brosura - korovi povrca.pdf

8/10/2019 Brosura - KOROVI POVRCA.pdf

1/19

POLJOPRIVREDNA STRUNA SLUBA VRANJE

NAJEI KOROVI POVRA NATERITORIJI PINJSKOG OKRUGA

I NJIHOVO SUZBIJANJE

Jun, 2009 god.


2/19

UVOD

Borba protiv korova predstavlja jednu od najvanijih mera koje poljoprivrednicipreduzimaju da bi poveali poljorivrednu proizvodnju (dobili vie prinosa) i poboljalikvalitet poljoprivrednih proizvoda.

Korovi direktno i indirektno nanose tetu gajenim biljkama. Direktne tete uvelikoj meri umanjuju prinose gajenim biljkama.Indirektne tetekorovi su istovremenoi stanita mnogih tetoina i parazita, koji sa korova prelaze na gajene biljke.Smatra se dakorovi bilo direktno ili indirektno, nanose pljoprivredi vee tete nego bolesti i tetoinezajedno.

Vekovima su poljoprivrednici ulagali izvanredno mnogo napora i snage dok su biliprimorani da sa svojih njiva korove odstranjuju neposrednim ljudskim radom.Danas,zahvaljujui rezultatima brojnih istraivanja hemiara i biologa u svetu, poljoprivredaraspolae nizom hemijskih supstanci, nizom HERBICIDA, ija primena omoguujepoljoprivrednicima da se oslobode mukotrpnog runog rada.Od posebnog su znaajaSELEKTIVNI HERBICIDI, hemijska sredstva kojima se unitavaju korovi u nekom

gajenom usevu, pri emu ne dolazi ni do kakvog oteenja na samim gajenim biljkama.Meutim, da bi ovek, napredni poljoprivrednik, mogao da koristi sva dostignuanauke i tehnike, primoran je da zna mnogo vie nego to je do nedavno bio sluaj. Da bise oslobodio tekog rada vezanog za unitavanje korova, on mora dobro da upozna i samekorove kao i svojstva herbicida, koja sada koristi umesto motike. Mora da zna kada se onimogu upotrebiti i u kojoj koliini da bi unitili samo korove a potedeli gajene biljke.


3/19

KOROVI

OPTE KARAKTERISTIKE KOROVA

tetnost korova

Korovima u poljoprivredi nazivamo sve nepoeljne biljke koje rastu naobraivanim povrinama.

Svojim prisustvom u njivama, batama i zasadima korovi oduzimaju gajenimbiljkama hranljive materije i vodu, a u mnogim sluajevima prouzrokuju i zasenjivanjeuseva (povre).

Sve se to, naravno , negativno odraava na prinos i kvalitet dobijenih plodova,te je iborba sa njima postala sastavni deo savremene

Gubici koje korovi priinjavaju nisu lako merljivi. Sigurno je da se kod nas samo upojrdinim godinama zbog korova vie izgubi nego to bi kotala desetogodinja primenaherbicida.

Mnoge korovske vrste za svoje razvie trae i po nekoliko puta vee koliinehranljivih materija i vode nego to je to potrebno kulturnim biljkama, te su na suviminedovoljno plodnim zemljitima tete izuzetno velike. Meutim, iako su ove vrste velikipotroai vlage i mineralnih hranjljivih materija, one su u stanju da izdre i najveunestaicu ovih elemenata, zapravo mogu preiveti daleko nepovoljne uslove od biljakakoje ovek gaji.

Plodnost korova

Iako jedna ista korovska vrsta ne daje istu koliinu semena u svim rejonima gde sejavlja, sigurno je da se korovi po pravilu odlikuju veom plodnou od vrsta koje jeovek stvorio.Tako, na primer, vrlo su retke korovske biljke koje daju manje od 100semenki, a ima i takvih Portulaca oleracea(tut) kod kojih jedinka moe dati i 100.000semenki.

Posebna osobina semena korova jeste sposobnost da u zemljitu zadri kljiavost ivie godina. Usled toga, esto i posle uspene primene herbicida u jednoj godini, fdolazido ponovne pojave korova u narednoj godini.


4/19

Nain razmnoavanja korova

Osiguravanje potomstva korovi obezbeuju na dva naina, i to: semenom (polno)podzemnim (vegetativnim) organima. Neke vrste su sposobne da se razmnoavaju na obanaina Cynodon dactilon(zubaa),Agropyrum repens(pirevina), Convolvulus arvensis(poponac), Cirsium arvense (palamida) i dr., to je znak njihove visoke prilagoenostiraznovrsnim uslovima sredine. Korovi koji se razmnoavaju rizomima (podzemnimdelovima stabla), zbog velikih hranljivih rezervi u tim organima, predstavljaju praviproblem, kako za odstranjivanje obradom tako i za suzbijanje herbicidima.

