, i to sasvim neposredno, od strane tekuce utilitarne prakse ili, drukcije receno, samog zivota.No, pre nego sto se upustim u pricu o dva nacina tretiranja multikulturalizma, nije na odmet da izlozim neke, makar najopstije smernice za odgovor na pitanje: sta je uopste multikulturalizam?Mislim da je za tu svrhu korisno da vas najpre upoznam sa odredjenjem koje nam se nudi u jednoj, inace, hvale vrednoj knjizi. Rec je oRecniku postmodernog misljenjakoji je, pre dve godine, objavljen u Velikoj Britaniji, a uredio ga je Stjuart Sim. Tu pise:Svako ko zivi u nekom od vecih evropskih ili severnoamerickih gradova danas zna sta znaci biti deo jednog multikulturnog drustva. Nasa hrana, nasa muzika, mnoge reci koje izgovorimo, velik deo nase literature, TV emisije... u svemu tome nalazimo prodor neevropskih tradicija i etnickih grupa u zapadni kulturni pejzaz.Multikulturalizam je velicanje tog kulturnog pluralizma za njega je drustvo sazdano od razlicitih etnickih i kulturnih grupa dobrodoslo.Multikulturalizam se suprotstavlja stanovistu prema kojem grupe dosljaka moraju, da bi izbegle sukobe, da usvoje obicaje, vrednosti i verovanja drustva u koje su se doselili. Nekada je bilo siroko rasprostranjeno verovanje da ce se jedno drustvo dezintegrisati ako u njemu ne postoji zajednicki sistem vrednosti koji drzi na okupu razlicite grupe pri cemu su te vrednosti vrednosti zemlje domacina. Integracija, smatralo se, mnogo je teza za one koji pripadaju drugim rasama, etnickim grupama itd., i time su cesto bile opravdavane rasisticke imigracione politike.Ako je sukob izbegnut, postoji, medjutim, mogucnost da spone koje odrzavaju jedno multikulturno drustvo izgube svoju individualnost. Izazov za jedno istinski multikulturno drustvo jeste da se sacuva jedinstvenost razlicitih tradicija, a da se, pri tom, ipak, stvori jedan novi entitet u kojem se te tradicije zblizavaju.Vec prva recenica iz ovog citata (Ko god danas zivi u nekom od vecih evropskih ili severnoamerickih gradova...), sugerise da se multikulturalizam tice, pre svega, razvijenih savremenih drustava. Radi se, dakle po ovom shvatanju o problemu koji, sinhronijski (dakle, u ravni savremenosti) gledano, nije prisutan u nemalom delu sveta, onom sto ga sacinjavaju nerazvijeni, a dijahronijski (dakle, istorijski) nije bas dugog veka. Pa, da li je tako?Najpre, sa problemima multikulturalizma suocavaju se i nerazvijene ili polurazvijene zemlje, samo sto se u njima, verovatno zbog mnogo precih stvari kao sto je puko prezivljavanje njegovo reflektovanje i uopste bavljenje njime (sto, dakako, implicira i njegovu prakticnu stranu) uzima kao luksuz, kao nesto sto se stavlja na sam kraj dnevnog reda, ako uopste i dospeva na listu pitanja koja valja resavati. Naravno, kada u tim i takvim, siromasnim zemljama nesto od multikulturalnih kontroverzi dospe na dnevni red njihovih politika, to se onda, upravo zbog takvog pristupa, dogadja na spektakularan, eksplozivan i, najcesce, tragican nacin. Ta, smi smo to iskusili i jos uvek iskusavamo.Sto se, pak, istorije tice, postavlja se pitanje: zar nisu drzavne zajednice poput Rimskog carstva, ili Otomanske imperije ili, recimo, Austrougarskog carstva itd., bile tipicne multikulturne tvorevine. Jesu, nema sumnje ali, u izvesnom smislu! U