casopis br.4:casopis br.4veliki.qxd 2005.pdf · seminar je odr`an u tri sale sc “pinki” u...

Sadràj

Uz ~etvrti broj

Novosti 2004.

DOGA\ANJA 2004 .

Seminar u Ni{u

Me|unarodni aikido seminar

Embukai u Jevremovcu

Seminar u Pirotu

Jun u Ni{u

III Letnja Aikido {kola - Vrnja~ka Banja

Embukai u [umicama

Seminar u Poàrevcu, Embukai u Bogati}u

Decembar u Beogradu

Zimska aikido {kola 2004.

Program za polaganje

Polaganja za dan i kyu 2004.

A I K I D O

Aikido Primer

Kako u~iti budo

Upustvo za budu}e u~itelje

Pravila za po~etnike

Osvrt na polaganja

Esej Dòns senseia

[ta je aikido?

Aikido diploma za dan pojas

UKUS BANZOVOG MAÂ

Ukus Banzovog ma~a

Ma~evalac i ma~ka

Sushi

3

5

6

9

10

12

13

14

15

17

19

20

22

23

24

29

3 1

34

36

37

39

40

42

45

46

50

bilte

n 3www.aiki .co.yu � 2005.� br.4

AIKIDO bilte

n

Urednik:Saša Obradovi}

Saradnici:Novak Jerkov, Kanoko Tsuda

Dragan Anti}, Tamara Drljevi} Katarina Novakovi}, Aleksandar Puno{Neboj{a Oklobdìja, Vesna Cvetkovi}

Dragana Vidanovi}, Dejan @iki}Sanja Dimitrijevi}

Saradnici iz inostranstva:Slobodan Tabakovi}, Mn USA

Dr. Mire Zloh, London, EngleskaAleksandar Kari{ik, Mn USA

Dizajn, naslovna strana i DTP: Saša Obradovi}

Aikido federacija SrbijeA i k i k a i S r b i j e

Štampa:“Graf studio”, Beograd

Foto slog:Avangardia, Zemun

Broj 4tira` 400 kom.

februar 2005.

tel. za informacije:064 125.10.71

[email protected]

w w w . a i k i . c o . y u

broj 4

bilte

n4 br.4 � 2005.� www.aiki .co.yu

AIKIDO bilte

n

bilte


AIKIDO bilte

n

Sa{a Obradovi}

^etvrti broj aikido biltena izlazi nakon 2004. godine koju }emo dugo pamti-ti. Polovina ukupnog broja stranica je jedva bila dovoljna da doga|aji budu

samo spomenuti. Najlep{a vest do{la je u decembru - na svetskom konkursuvlade Japana u oblasti kulture pozitivno je odgovoreno na na{u molbu i dobilismo donaciju vrednu skoro 20.000 evra. Najkasnije do kraja marta (mo`da ~ak iu vreme kada ovo budete ~itali) ta~no 762 kvadratna metra potpuno novih tata-mi strunja~a krasi}e na{e sada{nje i nekoliko novih aikido do|oa.

Teku}a 2005. godina }e sa me|unarodnim seminarom u martu i verovatnonajve}im ispitom za dan do sada na njemu, sa novom letnjom {kolom i putova-njem nekih od nas u Japan i do Engleske biti tek izazov!

Izgleda da je drvo koje smo davno posadili po~elo da daje bogate plodove . . .

Drugi deo biltena posve}en je izuzetnim tekstovima koji treba da nas podsete daosim tehni~kog i metafizi~kog aspekta ve`banja aikido poseduje jo{ jednusu{tinski bitnu komponentu - etiku. U eti~koj ravni krije se i ideja onoga {to namje O sensei ostavio iza sebe, ideja da budo (duhovno usmerena ratni~ka ve{tina)i aikido na prvom mestu, ima kao najva`niji cilj da kroz stalni trening posti~eunutra{nju transformaciju i stvaranje ~estitih ljudi. Ako ovo izostane, aikido }enam ostati samo fiskultura i pokret a u~enje matore Ma~ke iz XVII veka sa krajaovog ~asopisa ve~na tajna!

u Beogradu,po~etkom februara 2005.

Slika levo:

Osensei, 50 god. - Morihei u svojim pedesetim.

Dotle je ve} bio poznat {irom zemlje kao najve}i

stru~njak borila~kih ve{tina u Japanu.

Strane 2 i 51 (unutra{nje korice):

Tekstovi iz Uka News informatora. Prevedeni

tekstovi su impresije sa seminara 2004. Seamus

Hilla i Gordon Jonesa.

bilte


AIKIDO bilte

n

N o v o s t iNovostiiz aikidoa - kod nas i u svetu

Po~etkom novembra konzul Am-basade Japana gospodin MasayukiFukuyoshi izrazio je èlju da od ja-nuara 2005. obezbe|enje ambasadeve`ba zajedno sa nama na redovnimtreninzima u oviru AK “Zemun”.

Gospodin Fukuyoshi je insistirao datreninzi ne budu u okviru posebnogkursa. @elja mu je zapravo bila daradnici zaposleni na ovom odgo-vornom poslu u ambasadi osete duh

Hideki Hosokawasensei, Hombu do|o[ihan 7.dan, doìveoje mo`dani udar 20.septembra 2004. god.

Stanje senseia je nekoliko meseci bilokriti~no i nalazio se na odeljenju zareanimaciju. Bolje mu je.

Hosokawa sensei je dva puta posetionašu zemlju, poslednji put daleke1984. godine. Decenijama ìvi i radiu Italiji.

Od septembra jo{ tri na{a kluba: AK“IKEDA “ (~ita se ni a zna~i dva) uDoljevcu kraj Ni{a, AK “Katana” uBogati}u koji }e voditi RadosavDaki} i AK “IKEDA “ (~ita se san izna~i tri) u Obla~ini kraj Ni{a. DvaNi{ka kluba su derivati kluba sa sli-~nim imenom i vodi}e ih treneri togdo|oa Dragan Ati} i Igor Strahini} uzpomo} Sr|ana \or|evi}a i MilanaBo{kovi}a.

Od novembra se AK “Taurunum” pri-klju~io AK “Zemun”.

Japana i tradicionalan na~in podu-~avanja koji se neguje u aikidou, una{oj organizaciji, i u aikido klubu“Zemun” na prvom mestu.

Ova sjajna vest do{la je istog danakad i slede}a:

K r a j e mnovembra do-bili smo infor-maciju da je nas v e t s k o mkonkursu pro-grama donacija u oblasti kultureVlade Japana pozitivno odgovorenona na{u molbu za pomo}!

O sve~anoj ceremoniji potpisivanjaugovora o donaciji odrànoj 7.decembra 2004. u Zemunu pogledajtefotografije i izve{taj na narednimstranama.

Ovo bi mogla da bude zapravo i je-dina vest za celu godinu - nakon njeuslovi rada u sada{njim i budu}imklubovima Aikido federacije Srbijebi}e neuporedivi.

lacije sa preko 18 ~asova odabranogvideo materijala!

2004

Od februara meseca 2004. u sas-tavu na{e organizacije nalaze se

jo{ dva kluba. U Ni{u je po~eo saradom AK “Sensei” pod vo|stvomIvana Ta{i}a, a u Pirotu AK “TenShin” koga }e voditi AleksandarPetrovi}.Klubovi su jako uspe{no startovali

{to se najbolje moè videti po tome{to je do po~etka decembra u okvirunjih odràno ukupno pet ispita za kyuna kojima je vi{e pojaseve dobilo 77u~enika!

Sredinom aprila odràn je jedan odnajuspešnijih aikido seminara u isto-riji našeg aikidoa.Trajao je ~etiri dana i vodili su ga

UKA Shidoini Gordon Jones i PhilipSmith sensei, obojca nosioci 6.dana.Seminar je odràn u tri sale SC“Pinki” u Zemunu i prisustvovalo muje 90 u~esnika iz dvadesetak klubovai 14 gostiju iz Engleske. Na ispitusmo dobili 6 novih prvih danova.

Aikido videoteka narasla je na 17CD! Pored 7 standardnih CD DivXdiskova serije A, seriji B sa snimcimaUKA majstora pridodat je i poslednjisa Me|unarodnog seminara. Disk jeizdat i u DVD verziji. Osim ovih, serija sa doma}ih semi-nara ima jo{ dva nova naslova i izda-ta su i dva promotivna diska koji pokoncepciji podse}aju na ovaj ~asopis- prate aktuelne doga|aje i istovre-meno se na njima nalaze i zanimlji-vosti iz me|unarodnog aikidoa.Sve ovo je stalo na dve DVD kompi-

A IK I KA I SRB I J E




Od 18. do20. marta2005. godi-ne u Zemu-nu }e seodràti Me-|unarodn iseminar koji

}e voditi Philip Smith sensei 6.dan.O~ekuje nas i jedno od najve}ih ispi-ta za dan stepen.

Sa nestrpljenjem o~ekujemo ovajseminar. Za dodatne informacijepogledajte sajt Aikido federacijeSrbije - Aikikai Srbije na poznatojinternet adresi: www.aiki.co.yu.




SVET

bilte


AIKIDO bilte

n

D o g a | a n j aD o g a | a n j a2 004 2 004

Aikido seminariPolaganjaEmbukai

bilte


AIKIDO bilte

n

Slike:

Sve~ano potpisivanje ugovora o donaciji Vlade

Japana u Zemunu 7. decembra 2004.

Na fotografijama su:

njegova ekselencija ambasador Japana Rijuichi

Tanabe, drugi sekretar ambasade Tetsuya Tsubota,

i mi kao doma}ini.

bilte


AIKIDO bilte

n

Vrednosto v o g

doga|aja jeutoliko ve}ašto je organiza-ciono i tehni~kirealizovan na sasvimdrugaciji na~in od ustaljenihmetoda, i u saradnji dva veomabliska i prijateljski orijentisanakluba.

U popodnevnom subotnjem i pre-podnevnom nedeljnom terminuradili su najpre mla|i naraštaji usvojih po sat vremena seminara, apotom i stariji za koje je bilo odvo-jeno po dva sata u oba dana. Zamla|u grupu je bio zaduèninstruktor AK “IKEDA” DraganAnti}, a za stariju g. Igor Strahini}(II dan, AK “IKEDA”) koji je predsobom imao mnogo izazovnijipoduhvat. Svoj zadatak je odradiovisoko profesionalno i uspeo je nasvaki na~in da okupira pa`njupolaznika seminara.

Nastavni deo seminara je bio rea-lizovan u sali za ve`banje AK“Sensei” u školi “Car Konstantin”na više od 100 m2 strunja~a u dru-garskoj atmosferi ~itavog kolekti-va kluba doma}ina i uvek raspo-loènih za dobar trening i kontak-

te, ve`ba~aAK “IKE-

DA”. I kakoto prili~i da se

u goste nikadane ide praznih

ruku, tako su skrom-nim ali prigodnim pok-

lonom bili iznena|eni treneri aiki-do kluba doma}ina. Na kraju~itavog druènja, odràno je pola-ganje u mati~noj sali AK“IKEDA” u OŠ “]ele Kula”.Rezultat je 37 novih pojaseva! Asvakako da i koktel na kraju svegane bi bio tako bogat i raskošan danije bilo naših dobrotvora, pri-vatne pekare “Trg” i našeg drugaMilana! “Niška pivara” trenutnonešto krizira sa pivom, ali su namnjihovi sokovi zaista dobro legliposle polaganja, na ~emu smo imnajtoplije zahvalni!

Tako|e, nezaobilazan u pisanjuzahvalnica je naš prijatelj BracaToni}, urednik sportske redakcije,koji je napravio fenomenalan dese-tominutni spot koji je emitovan iomogu}io nam da sutradan bude-mo gosti u polu~asovnoj emisiji naTV “Belle Amie”.

Seminar u Ni{u

Dragan Anti} 2.danIgor Strahini} 2.dan

31. januar - 1. februar 2004.

Dragan Anti}

bilte


Sredinom aprila odràn je jedanod najuspešnijih aikido semi-

nara u istoriji našeg aikidoa!

Trajao je ~etiri dana i vodili su gaUKA [idoini Gordon Dòns sensei(Gordon Jones) i Filip Smit sensei(Philip Smith), nosioci 6.dana.Seminar je odràn u tri sale SC“Pinki” u Zemunu, prisustvovalo

mu je preko 90 u~esnika iz dvade-set klubova i 14 gostiju iz

Engleske od kojih sumnogi bili i prošli me-|unarodni seminar sanama. Na ispitu za

majstorska zvanja prvi dan sudobili: Sr|an Rusi}, Milan Liki} iMilorad Mir~eti} iz AK “Zemun” i

Me|unarodniaikido seminar

15 - 18. april 2004.

Sa{a Obradovi}

Gordon Jones 6.danPhilip Smith 6.dan

Gordon Jones sensei 6.dan ve`baaikido od 1964. godine i jedan je od osniva~aAikikaia Velike Britanije 1966. godine.Predsednik je UKA (United KingdomAikikai). Peti dan ima od 1990. a 2001.godine je promovisan u šesti. Jedini je ìviBritanac koji je sve svoje pojaseve za dan ikyu dobio od Chiba senseia.

AIKIDO bilte

n

AIKIDO bilte

n

Nemanja Stanisavljevi}, Ado Bu-dimli} i Marija Ðor|evi} iz AK“Shin Ken”.

Sli~no kao što se i o tehnici, o ~emugovori Gordon Jones sensei u svomsjajnom tekstu “Razmišljanja” nemoè samo pisati ve} se mora idoìveti, tako i o atmosveri i energi-ji na seminaru, o otvorenosti ineposrednosti ljudi koji su došli dapodele svoj aikido sa nama ne moèbiti ni re~i na ovom mestu.

Pogledajte slike, za nas koji smoprisustvovali ovom izuzetnom do-ga|aju to }e biti lepo podse}anje, aza one koji mu nisu prisustvovalineka one budu poziv za predstoje}i

seminar sa Filipom Smitom u martumesecu 2005. godine.

Na kraju, hvala svima, naro~itogostima iz Engleske kojizasluùju da ih na ovomestu posebno pome-nem: Gordon Jones sen-sei 6.dan, Filip Smithsensei 6.dan, Mark Vanes4.dan, Louise Hunt 3.dan,Chris Vanes 2.dan, Seamus Hill2.dan, Tom Crowley 2.dan, Law-rence Hill 2.dan, Sean Taylor 1.kyu,Celia Cutler 1.kyu, Sharon Petford1.kyu, Dan North 2.kyu, GaryO'Neill 3.kyu i na kraju, a trebalo biispred svih, Mire Zloh 4.dan bez ~ijepomo}i ovog seminara ne bi ni bilo.

bilte


AIKIDO bilte

n

Philip Smith sensei 6.dan ve`ba aiki-do od 1968.godine, od 1970. kod Chiba sen-seia i ve} 1976. sa 17 godina dobija Sho dan.Pored aikidoa od 1972. godine ve`ba i Iaidoi ima 3.dan priznat od British KendoAssociation. Aikido Shidoin je od 1988. a6.dan je dobio marta 2003. godine.