Rasprostiranje (rasejavanje) korova

Da bi se odrali u prirodi, pored razmnoavanja, korovi su morali da obezbede isvoje irenje u prostoru.

Taj se proces odvija na vie naina. Neke korovske biljke imaju specijalno graeneplodove (Cuscuta spp.-vilina kosica/iva trava), koji se naglo otvaraju i na taj nsainodbacuju semenke od matine biljke.

Veina korovskih vrsta, meutim,rasejavanje obezbeuje putem vetra, vode,ivotinja ili posredstvom oveka.

Podela korova

Svaki od naih glavnih proizvodnih rejona ima po nekoliko stotina korovskih vrstakoje se u rznim usevima mogu sresti.Ode e biti opsani korovi koji se najee sreu nateritoriji Pinjskog okrugau povru.

Da bi borba sa njima bila uspena mora se poznavati njihova tetnost, izgled, naini duina ivota i druge iosobine.

Po izgledu nadzemnog dela korovi se dele na uskolisne ili travne (monokotile) i

irokolisne (dikotile). U uskolisne korove spadaju sve vrste koje po izgledupodseaju na strna ita ili livadske trave ( Setaria viridis muharika,Echinochloa crus gali muhar veliki,Agropyrum repens pirevina i dr.), a uirokolisne svi korovi iji listovi nemaju sabljast izgled (Amarantchusretroflexus tir, Chenopodium album pepeljuga, Sinapis arvensis goruica/repica i dr.). Za primenu herbicida je od velikog znaajaraspoznavanje ovih grupa, jer su uskolisni korovi znatno otporniji na veinupostojeih preparata.

Prema duini ivota korovi se dele na jednogodinje, dvogodinje iviegodinje. Jednogodinji korovi se uglavnom razmnoavaju semenom,


5/19


6/19

NAJEE VRSTE KOROVA U POVRUPINJSKOG OKRUGA

Viegodinji irokolisni korovi

Bokvica (Plantago lanceolata) - Viegodinji irokolisni korov. Ima izduenostablo visine od 5 50 sm, dok su listovi zeleni pri zemlji u obliku rozete.Razmnoava se vegetativnim putem i semenom. Mlade biljke su otporne na nisketzemperature i prezimljavaju u obliku rozete. Cveta i donosi seme od juna dosemptembra.Sree se u okopavinama.

Gorika (Sonchus arvensis) Viegodinja biljka,javlja se u okopavinama.

Razmnoava se semenom i vegetativnim putem preko korena. Stablo je uspravno idostie visinu 60 150 sm. U prvoj godini biljka obrazuje rozetu, a u drugoj stablo.Cvetovi su svetlo ute boje. Vrlo je plodonosna i jedna biljka donosi od 1.000 do15.000 semena.

Gronica bela (Lepidium draba) Viegodinji irokolisni korov, sa uspravnimstablom visine do 50 sm. Razmnoava se semenom i vegetativnim putem (prekokorena). Seme klija u martu i septembru. Mlade biljke dobro podnose nisketemperature i prezimljavaju u stadijumu rozete. Cveta tokom maja, a plodovedonosi jula. Prisutna je skoro u svim okopavinama.

Kopriva obina (Urtica dioica) Viegodinji irokolisni korov, sa etvrtastimstablom, prosene visine do 1 metra. Jedna biljka donosi preko 20.000 semenki,koje zadravaju klijavost preko 3 godine. esto se sree u okopavinama koje sublizu vonjaka i panjaka.

Palamida (Cirsium arvense) Viegodinja irokolisna korovska biljka sauspravnim i razgranatim stablom, visine od 60 do 1,5 metara. Razmnoava sesemenom i vegetativnim putem, preko korenovog sistema. Cveta i donosi plodoveod juna do avgusta. Vrlo je plodonosna i jedna biljka donosi preko 35.000 semenki.Seme, u povoljnim uslovima, uva klijavost preko 6 godina. Sree se svuda i estje stanovnik i povrtarskih kultura.

Poponac (Convolvulus arvensis) Viegodinji irokolisni korov sa tankimizduenim stablom i dobro razvijenim korenovim sistemom. Razmnoava sesemenom i vegetativnim putem, preko korenovog sistema. Raste u ratarskim ipovrtarskim kulturama, zatim u vonjacima i vinogradima.