jednom bitno drukcijem smislu od onog sa kojim se suocavaju moderna multikulturna drustva. Naime, multikulturalnost (ako uopste moze tako da se kaze) starih, tradicionalnih drzavnih tvorevina imala je svoju osnovu iskljucivo u kolektivnim identitetima; u njima se nije znalo za individualizam, a to ce reci, ni za individualne slobode i prava, i za siroke zahteve za njihovo priznavanje i ostvarivanje sa cime se susrecemo u savremenosti. Hegelovski receno, u njima je bio slobodan samo jedan ili, u najboljem slucaju, nekolicina, mada ni on, odnosno oni, ne na nacin na koji slobodu pojmi i poznaje savremeni covek Zapada. Mislim da je, zbog toga, dobar izraz sto ga je za takve tvorevine upotrebio beogradski autor Branimir Stojkovic:protomultikulturalne zajednice.Savremeni multikulturalizam ili multikulturalizamstricto sensu, ima nekoliko elemenata. Prvi, zapravo, njegova osnova, iako mnogi autori govore o multikulturalizmu kao o bitnom segmentu procesa globalizacije, jos uvek jeste, medjutim, nacionalna drzava (nation-state) i vecinska ili dominantna nacija u njoj. Zatim, tu su manjine (na primer, Crnci ili Juznoamerikanci ili Indijanci itd. u SAD), etnicke grupe (na primer, imigranti u Velikoj Britaniji: Afrikanci ili Indijci i sl.; ili Arapi, najcesce iz severnoafrickih zemalja, iz Magreba, u Francuskoj itd.), te najzad, najrazlicitiji drustveni pokreti (feministkinje, verske zajednice,gay and lesbianpokret, hendikepirani...). Receni elementi su uobicajeni predmeti rasprava o multikulturalizmu danas, bilo prakticno-politickih, bilo teorijskih.U oblasti politikestricto sensu, multikulturalizam se tice eksplicitne drzavne politike koja kako veli Branimir Stojkovic ima dva cilja: prvi je podrzavanje skladnih odnosa izmedju razlicitih etnickih grupa, narocito vecinske i manjinskih, te priznavanje prava razlicitim drustvenim pokretima i grupama u cijim osnovama nema rasnih i/ili etnickih primesa; drugi cilj je definisanje odnosa izmedju drzave i nacionalnih manjina, odnosno etnickih grupa, odnosno ostalih drustvenih pokreta/skupina.U razvijenim zapadnim zemljama, prevashodno mislim na SAD, Kanadu, Australiju, Veliku Britaniju itd., odgovori na zahteve za priznavanjem su, pre svega, politicke, pravne ili administrativne prirode. Kako, medjutim, veli francuski sociolog Andrea Semprini inace, vrstan poznavalac ovog pitanja u svojoj knjiziMultikulturalizam, politicko i formalnopravno priznavanje zahteva recenih grupa nije i kraj multikulturalnih kontroverzi. Istinska jednakost kaze on podrazumevaprosirenje javnog prostorana kojem bi delovala pravna i administrativna sredstva, a to ce reci da smo donosenje propisa jeste neophodan, ali nije i dovoljan uslov za jednakost; neophodno je stvarno uspostavljanje i sprovodjenje zakonske regulative koja garantuje jednakost sansi svim gradjanima i isti gradjanski status svim clanovima drustva.Pojava modernostiDa postojanje zakona samo po sebi ne garantuje da ce oni biti i postovani, tome smo i sami vec decenijama svedoci na ovim, nasim prostorima. Na ovome cu se malo zadrzati. No, da bih bio jasniji, napravicu ekskurs u temu modernosti; sto, zapravo i nije ekskurs, s obzirom na to da je multikulturalizam, po mom misljenju,par excellencefenomen modernosti.Modernost je da