Postoje dve krajnosti u voĊenju spoljnotrgovinske

politike:

1. jedna predstavlja vrlo krut pristup kroz

takozvani monopol spoljne trgovine,

2. druga se svodi na liberalan pristup voĊenju

spoljnotrgovinske politike zemlje.

U praksi, ni jedan ni drugi pristup nisu poţeljni,

pošto mogu izazvati neţeljene posledice.

U savremenim uslovima odvijanja trţišnih privreda

je najĉešće prisutan izvestan stepen liberalizacije

spoljne trgovine uz doziranu kontrolu vlade.

Drţavni monopol spoljne trgovine pojavio se prviput u bivšem Sovjetskom Savezu posleoktobarske revolucije 1925.godine. Zemlja jeopustošena i vladala je nestašica roba. U takvimuslovima formira se drţavno telo(ministarstvo)koji ima direktnu nadleţnost nadspoljnotrgovinskim transakcijama zemlje.

U zatvorenim netrţišnim privredama vrlo ĉestose pribegava monopolu spoljne trgovine, tako dase odrţao u socijalistiĉkim zemljama tokomcelog perioda njihovog postojanja.

Prisutan je i u vanrednim okolnostima, kao i uzemljama ĉiji izvozni prihodi zavise samo odjednog artikla ili par njih(primer je Kuba, ĉijiizvozni prihodi u najvećem procentu zavise odprodaje šećera).

Monopol spoljne trgovine karakteriše velika uloga

i direktno mešanje države u spoljnotrgovinske

operacije i transakcije.

Drţavni organ odreĊuje:

1. Koja roba i iz kojih sektora će biti

izvezena(uvezena)?

2. Koje firme će izvršiti izvoz(uvoz)?

3. Koji obim izvoza(uvoza) će biti izvršen?

4. Kako će se izvršiti plaćanje uvezene ili naplata

izvezene robe?

5. Kakva će biti regionalna struktura

izvoza(uvoza) tj. sa kojim zemljama se moţe

trgovati?

1. Preduzeća nemaju inicijativu, ne mogu

odluĉivati šta će izvoziti i uvoziti;

2. Izvoze se samo viškovi, tako da markting ne

igra nikakvu ulogu, tim se gubi kontakt izmeĊu

proizvoĊaĉa i potrošaĉa; nema povratne

informacije sa trţišta, nema usavršavanja

proizvoda prema zahtevima kupaca;

3. ProizvoĊaĉ se ne bori za kupce pošto mu je

drţava unapred opredelila plasman proizvoda.

4. Povećava se administriranje na svim nivoima i

razvija birokratija

1. S obzirom na zatvorenost ovog koncepta,

negativni uticaji iz meĊunarodnog okruţenja,

zadrţavaju se na granici. Velika svetska

ekonomska kriza iz 1929.godine, nije se osetila

u privredi Sovjetskog Saveza, upravo zbog

prisustva drţavnog monopola spoljne trgovine.

2. Spoljnotrgovinske ovlašćene firme uvoze za

potrebe cele privrede i objedinjuju nabavke

velikog broja preduzeća te mogu postizati

povoljnije, niţe cene u uvozu.

Liberalna spoljnotrgovinska politika predstavlja drugu

krajnost u odnosu na drţavni monopol spoljne

trgovine.

Spoljnotrgovinske firme imaju potpunu slobodu

odluĉivanja u izvozu i uvozu.

Drţava se ne meša u odluĉivanje o tome kojom vrstom

robe trgovati, u kojoj koliĉini i po kojoj ceni.

Apsolutna liberalna spoljnotrgovinska politika u

realnim uslovima ne postoji.

U praksi najrazvijenijih zemalja prisutna je umerena

liberalna spoljnotrgovinska politika, po kojoj su

spoljnotrgovinske firme maksimalno samostalne, dok

drţava prati okvire uravnoteţenog spoljnotrgovinskog

sistema.

Spoljnotrgovinske firme pri realizaciji

spoljnotrovinskih transakcija neposredno

mogu biti izloţene delovanju sledećih

instrumenata spoljnotrgovinske politike:

1. robnim reţimima,

2. subvencioniranju izvoza,

3. carinama.

