casopis br.7, 6.0 i korice · masaaki dan 3.dan, vojni ataše pri ambasadi japana i g. koseki...

bilte

n

3www.aiki .co.yu 2008. br.7

AIKIDO bilte

n

Sadràj

Novosti 2007.

DOGA\ANJA 2007 .

II seminar u Lukavcu, BIH

Seminar u Ni{u AK “IKEDA”

Seminar u Ni{u, AK “Sensei”

VII Me|unarodni aikido seminar 2007.

Ispit u Novom Sadu

Seminar u Poàrevcu

III i IV seminar u Lukavcu, BIH

Seminar u Ni{u AK “IKEDA”

Seminar u Ni{u, AK “Sensei”

VI Letnja aikido {kola - Vrnja~ka Banja 2007.

Seminar u Poàrevcu

Ispit u Novom Sadu

10 godina web sajta

VII Zimska aikido {kola 2007.

Polaganja za dan i kyu 2007.

Program za kyu polaganja

A I K I D O

Intervju: “Kristian Tisie sensei”

Aikido primer - trening i ve`banje uma

Aikido - teì put

Op{ta pitanja

Boken - ma~

Jednom aikido - zauvek aikido

UKUS BANZOVOG MAÂ

Otkrivanje bogatstva duha u Srbiji . . .

Lao Ce

Japanski vrtovi

3

6

8

8

9

10

12

12

13

14

14

15

17

17

18

20

2 2

26

29

32

34

38

41

47

49

53

56

Urednik:Saša Obradovi}

Saradnici:Novak Jerkov, Kanoko Tsuda

Dragan Anti}, Tamara Drljevi} Katarina Novakovi}, Aleksandar Puno{Neboj{a Oklobdìja, Vesna Cvetkovi}

Dragana Vidanovi}, Dejan @iki}Sanja Dimitrijevi}, Branimir Putnik

Ivan Ta{i}, Sneàna Todorovi},Ljiljana Pelegrin, Ivana Kova~evi}

Sr|an Rusi}, Iva Todorovi}Aleksandar Pavlovi}

Saradnici iz inostranstva:Slobodan Tabakovi}, Mn USA

Dr. Mire Zloh, London, EngleskaAleksandar Kari{ik, Mn USA

Dizajn, naslovna strana i DTP: Saša Obradovi}

Aikido federacija SrbijeA i k i k a i S r b i j e

Štampa:“Graf studio”, Beograd

Foto slog:Avangardia, Zemun

Broj 7tira` 500 kom.

februar 2008.

tel. za informacije:064 125.10.71

[email protected] w w . a i k i . c o . y u

broj 77

AIKIDO bilte

n

bilte

n

4br.7 2008. www.aiki .co.yu

bilte

n


AIKIDO bilte

n

Budo nije stvar psihi~ke snage, rukovanja oru`jem sa velikim ume}em,niti sposobnost da oboriš drugu osobu pre nego što ona tebi uradi istu

stvar. To je put prema ve~itoj mudrosti i duhovnom razumevanju. Ipak, ako nijedelotvoran u pravoj praksi, on gubi svoju duhovnu vrednost i jedinstvenost. Upravom budou, nema neprijatelja. Ne bi trebalo da trenirate da biste postalisna`ni ili da biste bili u stanju da porazite neprijatelja ve} radije da biste moglida budete od koristi svetskom miru.

Borila~ki put (Budo) koji otelotvoruje ose}aj i opšte saose}anje je zasnovanna kreativnoj energiji univerzuma (takemusubi). Sve ostale su ništa više negoveštine uništenja. U po~etku sam ve{tinu zvao takemusubi aiki; kasnije samodlu~io da je zovem shobu aiki, budo koji stvara mudrost, rasu|ivanje, ummudraca.

Prava pobeda shobu aikia je da obori i uništi misao sumnje i konflikta u vamasamima i da ostvari i iznese sudbinu koju ste primili od boànskog provi|enja.Bez obzira kako ovo moè biti filozofski objašnjeno, bezmalo je zapravo stav-ljeno u praksu, vi niste druga~iji od bilo koga drugog. Kroz ve`banje aikidoadata vam je ova mo}.

Potcenjeno poreklo Budoa je duh opšte zaštite, negovanja i spasenja. To jeono što daje obnovljenu energiju vama i drugima. Ljudska bi}a su deca uni-verzalnog duha i ako su nesre}na to je zato što su se okrenula od svoje sopstveneprirode. Bez ljubavi nema dobrog ili zlog, sre}e ili nesre}e. Postoji samo kon-stantno davanje u pokušaju da se otplati neki deo dragocenog dara ìvota koji jeprimljen i u kojem se ~ak i sada nastavlja da uìva. Nikad ne biste trebali bitizarobljeni idejom da imate probleme, da ste osoba duboke karme, ili da stebezvredni. To je uvredljivo ne samo za vas same nego tako|e i za ostale. Sviljudi dele isto poreklo. Postoji samo jedna stvar koja je pogrešna ili neupotre-bljiva. To je tvrdoglavo insistiranje da ste vi jedinka, odvojena od drugih.Zahvalite se i pokaìte zahvalnost. Radite za raj na zemlji - na taj na~in }e sevaša prava priroda neprestano razvijati.

Morihej Ue{iba

Ovo je jedna od poslednjih poruka Velikog u~iteljaizre~ena nekoliko nedelja pred njegov odlazak.

O sensei je umro 26. aprila 1969. godine.

AIKIDO bilte

n

bilte

n


N o v o s t iNovostiiz aikidoa - kod nas i u svetu

Od septembra 2007. godine nanajpopularnijem svetskom web vi-deo portlalu na{li su se i na{i aikidoklipovi (za sad ih je 18 i bi}e ih jo{ unarednom periodu) sa snimcima od1989. godine do danas.

Treba vam malo brà ADSL ilikablovska veza sa internetom i aiki-do svet je samo va{! Pogledajte nawww.aiki.co.yu .

Ovaj sedmi broj aikido biltena jeizla{ao u istom tiraù kao i predhod-ni broj i ima rekordnih 60 strana.

Hvala svima koji su uzeli u~e{}a unjegovoj realizaciji.

Zvani~ni sajt “Aikido federacijeSrbije - Aikikai Srbije” je 18. no-vembra 2007. obeleìo 10 godina nawebu. Danas sajt sadrì preko 330strana na srpskom i engleskom je-ziku i preko 3.000 fotografija. Trebase podsetiti da je internet stigao kodnas tek ne{to ranije, po~etkom 1996.godine.Na 18 strani ovog biltena se nalazi

tekst posve}en ovom malom jubile-ju.Adresa www.aiki.co.yu }e u skladusa ga{enjem yu domena biti do krajagodine promenjena i sajt }e senalaziti na www.aiki.rs.

Od februara meseca ve`bajuzajedno sa nama pukovnik

Masaaki Dan 3.dan, vojni ataše priAmbasadi Japana i g. Koseki glavnikuvar ambasadora. Na 53 straninalazi se tekst gospodina Dana oSrbiji objavljen u japanskim nedelj-nim novinama.

Najve}a aikido CD-teka kod naspo~etkom 2008. godine sadrì 30DivX naslova. Diskovi su tematskirazvrstani, a sme{teni su i na 5

p o s e b n eDVD kompi-lacije, uz jo{ 9 DVD izdanja! U toku2007. iza{la su ~etiri nova naslovana kojima je materijal sa aikido se-minara odrànih te godine.

I N T E R N E T

I N T E R N E T

Od 5 - 11. avgusta 2007. godine,na tradicionalnoj “VI Letnjoj aikido{koli Aikido fedeacije Srbije” uVrnja~koj Banji bilo je prisutno 67veselih u~esnika, nera~unaju}i turi-ste, mame, tate, devojke i momke.

Sredinom decembra 2007. godineimali smo veliko zadovoljstvo daugostimo Matyaras Konstadinossenseia 4.dan iz “Hellenic AikidoAssociation” i da ve`bamo zajednona nekoliko treninga.

A I K I K A I S R B I J E




A K “ Z E M U N ”


2007.

Me|unarodni seminar sa Gordo-nom Dònsom 6.dan i Filipom Smi-tom 6.dan odràn je u periodu od 30.marta do 2. aprila 2007. godine uZemunu.

Gosti iz UKA bili su: Mark Vanes4.dan, Louise Hunt 3.dan, SeanTaylor 1.dan, Sharon Petford 1.dan,Brian Eddginton i mali Michael.

Na seminaru je odràn ispit nakonkoga smo dobili 4 prva, 5 drugih ijedan ~etvrti dan pojas.

Ovaj me|unarodni seminar trajaoje, dosad najduè, ~etiri dana.

Krajem maja 2008. godine GordonDòns sensei i stari, kao i novi gostibi}e ponovo sa nama.

bilte

n


AIKIDO bilte

n

AAiikkiiddoo sseemmiinnaarriiPPoollaaggaannjjaaEEmmbbuukkaaii

Slika:

“VI lettnnja aikido {kola” u Vrnnja~koj Bannji od 5 - 11. avgustta 2007. god.

D o g a | a n j aD o g a | a n j a2 00 7 . 2 00 7 .

AIKIDO bilte

n

bilte

n


Unedelju, 21. januara 2007. u Nišu je odr`anjoš jedan zimski seminar Aikikai Srbije, koji

su vodili Igor Strahini} 3.dan i Dragan Anti}2.dan.

Ponovni susret sa prijateljima iz drugih klubova,na oko 200m2 tatamija, inspirisao je aikidoke dasa velikim `arom rade tehnike prikazane na ovomseminaru.

Svojim radom i entuzijazmom, majstori su naspodsetili na re~i O senseia: “Da se tehnike aiki-doa stalno menjaju i da je svaki susret sa ovomveštinom jedinstven i neponivljiv”.

Seminar u Ni{u

“IKEDA” Group21. januar 2007.

Igor Strahini} 3.dan i Dragan Anti} 2.dan

Sa{a Obradovi} 4.dan

19 - 21. januar 2007.. II Seminar u Lukavcu, BiH

AK “GARD”,, 19 -221. jannuara 2007.

bilte

n


AIKIDO bilte

n

Na kraju seminara odr`an je ispit za kyu stepene,koji su svi do~ekali sa nestrpljenjem, i na komesu dodeljena 43 nova zvanja.

IIggoorr SSttrraahhiinnii}}

Seminar u Ni{u Sa{a Obradovi} 4.dan

27 - 28. januar 2007..

AK “Sensei”

Tradicionalni, ~etvrti po redu, januarski se-minar AK “SENSEI” odr`an je 27. i 28-og

januara u sali OŠ “Car Konstantin” pod vo|-stvom g. Saše Obradovi}a 4.dan.

Svi ~lanovi, kako stariji tako i mla|i, zajedno suve`bali aikido tehnike, tehnike štapa i ma~a bezpredaha, svih osam sati seminara.

