Broj 6/7, mart 2012

Zašto Velešanke imaju velike grudi?

Tatina poslednja prica

Smrdljivi grad je zadovoljan sobom

Društveni centar Novi Sad

Konkurs za besmrtnost

Sin jedinac

Danski esid rok

Samostalnost zena u filmovima Kloda Šabrola

Iluzije

Marsovci napadaju

Innermost

Ispred skupštine

Kako proucavati ekonomiju

Poezija 31-37str.

Antizapadnjaštvo 38-48 str.

Poštovanočitateljstvo,

Posle četvoromesečnog zatišjapojavljuje senovidvobroj časopisaŠkrip, i daljeuprepoznatljivomgerilskom i au-tonomnom formatu,da, vamanazadovoljstvo i korist,donese još jedanmali izbor tekstova izdomenaproze,poezije,analizeikritikedruštvaijoškoječega.Nekolikojerazlogazatišjukojejevladaloposlednjihnekolikomeseci.Prviunizujekonkurszakojismoodaslalipozivširomex-Yuvasione.Odzivjebioneočekivanovelik.Našamalenaredakcijajeprionulanazadatakčitanjaiodabiranjatekstovazačasopis,nosećisesaizazovimasvakodnevnogživotakaoštojetobilablokadaFilološkogiFilozofskogfakultetauBeograduuoktobruinovembruispremanjeipolaganjeispita.Usledsvegatoga,našnajambicioznijicilj-radsaautorimananjihovimtekstovima-biojeostvarensamodelimičnotj.samosaljudimačijisutekstovibiliodabranizačasopis.Ljudisakojimatonijebioslučajostalisuuskraćenizablagotvornukorespondencijudonekihsrećnijihisređenijihvremena......štobisemoglodesitiukolikozaživipokušajnabavljanjaredakcijskogprostora;zasadasenadepolažuurazvijanjekapacitetaInexfilma(http://www.facebook.com/InexFilm),prilikomkojegsečlanoviredakcijenisulibilidazasukurukaveiprionunaposaotemeljnogrenoviranjaprostora,nabavljanjanameštaja,prozora,glačanjazidova.No,otomevišekakovremebudeprolazilo,asituacijaserazvijala.

Iakosmoprilikomkonkursabiliotvorenizasvevrstetekstualnih(ainekevrstevizualnih)priloga,osnovnatemajebilafenomenantizapadnjaštvauSrbiji.Štasemožepodvestipodnjega,čemuonoiočemugovorionosamo,aočemunje-govapojava?Tajskuptekstovanajvišepodsećananaučničasopis.Ambicijanamjedaunarednomperioduprodubljujemokvalitettakoosmišljenogdelačasopisa,alismatramodaćeoviradovinaćizahvalnupubliku.

Osimizborapesamaipriča,kojijeuovombrojuopsežnijinegoikadpre,donosimoitekstoveoraznimdrugimaktuel-nimtemama:naprimer,izveštajoinicijativizaDruštvenicentaruNovomSadupisanutokupostojanjatogcentraodstraneneposrednigučesnika;nastavljamosa feljtonomodanskomesid-roku;kratak izveštajoprimeruotuđenjaupravljačkeklaseodostatkadruštvanaprimerumaleakcijeispredDomaNarodneskupštine,itakodalje...

Usvakomslučaju,dosledećegjavljanja,prijatnočitanjeilistanjevamželiŠkripkolektiv!

Uvodnik

Foto:DušanTizić

broj 6/7, februar 2012

“Dobar den, do kaj Muto, Ve molam!” Stavljamkoferugepektaksijai,punentizijazmakojimeuvekobuzme kada pristignem u novi grad (a ponajvišekada dođem u Veles, svoj drugi dom), sedam nasuvozačevomesto.Omalenitaksistabezrečipalimo-torikrećekaMuti,zadatojdestinaciji.Nakonnekolikostotinametaradolazimodoželjenogodredišta;uvekmibudežaokadauVelesutrebadaplatimtaksi, jerto zadovoljstvomogumaltenedapriuštimkusuromkojimiostaneodcigareta.Zatouvekiostavimdobrunapojnicu,znajućida taksisti svakidinar(tj.denar)znači. Tek ove godine sam primetio da, već godinamaunazad, kao orijentir za adresu na kojoj se nalazikuća moje babe u Velesu koristim ‘Mutu’. Doduše,nisammogaoadaneprimetimdametaksistauvekdovezedosendvičarekojavećnekolikogodinapravinajukusnije(inajjeftinije)tostovenasvetu.Međutim,tasendvičarasezove‘Krug’inemaamabašnikakveveze ni sa kakvimMutom. Odaklemi onda taj taja-nstveninazivizaštomenijedantaksistanepogledačudnokadapoželimdameodvezedoMute? Još dok sam bio sasvim mali, a ipak dovolj-no odrastao da se uveče sa drugarima prošetamčaršijom,naučilisumeda,akoželimdasetaksijemvratimkući,dataksistitrebadakažemtočuveno“dokajMuto”;iodatlebihvećznaoputdokuće.Isobzi-romdajetoupalilosvakiput,nikadaminijepalonapametdaMutudovodimupitanje.Svedoovogleta.Odprijatelja samdoznaoda senamestudanašnjeg‘Kruga’nekadanalazilatrafikačijinazivnikonepam-ti.Ispada,međutim,dapravinazivnikonikadanijeniznao,jerjeuVelesubilapoznatakao‘KodMute’.Ovajnesrećni “radninazivkoji jeopstao” trafika jedobi-

la zahvaljujući svom vlasniku, koji je imao izvesnihpoteškoćaprigovoru–biojepolunem.Pitamsekakolijetomnesrećniku–sigurnojesvestančinjenicedajenjegovlokaldobiosvojpopularninazivnaosnovunjegovogporemećaja.Moždajetojednaodonihstvarikojesevezujuzamalegradove–nikotonijeuradioizzlenamere,nitiseMutoljutioštogaismevaju(akotouopštemožemonazvatiismevanjem,jernemaamabašnikakavcilj),većsenazivjednostavnozadržaoinikovišeneobraćapažnjunato.AmoždaMutasamonijepronašaonačindaiskažesvojenezadovoljstvo. Bilokakobilo,Mutanijejedinstveniprimerovepojave u Velesu. Štaviše, odmah pored „Mute“ ilitidanašnjeg „Kruga“ senalazi kompleks lokala osred-njeveličinekojisepopularnozove„Bugarskaamba-sada“, a razlog za ovakavnaziv je jednako zanimljiv– vlasnik te poprilično neobične i nešto modernijegrađevinejeBugarin. Mišljenjasamdaupravoovakvestvaričinedušujednog grada. Svaki grad čuva sijaset ovakvih mis-terijaizasvakogćoška,alinijedanstranacihnemožesverazotkriti.Ipak,utrenutkukadapostanešsvestansvihtihtajanstvenosti,tekondamožešdakažešdasinadobromputudaistinskiupoznašnekigrad.MenisečinidasmoVelesijavećsasvimdobridrugari.Uos-talom,samobliskomprijateljuseskrećepažnjanatodaVelešanke,svedo jedne,nakonpuštanjaupogonTopionicecinkaiolovauVelesusedamdesetihgodinaprošlogvekaiusledpromenasastavavazduha,vodeizemljišta,imajuneodoljivovelikegrudi.Ovajteoriju,naravno,nikonijeproučio i dokazao, te se jošuveknalaziudomenuVeleškihlegendi,alijaipakvolimdamislimdajetako.Akoništadrugo,dodanašnjegdanasenisamuveriousuprotno.

4 dosadno mi je

“Do kaj Muto” Nikola Živković

ili zašto Velešanke imaju velike grudi

Veles

broj 6/7, februar 2012

http://1.bp.blogspot.com/_Z8Ay6gxUZ3o/SwUiuQm8vII/AAAAAAAAC6M/TWLTt6c8-Yc/s1600/veles76542wx9.jpg

broj 6/7, februar 2012

5 dosadno mi je

Šugavi, prljavi i bolesni psivladajuprljavimgradom.Tusu,nasvakomkoraku,dostupnisvakome,alinikoništanečini.Nijetovišenistrahkolikosuljudinavikli,pamis-ledanijenanjimadaseborepro-tivtoga.Smrdljivigradjezadovol-jan sobom, a vladari takvog gradaimogubitisamošugavipsi.Izlazepredljudesamoučoporu,uvijeksutooni,nikadanijekrivsamojedan,bezobziraštomaladjecastradaju.Akadanekonapadnesamojednog,koji je, zbog svoje neopreznosti,skrenuo sa puta čopora i samoin-cijatvnootišaotražitidodatnuhra-nu;ondaseonpokunjiiodepodvi-jenog repa.Nedugonakon toga sejave oni koji štite te pse govorećikakosmomitoproizveli.Agrađanišute. Tek poneki neustrašivo gov-ore protiv tih bolesnih džukelazbog kojih mala djeca strahujukadasevraćajukućama.Agrađanišute. Opet i uvijek. Zaista smomidopustili da smrdljivim gradomvladajuprljavipsi.Onisadadolazeu škole, fakultete i svamoguća ja-vnamjesta.Nikoništanečinipovo-domtoga.

Našim gradom, umjesto glavnerijeke (kao kod skoro svih velikihgradova u svijetu), protiče povećipotok koji u popodnevne sateužasno smrdina govna.U tompo-toku se može vidjeti više smećanegoukontenjerima,asedmicamaje stajala jedna naopako okrenutastolicanasredtogpotoka.Agrađanišute.Opetiuvijek.Smrdljivigradjezadovoljan sobom.Uvijek će tako ibitidoksenepromijenisvijestljudi.Svisežalepokafanama,svojimpri-jateljimailikomšijamainikonesh-vata(ilineželidashvati)dasmosvidužnidaseborimoprotiv togaštonamsenameće.ČestogledamokakosestudentisaFilozofskogfakultetaizZagrebaborezasvojapravaiost-varujuih.Oninedopuštajudastarciufoteljamamanipulišuiupravljajunjihovim životima, oni zahtijevajuono što je njihovo. I pogledajmotakođer Filozofski fakultet u Sa-rajevu. Studenti se stalno žale danemajudovoljnorokova,da impo-jedini profesori ne daju ni zakon-ske rokove, da pojedini profesoriobaraju studente neosnovano, daje školovanje skupo, da je sistem

obrazovanja nedovoljno kvalitetani sve ostaje na tome jer se žalesamo između sebe. Na pauzi kadaodunakafu. Iondasvepostarom.A strašno zvuči činjenica da ondakadasedokazalodaodređeniprofe-sorisaPravnogfakultetauSarajevuseksualno iskorištavaju studenticenikoništaniječiniopovodomtoga,samorijetkisuupozoravali.Prvojetrebalo tri godine da se smaknu titzv.profesori,alinajstravičnijejetodasenikoodroditeljanijesjetiodaostaleroditeljepozovedaseskupei naprave masovni protest protivtih ogavnih, nemoralnih ljudi kojisu se nazivali profesorima. Ako senekoisjetio,ostaojesam.Ne,janeželimdakažemdaroditeljimanijestalodosvojedjece,aligdjesubili?Zašto je sve ostajalo na novinskimčlancima i svjedočenjima anonim-nih studentica? Nije bilo protesta,nije bilo pobuna, ali i danas sve idaljeidekaponoru.Agrađanišute.Opetiuvijek.Smrdljivigradjezado-voljansobom.Pačakidauspijemoopravdati stare ljude i roditeljekoji nakonminule agresije nemajusnageiželjedasebore(aliniovd-

SMRDLJIVI GRAD je zadovoljan sobom

Hamza Hodžić

broj 6/7, februar 2012

broj 6/7, februar 2012

je ne možemo razumijeti roditeljestudenta/ica Pravnog fakulteta) zaboljesutra jersuratovalidabido-spjeliuovubijedu,činimisedani-kakonemožemoshvatitimladekojišute.Anajvišetrebadasebune.I svi su svjesni toga (tako da onekomšijeikafandžijeshvataju,samone želepriznati) i ondaoni na ko-jima je najveći udio da se bore, areklismodasutomladi,želemaso-vno da odu iz ove države. Trebanjih razumijeti, kao da su svi čuliza rečenicu: „Život je drugdje.“ Alinikako ih ne treba podupirati, većih treba uvjeriti da su oni ti kojimorajumijenjati stvari, nametnuteideologije,obaratistereotipeirušitisvaku tabu temu. Moraju se sviuvjeritida ježivotmoguć iovdje. Iondadolazenaredvječnipesimistikojipitajuštajetoovazemljadaladaseborezanju(aneshvatajudasetimeboreizasebe!).Pa,odgovorje veoma jednostavan. Ova državavam ništa nije dala (tj. poklonila),nitiće.Aizaštobitočinilaovamaladržava kada to ne rade ni mnogoveće sile?! Svugdje na svijetu svemoraš zaraditi, samo kod nas žele

kafanskompričomsvesrediti. Ištasetimadobiva?Pa,smrdljivigradjezadovoljansobom. Građani Sarajeva se diče mul-tikulturalizmom, svojom tradici-jomiturizmom.Aznateštajenašanajvećakulturološkaodrednicakod70% turista? Rat i ćevapi! Pa zarsu stvarno naša najveća turističkaatrakcija ćevapi? Zar mi zaistazaslužujemo da ljudima prva aso-cijacijanaBiHbudevezanazarat?Rat se ne smije zaboraviti, pres-tati praviti ćevape bi bila šteta,ali hijerarhija vrijednosti se morapromijeniti! Nikad ni jedna državanije uspjela a da nije maksimalnopodržavala kulturu, njeno razvi-janjeiafirmaciju.MilanKunderajepisao(aonjeiautordjelapodna-zivom Život je drugdje) u romanuKnjiga smijeha i zaborava: „Narodiselikvidirajutako–rekaojeHübl–daimsenajprijeoduzmepamćenje.Unište im njihove knjige, njihovukulturu, njihovu povijest. A netkodrugi im napiše druge knjige, dajeimdrugukulturuiizmisliimdrugupovijest.Narodondapolakopočnezaboravljatištojeištojebio.Svijet

okonjegatozaboravimnogobrže“.Dalitrebamodopustiti istoovodase desi i nama? A ako bi se našaoneko ko bi rekao da ova državakvalitetno radi na razvijanju i afir-maciji, neka pogleda stanje starihkula i tvrđava iznad Starog Grada,neka pogleda posjećenost muzeja,neka pogleda kvantitet kulturnihemisija, a za onajmali broj koji seprikazuju neka relevantne ljudeiz tog područja pita za kvalitet. Iakosesjeti jošnekihkulturološkihodrednica, neka pogleda i njihovostanje i sve to usporedi sa brojemćevabdžinica i brojem posjetilacanjima. Ne, naš grad nam ne pružanikakvu pomoć u razvijanju i afir-maciji kulture (pa ima li smislada povlačim priču o zatvaranjuUmjetničke Galerije BiH???), jer tosvakakonisućevapi!Agrađanišute.Opetiuvijek.Smrdljivigradjezado-voljansobom. Ali, eto, ako ništa, barem smou onom ispijanju svega i svačeganajbolji (mada bi nam se čak i tuRusimogliusprotiviti). Ovajgradjenekadbacaosvetladaleko,ovajgradbimogaobolje.