Izvoz i uvoz robe, u naĉelu je slobodan.

MeĊutim, radi zaštite domaće prizvodnje i

razvoja,izvoz i uvoz robe, moţe biti usmeren

sektorski, kroz regulativu robnim režima.

Robnim reţimima se moţe ograniĉiti volumen

kao i vrednost izvoza i uvoza.

Postoje sledeći oblici uvoza i izvoza robe:

1. Slobodan izvoz/uvoz (LB)

2. Režim dozvola(D)

3. Kontigenti(vrednosni Kv i količinski Kk)

4. Kvote(K)

SLOBODAN IZVOZ/UVOZ (LB)- Slobodan

izvoz/uvoz odvija se bez uslovljavanja

spoljnotrgovinskog posla. Znaĉi da za robu, koja

se nalazi na slobodnom reţimu, nije potrebno

pribaviti nikakva odobrenja da bi se izvršio

izvozni, odnosno uvozni posao, već se ovaj

posao odvija slobodno.

REŢIM DOZVOLA(D)- Potpuna suprotnost

slobodnom reţimu; Zahteva odobrenje(dozvolu)

koju izdaju nadleţni administrativni organi. Na

reţimu dozvola se obavezno nalaze opasne

materije, proizvodi naoruţanja, retki plemeniti

metali.

KONTIGENTI(vrednosni Kv i koliĉinski Kk)-

Kontigenti predstavljaju instrumente kojima se

ograniĉava izvoz i uvoz robe. Obim kontigenta se

utvrĊuje krajem godine za narednu godinu i deli

na zainteresovane korisnike(izvoznike/uvoznike).

KVOTE(K)- Kvote su takav oblik razvrstavanja

robe kojim se utvrĊuje koliĉinski ili vrednosni

obim robe koji moţe u jednom periodu u toku

godine biti izvezen ili uvezen. Kvote se ne dele

unapred, kao što je sluĉaj kod kontigenata, na

potencijalne korisnike, već se izvoz ili uvoz

obavlja sve dok se ne iscrpe kvote predviĊene u

odreĊenom periodu. Kvote se iscrpljuju tako što

se prilikom izvozno/uvoznog carinjenja evidentira

iscrpljivanje kvota.

1. Povraćaj carinskih i drugih uvoznih daţbina

2. Povraćaj vozarine

3. Izvozni podsticaji

4. Posebni podsticaji

Carina je iznos koji se naplaćuje prilikom uvoza i

izvoza robe. U savremenim uslovima izvozna carina

je gotova išĉezla, tako da govorimo o postojanju

uvoznih carina.

U zavisnosti od metoda koji se primenjuje prilikom

obraĉuna carine:

1. Carine po vrednosti (ad valorem)-utvrĊuju se u

procentualnom iznosu na vrednost uvezene robe.

2. Specifiĉne carine-primenjuju se na jedinicu mere

robe koja se uvozi

3. Kombinovane carine-predstavljaju njihovu

kombinaciju.

Carine mogu biti: minimalne(preferencijalne) i

maksimalne.

U zavisnosti koji cilj država želi postići primenjuju se sledeće vrste carina:

1. Fiskalne- namenjene rastu budžetskih prihoda,

2. Zaštitne-zaštiti domaće proizvodnje,

3. Prohibitivne -imaju za cilj da zabrane uvoz roba za koje su propisane,

4. Retorzivne -propisane kao kontra mera na postupak druge zemlje koja je zavela carine na uvoz naše robe,

5. Preferencijalne -daju se po osnovu klauzulenajpovlašćenije nacije,

6. Diferencijalne -opterećuju robu samo iz određene zemlje čime se vrši diskriminacija,

7. Antidampinške -uvode se na robu koja se uvozi po dampinškim cenama,

8. Kompezatorne -uvode na uvoz robe proizvedene ili izvezene uz pomoć subvencija,

9. Sezonske - se propisuje na uvoz poljoprivrednih proizvoda u periodu kada uvoz ovih proizvoda preti da ugrozi domaću proizvodnju i tržište.