Vreme izme|u seminara g.Saša je iskoristio daprošeta poznatim ulicama Niša, a posebno jebio zanimljiv susret sa Stevanom Sremcem iKal~om, na obostrano zadovoljstvo.

Seminar se, kao i obi~no, završio uspešnimpolaganjem, ovog puta za 16 novih pojaseva!

Zadovoljni ovim seminarom sa nestrpljenjemo~ekujemo jun kada }emo imati ~ast da ugosti-mo pored g. Saše Obradovi}a i g. NovakaJerkova.

IIvvaann TTaa{{ii}}

AK “IKEDA”,, 21. jannuar 2007.

AIKIDO bilte

n

bilte

n


VI Me|unarodni aikido seminar

30. mart - 2. april 2007.

Gordon Jones 6.danPhilip Smith 6.dan

i gosti:Mark Vanes 4.dan, Louise Hunt 3.dan,Sean Taylor 1.dan, Sharon Petford 1.dan,Brian Eddginton i mali Michael.

bilte

n

1 1www.aiki .co.yu 2008. br.7

AIKIDO bilte

n

VIMe|unarodni aikido semi-nar Aikido Federacije Sr-

bije su vodili, kao i predhodne dvegodine, majstori Gordon DònsShihan 6.dan i Filip Smit Sensei6.dan. Na seminaru je prisustvo-valo 117 u~esnika iz desetak aiki-do organizacija.

U nedelju je odràn ispit za danpojas nakon koga smo dobili desetnovih pojaseva prvog, drugog i~etvrtog dana. Prijavljeno je bilo16 kandidata, {to zna~i da je bilopadanja na ispitu.

Poslednjeg dana seminara treninzisu odràni u do|ou AK “Zemun“~ime je zaokruèn seminar koji jesa dva senseia i 14 ~asova treningapo svom obimu nadmašio sveme|unarodne seminare do sada.

Slobodno vreme izme|u ovih sil-nih treninga iskoriš}eno je zadruènje i izlete u Novi Sad i naAvalu.

Nakon seminara iza{ao je, kao iobi~no, DVD na kome se na{lopreko 2 ~asa probranog materijala.

AIKIDO bilte

n

bilte

n

1 2br.7 2008. www.aiki .co.yu

Seminar u Po`arevcuSa{a Obradovi} 4.dan

29. april 2007..

Ispit u Novom SaduSa{a Obradovi} 4.dan

28. april 2007.. AK “Budo”

AK “BUDO”,, 28. april 2007.

AK “DAITOKAN”,, 29. april 2007.

bilte

n


AIKIDO bilte

n

III i VI Seminar u Lukavcu, BiHSa{a Obradovi} 4.dan

25 - 27. maj 2007.. 21 - 23. septembar 2007..

Od 25. do 27. maja 2007. go-dine odràn je tre}i seminar u

BiH. Zahvaljuju}i velikom entu-zijazmu na{eg doma}ina ponovosmo bili u Lukavacu. Aikido,druènje i duge {etnje ispunile sutri duga dana.

Od 21. do 23. septembra 2007.godine odràn je i ~etvrti seminaru Lukavcu.

Ukupno deset sati treninga i mno-gobrojne aktivnosti van treningaobeleìle su i ovaj vikend.

U nedelju je u popodnevnom ter-minu odràn ispit za kyu pojaseve.

U subotu smo posetili Konjuhplaninu, u nedelju Ozren a uponedeljak Renault servis i gradTuzlu!

Hvala Davidu na ve} uobi~ajenomgostoprimstvu, Kanoko, Edinu iKatarini na podršci, a Branislavu,Jasminu i Denisu na prisustvuseminarima.

Slede}i seminar planiran je za krajmaja 2008. godine.

AIKIDO bilte

n

bilte

n


Sa{a Obradovi} 4.danNovak Jerkov 4.dan Seminar u Ni{u

Sa{a Obradovi} 4.dan

16 - 17. jun 2007.. Seminar u Ni{u23 - 24. jun 2007.. “IKEDA” Group

AK “Sensei”

Na seminaru je pri-sustvovalo preko

40 u~esnika, a na ispituvi{i pojas je dobilo 26~lanova aikido klubova“IKEDA 1-3”.Ve} narednog vikendaodr`an je seminar i udrugom ni{kom klubu,AK “Sensei”. >>>

AK “IKEDA”,, 16 - 17. junn 2007.

AK “SENSEI”,, 23 - 24. junn 2007.

bilte

n


AIKIDO bilte

n

“VIletnjoj aikido školi” uVrnja~koj Banji je pri-

sustvovalo 67 u~esnika, nera~una-ju}i turiste, mame i tate.

Na seminaru je odràna i promoci-ja tj. dodela diploma sa poslednjegispita za dan pojas aprila ovegodine.

Treninzi su se odvijali po uobi~a-jenom rasporedu u prepodnevnim

~asovima, a popodne je biloposve}eno aktivnostima koje pris-taju svakom letovanju.

Dosadna kiša je bila kao i svakegodine uz nas ali nam nije moglaništa - uspeli smo da realizujemotrening u prirodi na koji smo ~ekalidve godine!

Na seminaru smo dobili i ~etiriùta kanarinca, što je posledica

stresa prouzrokovanog ve`banjemduga~ke kate sa štapom u paru.

Mogli smo tokom seminara uìvatii u “Odbrani Sokratovoj” odvelikog Platona. Broj aikidista,iako reprezentativan, ipak je bioskroman na ovom skupu. Od sad}e se to pitati na ispitu za 1.kyu!

Do slede}eg leta i ponovnog dru-ènja na istom mestu!

[[eessttaa lleettnnjjaa {{kkoollaa AAiikkiiddoo ffeeddeerraacciijjeeSSrrbbiijjee ooddrr`̀aannaa jjee pprrvvee nneeddeelljjeeaavvgguussttaa ttrraaddiicciioonnaallnnoo uu VVrrnnjjaa~~kkoojjBBaannjjii ii pprriissuussttvvoovvaalloo jjoojj jjee 6677uu~~eessnniikkaa..

Sa{a Obradovi} 4.danNovak Jerkov 4.dan

4 - 11. avgusta 2007.

VI letnjaaikido {kolaVrnja~ka Banja

AIKIDO bilte

n

bilte

n


bilte

n


AIKIDO bilte

n

Seminar u PoàrevcuSa{a Obradovi} 4.dan

3. novembar 2007..

Ispit u Novom SaduSa{a Obradovi} 4.dan

17. novembar 2007..

AK “Budo”

AK “Daitokan”

Dana 17. novembra 2007. odrànje drugi ispit za kyu pojaseve u

klubu u 2007. godini. Uspe{no je 10kandidata poloìlo za vi{i stepen.Nakon kra}eg druènja sa ljubaznimdoma}inima krenuli smo lagano naput ka Beogradu. Sve je izgledao kaou “Zvezdanim stazama” sa gustimsnegom koji se ledio na prednjemstaklu dok smo zajedno sa desetaknajlu|ih voza~a jurili manje od 2Worpa, negde oko 30 km/sat . . .

Seminar je odràn u velikoj sali {kole i bilo je prisutno 18 raspo-loènih u~esnika. Nakon ispita dodeljeno je 6 novih zvanja.

AIKIDO bilte

n

bilte

n


Prošlo je 10 godina od kada suprve stranice na{eg sajta

postavljene na web. Tog novembra1997. godine internet je tek godinudana postojao u Srbiji. Sajt je tadaimao samo deset strana, uklju~u-ju}i i home page, predstavljao jetadašnju aikido organizaciju iklubove i nalazio se na web adresi:www.beotel.yu/~aikikai. Sve je iz-gledalo naivno i trapavo - kao isvaki drugi po~etak.

Ve} 1999. sajt je narastao na celih20 stranica (linkovi ka svakoj odnjih vodili su, kao što se vidi saslike desno, sa prve strane i skrom-nih 1Mb prostora koliko je bilopredvi|eno za privatne prezentaci-je pod kojim se sajt krio nije bilodovoljno za sve tadašnje sadràje.Bile su zato neophodne akrobacijekao otprilike: za neke fotografije jelink ka adresi na, www.beotel.yu/

~aikikai; za druge fotografije istrane ka: www.beotel.yu/~osasa;preostalo se nalazilo na tre}ojadresi: www.beotel.yu /~shinken.

Tokom te godine izgled pre-zentacije se više puta menjao ikona~no je po~etkom 2000. godinezakupljen prostor na serveru i sajtje osvanuo na normalnoj webadresi: www.aikikai.org.yu danasnepostoje}e “Jugoslovenske aikidofederacije”. U to vreme se tanesre}na organizacija deli po prviput (poput amebe) a sajt nastavlja

da ìvi i da raste zajedno sa web-masterom koji je naravno prestaoda raste, na sadašnjoj web adresi ipod okriljem “Aikido federacijeSrbije - Aikikai Srbije”.

Sadràj sajta koji je postojao te2000-te godine ostao je predhod-nih godina, iz neke sentimental-nosti ili zato što ne umeju bolje,kao najve}i deo prezentacije

“Aikido federacije SCG” (što jebila tad druga polovina podeljenogJAF).

10 godina web sajta18. novembar 1997. - 18. novembar 2007..

bilte

n


AIKIDO bilte

n

Danas se ovo istorijsko, svimaizgleda drago par~e sajta, nalazi uzsve slike i tadašnje slovne greškekao glavni deo prezentacije“Aikido asocijacije Srbije”, orga-nizacije koja je pola od pomenute,pre sedam godine podeljene polo-vine, a taj sajt krije se na adresi:www.aikikai-srbija.org.yu. Da ova

zbrka bude kompletna, obe oveodskora razvedene aikido organi-zacije (~etvrtine, u skladu sa de-ljenjem) su uz svoje ime dodale iAikikai Srbija koji je na{a “Aikidofederacija Srbije” imala u svomnazivu od osnivanja 2000. godine!

Simpati~no i prili~no kompliko-vano, zar ne?

Od 19.12.2000. sajt je na dana-{njoj web adresi www.aiki.co.yu iod tad je kontinuirano oboga}ivannovim tekstovima, intervjuima,fotografijama i desetinama kom-pletno novih rubrika.

Od 2002. aktuelna offline vezijanalazi se i na ve}ini (gde za to imaprostora) aikido diskova iz bogateDivX produkcije. Uz opšte strane

i delovi o klubovima postajali susadràjniji donose}i informacijespecifi~ne za njihov rad.

Od septembra 2007. godine inte-grisani su u postoje}e strane ilinkovi ka u to vreme postavljenimavi filmovima na kojima su klipovisa mnogobrojnih zna~ajnih doga-|aja iz doma}eg aikidoa i bogatosu iskori{}ene prednosti servisaYouTube.

O veli~ini i sveobuhvatnosti infor-macija prezentacije koja je nasta-jala u kontinutetu celu deceniju je

lak{e govoriti: sajt ~ini trenutnopreko 335 strana u delu na srp-skom i engleskom jeziku, postoji uovom ~asu preko 2.880 fotografijai više od 20.000 linkova!