Viegodinji uskolisni korovi

Zubaa(Cynodon dactilon) Viegodinji uskolisni korov. Stablo je duine od 30 50 sm, poleglo po zemlji sa uzdignutim vrhom. Na mestima gde stablo dodiruje


7/19

zemlju izbijaju adventivni koreni. Stabla se meusobno isprepliu, stvarajui zelenitepih na povrini zemlje. Razmnoava se semenom i vegetativnim putem, ali glavninain razmnoavanja je korenom i nadzemnim stablom. Javlja se u svim ratarskimi povrtarskim kulturama, vonjacima i vinogradima ai na drugim stanitima.

Pirevina(Agropyrum repens) Viegodinji uskolisni korov. Ima uspravno stablovisine do 1 metra sa dobro razvijenim i u zemlji isprepletanim korenovimsistemom. Razmnoava se podzemnim stablom i semenom. Kosmopolit je sree sei u povru.

Jednogodinji irokolisni korovi

Veronika(Veronica polita) Jednogodinja ozima korovska biljka. Visoka do 20

sm, razmnoava se semenom koje klija tokom cele vegetacije.Cveta dosta rano, uaprilu. U zemljitu seme zadrava klijavost preko 5 godina. Raste u svimkulturama.

Vijuac (Polygonum convolvulus) Jrdnogodinji korov, dosta je zastupljen uokopavinama. Ima tanko i dugako stablo do 1,5 metara koje se obavija okogajenih biljaka. Razmnoava se iskljuivo semenom. Seme klija tokom maja, abiljka cveta i donosi plodove tokom juna i jula. Jedna biljka proizvede od 150 200 semenki, koje mogu da sauvaju klijavost i preko 5 godina.

Tut (Portulaca oleracea) Jednogodinja zeljasta biljka. Najee se javlja u

okopavinama povrtnjacima. Stablo tuta dostie duinu do 35 sm. Razgranato je igrane se ire na povrini zemlje kruno oko korena,Vrlo je plodonosna. Jednabiljka donosi preko 10.000 semenki koje u zemljitu zadravaju klijavost i preko20 godina. Biljka je jako vitalna i pri mehanikom suzbijanju, u sluaju kie,ponovo poinje da raste. Razmnoava se semenom koje klija i nie poetkom maja,a cveta tokom juna.

tir (Amaranthus retroflexus) Jednogodinji irokolisni korov. Javlja se u svimokopavinama i u ostalim gajenim kulturama. Razmnoava se semenom.Odraslabiljka naraste od 50 sm do 1,5 metara. Vrlo je plodonosna. Jedna biljka donese od 5do 50.000 semenki. Seme tira u povoljnim uslovima, zadrava klijavost vie

godina. Cveta i donosi seme od jula do sptembra.

Pomonica (Solanum nigrum) Jednogodinja korovska biljka. Proseno visokaod 30 80 sm, ree do 1 metra. Cveta od maja do novembra. Plodovi su crnebobice ispunjene sitnim semenkama. Razmnoava se semenom, a klijavost trajevie godina. Jedna biljka moe doneti od 35 40.000 klijavih semenki, koje klijajui niu tokom itave vegetacije.Njee se javlja u okopavinama povru.

Pepeljuga(Chenopodium album) Jednogodinji irokolisni korov. Odrasla biljkaje razgranata i izrasta do 1,5 metara visine, to zavisi od plodnosti zemljita.


8/19

Razmnoava se iskljuivo semenom. Vrlo je plodonosna. Jedna biljka donese od3.000 do 10.000 klijavih semenki, koje zadrava klijavost u zemlji vie godina.Masovno klijanje semena nastupa u prolee (april,maj), dok se novi klijancijavljaju tokom itave vegetacije.

Mijakinja(Stellaria media) Jednogodinji korov. Ima stablo veliine od 20 50sm, razgranato i prileglo. Dobro podnosi niske temperature i vegetira tokomzimskih i prolenih meseci. Razmnoava se semenom, a tokom vegetacije iri se ivegetativnim putem. Jedna biljka proizvede od 12 15.000 semenki, koje klijajutokom cele godine. Seme zadrava klijavost u zemlji i preko 5 godina. Najee sesree u okopavinama povre a i na drugim stanitima.

Jednogodinji uskolisni korovi

Muhar veliki (Echinochoa crus galli) Jednogodinji uskolisni korov. Javlja se usvim okopavinama. Razmnoava se semenom. Odrasle biljke su razgranate visine15 sm do 1 metra. Seme klija od maja i tokom itave godine, a svoju klijavost uzemjitu zadrava preko 5 godina. Vrlo je plodonosna i jedna biljka donosi od 200 1.000 klijavih semenki.