6 dosadno mi je

Slika

http://www.e-novine.com/thumbnail.php?file=photo/drustvo/politika_feljton/Hell_of_a_wellcome_01_u_482913697.jpg&size=article_large&scale_by=width

7 dosadno mi je

Simbolično, na 22. decembar2011. godine, na nekadašnji DanJNA,posleprotestaispredkasarne„ArčibaldRajs”, u kojem su aktiv-isti udruženja građana, sportskihudruženja, članovi umetničkihdruštava i pojedinci izrazili svojenezadovoljstvo nepostojanjemprostorazamladeuNovomSadu,došlo je do okupacije kasarne.

Ovaj potez, iako iznenađujućza širu javnost, proistekao je izvišemesečnog planiranja grupegrađana okupljene oko Inici-jative za Društveni Centar. Uslednedostatka jasno definisanogrukovodstva, prema svedočenjuučesnika, Inicijativa je kao os-novni problem u početku imalaodređivanje metoda delovanja.

Poslepostignutogkonsenzusa,do-govorena je okupacija kasarne ucilju skretanja pažnje javnosti naproblemiuciljualarmiranjavlastikoje nisu preduzele aktivnemerezarešavanjeovogproblema. Pri ulasku u kasarnu pristu-pilosečišćenjukrugaiuređivanjuprostorija napuštenih pre pet go-dina od strane Vojske Srbije. Lo-kacijanovoosnovanogDruštvenogCentra je u samom centru grada,a sama kasarna se prostire na7000m2. Bitno je napomenuti dasu ustanovljena dežurstva aktiv-ista i da se pristupilo kreiranjuodgovarajućih kulturnih pro-grama.Svakogdana seodržavajuradionice, projekcije filmova iprezentacije sportova. Odlukese donose na sastancima koji suotvoreni za sve, a za svaki sas-tanak se bira moderator. Funk-cionalnost ovog vida upravljanjaje problematična, no, čini se dane postoje veće nesuglasice. Ovose može pripisati nepostojanjuočigledne lične koristi koja bi semogla zloupotrebiti, aktivnomonemogućavanju koncentrisanjamoći i činjenicom da je projekatjošuvekuranojfazi.Takođe,treba

Društveni Centar - Novi SadSaburo Sakai

broj 6/7, februar 2012

broj 6/7, februar 2012

primetiti da je struktura aktiv-ista uglavnom sačinjena od pri-padnika levice i stranačko neo-predeljenih osoba. Konzumacijadroga je zabranjena, dok se alko-hol toleriše, ali je donekle suzbi-jen kao pojava.Može se primetitidistinkcijaodblokadeuBeogradu.Uovomslučajusuaktivistiposeg-nuli za merama poput navedenezabrane droga, pokušaja inte-gracijepučanstvanasvimnivoimai konkretno taktičko planiranje uskladusamogućnostimadirektnedemokratijekojutvrdedaprimen-juju. Reakcije javnosti na čin za-uzimanja kasarne su uglavnommešovite. Starije generacijegledaju na ceo proces zauzi-manja kasarne kao simbol sla-bosti države, koja bi po njiho-vom viđenju trebala da budecentralizovanaisajakomvojskom.Dešavanjaukasarnitajdeopopu-lacije ističe kao krajnje negativnei pripisuje celu akciju levičarima,umetnicima koji oličavaju nar-

komane i članovima nevladinihorganizacijakoji simbolišustraneplaćenike. Sa druge strane, drugideo populacije pozdravlja zauzi-manjekasarneitumačiakcijukaopočetakbuđenjagrađanskesvestii promene. Reakcije desničara,pre svega udruženja „Naši”, do-bilesuvelikipublicitetumedijimai oslikavaju opšte raspoloženjetradicionalistički i nacionalističkiobojenihskupina. Politička pozadina naizgledne postoji, sudeći po raznovrs-nosti aktivista. No, nazire se daje u nekom trenutku došlo doprećutnog sporazuma savlastimaoko realizacije projekta. Tokomprvogdanaakcijeposlatasusamojednapatrolnakoladaprovereak-tivnosti učesnika, a vojna policijase takođe pojavila samo jednom.Imajućiuvidudajegrupagrađanapočinila zakonom definisanokrivičnodelo,ovakvareakcijapri-moravanapromišljanje.Mišljenjeautora je da je, u svetlu rastućegnezadovoljstva šire populacije i

opšte ekonomske nesigurnosti,dato zeleno svetlo za realizacijuDruštvenog Centra. On bi za ciljimaousmeravanje nezadovoljstvauodređenompravcukojibibiouinteresuvladajućegarniturevlasti.Takođebiomogućiolakšukontro-luodstraneDržavneBezbednostiiMUPSrbijepotencijalnihdiside-nata i pružio priliku za njihovoeventualno vrbovanje u slučajupotrebe. Ova metoda policije sečestokoristiuoperativnomradu.Iako za sada neizvesna, sudbinaDruštvenog Centra će, po svemusudeći, biti pozitivna. Postoje in-dikacije da će kasarna „ArčibaldRajs” biti napuštena usled visokecene zemljišta na kome se na-lazi, adaćeDruštveniCentarbitiizmešten u blizini plaže Štrand.No, zvanične potvrde za sadanema,abudžetgradazakulturneaktivnosti je trenutnoustanju iz-rade. Treba napomenuti i da sugradski rukovodioci u razgovorusa aktivistima načelno podržaliprojekat.

8 dosadno mi je

9 dosadno mi je

Iakome put nikada nije naneokroz seloGrab, rodnomestomogaoca, imam vrlo oštru sliku o nje-mu, barem u onojmeri koju neko,ko je čitav život proveo u pitomojravničarskoj varoši, može imati oplaninama i šumama. Oni koji tamesta poznaju govore da su šumetamopitome idaodkrupnihzverinemanitraga.Paipak,dopresamopar godina, niko me nije mogaouveritidapo timurvinamane lutajedan olinjali i omatoreli medved,kojičekasvogadrugaradasejošje-danputpoigraju. Životnodelomogaocabilojeuk-lanjanje jednog oronulog bunkera,koji se ugnezdio na južnom krajunašenjive.Niko sa sigurnošćunijemogaorećikojajevojskazasobomostavila tu skalameriju da za svavremena ometa poljoprivredne ra-dovenaplodnojVojvođanskojzem-lji-madatovišeinijebitno.Tatajedugogodišnjimčačkanjemtemeljitouklonio nakaznu ruševinu, pa natommestu i dan - danas stasavajunovegeneracijekukuruza. Pa ipak, to isto polje ujedno jebiloiprokletstvomogaoca,jerbašna njemu je usred posla, jednogletnjeg vetrovitog dana, doživeomoždaniudar-što’nobirekli:šlog. Dok je mesecima, a kasnije igodinama, nepokretan ležao, upočetkunekako iverujućida će seoporaviti- jošuvremekojejepre-thodilo potpunoj blokadi njegovih

nerava, počeo je da priča jednupriču;pričukojesečestosetim. Evokakobinjegovapričaglasila(akoikoimastrpljenjadajesasluša),kada bi bila ispričana odjednom ikadnebibilopotrebedasenado-punjavanekimnagađanjima:

***

Negdenasamomepočetkurata(neovoganašeg,najnovijeg,većon-oga Velikoga Svetskoga), on i stricVeljasusezaputiliukomšijskoselo- ako selom nazovemo skup kućanapadinamaplanineiivicamakla-naca, međusobno toliko udaljenihdasujednadrugojizvanvidokruga.Tekštozađošeuatarsela,ugledalisukerovegdeseokupljajuokonekegomile granja. Nikako se nisumo-glinačudititomepsećemskupu,svedokjedancukoneprotrčakrajnjihnosećiodsečenuljudskušaku. Najednom shvatiše šta je onopokriveno granjem i pojuriše kućidernjajućise. Pomorenoselobešesrpskoikadanjihovotac(odnosnomoj pokojni deda), sa nekolicinomseljana otide tamo, nađoše dovolj-notragovadamogubitisigurnidasu za to zlo odgovorni stanovniciobližnjegmuslimanskogasela. (Tada se govorilo “tursko”,al’, zbog mira u kući, nek’ ostaneovako). U tovreme jebilopitanječasti

uraditi ono što seuraditimora, pasu deda i troje braće izvršili od-mazdu(štojetemazadrugupriču)-poslečegaimnijebilodrugenegoda se odmetnu i tako pokušaju dapreživepotragukoja jeneminovnousledila. Jerkrvnaosvetajetadajošbilanepisanizakon. Krvna osveta je vrzino kolo –jednomzapočetanemakraja.Srod-nikćeubijatisrodnikadoknebudenijednogčlanaprotivničkefamilije. BabaSavajedobroznaladasuinjenadecauopasnosti,jerobičajinisuništagovoriliogodinama,većsamo omuškoj glavi. Negde usreddivljine je iskopala zemunicu,prekrivenu granjem i zemljom. Tuseuselilopetorodece,krava,koza,asanjimaimoja,sadavećpokojnabaka. Premdajezamenetobilonesh-vatljivo, niko od mojih stričeva -kada sam se od njih raspitivao otim događajima - nije osećao ništaneobičnou takvomenačinuživota,koji je trajao gotovo pet godina,izuzevjednejedinestvari-nikoodnjihnijemogaodaprežalištojenji-hovamajka (moja baka) odbila dapovedeinjihovogacuka. Njihov život je tekao onakokakojetomoglobitiusreddivljine.Ako znaš šta tražiš, šumamožedapodari sveonošto jepotrebno.Uzmleko svojih životinja i priličnoretkeposeteselu,gdebisesnabdeli

broj 6/7, februar 2012

Tatina poslednja pricaStevan Šarćević

Fotografija:АnaJakimska

zalihama,sasvimsusedobrosnalazili. Deca su često obi-lazila okolinu tražećihranljivo korenje išumske plodove. Poslenekog vremena tol-iko su se navikli na teizlaske,dajetobiloot-prilikeistokaoštojezanekog našeg savreme-nikaposetasupermar-ketu. Njihova zemunicabilajenajednojpadiniispod koje se prosti-rala duga urvina, obrasla gustimšipražjem. To je šipražje za decuuodređenimmesecimabilopravaposlastičarnica, jer slatki plodovisutamoobilatorađali. Jednogaodtakvihdana,ukas-nopopodne,mojotac(tada,jel’te,još dete) obilazio je tu urvinu,proždirući nemilice svaki slatkišnakojibinatrapao.Večejevećod-maklo kada je odlučio da se vratisvomezlehudomdomu. Tek što je krenuo, ugledao jeneštotolikoneverovatno,dajepo-misliodajetozasigurnonajsrećnijidan u njegovom životu. Jer samomalo podalje je, dopola skriven užbunju,bio jedancuko(pas,ker -kakoveć...). Naravno da se tu nije imalo očemurazmišljati.Nogemusesameod sebe zaputiše u tome pravcui, što je prilazio bliže, radost mubeše veća, jer ono nije bila nekaizmršavela džukela, nego jedankrupniovčarskipas,najverovatniješarplaninac,amoždačakinekiodonihogromnihkerovaokojimaječuodasuihdonosilisamađarskegranice. Pas je bio zabavljen nekomsamo njemu znanom zanimaci-jomuonomežbunjuiočitoganijeprimećivao, sve do trenutka kadagajeotacpočešaopoleđima.Malosetrznuonadodir,alionočimesebaviojeizgledabilomnogozanim-ljivije odnezvanogagosta, koji gaje(pazibezobrazluka)oduševljenomilovaoičeškao. Bilojetoprljavokučište,

štrokave i oštre dlake i otac setome veoma obradovao, mislećidanemaboljegdokazada jesiro-to pseto napušteno. Neko vremedodirdetetaiživotinjejetrajao,aonda je ovaj očev novopronađenidrugarjednostavnoodlučiodana-pustidruštvo. Nijegapratiojerjeznaodajeto prevelika životinja da bi je nasilumogao zadržati. Sa žaljenjemje pogledom ispratio pronađenog,paopetizgubljenogprijatelja,tejeposlednji put ugledao žuti odsjajnjegovihočijukadaseovajizgus-toga žbunja još jednom u znakoproštajaosvrnuokanjemu. Samo tren kasnije prepadošega braća koja su se, sa sekira-ma u rukama, više valjala negotrčala niz onu padinu, bezumnose derući. Ništa ih nije razumeoi počeo je uplašeno da se osvrćeokosebe,tražećitajanstvenuopas-nost ka kojoj su se unezverenabraća onako junački zaputila, alinikako nije uspevao da uoči ni-jedan ubedljiv razlog za njihovohisterično ponašanje. Pošto suobišli nekolikokrugovaokonjegaidaljesederućiizsveggrla,najzadzastadoše,neprestanosumnjičavoodmeravajućiokolinu,paganajzadRade,najstarijibrat,zapita: - Je li, Dragi, đe nestade onajmeđed?