AIKIDO bilte

n

Utisci sa seminara Seamus Hilla i Gordon Jonesa se nalaze na koricama biltena (strane 2 i 51).

Tekstovi su preneti iz Uka News informatora.

Dana 22. maja 2004. godineodr`an je prikaz aikidoa -

embukai u ~ast otvaranja japan-skog vrta u Botani~koj bašti “Je-vremovac” u Beogradu.

Zahvaljuju}i donaciji “Coomemo-rative Association for the JapanWorld Exposition” i uz podršku

japanske ambasade kulturna ponu-da prestonice zna~ajno je obo-ga}ena. U srcu grada, u okvirubotani~ke bašte “Jevremovac”,otvoren je vrt koji, kao što u imenustoji, poseduje sve odlike umet-ni~ki oblikovanih, fascinantnihjapanskih bašta ...

bilte


AIKIDO bilte

n

22. maj 2004.

U saradnji sa Ambasadom Japana u Beogradu

EmbukaiJevremovac

bilte


AIKIDO bilte

n

Godine 2004. 19. juna u saliGimnazije u Pirotu nakon 125

godina njenog postojanja po prviput je realizovan seminar aikidoa,u organizaciji Aikido kluba’’TenShin’’. Seminar su vodilimajstori Dragan Anti} 2.dan i IgorStrahini} 2.dan, majstori Aikidokluba ’’I.K.E.D.A.’’ iz Niša, a uulozi doma}ina je bio njihovu~enik Aleksandar Petrovi}. Ovimse ostvario njegov dugogodišnjisan, da se i u njegovom rodnomgradu prezentuje ova plemenitaveština. Piro}anci su se divili iuìvali u tehnikama koje su imprezentovali majstori iz Niša.

Trening je bio koncipiran tako dase da akcenat telesnim tehnikama inaro~ito padovima, obzirom da suve`bacima AK ’’TenShin’’ stru-nja~e nesvakidašnjica. Prvi deoseminara, koji je vodio majstorIgor Strahini}, je protekao rela-tivno mirno sa laganim ve`bama ipadovima. Majstor je na veomazanimljiv na~in demonstrirao iobjasnio zna~aj padova kako uaikidou tako i u svakodnevnomìvotu. Ovaj deo treninga je biodosta zanimljiv i konstruktivan, aposluìo je kao odli~na uvertira zadrugi deo, koji je vodio majstorDragan Anti}. Kako od uzbu|enja

tako i od velike èlje za spoznajomnovih tehnika, prešlo se na brz idinamican ritam koji je u~esnikepa i publiku na trenutke ostavljaobez daha.

Dogadaj su zabeleìle lokalne TVstanice Pirot i Tanuki, tako da su igledaoci kraj malih ekrana moglida osete deo prelepe atmosfere usali Gimnazije.

Dugo }e se u Pirotu pri~ati o ovomdoga|aju jer je svakako pobudioèlju i interesovanje mladih ljudiza ovom plemenitom veštinom.

Dragana Vidanovi}

Dragan Anti} 2.danIgor Strahini} 2.dan

Seminar u Pirotu19. jun 2004.

bilte


AIKIDO bilte

n

Poslednjeg vikenda meseca juna2004. god. u Nišu je odràn

veliki dvodnevni vidovdanski se-minar u organizaciji AK “IKE-DA” iz Niša i uz pomo}: AK“SENSEI”, takode iz Niša, i AK“TEN-SHIN” iz Pirota. Nišlije suimale ~ast i zadovoljstvo da nakondve godine ponovo ugoste g-dinaSašu Obradovi}a, 4. dan, shidoina,predsednika Aikido federacijeSrbije.

Veliki broj aikidoka kao i brojnapublika imali su priliku da ve`bajui doìve aikido na jedan sasvimnov i nesvakidašnji na~in. Mašto-viti organizatori seminara dosetilisu se da sva dešavanja propratemuzikom DJ-a Marka Milo-radovi}a, što je oduševilo posma-tra~e, olakšalo rad ve`ba~a idoprinelo izuzetnoj atmosferi natreninzima. Pored tehnika tachi-waze (kao što su shihonage, kokyunage, kotegaeshi, iriminage...),akcent je stavljen na rad sa štapom,što je i bila tema seminara. Kao

uvod, najpre su obra-|ene osnovne tehnikerada sa štapom. Zah-valjuju}i senseijevomstrpljenju i veoma jas-nom na~inu podu~a-vanja uspeli smo da zakratko vreme savla-damo nekoliko intere-santnih kata sa štapomu paru, kao i katu 17.Drugog dana seminaraodràno je polaganje za sva u~e-ni~ka zvanja. Nakon skoro dvasata ispitivanja, naša organizacijapostala je bogatija za 61 pojas.Kraj još jedne uspešne sezoneobeleìli smo zajedno sa našim pri-jateljima iz Taekwondo kluba“RAMIN” Niš, koji su kratkimembukaiem oduševili sve prisutneljubitelje borila~kih veština.

Odli~nom organizacijom, masov-noš}u, a pre svega kvalitetom ovajseminar se izdigao daleko iznadlokalnog nivoa aikido seminara uSrbiji.

Sensei Saša Obradovi} je svojimna~inom podu~avanja i izvo|enjatehnika još jednom podsetio da jeaikido “ìva umetnost”. Svaki sus-ret sa ovom veštinom zaista jejedinstven i neponovljiv!

Veliku zahvalnost dugujemo inašim sponzorima: Pivari Niš,poslasti~arnici “Kal~a”, posebnog-dinu Nebojši Ili}u, kao i ostalimljudima dobre volje koji su namomogu}ili ostvarenje još jednogsna!

Jun u Ni{uSa{a Obradovi} 4.dan

Dejan @iki}

Vesna Cvetkovi}

26 - 27. jun 2004.

bilte


bilte

n

Tre}a letnja {kola Aikido federacije Srbije odr`ana je od 1. do 8. avgusta 2004. u Vrnja~koj Banji i prisustvova-lo joj je 35 u~esnika iz AK “Zemun”, AK “Shin Ken” ,AK “Ikeda” i AK “Sensei” .

Sva naša pozitivna iš~ekivanjasu se ispunila! Izme|u dve

kišne nedelje imali smo osam sun-~anih dana, odli~an smeštaj iizvrsnu hranu! Lica na slikamanajbolje govore o raspolo`enju naseminaru.

Na seminaru je osim telesihtehnika, akcenat bio stavljen nave`be sa štapom, u sali i u prirodi.Prisutno je bilo 35 u~esnika iz~etiri kluba Aikido federacijeSrbije: (21 iz “Zemuna”, 5 iz“Shin Kena”, 4 iz “Ikede” i 5 iz“Sensei” do|oa). Ubudu}e, letnjaškola }e biti neophodni uslov kodispita za vi{e pojaseve tako da }enas biti sigurno više na IV letnjojškoli 2005. Najva`nije je ipak dasu svi od pro{le godine i ovegodine bili sa nama {to i ne trebada ~udi - u Vrnja~ku Banju sezaljubite pri prvom susretu i stalnojoj se vra}ate.

Bilo je pravo zadovoljstvonapraviti ovaj izbor izme|u 400fotografija. Ostaje nam da sanestrpljenjem ~ekamo slede}eleto!

Sa{a Obradovi} 4.danNovak Jerkov 4.dan1 - 8. avgust 2004.

III letnjaaikido {kolaVrnja~ka Banja

AIKIDO

Sa{a Obradovi}

bilte


Slike

Ova strana i predhodna:

fotografija sa treninga u Vrnja~koj Banji,

pre i nakon njega.

AIKIDO bilte

n

bilte


U organizaciji Ambasade Japana, 1. oktobra 2004.godine u SC “Šumice” u Beogradu je odràna

“Demonstracija tradicionalnih japanskih borila~kihverština”.

U~estvovali su:

- “Kendo savez Srbije”;- “Judo klub àndarmerije”;- “Aikido federacija Srbije - Aikikai Srbije”;- “Okinawa karate-do Kyokai Serbia”.

Ovom demonstracijom je otvoren Mesec danajapanske kulture u Beogradu i na najlepši na~in su pro-movisane tradicionalne japanske borila~ke veštine.

Samom doga|aju je predhodila konferencija za{tampu kojoj su prisustvovali predstavnici ambasade iu~esnika i pristojan broj novinara iz medija.. Dvoranaje, kao i pro{le godine bila gotovo do poslednjeg mestaispunjena a pomenute ~etiri borila~ke ve{tine dobile suravnopravno po petnaest minuta programa. Mi kaou~esnici demonstracije ne bi trebali da sudimo o svomnastupu, to je bolje prepustiti gledaocima. Od strane

ambasadora, njegove ekselencije g. Rioichi Tanabeazamoljeni smo da i slede}e godine reprezentujemoaikido u našoj zemlji ~ime je saradnji AmbasadeJapana u Beogradu i Aikido federacije Srbije dat novizamah. Ovo je sigurno i najbolja ocena na{eg delaprikazanog programa.

Mesec dana nakon ovog embukaia konzul AmbasadeJapana gospodin Masayuki Fukuyoshi izrazio je èljuda od januara 2005. obezbe|enje ambasade ve`bazajedno sa nama na redovnim treninzima u oviru AK“Zemun”.

Oceniv{i da je na{a saradnja do sada bila jakouspe{na gospodin Fukuyoshi je insistirao da treninzine budu u okviru posebnog kursa. @elja mu je zapravobila da zaposleni kao obezbe|enje u ambasadi oseteduh Japana i tradicionalan na~in podu~avanja koji seneguje u aikidou i u na{oj organizaciji.

Od sredine oktobra 2004. je dostupan i CD sasnimkom kompletnog dogadaja u [umicama. Vi{einformacija o ovome na na www.aiki.co.yu.

MESEC JAPANSKE KULTURE

EMBUKAIdemonstracija borila~kih ve{tina

SC “[umice”, Beograd1.oktobar 2004. god.

U organizaciji Ambasade Japana u Beogradu

AIKIDO bilte

n

AIKIDO bilte

n

bilte


Slika:

Embukai u [umicama, 1. oktobar 2004.

bilte


AIKIDO bilte

n

AIKIDO bilte

n

Najmla|i klub u porodiciklubova Aikido federacije

Srbije je po~etak rada obeleìoaikido prikazom ili embukaiem{to, ako ne znate, zna~i isto. Klubje zapravo po~eo sa radom sredi-nom septembra tako da nas jesa~ekalo ve} desetak u~enika.

Aikido klub “Katana” treningeodràva u toploj i svetloj saliosnovne {kole u Bogati}u ali nasvega 30 kvadratnih metara stru-nja~a. Po{to }e uskoro problemstrunja~a za nas biti pro{lost netreba se njime posebno baviti.

Samo je potrebno jo{ malo str-pljenja ...

Prikaz je odràn pred dvadesetakgledalaca ~iji broj i nije najva`niji- mnogo je lep{e bilo videtiodu{evljenje ~lanova kluba de-monstracijom i njihov veliki entu-zijazam. Na ve~ernjem treninguistog dana upisala su se jo{ dvanova ~lana - {to je najbolja potvrdada je vredelo organizovati ovakvumanifestaciju. Sredinom januara2005. zakazano je prvo polaganjeza kyu pojaseve ...

26. novembar 2004.

U~ast obeleàvanja tre}e godiš-njice kluba “Daitokan” iz

Poàrevca odràn je jednodnevniseminar i prvo polaganje u~enika umati~nom klubu. Klub odskoratreninge odràva u samom centrugrada u sali doma Vojske Srbije iCrne Gore.

Seminaru je prisustvovalo okodvadeset u~enika kluba “DaitoKan” kao i ~lanova drugog poàre-va~kog kluba, a treninge i ispit zakyu pojaseve je drào Saša

Obradovi} 4.dan, predsednik AS.

Na ispit je iza{lo samo {estorokandidata po{to je deo ~lanovakluba krajem juna u Zemunu pola-gao za vi{i pojas (slika na srani 34je sa ovog ispita).

Studenti kluba ve`baju u najteìmuslovima od svih klubova u orga-nizaciji ali im je zato aikido usamom vrhu {to je neverovatandoìvljaj pri svakom ponovnomsusretu!

Seminar u Poàrevcu30. oktobar 2004.

Embukai u Bogati}u

bilte

n

Odràn je peti memorijalniturnir u kick boksu "Zoran

Šijan" a ujedno je njime obeleèno30 godina od otvranja SC “Pinki”.Kao veliki sportski centar “Pinki”je bio doma}in najve}ih me|una-rodnih seminara sa vrhunskimsvetskim aikido instruktorima upredhodnim godinama a klub kojiradi u njemu je jedan od najstarijihu zemlji, osnovan je 1980.godine.Demonstracija je odràna u pre-punoj dvorani sportskog centra iprikazani su svi borila~ki sportovikoji se ve`baju u njemu. U našemdelu programa u~estvovali su

nosioci dan pojasa iz aikidoklubova “Zemun” i “Shin Ken”,uklju~uju}i i gospodina Jerkova imene koji smo 1982. zajedno saMiretom na ovom mestu na~inilisvoje prve ukemie (padove).

Demonstracija je bila u bokser-skom ringu bez tatamija, u~estvo-vali su karate, |udo, taekwondo iaikido klubovi i dobili smo sigu-rno najve}i aplauz! Nakon demon-stracije ovih borila~kih ve{tinaodràno je pet bokserskih me~evaraznih stilova.

Sa{a Obradovi}

20 br.4 � 2005.� www.aiki .co.yu

AIKIDO bilte

n

Uorganizaciji Ambasade Japa-na obeleèn je ro|endan

Njegovog carskog viso~anstvacara (Tenno) Akihita. Prijem u tu~ast je odràn u skupštini gradaBeograda i prisustvovalo mu jenekoliko stotina zvanica iz kul-turnog i javnog ìvota zemlje i pri-jatelja Japana, uklju~uju}i predse-dnika Aikikai Srbije i nekolikomladih dama iz naše aikido orga-nizacije.

2. decembar 2004.

4. decembar 2004.

Decembar mesec je po~eo najve}om posetom sajtu u toku jednog dana uposlednjih 12 meseci i to je trebalo da do seminara 18. decembra bude i najve}anovost. Svi naredni doga|aji nizali su se prakti~no bez najave, nagove{tavaju}inovu dimenziju na{eg aikidoa.

Embukai u “Pinkiju”

Prijem u Skup{tini grada

bilte


AIKIDO bilte

n

Danas je odr`ana koferencija za novinare i sve~anaceremonija potpisivanja Ugovora o donaciji

Japanske fondacije Aikido federaciji Srbije. @eljaAmbasadora Japana, njegove ekselencije gospodinaRjuichi Tanabea je bila da se ceremonija obavi unašem, za ovu priliku posebno ukra{enom prostoru, udo|ou AK “Zemun”.

Ovo je najve}a, što i nije teško pošto je i prvadonacija ikad dodeljena od strane Japana nekomaikido klubu ili organizaciji u Srbiji. Vrednostdonacije iynosi ta~no 19.818 evra ili 762 metarakvadratnih tatami strunja~a. Osim predstavnikaambasade Japana i Aikido federacije Srbijedoga|aju je prisustvovao i gospodin LazarÐurovi} pomo}nik direktora Uprave za SportMinistarstva prosvete i sporta republike Srbije.