Muharika (Setaria viridis) Jednogodinji uskolisni korov.Javlja se u svimokopavinama. Razmnoava se semenom. Seme poinje da klija u drugoj polovinimaja i klija sve do kraja jeseni. Odrasle biljke su visine 10 do 50 sm. Vrlo jeplodonosna i ima od 150 do 2.000 klijavih semenki. Zadrava klijavost i preko 4godine.

HERBICIDI I SUZBIJANJE KOROVA

NAJEE KORIENI HERBICIDI

Vrste herbicida

Hemijska sredstva koja slue za suzbijanje korova nazivaju se herbicidi. Oni se, naosnovu naina delovanja na korovske biljke i naina primene mogu podeliti usledee grupe:

1. Kontaktni herbicidi2. Translokacioni herbicidi i3. Rezidualni herbicidi


9/19

Kontaktni herbicidisu takva hemijska sredstva koja deluju na korovske biljke samona onim mestima sa kojima dou u kontakt (dodir).

Translokacioni herbicidi na korove deluju sistemino bez obzira na mestokontakta sa biljkom. Njih biljka upija preko lista ili nadzemnog stabla i sokovima raznosipo celom organizmu. Kada dou u kontakt sa biljkom ubrzavaju porast usled ega tkivaprskaju i biljka poinje da vene i sui se. Na korov deluju neposredno po primeni.

Rezidualni herbicidi ne deluju odmah posle primene ve nekoliko dana nakontretiranja, pa su zato i nazvani rezidualnim.Oni se primenjuju posle setve i biljke ihusvajaju preko korenovog sistema. Nekoliko dana posle nicanja korovske biljke poinjuda ute, venu i sasuuju se pod dejstvom ovih herbicida. Brzina njihovog dejstva umnogome zavisi od vlanosti zemljita i koliine padavine posle primene.

Pored ove podele svi herbicidi se mogu svrstati u dve grupe:

1. Selektivni i2. Neselektivni (totalni)

Selektivnim herbicidima nazivaju se oni preparati ijom se primenom unitavajuodreene grupe korova, a da pri tome ne deluju tetno na kulturne biljke. Dok, za razlikuod prethodnih, neselektivni ili totalni herbicidi unitavaju sve biljke na tretiranoj povrini,pa je otuda njihova primena jako ograniena.

Svrstavanje svih herbicida u ove dve grupe je vrlo teko, jer i selektivni herbicidiprimenjeni u viim dozama deluju kao totalni i obratno, primenom niih doza

neselektivnih herbicida dobija se selektivno dejstvo. Otuda je potrebno, pri primeni svihherbicida, pridravati se uputstva koje je propisao proizvoatih sredstva

Oblik proizvodnje herbicida

Prema obliku proizvodnje herbicidi se na tritu mogu nai u obliku:

Praha za suspenziju Rastvora

Emulzije Vidi formulacije i Granuliranom obliku

Preparati u obliku praha za suspenziju razreuju se u vodi i estice herbicida lebdepravilno rasporeene u vodi. Pri primeni ovih herbicida ureaji za prskanje moraju imatimealicu kako se estice prepatara ne bi pri radu prskalice staloile na dnu rezervoara.

Herbicidi u obliku rastvora su teni i lako se rastvaraju u vodi u svim koliinamane menjajui boju tenosti i kao takvi se primenjuju.


10/19

Emulzije su takoe preparati u tenom obliku u kojima je nosa aktivne materije

ulje. U vodi se lako rastvaraju, kojom prilikom tenost dobija mlenobelu boju.

Vidi formulacije ili vodotopive granule u dodiru sa vodom se tope i ravnomernorasporeuju.

Granulirani oblik herbicida predstavljaju sitne estice mineralnog ili organskog poreklana koje je naneta aktivna materija herbicida. Ovi preparati se primenjuju rasturanjemgranula po itavoj povrini ili u zone redova useva na kojima se eli unitavanje korova.

OSOBINE HERBICIDA KOJI SE PRIMENJUJU U POVRUA NALAZE SE U PROMETU NA TERITORIJI PINJSKOG OKRUGA

Afalon teni. Selektivni herbicid u obliku koncentrovane suspenzije.Sadri 450 g/llinurona i koristi se za suzbijanje jednogodinjih irokolisnih korova u pasulju imrkvi.Primenjuje se nakon setve a pre nicanja, na korovske biljke deluje prekokorena.Primenjuje se u koliini 2-2,5 kg/ha. to zavisi od kulture. Fitotoksinost uuslovima dugotrajnih i obilnih padavina posle primene u usevu mrkve, zbog dospevanja uzonu korenovog sistema moe izazvati fitotoksinost (zastoj u porastu i hloroza listova).