***

Eto, vidite, to je ta priča kojese često setim, jer ona me je os-

tavila u jednomdubo-kom uverenju. Nikadanisam uspeo da zane-marim opori ukus ko-jim je tatina agonijaobojila tu pripovest idala joj jedan pomalopatetičankolorit. Vidite, taj medvedje još uvek tu. Pojav-ljuje sepo voćnjacimaiz kojih smo kao decakrali zelene kajsije,šunja se mračnim uli-cama po kojima smokući pratili svoje prve

devojke i burla po učionicama ukojima smo se prvi put susreli saalgoritmima. Možda mi treba posmatranje,alijautoiskrenoverujem. Hrani se žderući lešinu sa-gnjilog sveta, koji truli na jezivouzdignutim kosturima budućihgrađevina što se nezaustavlji-vo probijaju kroz ruševine našemladosti. Čeka... Baškao što sedivljina iz oko-line sela Grab odavno preselilau snove, tako se i svet koji smopoznavali pretvorio u nestalnu ivarljivuiluziju. Često razgovaram sa decomstaromdesetakgodina. Svet u kome sam odrastao zanjih je stvaran taman onoliko ko-likojestvarnoiseloGrabokruženodivljimzverimaizpričemogaoca... ...Snoviđenje... Eto,takosamshvatiootkudsunastale neshvatljive razlike u slicikojumijemojotacpreneoosvomerodnome kraju i one prave slikeBijelog Polja, sela Grab i njihoveokoline. Ponekadpomislimdasusnoviiiluzije.Njegovsvet.TujeOnvla-dar. TajMedvedćemotritiizsenki,čekajućisvojčas,,jermnogojejošživih muških glava u našoj poro-dici. MuškihglavakojimaćeOnpreilikasnijepoželetidobrodošlicu... Moždabašnaonomepoljuku-kuruzagdegajeipodrugiputsus-reomojotac.

10 dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012Fotografija:АnaJakimska

broj 6/7, februar 2012

Kandidatajebilosasvihstranabesmisla,alidovrhasuseprobilisamonajkorpulentniji,gvozdenihželjaineodgurivi.Odbijenisusevraćalibezikakvogostavljenogznačaja,ustupajućimestobitnijimfiguramaibrišućiskrhanosturukave.Osakaćenogsmislaporaženisusepomakliustranudaprodrusilniciovogkonkursaicelogsveta. Neobjašnjivoseuvrhunađoše,vansvojekategorije,KišaiSeverozapad,alitaosvojenavisinapopustilaječimsuprimećeni.SadajevrhbiopročišćenispremanzadvobojzakojisusespremaliKnjigaiPravda.Vojevalisuzasvojubesmrtnost,hrabrostajalisatimapredmasomnesrećnikakojaimjezavidelaiponekadzviždalaradidemonstracijetezavisti.Njihovigovorisupreslikavaliodvažnostgovornika,ličilinanjihudržanju,tonuisamou-verenosti.Svakijevukaosličnerečenice,aopetjedinstveneuhvali.Ipak,obuzetidemonimasrušišeseinjihoviponosi.Borbeniiodvažninisusepredavalipaihjeporazzatekaosaotvorenimustima,razgoračenimočimaismanjeneuračunljivosti. Toplotaneizvesnostiosećalasenavrhu,toplotatolikoprodornadasuosetljivipadaliigubilisvoješanse,aujednoiživote.Ali,vrhjesvojemestoiosvojioprekoizgaženihtelesakojanisubiladovoljnosrećnostvorena.Akandidati,nekadaponosniimudri,savisinompostajalisumlitaviignevni.SledećivitezovibilisuPoštenje,RadiIstina.ToPoštenjeprovuklosenapodmukaonačin,neprimećenojedopuzalodotakvevisinebezzaslugai održanjanaovom ili onomsvetu. Lukavstvoga jenapustilopod jakimosvetljenjempobedekoja je sve jas-nijeobnažavalokandidate.Tujepokleklo,naoduševljenjeostalih,ciknulojednomočajničkiipropalounizinunetragom.Međutim,ninjegovirivalinisudugoopstalina toplotikojaobarasvisina.Tekšto jeRadpočeosašepurenjem,posrnu,isasobom,izinata,ubestragapovedeirastapajućuIstinu,pomodreluodbesa.Spletenisadatrununegdenadnusvojeprolaznosti. Tadsepojavijednafigura:visoka,vitka,ponosita.TobešeČovek.Raširenogosmehapregaziojedrhtavceimekušce;oslobodivšisvojurečitostućutaojeposlednjeneumnešumove.GospodariojeČovek,svestansvojemoćiisvogdara.Njegovozadovoljstvopružalosečakdodalekogmraka.Razogrnuojesvojumdasvizastrepepredbićemkojepokoravaiživotimrtvilo.Ipak,neštoČoveknijeznao.Danijenajjači. Razbuktaliodpožudezabesmrtnošću,prestrašeniodnestajanja,čekalisutrenutakodlukeioniponiženiioniuzdignuti.Predproglašenjenovoggospodaranetruljenja,neprolaznostiičvrstine,zapravobesmrtnosti,zagrmenegdesahorizontasilaizemljasepovipodnjom.Smrtjepobedilabezborbe. Konkursjezavršen.

11 dosadno mi je

Lidija Vuksanović

Fotofrafija:ErinaBogoeva

KONKURS ZA BESMRTNOST

broj 6/7, februar 2012

broj 6/7, februar 2012

Gospodemoj,dajmisnagedaizdržimsveovo!Samodaumremštopre,dasevećjednomugasiovatraljavamašinerijakojasejošuvekzovemojetelo!Nemoguvišedagledamoveljude,došlisusamodaseuveresvojimočimadamijekrajblizu.Gledamihkakosedošaptavajuizagledajuitežeodovogbolaukostimajetajsažaljiviitobožetužanpogled.Jernjihovatugajelicemernadokrajnosti.Čimizađuodavdeprekrstićese,presrećništojezloćudnabolestnjihzaobišla.Anjihovojsrećidoprinećeitoštosusvesnidanemajuvišenačemudamizavide.Uzaludmisavnovackojiimam,svenekretnineizlato,kadaminištaodtoganemožekupitizdravlje.Novaplućainovekosti.Anju,kojatupredamnomšapućeiuzdišeodbrige,njujošmanjemogudapodnesemBrižnajeipre-dusretljivakadatrebadasepokažepreddrugima,akadasmosamibežiodmene,nesmeniuočidamepogleda.Čegaseplaši?Daćebitiraskrinkana,daćuiznetinavidelosvenjenegodinepreljubništva,kojeionakonisuvišenizakogatajna,svaonakrupnaisitnazlodelaštomiihjesvakodnevno,svesnoinesvesnočinila.Skrećepogled...Ako,nekagledanegdeustranu,nemogu,nemogudajepodnesem.Tustrašnuhipokriziju.Ne,nemoguviše.Sveovegodinesamživeopodmaskom,alivišenemazavaravanja.Vremejedaseprogleda,čoveknaumorunesmesebidadozvolitajluksuzdaživiuzabludi.Kojeovažena,Gospode?Ištajojznačitoužurbanomlataranjerukama?Ne.Spavam.Boljejedamisledaspavam.Nemogudaihgledam,nitidaodgovaramnanjihovaglupapitanjaijošnebulozniježeljezabrzoozdravljenje,savetedajedemvitamineinekebudalaštinezajačanjeimuniteta.Povraćamiseodsamogmirisanahiljadeonihbiljakaibiljčicaštoihjenekičuveniprevarantzbrčkaoujednusmesuisadponenormalnimcenamaprodajelažnunaduonimakojimajejedinojoštoostalo-iluzijadačinenešto.Potrebnojeučinitinešto,anesamosedetiigledatikakosmrtgutaonoštojenekadabiločovek.Učinitineštoondakadajevećsasvimkasnočakizapogrešnepoteze.Onajemoralačakizinostranstva,zamislititubrižnupoteru,naručititespecijalnečajeveukombinacijisanekimčuvenimlekovimanekihjoščuvenijihsvetskihlekara.Onikažudajekarcinompotpunoizlečivabolest,čakiupoodmaklimfazama,idajetotajnakojuznajusamoodabrani,jermoćnicikojidržeplanetunedozvoljavajudalekprodreuširokemase.Jerljudimorajuumirati.IonakojeZemljaprenaseljena,mnogonasserađaisvibidaživeštoduže,dauništesvepostojećebolesti,anikonećedaumre.Komejejošdoumiranja?Naročitokadačovekpostigneneštouživotuidođedofazekadakonačnomožemalodauživaidaseposvetisamomsebiisvojimsitnimzadovoljstvima.Bašvala,komejedoumiranja?Tata,trebalitinešto?Ne,netrebaminišta,ništaminetreba.Netrebaminitopitanjeizgovorenosvakogadana

12 dosadno mi je

Ana RankovićSlika

broj 6/7, februar 2012

http://4.bp.blogspot.com/_TdaXvsR1HI8/TFwhK0AWs3I/AAAAAAAAARQ/w7bl0jcfp7Q/s1600/seventh-seal.jpg

broj 6/7, februar 2012

istimtonomredaradi.Maminaškola.Pokažisebrižanpredsvetomdavideljudikakosinbrineoocu.Ne,netrebaminišta.Iništameodtebenemožeutešiti.Kadabihbarnijansusebesamogamogaoprepoznatiutebi,o,umrobihsrećan!Kadabihutvompogleduinehotičnompokreturukepronašaobarjednumalecnu,minijaturnupotvrdudasimojsin,eh,pusteželje!Sveovegodineubeđivaosamsebedanesumnjam,alinekaupornaistalnotinjajućaranapodsećalamejenaonoštosamželeodazaboravim.Jošjedanodmojihpromašaja!Sinjedinac!Dobiosamsinajedinca,baškakvogsamizaslužio,etogagdenestrpljivočekadamepokopa,daobučecrnukošuljuisavradostanpohrlidasedneumojufotelju.Vidimnestrpljenjeunjegovimočimaionomnogovišeboliodnjegovenebrige.Ajasamseponosioštomojsinimafakultetskudiplomu,zaboravljajućidasammujejakupio,plaćajućisvakidrugiispitkojinijemogaodapoloži.Sinjedinac,hej!Naslednikimenailoze!Komeću,akonenjemu,ostavitibogatstvo?Smešno!Čitavumladostsamkaokrticavukaohranuusvojujazbinu,želećidaseobezbedimzasta-rost,danebihmoraodacrnčimpodstaredane,aeto,starostmeneneće,nisamjezaslužio.Zatojeinećudočekati.Isvitizlatnipapirićisamosujednaomčavišeokovratadavljenika.Lakšeilepšeumirusiromašni.Nanjihovompogrebu,onikojisuihvolelizaživota,bariskrenoplaču.Ajavećvidimnjukakoćeseonesvestitiporedmogsanduka,bledaiispijenaodsuza,dokćejojusrcukliktatizovponovostečeneslobode,ostaćejojneukaljanoime,bićedostojanstvenaudovica,ucveljenaižalosna.Dajojjerazvoddoneotuslobodudazvaničnočinisveonoštojeiubrakučinila,skrivajućisekaokameleon,nebiimalatucrtuozbiljnostikojajojjedizalaugledutuđimočima.Ionćedoći,predstavićesekaoprijateljkuće,štojeuvekibio,stisnućerukuudoviciuimesaučešća,usputjojbešumnonamigujući.Ijaćuizgrobasvevidetiinećuprogovoritinireč,nezatoštonećumoći,većzatoštonećuželeti.Ćutaćuistokaoštosamizaživotapodnosiotajbalastbezrečiprotivljenja,bezroptanja.Izravnodušnosti.Dasambarmogaobitiljubomoran!Aline,jošmijeiuslugučinio,zatosamgapodnosio.Nisammoraovišedasepretvaramdaminjenodahtanjeukrevetuprija.Njenobeživotno,opruženoteloinogeraširenekaopokomandi,kakotomožedabudegadno!Kaoživotinja!Beznežnosti,bezstrasti,bezikakvogsmisla.Avrištikaodauživanavrhuncu,bestidno.Kakoženasamoumedaglumi,ijošdateubediuiskrenostsvojeglume,tojeneverovatno!Ibezimalogrižesavestidaseušunjaumuževljevkrevetpravoiznaručjaljubavnika,jošuvekopijenaizažarenihobraza.Spremnadasezakunepredikonomuiskrenostsvojihlaži,adanetrepne. Ne,taženanikadavišenećekročitiuovukuću,nikada...Odzvanjajuizdaljinestrašnereči,kaousud.Iakoizgovorenekaošapat,probudišemeizsna.Dalisamihsanjao?Ne,ne,ne.Jasnosamčuotajsiktaviglasidobropoznaotajbes.Onajesatolikomržnjeiogorčenostimoglagovoritisamoojednojženi.Čulajedasambolestan,neizlečivo,daumiremprikovanzakrevetipoželelajedamevidi.Dalijemoguće?Ona,mojadivna,prvaiprava,jedina.Kakoliizgleda?Otkadjenisamvideo?Dvadesetgodina?Ne,nemogućedaimatoliko!Ipakjetolikovre-menaprošloodonognesrećnogdanakadasamizabraoovajpakao.BezikakveprisilerekaosamjednotolikoobavezujućeDA,nemajućitačnupredstavuoznačajukorakakojičinim.Brakjeprotivprirodnainstitucija,sma-traosam,zakonskiuređenakaokupoprodajniugovor.Jasamnjimedobiorobukakvamijeutomtrenutkuživotabilapotrebna,doksamnaivnoverovaodajetonepromenljivostanjestvari.Dasampronašaoženukojamiodgo-varajerseuklapaumojsistemvrednostiiživljenja,nekukojaminećepravitiproblemeikojanetražiništavišeodonogaštojojsedaje,ponosnaštoćeuzetimojeprezime.O,nebo!Gdesibiloutomčasudameupozoriš?Nekojepametnorekaodajebrakvelikikorakkojićečovekaodvestipravouraj.Ilipravoupakao.Idasugreškene-popravljive.Izgubljenovremenenadoknadivo.Jedanporazpovlačizasobomjošnizdrugih,itakoukrug.AOna,plakalajekadasamjojrekaodasamseopredeliozadrugu,čvrstostežućizubedabudejaka.Ibilajejaka.Uvekjačaodmene.Iodlučnija.Rekaosamjojdaonadrugaimatalenatzaobičanživot,otpornajenaglupostiprovinci-jskesitneduše(jerimjeisamapripadala,shvatićutekprekasno),nemaglavoboljepreteranomislećihljudi,nemapreteranihambicijanitvrdoglavosti.Onajebilaprevišesamosvojna,neuhvatljiva,tajanstvena,tolikosamostalnadamejetoplašilo.Moglajebezmene,sasvimlepojemoglaibezmenedabudeisrećnaiuspešna.Uspešnijaodmene,tonisammogaodapodnesem.Uvekmejehrabriladatražimviše,dasenezadovoljavamprosečnošćujeronaubijadaroviteljude.Otacjebioupravu,beznjenepodrškenikadanebihuspeodazavršimstudije.Hrabraiuporna,prekvalifikovanazabrak.Inemilosrdna.O,kakojeumeladabudenemilosrdna!„Mislišakoimašsopst-venukancelarijuiautodasidirektor?Varašse!Tisiteknapočetkuitektrebadasedokažeštakoštoćešnesamoodržatinaistomnivousveonoštotijeotacstvorio,negogaiproširiti.“Kakosuneprijateljskizvučaleoverečiupoređenjusanekimdrugim.„Svakaženabibilaponosnadapostanetvojasupruga.Srećnasamštosibašmeneizabrao.Zatakomalogodinatolikosiuživotupostigao,divimtise...“O,glupoineiskusnosrce!Slepoisujetno,štosinaselonalaskanja,aignorisaloprijateljskidobronamernisavet.Govorilamijedajeotacstariji,datrebadaposlušamnjegovesavete.Ajasamjoj,punzavisti,zameraoštojeocatolikopoštovalaihvalila,amojezaslugeufirmisasvimmarginizovala.„Onjeuspeouteškiminestabilnimvremenimadastekneimeiugled,apočeojeodnule.Imajtouveknaumuibudimuzahvalanštotijeostaviočvrstuipostojanupodlogu.Poštujto!“Ajasambašzbognjenogstavasvogocagotovomrzeo.Nijeprihvataomojepredlogeoinovacijiproizvodnje,ističućikakosumojaznanjateorijskaidaneznamništaopravomstanjunaterenu,nijetomojanesposobnostvećnepostojanje