Pregled aikido linkova na posebnojstrani obuhvata preko 1.400 adresaaikido sajtova a MA linkova je višeod 2.300.

O kvalitetu sajta i informacijamaprisutnim na njemu mora}e svako

od posetilaca i ~itaoca ovog tekstasâm da donese svoj kriti~ki sud.

Pose}enost sajta, kao jedan odnajbitnijih parametara za ovajmedij, i bez postojanja nagradneigre i izbora za Miss aikidoa ({to inisu lo{e ideje), konstantno je i{lana gore - najviši rezultati zabele-èni su oktobra 2007. godine.

Za lakši pregled danas prili~novelikog sajta moète koristitiindekse strana, ili indeks autora.

Kao opipljivija i mnogima srcublià podrška prezentaciji, jedanput godišnje, izlazi i ovaj bilten -jedinstven i za sad neprepisivan!

Na posletku, zahvaljuju}i izu-zetnom timu saradnika i njihovomdoprinosu ovaj sajt je postao ovošto jeste danas - hvala im svima!

Tekst “Aikido - teì put” koji senalazi u ovom broju aikido biltenaposve}en je na neki na~in upravoovom malom jubileju.

u s k o r o n a : w w w . a i k i . r sw w w . a i k i . c o . y u

AIKIDO bilte

n

bilte

n


Tradicionalno, krajem decem-bra, odràn je “VI zimski aiki-

do seminar” Aikido federacijeSrbije - Aikikai Srbije.

Seminar je odràn u u ulici roman-ti~nog imena - u [evinoj, u do|ouAK “Zemun” na standardnih 230

m2 tatamija.

Treninge su, kao i pro{le zimske{kole vodili Radoš Vukovi} 2.daniaido, Saša Obradovi} 4.dan iNovak Jerkov 4.dan.

Seminaru je prisustvovalo 95u~esnika, ne{to manje u odnosu naprošlogodišnjih 104.

Imali smo i goste iz SAF što je pri-jatna novost.

U nedelju je odràn ispit za kyupojaseve. Poloìlo je 45 kandidatauz prisustvo mnogobrojne pub-like.

Tokom seminara su uru~ene idiplome sa poslednjeg ispita zadan pojas prisutnim polaga~ima.

22 - 23. decembar 2007.

Rado{ Vukovi} 2.dan IaidoSa{a Obradovi} 4.dan

Novak Jerkov 4.dan

VII Zimska aikido {kola

bilte

n


AIKIDO bilte

n

AIKIDO bilte

n

bilte

n


p o l a g a n j a z a k y u i d a n

100 KYU100 KYU90 KYU90 KYU80 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU

40 KYU

50 KYU50 KYU

80 KYU70 KYU70 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU

50 KYU50 KYU50 KYU

u periodu od 1. januara 2007. do 31. decembra 2007. godine

22 00 00 77 ..

100 KYU80 KYU80 KYU60 KYU50 KYU50 KYU

80 KYU80 KYU70 KYU40 KYU30 KYU

100 KYU100 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU

100 KYU

100 KYU

2 0 0 7 . g o d .

NI[, 28/01/2007.AAKK ““SSEENNSSEEII””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Kristina Miti}\or|e Ran|elovi}Danilo Lali}Marija Savi}Nikola Nikoli}Filip BoševskiPetar Radosavljevi}Ivana Josifovi}Nikola Josifovi}Ljubiša Ivkovi}Ivan Bogdanovi}Dejan Mirkovi}Bratislava Peši}Nemanja Markovi}Miloš @ivi}Nikola Ivanovi}

BEOGRAD 03/02/2007.AAKK ““RROONNIINN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Vladimir KotlajaJovan Peri~i}Uroš Miki}Dra`en Uji}Velimir KotlajaSvetlana Vuj~i}Vladimir Plamenac

ZEMUN 03/02/2007.AAKK ““ZZEEMMUUNN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Nikola IvanišMiljana D`eletovi}

KRU[EVAC 24/02/2007.AAKK ““IIKKEEDDAA 44””,,IIggoorr SSttrraahhiinnii}}Luka Milanovi}Aleksa Ljubisavljevi} Pavle Luki}Tijana Savi}

Nemanja Savi}Vladimir Risti}Marko Aleksi}Dušan Nikoli}Veljko Savi} Vladica Boškovi}Jovan Jankovi}Marko Nikoli} Vladan Savi}

NI[, seminar 21/01/2007.AAKK ““IIKKEEDDAA 22””,,IIggoorr SSttrraahhiinnii}}Danilo Simi}

NI[, seminar 21/01/2007.AAKK ““IIKKEEDDAA ””,,DDrraaggaann AAnnttii}}Nikola Milovanovi}Mirjana Mileti}

NI[, seminar 21/01/2007.AAKK ““IIKKEEDDAA””,,IIggoorr SSttrraahhiinnii}}Desimir \or|evi}Miodrag Petkovi}\or|e Vošti}Anita Nikoli}Gorana StojkovNemanja Nikoli}Nikola Brki}Aleksandar Marjanovi}Uroš @ivkovi}Marko Ugrenovi}Milan \or|evi}Marina Petkovi}

LUKAVAC, BiH 21/01/2007.AAKK ““ZZEEMMUUNN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}David Kuliši}Branislav Luki}Denis Dugonji}

BEOGRAD 02/01/2007.AAKK ““SSHHIINN KKEENN””,,NNoovvaakk JJeerrkkoovvLazar Laki}Filip CrnjanskiIvan Kova~evi}Ana Tomi}Luka Grbovi}Danilo Grbovi}

NI[, seminar 21/01/2007.AAKK ““IIKKEEDDAA 44””,,IIggoorr SSttrraahhiinnii}}Filip Jovanovi}Tamara Jeremi} Nikola Luki} Darko Panteli}Zoran Luki}

NI[, seminar 21/01/2007.AAKK ““IIKKEEDDAA 44””,,DDrraaggaann AAnnttii}}Nenad An|elkovi}Nikola Mihajlovi} Miroslav \or|evi}Ignjat Risti}Ivan Petrovi}Aleksandar Mihailovi}Dejan Pavlovi}Dejan Anti}Duško Dragutinovi}Damjan Ivanovi} Dušan Pavlovi}Andrija Tomaševi}

NI[, seminar 21/01/2007.AAKK ““IIKKEEDDAA 33””,,IIggoorr SSttrraahhiinnii}}Miomir Nikoli}

NI[, seminar 21/01/2007.AAKK ““IIKKEEDDAA 44””,,DDrraaggaann AAnnttii}}Stefan Raki}

100 KYU90 KYU90 KYU90 KYU80 KYU80 KYU60 KYU60 KYU60 KYU40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU30 KYU20 KYU

70 KYU70 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU30 KYU

50 KYU30 KYU

100 KYU100 KYU90 KYU70 KYU

Polaganja za kyu i dan

bilte

n


AIKIDO bilte

n

Milica BadàUna Kova~evi}Nataša Cvetanovi}Rade Periši}\or|e Rusi}Jovana Markovi}Jelena Staniši}

ZEMUN 01/05/2007.AAKK ““ZZEEMMUUNN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Luka Grozdani}Kosta Radovi}Dominik HršakIvana Ceneri}Marinko Stankovi}Ivana @ivanovi}Branimir PutnikDušan Bajagi}

BEOGRAD 17/05/2007.AAKK ““WWAAKKIIAA-KKAANN””,,EEddiinn BBee}}kkoovvii}}Nikola LoàicVuk Volkov Popovi}Emilia Uroševi}Marko LoàicPia VagleEleanor Bainbridge

LUKAVAC, BiH 27/05/2007.AAKK ““ZZEEMMUUNN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}David Kuliši}Branislav Luki}Denis Dugonji}

BEOGRAD 04/06/2007.AAKK ““KKYYOOFFUU””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Jovan Kraja~i}Bogdan Radenkovi}Velimir Nenadi}Damjan Lazovi}Milan Kraja~i}Mateja TrifunovskiBoìdar Cicovi}Veljko Jovi}Ljubo Radi}

OBLAÎNA 27/04/2007.AAKK ““IIKKEEDDAA 33””,,IIggoorr SSttrraahhiinnii}}Nikola Jevti} Stefan Raki}Vladimir Risti}Dušan Nikoli}Marko Aleksi}Veljko Savi}

NOVI SAD 28/04/2007.AAKK ““BBUUDDOO””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Miloš Josifovi}Aleksa Alimpi}Filip NedeljkovEma Joci}Dušan Joci}Radovan Ili}Vladimir VeskovMilan Matovi}Aleksa NedeljkovTijana Joci}Aleksandar \uragi} Nikola TerzinDimitrije âbarkapaMarija Sojevi}Ivana Morarevi}Dane Lon~ar

NI[ 29/04/2007.AAKK ““IIKKEEDDAA””,,IIggoorr SSttrraahhiinnii}}Mihajlo Milovanovi}Nenad Mladenovi}Anja Mili}evi}Dimitrije Neši}Maša Neši}Nikola Rai~evi}Desimir \or|evi}

PO@AREVAC 29/04/2007.AAKK ““DDAAIITTOOKKAANN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Darko TrbanosAleksandar Veljkovi}Danijela Milenkovi}

BEOGRAD 01/05/2007.AAKK ““RROONNIINN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Vanja Markovi}


90 KYU80 KYU70 KYU70 KYU70 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU40 KYU40 KYU40 KYU


80 KYU70 KYU20 KYU

70 KYU

60 KYU60 KYU

70 KYU60 KYU40 KYU

400 DDAANN

1100 DDAANN1100 DDAANN1100 DDAANN1100 DDAANN2200 DDAANN2200 DDAANN2200 DDAANN2200 DDAANN2200 DDAANN



BEOGRAD 07/03/2007.AAKK ““YYAAMMAATTOO-KKAANN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Igor KokarMario Medi}

BEOGRAD 19/03/2007.AAKK ““KKYYOOFFUU””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Filip Blagojevi}Marko Škrki}Nikola Stoši}

ZEMUN, 01/04/2007.MMEE\\UUNNAARROODDNNIISSEEMMIINNAARR GGoorrddoonn JJoonneessNebojša Oklobdìja

ZEMUN, 01/04/2007.MMEE\\UUNNAARROODDNNIISSEEMMIINNAARR PPhhiilliipp SSmmiitthhKatarina Novakovi}Miloš Todorovi}Aleksandar Pavlovi}Sr|an Peši}Ivana Kova~evi}Marija \or|evi}Milorad Mir~eti}Milan Liki}Predrag Tadi}

BEOGRAD 05/04/2007.AAKK ““SSHHIINN KKEENN””,,NNoovvaakk JJeerrkkoovvMiloš Simeunovi}Milan Kova~evi}Aleksandar Boì}Vladimir Babi}Miloš \ur|evi}Nebojša Mrmak

BEOGRAD 13/04/2007.AAKK ““AARREENNAA””,,NNeebboojj{{aa OOkklloobbdd`̀iijjaaSaša Jakši}Stefan Šeatovi}Miloš @ivadinovi}Andreja Vuji~i}Velimir Radi~evi}


80 KYU50 KYU50 KYU50 KYU40 KYU30 KYU30 KYU20 KYU


40 KYU40 KYU40 KYU


2 0 0 7 .i s p i t i

AIKIDO bilte

n

bilte

n


TTaabbeellaa ddeessnnoo::

ZZbbiirrnnii rreezzuullttaattii iissppiittaa oodd 11999988.. ddoo 22000077.. ggoodd..