odmah dam njeno odredjenje siroki idejni i praktican projekat ciji su glavni uslovi i atributi:trzisno privredjivanje, privatno vlasnistvo, individualizam i racionalnost. Ovi elementi modernosti su, kao aktivni delatnici (activeagents), u vecoj ili manjoj meri, uoblicavali sisteme ljudske medjuzavisnosti, od renesansnih gradova, preko apsolutistickih monarhija do savremenih nacijadrzava.Da bi vam stvar bila nesto bliza, posto je rec o vrlo apstraktnoj definiciji u koju su sazete i dijahronijska i sinhronijska dimenzija, dakle, i poreklo recenih uslova i atributa modernosti, i njihove mene/transformacije tokom, otprilike, pet stoleca koliko delaju na svetskoistorijskoj sceni i, najzad, savremeni njihovi varijeteti u, kako to veli Entoni Gidens, kasnoj ili visokoj modernosti reci cu, a time cu vam vratiti i deo duga s pocetka ovog predavanja, sta su to predmoderni i/ili nemoderni sistemi ljudske medjuzavisnosti, sa kojima se, inace, susrecemo i u danasnjem svetu. Za to je, pak, dovoljno stvar, da tako kazem, izokrenuti.Glavne su, naime, osobenosti predmodernih ili nemodernih sistema ljudske medjuzavisnosti prosti opoziti recenih uslova i atributa modernosti. U njima, u tim sistemima, dakle, umesto sa trzisnom ekonomijom, imamo posla sa netrzisnim nacinom privredjivanja. Recimo, takve su bile komandne ekonomije koje su, takoreci, donedavno postojale u bivsim boljsevickim rezimima; zatim, umesto privatnog vlasnistva preovladjuje (da opet kao primer navedem bivse socijalisticke zemlje) grupno, to jest, drzavno ili takozvano drustveno vlasnistvo; umesto individualizma, u predmodernim ili nemodernim sistemima preovladjuje kolektivizam i, najzad u njima je racionalnost potisnuta nekim varijetetom ideologije ili, kako ja to nazivam, nekom vrstomsupstancijalne racionalnosti.Napred pomenuto pitanje, pitanje pravne regulacije, to jest zakon i njihovog sprovodjenja, tice seracionalnosti. Svaki sistem ljudske medjuzavisnosti ima svoj pravni okvir; u prastarim zajednicama, ali i u srednjem veku, na delu je bilo obicajno pravo. Pisano pravo je takodje staro i rezultat je veceg stepena racionalizacije odnosa izmedju ljudi, izmedju ljudi i institucija itd. No, nije svako pravo racionalno na nacin kako se u modernosti razume racionalnost. Modernost, naime, insistira naformalnoj racionalnostikoja je opozit pomenutojsupstancijalnoj racionalnosti. U predmodernim ili nemodernim sistemima, uvek postoji izvesna instanca koja je, na ovaj ili onaj nacin, iznad pravne forme. U novijim nemodernim sistemima, obicno je to politicka ideologija. Da budem sasvim konkretan, recimo (opet), u boljsevickim sistemima vlasnik Istine bio jejedan(vodja i/ili partija). Vodja, odnosno partija (ili zajedno, kao neraskidivo jedinstvo) znali su sta je pravi, autentican interes klase, to jest citavog drustva, a bogme su to predstavljali i kao opstecovecanski interes (zato se, je li, govorilo o socijalizmu kao svetskom procesu i, naravno, delalo na njegovoj realizaciji). U ime te, supstancijalne istine, koja se, naravno, nastojala da izlaze u odezdi racionalnog diskursa (otud izraz supstancijalnaracionalnost, iako je tu mnogo puta na delu bila cista iracionalnost), sve se cinilo da formalna racionalnost ne dodje do reci, i pravna forma, striktna