13 dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

iskustva.Ajasamćutaoiusebiverovaodajeistinasasvimdrugačija,dajeonpoputkapetanakojidosvojesmrtiželidaupravljakormilom,bezobziranavidljivigubitakenergijeisposobnosti,nedopuštajućinikom,čaknisvomsinujedincudapreuzmevođstvo.Istrpljivosamčekaosvojtrenutakpobede,svojusponnatron,kojinijemogaodoćiprenegoočevasmrt.Dabiprestolonalsednikdobiokrunu,kraljmoradabudeblaženopočivšiilidaabdicira.Kodnassetonedešava.Nikosedobrovoljnoneodričeprestola.SvetiSavajejedanjedinimeđusvimSrbimazavekivekova.Tolikotogajetrebalounaprediti,tolikojetogabilodotrajalogi iznošenogštojetrebalozamenitinovim,savemenijim, funkcionalnijim. Inemampravodazameramsvomsinuštosepremameniponašakao ijapremasvomocu.Ionželidaosavremenifirmu,kaoijanekad.Sveje,izgleda,ufunkcionalnosti.Inatomedaseštovišeolakšaljudskirad.Zatosutumašineitehnološkinapreci.Etouštasmosedanaspretvorili,urobote.Umašinerijebezosećajnosti,bezljudskosti,bezsavesti.Zarjemogućedajehumanobićeumenimogloučinitinekadatakonepošteneiogavnestvari,adanepocrvenizbogtoga?Daradnici,kadajednogjutradođenaposaoisaopštidajeudrugomstanju,umestodajojčestita,ostavisamonapismeniotkaznastolu,bezikakvogpravanažalbujernijeimalazakonskiregulisanradniodnos?Dakinjiimaltretirasvojeslužbenikenaprvinagoveštajnepoštovanjanjegoveuvaženeličnostibigboss-a?Nemakreativnostinidogovora,moradaseuradionakokakonaredionajkojijeglavniodgovorni.Odgovoranjeizaslužanzauspehefirme,azapromašajeipogrešnepotezeuvekjekrivicanaradniku,nanjegovojnesposobnostiinedovoljnomzalaganju.Gospodemoj,kakosampoputtiraninauživaoutojulozivelikoggazde,nisamželeodamevolevećdapremamenigajestrahopoštovanje,kakosamseradovaovidećidamojislužbenicitrčenaposaokaopomahnitali,upanicidanezakasnenijedanjediniminut!Ikadasumoralidamipolažuračunezasvakusitnicu,kadaihjebudnookokamerestalnopratilodanebipotkradali.Znaosamdobrodatočineiuveksamgovorioocudatrebabitistrožijipremaradnicima,onjebioisuvišeblag.Nijeverovaodagakradu,nijehteonidačujeonekimpretresima,proverama,anaročitoneovideo-nadzoru.Bilojeto,premanjegovommišljenju,nedostojnočoveka.„Poštujsvojeslužbenikedabionitebekaogazdupoštovali!“,govorioje.„Najvećidokazdajednakompanijadobroposlujejesteupravozadovoljstvonjenihzaposlenih.“Ipak,prvanovinakojusamuveobilesukamereusvimslužbenimprostorijama.Iodbijanjeodplatezasvakoneopravdanokašnjenje.Smatraosamneophodnimuvođenjereda,bilojedošlomojevremeiuživaosamusprovođenjureformiposvojojmeri.Zaštosesadabunimikoprcam?Zatoštojemojevremenepovratnoprošlo,ajanisamumeopametnodagaiskoristim.Komijekriv? Nemogudasepomerim,svakakostutelumeboli,svakimišić,sve.O,telomoje,izdajice!Vode,hoćuvode!Nevode,dajtemivina!Onomejedinomožemalookrepiti!Dalijetosvanuloilijejošnoć?Mračnojeihladno.Milica.Takojedobrapremameni.Istina,plaćenajedabrineomeni,aliunjenimstaračkimpokretimaosećamna-klonostipoštovanjekojetakookrepljuje.Uvekjetu,anijednogtrenutkanisamopazionekogađenjeilisažaljenjeunjenimočima.Profesionalac,decenijamajepobolničkimsobamagledalaimladeistarekakoumiru,ukricimaimukama,adaipaknijeotupelanaljudskupatnju.Dočekalajepenziju,nijematerijalnougroženatolikodamoradaneguje jednogmoribunda, zašto to čini?Možda jojnedostaje sin? Sin jedinac.OtišaopremnogogodinauAmeriku,mojvršnjak,kogaje,otkakoseoženio,videlasamojedanput,premnogogodina.Tužnapriča.Ženausebiimatolikoljubavi,anemakomedajepruži,verovatnoumenigledasinaizatomesamajčinskompožrtvovanošćuneguje.Dokmojamatisedinanekolikometaraodmojeposteljeiuzdiše,plačeinaglasproklinjesudbinuštoćenadživetisvogsinajedinca.ABogjojnijedaovišedece,dajojbuduutehaustarosti.Jošjedanunizulicemerja.Uvekjegovoriladaneželidaimavišedecedanebidoživelaistoštoiona,dasezavadezbogporodičneimovine.Imajošdvesestreisajednomodnjihvećvišeodčetrdesetgodinanegovori,iakoživenasveganekolikokilom-etaraudaljenosti,itosvezbogjedneglupavekućekojujetetka,kakokažemajka,protivpravnoprisvojila.Kojesutobezvezarije,mojGospode!Zbogparcigliišakemaltera,zbogpovređenesujetezabranitisvomdetetudaseviđasasvojimsestrama,najbližimkojeima.Sećamsedasmosekaodecakrišomsastajalikaopreljubnici,njihdvebliznakinje,SonjaiJelena,samogodinudanastarijeodmene.Obožavalismose,menijesestrinskaljubavuveknedostajala,aonesučeznulezabratom.Kakosambivaotužanštonisamsmeodaihpozovemnasvojrođendan!Danimabihmoliomajkudapopusti, aliona jeostajalaneumoljivausvomogorčenjunasestrukojuvišenijepriznavala.Sadasunjihdveudatenegdedaleko,dugosenismovideliisigurnoihnebihprepoznaodasenegdesretnemo.Živote,nepravedansi,surovsi!Ilismotonepravednimi,smrtnici,ogrezliugrehuimimikriji.Kakobiživotimogaobitismislenkadačovek,tosićušnozrnoprašine,činitolikobesmislicausvojojegocentričnosti.NemaBogaunama,odavnosmogazgazili,prognali.Htelismodabudemogospodarisveta,japrvisamčeznuozatim,anesposobnismodakontrolišemosvojsopstvenimaleckiživot.O,prašinosveta,kojasenadimašodsujeteilomišsvepredsobomusvombezvlašću!Kudaideovajsvet,mojGospode?Čujemlijatoapokaliptičnetrubeiliihsanjam?Kaoisvetlostkojojhrlimususret?Svetlosti,samomalosvetlostiželim!Dapreživimovoumiranje!Vremejezajutarnjuterapiju-osećamovostrašnostruganjeukostimakojenajavljujepojačavanjebola.Samodameneboli!Kaodetenisammogaodapodnesemobičnuzubobolju,kolikasamkukavicabio,asadajedošlovremedaseizatoiskupim.Naduševnibolsamnekakonavikaojersamgauvekublažavaošahomilikošarkom.O,blaženilovciipioni,kolikostemidivnihčasovaradostidoneli!Kaooazauovojpustinjisvakodnevice!Kaodetekoječini

14 dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

prestupbežećiodroditeljskognadzora,takosamijasvakovečebežaoušahklub,isključivšiprethodnomobilnitelefondanebihmoraodaslušamtajsiktaviglasrazjareneženeuvečitomponavljanjuistog.Kolikokombinator-ikeismislautojigribogova!Čuvaškralja,kraljicajenajsigurnijaodbranainajvažnijinapadačistovremeno,lovacikonjvrebajuizzasede,apioničestomoguzadatiodlučujućiudarac.Voleosampione,njihovogromanznačajotkrilisumivelikišahovskimajstori,kojinikadanepotcenjujunijedansvojkorak...Opetmučninaodtihsilnihlekova!Neznamvišeništamidaju,trodoneiaminofiline,kažudajošnijevremezamorfijum,lažu.Rukamijepotpunoutrnula,anesmemdajepomerimdanebihisčupaobraunilu.Kappokapovainfizijacuri,vučeseovabezbojnatečnost,kaopeščanikkojimiodmeravavreme,ičinimiseda,doktihoiravnomernoklizeovekapljiceumojevene,dotadaćubitiživ.Kaodoping.Dopingzaživot.E,tugomoja!Doklejedoguraloovomojeogromnoteloodkogasuostalesamokostikojemežuljajuibole.KaouonojpričioPrometejukomesupticekljucalejetrupokaznibogova,eto,takoseosećam.Anekadjeonobilogrdosijakojajepreletalasjednogkrajaterenanadrugi,kaostrela,zakucavajućikoš.Štabibilosamnomdasamnastaviodatreniramkošarku?MoždabihdanasbionoviDžordaniliDivacimoždanebihdopseouovubeduukojojsedanasnalazim?Išaobihnaredovnepregledeinavremebihotkriorazornuklicubolesti.Alilenjost,tapotkopavajućasilaništavilanateralamejedaodustanem.Poverovaosamdanisamdovoljnodobar,adabudemprosečansportistaudrugorazrednomtimu,nemašanse!Osećaosamnekakodamojidometinisuvisoki,uprkostomeštomejetrenerhvalio,silnožalećikadasamodu-staoodkošarke,govorećidaimamtuelastičnostipreciznostneophodnezavrhunskogsportistu.Alinisamimaoizdržljivosti,natomepadajuinajjači.Talenatjemalideosvihvelikihuspeha,istina,najneophodniji;sveostalojesamorad,težak,istrajan,mukotrpanradnasebi.Takosepostajesvetskias,nikomeuspehnijedatrođenjem.Nisamverovaousebe,aiotacjepodržaotumojunevericu,srećanštoćenjegovjedinisinkrenutinjegovimsto-pama,putemsigurneiutabanesreće,nasuprottamonekomvarljivomuspehuipopularnosti. Gospodemoj,oprostimenigrešnom!Oprostimištotesenisamsećaodoksambiozdrav.Govoriosamzasebedasamateista,dajenaivnatapričaobogočovekukojijeumrorazapetnakrstuiposletridanavaskrsao,alidaipakpostojinekasilakojaupravljasvetom.Dodeliosimiulogunastranimoćnika,pustiomedasezavaravamdajeslavaljudskablistavijaodTvojeslave,dajeprihvaćenostudruštvuvažnijaodprihvatanjasamogsebe,dasulažnimoralihipokrizijapotrebnijizaživot,praktičnijiodistinekojanamumanjujesopstveniznačaj.Plašimse,Gospode,plašimsesmrti,ništavila.Oprostimi,oprostimenigrešnom,oprosti...Ismilujmise,mojGospode!Ne,onanećedoći.Moždajeibolje,neželimdamevidiovakvog.Umrobihodsramoteiočajaakobihunjenimočimavideosažaljenje,čakiistinsko.Saosećanjemijepotrebno,sažaljenjeprezirem.Iuništavameupravoovajsažaljivinastupmojihpodređenih,puntrijumfa.Kaodasumenadmudrili.Ijesu.Celogživotasastavljalisurupeodprvogdoprvog,aipakćemenadživeti.Nisusebimoglipriuštitiskupeljubavnice,aliihbarženenevarajunaočigledsvihinisurogonje.Nemožesesveimati,koimapara,nemaništadrugo,čujemihkakomudrozbore.Tonemogudapodnesem.Daimamsnagetakobihihradosveisteraonapolje,damivišenedolaze,uštogljeni,donosećivoćeisokove,kaodamitobašitreba.Aona,jedinakojubihjošvoleodavidim,nedolazi.Gospode,kakavbimojživotbiodasamnjuoženio?Imaobihporedsebeuspešnuženu,poznatogarhitektu,privlačnuuzsveto.„Niježenaintelektualkapogodnazabrak,sine!“,govorilamijemajka.Tanećevoditiračunaokući,adecućetiodgajatiguvernante.Štomanješkoleženaima,tojeprivrženijakućiimužu.Idobiosamženubezdiplomekojačaknisvepadeženeumedanabroji,aliumedasenakinđuriinapuderišekaokakvametresa.Ajednojedinodetekojejerodilakukajući,iakonacarskirez,bilojojjedovoljnovelikiteretdasugaodgajalekućnepomoćnice.Imalajeuvekvažnijaposla.Gospode,kakosamsamomogaosvojživottakolakomislenovezatizaženukojamijepotpunistranac?Štamejetoprivuklonjoj?Kakvatopraznalepota?Dobrojeradilafelacio.AOna,nikadanisammogaodajojoprostimštojeposleraskidasamnombilasaMihajlom,mojimrođakom.Nijevažnoštosevišeninesećamkakavmitoonbešerođak,nitištoseninaulicinejavljamojedandrugom,alitoponiženjemejenateralodapožurimsaovomsuludomženidbom.Dadokažemnjojdaminijenajvažnija.O,ludosti,ludosti...Aovajsatseuopštenepomera!Prošlojestosati,ananjemusejošvučetrisata.Milice,dasenijepokvario? Konačnoponovonoć.Tojeslobodakojamijeprekodanauskraćenajermemnoštvozvukovaikretanjaokomenerazdražuje.Neznamkolikodana,nedelja,meseciležimovako,nitiihbrojim,nitimezanimaju.Verujemdadrugitovrlorevnosnočineumojeime,pratećigradacijumogfizičkogimentalnogodumiranja.Svestansamsamotogadasesadasvemanjeplašimonogaštoćedoći.Azamalonisamizgubioumodstrahakadasamprviputčuooddoktorarečikojenisubilenamenjenemeni:„Ovomenemaspasa,pošaljitegakući.“Jelena,noćnesmenesurezervisanezanju,mladumedicinskusestrubezposla.Neiskusnodete,tekizašloizškole,poslenekolikomesecivolontiranjaizbacilisujenaBirozanezaposlene,nakilometarskidugucrnulistučekanja.Štojenisampoznavaoranije,mogaosamjojobezbeditidobarposaonaklinicikodJove?Koćejojdatiposaoakonenačelnik,adugujemimnogousluga.Moramsepobrinutizaovodete.Nijeimalaranijedodirasasmrću,alijeotpornainijegadljiva.Dragocenidarumojimk’ogodinadugimnoćima.Nežnajeipažljiva,govoritihoisamonajneophodnije.Tujeuvekkadamitreba,vrebasvakimojpokretunoći,adamiipakostavljailuzijudasambezneželjenihsvedoka