80 KYU80 KYU70 KYU70 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU



50 KYU30 KYU30 KYU


Nenad An|elkovi}Filip Jovanovi}Tamara Jeremi}Tijana Savi}Mladen Risti}Milan Pani}Dejan Mitrovi} Dejan Mitrovi}Ignjat Risti}Ivan Petrovi}Dejan Pavlovi}Aleksandar Mihailovi}Miroslav \or|evi}Duško Dragutinovi}

KRU[EVAC 24/06/2007.AAKK ““IIKKEEDDAA 44””,,IIggoorr SSttrraahhiinnii}}Andrija Tomaševi} Milan Dimitrijevi}Milan Ili} Markovi}Milan Milanovi}Stefan Miti}Nemanja Nikoli}Darko Panteli}Mladen Tomaševi}Zoran Filipovi}

BEOGRAD 28/06/2007.AAKK ““SSHHIINN KKEENN””,,NNoovvaakk JJeerrkkoovvAleksandar Veki}Aleksandar Vojki}Kara|or|e Gruji}Novak Vuj~i}

LUKAVAC, BiH 23/09/2007.AAKK ““ZZEEMMUUNN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Jasmin Dajdì}David Kuliši}Branislav Luki}

PO@AREVAC 03/11/2007.AAKK ““DDAAIITTOOKKAANN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Darko TrbanosAleksandar Veljkovi}Miloš Ra~i}Nemanja Teki}Aleksandar Jovanovi}Ana Punoš


100 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU80 KYU80 KYU60 KYU80 KYU50 KYU


20 KYU10 KYU

50 KYU

70 KYU70 KYU60 KYU

BEOGRAD 05/06/2007.AAKK ““YYAAMMAATTOO-KKAANN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Dimitrije Demi}Darko Demi}Nikola Teofilovi}Vuk Mikala~kiMilan Vojinovi}Teodora PiperinSebastijan Jeršinovec

NI[, seminar 17/06/2007.AAKK ““IIKKEEDDAA ””,,DDrraaggaann AAnnttii}}An|ela Grozdanovi}Anja Mili}evi}Maša Neši}Dimitrije Neši}Nenad Mladenovi}Nikola Rai~evi}Marko Milosavljevi}Desimir \or|evi} \or|e Vošti}Aleksandar ôkrev

NI[, seminar 17/06/2007.AAKK ““IIKKEEDDAA ””,,IIggoorr SSttrraahhiinnii}}Nikola Brki}Nemanja Nikoli}Mirjana Mileti}Nikola Milovanovi}

NI[, seminar 17/06/2007.AAKK ““IIKKEEDDAA ””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Mihajlo Puzi}Sr|an \or|evi}

NI[, seminar 17/06/2007.AAKK ““IIKKEEDDAA22 ””,,IIggoorr SSttrraahhiinnii}}Dušan Veljkovi}

NI[, seminar 17/06/2007.AAKK ““IIKKEEDDAA33 ””,,DDrraaggaann AAnnttii}}Marko Aleksi}Dušan Nikoli}Veljko Savi}

NI[, seminar 17/06/2007.AAKK ““IIKKEEDDAA33 ””,,IIggoorr SSttrraahhiinnii}}Marko Nikoli}Darko Stojkovi}Vladan Savi}Nikola Kosti}Stefan Ibri}

BEOGRAD 18/06/2007.AAKK ““RROONNIINN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Jovan Mileti}Sanja Kljai}Milan ôvi}Miloš Dodi}Aleksandar ArslanoskiNikola Gvozdi}Stojan Miljevi}Miloš Gvozdi}Miroslav Davidovi}Miloš Šibali}Ema Crnomarkovi}Milan Kljai}Saša Mijailovi}Ognjen ôvi}Miloš Krsmanovi}Kristina Miloševi}Miro Krsmanovi}Goran Todorovi}

BEOGRAD 21/06/2007.AAKK ““AARREENNAA””,,NNeebboojj{{aa OOkklloobbdd`̀iijjaaAleksa Miškovi}Tanasije Caki}Miloš Jevti}Aleksandar Petrovi}Filip GaevNenad Jovi~i}Marko Sofri}Andrijana Jevti}Marija Petrovi}Vasilije Ki}ovi}

KRU[EVAC 24/06/2007.AAKK ““IIKKEEDDAA 44””,,DDrraaggaann AAnnttii}}Luka Milanovi}Nikola Mihajlovi}Nenad An|elkovi}Nikola Mihajlovi}Pavle Luki}


80 KYU70 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU40 KYU40 KYU30 KYU30 KYU


90 KYU90 KYU90 KYU80 KYU2 0 0 7 .i s p i t i

bilte

n


AIKIDO bilte

n



120 KYU120 KYU120 KYU120 KYU100 KYU100 KYU90 KYU80 KYU80 KYU70 KYU70 KYU60 KYU60 KYU

NOVI SAD 17/11/2007.AAKK ““BBUUDDOO””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Alexander Galonja - CogaillMiloš Josifovi}Anja ObradovValerija ŠkrivanAleksa Alimpi}Dušan Joci}Emilija Joci}Tijana Joci}Vladimir Veskov Luka Budiša

ZEMUN 16/12/2007.AAKK ““ZZEEMMUUNN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Nemanja Trifunovi}Ivan Gavrilovi}Nikola BjelajacVeselin Dereti}Nenad Aleksi} JašariSimeon Savi} Kojadinovi}Mihajlo Kvo~kaLuka Markovi}Nikola Neškovi}

BEOGRAD 17/12/2007.AAKK ““AARREENNAA””,,NNeebboojj{{aa OOkklloobbdd`̀iijjaaAleksandar \eni}Aleksa Lazarevi}Petar Ka~arDušan Trifunovi} Zorica Jovi~i}Ana Milivojevi}Miloš Jevti}Aleksandar Petrovi~Filip GaevSaša Jakši}Stefan Mihajlovi}Sara Velimirovi}Dragan Paji}

Aleksandra Jovi~i}Jelena Trifunovi}Alen GušaSvetozar Djurovi}Dušan @ivkovi}

BEOGRAD 17/12/2007.AAKK ““AARREENNAA””,,NNoovvaakk JJeerrkkoovvMarko âkovi}

ZEMUN 23/12/2007.ZZIIMMSSKKAA AAIIKKIIDDOO [[KKOOLLAAAAKK ““SSHHIINN KKEENN””,,NNoovvaakk JJeerrkkoovvDenis Zahiragi}Predrag Popovi}Mi}a Mijatovi}Kara|or|e Gruji}

ZEMUN 23/12/2007.ZZIIMMSSKKAA AAIIKKIIDDOO [[KKOOLLAAAAKK ““IIKKEEDDAA44””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}} Zoran Luki}

ZEMUN 23/12/2007.ZZIIMMSSKKAA AAIIKKIIDDOO [[KKOOLLAAAAKK ““RROONNIINN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}} Aleksa Markovi}Stefan Krsti}Kristina Jovana Saki}Igor Popovi}Pavle Saki}Andrej Jur~i}Igor Lojan~i}Filip Kaì}Ivona PleskonjaVladimir Vukovi}Una Kova~evi}Nikola Gvozdi}Miloš Gvozdi}


10 KYU


20 KYU

70 KYU70 KYU70 KYU70 KYU70 KYU70 KYU70 KYU70 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU

Jelena Staniši}Miloš Dodi}Milan ôvi}Aleksandar ArslanovskiStaša Ratkovi}Anja ôvi}Ognjen ôvi}Miloš Šibali}Miro Krsmanovi}

ZEMUN 23/12/2007.ZZIIMMSSKKAA AAIIKKIIDDOO [[KKOOLLAAAAKK ““KKYYOOFFUU””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}} Velimir Nenadi}Risto RistovVuk Mili}Stefan Stefanovi}Marijeta Milovanovi} -Vukojevi}Marko BoìnovDušan Jankovi}Vuk Radenkovi}

ZEMUN 23/12/2007.ZZIIMMSSKKAA AAIIKKIIDDOO [[KKOOLLAAAAKK ““YYAAMMAATTOO-KKAANN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}} Igor Kokar

ZEMUN 23/12/2007.ZZIIMMSSKKAA AAIIKKIIDDOO [[KKOOLLAAAAKK ““ZZEEMMUUNN””,,SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}} Luka Grozdani}Mira Rosni}Nikola Aleksi}Ivana Ceneri}Nikola IvanišKosta Radovi}Jelena ŠešaDominik HršakMarinko Stankovi}



60 KYU60 KYU50 KYU

50 KYU

70 KYU60 KYU50 KYU40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU30 KYU

1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 ispita kyu ispita kyu ispita kyu ispita kyu ispita kyu ispita kyu ispita kyu ispita kyu ispita kyu ispita kyu 1."Zemun" 4 45 2 19 3 25 2 22 4 42 4 41 5 44 5 66 5 44 7 43 2."Shin Ken" 4 17 3 3 4 23 2 16 3 50 3 25 3 32 2 19 3 18 4 21 3."IKEDA" - - 2 46 2 29 4 60 2 42 3 32 4 78 3 65 3 44 3 37 4."Taurunum" - - - - - - - - 1 1 1 7 2 8 - - - - - - 5."Daitokan" - - - - - - 0 0 3 23 1 3 3 11 3 21 2 14 2 9 6."Ronin" - - - - - - - - 1 2 1 1 0 0 3 28 4 65 4 55 7."Arena" - - - - - - - - 0 0 4 17 1 9 3 49 2 27 3 35 8."Sensei" - - - - - - - - - - - - 4 61 3 49 3 56 2 42 9."TenShin" - - - - - - - - - - - - 3 27 3 34 - - - - 10."Katana" - - - - - - - - - - - - 1 1 1 7 - - - - 11."IKEDA 2" - - - - - - - - - - - - 1 7 3 18 2 10 2 2 12."IKEDA 3" - - - - - - - - - - - - 1 10 3 22 1 11 3 25 13."IKEDA 4" - - - - - - - - - - - - - - 2 26 4 3 4 50 14."Yamato-kan" - - - - - - - - - - - - - - 2 7 4 4 3 11 15."Kyofu" - - - - - - - - - - - - - - 2 23 3 21 3 20 16."Wakiai-kan" - - - - - - - - - - - - - - 0 0 1 7 1 6 17."Budo" - - - - - - - - - - - - - - 2 12 3 30 2 26 Ukupno: 10 70 10 107 13 135 11 145 13 170 17 126 29 291 42 432 41 400 44 382