pravna regulacija ili, da jos kazem, vladavina prava,de facto, bila je neostvarljiva. I, da skratim, krajnji rezultat ili, bolje, logicna posledica takvog stanja (uz nepostojanje ostala tri uslova/atributa modernosti) bio je raspad recenih sistema. Iznenadan i neocekivano brz.Da budem sasvim eksplicitan: multikulturalna politika (u sirem smislu reci) moze biti uspesna samo u drustvima koja su utemeljena na modernosti. Objektivnoontoloske instance modernosti (trzisna privreda i privatno vlasnistvo) se podrazumevaju; ostavljam ih po strani. Sada nas, u vezi sa nasom temom, interesuju subjektivnoontoloske instance, to jest individualizam i racionalnost. Vec sam, nesto ranije, rekao da su tradicionalni sistemi, kada je u njima postojalo vise razlicitih kultura, biliprotomultikulturalni. To su bile predmoderne tvorevine koje nisu znale za individualizam i individualni identitet i njihov multikulturalizam zasnivao se na kolektivnim identitetima. Ima autora kod nas koji smatraju da su Osmanlijska imperija ili Austrougarsko carstvo, ipak, bili multikulturalne zajednice u strogom smislu te reci. Jedni, recimo, podsecaju da je Pecka patrijarsija stala na noge pod Turcima; drugi podsecaju da je u Sarajevu pod Austrougarskom otvorena prva gimnazija na nasem jeziku itd. No, tu se, rekoh, ipak, ne moze govoriti o multikulturalizmustricto sensu. U prvom slucaju radilo se o multikonfesionalnoj zajednici u kojoj su zaista tolerisane druge religije, ali kao izrazikolektivnihidentiteta; u drugom, u najkracem, posredi je bilo jedno kako je imperiju Aleksandra Velikog i Stari Rim nazvao Dzerald Dzonson poliglotsko carstvo, takodje sa izvesnom tolerancijom, ali iskljucivo premakolektivnimidentitetima. Moderna multikulturalna drustva oslonjena su, medjutim, na individualizam, na individualne identitete. I, sada smo, najzad, u zizi nase teme: na terenu liberalnog, odnosno komunitaristickog poimanja multikulturalnosti.Pristupi/modeliAndrea Semprini je ponudio valjanu klasifikaciju pristupa multikulturalizmu u savremenim razvijenim zemljama. Najpre, po njemu, postojiklasican politicki liberalan model. On proistice iz klasicne liberalne politicke filozofije koja je, inace, u osnovi vecine zapadnih pravnih sistema i njihovih ukupnih drustvenih poredaka. Glavna karakteristika tog modela jeste ostro razdvajanje javne i privatne sfere covekovog zivota u drustvu. Javni prostor rezervisan je za gradjanska prava, slobode i obaveze kakvi su: pravo glasa, sloboda izrazavanja, sloboda udruzivanja, zatim, postovanje zakona, placanje poreza itd. Prihvati li ova pravila igre, covek postaje punopravni gradjanin datog drustva, formalno izjednacen sa svim ostalim gradjanima. Razlike time nisu anulirane. I one se ne samo tolerisu nego i stimulisu; ali, spadaju u sferu privatnosti. Tu se, pre svega, misli na religiozna verovanja, polnu pripadnost, moralni izbor, obicaje, ponasanje, na ukus itd. I, dokle god ta, privatna dimenzija covekovog drustvenog zivota nije u koliziji sa postojecim pravnim poretkom i institucijama datog drustva, ona ostaje stvar slobodnih licnih uverenja, verovanja, sklonosti, teznji itd. pojedinca.Postoji, inace, razlika medju zapadnim sistemima oslonjenim na recenu podelu. Dok je, recimo, U SAD javni, institucionalni sistem