Snimala je televizija RTS i objavljeno je neko-liko korektnih informacija u dnevnim i sport-

skim listovima narednih dana.

Svest o zna~aju ovog doga|aja mo}i }emo da imamoo~igledno tek kad budemo videli sav taj tatami na jed-nom mestu - do kraja marta 2005.godine. Fotografijesa ove sve~anosti nalaze se na 8 strani. Za sada, jo{uvek sve deluje kao san ...

Imali smo veliku ~ast da ugostimou toku iste nedelje Babis Keranis

senseia 4.dan. Babis sensei treniradvadeset godina aikido i predsednikje Helenic Aikido Association,gr~kog ogranka UKA (UnitedKingdom Aikikaia).

Bilo je ovo jako zanimljivo dru`enjei sigurni smo se da }e i u budu}nostibiti sli~nih.

Babis Keranis 4.dan7. i 9. decembar 2004.

7. decembar 2004.

Sve~ano potpisivanje ugovorao donaciji

bilte

n

Završena je Zimska aikidoškola Aikido federacije Srbije

koja se tre}u godinu zaredomodràva u decembru u Hali sporto-va na Novom Beogradu.

Seminaru je prisustvovalo 58u~esnika i to: po 23 iz klubova“Shin Ken” i “Zemun”, 6 iznajmlja|eg kluba u organizacijiAK “Katana”, 3 iz AK “Arena”, 2iz “Daito Kan” i jedna goš}a izAK “Ikeda”. Ovo nabrajanje imajedino za cilj da nas za koju go-dinu podseti na podatke koji senajlakše zaborave - na broj u~esni-ka i njihovu klubsku pripadnost.

Pošto je seminar bio zamišljen dana njemu ne u~estvuju deca, a gripi Sveti Nikola su se te nedeljenadvili nad nas - ovo je sasvimpristojan broj u~esnika!

Treninzi su odràvani u blokovi-ma po dva sata u subotu i nedeljupre podne i popodne u subotu.Sala je bila kao što smo i o~ekivali- ekstra ohla|ena i da je bio avgustsigurno bi se prijatno ose}ali unjoj. Seminar je po~eo analizomShihonage tehnike na mnogona~ina i mnogo napada od stranegospodina Jerkova, a zatim je g.Obradovi} akcenat stavio na

Ryotetori i Ushiro wazu koja jera|ena i narednog dana. Popodneje, izmedu ostalog, tema bila novakata u paru sa štapom i Yokomenuchi napad ...

Na kraju seminara, kao {to je to iobi~aj, odràn je ispit za kyu poja-seve. Rezultate moète pogledatina narednim stranama uz ostalerezultate ispita u toku 2004.godine.

U januaru je zavr{en i CD sasnimkom seminara. Ovim semi-narom privedena je kraju jednaizuzetno uspešna godina. Imamopuno razloga za zadovoljstvo!


AIKIDO bilte

n

18 -19. decembar 2004.

Sa{a Obradovi} 4.danNovak Jerkov 4.dan

Zimska aikido {kola 2004.

bilte


AIKIDO bilte

n

Vre

men

ski u

slov

izm

edu

ispi

ta n

ije s

trik

tno

defi

nisa

n.N

eoph

odna

je s

agla

snos

t tre

nera

i is

punj

en b

roj p

otre

b-ni

h tr

enin

ga iz

med

u is

pita

.

6 .kyu

2 . kyu

5 . kyu

4 .kyu

1 . kyu

3 . kyuP

rogr

am z

a po

laga

nje

za

kyu

poja

seve

Tach iwaza :

Tach iwaza :

Tach iwaza :

Tach iwaza :

Tach iwaza :

Tach iwaza :

Suwar iwaza :

Suwar iwaza :

Suwar iwaza :

Hanm ihan tach iwar iwaza :

Suwar iwaza :

Ush i rowaza :

Ush i rowaza :

Ush i rowaza :

Suwar iwaza :

AIKITAISO (aikido gimnastika), UKEMI (padovi),TAISABAKI kretanja)

SHIKKO (kretanje na kolenima)

Osnove {tapa (|o) i ma~a (boken)

Osnove {tapa (|o) i ma~a (boken)

uslov: 35 treninga

uslov: 70 treninga

uslov: 1 seminar i 80

uslov: 1 seminar i 80

uslov: 1 seminar i 150 treninga

uslov: 1 seminar i 110 treninga

AIKIDO bilte

n

bilte


p o l a g a n j a z a k y u i

70 KYU60 KYU50 KYU50 KYU40 KYU20 KYU10 KYU

60 KYU60 KYU

10 DAN10 DAN10 DAN10 DAN10 DAN10 DAN

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU30 KYU20 KYU20 KYU20 KYU

u periodu od 1. januara 2004. do 31. decembra 2004.

2 0 0 4 .

100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU90 KYU80 KYU70 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU

100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU

2 0 0 4 . g o d .

NI[, 25/04/2004.AK “I.K.E.D.A.”,Dragan Anti}Kristijan BuzakiNikola RangelovMarko Nedeljkovi}Ilija Jovanovi}Petar Krsti}Radoš Veljkovi}Pavle Jovan~i}Petar Jovan~i}Uroš Ðor|evi}An|ela Radovanovi}Vuk Radovanovi}Miloš Markovi}Milan @ivanovi}

NI[, 25/04/2004.AK “SENSEI”,Dragan Anti}Dušan Jovanovi}Dušan Jovanovi}Goran Bundi}Jovan Milovanovi}Bratislava Peši}Predrag Ruì}Andrija Ivkovi}

BEOGRAD, 25/04/2004.AK “ARENA”Neboj{a Oklobdìja Tamara Neši}Sara Pan~i}Vuk Radenkovi}Adam Ali}Aca Spasojevi}Miloš Ður|evi}Vasilije Ki}ovi}Igor Popadi}Marko âkovi}

ZEMUN, 30/05/2004.AK “ZEMUN”, Sa{a Obradovi} Anka Jovi}Aleksandar Kecojevi}Filip @arkovi}

ZEMUN, 29/02/2004.AK “ZEMUN”, Sa{a Obradovi} Filip @arkovi}Darko Ðuki}Mihajlo Miloševi}Gvozden Deli}Igor @ivkovi}Ivan Todorovi}Predrag Tadi}

ZEMUN, 15/03/2004.AK “TAURUNUM” Ljiljana PelegrinDanijel IlievskiEnis Skrijelj

ZEMUN, 17/04/2004.ME\UNARODNISEMINAR Philip SmithGordon JonesSr|an Rusi}Nemanja Stanisavljevi}Milan Liki}Milorad Mir~eti}Ado Budimli}Marija Ðordevi}

BEOGRAD, 22/04/2004.AK “SHIN KEN”Novak JerkovMarko Krsmanovi}Tatjana Beli}Tijana Kosti}Bojana Krivokapi}Marija Bursa}Sr|an Dujovi}Novak Vuji~i}Miloš Markovi}Ana Jankovi}Aleksandra MikanBoban Marinkovi}Vlade Satari}Tamara Drljevi}Martin Gvozdi}

NI[, 01/02/2004.AK “I.K.E.D.A.”,Igor Strahini}Dragan Anti} Janko Risti}Vuk Radovanovi}An|ela Radovanovi}Bogdan Slavi}Miloš Markovi}Luka Stevandi}Milan @ivanovi}Milan NoroDanilo Zdravkovi}Vladimir Stankovi}Ivan Miliji}Nenad @ivkovi}Nenad Miti}Vladan Veljkovi}Ivana Ðor|evi}Sr|an Ðor|evi}Strahinja Milovanovi}Ivan Miti}Mirko Tasi}

NI[, 01/02/2004.AK “SENSEI”,Igor Strahini}Dragan Anti}Miloš Andrejevi}Ivana Cvetanovi}Jovana Cvetanovi}Lazar Pavlovi}Natalija Krsti}Miloš Stanojkovi}Bojan Ili}Miloš Nedeljkovi}Sanja Ðor|evi}Bojan Markovi}Violeta Nikoli}An|elina Miloševi}Jelena Petrovi}Jelena Ivkovi}Miljana Ðor|evi}Aleksandar Jankovi}Nenad Rajkovi}Radomir Veli~kovi}

100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU90 KYU90 KYU80 KYU60 KYU


120 KYU110 KYU110 KYU110 KYU90 KYU60 KYU60 KYU60 KYU30 KYU

80 KYU80 KYU60 KYU

Polaganja za kyu i dan

bilte


AIKIDO bilte

n

Nenad Rajkovi} Radomir Veli~kovi}Oliver Rudaj

NI[, 27/06/2004.AK “I.K.E.D.A.”,Sa{a Obradovi}, IgorStrahini}, Dragan Anti}Ilija Jovanovi}Uroš Ðor|evi}Kristijan BuzakiJanko Risti}Pavle Jovan~i}Petar Jovan~i}Nikola Rangelov An|ela Radovanovi}Vu~ko Radovanovi}Miloš Markovi}@eljko LivajaMarko Nikoli}Radmila Projevi}Ninoslav Nikoli}Stefan Stojanovi}Stevan Ðor|evi} Nenad Miti}Vladan Veljkovi}Vladimir Karanfilovi}Nenad @ivkovi}Vladimir Stankovi}Marko Jeremi}Sr|an Ðordevi}Mirko Tasi}Brankica Simi}Suzana Raki}Branislav Cvetkovi}Dejan @iki}Marko Tatar

ZEMUN, 25/07/2004.AK “ZEMUN”, Sa{a Obradovi} Dušan Bajagi}

ZEMUN, 25/07/2004.AK “DAITOKAN”, Sa{a Obradovi} Danijela Milenkovi}

BEOGRAD, 24/06/2004.AK “SHIN KEN”,Novak JerkovMiloš Blagojevi}Igor Bosi} Jasmina Kostadinovi}Aleksandra Jovanovi}Zlatica BiljetinaSr|an Peši}

NI[, 27/06/2004.AK “TENSHIN”Sa{a Obradovi} Aleksandar Petrovi}

NI[, 27/06/2004.AK “SENSEI”,Sa{a Obradovi}, IgorStrahini}, Dragan Anti}Goran Bundi}Jovan Milovanovi}Bratislava Peši}Miloš Andrejevi}Ivana Cvetanovi}Jovana Cvetanovi}Lazar Pavlovi}Predrag Ruì} Andrija Ivkovi}Ivana Tla~inacMilica Nikoli}Zoran KoneskiNikola Ivanovi}Petar Peši}Milan Veli~kovi}Ivan Raši}Milan SremacVera Milenkovi}Zoran Cvetanovi}Miloš NedeljkovicBojan Ili} Bojan Markovi}Violeta Nikoli}An|elina Miloševi}Miloš Stanojkovi}Jelena Ivkovi}Miljana Ðor|evi}Aleksandar Jankovi}

60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU20 KYU

10 KYU

90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU80 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU

60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU

Vladimir @arkovi}Kanoko TsudaDarko Ðuki}Ervin DusparaMarko Petrovi}Aleksandar Sari}Mihajlo Kuli}Olivera Ivanovi}Katarina Novakovi}Vanja Kalu|erovi}

ZEMUN, 16/06/2004.AK “TAURUNUM”, Vladimir PelegrinMiodrag Mati}Predrag Stojisavljevi}Aleksandar Boì}Maja Simi}Enis ŠkrijeljDanijel Ilievski

PIROT, 19/06/2004.AK “TENSHIN”,Igor Strahini}Dragan Anti}Lazar Miloševi} Nikola Mitrovi} Teodora Avramov Aleksa Avramov Andela Milanovi}Nikola Milanovi} Andrija Toši} Marko Peši}Danijel JordanovMarko Jana~kovi}Damir Savi}Miljan Nikoli}Dimitrije Pan~i}Dušan Mladenovi}Dušan Boìlovi}Milan SurlandìsMarija Pej~i}Sanja Todorovi}Viktor ZlatanovDragan Jordanov

60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU40 KYU30 KYU20 KYU20 KYU


100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU

50 KYU50 KYU30 KYU

90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU80 KYU80 KYU70 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU40 KYU40 KYU30 KYU20 KYU20 KYU10 KYU10 KYU

30 KYU

60 KYU

Tabela levo:

Zbirni rezultati ispita od

1998. do 2004. godine.

AIKIDO bilte

n

bilte


40 KYU40 KYU40 KYU



100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU

80 KYU80 KYU

100 KYU100 KYU100 KYU

Vladan Veljkovi}Pavle Vujisi}Sr|an Stankovi}

PO@AREVAC,30/17/2004.AK “DAITOKAN”, Sa{a Obradovi} Nikola Kamenovi}Ivan Anastasijevi}Tijana Miki}Zoran Despotovi}Nikola Pavlovi}Danijela Milenkovi}

NI[, 28/11/2004.AK “TENSHIN”,Dragan Anti}Predrag Mladenovi}Nikola Milanovi}An|ela Milanovi}Marko Peši}Aleksa AvramovTeodora Avramov

NI[, 28/11/2004.AK “IKEDA 3”,Dragan Anti}Darko Stojkovi}Jovan Jankovi}Vladan Savi}Vladica Boškovi}Dušan Mitrovi}Nikola Veljkovi}Jovan Stevi}Marko Nikoli}Aleksandar Stevi}Nikola Kosti}

NI[, 28/11/2004.AK “SENSEI”,Dragan Anti}Bratislava Peši}Predrag Ruì}Andrijana Novi}Vuk JordanovÐorde Milenkovi}

NI[, 28/11/2004.AK “IKEDA 2”,Igor Strahini}Nikola Mladenovi}Danilo Simi}Borivoje Dini}Jelena Dini}Ljuba Vu~kovi}Poleksija Vu~kovi}Ivan Pavlovi}

NI[, 28/11/2004.AK “IKEDA”,Igor Strahini}Nikola Krsti}Marko Miši}Marko Ugrenovi}Ognjen Ili}Mihajlo Jan~i}Katarina Pavlovi}Vukota Šugi}Nikola An|elkovi}Filip Stojanovi}Petar Krsti}Ilija Jovanovi}Kristijan BuzakiPavle Jovan~i}Petar Jovan~i}An|ela Radovanovi}Vuk Radovanovi}Nemanja Toši}

ZEMUN, 12/12/2004.AK “ZEMUN”, Sa{a Obradovi} Filip Blagojevi}Andrej Pavi}evi} ôrakMilica SudùkMateja DobrodolacBojana Ivanovi}Luka Jovi~i}Nikola KotuševskiAleksandar Kecojevi}Zorana Vu~enovi}Petra Bojanovi}Mladen Sudùk


100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU90 KYU80 KYU80 KYU80 KYU80 KYU70 KYU70 KYU70 KYU

80 KYU80 KYU80 KYU80 KYU80 KYU80 KYU80 KYU70 KYU70 KYU70 KYU60 KYU

BEOGRAD, 19/12/2004.ZIMSKA AIKIDO [KOLAAK “Shin Ken”,Novak JerkovNebojša MrmakMarko Ðoki}Dejan Pe}anacUroš Obradovi}Tatjana Beli}Marko Krsmanovi}Miloš Markovi}Aleksandra MikanAna Jankovi}Novak Vuji~i}Sr|an Dujovi}Ana Jovanovi}

BEOGRAD, 19/12/2004.ZIMSKA AIKIDO [KOLAAK “Daito Kan”,Sa{a Obradovi}Aleksandar Punoš

BEOGRAD, 19/12/2004.ZIMSKA AIKIDO [KOLAAK “Katana”,Sa{a Obradovi}Radosav Daki}

BEOGRAD, 19/12/2004.ZIMSKA AIKIDO [KOLAAK “Zemun”,Sa{a Obradovi}Miljana Dèletovi}Darko Ðuki}Ivan Nikoli}Irina Kuli}Ervin DusparaMarko Petrovi}Kanako TsudaIgor @ivkovi}Ivan Todorovi}

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU10 KYU

10 KYU

20 KYU

60 KYU40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU30 KYU30 KYU10 KYU

2 0 0 4i s p i t i

bilte


AIKIDO bilte

n

A i k i d oA i k i d oTehnike

Razmi{l janjaTekstoviIntervjui

Slika gore:

Poziranje, - Morihei, star 68 god,

pozira za stilizovan portret koji ga

predstavlja kao Shinto bo`anstvo.