AIKIDO bilte

n

bilte

n


6 .kyu

2 .kyu

5 .kyu

4 .kyu

1 . kyu

3 .kyu

Katatetori Aihanmi: Iriminage Katatetori Aihanmi: Kotegaeshi Katatetori Aihanmi: Ikkyo omote i ura Katatetori Aihanmi: Shikonage omote i ura Katatetori Aihanmi: Uchika itensankyo omote

Shomenuchi: Ikkyo omote i ura Shomenuchi: Nikyo omote i ura Shomenuchi: Kotegaeshi Katatetori: Shikonage omote i ura Katatetori: Ikkyo omote i ura Katatetori: Udekimenage irimi i tenkan Katatori: Ikkyo omote i ura

Shomenuchi: Ikkyo omote i ura Katatori: Ikkyo omote i ura Ryotetori: Kokyu Ho

Katatetori: Tenchinage Katatetori: Nikyo omote i ura Ryotetori: Iriminage Ryotetori: Shihonage omote i ura Ryotetori: Tenchinage Ryotetori: Udekimenage Ryotetori: Ikkyo omote i ura Ryotetori: Kokyunage Katateryotetori: Kokyunage Shomenuchi: Sankyo omote i ura Yokomenuchi : Shikonage omote i ura Yokomenuchi : Iriminage Yokomenuchi : Kotegaeshi Yokomenuchi : Udekimenage omote i ura Chudantsuki: Iriminage Chudantsuki: Kotegaeshi Chudantsuki: Udekimenage Chudantsuki: Uchika itensankyo Jodantsuki: Ikkyo omote i ura

Shomenuchi: Nikyo omote i ura Shomenuchi: Iriminage Katatori: Nikyo omote i ura

Katatetori: Uchika itennage Katatetori: Sankyo omote i ura Katatetori: Yonkyo omote i ura Kataryotetori: Ikkyo omote i ura Katateryotetori: Nikyo omote i ura Katateryotetori: Kotegaeshi Ryotetori: Kotegaeshi Ryotetori: Kokyunage Shomenuchi: Yonkyo omote i ura Shomenuchi: Gokyo omote i ura Yokomenuchi : Ikkyo omote i ura Yokomenuchi : Uchika itensankyo omote i ura Yokomenuchi : Tenchinage Chudantsuki: Sankyo omote i ura Chudantsuki: Hijikimeosae Chudantsuki: Sotokaitennage

Ryotetori: Ikkyo omote i ura Ryotetori: Nikyo omote i ura Ryotetori: Sankyo omote i ura Ryotetori: Hijikimeosae Ryotetori: Kotegaeshi Ryotetori: Shihonage Ryotetori: Iriminage

Shomenuchi: Kotegaeshi Shomenuchi: Sankyo omote i ura Shomenuchi: Iriminage Katatori: Sankyo omote i ura

Shomenuchi: Jiyuwaza Shomenuchi: Gokyo omote i ura Yokomenuchi : Nikyo omote i ura Yokomenuchi : Sankyo omote i ura Yokomenuchi : Yonkio omote i ura Katateryotetori: Iriminage Katatori Menuchi: Ikkyo omote i ura Katatori Menuchi: Shihonage Katatori Menuchi: Kotegaeshi Katatori Menuchi: Iriminage Katatori Menuchi: Koshinage Munetori: Ikkyo omote i ura Munetori: Sankyo omote i ura Munetori: Shihonage Jodantsuki: Nikyo omote i ura Jodantsuki: Sankyo omote i ura

Ryokatatori: Ikkyo omote i ura Ryokatatori: Nikyo omote i ura Ryokatatori: Sankyo omote i ura Ryokatatori: Iriminage Ryokatatori: Kotegaeshi Ryohijitori: Kotegaeshi Ryokatatori: Iriminage Katatetori Kubishime: Ikkyo omote i ura Eritori: Ikkyo omote i ura

Shomenuchi: Yonkio omote i ura Shomenuchi: Sotokaitennage Ryokatatori: Ikkyo omote i ura Chudantsuki: Kotegaeshi Jodantsuki: Ikkyo omote i ura

Munetori Menuchi: Ikkyo omote i ura Munetori Menuchi: Nikyo omote i ura Munetori Menuchi: Sankyo omote i ura Munetori Menuchi: Koshinage Jodantsuki: Yonkyo omote i ura Jodantsuki: Iriminage Jodantsuki: Shihonage omote i ura Jodantsuki: Sotokaitennage Jodantsuki: Ushirokiriotoshi Jodantsuki: Koshinage Yokomenuchi : Jiyuwaza Chudantsuki: Jiyuwaza

Ryotetori: Yonkio omote i ura Ryotetori: Kokyunage Ryotetori: Koshinage Katatetori Kubishime: Sankyo Katatetori Kubishime: Hijikimeosae Eritori: Ikkyo omote i ura Eritori: Sankyo omote i ura Eritori: Koshinage

Shomenuchi: Jiyuwaza Ryokatatori: Sankyo omote i ura Ryokatatori: Yonkio omote i ura Katatori Menuchi: Iriminage Katatori Menuchi: Kotegaeshi Katatori Menuchi: Kokyunage

Katatetori: Ikkyo omote i ura Katatetori: Shihonage omote i ura Katatetori: Uchika itennage Ryotetori: Shihonage omote i ura

Tach iwaza :

Tach iwaza :

Tach iwaza :

Tach iwaza :

Tach iwaza :

Tach iwaza :

Suwar iwaza :

Suwar iwaza :

Suwar iwaza :

Hanm ihan tach iwar iwaza :

Suwar iwaza :

Ush i rowaza :

Ush i rowaza :

Ush i rowaza :

Suwar iwaza :

UUKKEEMMII ((ppaaddoovvii)),,TTAAIISSAABBAAKKII ((kkrreettaannjjaa))

SSHHIIKKKKOO ((kkrreettaannjjee nnaa kkoolleenniimmaa))

OOssnnoovvee {{ttaappaa ((||oo)) ii mmaa~~aa ((bbookkeenn))

uslov: 35 treninga

uslov: 70 treninga

uslov: 1 seminar i 80 treninga



uslov: 1 seminar i 110 treningaPPrrooggrraamm

Vremenski uslov iz-me|u ispita nije stri-ktno definisan. Pored datih uslova,neophodna je i sagla-snost trenera.

zzaa kkyyuu ppoo jj aasseevvee

bilte

n


AIKIDO bilte

n

A i k i d oA i k i d oTTeehhnn ii kkeeRRaazzmmii {{ ll jj aann jj aaTTeekkssttoovv iiII nn tt ee rrvv jj uu ii

AIKIDO bilte

n

bilte

n


Slika:

Hiroshi Tada,, Hombu Do|o [[ihann 9.dann

bilte

n


AIKIDO bilte

n

ATM: Da li ste odmah, po svomdolasku u Japan, po~eli da

ìvite u do|ou?

SSeennsseeii:: Spavao sam na jednoj jakolepoj klupi prvih nedelju dana nakon~ega su mi policajci rekli da nemogu više da ostanem u parku.Rekao sam im da nemam smeštaj,da nemam ništa i nikoga. Doneli sumi }ebe. Kasnije me je policijasmestila u smeštaj za mlade. Tu samostao nekoliko dana i nakon togasam pokušao da na|em stan. Ume|uvremenu sam ìveo ispreddo|oa, ispred Do{uove ku}e. Imaosam 2,5 tatamija i tu sam ostao 6meseci!

AATTMM: Šta je vaša porodica mislila ovašem odlasku u Japan?

SSeennsseeii:: Rekao sam da èlim da idem

u Japan, i oni su rekli: “OK, nemaproblema”. Mislili su da ne}u stvar-no oti}i. Radio sam celo leto, kupiokartu i otišao.

AATTMM:: Ko je na Vas u Japanu najvišeuticao?

SSeennsseeii:: Pose}ivao sam ~asove svih, iimao sam dobre odnose sa ve}inomu~itelja. Ipak, Doshu (misli se naKi{omaru Ue{ibu, sina O senseiaprim.ur.) je moj glavni u~itelj.Mnogo sam ga voleo i išao sam nanjegove ~asove svaki dan. MasudaSensei, Endo Sensei, i ChibashiSensei su bili moji sempai i u~ili sume, ali na neki na~in su bili više pri-jatelji nego u~itelji. Na mene su,tako|e, uticali i Osawa Sensei iYamaguchi Sensei - ali bilo je jakoteško pri}i Yamaguchiju

KKrriissttiijjaann TTiissiiee ((CChhrriissttiiaann TTiissssiieerr))SShhiihhaann,, 77 ddaann,, jjee jjeeddaann oodd pprrvviihh HHoommbbuuddoo||oo ŠŠiihhaannaa kkoojjii nniijjee JJaappaannaacc.. RRoo||eenn jjee ffeebbrruuaarraa 11995511.. ggooddiinnee uuPPaarriizzuu.. UU ssvvoomm pprroouu~~aavvaannjjuu aaiikkiiddooaa,,pprroovveeoo jjee sseeddaamm ggooddiinnaa uu JJaappaannuu..VVrraattiioo ssee 11997766.. ggooddiinnee uu FFrraannccuusskkuu..DDaannaass iizzaa sseebbee iimmaa jjeeddnnuu oodd nnaajjjjaa~~iihhssvveettsskkiihh aaiikkiiddoo oorrggaanniizzaacciijjaa..

IInntteerrvvjjuu::KKrriissttiiaann TTiissiieeSSeennsseeii

AIKIDO bilte

n

bilte

n


AATTMM:: Zašto?

SSeennsseeii:: Ne znam. Bio je teàk~ovek. Ipak, mislim da je kaoosoba, Yamaguchi Sensei bio izuze-tan. Bio je univerzalan i vrlo~ove~an. Kada ste pri~ali sa njim,~ak iako ne znate japanski, posleizvesnog vremena zaboravite da jeJapanac, i shvatite šta vam govori.

Sreo sam mnoge u~itelje u njihovihod 25 do 35 godina, kada su bilivrlo, vrlo sna`ni. Kada bi ih videodeset godina kasnije, postajali sukruti ili slabi. Postajala su im slabaili le|a ili ramena. Rekoh sebi:“Ludo je biti jak 5 godina, a potomslab. Budo treba da sadrì i nego-vanje naših ìvota.”

Yamaguchi Sensei ima sada 70 go-dina, i došao je u Francusku u junu.Ono šte kod njega volim je da jedobrog zdravlja. Ljudi koji ga vide,~ak i oni koji imaju dvadesetak go-dina, kaù da bi èleli da se kre}ukao on. Još uvek je on jako kon-traverzan.

AATTMM:: Kako to?