umnogome odredjivan i uoblicavan, da tako kazem, odozdo, dakle, iz sfere privatnosti, u Francuskoj stvari stoje drukcije; tu je drzava, to jest javni sektor taj koji dominira. Ne u apsolutnom smislu, jer izvesnih pomeranja u jednom ili drugom pravcu uvek ima u oba poretka; no,grosso modo, tako je.Drugi jemultikulturalan liberalan model. To je model multikulturalnog gradjanstva, a ponudio ga je, pre nekoliko godina (u istoimenoj knjizi) Vil Kimlika. Prema Kimliki, klasican liberalan model nikad, u stvari, nije uspeo da dostigne ideal apsolutne jednakosti gradjana, bez obzira na sve garancije koje su za to obezbedjivali dati pravni poreci. I, sto je vaznije, razlike koje su probijale granice sfere privatnosti i prodirale u javnu, institucionalnu sferu da bi dobile politicko, ili pravno ili administrativno priznanje, da bi, recju, dobile pravo gradjanstva, u tim sistemima vise nisu nego sto jesu uspevale to i da postignu. Kimlika zato predlaze da se uspostavi posredovanje izmedju javne i privatne sfere, da se omeksa granica koja svaku individuu cepa na javnu i privatnu osobu, i to pomocu specificne grupe kojoj pojedinac pripada. Razlika javnoprivatno se, dakle, ne brise, nego dijalektizuje. Drustveni prostor u kojem covek ucestvuje deli se, na taj nacin, na jednu centralnu, monokulturnu zonu, u kojoj na promenljivim nivoima ucestvuju sve grupe i individue, i na mnostvo perifernih zona u kojima sve grupe, a posredstvom njih i pojedinci, raspolazu svojom autonomijom. Dok se u prvom modelu drustvena kohezija obezbedjuje konzistentnoscu i opstevazecim karakterom javne sfere, u Kimlikinom modelu multikulturalnom liberalnom modelu koegzistiraju kohezija i fragmentacija. Ovaj autor veruje da je to moguce, ne samo teorijski nego i prakticno. Cak je uveren da takav multikulturalan obrazac obezbedjuje visi stepen kohezije i stabilnosti jednog drustva. Jer tu Kimliki mnogi primeri zaista daju za pravo sto je centar nepopustljiviji prema zahtevima za priznavanjem razlicitih grupnih identiteta i interesa, to se drustvo vise izlaze opasnosti da napetosti prerastu u konflikte i centrifugalne procese.Treci model o kojem govori Semprini, jestemaksimalisticki multikulturalan model. U najkracem, u ovom konceptu porice se svaka mogucnost postojanja jedne zajednicke sfere, ma kako ona bila uredjena. Njega zastupaju i/ili podrzavaju one grupe kojima je stalo do odvajanja, otcepljenja i ostvarivanja potpune, pre svega, politicke autonomije. Sfera gradjanskog i sve ono sto ona implicira, dakle, i individualna prava i slobode, tu najcesce uopste nije vazna. Stvar se obrce, i na prvo mesto se stavljaju razlicite vrstekolektivnihidentiteta (rasni, etnicki, verski itd.) i zahtevi za njihovim priznavanjem. Krajnji rezultat takvih nastojanja, to nije tesko pretpostaviti, bio bi svet sastavljen od mnostvamonokulturalnihentiteta. I jos (a to sledi iz prethodnog), ostvarivanjem zahteva za tako pojmljenim priznavanjem razlicitosti, razlike bi, s obzirom na to da se drugojacnost ne bi tolerisala, zapravo, bile ukinute!Najzad, cetvrti model je modelkorporativnog multikulturalizma. Rec je o konceptu prema kojem se postojanje razlika, to jest razlicitih etnickih, rasnih, verskih grupa i drustvenih pokreta uzima kao gotova cinjenica kojoj se