Slika desno:

"Shinto" portret - Morihei predstavljen kao

Shinto zastitni~ki duh koji poseduje tri sveta

bogatstva: ma~ mira, ogledalo prosvetljenja i

dragi kamen savr{enstva (stoma~ina)...

bilte


AIKIDO bilte

n

bilte


AIKIDO bilte

n

Trening

Trening aikidoa po~inje odmomenta ulaska u do|o! Oni

koji treniraju moraju nastojati dase pristojno ponašaju svo vreme.Pravilno je nakloniti se kadaulazite ili odlazite iz do|oa, i kadastupate na strunja~e ili ih napu-štate. Otprilike 3-5 minuta prezvani~nog po~etka ~asa, oni kojitreniraju trebali bi da se poravnajui tiho sede kle~e}i (seiza) ili saprekrštenim nogama (anza).

Jedini na~in da se napreduje uaikidou je kroz pravilan i redovantrening. Poha|anje nije obavezno,ali imajte na umu da ako èlite danapreduje u aikidou verovatnotreba da ve`bate najmanje tri putanedeljno. Uz to, kako se aikidosmatra na~inom razvijanja samo-discipline, samodisciplinovanjepo~inje redovnim poha|anjemtreninga.

Vaš trening je vaša odgovornost.Niko vas ne}e uzeti za ruku i vodi-ti vas ka majstorstvu u aikidou.Naro~ito to nije odgovornost in-struktora ili starijih u~enika davide da li išta u~ite! Deo aikidotreninga je da nau~ite da valjanozapaàte. Pre nego zatraìte pomo}trebalo bi da pokušate da uraditetehniku sami posmatraju}i druge.

Aikido trening uklju~uje više odtehnika. Trening u aikidou uklju-~uje opaànje i promene fizi~kih i

psiholoških šablona mišljenja iponašanja. Posebno morate obrati-ti pa`nju na na~in na koji reagujeteu razli~itim okolnostima. Prematome, deo aikido treninga je ipoboljšanje samosvesnosti.

Slede}a ta~ka je veoma va`na:Aikido trening je sara|iva~ki, netakmi~arski. Tehnike se u~e kroztrening sa partnerom - ne sa pro-tivnikom. Morate uvek biti pa`ljivii ve`bati na takav na~in da pri-lagodite brzinu i snagu u skladu sasposobnostima vašeg partnera.Partner vam pozajmljuje svoje teloda bi ve`bali na njemu - nije ne-razumno o~ekivati od vas da sedobro brinete o onome što vam jepozajmljeno!

Aikido trening moè ponekadbiti veoma porazan. U~enje da senosite sa tom frustracijom jetako|e deo aikido treninga. Ve`ba-~i treba da posmatraju sami sebe unameri da utvrde koren li~ne frus-tracije i nezadovoljstva u skladu sasvojim napretkom. Ponekad je raz-log ovoga sklonost da se poredi sadrugima koji treniraju. Me|utim,obratite pa`nju da je to onda samopo sebi forma takmi~enja. Fino jediviti se talentu drugih i nastojatida ih podraàvate, ali treba voditira~una da se pore|enjem sa drugi-ma ne javi ogor~enost, ili neume-rena samokritika.

Ako nekada tokom aikidotreninga postanete isuviše umorni

da bi mogli da nastavite ili ako vaspovreda spre~i da izvodite aikidokretanja i tehnike, dozvoljeno jeprivremeno prestati sa ve`banjemdok se ne budete ose}ali sposob-nim da nastavite. Ukoliko moratenapustiti strunja~e, pitajte instruk-tora za dopuštenje.

Mada se aikido najbolje u~i sapartnerom, postoje brojni na~iniizvo|enja solo treninga u aikidou.Prvo, mogu se ve`bati kate sa |o-om i bokenom. Drugo, mogu}e su“shadow” tehnike, jednostavno iz-vo|enje pokreta aikido tehnika sazamišljenim partnerom. âk i ~istamentalna ve`ba aikido tehnikamoè posluìti kao efikasna formasolo treninga.

Preporu~ljivo je ve`bati najma-nje tri sata nedeljno da bi se napre-dovalo u aikidou.

Ve`banje uma u aikidou

Osniva~ (Morihej Uešiba) jenameravao da aikido bude dalekoviše od tehnika za samoodbranu.Njegova namera je bila da stopiborila~ku veštinu u skup eti~kih,društvenih, i upravlja~kih ideala.Uešiba se nadao da }e ljudi trenira-ju}i aikido, usavršiti sebe duhovnopodjednako kao i fizi~ki. Me|utim,nije odmah o~igledno kako bive`banje aikidoa tebalo da rezulti-ra i nekom duhovnom (psihofizi-~kom) transformacijom. Štaviše,mnoge druge veštine polaù pravo

Eric Sotnac

Aikido primer

bilte


AIKIDO bilte

n

na to da svoje u~enike vode doprosvetljenja ili psihofizi~ke trans-formacije. Moèmo se sa pravomzapitati onda, da li se i kako aikidorazlikuje od drugih veština u po-gledu efekata transformacije.

Trebalo bi da nam bude jasno datransformativna sila aikidoa, akotakva postoji uopšte, ne moè le-àti samo u izvo|enju fizi~kihtehnika. Pre ako aikido omogu}avasamousavršavanje i psihofizi~kutransformaciju du` puta koji jepredvideo osniva~, ve`ba~i aikidoamoraju da usvoje odre|ene stavoveprema aikido treningu i morajunastojati da gaje odre|ene vrstenaklonosti koje se ti~u saznanja.

Veštine koje polaù pravo na toda omogu}avaju transformativnuosnovu za svoje ve`ba~e ukore-njene su u religioznu i filozofskutradiciju kao što su Budizam iTaoizam (uticaj Šintoa na japanskeveštine je u pore|enju sa predhod-nim obi~no mali). U Japanu je ZenBudizam izvršio najja~i uticaj narazvitak transformativnih veština.Mada je Morihej Uešiba bio mno-go manje pod uticajem Taoizma iZena u odnosu na “'novu religiju”'Omotokjo, sigurno je mogu}e spo-jiti odre|ena gledišta Zen i Tao-isti~ke filozofije i prakse saaikidom. I pored ovoga, bilo bipotpuno pogrešno pretpostaviti daje usvajanje ovih stavova neopho-dan uslov za psihofizi~ku transfor-maciju kroz aikido.

Koliko se ti~e ujedinjenja Zen iTaoisti~ke prakse i filozofije saaikidoom, psihofizi~ka transfor-macija kroz ve`banje aikidoa }ebiti malo druga~ija od psihofizi~ketransformacije kroz ve`banje veš-tina kao što su karate, kjudo ili ce-remonija ~aja. Sve ove veštineimaju zajedni~ki cilj da uliju svo-jim ve`ba~ima spoznaju stalo-ènosti, spontanosti akcije/reakci-je, i shvatanja karaktera stvari up-ravo onakvim kakve jesu (šinjo).

înjenica da je aikido treninguvek sara|iva~ki daje jednu speci-fi~nu dimenziju izgra|ivanju li~-nog transformisanja kroz aikido.Kooperativan trening olakšavanapuštanje takmi~arskih razmi-šljanja što poja~ava opaànjedrugih sopstvenih dualizama.

Kooperativni trening tako|epolako uliva ose}aj za dobrobitpartnera i sigurnost. Ovaj stav (vo-|enja ra~una o drugima) se ondaproširuje i na druge situacije izvanve`banja aikidoa. Drugim re~ima,kooperativna osnova za aikidove`banje se prenosi direktno u ok-vir moralnog ponašanja u svako-dnevnom ìvotu.

Osim toga, treba da bude jasnoda ukoliko je mogu} li~ni preo-braàj kroz aikido trening, to nijeautomatski proces. Ovo je o~igled-no opaàju}i ~injenicu da ima ionih koji ve`baju aikido godinamai koji još uvek prave moralne i za-konske prekršaje. Tehni~ka veština

i široko iskustvo u borila~kimveštinama nisu svakako garancijamoralnog i li~nog napretka. Ova~injenica se ~esto javlja kao velikorazo~arenje za aikido studente,posebno ako bi otkrili da njihoviinstruktori još uvek pate od raznihvrsta nedostataka. Ustvari, ovopredstavlja dragocenu lekciju:Tehni~ko znanje je cilj koji se lak-še postiè od li~nog napredovanja.Mada oba ova cilja mogu pred-stavljati obavezu za ~itav vek,znatno je lakše u~initi vrstu `rtvi inapora koji se traè za tehni~konapredovanje nego uloìti napor i`rtve koje zahteva li~ni preobraàji napredak.

Put samousavršavanja i li~nogpreobraàja mora, u svakom slu-~aju, negde po~eti. Mo`da jenajva`nije zapamtiti i za u~enika iza u~itelja aikidoa (lako se zabo-ravi) da stalno imaju na umu da suljudi sa kojima treniraju ljudskabi}a kao i oni sami, i da svaki odnjih ima svoju jedinstvenu pers-pektivu, sposoban je da oseti bol,frustraciju i sre}u, i da svako odnjih ima svoj vlastiti cilj zbogkojeg trenira . . .

Kompletan tekst se nalazi nasajtu Aikido federacije Srbije na:

www.aiki .co.yu

U borila~kim veštinama s vre-mena na vreme moète nai}i

na ljude koji imaju prirodni talenatda re~i prevedu u telesni pokret.Pravo je zadovoljstvo podu~avatiih - ispravljaju sami sebe i retko imtreba ukazati na greške.

Li~no, ne mogu da podnesem oveljude. S obzirom da nisam takavtip u~enika, morao sam da seborim za svaku mrvicu znanja i biosam opomenut najmanje po 23puta za svaki nau~en pokret.Predpostavljam da ve}ina nas u~ina isti na~in.

Šta je to što ti savršeni studentiimaju što mi ostali nemamo? Kakooni u~e tako lako i kako svi miu~imo Budo uopšte?

Tipovi pam}enja (memorije)

Jedno je sigurno, na~in u~enja uškoli nije isti kao u do|ou. Makoliko slušali i hvatali beleške, tovam ne}e pomo}i u izvo|enjupokreta. U~enje i pam}enje re~ine}e pomo}i da se savlada tehnika.Koliko puta vam je bilo re~eno daiskora~ite desnom nogom napred,ali uprkos tome vi iskora~itepogrešnom nogom i nagazite svogu~itelja. Neprijatno!

Pa ipak, mo`da postoji veomadobar razlog zašto neki pokret neradimo ispravno. Najnovija istra-ìvanja o pam}enju ukazuju nateoriju koju Budo u~telji poznajuve} nekoliko stotina godina. Našepam}enje re~i i drugih lingvi-

sti~kih oblika nije isto kao ipam}enje pokreta. Ve}ina istraì-va~a koncentrisala se na izu~ava-nje racionalne memorije, na tokako se snalazimo sa re~ima, bro-jevima i drugim podacima. Izgledada ~ak i tu ima razlike u meha-nizmima ~uvanja podataka, kao štoje na primer razlika izme|u dugo-trajnog i kratkotrajnog pam}enja.Ono što je ipak izašlo na površinuje otkri}e da somatsko pam}enje,odnosno pam}enje pokreta, nemaništa zajedni~ko sa mehanizmimapam}enja izu~avanim do sada.

Toliko od “psiho kibernetike” ivizualizacije. (Više o ovome kasni-je)

Dakle, šta je “somatsko” pam}e-nje? Somatsko pam}enje ozna~avada telo ima sopstveni mehanizamu~enja i pam}enja onoga što trebada radi. Ovo se u velikoj meriodnosi na to kako treba da u~imoBudo ili ma koju drugu “fizi~kuumetnost”. U okviru toga imamoimplikacije koje se ti~u nas stude-nata, jer iz njih sledi kako smoverovatno prili~no nespremni zau~enje. Na kraju krajeva, našeobrazovanje teì razvoju racional-nih sposobnosti. Mi znamo kakoda slušamo i pamtimo re~i, brojevei druge podatke, ali niko nam nijenikada pokazao kako da u~imotelom.

Kuchi Waza vs Podu~avanje

Zašto sam rekao da u~itelji Budoaznaju za somatsko pam}enje ve}

stotinama godina? Oni ne govore.Dobro, ovo je malo ekstremno,naravno da govore, probi}e vamuši pri~om ako im date šansu. Kaoi svi mi. Ono što ho}u da kaèm jeda oni ne pri~aju kada pokušavajuda vas nau~e tehnike nekeborila~ke veštine. Pokaù vam jed-nom, najviše tri puta, a onda vamkaù da ponovite. Tako bar radeoni dobri, oni od kojih moète dau~ite.

Postoji mala razlika u rangiranjuinstruktora borila~kih veština.Postoje oni koji praktikuju kuchiwazu i oni koji je ne praktikuju.Kuchi waza je termin koji ozna-~ava tehniku govora i nema laska-vo zna~enje. Podrazumeva osobukoja objašnjava kako da se neštouradi bez pokazivanja. Neko kogovori ali ne pokazuje.

Na~in na koji se u~i Budo je dau~itelj prvo pokaè, onda te pogle-da i kaè “molim te uradi ovo”. Tiuradiš, a on pozeleni. On pokaèponovo i ti uradiš još jednom.Onda on izgleda kao da mu je malomuka i vrati se na osnove veštine.

Pobornik kuchi vaze objasni tikako da uradiš, ti uradiš, on kaèda je to pogrešno i nastavi daobjašnjava kako je trebalo dauradiš tehniku. Ukoliko još uvekne uspevaš da shvatiš, on prelazina još komplikovaniju tehniku.Bar zvu~i komplikovanije.

Naravno, neke stvari moraju bitiobjašnjene re~ima: zašto radiš ovaj

bilte


AIKIDO bilte

n

Prevela sa engleskogVesna Cvetkovi}

preneto iz ~asopisa “The Iaido Newsletter”, dec.1989.