SSeennsseeii:: Dobro, neki ljudi kaù:“Njegova tehnika ne funkcioniše”.Ali ništa ne funkcioniše u aikidou.Ništa. Da li shvatate šta ho}u dakaèm?

AATTMM:: Ne baš. Molim Vas da objas-nite.

SSeennsseeii:: Jonkyo ne funkcioniše, inikyo ne funkcioniše dok vamdajem moju ruku. To je poruka koju}ete dobiti iz vaše veštine, ne izsame tehnike. Niko nije dovoljnojak.

Mislim da su borila~ke veštine sis-tem za o~uvanje vašeg ìvota, vaše

nezavisnosti, vaše slobode, i slo-bode ljudi oke vas. To ima veze saìvljenjem u harmoniji sa okolinomi sa drugim ljudima. Uzmite MajkTajsona, na primer. On je vrlo jak,ali je nokautiran dva puta - od stranedve devojke. Uvek je na pogrešnommestu, u pogrešno vreme. Budomora da vas nau~i da budete napravom mestu i u pravo vreme.

AATTMM:: Da li to zna~i da YamaguchiSensei filozofski prilazi aikidou?

SSeennsseeii:: Ne. Yamaguchi Senseinikad ne govori o filozofiji. Nikadga ne}ete ~uti da pri~a o Kiju, ilikokyuu. Nikad ne govori o filozofi-ji, ve} o principima, o tome šta jeaikido, i o poruci koju nosi tehnika.

AATTMM:: Šta Yamaguchi Sensei kaèda je aikido?

SSeennsseeii:: Aikido je, po njemu, tra-ènje ideala savrenstva u namasamima.

AATTMM:: Da li je Sensei spominjao daje ta unutrašnja transformacija deoideja budoa?

SSeennsseeii:: Da. Ja mislim da je budo ibudo duh njemu izuzetno vaàn.Mislim “Budo” u savremenom

bilte

n


AIKIDO bilte

n

smislu – kao edukativni sistem sasvojim pravilima.

Pravila su jako va`na, ali ljudi mora-ju da ih otkriju za sebe. Dobaru~itelj je onaj koji vam pomaè daotkrijete pravila koja su vam potreb-na da biste ìveli u harmoniji saljudima. Loš u~itelj je onaj kojiupravlja ili stvara pravila koja nema-ju nikakvog smisla.

U budou, ako ste uvek uspešni,nemate razloga da nastavite da daljeu~ite. Tako|e, tako bar ja mislim, ubudou moète ponekad da budeteneuspešni i da znate da ste neu-spešni. Slede}i put imate šansu dastvari poboljšate. Kod takmi~enja,nemate tu novu šansu; kada izgu-bite, morate da ~ekate novo takmi-~enje. Ali, u budo treningu, aikidotreningu, nema takmi~enja. Uvekimate novu šansu.

U aikidou, mi uvek ho}emo danapravimo idealan pokret. Neko vasnapada jako dobro, ozbiljnim napa-dom i vi pokušavate da uradite ide-alan pokret. Naravno, to ne}e fun-kcionisati. Zatim, vi probate ponovo- ponovo pokušate da uradite ide-alan pokret. Ponovo loše. U aikidou,mi pokušavamo da stvaramo najle-pše tehnike i ne uspevamo. Ali,svrha je da napravimo najsavrišenijutehniku. To je one šte moramo dazapamtimo, a što vrlo lako zaborav-ljamo.

Bio je jedan slikar koji se zvao HansMonling koji nikad nije potpisivaosvoje slike. Samo bi napisao: “Mojenajbolje delo”. Poha|ao sam Jezu-itski koled`, i svaki dan smo moralida ispišemo: “Ovo je moje najboljedelo” u našim sveskama. Mislim daje isto to i kod aikidoa. Pokušavajteda uradite najbolje - ne najbolje od

svih ve} najbolje šte vi umete u tomtrenutku.

AATTMM:: Zna~i tehnike su alat kojim sepodsti~e naša unutrašnja promena?

SSeennsseeii:: Da, ta~no tako. One jesualat. Tehnika je samo mehani~kastruktura.

Ako izaberemo da prou~avamobudo mora da postoji razlog, ina~ebi izabrali nešte drugo. Razlog zaštobiramo da prou~avamo aikido, a nemeditaciju ili slikanje, je tehnika -zato je ona va`na.

U budou vi imate sankciju - ka`nja-vanje. U realnoj borbi, kazna jesmrt. Isto tako i u budou moratestalno da mislite da primate realnukaznu. Ovde se ne misli na smrt, alimorate da poštujete ve`banje kao daje re~ o realnoj kazni. Potrebna namje ova kazna u našim mislima.

Zato O Sensei kaè da je aikido““iicchhii ggoo iicchhii ee””.. Morate da raditetehnike kao da ih radite prvi put a uisto vreme i poslednji. I kada sre}etenekoga, ista je stvar, kao prvi i kaoposlednji put.

AATTMM:: Da li je aikido, po vama, dru-ga~iji u odnosu na druge borila~keveštine?

Sensei: Svaki Budo ima svoje prob-leme. U aikidou je teško re}i: “Jasam najbolji” zato što nema tak-mi~enja. U takmi~arskim sportovi-ma, kao što su karate i dùdo, je lakore}i: “Ja sam najbolji” jer postojetakmi~enja. Ako ste pobedili natakmi~enju, mo`da ste najbolji utom momentu, pod tim uslovimaturnira. Ali da li }e te biti najboljisutra?

AIKIDO bilte

n

bilte

n


Trening

Trening aikidoa po~inje odmomenta ulaska u do|o! Oni kojitreniraju moraju nastojati da sepristojno ponašaju svo vreme.Pravilno je nakloniti se kadaulazite ili odlazite iz do|oa, i kadastupate na strunja~e ili ih napuš-tate. Otprilike 3-5 minuta prezvani~nog po~etka ~asa, oni kojitreniraju trebali bi da se poravnajui tiho sede kle~e}i (seiza) ili saprekrštenim nogama (anza).

Jedini na~in da se napreduje uaikidou je kroz pravilan i redovantrening. Poha|anje nije obavezno,ali imajte na u|u da ako èlite danapreduje u aikidou verovatnotreba da ve`ba najmanje tri putanedeljno. Uz to, kako se aikidosmatra na~inom razvijanja samo-discipline, samodisciplinovanjepo~inje redovnim poha|anjemtreninga.

Vaš trening je vaša odgovornost.Niko vas ne}e uzeti za ruku i vodi-ti vas ka majstorstvu u aikidou.Naro~ito to nije odgovornostinstruktora ili starijih u~enika davide da li išta u~ite! Deo aikidotreninga je da nau~ite da valjanozapaàte. Pre nego zatraìte pomo}

trebalo bi da pokušate da uraditetehniku sami posmatraju}i druge.

Aikido trening uklju~uje više odtehnika. Trening u aikidouuklju~uje opaànje i promenefizi~kih i psiholoških šablona mišl-jenja i ponašanja. Posebno morateobratiti pa`nju na na~in na kojireagujete u razli~itim okolnostima.Prema tome, deo aikido treninga jei poboljšanje samosvesnosti.

Slede}a ta~ka je veoma va`na:Aikido trening je sara|iva~ki, netakmi~arski. Tehnike se u~e kroztrening sa partnerom - ne sa pro-tivnikom. Morate uvek biti pa`ljivii ve`bati na takav na~in da pri-lagodite brzinu i snagu u skladu sasposobnostima vašeg partnera.Partner vam pozajmljuje svoje teloda bi ve`bali na njemu - nije ne-razumno o~ekivati od vas da sedobro brinete o onome što vam jepozajmljeno!

Aikido trening moè ponekadbiti veoma porazan. U~enje da senosite sa tom frustracijom jetako|e deo aikido treninga.Ve`ba~i treba da posmatraju samisebe u nameri da utvrde korenli~ne frustracije i nezadovoljstva uskladu sa svojim napretkom.Ponekad je razlog ovoga sklonost

da se poredi sa drugima koji treni-raju. Me|utim, obratite pa`nju daje to onda samo po sebi formatakmi~enja. Fino je diviti se talen-tu drugih i nastojati da ih podra-àvate, ali treba voditi ra~una da sepore|enjem sa drugima ne javiogor~enost, ili neumerena samo-kritika.

Ako nekada tokom aikido tre-ninga postanete isuviše umorni dabi mogli da nastavite ili ako vaspovreda spre~i da izvodite aikidokretanja i tehnike, dozvoljeno jeprivremeno prestati sa ve`banjemdok se ne budete ose}ali sposobn-im da nastavite. Ukoliko moratenapustiti strunja~e, pitajte instruk-tora za dopuštenje.

Mada se aikido najbolje u~i sapartnerom, postoje brojni na~iniizvo|enja solo treninga u aikidou.Prvo mogu se ve`bati kate sa jo-om i bokenom. Drugo, mogu}e su“shadow” tehnike, jednostavnoizvo|enje pokreta aikido tehnikasa zamišljenim partnerom. ~ak i~ista mentalna ve`ba aikido tehni-ka moè posluìti kao efikasnaforma solo treninga.

Preporu~ljivo je ve`bati najma-nje tri sata nedeljno da bi se napre-dovalo u aikidou.

Eric Sontac

AAiikkiiddoo PPrriimmeerr- trening i

ve`banje uma Pred Vama je samoo deoo izvrsnoogg teksta oo aikidoouu koojisadrì, oosim predggoovoora, kratkuu istoorijuu aikidooa, oodggoov-oore na naj~eš}a poostavljana pitanja, infoormacije oo tren-inzima sa ma~em i {tapoom, oo poozdravljanjuu uu sali, oomentalnoom treningguu, poodeli tehnika sa ooruu`jem i beznjegga . . .

bilte

n


AIKIDO bilte

n

Ve`banje uma u aikidou

Osniva~ (Morihej Uešiba) jenameravao da aikido bude

daleko više od tehnika za samood-branu. Njegova namera je bila dastopi borila~ku veštinu u skupeti~kih, društvenih, i upravlja~kihideala. Uešiba se nadao da }e ljuditreniraju}i aikido, usavršiti sebeduhovno podjednako kao i fizi~ki.Me|utim, nije odmah o~iglednokako bi ve`banje aikidoa tebalo darezultira i nekom duhovnom (psi-hofizi~kom) transformacijom. Šta-više, mnoge druge veštine polaùpravo na to da svoje u~enike vodedo prosvetljenja ili psihofizi~ketransformacije. Moèmo se sapravom zapitati onda, da li se ikako aikido razlikuje od drugihveština u pogledu efekata transfor-macije.

Trebalo bi da nam bude jasno datransformativna sila aikidoa, akotakva postoji uopšte, ne moèleàti samo u izvo|enju fizi~kihtehnika. Pre ako aikido omogu}avasamousavršavanje i psihofizi~kutransformaciju du` puta koji je pre-dividio osniva~, ve`ba~i aikidoamoraju da usvoje odre|ene stavoveprema aikido treningu i morajunastojati da gaje odre|ene vrstenaklonosti koje se ti~u saznanja.