15 dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

uovimtakoneophodnimsuočavanjimasasobom.Ponekadpočnemdasegušimuočajudaćuizdahnutisasvimsam,bezikogadameuhvatizarukuiispratinadalek,neizvestanput.Ionakodaprepoznajetajstrahkadanagloodskočimodkrevetaikriknem,stvorisetikuzmeneiumirime.Tusam,nebrinite,nistesami.Spavajte,nistesami...Nemoguinećudaspavam,svedokmeumorinesanicesasvimneiscrpe.Imamčitavuvečnostzaspavanje.Aimamtakomalovremenadapoložimsveračune.Nesebi.Davnojavećnisamvišesvoj.Zaživotanisamznaoštasutosamoanalize,uvekužurbidazaradimkojimilionviše.Dasamumroutrenutku,odsrčanogudara,naprimer,umrobihsasvimblatnjaviporočan,bezikakvesvestiotomedasamprotraćiosvojživot.Amoždabitoibilobolje?Kakvekoristiimamodove,tekrođenesamosvestikadanemamvremenadaispravimsvojegreške?Moždajeblagoslovumretiutrenutku,bezbola,aligajanisamzaslužio?Moždajeupravoovaspora,asasvimizvesnasmrtonoštostiženajvećekrivce,ajasammeđunjima?Alizarbihondaumiraoovakomlad,kaodobrištoumiru?Akojenepunihpedesetnekamladost.Trebalobitodabudenekanovamladost,kadatrebadaispunimosveonoštosmogodinamaodlagalizanekodolazećesutra.Aononećedoći.Meni. Jasamtu,ništanebrinite.Ijedančvrstistisakkaoohrabrenje.Takopotrebnosaosećanjeisavezništvo,koje

zasveovegodinenisamdobiood dve žene koje je trebaloda mi budu bliske po svojimpozicijama, darovale su mineke druge dve, jedna starijadanju,idrugamlađanoću,tekušavši u moj život, slučajno,po službenoj dužnosti. Mogusam, Jelena, neka, ostani tu.Dođavola,moguvaljdado to-aletadaodemsam.O,slabos-ti!Kakvatežinauovimkosti-ma,kaodasuodgvožđa,jedvaihpomeram....Joj!Stisnizube,možeš ti to, još samo jedankorak... Vidi ga, i on je okila-veo, davno je već zaboraviona svoju muškost, sad mu jeteško i mokrenje. O,nebesa!Zašto da živim kada nemamtelo?Zaštoseovajduhkoprcakad je tako ponižen?J este lidobro? Da, nikada nisam biobolje.Dobroještonijeinsisti-raladauđesamnom,jošuvekpoštujeumeničovekainegle-dame samo kao trošno telo.Poštujemojuintimu,značidasam jošuvek živ...Možda...O,Gospode!Ne.... Kakvo je ovolice, unakaženo? Ne,ne,ne....Ovonisamja!...Baaam....Crni-lo... Ničega više nema... Njenkrikmebudi izdaljine...Plač.Ja sam kriva, nije trebalo davas pustim samog.... Nisi ti,dete,nizaštakriva,neplači....Idem... Idem...Da li je to svet-lost?...Idem...Dajmiruku....

Idem...

16 dosadno mi jeSlika

http://www.howarddavidjohnson.com/prometheus_bound-_sketch.jpg

broj 6/7, februar 2012

17 dosadno mi je

Kulturni preokret koji sešezdesetih godina događa u zapad-nomsvetuzahvataidanskodruštvo.Promene do kojih u ovom vremen-skom periodu dolazi u Danskoj umnogo čemu su slične društvenimpromenama u drugim društvima,poputameričkog,britanskogilifran-cuskog.Poredvelikogbrojasličnosti,međutim, javlja se i mnoštvodruštvenih i kulturnih fenomenaspecifičnih za dansko društvo. Iakomnoge nove društvene i kulturnetendecije koje šezdesetih godinadoživljavaju svoj uspon u Danskojpredstavljaju odjek jednog šireg ta-lasa pokrenutnog na drugim mes-tima,danskodruštvoćenamnogimpoljima proizvesti potpuno noveforme društvenog organizovanja,kreativnog izražavanja i uopšte namnogimpoljimaotićidalekodaljeuoblikovanju novih pogleda na svet.Upustimoseprvoukontekstukomedopromenadolazi. Generacija koja se šezdesetihgodinaupuštaudruštvenoeksperi-mentisanje i isprobava nove formeizražavanja rođena je za vreme ilineposredno posle Drugog svetskograta.Velikideopripadnikaovenovegeneracije se ne seća ratnog peri-oda i od gotovo od samog rođenjasvedočisvojevrsnompoletu,relativ-no ugodnom životu i neprestanom

uvećavanju bogatstva. Društvo ukome rastu jedno je od najbogati-jih društava u svetu i okruženo ra-tom razorenim područijima u pro-cesu obnove. Krajem pedesetih ipočetkom šezdesetih godina rastživotnog standarda je primetan,sve je više automobila, kamiona ikamperskih prikolica, započinjuse mnogi privatni biznisi, izmeđuostalih i jedan od najvećih lanacasupermarketa u zemlji. Sopst-veni stan ili kuća od relativno luk-suznog dobra postaju dostupni isiromašnijim slojevima građana.Gradskostanovništvoseumnožava,pre svega zbog velikih migracija iz

ruralnih sredina u gradove. Krajempedesetih i početkom šezdesetihgodina veliki deo stanovništva(prema nekim statistikama oko50%)mlađi je od 25 godina, a sveviše mladih ljudi upisuje fakultete.Starosna granica za glasanje na iz-borima početkom šezdesetih bivaspuštenasa23godinena21godinu.Zbog demografskih promena Dan-skaseupuštauprocespreuređenjadržavne uprave, ukrupnjavajućiopštine i centralizujući lokalnuvlast. Socijaldemokratske ideje, okojima se u Skandinaviji priča većdecenijama,iakojošuvekneafirmis-ane, počinju da menjaju državno

DANSKI ESID ROK (3)nova

društvena klima

Miroljub S. Østergaard

Slika

broj 6/7, februar 2012

http://www.ubik.dk/brigadegaarden/FL-Oeselsgade-01.jpg

broj 6/7, februar 2012

uređenje, između ostalog potpo-mognutesocijalnomretorikomnovegeneracije. Promene vode postepe-nom povećanju broja zaposlenih ujavnom sektoru koje će kulminiratiu drugoj polovini šezdesetih godi-na, sa bumom projekta socijalde-mokratskedržaveblagostanja.Novemogućnosti za zapošljavanje sutakođedoveledotogadasemnoge

žene,kojesudo tadavremeprovo-dileradećikućneposloveiličuvajućidecu,opredelezaraduzslanjedeceuobdaništautokuradnogvremena.Svevećibrojdeceprekodana,umes-toroditelja,počinjudačuvajuprofe-sionalnivaspitači. Nova generacija, pored materi-jalnog prosperiteta, dobija i prilikudaupoznanovukulturukojasepola-

korazvijauSjedinjenimAmeričkimDržavama i Velikoj Britaniji. Prekoradija,akasnije i televizije,onidol-azeudodir samuzikomBeatles-a iRollingStones-a,kojunastavljajudareprodukuju po različitim socijal-nim dešavanjima. Prvi danski ben-doviovogžanra,kojićepredstavljatiuvodu jedanpotpunonovimuzičkipokret, uglavnom sviraju obradenajpopularnijih grupa iz Amerike iVelike Britanije. Čak i kada bi nekibendnastupiosasopstvenimautor-skimmaterijalom, ranih šezdesetihgodinaovajmaterijalbinajverovat-nijebionaengleskomjeziku. Mladi ljudi koji čine gotovo po-lovinu populacije, dakle, prosper-itet smatraju datim, i za razliku odsvojih roditelja, ne znaju za nedaćeVelike depresije i Drugog svetsk-og rata. Kroz nove kanale komu-nikacije dolaze nova, agresivnijamuzika i novi sadržaji koji pro-vociraju ustaljene norme i načinerazmišljanja.Višeautoratvrdidaup-ravoovičiniocidovodedokreiranjameđugeneracijskih podela. Novageneracija,naviknutanaudobnost iprosperitet zbogsvognačinaživotai zahteva koje ispostavlja ostatkudruštva, generaciji svojih roditeljačesto deluje neodgovorno, pa i ne-zahvalno. Sa druge strane, pravilageneracije odraslih često od stranemlađegeneracijebivajupercipiranakaoprevišekruta,nepotrebnailiau-toritarna. Sve do polovine šezdesetih go-dina, dansko društvo razvija se uopisanim uslovima. Bogatstvo imogućnostiseuvećavaju,akulturnitrendovi iz drugih krajeva sve višedopiru do mladih ljudi u Danskoj.Već1963. godinepostoji velikibrojmladih muzičara koji reprodukujumuzikusvojihidolaizAmerikeiVe-like Britanije. Upravo ovi muzičaribilisupionirinovihvrstazvuka,kojićeseuDanskojrazvitinarednihgodi-nauatmosferirevolucijedruštvenihnormi, razvoja alternativnih načinaživota, novih društvenih projekatai velikih protesta studenata i dru-gihmladih ljudi.Oovojtemi,višeusledećembroju.

18 dosadno mi je

Slika

Slika

http://static.panoramio.com/photos/original/13947051.jpghttp://www.dkhistorie.dk/dyn/files/publications_dvds_items/458-file_high/2_high.jpg

broj 6/7, februar 2012

19 dosadno mi je

Samostalnost žena u filmovima

Uvod Iakokadasespomene francus-ki novi talas, Klod Šabrol najčešćenije prva asocijacija koja ljudimapadne na um, već se ta čast nes-vjesno ukazuje u prvom redu Žan-LikGodaruiFransoaTrifou,patekonda Klodu Šabrolu, Žaku Rivetu iEriku Romeru; slobodno se možerećidajeKlodŠabrolbioličnostčijisupostupciifilm„LepiSerž“,kojegje snimio zahvaljujući novcu svojetašte,utrliputostalimpripadnicimaovog pokreta da se i sami osmjelena snimanje filmova u kojima višenijebilorobovanjaproducentskomsistemu snimanja. Produkcijskipostulatinisubilijedinaoblastčijesu temelje duboko potresli članovinovogtalasa.Sličnosedogodiloisaustaljenim načinom režije, držanjakamere koja sada postaje dalekovišepokretljivijaipostilučaknalik

na dokumentarni film1, ali i izbo-romtemakojimaserediteljibave. Junaci prvih filmova gotovomahomsumarginalninasocijalnojljestvici, ali Šabrol i tu uspostav-lja temelje sopstvene poetike,koja će se kritikomklasa baviti neprikazujući životnajniže,nego,na-suprot,buržoaskeklase.Ontakođeusvojaprvačetirifilma„LepiSerž“,„Rođaci“ te „Košute“ i „Dvostrukiobrt“uspostavlja i koordinatepro-stora na kojem će se odvijati nje-govedrame:dubokaunutrašnjapsi-hologija,najtananija inajskrivenijaosjećanja i promjene u ponašanjunevidljivegolimokom...EndruSarisotomekaže:„Većupočetkumogućeje konstatovati da, ako je Trifo bioduša novog talasa, a Godar njegovtemperament ili, kako bi se reklo,‘nerv’,daseondaŠabrolvećprvimdjelima predstavio kao mudrost,kao prvi koji je među autorimagrupe zaista sazreo i čija su djela

govorilaonekomdubljemživotnomiskustvuifilmskomznanju“2. Međutim, Šabrol ipak niječitavog života snimao isključivoumjetničke filmove koje je mogaood početka do kraja da sprovedeonakokako ježelio. „Viševolimdasnimam gluposti nego da stojimineradimništa“3. Ion je tozaistadosljedno sprovodio po ničeovskojformuli da čovjek mora da živisvoju filozofijunebi li onaurodilaplodom. Tako kod Šabrola imamočitav spektar filmovameđukojimasu oni koji su imali ogroman ko-mercijalanuspjeh, a kojih se autoročigledno stidio, oni koji su pro-padaliubioskopima,alisuŠabroluznačili oslobođenje duha, mnogožanrovskih kriminalističkih filmo-va,ali i filmovakojisebavenajdu-bljim životnim pitanjima i stoje uzčovjekakadaisamsebenapusti,temnogoliterarnihadaptacijapostiluitemamadijametralnorazličitih.