Kako u~iti Budo

bilte


AIKIDO bilte

n

pokret ovde, šta su metafizi~keimplikacije ovoga, i druge sli~neprikladne informacije za one koji-ma je to potrebno. Ali nijedno odtih objašenjenja nije neophodno zau~enje borila~kih veština. Ukolikone verujete, kako onda ~ovek kojine govori engleski moè dapodu~ava ljude koji ne govorejapanski? A dešava se vrlo ~esto.

Kako u~i t i

Dakle, kako mi kao u~enicipomaèmo sebi da napredujemo imo`da ~ak i da spasimo svogu~itelja ose}aja mu~nine kad godmi izvodimo tehniku?

Tajna je u na~inu podu~avanjadobrih instruktora. Oni demonstri-raju jednom, ti uradiš. Ovo ne dajenikakvu šansu racionalnom umuda pokupi sve informacije potreb-ne da se uradi tehnika. To je na~inpodu~avanja koji su dobri u~iteljirazvili kako bi ugasili vaš “diskri-minišu}i um” i probudili vaš “sva-kodnevni um”. Vi jednostavnoniste u mogu}nosti da mislite otome – vidiš i radiš. Kao vo`njakolima. Vidiš pešaka, zaobi|eš ga itek onda misliš o tome šta si upra-vo uradio. To je ono što su “savr-šeni” studenti nau~ili. Oni posedu-ju veštinu da ono što vide preveduu telesni pokret bez razmišljanjakoja noga ide napred. Oni videtehniku i jednostavno osete kakose njihovo telo kre}e na isti na~in.U stvari, oni su ve} jednom uradilitehniku dok su posmatrali svogu~itelja - što ne zna~i da razmišlja-

ju o tome. Ukoliko èlite da zaistazbunite te ljude, pitajte ih kojomnogom su prvo iskora~ili. Ne}eznati da vam odgovore i mora}ejoš jednom da urade tehniku kako

bi vam dali odgovor. Taj trik vamje sigurno ve} poznat, isto je kaokad pitate golfera da li udiše iliizdiše prilikom udarca. Zaista ihzbuni.

Fotografija:Hiroshi Tada Sensei. 9.dan, 1985.

preneto iz “Aikido” biltena Aikikai Italije

bilte


AIKIDO bilte

n

Ve} sam rekao da je ovim“savršenim” u~enicima dovoljnosamo ukazati na grešku, pa da jeoni sami isprave. Ovo je istina.Mehanizam je isti onaj koji zbu-njuje ljude kada po~nu da misle ona~inu na koji nešto rade dok torade (udariti lopticu, kojom nogomiskora~iti). Mozak i telo nisu dveodvojene stvari.

Vratimo se vizualizaciji i psiho-kibernetici. Veoma lako, dobar stu-dent moè ono što je ~uo da prosle-di telu zaobilaze}i racionalan um.Ovo je isti mehanizam kao kadagledate instruktora kako izvodipokret a zatim uradite ono što stevideli. Oni “vide” re~i svojim“unutrašnjim okom”, zatim pre-vode tu sliku u “ose}aj” novogpokreta telom. Problem je u tomešto samo dobri u~enici mogu to daurade. Mi ostali smo nau~eni dadobijenu informaciju prosledimo u“racionalni um”. Kada ~ujemoneku informaciju ona ide u “diskri-minišu}i um”, naro~ito ako smostudenti fakulteta, naviknuti dasedimo u u~ionici i slušamo preda-vanja. To zna~i da re~i koje ~ujemone prolaze ni blizu somatske me-morije, ve} ih skladištimo u ra-cionalnom umu. Zato nismo umogu}nosti da pravilno uradimotehniku. Naša tela nisu “~ula” ništanovo.

Dakle, kako da stariji u~enicipomognu mla|ima da u~e? Ne-mojte pobogu, nikako objašnjavationo što je Sensei upravo pokazao!

Pustite ih da probaju sami. Štaviše, pokaìte im tehniku, ali kuchiwazu ostavite za vreme posletreninga.

U~itelji kaù: Osnova

Svi Budo u~itelji kaù isto:“Proveo sam mnogo godina izu-~avaju}i osnove veštine i mislimda me je to dovelo dovde gde samsada”. Mislite da je mo`da u pitan-ju zavera i da svi oni kriju istinu odnas po~etnika? Mo`da ipak nije upitanju tajna. Mo`da su nakontoliko godina ve`banja nau~ili nji-hova tela da pamte. Nema~udotvornih napitaka, nema tajnihtehnika, nema upu}ivanja u tajnezanata, samo ìvot posve}enve`banju.

Naravno da ovo ima smisla.Potrebna nam je “biblioteka”odre|enih re~i i pojmova pre negošto po~nemo da se bavimo nuk-learnom fizikom. Zašto ne bi bilapotrebna “biblioteka” pokreta ka-ko bi bili u stanju da uradimosloène tehnike borila~ke veštine.Uz pomo} osnovnog “re~nika”instruktor moè da nastavi sa po-du~avanjem sloènijih pojmova ada ne izgubi mnogo vremenadefinišu}i ove nove pojmove.

A-ha! Mo`da nas zbog toga osammeseci prou~avanja šest razli~itihborila~kih veština ne}e odvestidaleko kao ~etiri godine prou-~avanja jedne veštine. Re~i i poj-movi biologije nisu isti kao re~i ipojmovi fizike. Nije da borila~ke

veštine nisu me|usobno sli~ne, i tonas mo`da nagoni da se oprobamou više njih odjednom.

U ~ i t i i z k n j i g a

Ovaj tekst vas ne}e nau~iti kakoda postanete jedan od onih “savr-šenih” u~enika! Knjige imaju odre-|enu korist ali da li se iz njih moènau~iti borila~ka veština?

Knjige nas mogu podu~iti istorijiborila~ke veštine, mogu nampreneti utešne re~i i re~i ohrabre-nja starih u~itelja, iz njih napredni-ji u~enici mogu ~ak nau~iti ikorisne trikove, ukoliko im je“re~nik” dovoljno veliki da mogurazumeti šta je pisac u stvari hteoda kaè. Knjige ~ak mogu pomo}ida shvatite da li vaš instruktor go-vori istinu ili ne, ali da u~ite iznjih?!

Potraìte knjige za naprednijeu~enike i instruktore, pro~itajte ihsada, a za jednu ili dve godinemo`da }e vam te iste knjige re}inešto sasvim drugo. Samo nemojteo~ekivati da }e vaše somatskopam}enje zapamtiti bilo šta od tihre~i ispisanih na papiru.

Naravno, ti prokleti “savršeni”u~enici verovatno ho}e!

Iskreno ve`bajte aikido i sve lo{e misli i dela prirodno }e nes-tati. Svakodnevni trening omogu}ava da va{a unutra{njaboànstvenost sve vi{e sija. Ne razmi{ljajte da li drugi ~inedobro ili lo{e. Ne kalkuli{ite i budite prirodni. Predajte svojesrce aikidou i ne kritikujte druge u~itelje i tradicije. Aikidosve obgrljava i pro~i{}ava.

Morihej Ue{iba

AIKIDO bilte

n

bilte


Sve aikidoke imaju odgovor-nost da podu~avaju svoje ko-

hai (mla|e u~enike). Ali voditido|o ili klub je nešto sasvimdrugo. Grozna konzerva crvakoju ne èlim nikome!

Po~eti, voditi, preuzeti klub ilisamo podu~avati u šest razli~itakluba/do|oa. Tokom mojih ~estihselidba stekao sam veliko iskust-vo i imam nekoliko saveta za onekoji podu~avaju aikido.

1. Nemojte to da radite sem akoniko sem vas trenutno nije naraspolaganju. Budite sebi~ni ka-da je vaš trening u pitanju. Imatesasvim dovoljno obaveza premavašim mla|im (kohai) i starijim(sepai) u~enicima. Kao što i drugiimaju odgovornost prema vama.

2. Ukoliko smatrate da treba daotvorite svoj klub, na|ite partnerašto pre, kako biste dobili moral-nu-finansijsku podršku.

3. Budite spremni da uloìte nesamo svoje vreme, ve} i punonovca kako biste odràli klub.

4. Budite spremni na razo~are-nje zbog sporog napredka.

5. Otvorite klub samo da bistemogli da nastavite svoje treninge.Ukoliko ve} postoji mesto gdebiste mogli da ve`bate – ostanitetamo, ma koliko da su uslovi zavas nepovoljni.

6. Mislite o ljudi-ma iz svog klubakao o svojim kole-gama, ne kao o svo-jim u~enicima. Jošuvek niste u~itelj.Ukoliko po~nu da navas gledaju kao nasvog u~itelja, mogu seneprijatno iznenaditikada kasnije budeteprinu|eni da im priznateda ste ih nešto pogrešnonau~ili s obzirom na onošto sada znate. Oni su vašikohai, a vi njihov sempai.Lakše je kada imate pred-postavljenog koga moèteda okrivite za sve svojebrljotine. Ukoliko vas aiki-doke iz kluba vide kao svogkolegu mnogo }e vam lakšeoprostiti budu}e promene utehnici.

7. Budite realisti~ni kada je vašrang u pitanju. Neki nosiocishodan stepena su generalnogledano na sandan nivou, drugisu na sankyu nivou. Koji ste tip{odana? Koji tip sankya? A kojisandana? Duh aikidoa ne uklju-~uje samo ratni~ki duh, ve} i duhzajedništva i odgovornosti.

8. Da li ste dovoljno odgovornida se brinete o u~enicima koji sepovrede na treningu kao i oonima koji izgube svoj posao?Da li }ete biti u stanju da brinete

otim ljudima? Mo-

ète naterati sve svoje u~enike dapotpišu klauzulu o odustajanju odtu`be u slu~aju povrede natreningu, ali to vas ne}e oslobo-diti odgovornosti. Da li stedovoljno jaki da nedate traèni

Rocky Izumi

Upustvo zabudu}e u~itel je

bilte


AIKIDO bilte

n

savetukoliko se radi o

stvarima za koje ste zaintereso-vani, ali u koje ne bi trebalo da semešate? Da li ste od svojih pred-hodnih u~itelja zaista nau~ilidovoljno o podu~avanju drugih?

9. Da li je vaš aikido dovoljnodobar sa prakti~ne strane damoète da odgovorite na bilo

kakav izazov uperen na vašna~in podu~avanja i izvo-|enja tehnike, svejedno da lije u pitanju neki stranac ilivaš u~enik? Da li moète dase izborite sa izazovimaprema vašem autoritetu?

10. Na kraju, imate oba-vezu da pomognete orga-nizaciji kojoj pripadateda raste. To podrazume-va otvaranje novihklubova i do|oa. Kaošto kaù: snaga je umnoštvu. Imate odgo-vornost da pomo-gnete svojoj organi-zaciji da raste, alimorate biti kvali-fikovani za to.Nekval if ikovaninstruktor u~ini}eda organizacijadobije loš rejtingi otera}e ostale~lanove.

Nekvalifikovan instruktor jeustvari još gori. Postoji razlikaizme|u toga da li ste u~itelj iliinstruktor. Instruktor brine samoo tehnici. U~itelj se mora bavitikako stanjem duha svojih u~e-nika tako i njihovim zdravljem,karakterom, privatnim ìvotom,njihovim razumevanjem ìvota,kao i njihovim tehnikama. U~iteljmora da podu~ava druge kako da

budu u~itelji i da li~no brine onjima. U~itelj je duàn da se starao blagostanju i ponašanju svihsvojih u~enika. Ako neko od tvo-jih u~enika u~ini nešto loše to jekao da si sâm to u~inio.

11. Posao u~itelja ne sastoji se sa-mo u podu~avanju u~enika, ve} ustvaranju ìvog do|oa koji moèopstati sa ili bez svog u~itelja. Toje ironija ovog posla. êsto }etepokušati da pobegnete od oba-veza. Ali... ili morate da ospo-sobite do|o da stane na svojenoge ili morate da pošaljete svogu~enika drugom u~itelju ili dapomognete svom u~eniku da isam postane u~itelj.

12. Vaš posao je ozbiljan, alinikada nemojte biti previšeozbiljni. Svi smo mi podlo`nigreškama i ukoliko priznamosebi da još uvek u~imo, to }e namznatno olakšati ìvot i ne}e namse desiti da nam neka budalasutra zakuca na vrata.

prevela sa engleskog:Vesna Cvetkovi}

fotografija levo:

Danijela Milenkovi} 5.kyu,

ispit u Zemunu, jun 2004.

bilte


AIKIDO bilte

n

Razlike u tehnikama i meto-dama podu~avanja

Ko r i s t i movu prili-

ku da pokre-nem na raz-mišljanje po~e-tnike koji ~estopitaju: “Koga}u zapravo daslušam? Aikido

tehnike menjaju se sa instruktoromi zbunjuju nas koji smo novi.”

Kupano u istom suncu i bla-gosloveno istim kišama, drve}e ra-ste i napreduje razli~ito, saglasnosvojim pojedina~nim osobinama.Iako svi sledimo iste osnove aikidoprincipa, zavisno od li~nosti, meto-di podu~avanja se razlikuju i teh-nike se prikazuju malo druga~ijeoblikovane. Naravno, ne razma-tramo tehnike koje potpuno odu-daraju od osnovnih aikido principa.

Aikido je sa~injen od tehnika kojeizraàvaju prirodu univerzuma krozsvu celokupnost ljudskog tela iduha. Kao što priroda varira sebe uprole}e, leto, jesen i zimu, tako su ineke aikido tehnike blage kaoprole}ni povetarci, a neke su oštrekao jesenji mrazevi. Mogu da semenjaju slobodno prema mestu ivremenu. Obi~no, po~etnik ve`bablage tehnike, ali kad uznapreduje itelo mu se razvije dolazi do nivoakada moè da izvodi i oštrije.Shodno ovome, jedan moè dave`ba “prole}ne” a drugi “jesenje”tehnike i ako slede principe aikidoaoba ispravno postupaju. êsto natreningu imamo mešavinu mladih,starih, muškaraca, èna, iskusnih i

potpunih po~etnika. Metod podu-~avanja }e zavisiti od toga štainstruktor èli da istakne. Kao štomnoge staze mogu da dovedu dovrha planine, isto su toliko brojne imetode objašnjavanja koje moguda dovedu do razumevanja pojedi-na~ne tehnike.

Iako ovo moè da bude zbu-njuju}e, po~etnik treba da sluša onošto njegov instruktor govori. Akopo~etnik staloèno sluša, zna}e dali tehnika koju instruktor pokazujeodudara od principa aikidoa. Akoodudara, ne treba da je u~i. Instru-ktori su razli~itog iskustva i pone-kad stvari pogrešno shvataju. êstonailazimo na instruktore koji suuobraèni, ili na one koji pokušava-ju da prou~avaju svoju vrstu aiki-doa, ali se jasno oseti šta u nji-hovom radu odudara od osnovnihprincipa a šta ne.

Samo u~enje teorije aikidoa nijedovoljno, jer se mora ve`bati dokse ne oplemeni i vaše telo i vaš duh.Bez obzira ko je instruktor, va`noje da ve`bate predano koliko godmoète. Zapamtite, ljudi koji ništane rade, a samo kritikuju, obi~nonajsporije napreduju.

