brodski

166 Е К С П О З И Ц И Ј А Чеслав Милош О ЈОСИФУ БРОДСКОМ 1 Премало пажње посвећу јемо тешкоћама ко је се на к ра ју два десетог века испречу ју песниковом гласу ко ји не може да допре до нас. Мора да се проби ја кроз дебеле сло јеве буке и беса, због свакодневно растућег бро ја љ уди и повећавања бро ја јав них говорника, односно оних ко ји с е из ражава ју стихом или прозом. На глас мислим у дословном смислу, јер сваки стих чува непоновљиву интонаци ју ко ја потиче из тог, а не из неког другог грла- инструмента, као што у музичкој партитури дрема ју звуци, чека јући да буду пробуђени. Т ога поста јеш свеснији кад с лушаш како своје песме рециту је Јосиф Бродски. То је изне- нађу јућа мелопе ја, напев-ламент, ко ји хрли кроз риме, растапа јући их у готово сталним опкорачењима, да би их на почетку сваке следеће строфе енергично подрио и исти рит- мични узорак понављао у нешто другачи јој интонаци ји. Слушаоци не могу да се одупру мисли о тој нематери јалној области, а ни о времену и простору у коме тра ју дела Хајдна или Моцарта, препознатљива после неколико тактова у позадини са шумом радио-станица. Поези ја Бродског има слично својство ко је јој допушта пружање отпора прекомерности речи, стога то својство назовимо чистотом, аскезом, дисциплином или некако другачије. Руска књижевност је у сво јој генеалоги ји, а можда и духу петроградска, односно из- води се из поези је, као шт о се Г огољ и Достојевски изводе из Пушкина. Фантазмагорични град је управо у сликама поези је налазио сво ју сабласност. Временски су нам ближи његови песници Блок и Бели, али ништа мање, захваљу јући малобројним, због тога узбудљивим песмама, при чему ваља поменути Инокентија Ањенског, јер, по мом мишљењу, Бродски спада у лини ју Ањенски–Ана Ахматова–Осип Мандељштам. Он је потпуно свестан насле- ђа и у сво јим есе јима о родном граду поставља себи питање, шта повезу је петроградске песнике. Одговор тражи опису јући архитектуру , јер је у њој са држана немилосрдна воља Петра Великог ко ји је градио свој град на лешевима поданика и на иде ји „прозора у Европу“, као и на омађи јаности делима људског ума и руку, односно цивилизаци је. Архитектура Петрограда донекле кондензу је један период истори је Европе и под пером Бродског по- јављу је се реч „к ласицизам“. Иако је тешко применити је на савремену поези ју, реч је употребљива, јер указу је на повезаност пропорци ја и мерила. У суштини, Бродски је добро упознат с превратима у уметности нашег века, веома је селективан у коришћењу слобода ко је му је она понудила. Рођен 24. ма ја 1940. године у Лењинграду, Бродски је растао и формирао се у њему, премда за мало шта има да захвали школи. Са сво јих пет наест година једноставно је устао усред часа, изашао и никада се тамо ни је вратио. Слична плахост импулса била му је свој- ствена много година касни је, када је без матуре и диплома држао семинаре о поези ји на америчким универзитетима. Ако је студент рекао нешто што је излазило из оквира дозво- љених глупости и игноранци је, Јо сиф га је из бацивао са часа. Био је у пра ву: радећи у 1 Милошев текст је пред говор за избор из поези је Бродског на пољском: Josif Brodski, 82 wiersze i poematy, ур. Stanisław Barańczak, Paryż, Zeszyty Li terackie, 1988, стр. 232. (Прим. прев.)

brodski

Documents