Veštine koje polaù pravo na toda omogu}avaju transformativnuosnovu za svoje ve`ba~e ukore-njene su u religioznu i filozofskutradiciju kao što su Budizam iTaoizam (uticaj Šintoa na japanskeveštine je u pore|enju sa predhod-nim obi~no mali). U Japanu je ZenBudizam izvršio najja~i uticaj na

razvitak transformativnih veština.Mada je Morihej Uešiba biomnogo manje pod uticajemTaoizma i Zena u odnosu na “novureligiju” Omotokjo, sigurno jemogu}e spojiti odre|ena gledištaZen i Taoisti~ke filozofije i praksesa aikidom. Šta više, Omotokjo, ješiroko ukorenjen u raznovrsni sas-tav neo{intoisti~kih koncepcija iverovanja. I pored ovoga, bilo bipotpuno pogrešno pretpostaviti daje usvajanje ovih stavova neopho-dan uslov za psihofiz~ku transfor-maciju kroz aikido.

Koliko se ti~e ujedinjenja Zen iTaoisti~ke prakse i filozofije saaikidoom, psihofizi~ka transfor-macija kroz ve`banje aikidoa }ebiti malo druga~ija od psihofizi~ketransformacije kroz ve`banje veš-tina kao što su karate, kjudo ili ce-remonija ~aja. Sve ove veštineimaju zajedni~ki cilj da uliju svo-jim ve`ba~ima spoznaju staloèno-sti, spontanosti akcije/reakcije, ishvatanja karaktera stvari upravoonakvim kakve jesu (šinjo).

înjenica da je aikido treninguvek sara|iva~ki daje jednu speci-fi~nu dimenziju izgra|ivanju li~-nog transformisanja kroz aikido.Kooperativan trening olakšavanapuštanje takmi~arskih razmiš-ljanja što poja~ava opaànje drugihsopstvenih dualizama. Kooperativni trening tako|e pola-ko uliva ose|aj za dobrobit part-nera i sigurnost. Ovaj stav

(vo|enja ra~una o drugima) seonda proširuje i na druge situacijeizvan ve`banja aikidoa. Drugimre~ima, kooperativna osnova zaaikido ve`banje se prenosi direkt-no u okvir moralnog ponašanja usvakodnevnom ìvotu.

Osim toga, treba da bude jasnoda ukoliko je mogu} li~ni preo-braàj kroz aikido trening, to nijeautomatski proces. Ovo je o~igled-no opaàju}i ~injenicu da ima ionih koji ve`baju aikido godinamai koji još uvek prave moralne izakonske prekršaje. Tehni~ka veš-tina i široko iskustvo u borila~kimveštinama nisu svakako garancijamoralnog i li~nog napretka. Ova~injenica se ~esto javlja kao velikorazo~arenje za aikido studente,posebno ako bi otkrili da njihoviinstruktori još uvek pate od raznihvrsta nedostataka. Ustvari, ovopredstavlja dragocenu lekciju:Tehni~ko znanje je cilj koji selakše postiè od li~nog napre-dovanja. Mada oba ova cilja mogupredstavljati obavezu za ~itav vek,znatno je lakše u~initi vrstu `rtvi inapora koji se traè za tehni~konapredovanje nego uloìti napor i`rtve koje zahteva li~ni preobraàji napredak.

Put samousavršavanja i li~nogpreobraàja mora, u svakom slu-~aju, negde po~eti. Mo`da jenajva`nije zapamtiti i za u~enika iza u~itelja aikidoa (lako se ovozaboravi) da stalno imaju na umuda su ljudi sa kojima treniraju ljud-ska bi}a kao i oni sami, i da svakiod njih ima svoju jedinstvenu per-spektivu, sposoban je da oseti bol,frustraciju i sre}u, i da svako odnjih ima svoj vlastiti cilj zbogkojeg trenira.

AIKIDO bilte

n

bilte

n


Dugo ve} nameravam danapišem ovaj tekst. Kako je

vreme odmicalo, nisam mogaoprona}i štivo u kome je nekopametniji ukazao na jednommestu na sli~nu temu, a svestannjenog zna~aja, morao sam senajzad prihvatiti nezahvalnogposla i da sâm pametujem.

Bu|icu (bujutsu) i budo

Kroz duge vekove ljudske istorijerazvijane su veštine borenja (jap.jitsu – ~ita se |icu) koje su u~ile nakoji na~in da pobedimo, što jenaj~eš}e zna~ilo i preìvimo usukobu sa protivnikom. Školeborenja koje se nisu pokazaleefikasne zauvek su nestajalezajedno sa svojim poštovaocima.Veštine su se usavršavale ali isuštinski menjale – njihov unu-tra{nji preobraàj je u Japanu bionajo~igledniji.

Filozofski preobraàj borila~kihveština u Japanu se završio zajed-no sa korenitim preobraàjemcelokupnog japanskog društva uXIX veku. Naime, 1868. godinemladi car Mucuhito, 122. vladarJapana, preuzima svu vlast iozna~ava kraj 700 godina vla-davine vojnih mo}nika. Nova eranaziva se Mei|i tj. prosvetljenavladavina. Iste godine 280.000samuraja biva oslobo|eno svojeslu`be i oduzimaju im se privilegi-je. Šest godine kasnije, 1874. seuvodi vojna obaveza i samurajigube svoj monopol i zna~aj koji suvekovima imali.

Mnogo pre ovog perioda, u godi-nama mira u periodu vlastiTokugava po~etkom XVII vekasamuraji su višak slobodnog vre-mena po~eli da koriste za li~nousavršavanje i u oblastima neve-zanim za svoje osnovno zanima-nje. Posticana je ideja da ratnik nesme biti prosti ubica, gajen je kultobrazovanog i smernog viteza.

Sa{a Obradovi}

AAiikkiiddoo- ttee`̀ii ppuutt

Beograd, 1996.

bilte

n


AIKIDO bilte

n

Pod uticajem zena ve}ina bori-la~kih veština po~inje sa transfor-macijom: ken|icu postaje ken-do,ju|itsu judo... Ova promena nazivaukazivala je na kvalitativnu pro-menu samih veština - krajnji ka-rakter do (u Kini se taj karakter~ita tao), koji ozna~ava put u filo-zofskom smislu, po~inje da odre-|uje i budu}u ideju njih samih.

Veštine kojima filozofska transfor-macija nije bila bitna postale su za-nimljive institucijama koje su im utome srodne - nastavile su da seprou~avaju najve}im delom zapotrebe vojske i policije i ostale susli~ne u svojoj biti od dalekogXVII veka do danas.

Aiki|icu i akido - put ljubavi

Pomenuti proces transformacijebu|icua u budo je u aikidou bioznatno kra}i - odigrao se u prvojpolovini burnog ìvota samojednog ~oveka, Moriheja Uešibe.

“Pri~a po~inje 14. decembra 1883.godine, kada se u gradu Tanabeurodio Veliki u~itelj. Uešibin otac jebio vo|a jedne od politi~kihstranaka u svom mestu, tako da jepored verbalnih duela sa svojimsuparnicima, ~esto bio i fizi~kinapadan, što u to vreme i nije bilaretkost. Kao dete, Morihej Uešibaje ~esto prisustvovao takvimsituacijama i u svojoj nemo}i dapomogne ocu, zaklinjao se da }esve to jednog dana promeniti. Utim ranim danima njegovog det-injstva treba traìti po~etni impuls,motiv koji je bio presudan, kako zanjegov ìvot, tako i na ra|anje

aikidoa. Uprkos bolešljivosti, zah-valjuju}i izuzetno jakoj volji iredovnom ve`banju, ovaj prvizavet biva ispunjen. Postao jetoliko snaàn da su po okolinikruìle pri~e o njegovoj snazi.Umesto tih pri~a, dovoljno je re}ida je u svojih 158 cm telesnevisine (što je i za Japance oniìrast) uspeo da ugradi preko 80 kgmiši}avog tela.

Pred njim je bio slede}i, mnogoteì korak: kultivisanje te snage injeno oplemenjivanje, ~emu se onkrajnje predano posvetio.

Nošen nemirnim duhom, godine1911. prijavljuje se kao kolonista iodlazi na Hokaido (najsevernijejapansko ostrvo) gde susre}e majs-tora Sokaku Takedu iz škole aiki-|uce Daito koja se ubraja u najstar-ije u Japanu. Koreni ove veštinegube se negde u IX veku, u vre-menu vladavine cara Seive za ~ijegse šestog princa Sadazumija tvrdida je bio za~etnik ove škole.Uešiba poziva u~itelja Takedu usvoju ku}u i u~i od njega goste}iga i sluè}i mu pune ~etiri godine(od 1912. do 1916.), posle ~egadobija diplomu da je ovladao svimtajnama ove veštine. Mnogi zah-vati u tehnikama aikidoa nastali suna osnovu borbenih tehnika oveškole, što re~ito govori o uticajukoji je ona imala na MorihejaUešibu i stvaranje nove veštine.Pred odlazak sa Hokaida on ostavl-ja svo imanje zajedno sa ku}omu~itelju Takedi.

Godine 1922. završava školu |u-|ice, a 1924. školu borenjakopljem. (...)

Uprkos nadljudskoj snazi i izu-zetnoj veštini koju je posedovao,on je još uvek bio nezadovoljansvojim dostignu}ima. To nije biloono pravo za ~im je tragao i šta jeèleo. Metodi borbi koje je izu~io,omogu}avali su mu da na najkra}i,mada ne i na najbezbolniji na~ineliminiše i ve}i broj eventualnihnapada~a. Upravo to saznanje muje i zadavalo najviše muke.Pobedom nad nekim sti~e samo jošjedan neprijatelj. Pobednik oddanas, sutra je poraèni. ~ovekatreba ubediti u neispravnost nje-gove namere, a ne pobediti. Budo(ratni~ki put) ne moè biti tako pli-tak, tako relativan, tako nestalankao što su pobeda ili poraz. Budoje nešto mnogo više, “Bu jeljubav”, izjavljuje u~itelj Uešiba.To je prelomni trenutak u njegov-om duhovnom sazrevanju, to jemomenat kada po~inje da se ra|amoderni aikido. Sam Uešiba ozna-~ava 1925. godinu kao prelomnu.Polaze}i od osnovne pretpostavke“Borba je ljubav” pred njima jestajao mukotrpan posao oplemen-jivanja krvolo~nih tehnika kojimasu ga nau~ili i stvaranje kvalita-tivno nove veštine koja }e bitiotelotvorenje tog principa.(1)

Tada se prvi put javio pojamljubavi u borila~koj veštini. Da lise to radi o realnoj ili tradicional-noj ljubavi sigurno }e se zapitatidoma}i ~italac? Pojam ljubavi,jedinstven u svetu borenja, uveo jei nekoliko potpuno novih principau sam aikido trening: borila~ka seveština prou~ava sa partnerom –trening je kooperativan, nema pro-tivnika. Ne samo da nema pro-tivnika nego se ni agresivnost, takonegovana u sportu i posticana u

AIKIDO bilte

n

bilte

n b r.7 2008. www.aiki .co.yu

drugim borila~kim veštinama,ni~im ne stimuliše! Agresivnost jeodnosni pojam, tj. agresija podra-zumeva `rtvu, cilj ili objekat ispo-ljavanja. Kod svakoga koji je nataj na~in ugroèn, javlja seodbrambena refleksna reakcija,koja je u najve}em broju slu~ajaiste prirode kao i njen uzro~nik.Zna~i, agresija izaziva agresiju štopodsti~e stvaranju još ve}e frus-tracije koja je zapravo i na po-~etku bila generator agresivnogponašanja! Eto nas u krugu koji nevodi nigde, ponajmanje putu li~netransformacije što bi na posletku itrebao biti cilj bavljenja ovomveštinom.