Stepenovi

Aikido ima sistem stepenovanjatj. pojaseva, u kome svako kopredano ve`ba moè da napreduje,ali ovaj sistem ne postoji sebe radi.Namera je da se njime podstakneèlja za daljim napredovanjem i dase oja~a samopouzdanje pojedinca.Ne dozvolite da vas ponesu stepe-novi, kao takvi. Poniàvaju}e jekada pokušavamo da steknemo po-

jas za koji nemamo odgovaraju}uspremnost.

Takvo ve`banje nema veze sapravom èljom za napredovanjem,to je krajnja taština.

U poslednje vreme, kako je imeaikidoa po~elo da se širi po svetu,pojavili su se ljudi koji podu~avajula`ni aikido i prodaju svoje stepe-nove pokušavaju}i da osvoje popu-larnost i privuku nove u~enike.Upotreba principa univerzuma zapostizanje sopstvene slave, naro~i-to je r|ava u ovakvom slu~aju, jerje cilj aikidoa da razvije humanuli~nost. U~enik mora da napreduje ikao ~ovek dok napreduje ka višimpojasevima. Mali napredak u teh-nikama, bez napredovanja u razvo-ju celokupne li~nosti, ne bi trebaoda bude dovoljan za sticanje višegstepena. Ako ste nezadovoljni svo-jim stepenom ne preispitujte samosvoju tehniku. Stanite da bi sagle-dali i nedostatke vaše li~nosti.Uobi~ajeno gundjanje o nenapredo-vanju pokazuje duhovnu nezrelost.

Ako vaša li~nost i tehnike zajed-no napreduju, bez vaše èlje za tim,ljudi }e priznati vašu vrednost, anapredova}ete i u zvanjima.

Ako imate svu potrebnu snaguli~nosti i snagu tehnike, a još uvekne napredujete u stepenima, to ne-}e imati zna~aja za vas, jer }ete usvome srcu i telu imati izbistreneprincipe univerzuma i istinskusnagu. Univerzum sve nas poznaje imoèmo da budemo nezaintereso-vani za to da li nas ljudi priznaju iline.

Koichi Tohei

Pravila za po~etnike

preneto iz knjige “Aikido u svakodnevnom ìvotu”, 1978.

Bliì se ono doba godine kadasvi u letnjoj {koli razmi{ljamo

o polaganju za dan pojaseve. Alikoliko je zaista bitan ovaj doga|aju godini i uop{te sama tekovina{odana (prvog dana) ili bilo kogdrugog dan pojasa?

Uobi~ajeni odgovor je: naravno dapolaganja i stepenovanja nisubitni, a veoma ~esto }ete ~uti nekestarije majstore kako kaù da sepredaje preveliki zna~aj polaganji-ma, da su ona prenagla{ena, pa ~aki da polaga~i prebrzo dobijajudozvolu za polaganje, te da bi mo-`da trebalo ukinuti ispite ili dapojas treba jednostavno dodelititokom uobi~ajenog treninga.

To moè da zvu~i i licemerno - svive`ba~i moraju da polaù odre-|enim redosledom i time potvrde

svoj statusu aikidop o p u -l a c i j i .

Isto ta-ko, kaoj e d a nod sta-r i j i hmaj-sto-r a

iskreno mogu re}i da ponekadgubimo iz vida ili zaboravljamona{a sopstvena ose}anja i ambicijekada smo po~injali da se bavimoaikidoom.

[to se mene ti~e, osim za {odan,nikada se nisam ose}ao takosu{tinski ispunjenim i da sam istin-ski dosegao ne{to veliko, ose}aosam se kao da sam tek tada dobiodozvolu da ve`bam, i tek kasnijesam razvio svest o nivou svogaznanja.

Danas sam majstor 6.dan sadugogodi{njim ve`banjem izasebe.

U tom smislu svako polaganje jepredstavljalo za mene izazov kojisu moji u~itelji postavljali predmene i moj aikido i time su me oniprimoravali da se iz nekog ose-

}anja samozadovoljstva trg-nem i da moj aikido preispi-

tam i promenim (nadamse nabolje).

Kada se setim {odana,opet shvatim da sam jazaista èleo taj pojas.Ose}ao sam se spremn-

im za njega i gledao samna to kao na neku vrstu priznanja ipotvrde mog bavljenja aikidoom.Ispit je samo poja~ao ovo mojeuverenje. Bio sam ponosan naizvo|enje svojih tehnika u svakomsmislu.

Shvatio sam vremenom koliko jemoje znanje u stvari bilo skromno,pogotovo {to se u vreme kada samja polagao ve`bao aikido na jedan

prili~no fizi~ki na~in. Sada iz ovogugla kada to posmatram vidim dasam bio jedna arogantna i neprijat-na osoba i posle svih ovih godinasvima se izvinjavam zbog toga!

Isto tako, za{to bi se bilo ko drugiose}ao druga~ije od mene na pola-ganju za {odan ili bilo koji drugipojas kada je cilj u osnovi isti, atekovina polaganja za {odan jesama po sebi postignu}e?

To je ne{to za {ta se ~ovek godina-ma priprema i toga dana zaistapostoji realan rizik od neuspeha.êsto kaèmo i da su svi ve`ba~iisti (sa kyu pojasom i sa danom){to u su{tini nije ta~no. Svakiuspe{no poloèni ispit je priznanjenapretka i podsticaj je za daljenapredovanje i bolje razumevanjeaikidoa. Da ne pominjem da pojasdaje i ugled me|u kolegama udo|ou.

Kao {to ve}ina od vas zna, tokompredhodnih godina sam putovao i udruge asocijacije i smatram da jeUKA standard me|u najvi{im usvetu tako da svi polaga~i treba dabudu ponosni na sebe i svoje uspe-he na polaganju. Bilo koji pojas daje u pitanju treba poloìti za njega.Pojasevi su ciljevi koje trebadosti}i napornim radom i posve-}eno{}u ve`banju, a kad se pos-tigne cilj treba ga proslaviti!

Zato ja kaèm - ìvela polaganja!

AIKIDO bilte

n

bilte


Phi l ip Smith

Osvr t na po lagan ja

prevele sa engleskog:Katar ina Novakovi} i Sanja Dimitr i jevi}

preneto iz UKA Scribe informatora, oktobar 2004.

Od momenta ro|enja svako odnas po~inje da u~i “ve{tinu

ìvljenja” - na to smo primorani,ali kako starimo sve vi{e u~imona individualan, sebi svojstvenna~in. Informacije moèmo pri-mati trojako: verbalnim instruk-cijama, vizuelnim primerom idodirom. Kao aikido instruktorimoramo biti svesni ~injenicekombinovanja ovih sredstava pri-likom podu~avanja studenata, alimoramo biti svesni i da svako odnas stavlja individualni naglasakna neki od ova tri sredstva komu-nikacije. Neki pou~avaju samoprimerom (demostracijom), drugiobja{njavaju “do smrti”! Bezobzira za koju formu u~enja seopredeljujemo, ni~im se ne moèzameniti telesno ve`banje i po-navljanje u aikidou.

Nekoliko godina unazad smoimali sre}u da su nas na na{oj let-njoj {koli podu~avali japanski{ihani koji su bili sjajni u izno-{enju verbalnih instrukcija.

Zatekao sam sebe da skoro igno-ri{em prevod i da za-ranjam u smisaoonoga {to se de-monstrira.

Tokom poslednjedecenije svi smoimali priliku dalak{e u~imo za-hvaljuju}i A/Vtehnologiji (au-diovideo) ali ola-k{avaju}i sebi nataj na~in, ne mo-èmo prodreti usu{tinu aikidoa jer se

i p a k

aikido ne moè u~iti iz knjiga ilivideo kaseta. Takvo u~enje bi bioTV-shoping, a ne pogled krozsopstvenu vizuru. Po meni, jediniispravan put u~enja je da se do-dirne i oseti duh i ose}aj obeenergije koje donosi pozicijaukea i pozicija torija, a po momube|enju progres je jedino imogu} kroz razumevanje i razvoj

i jednog i drugog (davanja iuzimanja).

Tokom mnogih godi-na vodio sam bele-{ke svojih razmi-{ljanja u vezi onog{to je radio i {to jegovorio sensei î-ba (Chiba) , ali ono{to nisam mogao

preneti na papirje bio ose}aj

energije,

bilte


AIKIDO bilte

n

Gordon Jones

Ese j Dòns sense ia

Izvrstan tekst u kome sensei Gordon Dòns nagla{ava vidu~enja i ve`banja aikidoa kroz ~ula (davno zaboravljena),kroz intuiciju, imaginaciju, kroz ose}aj koji memori{emotokom rada tehnike ...

op.prev.

preneto iz UKA Scribe informatora

bilte


AIKIDO bilte

n

elektriciteta i duha. Kada bih sadpregledao snimke sa tih seminaraono {to bi se videlo bio bi samodeo mojih celokupnih impresija.

Postoje filmovi iz kruga (opusa)“dobrih starih vremena” kojiilustruju kako se aikido razvijao isazrevao, i mnogi su utro{iligodine da od oholog stava iegoizma, skrckanih zglobova,kvrgavih noseva, krutih ruku ijakih ramena dostignu jednusofisticiranu fleksibilnu ve{tinukoja nas danas nagra|uje svojomekskluzivno{}u.

Fundamentalni i najva`niji prin-cip koji treba nau~iti od japan-skih majstora je opu{tanje, kon-takt i odgovor, energija dolazi izfleksibilnog, opu{tenog i dina-mi~nog telesnog pokreta, a kaorezultat toga dobijamo izbaci-vanje ukea iz ravnoteè. Fokus jena kraju tehnike gde je ukemina{eg partnera neizbeàn, ali se-kundaran rezultat. To neveziva-nje karakteri{e i odvaja pravogmajstora.

Ako ne obratimo pa`nju nareverzibilnost ovog procesa i akonam se desi da stavimo rezultattehnike na najzna~ajnije mesto,tako da nam to postane prioritetumesto pokreta, onda }e na{ aiki-do postati nefunkcionalan i plitaka uko~enost i nefleksibilnost }eposta trajni.

Jednostavno re~eno, da li je akci-ja bacanja partnera na strunja~eva`nija od ~injenice kako se onna{ao dole?

Kada gledamo solidnog igra~agolfa ili tenisa vidimo da je celotelo elasti~no bez tenzije u

ramenima, energija dolazi izcelog tela a posledica ovoga jepravilno udarena lopta. Zatokada ve`bate, zapitajte se uvek:“Da li ja udaram loptu? Da li jerezultat va`niji od metode?”

Na ovaj na~in shva}ena percep-cija istinskog aikidoa moè natrenutak stvoriti zbrku u razu-mevanju, moè se re}i da je onaizme|u materijalnog i apstrak-tnog, ali {ta treba ina~e pod-razumevati pod pojmom materi-jalnog? Brutalnu silu, sukob,povrede delova tela ili logiku bitiili ubiti? Nikako! Do{u navodi usvojoj knjizi da je duh aikidoaizbegavanje podvala, a podvalaje pre svega pobediti protivnikasilom.

Oni koji su imali sre}e da doìvetehniku i ukemi od strane Do{ua,Tamure Senseia, Endoa, îbe,Jamade, [ibate, Masude iliKobaja{ija uverili su se u materi-jalni aspekt njihove tehnike. I tobez znakova tenzije, uko~enosti,a kamoli brutalne sile! Kakoonda odrediti {ta je apstraktniaikido?!

prevela sa engleskog:Katar ina Novakovi}

fotograf i je :

levo: Gordon Jones, 6 .dan

Seminar u Zemunu, 2004.

dole: Chiba sensei 8 .dan, 1994.

bilte

n

Šta je to aikido? Za po~etakdovoljno je re}i: borila~ka

veština namenjena li~nom psi-hofizi~kom razvoju; moderan ob-lik dobila sredinom 20-og veka, asvoje korene vu~e iz više starihjapanskih borila~kih sistema, kao iiz isto~nja~ke filozofije i na~inaìvota. Da bi razumeli jednu bori-la~ku veštinu treba upoznati prvonjenu istorijsku kulturološku,socijalnu, filozofsku, pa i nau~nuosnovu. Pošto to zahteva suvišeozbiljan i studiozan i za mnogepomalo suvoparan pristup, poku-ša}u da bar nešto od svega ovogaprezentujem na razumljiv i pristu-pa~an na~in, pa ako nešto pre-sko~im, to je ili namerno ili zbogneznanja. Elem, da se vratimo naistorijske korene aikidoa. Kao ive}ina isto~nja~kih borila~kihveština i aikido nalazi svojedaleke korene u raznim kineskimborbenim stilovima koji opet vodeporeklo sa Tibeta i iz Indije.Prolaze}i kroz razne nacije i kul-ture, vremenom su se borila~keveštine menjale, dopunjavale iusavršavale. Mnoge su nestale ilipale u zaborav. Kao posledica togašto su ~uvane u tajnosti iprenošene ~esto sa kolena nakoleno, mnoge škole i stilovigasili su se sa gašenjem odre|eneporodice ili smr}u najstarijeg~lana, ako ovaj nije uspeo ili èleo

da dalje prenese svoja znanja. Sadruge strane, dolazilo je i do nas-tajanja mnogih novih veština, kaoodgovor na nove uslove i potrebe,kako u ratu, tako i u miru. Kada sesagledavaju šire, sve stvari nakraju izgledaju jedinstveno, tj. kaodeo neke celine ili još bolje, deonekog kruga, pa nam se stvari kojevidimo na po~etku tog kruga ~inenovim i orginalnim, zaboravljaju}ida su one mo`da samo nastavakkraja nekog predhodnog kruga. Usuštini, ve}ina stvari je ve} izmiš-ljena. Potpuno nove stvari suzaista retke. Mo`da najboljadefinicija ne~eg novog jeste da jeono samo nova kombinacija starihelemenata - sve se vra}a na po-~etak. Jednostavno vremenom po-staje sloèno, a sloèno vre-menom teì da postane jedno-stavno. U tom smislu se moguposmatrati i borila~ke veštine ilibar neki njihovi aspekti. Takoimamo elemente koji se provla~ekroz ve}inu borila~kih sistema azovemo ih osnovni principi iosnovne forme ili tehnike. Nanekom, vrhunskom nivou prak-tikovanja, skoro sve veštine koji-ma se ljudi uopšte bave, ne samoborila~ke, zastupaju iste ili sli~neprincipe (razne umetnosti, odzanatstva pa do slikarstva). Dok suforme (tj. tehnike) kojima izraà-vaju te principe, ono po ~emu se


AIKIDO bilte

n

Novak Jerkov

[ta j e a i k i do?