treba prilagoditi; glavna briga zastupnika takvog stanovista jeste: kako upravljati postojecim razlikama? Referentni horizont ovog modela je ekonomija, njegov sistem funkcionisanja je pragmatican, a okvir njegovog razvoja globalan. U sustini, razlicitost, etnicke specificnosti itd., sa jedne, i kosmopolitizam, sa druge strane, za korporativni multikulturalizam su, pre ostalog, trzisne vrednosti, kulturoloski oblici kompatibilni sa kapitalistickom ekonomijom u njenom procesu mondijalizacije. To vam je, da dam prost primer, ono kada Mekdonalds na jelovnike u svojim beogradskim (pretpostavljam i novosadskim) lokalima uvede hamburger sa sajkacom i ljutom papricicom. I, to nije nista novo. Vec dugo vremena, recimo, nemacki automobili na britanskom trzistu imaju volane na desnoj strani; budite takodje uvereni da cete ako isti model japanskog automobila kupite u Americi i, recimo, Rumuniji ili kod nas, biti iznenadjeni razlikom u opremi. Itd. Glavni protagonisti u favorizovanju ovako shvacenog multikulturalizma jesu velike multinacionalne kompanije. Kritike koje neki autori upucuju ovom konceptu najcesce se zasnivaju na stavu da se na ovakav nacin razlike identiteta proizvode odozgo, da one nisu autentican izraz osobenosti pojedinih grupa. Ili da se, u najmanju ruku, postojece razlike samo instrumentalizuju, i to ne sa ciljem afirmisanja grupa i ostvarivanja njihovog blagostanja, nego zarad profita kompanija.Potonji pristup multikulturalizmu, iako se u njemu transcendira matrica nacionalne drzave kao prirodnog drustvenog okvira, mogao bi se, u stvari, odrediti kao produzetak klasicnog liberalnog modela multikulturalizma, kao postpoliticki i transnacionalni, neki ce reci, potrosacki multikulturalizam.Medju komunitaristima, da ih tako (priznajem, pomalo rogobatno) nazovem, izdvajaju se Vernon Van Dajk, Frensis Svenson, Dzon Grej, Entoni Smit i drugi. Iako medju njima, rekoh, ima, i to, ponekad, znacajnih razlika, zajednicko im je da se svi obrusavaju na liberalni individualizam. Kako to, primerice, Svenson formulise, liberalna demokratska teorija, gotovo iskljucivo naglasavajuci individualna prava i, stoga, zanemarujuci zajednicke interese, stvara kontekst u kojem nije moguce uspostavljanje ravnoteze izmedju zahteva pojedinaca i multidimenzionalnih zajednica. Grej, pak, veli da je liberalno misljenje nacinilo fatalnu gresku time sto ljude nije posmatralo kao Poljake, Palestince, Izraelce, Crnce itd., vec iskljucivo kao osobe koje su nosioci prava (i nesumnjivo su polno neutralne).Osnova spora jeste, dakle, u pitanju: sta je vaznije, to jest cemu dati primat, pojedincu ili grupi. Jednu vrlo utemeljenu odbranu liberalnih principa nudi nam, vec pomenuti, Candran Kukatas, u tekstu Postoje li kulturna prava (u zbornikuDemokratija i razlika), u kojem odgovara na primedbe svih pomenutih zastupnika komunitarnog koncepta.U najkracem, njegova argumentacija zasniva se na stanovistu po kojem grupni identitet nije fiksna, staticna, za svagda data instanca. Ne samo etnicke, nego i druge grupe stalno se obrazuju i rastacu u odgovoru na razlicite politicke i institucionalne okolnosti. Grupe ili kulturne zajednice ne postoje pre ili nezavisno od pravnih i politickih institucija, vec sme bivaju njima izgradjivane, odnosno