Kloda ŠabrolaSanja Savić

Slika

broj 6/7, februar 2012

http://image.toutlecine.com/photos/j/e/u/jeux-de-l-amour-1960-03-g.jpg

broj 6/7, februar 2012

Ipak, ono što je najveća vrijednostnjegovih filmova upravo je obradatemakoje su ga samognajviše pe-kle, akoje je razrađivaone štedećinijednustranunegoostavšidoslje-danjedinopotrazizaistinom.Jednaodtihtemasigurnosubiležene,nji-hovosocijalnoifilozofskomjestousvijetu. Možda kao manje istaknutpol,amoždaupravokaotakav–kaometafora same duše. „U krajnjojliniji, sve me više zanimaju likovi,a idući još dalje, sve me više zan-imaju ženski likovi“2, kaže Šabrol.Tu svakako treba istaći filmovetzv. „Heleninog“ ciklusa, u kojimase opsesivno bavi svojim temama(„Košute“, „Neverna žena“, „Nekazverkrepa“,„Mesar“,„Raskid“i„Up-ravoprednoć“),kojićeboljeodbilokakve riječi dokazati ovu autorovutvrdnju.

OženamauŠabrolovimfilmovima Izuzetno raznovrstanunutrašnji svijet junakinja KlodaŠabrola,kojijeuneprestalnompre-viranju i u kojem nema suvišnihdetalja,potvrđujenjegovuodbranuna optužbe da je mizogin: „Nisammizogin. Mislim, naprotiv, da onikojimeme optužuju za to ne voležene“5. Vrijeme koje je posvetiobaveći se ženskom psihologijomdajenampravodastavimonastra-nu pitanje da li on voli ili ne voliženeidadonesemozaključak–onvolidaihposmatraidakroznjihovenaizgledsitnepostupkegovoriove-likim promjenama unutar njihovihličnosti. Različitiautoriimalisurazličitapoimanjaoženamanafilmu,štojeuglavnombilaposljedica kulturnihtekovina u kojima su djelovali, arjeđe izrazit stav pojedinca kakoje izgledaslučajkodŠabrola.Žene,uglavnompripadnicefeminističkogpokreta, nisu ostale dužne na ovapojednostavljena prikazivanjaženske ličnosti svih autora, pa su

o tomemnogo pisale, analizirajućinajčešće velike autore, među ko-jima je jedna od udarnihmeta bioupravoŠabrolovnajvećiuzor,AlfredHičkok.SidniPolakjezačasopisCi-nématographe izjavio: „Scenarističesto izjavljuju da su ženski likoviizvormnogihzala i to jeuglavnomtačno zato što njima žene služesamoza ,seksi ljubakanje`ištoni-kadanisustubfilma“6. Žena kao simbol na filmu nijeprikazivana samo sa ovakvim,uslovno govoreći, negativnimpredznakom.Sličanjeslučajisaau-torimakoji takorećiobožavajukultženskog ikoji ženuvidekaonedo-ditljivi ideal, Beatriču ili predmetvječitečežnje. Iskorak koji je Šabrol napravioupravosetičeovihčinjenica.Onmi-jenjadotadašnjupremisudagleda-ocimogudadoživepravuempatijusamosaproblemimačijisunosiocimuški likovi, te u prvo lice stavljaženu koja prestaje da bude simbolipočinjedaseunutarsamog filmasuočava sa situacijama koje prednjustavljajudruštvoiživotneokol-nosti. StefanOdran,glumicačijukari-jeru asocijativno vezuju za rad saŠabrolom,kaoinjegovavišegodišnjasupruga, o toj temi kaže sljedeće:„Nevolidaposmatražene,većonoštojedruštvonapraviloodnjih,pavjerujem da je to Šabrolova tačkagledanja“.7 Ako na samostalnost posma-tramokaona fenomenukojem susadržani finansijska nezavisnost,sloboda u smislu postupanja poautonomnojetici imaladoza inatakoja svemu daje šarm, te kroz tulupu pogledamo junakinje u film-ovima Kloda Šabrola, dobićemopiramidu čija će baza biti ženekoje zavise odmuškaraca, od dru-gih žena i od sopstvenih slabosti,a vrh te piramide je žena koja je,preispitujućisebe,došladokorijenasopstvenogstrahaiunutarfilmasetogstrahaioslobodila,aizmeđuovedvije krajnosti neće biti niti jednoupražnjeno mjesto. Najistančanijefinese Šabrol uspijeva da prenese

na film u saradnji sa dvjema glu-micama:StefanOdran i Izabel Iperkoje su, kako primjećuje jedanno-vinar8 simbolički zamijenile uloguufilmu„VioletNozijer“iz1978.go-dine.Ipak,stilnakojisemislikadsekaže„šabrolovski“unajvećojmjeripodrazumijevaglumuStefanOdran.

Emotivnoifinansijskizavisne Jedna od emotivno najinten-zivnijihscenajescenavečereufil-mu„Nekazverkrepa“(“Quelabêtemeure”, 1969), u kojoj Pol Dekur(Žan Ian) čita poeziju svoje ženeŽane (Anuk Feržak) pred čitavomporodicominovimzetom.Žana jeprototip žene koja zavisi od svogmuža, ne samo u finansijskomsmislu,negoiuemotivnom,jeronnije autoritet sam po sebi (što sevidi iz njegovog odnosa sa novimzetom, kojeg igra Mišel Dišosoj),negopostrahovimakojesuuvezisanjegovim ličnošćuusebi isplelinjegovi ukućani i okolina. Žanaje potpuno ponižena, ismijana usvojim i u tuđim očima, ali ipak,ona ne čini ništa da bi promije-nila svoju situaciju. Ukoliko nasje scena emocionalno potresla,nemoguće je ne zapitati se šta jerazlogzato.Naravno,lagodanživotjeosnovniuzrokzbogkojegsepri-padnici krupne buržoazije odričusvojeličnosti,alizagrebavšidubljepotome,shvatamodabisvakoodlikova sa timproblemom rado za-mijenioudobnostzastav,alidanemogu da se suoče sa svojim stra-homi takovječitoostajuušuškaniu svoju lažnu sigurnost. Sartr usvojojdrami„Izazatvorenihvrata“svojejunakestavljaupakao,alion,podvlačeći njihovu mogućnost daizađuunepoznatprostor,govoridajeodabirpakla ipakpitanje ličnogizbora.Međutim, Sartr dodaje i toda, ukoliko želimo da ga se oslo-bodimo, neophodno je rizikovati ikrenutikanepoznatom. Još jedna Sartrova misao pri-godna je u ovoj prilici: „Društvo

20 dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

ne zahtijeva da se otkrije ono štoono zaista jeste nego ono čime sepredstavlja da vjeruje o sebi dajeste“.9Unutarove formulemogudasediferencirajunijanseizmeđulikovakojipostupajuneosvrćućisena tuđemišljenje i,kakobiŠabrolrekao,„ostalih“. Na istomhijerarhijskommjes-tu, što se tiče emocionalne i ma-terijalne zavisnosti, a opet pot-punodrugačiji,jelikSonje(KetrinRuvel), Pol Tomasove (Žan-PerKasel) ljubavniceu filmu „Raskid“(“Larupture”,1970).Onasenalaziu sobi koju plaća njen ljubavnik injenosnovniživotnicilj jedasek-sualnozadovoljisvogpartneraipritomeobezbijedisvojuegzistenciju.Onanepostavljapitanjemoralnostiili humanosti postupka zavođenjahendikepirane djevojčice da bi sasvojimljubavnikomdošladonovcaiprisvemutomeseveomazabavlja.Ipak,saminjenipostupcičešćeiza-zivajusmijeh,aosjećanjekojeona

izaziva mnogo je bliže sažaljenjujer u njoj ne postoji organ za sa-gledavanje svog stanja. Ona nijedominantan lik, ali veoma prostosemožedonijetizaključakdasebi-ranjemsvojihsredstavabiraipro-cenatučešćauživotu, filmskomiliovomnašem... JedinidetaljpokojemmožemodanaslutimodaSonjaosjećaneštoštojojnedostajeuživotujestetrenkada ona u susretu sa hendikepi-ranom djevojčicom osjeća žalostzbog činjenice da ipak nije pravaHelen,ženakojudjevojčicaiskrenovoliikojojsedivi. Prerušavanje u osobu od kojesezavisidogađaseiu„Košutama“(“Lesbiches”,1968),kadaseWhy(ŽaklinSasar)prerušavauFreder-ik(StefanOdran).Neudubljujućisena psihoanalitičko tumačenje ovepojave kao želje za preuzimanjemmajčinogmjesta, priznavanjemdabiradijebilanekodrugiradijenegoona sama, Why zamemaruje sve

potencijale i sklonosti svoje dušei kreće putem na kojem će vjero-vatnopronaćiuspjeh,alineisreću.Osim toga, za razliku od Sonje,Why ima mnogo veća očekivanja,ali malo ko u očekivanjima možeda sebi predočimogućnosti da seona ispune, a još manje taktikuštadalje.Tojerazlogogromnena-petosti u posljednjem kadru ovogfilma, čije razrješenje reditelj ipakostavlja izvan zadovoljavanjanašeradoznalosti. SlučajsaWhyu„Košutama“za-nimljivjeizbogtogaštoonapočinjeod istinski samostalnog mladogbića koje se bori za svoju egzis-tenciju i svoje ideale, a završava(ilisepretpostavljadaćezavršiti)kao svoja „prethodnica“ Frederik,čije će mjesto preuzeti nakon štojeubije. „KadaFrederikpita zaštodvaidentičnaprimjerkaslikeimajurazličite cijene, dobija odgovor daje skuplja slika original, a jeftinijakopija”10.SlučajsaWhyjestrašanzatoštosemogućnostpretvaranjaunečijukopijuneotvarakao jednoveliko životno iskušenje, već se us-postavlja nizom malih koraka kojigrade utvrđenje, a kao pojedinislučajeviizgledajusasvimbezazleno. Njen pogrešan korak koji jeodvodiupomenutompravcujetre-nutakkadapovjerujeuFrederikinulaždanjenoslikanjevrijedipetstoti-nafranaka,kolikojojjeFrederikdalavidjevšijekakokredomcrtakošutunamostuuParizu.OnapitaFrederikzašto joj jedala tolikinovac,na štaovaodgovaradamislidaonavrijeditoliko. Why, iscrpljena od borbe sasiromaštvom, posustaje, ali uskorosaznajedatonijebilacijenazanjencrtežnegozanjenotijelo. Nastavakusledećembroju

21 dosadno mi je

1BlainBrown,“Cinematography,TheoryandPractice”,FocalPress(www.focalpress.com),2002.2Цитиранопо:АнтеПетерлић,„Огледиодеветаутора“,Центарзакултурнудјелатност,Загреб1983.3Цитиранопо:GuyBraucourt,“ClaudeChabrol,Cinemad’ajourd’hui”,ÉditionsSeghers,Paris,1971.4GuyAustine,“ClaudeChabrol”,ManchesterUniversityPress,Manchester2006.5Braucourt,op.cit.6Цитиранопо:МишелШион,„Написатисценарио“,Научнакњига/Институтзафилм,Београд1989.7ThierryJousseetFrédéricStrauss,“Lecharmediscretdelabourgeoisie”entretienavecSteéphaneAudran,Cahiersducinema,numerospecialChabrol,octobre1997.8PeterLenon,“Surferofthenewwave”,16.6.2001,guardian.co.uk,http://www.guardian.co.uk/film/2001/jun/16/features.weekend9Braucourt,op.cit.10Austine,op.cit.

Slika

http://i2.listal.com/image/509719/600full-le-beau-serge-photo.jpg

broj 6/7, februar 2012

22 dosadno mi je

MATEJ Osjećamju... Poputposljednjegotkucajasataprijenegozaspimo,onogotkucajakojiserazvučeirazlijeprostorijomunutarkojekušamoutonutiusnove,ćutimnjenlakiuzdahisvenestaje,svesegubi,sveserazvlačiirazlijeva,stapapoputbojakojemahnitislikarbezredaismislabacanaplatnoraspetoprekoštafelaja,samodabiiztogšarenogkaosaizroniloneštoneprocjenjivo,vrijednostoljećakojimajepoklonjeno.Njenemerukegrabegotovognjevno,njeninoktimiparajuleđa,prstisepreplićusamojimkovrčavimuvojcima,mekimivlažnimodznoja;usnejojserastvaraju,najprijeblago,tekdamomjezikudopustiledanatrenokusenjenpodataniželjan,apo-tomsnažno,povlačećimeksebikaodamežudiprogutati.Jarazumijem,jashvatamnjenužudnju,jertajosjećajkojinaspribližavavrhuncupreplavljujeimojaosjetila,jamusepredajem,sasvimiposve,njegovsamrob,nje-govponizansluga,aon,silanijak,onjemojjedinigospodar,jedininadređeni.Katkadbihmislioobogu;bogailibogovailivišnjesilevišenema,zamjenjujeihsladostrašće,ponorkrozkojegletimo,padamo,adaneosjećamostraha.Nadnuponorajeraj,nadnuponorajesvjetlo,blistave,zakovitlanezvijezde,nirvanakojudosegnemonadugitrendabinaspotomnapustilaiostavilanaspunimhtijenjazanovimtrenutkomsrastanja,jedinstva.Svetotrajedugo,jakodugo,vrhunacseneprestanoodgađa,našasetijelaprepliću,zbližavaju,ipotomudaljavaju,dabisenanovosilovitozbližila,aiznjenogsegrlaizvilopotmulorežanje,iline,nerežanje,negopredenje,razba-canizvukporođenučistomzadovoljstvu,nepatvorenomužitku.Grabimezakosu,vučemenatrag,tjeramedajupogledam,dazaronimunjengladni,plavookipogled,usitninos,uzarumenjeneobraze,usmiješakkojiumenispaljujeposljednjiostatakrazuma.Bacamsenanju,ičekam,čekamtajgrč,tajkrikukojemsepoputtijelasjedinjujesvrhanjeneimojerazbludnosti...