Vremenom se pod carinskom tarifom nepodrazumeva samo cenovnik carinskih idrugih daţbina, već postaje sloţen podsistemmnogo sloţenijeg carinskog sistema.

UŢI SMISAO: Sistematizovan pregled robe potarifnim oznakama, brojevima, nazivu robe icarinskim stopama.

ŠIRI SMISAO: Carinska tarifa obuhvata i oblikeizvoza i uvoza robe, odredbe o carinskojosnovici, naĉine primene carinskih stopa,carinska osloboĊenja, posebne mere carinskezaštite i druge odredbe.

POSTUPAK CARINJENJA ROBE SE SASTOJI IZ

SLEDEĆIH FAZA:

1. Prijem carinskih i ostalih dokumenata,

2. Pregled robe i poreĊenje stvarnog stanja sa

podacima iz dokumentacije,

3. Obraĉun carine i ostalih daţbina na carinsku

osnovicu,

4. Naplata obraĉunatih iznosa carine i ostalih

daţbina,

5. Carinska sluţba izdaje dokumenta koja prate

robu, kao što su certifikati o poreklu

izvezene robe.

Pod carinskim dokumentima

podrazumevaćemo dokumenta koja izdaju

carinski organi prilikom sprovoĊenja

carinskog postupka po izvršenom carinjenju.

TU SPADAJU:

1. Jedninstvena carinska isprava (JCI)

2. Carinska isprava za pribavljanje robe (CIPR)

3. Uverenje o poreklu robe (EUR)

4. Specifikacija za razduţenje privremeno

izvezene robe

JEDINSTVENA CARINSKA ISPRAVA(JCI) –

predstavlja dokument(jedinstven obrazac),

na osnovu koga se vrši prijavljivanje robe za

carinjenje i sprovoĊenje carinskog postupka

na robi.

CARINSKI ISPRAVA ZA PRIJAVLJIVANJE

ROBE(CIPR)-dokument prilagoĊen

nacionalnim potrebama voĊenja carinskog

postupka. Koristi se iskljuĉivo za sprovoĊenje

mera carinskog nadzora nad robom i

prevoznim sredstvima u ţelezniĉkom,

vazdušnom i saobraćaju vodenim putevima.

SPECIFIKACIJA ZA RAZDUŢENJE PRIVREMENO

UVEZENE/IZVEZENE ROBE-se podnosi samo u

sluĉajevima kada se privemeno uvezena ili

izvezena roba vraća u inostranstvo ili iz

inostranstva u promenjenom stanju(poslovi

oplemenjivanja, ugradnje i opravke).

UVERENJE(CERTIFIKAT)O POREKLU ROBE-

izdaje se na zahtev kupca koji ţeli da se

osigura da je roba nova, proizvedena u

pogonima proizvoĊaĉa od koga i kupuje robu

i da nije reeksportovana pa izvezena.

Bave se spoljnotrgovinskim transakcijama upodjednakom obimu, kako uvozom tako iizvozom

Kupuju i prodaju u svoje ime i svoj račun i upotpunosti preuzimaju rizik

Podeljene na uvozno i izvozno odeljenje uokviru kojih postoje odseci koji se baveuvozom/izvozom.

Podela u okviru odeljenja moţe biti i premageografskoj strukturi(Ako se na primer izvozi natrţišta odreĊenih regiona onda će izvoznoodeljenje biti podeljeno na grupe za izvoz uAfriĉke zemlje, Evropsku uniju i na trţište SAD).

Mnogi proizvoĊaĉi radi uspešnije i efikasnije

prodaje robe na inostranom trţištu angaţuju

zastupnike(agente) koji prodaju njihovu robu

na odreĊenom trţištu.

Zastupništvo karakteristiĉno kod izvoza i

prodora na inostrana trţišta kada proizvoĊaĉ

plasira robu angaţujući zastupnika na

inostranom trţištu. Zastupnik moţe biti firma

ili pojedinac

Locira kupce

Primi porudţbine i dostavi nalogodavcu

Naplaćuje zastupničku proviziju, koja seutvrđuje kao procenat na vrednost prodaterobe.