razgradjivane. Drugim recima, etnicki identiteti imaju kontekstualan karakter: granice grupe pokazuju tendenciju da se menjaju sa promenom politickog konteksta. Znate, prica o tisucljetnoj kulturi, bas kao i ona o postojanju srpske nacije u vreme boja na Kosovu, apsurdna je i, sto je najvaznije, neistinita. Kao, hrvatska i srpska nacija postoje odvajkada! Glupost! Govoriti o francuskoj, italijanskoj, nemackoj itd. naciji pre 1819. stoleca isto tako je apsurdno i neistinito. Poslednji popisi u Ukrajini, na primer, pokazuju da se broj Rusa (procenjuje se da ih ima nekoliko miliona) u toj zemlji stalno, i to ne u zanemarljivoj meri, menja, iako nije bilo vecih migracija. Ljudi se, naprosto, jednom izjasnjavaju na jedan, drugi put na drugi nacin. Setite se i bivse Jugoslavije. Oko deset posto populacije izjasnjavalo se da su Jugosloveni. Broj se menjao prema promenama u politici. Zahvaljujuci najnovijim dogadjajima, ta ne bas mala grupa (oko dva miliona ljudi) kao da je, medjutim isparila! Brojnih primera ima i iz drugih delova sveta.Hocu, dakle, da kazem da se kompozicija grupa tokom vremena menja. No, jos vaznije od toga jeste da najveci broj grupa uopste nije homogen u datom trenutku. Unutar kulturnih zajednica, rasnih, etnickih itd. skupina najcesce postoje znatne razlike, pa i konflikti kada je rec o interesima. Komunitarci to prenebregavaju. Oni grupu predstavljaju uglavnom kao jedinstveno, homogeno i, neretko, kao (da brodelovski kazem) dugotrajuce telo. A podele unutar nje mogu biti, rekoh, duboke; i mogu zadobiti, u najmanju ruku, dva oblika: podele izmedju podgrupa u jednoj siroj zajednici, i podele izmedju elite i mase. Recene skupine mogu, pak, imati sasvim razlicite, i to neretko konfliktne interese. U stvari, hocu da kazem, u tako, na komunitaristicki nacin shvacenoj grupi, pojedinac redovno biva zanemaren; njegova sloboda i njegova prava stavljaju se na oltar, u vecoj ili manjoj meri, konstruisanih, da ne kazem, izmisljenih, imaginarnih visih, grupnih interesa.I da zavrsim, u liberalnom konceptu podrazumeva se da ukoliko interesi koji dolaze do izrazaja u razlicitim grupama, to jest kulturnim zajednicama imaju znacaj, on treba, u krajnjoj liniji, da proistice iz toga sto se ti, grupni interesi poklapaju sa interesima pojedinaca. Ako tog poklapanja nema ili je samo delimicno brojna iskustva to sugerisu stradace konkretan covek, to jest njegova sloboda i njegova prava.Karel Turza*) Predavanje odrzano maja 2000. godine, u Novom Sadu, na Specijalistickim akademskim studijama.

http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/251/251_12.html (, , , ...) ....../522-523/20. , - .....,(1999), " "223FASIZAM NA FPN-SLUCAJ BRANIMIR STOJKOVICExpand Messages VESELINJul 25, 2004Dear friends, evo mog vidjenja problema fasizma koji postoji naFPN.Buduci da sam vishe puta od Vuka bio zamoljen nesto da napishem zaSUPRU, evo jednog interesantnog detalja koji je naizgled bezznacajan.Naime, pored javno izrecenif fasistickih rijeci od strane ex-dekanapostoji fazizam koji se provlaci kroz NASTAVNU LITERATUR I NASTUPESAMIH PROFESORA NA PREDAVANJIMA.PREDMET MOJE KRITIKE JE ``EMINENTNI`` ANTIDEMOKRATA PROF.BRANIMIRSTOJKOVIC.U OBAVEZNOJ LITERATURI ZA ISPIT``SISTENI INFORMISANJA`` ZATRECU GOD I ISPIT KULTURNA