Basagran. Selektivni herbicid u obliku koncentrovanog rastvora. Sadri 524 g/lbentazon Na. Koristi se za suzbijanje jednogodinjih irokolisnih korava i nekihviegodinjih irokolisnih u krompiru, pasuljugraku. Primenjuje se po nicanju korovaodnosno kada se oni nalaze u fazi od 2-6 listova. Koliina primene kree se od 1,5-4 l/ha,to zavisi od useva.Fitotoksinost kod osetljivih sorti pasulja i krompira pri viimtemperaturama moe izazvati oegotine.

Deltacet. Selektivni herbicid u obliku koncentrata za emulziju. Sadri 900 g/lacetohlora. Koristi se za suzbijanje jednogodinjih uskolisnih (travnih) i irokolisnihkorova u krompirui pasulju.Primenjue se po setvi a pre nicanja korova i useva odnosno

kada su korovi u fazi klijanja i nicanja. Koliina primene kree se od 1,8 na slabohumusnim zemljitima do 2,2 na na humusnim zemljitima. Fitotoksinost na slabohumusnim zemljitima (1-3% humusa), u uslovima jakih padavina i hladnog vremenaposle primene, moe doi do slabe i prolazne fitotoksinosti, koja se manifestuje najeeblagim kovrdanjem prvog para pravih listova.

Devrinol 45-F. Selektivni herbicid u obliku koncentrovane suspenzije. Sadri450g/l napropamida.Korristi se za suzbijanje jednogodinjih uskolisnih i irokolisnihkorova kao i nekih viegodinjih uskolisnih u kupusnjaama, paprici iparadajzu.Primenjuje se tretiranjem zemljita pre rasaivanja uz inkorporaciju na dubinu


11/19

2-5 sm. Primenjuje se u koliini od 2-4l/ha u zavisnosti od gajne vrste. Fitotoksinostnajmanje 12-16 meseci posle primene, na tretiranim povrinama Nesmeju se sejati: Strnaita, kukuruz, salata, stona i eerna repa.

Fokus ultra. Selektivni herbicid u obliku obliku emulzija voda u ulju. Sadri100g/l cikloksidima i rastvaraa oko 300g/l metil-oleata.Koristi se za suzbijanjeuskolisnih korova u pasuljui krompiru. Primenjuje se kada su korovi u fazi 3-5 listova,to znai po nicanju useva i korova. Jednokratno u kliini 0,75 1 l/ha za muharike,3-4l/ha za zubau i pirevinu.Dvokratno, prvo tretiranje kada su korovi od faze tri lista dofaze bokorenja, a drugo 15-20 dana kasnije. Za suzbijanje muharika 0,75l/ha + 0,75 l/ha izubaa i pirevina 1,5 2 l/ha + 1,5 2 l/ha. Fitotoksinost spreiti zanoenje kapi nasusedne povrine zasejane itima, a naroito pod kukuruzom zbog izuzetne osetljivosti.

Fusilade super.Selektivni herbicid u oblikukoncentrata za emulziju.Sadri 125 g/lfluazifop P- butila i oko 600 g/l Aromasol A.Koristi se za suzbijanje uskolisnihjednogodinjih i viegodinjih korova u graku, krompiru, kupusnjaama, mrkvi,cvekli, luku(samo za proizvodnju glavica) i paprici(izuzev ranih sorti). Koristi se kadasu korovi u fazi 3-5 listova, odnosno u fazi intenzivnog porasta, a najkasnije do poetkacvetanja, Suzbija odlino korove iz reda muharika i to u koliini 1-2 l/ha ( jednogodinjikorovi) i 2- 4 l/haza suzbijanje viegodinjih travnih korova (pirevina, zubaa) uzprethodnu meurednu obradu i usitnjavanje rizoma. Fitotoksinost prilikom tretiranjatreba spreiti zanoenje kapi na susedne osetljive uskolisne useve (strna ita i kukuruz).

Gamit 4-EC.Selektivni herbicid u obliku koncentrata za emulziju. Sadri 480 g/lklomazona i rastvaraa oko 400 g/l tenneco 500-1.000 (ksilen + cikloheksanon). Koristise za suzbijanje jednogodinjih irokolisnih i travnih korova (loe suzbija pomonicu) upasulju i graku. Primenjuje se tretiranjem zemljita pre setve uz inkorporaciju (unoenjeu zemljite na dubinu od 2-5 sm) fotolailan je. Fitotoksinost ukoliko doe do zanoenjakapi na susedne useve i zasade, moe se javiti izbeljivanje prolaznog karaktera.