ANITA Pretvaramsedanevidimpoglede,daihneosjećam,daneplazepomojimrazotkrivenimnogama,pomojimgolimrukama,pretvaramsedasamnesvjesnaprivlačnezaobljenostisvogsitnogdupetakojestršiizkratkesuknje,daružkojimojeusnepretvaraukrvavu,nasmijanuranunepozivanacjeloveinakoještačemumaštaraspaljenihmuškaracaodvišelakopribjegne.Pogledminehajnoprelazistolove,pretvaramsekaodanekogatražim,nekogodređenog,iakotonečinim,pogledmiloviiprocjenjujeplijen,vagalovinuiodlučujedali jevrijednapažnje.Crnokosimladić, jošgotovodijete,prilazi i sjedapokrajmene;nijeodviševisok,ali jekršan, čvrstih, snažnihrukukojezamišljamnasvojimleđima,nasvojojstražnjici,iprolazimeugodnajeza.Onprogovara,pokušavasenašaliti,jaseosmijehnemioborimpogled(o,kakotajprizordjevičanskeponiznostilakopogađasvojcilj!),onnudipiće,japrihvatam,itomujejasanpozivdasjednekrajmene.Razgovaramo,isvejetobesmisleno,poigra-vanjeokovrućekašeukojuseoboježudimobaciti,alijenužno,nužnojerseigramoraigratipopravilima,pačakiondakadjetaigraprotivnasvimpravilimakojimasepodvrgavasavremenisvijet,ogrezaoulažnimoralizaogrnutplaštompodkojimnevrijedrugonegočovjekodanprvobitnomnagonu.Smijemse;smijeseion,osmi-jehmuješirokilijep.Dotičemsenjegovebutine,slučajno,čaktonineplaniram,alizamjećujemdaseunjegovimhlačamaneštotrzaiposkakuje,znamdameželi.Ustajemipenjemseuzstepenice;ljetoje,nakatunesjedinitko,muzikapokrivasvezvukove.Tekštosmoseuspeli,onmezgrabi,povlačiksebi,jaseprepuštam;rukamubrzo

ILUZIJELoris Gutić

Fotografija:ErinaBogoeva

broj 6/7, februar 2012

broj 6/7, februar 2012

letipodmojusuknju,neprotivimsejerosjećamdasammeka,vlažna,dasenetrebamotimatijerizašlicakojegmuraskopčavamnestrpljivimkretnjamapočivaneštoštojaželimbaškolikoonželimene.Zavlačimmurukeubokserice,izamjećujemdajezadrhtaoiuzdahnu.Grebemmuosjetljivivršakudanoktom,injegovarukazačassenađeumojimgaćicama,trgaih,svlačiih,odbacujeih.Padamonasjedalapostavljenadužcijelejednestranegornjegkata.Padamo,igubimose.Ne,jaseipaknegubim;proračunatopuštamnjegovuddaklizneumene,dameispuni.Nijegolem,neizazivabol,alizatoumenirazbuđujetakvočuvstvougodedaneželimništadrugonegodavječnoostaneumeni,damevodiodjednogvrhuncakadrugom,daopstanemutomrajuonolikodugokolikoćetrajatimojdjelićvječnosti.Onzamalosvršava,osjećamnjegovosjemeusvojojnutrini,vreloje,vreloiprži;tojezamalodovoljnodamebaciunekupolovičnuekstazu.Onjesretan,jabašinisam;ipak,priviklasamtakvomishodu,pameonnebolipreviše.Itrenužitkajeboljiodposvemašnjegodsustvaistog.Zakopčavamose,onsesaginjedamepoljubi;jaodvraćamglavu,idobacujemmuhladanpogled,dovoljnohladandashvatikakoseovimpoduhvatomnećemoćihvaliti,ikakoće,akopokuša,mojapričabitidovoljnooprečnanje-govojdagaposramiiponizi.Onbrzobježinizstepenice,jagaslijedim,zastolompokrajvratasjediMirena,dugislapovicrnekoseposkakujudoksehladiraširenimjelovnikom.Onaseosmijehnekadsjednemzastol.

- „Etote!Bašsamsepitalagdjesizaglavila.“- „Imalasamnekogposla“,uzdišem,„alieto,gotovoje.“- „Ovovrijemejeužasno“,uzdišeiona,izposvedrugihrazloga.„Janeznamkakoćuizdržatijuli.“- „Izdržatijulijelako.Valjaizdržatigodinu.“- „Da,godinajeduga...“Pogledjojsezamagli,iznamštaslijedi.Nizobrazjojseubrzoslijevasuza.- „Nemojmislitionjemu“,kažem,iznamdagovorimuzalud.Rećinekomedanemislionečemuznačinatjerati dagarazmišljaotomedubljeiintenzivnije.- „Ane,janemamnikoga,nikoga...“- „Imatćeš“,kažemjoj,potpunouvjerenautojerjeMirenazgodna,visokacrnkaipogledimuškaracaokonas selijepezanju.Poznajemizražajenjihovihlica.Odgovarajuisplaženomjezikupasakojislijedekujuinastoje podvućijojnjuškupodrep.- „Tojetješenje,samonepotrebnotješenje.“Onabrišelicerupčićem.„Nikadnećuimatidečka.“- „Imatćeš“,ponavljam,itoponavljanjezvučiumornoiprazno,jerjetoneštoštojojgovorimoddavninaiiz toguvjeravanjanestalojeenergije,nestalojevolje.- „Tebijetolakogovoriti“,mrmljaona,alinekaodaprigovara,štonalazipotrebniminaglasiti.„Nemojme pogrešnoshvatiti,neka,aliti,tiimašMateja,imalasigaoduvijek,ivisevolite...“- „Da“,rekoh,itozvučijednakopraznopoputmaloprijašnjeguvjeravanja.„Da,jaimamMateja,imisevolimo.“ Pogledmiletikacrnokosommladićukojisjedipokrajdjevojkezastolomuuglu.Djevojkamuuzimaruku,gledaganježnoizahvalno,bašonakokakoMatejgledamene.

Mrzimtajpogled.Opetsumiumislimapsi.Postojegladnipogledi,opuštenijezici,zavlačenjenjuškepodrep,alipostojeionivlažni,vjernipogledi,kakopasgledaizsjedećegpoložaja,zurećiuvlasnika,razjapljenegubicekaodasesmije,kaodapredajesvusvojupsećudušu...

MATEJ Gradjepust,nebojetmurnoispremaseistrestikišu,ništanerazbijasivilo,niautomobilikojihnema,niljudiomotanikaputimatamnihboja,naoružanikišobranima,kojišetajuidahćupritisnutisparinomzakojusenisupripremili.Mojisekoracipružajuvišenegoobično,jurimižurimkajednommjestunakojemmeonačeka. Zamišljamnjenobijelolice,njeneusnekojeserazvukuuosmijehkadjojdospijemuvidokrug.Srcemikucabržeikoraciseubrzaju,znojmiprobijakošulju,alijaneosjećamtesitnenelagode,jalebdim. Ulazimukafić,ugledamjuodmahpokrajvrata.Onaseokrene,susretnemojpogledida,tuje,tujetajmojosmijeh,mojvoljeniosmijeh,saginjemseknjojiljubimju,dugo,žednojuispijam,Mirenazavidnogleda,znamdajetozavist,znamdajetoželjazaljubavljukakvumidijelimo,ukakvojseutapamo,ukakvojnestajemo. Bacimpogledkadrugimgostima.Nekimemomakgleda,iizrazmujelicapomaločudnovat,zbunjen;ner-voznoopipamšlic,pitajućisejesamligazakopčao.Shvatamdajesam.Sjednem,Anitamiuzimarukuiprivijaseuzmene.Okrenemseiprimijetimdamemomakjošuvijekgleda. Kobiznaozašto.

23 dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

24 dosadno mi je

Jučesamotišaoustudentskidomdaposetimdru-ga.Ušavšiu tramvaj, seosamnaspramdvaafrikanca.Prilično pijani, prljavi i oronuli, sa limenkama piva uruci,pričalisujedandrugomneštonaizgledveomabit-no.Jedanjegovorio,adrugijeslušaozagledanuširokibulevarkojijeizmicaoizvida.Poredmenejebionekipenzioner,ipakpropao,doteran,ninalikpenzionerimaistočneEvrope.Gledajućipenzionereovdevideo samnešto što kod nas ne postoji, nekakvo svetlucanje uočima.Blagisjajkojiusebisadržikomadićdana,kojičak ni oblačna mrena ne može da zatre. Još mnogestvaripričaju jednudrugačijuvrstupriče. Ispravljenaleđamalih Italijana,uzdignutebrade...Njihoviodnosisaljudimajošvišeoslikavajurazliku. Čestovidimbakuideku,posvećenejednodrugom,kakoiduulicom,ivremekojepočinjedaprotičesporije.Idaljeihgledaš.Vidišunjimagodine,itodobregodine,ibezbrižnoststarosti.ProjektuješonoštouHolivudunazivajuljubavljunanjih,iakoznašdatoštooniosećajunijeidealizovanaidejakrajasrednjegveka;znašdajetomnogoprizemnijeičestomnogotužnijeodonogaštosenakarnevalimaprodaje.Neznačitosenebojesmrti,vidišunjimatakođedaneželedaseodreknušetanjapometroimaMilana, ali da i kada vreme dođe, nećepravitiproblem.Jedanodtakvihjesedeoporedmene,naspramimigranata,okruženimigrantimapoštosamisamjedanodnjih.Činioseizvanmesta,izvanvremena.Bioječudanpoputnas,kojimatu,makarpremaopštemmišljenju, nije bilo mesto.Uklapali smo se na čudannačin,mi i on, lišaj i alga u simbiozi na kamenu kojičvrsto stoji na oboduArktičkogkruga.Njega jemorevremenanasukalonatajkamen,isisalogaiznjega,doksmomisamopokušavalidaseugnezdimo.No,nijebiopoputnje,kojajeušlauprevoznekolikostanicadalje.Srednjihgodina,očiglednoizonogaštonazivajusred-

njomklasom,zauzela jemesto iosvrnulasekameni.Pogledao sam je, čistodavidimkolikodobro izgleda,da bih shvatio da je njenpogledupućen kameni biodrugeprirode.Plašilase.Moždaneotvoreno,moždanedirektno,alisvimaliznacisuukazivalinato,aposebnopogledkaosobi, koja senjoj činila kaodeonjene za-jednice.Kaput,šal, ibeljaput,pomisliosam.Odećajesamomaska.Zartitonikonijerekao.Okrenuosamgla-vukaprozoru,neželećidaostvarujemkontakt.Uzad-njemdelutramvaja,ispunjenogimigrantima,plašilasezasebe.BilajeEvropapodnajezdomvarvaraitražilajepodršku.Žaomije.Ijasamvarvarin.Nijemebrigazatvojstrahodljudicrneputi,odljudikosihočiju.Odmeneoninećeništa.Deosamnjih.Plaši se.Vreme jedošlo.Onidolaze,kucajunavrataimperijekojakleca.Vašeoružjeihnećeubiti,vašprezirihnećepovrediti.Što jenajgorezavas,onićepostatideovas,zagadićevas,izgubićetetajsanočistoćikojijedonelaFrancuskarevolucija.Ostaćetesamoljudi,samoobičneindividuebezpripadnosti ideji koju istorija neumitnouništava.Moraćetedanađeteneštodrugo,nekinoviidentitet.Adotadaseplašite.Ponekiodnjihćepočetidaviče,kaonekičovekkojijesinoćšutiraonekuogromnu,šarenukesu,besannanekogainešto.Urlaojedoksusvigleda-likrozprozor.Ipak,vašemstrahutonećepomoći. Jošgorisuonikojićesestitamonazad,uonajdeogdeječakisvetlopokvareno.Postaćesamocrnesenkekojesenaziruutami,kojećemoždaizaćinasledećojstanici,amoždateknavašoj.Grafitiokonjihovihglavaoznačićetajprostorkaonjihov,označićetajtramvajkaomestosusreta.Tajtramvajkojiideunoć,ustaljenomrutomnačeličnimšinama.Madaonostaje isti,prostorsemen-ja.Čijilićebitiuskoro?Kozna.Izašaosamnastaniciiotišaodanađemalkohol.Uvekublažavatranziciju. Dvojicaprekoputamenesutodobroznali.

MARSOVCI NAPADAJU

Vasilije Marković u epizodi:

Slika

broj 6/7, februar 2012

http://www.flickr.com/photos/mmarco75/6240383212/

25 dosadno mi je

PrizorI M.,devojčicaodpetnaestakgodina,nekovremestojipotpunodezorijentisana.Zatim,kaoda se iznenadanečegsetila,počinje,gotovoneurotično,dapreturapodžepovimasvogkaputaod„ribljekosti“.Svesuvišnestvarikoje,pri tom,nalazi–bajata licidarskasrcadobrihnamera,kaleidoskopeočekivanja, izlizanetapijepraotaca,šećernuvununadekojasenapolaistopilaiusmrdela,...-sagađenjemisaolakšanjem,istovremeno,bacanedalekoodsebe.Nakraju,pronalazibelukredu.Poprviputmožemovidetiosmehnanjenomlicukadakredompočnedaopcrtavakrug,naglatkoj,crnojpovršini,okosebe.Svesuvišnestvariostajuizvan.VonTrier-ovskiprizor. M.kredomcrtaautoportret-četvrtasteočiuneproporcionalnojvisiniirastojanju,nagoveštajnosa,ustaot-vorenaunekinapolakrug-napolakvadratizkojihzjapislonokosnocrnaunutrašnjost....