POLITIKA``{ A RIJEC JE O KNJIZI ``IDENTITETI TOLERANCIJA`` CIJI JE AUTOR GORE NAVEDENI PROFESOR} NAVODI SE KRIZAIDENTITETA KOD HRVATA, SLOVENACA, MAKEDONACA,BOSNJAKA ICRNOGORACA.NAIME,STOJKOVIC JE PROBLEM OTCJEPLJENJA HRVATSKE ISLOVENIJE PROTUMACIO KAO RJESENJE KRIZE KOJU OVI NARODI IMAJU BUDUCIDA SU SRBI ALI KAKO SE NAVODNO ZELE ODRECI TOGA DOSLI SU U FAZU KRIZEIDENTITETA KOJU SAMO MOGU RIJESITI TAKO STO CE SE DISTANCIRATI ODSRPSKIH KORENA.S DRUGE STRANE, CRNOGORCI SU STVORILI AUTOKEFALNU CRKVUZBOG ISTOG CILJA.NA STRED PREDAVANJA PREKINUO SAM STOJKOVICEVOIZLAGANJE PITANJEM``KAKO JE MOGUCE DA NESTO STO VEC POSTOJI I PRIZNATOJE OD VLASTI VI NE PRIZNAJETE I PROGLASAVATE NEPOSTOJECIM?`` NA STA MIJE ISTI ODGOVORIO DA SU CRNOGORCI SRBI KOJI IMAJU KRIZU IDENTITETA TJ.DA SU ISKOMPLEKSIRANI I DA STVARANJEM CRKVE ZELE DA SE ODREKNU SRPSKIHKORENA.O CEMU JE RIJEC? KAKO JE MOGUCE DA JE PROFESOR FAKULTETAIZJAVIO OVAKO NESTO AKO SE ZNA DA JE CRNOGORSKA CRKVA POSTOJALA JOSHZA VRIJEME KRALJA NIKOLE I POCETKOM 20 VIJEKA BILA PRIZNATA USTAVOMKRALJEVINE CRNE GORE A DANAS JE U CRNOJ GOR I LEGALNO PRIZNATA OD VLASTI?BUDUCI DA SAM CRNOGORAC I ATEISTA SAM I PITANE CRKVE ME AMA BAS NEZANIMA, ALI STA CE MO SA ONIH NEKOLIKO STOTINA HILJADA CRNOGORACA KOJISU VJERNICI TE CRKVE I ZAMISLITE VJERUJU DA NIJESU SRBI?MOZDA ONI NEPOSTOJE ? MOZDA SE SLOVENIJA I HRVATSKA PO STOJKOVICU NISU OTCIJEPILEI JOS SU U SASTAVU SASRBIJOM?NE!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!PRIJE BIH REKAO DA SE RADI O NJEGOVOJ INTERPRETACIJI CINJENICA KOJE ONVEOMA DOBRO PRIZNAJE ALI MU SE OCIGLEDNO NE SVIDJAJU.ON JE MARKA PETRAJANKA IZ CRNE GORE KOJI SE OSJECAJU CRNOGORCIMA PROGLASIO SRBIMA,ASTIPETA I JOZETA IZ SUSJEDNE NAM HRVATSKE PREVEO U PRVOSLAVA ISRBOLJUBA.SALU NA STRANU POSTAVLJA SE PITANJE DA LI JE NEKO FRANCUZILI NJEMAC OR SRBIN ILI CRNOGORAC NA OSNOVU POLITIKE KRVI I TLA ILI JEON ONO STO ON SMATRA DA JESTE?KOLIKO MI JE POZNATO SVGDJE U SVIJETU JEOVO PRVO TJ PRAVO NA NACIONALNO IZJASNJAVALJE I VJERSKO IZRAZAVANJE ISLOBODU JE NEPRIKOSNOVENO~DRUGIM RIJECIMA, GAZENJEM OVIH OSNOVNIHNACELA, STOJKOVIC JE DOKAZAO DA JE FASISTA I NISTA VISE!!!!ON JETAKORECI PREGAZIO PREKO IZJASNJAVANJA STOTINA HILJADA LJUDI I DRUGIMRIJECIMA REKAO``MA NE, ZABOLE MENE STO NEKI TAMO CETINJANI VJERUJU ZASEBE DA SU CRNOGORCI,CAK I HOCE CRKVU SVOJU DA NAPRAVE, ONI SU ZAMENE SRBI A TO STO RADE ZNACE DA SU ISKOMPLEKSIRANI``BUCI DA SAM REVOLTIRAN OVAKLVIM NJEGOVIM IZLAGANJE PRIPRIJETIO DA CUKONTAKTIRATI NEKU OD MEDJUNARODNIH INSTITUCIJA PREDOCITI IM PROBLE,STOJKOVIC JE REKAO``NE NE NEMOJTE, MOLIM VAS`` OCIGLEDNO JER SEZABRINUO ZA SVOJE IME I VLASTITU REPUTACIJU.DA ZAVRSHIM; SESELJ JE BIO FASISTA ,ALI OTVORENI I ON JE ZBOG TOGA UHAGU.KOJA JE RAZLIKA IZMEDJU NJEGA I BRANIMIRA STOJKOVICA?SESELJ JEFASIZAM SIJAO PUSKAMA DOK STOJKOVIC TO CINI JEBAJUCI STUDENTE U ZDRAVMOZAK.NJEGOV PRIKRIVENI,KVAZI INTELEKTUALNI FASIZAM JE OPASNIJI ODSESELJEVOG, JER CE GENERACIJE UCECI IZ NJEGOVIH KNJIGA ZAISTA MISLITIKAKO SU CRNOGORCI IZDAJNICI I SRBOMRSCI STO ZAISTA NIJE ISTINA.A STONIJE ISTINA TO JE LAZ KOJA SE SERVIRA NA FAKULTETU.ZAMISLITE KAKO RAZMISLJA TEK ALEXANDAR VUCIC KAD EMINENTNI PROFESOROVAKO PISHE?https://groups.yahoo.com/neo/groups/supra_leptirici/conversations/messages/223

15