Goal. Selektivni herbicid u obliku koncentrata za emulziju. Sadri 236 g/loksifluorofena i oko 690 g/l aromatinog rastvaraa i 108 g/l N-metilpirolidona. Koristise za suzbijanje jednogodinjih uskolisnih (travnih) i irokolisnih korova, od

viegodinjih irokolisnih suzbija poponac u kupusu i luku (izuzev mladom luku).Primenjuje se u kupusu u koliini 2-3 l/ha tretiranjem zemljita pre rasaivanja. U luku izsemena, u koliini1,5-2 l/ha tretiranjem zemljita posle setve a pre nicanja i posle nicanjauseva, kada luk razvije 3-4 lista. Takoe i u luku iz arpadika i presadnica, u kol. 1-1,5l/ha tretiranjem kao kod luka iz semena. Fitotoksinost pri primeni spreiti zanoenjekapi na zelene delove voaka i vinove loze. Prilikom popunjavanja zasada na vetretiranim povrinama, prilikom sadnje tretirani deo zemljita ne sme doi u dodir sakorenovim sistemom biljaka koje se sade.


12/19

Lord 700-WDG i Sencor WG-70. Selektivni herbicidi u obliku vododisperzibilnihgranula. Sadre 700 g/kg metribuzina. Koriste se za suzbijanje jednogodinjihirokolisnih korova, od kojih slabo suzbija pomonicu, u krompiru. Koriste se napovrinama za proizvodnju krompira, tretiranjem zemljita posle sadnje, a pre nicanjauseva u 0.75 kg/ha na slabo humusnim i 1,5 kg/ha na jako humusnim zemljitma i uusevu krompira, tretiranjem posle nicanja useva kada je krompir visine 5-10 sm (5-8listova), u koliini 0,5 kg/ha na slabo humusnim zemljitima i 0,75 kg/ha na jakohumusnim zemljitima. Fitotoksinost za krompir ako se koristi na vrlo slabimhumusnim zemljitima (< 1% humusa).

Prometrin-SC.Selektivni herbicid u obliku koncentrovane suspenzije. Sadri 500g/l prometrina. Koristi se za suzbijanje jednogodinjih uskolisnih (travnih) i irokolisnihkorova, a pri ranoj primeni u usevu krompira slabo suzbija tir i pepeljugu, u pasulju,

graku i krompiru. Koristi se tretiranjem zemljita posle stve, odnosno sadnje, a prenicanja useva i korova ili najkasnije kada su korovi u fazi kljianja i nicanja, napovrinama za proizvodnju: Pasulja i graka u kol.1,5 kg/ha na slabo humusnim i 3 kg/hana humusnim zemljitima i u krompiru u kol. 2 kg/ha na slabo humusnim i 3 kg/ha nahumusnim zemljitima. Fitotoksinost moe biti fitotoksian ako se primeni na vrloslabo humusnim zemljitima (< 1% humusa).

Stomp 330-E. Selektivni herbicid u obliku koncentrata za emulziju. Sadri 330 g/lpendimetalina i rastvaraa oko 520 g/l ksilena. Koristi se za suzbijanje jednogodinjeuskolisne (travne) i irokolisne korove, u

krompiru,pasulju,graku,paradajzu,paprici,kupusu (iz rasada) i luku (iz semena iarpadika),loe suzbija pomonicu a dobro suzbija palamidu iz semena. U krompiru,luku, graku i pasulju koristri se tretiranjem zemljita posle setve-sadnje a pre nicanjauseva i to u koliini 4-6 l/ha ( 5 l/ha u luku) i u paprici, paradajzu i kupusu u kol. 5 l/hatretiranjem zemljita pre rasaivanja.Fitotoksinostmoe ispoljiti ako se primeni na vrloslabo humusnim zemljitima (< 1% humusa). U ekstremno sunim uslovima moeprouzrokovati oteenja eerne repe kao narednog useva u plodoredu.

Selekt super.Selektivni herbicid u obliku koncentrata za emuluiju. Sadri 120 g/lkletodima i kao rastvara oko 700 g/l meavine aromatinih rastvaraa. Koristi se za

suzbijanjie jednogodinjih i viegodinjih uskolisnih (travnih) korova, u krompiru,graku, paprici, paradajzu,dinji, lubenici, krastavcu, crnom luku, belom luku,pasulju, kupusu i mrkvi, tretiranjem posle nicanje useva, kada su korovi u fazi 2-5listova.