bilte


AIKIDO bilte

n

me|usobno razlikuju. A te razlikepoti~u od razli~itih uslova tj. okol-nosti pod kojima su nastajale irazvijale se. âk se i u razli~itimborila~kim stilovima ~esto moguvideti iste tehnike, ali pomalorazli~itog na~ina izvo|enja i stepe-na usavršenosti, što opet dosta za-visi i od majstora koji prenoseveštinu i koji daju obi~no akcenatna jedne tehnike i u~enja, a nauštrb nekih drugih, što ~esto dovo-di do variranja kvaliteta. Imao samprilike da neke tehnike koje su uaikidou dovedene do uslovno re-~eno, savršenijeg nivoa (npr. po-luge, kretanja, padovi...), vidim unekim kineskim, japanskim pa ~aki korejskim veštinama, ali ve}inomkao arhai~ne forme, dok sam nekedruge tehnike (disanje, no`na teh-nika, parter...) vi|ao kao razvijeni-je forme od onih koje se praktiku-ju u aikidou. Tako da vam se moèdesiti da neke stvari npr. o disanju,pre i u ve}em obimu nau~ite izobi~ne knjige o yogi, nego na 10aikido seminara. I onda shvatite dase mnoge stvari ~esto nalaze nadohvat ruke, dok ih mi traìmo nadrugom kraju sveta. Izgleda da tomora tako biti. Osim toga to nasu~i da smo svi deli}i jednogpovezanog, ìvog sistema, makoliko se ose}ali nekad izolovano.Kao i to da odgovore na naša sop-stvena pitanja i dileme treba traìtina lokalnom nivou, ali da oniimaju smisla tek kroz sagledavanjena globalnom! Ono što je nekadadavno po~elo mo`da u Indiji, papreneseno na Tibet, Kinu, Japan ...dolazi do nas danas ~esto u frag-mentima koje je potrebno dugo

ponovo sklapati da bi se dobilajedna celovitija slika o borila~kimveštinama i njihovoj istoriji. Upo~etku borila~ke veštine su imaleza cilj jedino kako preìveti sukob,ali tokom hiljada godina ljudskeistorije, sticana su mnoga znanja iiskustva koja su se mogla koristitiu razli~ite svrhe, a ne samo uborbi. Tako beleìmo razvoj tehni-ka vezanih za zdravlje: od prvepomo}i i reanimacionih tehnika,sve do terapeutskih i preventivnih.Sa druge strane, razvijali su se ipojmovi o fizi~koj kulturi, ali imentalnoj higijeni (“u zdravomtelu zdrav duh”), kao i o njihovojme|usobnoj povezanosti i zna~ajuu pravilnom razvoju pojedinaca, atime i ~itavih naroda. Fizi~kiaspekti su se usavršavali do svojeperfekcije, a vremenom je spravom uo~eno da to nije ono jedi-no niti najva`nije, jer ono štopokre}e ~oveka jesu u suštiniideje, a one nisu materijalne pri-rode, tako da su po~eli uporedo dase razvijaju i duhovni aspekti i dis-cipline, kao potpore daljem razvo-ju, tj. prevazilaènju novih i popravilu sve viših standarda kao ifizi~kih limita. Zato moèmo nakraju slobodno re}i da su borila~keveštine direktno, a još ~eš}e indi-rektno, uticale na sve zna~ajnijegrane ljudske delatnosti od medi-cine, kulture, i sporta, pa prekoumetnosti i privrede, sve do poli-tike, nauke i filozofije.

(nastavi}e se)

bilte


Aikikai diploma za dan pojas

1

2

3

4

5

6

8

7910

Diploma za dan pojas pred-stavlja uz Yudansha kard zva-

ni~ni me|unarodni sertifikat kojidodeljuje Aikido World Head-quarters odnosno Aikikai fondacijasa sedi{tem u Tokiju.

Dodeljuje se pojedina~no za sva-ki dan pojas. Na diplomi je potpisidoshu-a, do 1969. godine potpis jebio O senseija Moriheja Ue{ibe,Kišomaru Uešibe do januara 1999,a od tog datuma na diplomama jepotpis Moriteru Uešibe.

Zna~enja pojedinih ideograma nadiplomi su slede}a (u zagradi jedat prevod za konkretan primer):

1 Aikido komitet;

2 broj diplome (37.742);

3 Diploma -Sho;

4 Za osobu desno ...

5 sledi ...

6 aikido...

7 pojas (drugi dan) ...

8 dobijen:

9 datum - godina je na vrhu,

mesec pa dan (2003,2, 20.).

10 Aikido;

11 Predsednik;

12 potpis (Moriteru Ueshiba).

Do 2003. dodeljeno je ukupno,svih predhodnih godina oko95.000 prvih danova, 40.000drugih, oko 20.000 tre}ih danova.êvrti dan sa polaganja jula 2002.ima redni broj 6.415! Ako vasinteresuje konkretan broj va{ediplome pomo} moète potraìtina www.aiki.co.yu.

Diplome od prvog do ~etvrtogdana izgledaju sli~no ovoj na slici,sve imaju vodeni ìg na sredini i tricrvena pe~ata. Diploma za peti ivi{e dan pojaseve je ne{to druk-~ija.

Aleksandar Kari{ik i Sa{a Obradovi}

11

12

AIKIDO bilte

n

bilte


AIKIDO bilte

n

U k u s U k u s B a n z o v o g m a ~ aB a n z o v o g m a ~ a

UmetnostFi lozof i ja

KulturaJezikPri~e

Slika gore:Glavna kula ili “ten{u-gaku”u Himei|i zamku, Japan

AIKIDO bilte

n

bilte


Slika gore:

“Sveti most” u Niku napravljen da bi gakoristio samo car i njegovi predstavnici.

bilte


AIKIDO bilte

n

Mata|uro Jagju je bio sin ~u-venog ma~evaoca. Otac ga

se, veruju}i da je sinovljev rad bioisuviše prose~an da bi dosegaomajstorstvo, odrekao.

Tako Mata|uro otide na planinuFutara i tamo prona|e ~uvenogma~evaoca Banzoa. Ali Banzopotvrdi o~evu ocenu: “@eliš da u~išma~evanje pod mojim rukovod-stvom?”, upita Banzo. “Ti ne ispun-javaš zahteve.”

“Ali kada bih naporno radio,koliko bi mi godina trebalo dapostanem majstor?”, navaljivašemladi}.

“Ostatak ìvota”, odgovori Banzo.

“Toliko ne mogu da ~ekam”, obja-sni Mata|uro. “Rado }u pro}i krozsve poteško}e, samo ako bi me tiu~io. Ako postanem tvoj verni slu-ga, koliko bi to moglo trajati?”

“O, mo`da deset godina”, popustiBanzo.

“Otac mi stari i uskoro }u moratida se brinem o njemu”, nastaviMata|uro. “Ako bih radio dalekonapornije, koliko bi mi vremenatrebalo?”

“O, mo`da trideset godina”, re~eBanzo.

“Kako to?”, upita ga Mata|uro.“Prvo kaèš deset, a sada tridesetgodina. Podne}u sve poteško}e dapostanem majstor ove umetnosti unajkra}em roku!”

“E pa”, re~e Banzo, “u tomslu~aju }eš morati da ostaneš kodmene sedamdeset godina. ôvekkoji ùri kao ti da postigne rezultat,retko kad brzo u~i.”

“U redu”, sloì se mladi}, najzadshvativši da je bio prekoren zbogsvoje nestrpljivosti. “Slaèm se”.

Mata|uru beše re~eno da nikakone govori o ma~evanju i da nikadane dodirne ma~. Kuvao je svomeu~itelju, prao sudove, spremao mukrevet, ~istio dvorište, ure|ivao vrt,bez i jedne re~i o ma~evanju.

Pro|oše tri godine. Mata|uro jejoš uvek radio isto. Bio je tuànmislivši na svoju budu}nost. Jošnije ni po~eo da izu~ava umetnostkojoj je rešio da posveti ìvot.

Ali jednog dana Banzo mu seprikrade iza le|a i prestravi ga uda-rivši ga drvenim ma~em.

Slede}eg dana dok Mata|uro ku-vaše pirina~, Banzo opet neo~eki-vano isko~i pred njega.

Posle ovoga, Mata|uro je morao idan i no} da se brani od neo~eki-vanih napada. Ni trenutak u danune bi prošao, a da nije morao damisli na ukus Banzovog ma~a.

U~io je tako brzo da je izazvaoosmehe na licu u~itelja.

Mata|uro postade najve}i ma~e-valac u zemlji.

Crte`:

Nevidljivi Taisho (general)

Minamoto No Yoshitsume

Ukus Banzovog ma~a

AIKIDO bilte

n

bilte


Bio jednom jedan ma~evalac poimenu Šoken kome je dodijao

obesni pacov u njegovoj ku}i. Tajpacov bio je toliko neustrašiv da jeiz svog skrovišta izlazio ~ak i podanu, ~ine}i svakojake štete. Šokenje naterao svoju ma~ku da ga pojuri,ali mu ona nije bila ravna, a kad ju jeovaj ugrizao, ona je pobegla bolnomjau~u}i. Ma~evalac je onda unaj-mio nekoliko ma~aka iz susedstvakoje su bile poznate po svojoj vešti-ni i hrabrosti u hvatanju pacova, paje i njih pustio na pacova. Sklup~anu uglu, on je posmatrao ma~ke kakomu se pribliàvaju a onda je besnonapao jednu po jednu. Ma~ke su bileuàsnute i sve su ustuknule.

Ma~evalac je bio o~ajan i pokušao jeda sam ubije pacova. Uzevši svojdrveni ma~, on mu se pribliì ali svinapori ovog iskusnog ma~evaocapokazali su se neuspešnim, jer jepacov toliko vešto izmicao njego-vom ma~u da se ~inilo da bukvalnoleti kroz vazduh poput ptice ili ~akmunje. Pre nego što je Šoken stigaoda prati njegove kretnje, on mu jeve} uspešno sko~io na glavu. Savobliven znojem, Šoken je kona~noodlu~io da digne ruke od potere.

Kao poslednje ~emu je pribegao,poslao je po Ma~ku iz susedstva,opštepoznatu po svojoj tajanstvenojvrlini najsposobnijeg lovca pacova.Ta Ma~ka nije ni u jednom pogleduizgledala druga~ije od drugihma~aka koje su bile predhodno poz-vane da se bore sa pacovom.

Ma~evalac nije imao neko posebnomišljenje o njoj, ali ju je pustio u

sobu u kojoj se nalazio pacov.Ma~ka je tiho ušla u sobu kao da nijesvesna da se tu dešava neštoneobi~no. Me|utim, pacov je biokrajnje uàsnut kad je ugledao komu se pribliàva i stajao je kaoukopan, skoro okamenjen u šoku.Ma~ka je potpuno ravnodušno otišlado pacova i vratila se drè}i ga zavrat.

Iste ve~eri, sve ma~ke koje suu~estvovale u hvatanju pacovaodràle su veliki zbor u Šokenovojku}i i s puno poštovanja, zamolileslavnu ma~ku da zauzme po~asnomesto. Duboko su se poklonile prednjom i rekle joj: “Mi smo sve poz-nate po odva`nosti i veštini, alinikad nismo ni pomislile da na svetupostoji tako izuzetan pacov. Nijednaod nas nije bila u stanju ništa dauradi dok nisi ti došla; i kako sisamo lako odnela pobedu! Mi sveèlimo da otkrijemo tvoju tajnu zanaše dobro, ali pre toga hajde davidimo koliko toga znamo o umet-nosti hvatanja pacova.”

Prva istupi crna ma~ka i re~e:“Jasam ro|ena u porodici ~uvenoj posvojoj veštini u ovoj umetnosti. Jošod malih nogu ve`bala sam sam sanamerom da postanem velikipacolovac. U stanju sam da pre-sko~im pregradu visoku više od dvametra, znam kako da se provu~emkroz si}ušnu rupu kroz koju moèsamo pacov da pro|e. Vešto izvodimsve mogu}e akrobatske ve`be.Tako|e, mudro umem da uverimpacove da ~vrsto spavam i da ondasko~im na njih kad su mi nadohvat.âk i oni koji tr~e preko grede ne

mogu da mi pobegnu. Velika jesramota što sam danas morala dauzmaknem pred tom starom pacov-~inom.”

Slavna Ma~ka veteran na to re~e:“Ono što si ti nau~ila jeste samatehnika ove umetnosti. Tvoj umuvek je svestan planova za borbu saprotivnikom. Drevni majstori razvilisu samu tehniku da bi nas upoznalisa pravilnim metodom za obavljanjeposla, a taj metod prirodno je jed-nostavan i efikasan i uklju~uje svesuštinske elemente ove umetnosti.Oni koji slede u~itelja ne uspevajuda shvate njegovo na~elo i suviše suzauzeti usavršavanjem svoje teh-ni~ke veštine i manipulativne spret-nosti. Cilj se ostvaruje, a veštinadostiè svoju najve}u delotvornost,ali kakav je zna~aj svega toga?Okretnost je aktivnost uma, u tonema sumnje, ali ona mora biti uskladu s Putom. Kad se Put zane-maruje i kad se cilja samo na veš-tinu, on skre}e i moè do}i do nje-gove zloupotrebe. Ovo se mora do-bro zapamtiti kad se radi o umetnos-ti borbe.”

Tada tigrasta ma~ka istupi napred iovako iznese svoje poglede:“Pomeni, ono što je va`no u umetnostiborbe jeste duh (ki; }ì na kineskom)i ja još odavno radim na njegovomoplemenjavanju i razvoju. Sadaposedujem sna`niji duh koji ispunja-va nebo i zemlju. Kada se suo~im sprotivnikom, moj zastrašuju}i duhve} je na njemu i pobeda je na mojojstrani cak i pre samog okršaja. Janemam nikakvih svesnih planova upogledu koriš}enja tehni~ke veštine,

Ma~eva lac i ma~ka

Iz jedne stare knjige o ma~evanju – napisao ju je verovatno jedan od pr-vih u~itelja škole Itorju, koji koju je osnovao Ito Kagehiša u XVII veku.

ve} se ona ispoljava spontano uskladu sa promenom situacije. Akose desi da pacov tr~i preko grede,dovoljno je da ga samo sna`nopogledam sa svom mojom duhov-nom snagom i on }e sigurno sampasti sa nje i postati moj zarobljenik.Me|utim, taj matori pacov kretao sene ostavljaju}i ni najmanju senku zasobom. To zaista prevazilazi mojashvatanja.”

Odgovor velike stare ma~ke glasioje ovako: “Ti znaš kako da do mak-simuma iskoristiš svoje psihi~kemo}i, ali sama ~injenica da si togasvesna radi protiv tebe. Tvojasna`na psiha stoji nasuprot pro-tivnikovoj i ti nikada ne moèš bitisigurna da je tvoja ja~a od njegove,jer uvek postoji mogu}nost da onabude nadmašena. Ti se mo`daose}aš kao da tvoja aktivna krepkapsiha ispunjava svemir, ali ona nijesam duh, ona nije više od njegovogmra~nog lika. Ona mo`da podse}ana Menciusov Kozen no ki (hai-jan~i }ì), ali u stvarnosti to nije slu~aj.Menciunov }ì (“duh”), kao štoznamo, svetao je i prosvetljuju}i istoga pun krepkosti, dok tvoj duhsti~e krepkost zahvaljujuci okolnos-tima. Usled ove razlike u poreklu,postoji i razlika u delovanju. Jednoje velika reka koja neprestrano te~e,a drugo je privremena poplavanakon obilnih padavina, koja se brzoiscrpljuje kad nai|e na mo}niji tok.Bezna|e`ni pacov ~esto se pokaèja~im od ma~ke koja ga napada. Onje sateran u }ošak, vodi se borba zaìvot i smrt i o~ajna ìvotinja ne gajiu sebi nikakve nade da }e se izvu}i

nepovre|ena. Njeno duhovno drà-nje prkosi svakoj opasnosti kojamoè da je sna|e. îtavo njegovobi}e otelotvoruje borila~ki }ì(“duh” ili “psiha”), i ni jedna ma~kane moè da izdrì njegov kao-~elik-tvrd otpor.”