Deluje u tuđe ime i tuđ račun

Štiti interese principala(proizvođača), koji sa njim ulazi u dugoroĉan i ponekad višegodišnji poslovni odnos

Predstavlja proizvod koji prodaje kao i proizvoĊaĉa

Poznaje proizvodni program svog principala

Ĉesto kontaktira principala i informiše o promenama

Organizuje posetu kupaca svom nalogodavcu kao i posetu nalogodavca kod kupaca

Poznaje zahteve trţišta

Promoviše proizvode (dnevna štampa, prezentacije, sajmovi..)

Priprema ponudu u granicama ovlavšćenjakoja dobija od principala, pregovara okupoprodaji

Povezuje kupca i nalogodavca ukoliko seradi o sloţenom predmetu kupoprodaje

Posleprodajne aktivnosti: servisiranjeprodate robe, obuka kadrova,obezbeĊenje rezervnih delova

Ima pravo na proviziju koju plaća principalza svaki sklopljeni ugovor o kupoprodaji ukojem je posredovao

ProizvoĊaĉ prilikom izbora zastupnika mora dobropoznavati karakteristike svoje robe,naĉin njenogodrţavanja, kao i ciljnu grupu potrošaĉa.

ProizvoĊaĉ treba obratiti paţnju na:1. Koliko dugo je zastupnik u biznisu?2. Koliko ima zaposlenih?3. Da li zastupa konkurenciju?4. Koliku bi teritoriju zastupao?

TakoĊe se treba proveriti bonitet i kreditnusposobnost zastupnika.

Uz odobrenje prvog, zastupnik moţe zastupati višepincipala.

Proizvodno preduzeće (principal) ugovorom ozastupanju ovlašćuje svoga zastupnika zaobavljanje svih poslova koji mogu dovesti doprodaje na teritoriji zastupanja.

Ugovor o zastupanju je formalan ugovor i mora bitizakljuĉen u pisanoj formi.Ovo je najĉešćedugoroĉan ugovor i po pravilu se zakljuĉujeminimum na godinu dana. Ugovor o zastupanjupotpisuje zastupnik i principal(proizvodnopreduzeće-izvoznik).Po ugovoru principal snositroškove pored provizije

Kada je predmet prodaje sloţena oprema kojazahteva odrţavanje, kako u rokovima garancijetako i u kasnijem periodu, zastupnik ima obavezuda organizuje posleprodajne aktivnosti. Ovaobaveza se precizira u ugovoru o zastupanju, areguliše se ugovorom o pružanju usluge zaodržavanje uvezene opreme.

Generalno zastupništvo – daje zastupnikuekskluzivno pravo prodaje principalove robena odreĊenoj teritoriji. Ukoliko je teritorijaneke zemlje isuviše velika, generalnizastupnik moţe angaţovati podzastupnikekoji će na uţim teritorijama raditi ponjegovom nalogu.

Po stepenu odgovornosti postoji običnizastpnik koji ne odgovara za izvršenjeobaveze kupca iz ugovora o kupoprodaji.Ukoliko pak zastupnik prihvati obavezu dagarantuje za izvršenje preuzetih obavezakupaca iz ugovora radi se o delkrederezastupništvu. Delkredere provizija je većaod obiĉne provizije.

Distributer deluje u svoje ime i za svoj račun.

On kupuje proizvode od prodavca(proizvoĊaĉa

ili trgovca) sa kojim zakljuĉuje ugovor o

distribuciji

Pošto nabavlja velike koliĉine robe, distributer

kupuje po niţim cenama, a prodaje po trţišnim

i tako na razlici u ceni ostvaruje zaradu.

Ugovor o distribuciji može biti isključivi i

neisključivi.

Isključivi ugovor o distribuciji – distributer

ima iskljuĉivo pravo distribucije na

odreĊenoj teritoriji.

Neisključiva disribucija – podrazumeva

ograniĉeno pravo distribuiranja tj. pravo

distribucije samo na jednom delu teritorije,

dok se drugi delovi prepuštaju drugim

distributerima.