Trefgal. Selektivni herbicid u obliku koncentrata za emuluiju. Sadri 480 g/ltrifluralina i rastvara oko 460 g/l ksilena. Koristi se za suzbijanje jednogodinjihuskolisnih (travnih) i irokolisnih korova, slabo suzbija pomonicu, u pasulju,paradajzu, paprici, kupusu, kelju i karfiolu.Primenjuje se tretiranjem dobro


13/19

pripremljenog zemljita inkororacijom (unoenje u zemljite) na dubinu od 5-8 sm.Dozeza primenu su 1-1,5 l/ha na slabo humusnim zemljitima (1-3% humusa), 2 l/ha nahumusnim zemljitima (3-5% humusa) i 2-2,5 l/ha na jako humusnim zemljitima (>5%humusa). Fitotoksinost ako se primeni na vrlo slabo humusnim zemljitima (< 1%humusa) moe se ispoljiti deformacija korena, zastoj u porastu. U ekstremno sunimuslovima moe prouzrokovati oteenja eerne repe kao narednog useva u plodoredu.

Zanat. Selektivni herbicid u obliku koncentrata za emuluiju. Sadri 330 g/lpendimetalina. Koristi se za suzbijanje jednogodinjih uskolisnih (travnih) i irokolisnihkorova u krompiru, pasulju, paradajzu, paprici, kupusu i luku. Primenjuje setretiranjem zemljita posle setve a pre nicanja useva i korova u pasulju u koliini 4-6 l/ha,luku i krompiru i pre rasaivanja u paradajzu, paprici i kupusu 5 l/ha.Fitotoksinostneprimenjivati ga na slabo humusnim zemljitima manje od 1% humusa, u staklenicima i

plastenicima i povruza ranu proizvodnju.

TABELARNI PRIKAZ PRAKTINE PRIMENE HERBICIDA U POVRU

KROMPIR

Preparat (formulacijja, aktivnamaterija )

tetoine kojesuzbija

Koliina i vreme primene Broj tretiranja ikarenca

Fokus ultra

(EC;cikloksidim 100g/l)

Jednog. ivegod.uskolisni( travni)

Jednokratno korovi 3-5 listova-0,75-1 l/ha (7,5-10 ml na 100m)-jed.-3-4 l/ha viegodinji

Dvokratno,prvo korovi od3 lista dobokorenja,drugo 15-20 dana kasnije

-0,375-0.5 l/ha jednogodinji.-1,5-2 l/ha viegodinji

1-2 ;70 dana

Fusilade super(EC;fluazifop-P-butil 125 g/l)

Jednog. ivegod.uskolisni

( travni)

Korovi 3-5 listova-1-2 l7ha jednogodinji

-2-4 l/ha -viegodinji1-2

Select super( EC;kletodim 120 g/l)


( travni)

Posle nicanja useva-0,8 l/ha jednogodinji

-2 l/ha - viegodinji1 ;

OVPPrometrin-SC

(SC;prometrin 500 g/l)

Jednog.uskolisni

( travni) i jednog.irokol.

Posle sadnje, a pre nicanja useva i korova

-2 l/ha za zemlj. sa 1-3% humusa-3 l/ha za zemlj. sa >3% humusa 1 ;70 dana

Stomp 330-E(EC;pendimetalin 330 g/l)

Zanat(EC;pendimetalin 330 g/l)

Jednog.uskolisni( travni) i jednog.

irokol

Posle sadnje, a pre nicanja useva i korova-4-6 l/ha 1 ;

63 dana

Lord 700-WDG(WG; metribuzin 700 g/kg)

Sencor WG-70(WG; metribuzin 700 g/kg)

Jednog. irokol

Posle sadnje, a pre nicanja useva :0,75-1,5 kg/ha

Posle nicanja, krompir 5-8 listova0,5-0,75 kg/ha

1 ;42 dana


14/19

Deltacet(EC;acetohlor 900 g/l)


irokol

Posle sadnje, a pre nicanja useva i korova1,8-2,2 l/ha

1 ;OVP

PARADAJZ


tetoine koje suzbija Koliina i vreme primene Broj tretiranja ikarenca

Devrinol 45-F(SC; napropamid 450 g/l) Jednog.uskolisni

( travni) i jednog.irokol

Pre rasaivanja2,5-4 l/h (25-40 ml na 100 m)