Zatim tiho krenu napred siva ma~kai re~e: “Kao što nam kaèš psihu, makoliko da je jaka, uvek prati njenasenka, a neprijatelj }e sigurno isko-ristiti ovu senku, makar ona bila inajmanja mogu}a. Ja sam se odavnoobu~ila da se ponašam na slede}ina~in: ne prestrašiti neprijatelja, neforsirati borbu, ve} zauzeti popu-stljiv i pomirljiv stav. Kad se pokaèda je neprijatelj snaàn, ja delujempopustljivo i jednostavno pratimnjegove pokrete. Delujem poput za-vese koja se predaje pritisku kamenaba~enog na nju. âk i snaàn pacovne nalazi na~ina da se bori sa mnom.Ali ovom sa kojim smo morali danasda se suo~imo zaista nema ravna, onje odbio da se pod~ini mojoj psi-hi~koj nadmo}nosti i nije ga zaveloispoljavanje moje popustljive psihe.Bilo je to naj~udnije mogu}estvorenje – sli~no nisam nikad srelau mom ìvotu.”

Velika stara Ma~ka odgovori joj:“Ono što ti nazivaš popustljivompsihom nije u skladu sa Prirodom; toje veštacka stvar – mehanizam iz-gra|en u tvom svesnom umu. Na tajna~in, vešta~ki pozvana popustljivapsiha stvara odre|eni stepensmu}enosti i zakre~enja u tvomumu, što }e sigurno naškoditi oštrinipercepcije i brzini akcije, jer se Pri-roda tada ose}a ometenom u nasta-

vljanju svog prvobitnog i sporednogtoka kretanja. Posti}i da Prirodapokaè svoj tajanstveni na~in ostva-rivanja stvari zna~i rešiti se svogcelokupnog razmišljanja, kovanjaplanova i delovanja; dopustiti Pri-rodi da bude po njenom, dozvolitijoj da deluje u tebi onako kako onaho}e i ne}e biti nikakvih senki,nikakvih znakova, nikakvih tragovapo kojima te mogu uhvatiti; tadnemaš nikakvih neprijatelja kojimogu uspešno da ti odole.

Me|utim, ja ne}u da kaèm da jecelokupna obuka kroz koju ste vi sviprošli bila bez ikakve svrhe. Nakraju krajeva, Put se izraàva prekosvojih sudova, tehni~ko majstorstvozadràva razum (ri, li) u njima,duhovna snaga deluje u telu, a kad jeona u harmoniji s Prirodom, deluje usavršenom skladu s promenama sanašom okolinom. Kad se popustljivapsiha na taj na~in zadrì, ona obus-tavlja borbu na fizi~koj ravni sile i ustanju je da odoli ~ak i kamenu.

Pre izvesnog vremena, u momsusedstvu ìvela je ma~ka koja jeprovodila svo vreme u spavanju, nepokazuju}i nikakve znake ìvotinj-ske duhovne snage – li~ila je na kipod drveta. Ljudi je nikad nisu videlida je uhvatila ijednog pacova, alikudgod je ona lutala nijedan pacovnije se usu|ivao da se pojavi unjenom prisustvu. Jedanput sam jeposetila i upitala za uzrok tome. Nijemi dala nikakav odgovor. Ponovilasam moje pitanje ~etiri puta, ali jeona ostala nema. Nije se radilo o

bilte


AIKIDO bilte

n

tome da ona nije bila voljna da miodgovori – ona zapravo nije znalakako da mi odgovori. To nas uvera-va da onaj koji ne zna ne kaè ni re~,dok onaj koji govori ne zna. Ta starama~ka bila je zaboravna ne samokad se radilo o njoj samoj ve} i kadse radilo o svemu oko nje – ona senalazila u najvišem duhovnom sta-nju beznamernosti. Ona je shvatilaboànski ratni~ki duh i nije ubijala.Ja se ne mogu uporediti sa njom.”

Zatim je Ma~ka nastavila: “Pa, jasam samo ma~ka; hranim se pacovi-ma i kako ja mogu znati nešto o~ovekovim problemima? Ipak, akomi dozvoljavate da još nešto kaèm,morate imati na umu da je ma~e-valaštvo umetnost spoznaje Razlogaìvota i smrti u odsutnom trenutku –njegov cilj nije samo da se pobediprotivnik. Samuraj mora uvek davodi ra~una o ovoj ~injenici i daobu~i sebe u duhovnoj kulturi kao iu tehnici ma~evalaštva. Prema tome,on pre svega mora ste}i uvid uRazlog ìvota i smrti kad je njegovum slobodan od sebi~nih misli. Kadovo postigne, on ne gaji više nika-kve sumnje, nikakve zbunjuju}emisli; on ne pravi prora~une, nitipromišlja; njegov Duh miran je ipopustljiv i u skladu sa okolinom;on je vedar i prazno-uman; i zato jeu stanju da slobodno odgovori napromene koje se odigravaju u nje-govoj okolini. S druge strane, kad semisao ili èlja probude u njegovom

umu, one prizivaju svet oblika; tupostoji “ja” i postoji “ne-ja”, štodovodi do protivre~nosti. Dokle godse ovo suprostavljanje nastavlja, Putse ose}a ograni~enim i blokiranim anjegove slobodne aktivnosti postajunemogu}e. Tvoj Duh ve} je gurnut utamu smrti i ve} potpuno gubi svojuprirodnu blistavost. Kako moèš dao~ekuješ da se u tom stanju umadigneš i staviš na kocku svoju sud-binu bore}i se sa protivnikom? âk iako izadeš kao pobednik, to ne}eništa biti više od slu~ajnosti, a sas-vim sigurno suprotno duhuma~evalaštva.

Pod “beznamernošcu” ne podrazu-meva se odsustvo stvari u kojempreovla|uje prazno ništavilo. Duh jepo prirodi bezobli~an i u njega se nemogu smestiti nikakvi “objekti”.Kad se bilo šta u njega smesti toprivla~i tvoju psihi~ku energiju kasebi, a kad tvoja psihicka energijaizgubi ravnoteù, njegova prirodnaaktivnost biva sputana i više ne te~e.Tamo gde se javlja preokret tokaenergije, dokazi do njenog viška ujednom pravcu i manjka u drugom.Tamo gde je ima suviše, ona se pre-sipa i ne moè se kontrolisati, a tamogde je nedostaje on se nedovoljnookrepljuje i smeùrava se. U obaslu~aja, on nije u stanju da izade nakraj s neprekidno promenljivimsituacijama. Ali kad u njemu pre-ovla|uje stanje “beznamernosti”,Duh u sebe ništa ne smešta, niti seon preokre}e u bilo kom pravcu; ontrancenduje i subjekat i objekat. Onodgovara na promene u okolini i neostavlja nikakve tragove. U njemu

nema nikakvog razmišljanja, ni-kakvog delanja (ili nikakvog htenja)– apsolutan mir i nikakvo kretanje;ali on ose}a, i kad on deluje, on te~ekroz sve predmete i doga|aje ovogsveta. Kad se ovo shvati u kontekstuumetnosti ma~evalaštva, ~ovek jebliì putu.”

Pošto je pa`ljivo slušao mudrostMa~ke, Šoken postavi slede}e pita-nje: “ Šta se podrazumeva pod tim –nema ni subjekta ni objekta?”

Ma~ka mu odgovori: “Zbog sopstvapostoji i neprijatelj – kada nemasopstva nema ni neprijatelja. Nepri-jatelj zna~i suprostavljanje kao što jemu`jak suprostavljen ènki i vatravodi. Sve što ima oblik neumitnopostoji i u suprotnosti. Kad nemaznakova (kretanja misli) u tvomumu, u njemu ne dolazi ni do ka-kvog sukoba suprotnosti, a kadnema nikakvih sukoba, gde jednopokušava da ostvari predmo} naddrugim, to se onda naziva “ni nepri-jatelj ni sopstvo”. Kad se kasnije, isam um zaboravi zajedno sa znaci-ma (kretanja misli), uìvaš u stanjuapsolutnog ne-radanja-ni~ega, nala-ziš se u stanju savršeno mirne pa-sivnosti, u harmoniji sa svetom, ti ion ste jedno. Dok oblik neprijateljaprestaje da postoji ti toga nisi nisvestan, a ne moè se re}i ni da sitoga potpuno ni nesvestan. Tvoj umo~išcen je od svakog kretanja misli iti deluješ samo kad se javi podsticaj(iz Nesvesnog).

Kad ti je um na taj na~in u stanjuapsolutnog-ne-ra|anja-ni~ega, svetse poistove}uje sa tvojim sopstvom

bilte


AIKIDO bilte

n

što zna~i da ne praviš nikakav izborizme|u ispravnog i pogrešnog, volj-enja i nevoljenja i nalaziš se iznadsvih oblika odvajanja. Stanje kao štosu zadovoljstvo i bol, dobitak igubitak, tvorevine su tvog vlastitoguma. îtav Univerzum zaista netreba traìti izvan Uma. Stari pesnikkaè: “Kad ti je ~estica prašine uoku, trostruki svet postaje uska sta-za. Neka ti um bude potpuno slobo-dan od predmeta - koliko se ondaovaj ìvot širi!” Kad nam i najsitnijezrnce peska upadne u oko, mi ga nemoèmo dràti otvorenim. Oko semoè uporediti sa Umom koji je poprirodi blistavo prosvetljuju}i i slo-bodan od predmeta, ali ~im nekipredmet u|e u njega njegova vrlinase gubi. Kaè se isto tako da “kad je~ovek okruèn neprijateljima – kojihima na stotine hiljada – ovaj oblik(poznat kao Sopstvo) moè se zdro-

biti u komade, ali Um je samo moj isa njime ni jedna ma kolikonadmo}na armija ne moè imatinikakve veze.” Konfu~i kaè: “âk iobi~an ~ovek sa ulice ne moè selišiti sopstvene volje.” Me|utim,kad je um zbunjen, on postaje svojvlastiti neprijatelj.

To je sve što ovde mogu da kaèmjer u~iteljev zadatak ne moè i}idalje od prenošenja tehnike i obja-šnjavanja razloga za nju. Ti si tajkoji shvata suštinu toga. Suštinuspoznaješ ti sam, ona se prenosi oduma do uma, a re~ je o posebnojvrsti u~enja, izvan pisanog u~enja.Tu nema nikakvog namernog skre-tanja od tradicionalnog u~enja jer je~ak i u~itelj nemo}an u tom pogledu.Od umnog treninga koji su uvelidrevni mudraci pa sve do razli~itihgrana umetnosti, samo-spoznaja jenajtemeljnija ideja od svih i ona se

prenosi od uma do uma - radi se oposebnoj vrsti u~enja izvan pisanogu~enja. Ono što postiè pisanou~enje jeste da ti pokaè šta imaš usebi. Nema prenošenja tajni s u~ite-lja na u~enika. U~enje nije teško, ani slušanje nije teško, ali ono što jezaista teško je postati svestan onogašto zaista imaš u sebi i biti u stanjuda to upotrebiš kao svoje. Ova sa-mo-spoznaja poznata je kao “sagle-davanje unutrašnjosti sopstvenogbica” a to je satori. Satori je bu|enjeiz sna. Bu|enje i samo-spoznaja isagledavanje unutrašnjosti sopstve-nog bi}a – to su sinonimi.”

bilte


AIKIDO bilte

n

064 125.10.71

bilte

n

Skinu}emo veo tajne sa japan-skog narodnog jela suši. Suši

je pirina~ sa ribom ili sa plodovi-ma mora. Tek da znate, sašimi jepresna riba bez pirin~a, a nigirisuši su grudvice pirin~a sa pres-nom ribom na vrhu.

Potrebno nam je za su{i:

- pirina~ (sa malim zrnom kojije nakon kuvanja lepljiv);

- paket norija (listovi morskihalgi u koju se uvija suši). Mnogimešaju nori misle}i da je koà odtune ili neke druge ribetine jer imamorski miris i po ukusu podse}ana riblju koù. Nori moète na}i uprodavnicama zdrave hrane;

- surimi, {tapi}i od mesa raka,ima ih i kod nas u supermarketi-ma. Moète uzeti i drugu ribu;

- sir}e;

- wasabi krema (to je zelena pa-sta od rena ljuta kó otrov u koji sepored soja sosa, uma~e suši);

- soja sos;

- avokado (zreo);

- šargarepa, krastavac;

- bambus podmeta~. Neophodanalat za savijanje u rolat. Nemojtepojesti svoj podmeta~, treba}evam i slede}i put!

Pr iprema:

Skuvati pirina~. Stavite pirina~ savodom (u odnosu 1:1) na jakuvatru dok ne provri i kuvate gatako tri minuta, a zatim 20 minutana slaboj vatri u pari bez otvara-nja suda u kome ga kuvate!

U maloj posudi po-me{ajte sir}e, malo{e}era i soli. Ovusmesu spojite sapirin~em.

Staviti na nekolikominuta u vrelu vodu zamrznute{tapi}e surimija.

Skuvali ste šargarepu, isekliuzdu` na tanke trake, iseklioljušteni krastavac (ako ga ima)na isto tako tanke re`njeve, uzduò~istili i oljuštili avokado i isekliuzdu` na tanke re`njeve. Postavitenori na podmeta~ od bambusa ivla`nim rukama od vode zahvatitekoli~inu pirin~a koja je potrebnada ga pokrije, s tim što }ete ostavi-ti gornji deo za spajanje nepokri-ven (3cm). Debljina pirin~a jenekoliko milimetara, samo da po-krije nori.

Na razdaljini od 5 santimetara oddonje strane norija re|ate horizon-talno red šargarepe i surimija redkrastavca, red avokadoa.

Sve to kao rolat uvijete, kon-trolišu}i bambusom ~vrsto}u rola-ta. Nori od vlage i toplog pirin~aodmah smekša i kao koà prionena pirina~. Na bambusovom pod-meta~u ili bolje na tanjiru oštrimnoèm se~ete komadi}e širine 3-4cm.

Sluì se uz male ~inije u kojestavite soja sos i malo vasabipaste. Sluìte se štapi}ima ilirukom, nikad viljuškom i noèm.

Zaboravih pi}e uz jelo: saki, ze-leni ~aj ili pivo!

Moram se zahvaliti na krajuKanoko Tsudi, mom su{i u~iteljuu ~ijim sam izuzetnim kulinarskimmajstorijama imao priliku damnogo puta uìvam.

Prijatno i sayonara!


AIKIDO bilte

n

S u s h iSa{a Obradovi}

casopis br.4:casopis br.4veliki.qxd 2005.pdf · seminar je odr`an u tri sale sc “pinki” u...

Documents