PrizorII M.,ženaodčetrdesetakgodina,stojiucentrusvogkrugačijajecelapovršinasadaprekrivenanjenimauto-portretima,preslikavanimjedanprekodrugog–bezbrojustaotvorenihunapolakrug-napolakvadratizkojihzuribezborojčetvrtastihočiju,bezbrojnosevanakojesenastavljajučvrstostisnutausta,stisnutakaougrču,ilitrouglasteočiizpoluprofilakojenepoverljivogledajunegdeustranuiligore,iliočikojesuzatvorene,anačijimkapcimasuopetnekapoluotvorenaustaizkojihzurinekadalekaslonokosnocrna.... M.zatimideukrug.Ritamnjenihkorakapratiritamnjenihreči.Iliobrnuto. Konačnosigurna,ucentruovogkruga,dalekodonjih,blizuodsebe...aniprimetilinisukadasamseiskrala...mada,zastalisunatrenutak,jedanvrlokratakinjimabeznačajantrenutak,osluškujući...kaodaihjeokrznuojedva-šumnečijegodlaska...ondasu,neobazirućiseviše,prolazilimimomene,ostavljajućimeumojimsopstven-imokvirimagdekoračamsamouvereno...takobarjamislim...dasume,konačno,ostavilinamiruidakoračam...sa-mouvereno...daipakkoračam...usvojimsopstvenimokvirima,neprelivajućiseprekonjih...nikadaviše...Merimsesvojimkoracima,ječimnjihovimodjecima...prostiremse,kaoštoseprostirezvuk...ispunjavamčitavovajpros-tor...ukrug,ukrug,ukrug! ...merim,odmeravam,sagledavam,razlažem,analiziram,pitam,odgovaram,ćutim,vrištim,ropćem..ipak,tesnoje...uvekjetesnoiuvekpremalovazduha...koračati,samokoračati...bezpredaha...ukrug,ukrug,ukrug!...čakikadanogeimislipostanuolovne,teškeitrome...kadateskobapritisnegrudi...kadatelooslabi,duhoslabi...strahobuzme...upravotadakoračati...ukrug,ukrug,ukrug!...neposustati,nepokleknuti,nepasti,neposumnjati,nepomisliti,neposrnuti,nepodbaciti,nepodleći...samokoračatiiodjekivati...razlagatisekaozvuk–ukrug,ukrug,ukrug!

PrizorIII M.,staricaodsedamdesetakgodina,nepomičnoležiufetusnompoložaju,postavšiisamadeosvojihautopor-treta.Neraskidivideojednogjedinoglika,nacrtanogbelomkredomnaglatkoj,crnojpovršini. Okamenotina praiskonskog bića drema. Sklupčana, zgrčena, sama. U vakuumu večnog trenutka, lišenog boja i zvuka...

INNERMOSTILI M-IN KRUG, KREDOM

Dragana Ivanović

Fotografija:АnaJakimska

broj 6/7, februar 2012

26 dosadno mi je

U ponedeljak, 26. decembra,nekoliko prijatelja koje sam up-oznao na plenumima na Filozofs-kom fakultetu i ja smo sproveli ak-cijupresretanjanarodnihposlanikaprilikomnjihovogpristizanjauDomNarodneskupštine.Zatuprilikusmoištampali i letke koje smo namerilida im podelimo. Razlog pravljenjate akcije je bio početak rasprave obudžetu za 2012. godinu, po komeje za visoko obrazovanje, sektorokokogasmoseangažovali,kadaseuračuna stopa inflacije, bilo izdvo-jenomanjenegoprethodnihgodina.Tomoždanebiusvakojsituacijibilonužno strašno, ali imajući u vidutradicionalnoniskaizdvajanjazavi-soko školstvo, nama je to bio jasanpokazateljnastavkaomalovažavanjastudenata i uopšte procesa obra-

zovanja. Dodatnu neprijatnu okol-nost predstavlja druga tradicija,tradicija deklarativnog svrstavanjaobrazovanjauvisokedržavneprior-itete, koja u kombinaciji sa realnimstanjem nemože doprineti ničemuosimsveopštemotuđenju. Bilo je jako zanimljivo posma-trati tu sliku ovaploćene distopije:tu smo bili mi, nas petoro-šestoro,sa lecima,koji smodozivaliposlan-ikekadabiihvidelidaprilaze;poli-cajci i obezbeđenje, koji nam nisudali da pređemo zamišljenu crtunasredplatoa ispredSkupštinepodpretnjomprivođenja;bakicakoja ješetalasvojimposlomizatecrtedoksupolicajcinamaobjašnjavalištaćebitisanamaukolikojeprekoračimo;iposlanici,odkojihsunekiprilaziliiuzimaliletke,anekine.

I tu se postavilo pitanje: zaštose ta crtanebiprekoračila, pama-karipocenudasepolicajciuzbuneiprivedunas?Prvo,očiglednojedastudentskapitanjatrenutnouSrbijimalokoshvataozbiljno, takodasuradikalniji postupci možda zaistaneophodni.Drugo,umnogimsličnimtrenucima, trenucima prihvatanjanametnutih pravila se može osetitisnagauhodanognačinaživota,snaganavike. Ona dovodi do unutrašnjecenzure,kojaprekidahododnečijeguverenja do delovanja u skladu satimuverenjem. I tako imamo situaciju u kojojseočuvanjeuhodanognačinaživotastavlja iznad delovanja u skladusa uverenjima. Neobični postupcikoji za cilj imaju skretanje pažnjena neko pitanje bivaju u startu

Ispred skupštineMilan Škobić

broj 6/7, februar 2012

broj 6/7, februar 2012

diskvalifikovani samo zbog svojeneobičnosti. Standardno je pitanje:zašto je to tako?Uhodanost i izves-nost se, barem trenutno u većemdelu društva u Srbiji, tretiraju kaorazmaženo dete, čijem se svakomprohtevu mora udovoljiti. Čar uho-danostijesteštoništaunjojneizgle-dakaoprohtev,većkaonužnost:,,Janemogudagubimvremenaizmota-vanjesapolicijomispredSkupštine,zato što moram da studiram, daživim sa porodicom“, i tako dalje.Nohajde,dovoljnojekoncentrisanopomislitinamantrupoput,,ništanemoram“dabiseshvatilodanikakve

dubinskenužnostiusamojuhodan-ostinema.Dalje,nijelisamimpera-tiv očuvanja uhodanosti prohtev?I da li je to beznačajan prohtev?Samookonjegovogzadovoljenja suupovratnojspreziangažovanetakomoćneizavodljiveideje,poputoneoponavljanjuistorijeizkojeproizilaziideja beznačajnosti i uzaludnos-ti borbe za promenu u bilo komdomenu. Takođe, prostor onoga-o-čemu-se-sme-misliti biva održavanod strane takvih matrica, ali iučestvujeuodržavanjuistihtihmat-ricaosmišljavanjaipromišljanjade-lovanja, koja dovode do unutrašnje

cenzure. Čisto simboličkim i apstrakt-nim faktorima, koji obezbeđujurazmišljanje unutar zadatog ok-vira, nesmetano se održava jazizmeđu različitih društvenih grupaurazličitimsituacijama,jazkojidoz-voljava narodnim poslanicima dasenanasneosvrnu,policajcimadapostaveadhoczakončićeinamadasve to prihvatimo. Samo se postav-lja pitanje ko ili šta je to što stvaraefekatzadatogokvirarazmišljanja,izaštomunesvesnopridajemotolikupažnju,upornosekrećućiunutartogokvira?

27 dosadno mi je

28 dosadno mi je

Okcidentalistički diskurskarakteriše„Zapad“kaoentitetkojiposeduje suštinske karakteristikemeđu kojima je i racionalna eko-nomija.Međutim,postojeodređeneekonomske prakse koje u velikojmeri dovode u pitanje ovako for-mulisanu razliku između „Istoka“i „Zapada“. Naravno, ovo važi i zamnoge neekonomske prakse, ali jaću se u ovom tekstu ograničiti naekonomiju. Istraživačikojisebaveekonomi-jom sve češće naglašavaju potrebuza korišćenjem neesencijalističkogkoncepta ekonomije koji bi ras-tavio ekonomiju od tradicionalnogpovezivanja sa kapitalizmom, kakobisemogleteorijskipromišljatial-ternative kapitalizmu. Tako bi seekonomija mogla posmatrati kaomestoborbeipotencijalnogpregov-aranjaokoekonomskihodnosa.Em-pirijski posmatrano, kapitalizam jeskupodređenihpraksikojeseodvi-jajunaodređenimmestimaiobuh-vataju raznolike proizvodne od-nose, forme privređivanja i tržišta.Naprimer,možeseproučavatikakonastajunovi radnički subjektivitetii prakse među neformalnim rad-nicima koji sakupljaju i prodajusekundarne sirovine na deponiji uRiodeŽaneiruikakosenatajnačin

obrazuju prostori za ekonomskeprakse, klasne politike i društveneodnosekojiseznačajnorazlikujuodslučajevaformalnoplaćenograda.DrugiprimerbimoglodabudeselonaFilipinimačijistanovniciradenarazličitim alternativnim tržištima inetržištima, za to bivaju neplaćeniili alternativno plaćeni, povezujuse sa nekapitalističkim i alterna-tivno kapitalističkim preduzećima,vrše razmene na osnovu različitihvrednosti i doprinose ekonoms-kim praksama koje imaju potenci-jal za društvene promene. Primerovakvogalternativnogekonomskogponašanja„naZapadu“moglebibitigaražnerasprodajeistvarnostvar-no slobodna tržišta (really reallyfreemarkets). Međutim, istraživanje alter-nativnih ekonomskih praksi nosiopasnostodidealizovanja.Nijednaalternativna ekonomija nije samapo sebi radikalna ili oslobađajuća.Garažne rasprodaje, naprimer, ko-risteuodređenojmerimehanizmetržišneekonomije.Zatojejednoodvažnih teorijskih pitanja odnos al-ternativnihformiekonomijepremadominantnoj ekonomskoj struk-turi, kao i način na koji se domi-nantni politički odnosi podrivajuili reprodukuju kroz te forme. Re-

cimo, da bi se razumele pomenutegaražne rasprodaje, neophodno jekoristiti fleksibilankoncept tržišta.Ali, čak i kad su u potpunosti vankapitalizma ili kadmu se direktnosuprotstavljaju, alternativni obliciekonomijenisunužnooslobađajući.Trebaimatinaumudauključivanjeu različite ekonomske sfere zavisiodrazličitogpotencijalazadelanje,shodno početnoj socioekonoms-koj poziciji. Tako da, pre nego dapokušaju da dostignu (idealni) stilživota viših slojeva ili da pokušajuda podriju kapitalizma, učesniciu alternativnim ekonomijamanajčešćepokušavajudaseprilagodeteškim vremenima. Uprkos tome,akookapitalizmurazmišljamokaoo„mreži“kojustalnotrebaostvari-vati,možemodauočimoonamestagdepostojipotencijalzanastajanjeirazvijanjenovihoblikaudruživanjainovihdruštvenihformacija. Alternativni oblici razmenedovode i do pitanja fetišizma robei pitanja vrednosti. U društvenimnaukama je fascinantno uticajnaideja Karla Marksa da posmatraekonomske odnose kao uvek većdruštvene. Tako u proizvodnji, onikojiposedujusredstvazaproizvod-nju–kapitalisti–imajuvišemoćiodonihkojiposedujujedinosvojradi

EKONOMIJA I KAKO JE PROUCAVATIOgnjen Kojanić

broj 6/7, februar 2012

broj 6/7, februar 2012

prinuđenidagamenjajuzanadnicu.Radniciproizvodevišakvrednosti–razlikuizmeđuvrednostikonačnogproizvoda na tražištu i njihovihnadnica – koji zadržava kapitalistauviduprofita.Markstonazivaeksp-loatacijom. Međutim, kada robadospe na tržište, eksploatatorskiodnosisenevide,većsejedinovidi

vrednostrobeurazmeni–cena.Tavrednost se, dakle, na tržištu uka-zujekaodaizvireizsamerobe,aneiz društvenih odnosa u proizvod-nji.Analognoreligijskimsistemimau kojima su fetiši predmeti kojisami po sebi poseduju moć, ovupojavu Marks naziva fetišizmomrobe. Imajući to u vidu,moguće je

posmatratikakoserazličiteidejeovrednostima u sociološkom i eko-nomskom smislu proizvode krozekonomske prakse u slučaju alter-nativnih ekonomskih oblika, patako, na primer, „prerađeni“ fetišifer trgovine (fair trade) stvarajuveze između etički refleksivnihpotrošačairuralnognačinaživota. Robi je u društvenimnaukamadosta dugo analitički suprotstav-ljan dar. Razlika između ova dvakoncepta služila je kao sredstvorazlikovanja između modernih ipremodernih ekonomija. Međutim,ova dihotomiju alternativne eko-nomskepraksesedovodiupitanje.Predmetikojiserazmenjujuveomačestonisuupotpunostirobanitiupotpunostiizdvojeniizekonomskihprocesa, već negde između ta dvaekstrema,čestoimenjajućipozicijuu zavisnosti od društvenih odnosarazmene. Sve ovo nam pokazujekako su ekonomske prakse uvekuronjene u društveno okruženje,tako da u analizi ne bi trebalo ap-strahovati ekonomiju iz društva iposmatrati jeodvojenoodpolitike.Jedna od implikacija ovakvog pris-tupa je shvatanje da alternativniekonomskisistemiposedujupoten-cijalzapromenudruštvenihodnosa.Trebalo bi razmišljati o korišćenjutogpotencijala.

dosadno mi je29

30 dosadno mi je

SanruskenoćiSaciganskimromansamauUšimaineštonepotrebnihStvari,samirazomuzvijezdama,BezmrvicanaputevimaOdlazimsama,TamogdjesusviTakosami...

LutaćusamjesečinompoStepi,preklinjatimoždaSlučajnogprolaznikadamevratiPlašitiMjesecmotikom,JerumislićudamezaTebeprati...

Moždanekogaiupoznam,iznam:UzaludćepokušavatidameshvatiNuditigačajemmjestotoplimsmješkomMolitidamiobjasnikosam,Ivjerovaće...Dasmatramtegreškom...

ĆutatiišetatiulicamaGdjejesvakoliceoblikovanosjetomUdugimzimskimnoćimaslušatiJezivepričeiprgavokouvijekpretvaratidaseNeplašim......OsanjamRusijudaostanemdaleko,AlidasmjesečevombarkomdođešpomeneIzauvijekmevratiš...

NoćnimuzičariEvomojenoćiletnje

ZalivenesuncemiplavomvedrinomStižusenkovitešetnje

Živepodjarkommesečinom.

UpospalojtravijemuzikanoćnihmuzičaraDahpesmeštosekrajrekemiče

Odsviraj