1 ;OVP

Trefgal(EC; trifluralin 480 g/l)


irokol

Pre rasaivanja-1-1,5 l/ha za zemlj. sa 1-3% humusa

-2 l/ha za zemlj. sa 3-5% humusa-2-2,5 l/ha za zemlj. sa >5% humusa

1 ;OVP



( travni)



OVPLord 700-WDG

(WG; metribuzin 700 g/kg)Sencor WG-70

(WG; metribuzin 700 g/kg)

Jednog. irokolPosle sadnje, a pre nicanja useva :

0,75-1,5 kg/haPosle nicanja, krompir 5-8 listova

0,5-0,75 kg/ha

1 ;42 dana


Zanat

(EC;pendimetalin 330 g/l)


irokol


63 dana

KRASTAVAC



Select super( EC;kletodim 120 g/l) Jednog. ivegod.uskolisni

( travni)

Posle nicanja useva

-0,8 l/ha jednogodinji-2 l/ha - viegodinji 1 ;OVP


15/19

PAPRIKA



Devrinol 45-F(SC; napropamid 450 g/l) Jednog.uskolisni



1 ;OVP



( travni)

Korovi 3-5 listova-1-2 l7ha jednogodinji-2-4 l/ha -viegodinji

1-2

Select super

( EC;kletodim 120 g/l)

Jednog. i

vegod.uskolisni( travni)

Posle nicanja useva

-0,8 l/ha jednogodinji-2 l/ha - viegodinji 1 ;OVPPrometrin-SC

(SC;prometrin 500 g/l)Jednog.uskolisni( travni) i jednog.

irokol.

Posle sadnje, a pre nicanja useva i korova-2 l/ha za zemlj. sa 1-3% humusa-3 l/ha za zemlj. sa >3% humusa

1 ;70 dana




irokol


63 dana

Gamit(EC;klomazon 480 g/l) Jednog.uskolisni


Iz rasada tretiranjem zemljita pre rasaivanja,uzinkorporaciju

Iz direktne setve folijarno posle nicanja u fazi dvalista

0,75 l/ha

1 ;OVP

LUBENICA I DINJA



Select super( EC;kletodim 120 g/l) Jednog. i



-2 l/ha - viegodinji 1 ;

OVP

KUPUS



Select super( EC;kletodim 120 g/l) Jednog.uskolisni



-2 l/ha - viegodinji 1 ;OVP


16/19



( travni)


1-2

KARFIOL



Devrinol 45-F(SC; napropamid 450 g/l)


irokol


1 ;OVP

Trefgal(EC; trifluralin 480 g/l)


irokol


-2 l/ha za zemlj. sa 3-5% humusa

-2-2,5 l/ha za zemlj. sa >5% humusa

1 ;OVP

PASULJ



Trefgal(EC; trifluralin 480 g/l) Jednog.uskolisni



-2 l/ha za zemlj. sa 3-5% humusa

-2-2,5 l/ha za zemlj. sa >5% humusa

1 ;

OVP



( travni)


1-2



( travni)



OVP

GRAAK



Prometrin-SC(SC;prometrin 500 g/l) Jednog.uskolisni


Posle sadnje, a pre nicanja useva i korova-2 l/ha za zemlj. sa 1-3% humusa-3 l/ha za zemlj. sa >3% humusa 1 ;

OVP



( travni)


1-2



( travni)



OVP


17/19

LUK






irokol


63 dana



( travni)


1-2



( travni)



OVPGoal

(EC;oksifluorofen 240 g/l)Jednog.uskolisni( travni) i jednog.

irokol.

Posle sadnje, a pre nicanja ili posle nicanja u fazi3-4 lista

-iz semena 1,5-2 l/ha-iz arpadika i presadnica 1-1,5 l/ha

1 ;42 dana

MRKVA



Select super( EC;kletodim 120 g/l) Jednog.uskolisni



-2 l/ha - viegodinji 1 ;OVP



( travni)


1-2

CVEKLA



Fusilade super(EC;fluazifop-P-butil 125 g/l) Jednog. i



1-2


18/19

NAJEI KOROVI POVRA

S.arvensis P.lanceolta L.draba U.dioica C.arvensis

C.arvensis A.repens V.polita C.dactilon

P.convolvulus P.oleracea A.retroflexus S.nigrum


19/19

Ch. album S.media E.crus-gali S.viridis

Poljoprivredna struna sluba Vranje

Savetodavna slubaIzvetajno - prognozna sluba Vranje

Ul.Marika bb, 17500 Vranjetel/fax. 017/422 197,065/6219178

e-mail zzpvr@ ptt.rs

Brouru pripremila i tehniki obradila:Mica Staji,dipl.in.polj.

brosura - korovi povrca.pdf

Documents