“Aiki nije zahvat borbe, ili porazneprijatelja. To je put pomirenjasveta i stvaranja jedne porodice od~ove~anstva... Nema neprijatelja uaikidou. Grešite ako mislite dabudo (duhovno usmerena ratni~kaveština) zna~i imati protivnike ineprijatelje, biti jak i poraziti ih. Upravom budou nema ni protivnikani neprijatelja.”(2) re~i su Mori-heja Uešibe.

Aikido, borila~ka ve-ština ili filozofski put?

Podseti}u vas da postoji preve-den tekst Filipa Smita sa istimnaslovom na sajtu “Aikido fe-deracije Srbije”. Bez namere dapolemišem sa bilo ~im iznetim uovom sjajnom tekstu odgovor }udati predefinisanjem samog pita-nja: Aikido, iako borila~ka veštinauvek je i filozofski put!

Dualizam koji nam se sugeriše jezapravo prisutan u prirodi opa-ànja svih stvari oko nas, u praksistvari definišemo kao pojam i kaone-pojam. Ovog izbora u našemprimeru zapravo nema, ovi poj-movi nisu ni~im suprostavljeni,izbor je jedino da li }emo prihvati-ti veštinu koja je od svog postan-ka i po svojoj prirodi transforma-ciona ili }emo, tako ~esto prisut-no, odbiti da ve`baju}i aikido isami sebe menjamo!

Simboli~no, uz napredovanje uveštini zapravo dolazimo i samido istih dilema sa kojima se susre-tao i osniva~. Naravno, naš putnikako ne moè biti toliko teàk –idemo dobro utabanom stazom!

“Put ratnika zasniva se na huma-nosti, ljubavi, i iskrenosti; suštinaratni~ke smelosti odraàva se uistinskoj hrabrosti, mudrosti, lju-bavi i prijateljstvu. Naglašavanjefizi~kih vidova ratni~ke veštine jebesplodno, jer je mo} tela uvekograni~ena.”(3) je jedno od Uešibi-nih naj~eš}e citiranih razmišlja-nja.

Istinska smelost, se danas ne sas-toji, po{to nismo u XVI veku, u~estom stereotipu da treba sisukanim ma~em, u zoru iza}i ubitku sa ja~im i u~initi herojskadela. Smelost se u dana{njemdobu ogleda, {to nije ni{ta manjete{ko, u spremnosti da odrastemoi prihvatimo nesiguran svet odra-slih lišeni svog de~ijeg egoizma, uhrabrost da ne gledamo samo uprošlost, ve} da budemo okrenuti

1. J. Stanojevi} “Aikido – put ljubavi”, str. 88-110, Beograd 199885.2. M. Uešiba “Ume}e mira“, str. 26, Novi Sad, Global Book 199995.3. M. Uešiba, „Ume}e mira“, str. 57, Novi Sad, Global Book 199995.

bilte

n

36 br.6 2007. www.aiki .co.yu

Zemun, 1984.

bilte

n


AIKIDO bilte

n

budu}nosti gde su greške izvesne,istinska smelost se ogleda i uizboru individualnog pogleda naìvot! Pri~a o metafori~nom putunapred kojim se ide ve`baju}i aiki-do nije pri~a o uskoj stazi ve} o{irokom putu - iako teìmo istomcilju svako mora na}i svoj osobenia time i jedinstven izraz.

Sredstvo za postizanje ovih takorazli~itih ciljeva kroz aikido jejedino fizi~ki trening i to krozusavršavanje formi istih onihtehnika koje su vekovima sluìleborbi i preìvljavanju. Put aikidoaje put bosih ljudi u znojavimkimonima. Bez obzira koliko viševolite svoju duhovnu komponentu,samo razmišljanjem, na putu aiki-doa, ne moète daleko sti}i.

U~itelji i u~enici

Na~in podu~evanja u aikidou jeautoritaran – a to zna~i: što sensei(u~itelj, bukvalno: “prvo ro|eni“)predaje u~enici pokušavaju štosli~nije da ponove – i to uglavnombez pogovora {to je sjajna pozicijaza razne neznalice sa obe stane!

Evo i primera kako to nikada inikako nnee ttrreebbaa da se radi:

Znamo da trening ima uglavnomustaljenu formu i jako je, naizgledjednostavno, biti instruktor: satvremena koliko obi~no trajeve`banje, kao u receptima zakola~e, treba podeliti na recimo:10 minuta za zagrevanje, potommalo vremena odvojiti za padove,na kraju ostaviti prostor zarazgibavanje, sklekove i raznegadosti u cilju znojenja u~enika. Upreostalih 20-tak minuta, ako ih

uop{te bude negde u sredinitreninga, moè se ugurati poizboru i poneka tehnika aikidoa, atehnika bar ima koliko vam volja(ipak se ovde radi o aikido trenin-gu). Eto vam, zamalo pa prava,aikido škola!

Iako deluje šaljivo, problem jejako ozbiljan - ako u~itelj ne veru-je u svoj aikido i postupa samo uskladu sa pomenutim {aljivimreceptom, on prestaje da bude sen-sei, do|o prestaje da bude do|o ipostaje sala ili ve`baonica kako jeponeko zove, a lucidniji u~eniciubrzo razotkriju takvog instruktorai naj~eš}e sami odu. Instruktor nakraju završi okruèn tupanimasli~nim sebi a aikido zajednicadobija još jedan, ko zna koji poredu, besmislen klub!

Du`nost senseia je da u~enikevodi putem kojim je sam prošao.U~enici mu daju od sebe najvred-niji svoj deo – svoje bezrezevnopoverenje. Du`nost senseia je dau~enicima da mnogo više od sa-mog znanja, mora da ih podseti naiskrenost, prijateljstvo i na istinskusmelost koju zahteva aikido.Nakon ovog, aikido }e i instruk-torima i u~enicima postati mnogoviše od samo tri sata rekreacijenedeljno.

Na kraju, du`nost senseia je dau~enike izvede u duhu Uešibinezamisli na put aikia - put ljubavilišen sukoba bilo koje vrste. Svioni kojima se sve ovo ne budesvidelo }e prvom prilikom potra-ìti nešto manje teško i sloèno -više muške i “realnije“ veštine sajedne ili više intelektualne disci-pline sa druge strane!

Beograd, 1996.

AIKIDO bilte

n

bilte

n


Evo nekih odgovora na pitanjakoja se naj~e{}e postavljaju

nakon posete nekog aikido do|oa.

PP:: Dali je aikido efikasan kao bori-la~ka ve{tina?

OO:: Da, mora}ete istrajno da ve`-bate, uporno neko vreme da bistesebi to dokazali.

PP:: Da li se aikido smatra mekanimili ~vrstim stilom?

OO:: On je i jedno i drugo. On moèbiti ekstremno neàn i ezoteri~anili brutalno odlu~an, sposoban daozbiljno ozledi ili ubije napada~a.

PP:: Dali je aikido religija i dalive`ba~i prate neku posebnureligisku ideju?

OO:: Ne. Ljudi svih religija ve`bajuaikido. Me|utim, on jeste duhovnonastojanje. Eti~ki standardi aiki-doa omogu}uju nam da razvijamona{e duhovno bi}e i karakter. Uinterakciji sa na{im unutra{njimbi}em i drugim ljudima u istovreme, aikido donosi oba, i unu-tra{nji i spolja{nji mir i spokojistovremeno. To je aktivnost kojane odbija nikoga i za dobrobit jesvakoga.

PP:: Za{to se svi klanjaju?

OO:: Klanjanje (naklon) u aikidou seizvodi da bi se pokazalo obostranopo{tovanje, poverenje i prihvata-nje drugih. Naklon mora biti iskrenne mehani~ki.

PP:: Kako da po~nem?

OO:: Kad god budete bili spremni,prijavite se i kro~ite na strunja~e ipoklonite se. Toliko je jednos-tavno.

PP:: Mogu li po~eti bez gia (kimona,opreme)?

OO:: Da. Istina je da }ete se ose}atiudobnije u kimonu. Moète po~etida ve`bate u manje udobnoj ode}i,recimo trenerci i majci. Me|utim,mi sugeri{emo da je najbolji na~inda se ve`ba aikido u tradicionalnojopremi.

PP:: Koliko je vremena potrebno dabi nau~io aikido?

OO:: To zavisi od mnogo faktora.Svako od nas ima druga~iji tem-perament, druga~ije psihi~ke spo-sobnosti i razli~ite sklonosti ve-zane za u~enje. Na primer, nekiljudi u~e tehni~ki deo i formu brèali im manjka esencijalni deo iistinski duh koji je potreban zaaikido. Ostali koji ve} ve`bajuaikido imaju taj duh ugra|en u

Greg O’ Connor

OOpp{{ttaa ppiittaannjjaa

prevela sa engleskog:Katarina Novakovi}

Ovaj tekst je deoo poogglavlja oo Op{tim pita-njima iz koorisne knjigge “The AikidooStuudent Handbooook” Gregga O Koonoora.

bilte

n


AIKIDO bilte

n

svoj karakter i on im je integrisensa aikido tehnikom. Moraju pro}igodine ve`banja da bi ste ,,nau~iliaikido’’. U svakom slu~aju, uì-vajte u svakodnevnom ve`banju.

PP:: Koliko dugo }e mi trebati dadobijem crni pojas?

OO:: Od svih borila~kih ve{tina dos-tizanje crnog pojasa u tradicional-nom aikidou je najteè (potrebnoje minimum 5 godina upornogve`banja). Brzina va{eg progresazavisi }e od kvaliteta va{egve`banja i koli~ine vremena kojuinvestirate. Sli~no je, u ostalom, isa bilo ~im drugim {to nameravateda radite. Ipak, crni pojas ne trebada bude ,,zlatno tele”, cilj sam posebi. Ako ve`bate iskreno otvo-renog srca, moète shvatiti da stedostigli ne{to mnogo vrednijegnego {to je crni pojas.

PP:: Pla{im se da }u biti nespretan ida }u se zbuniti.

OO:: Ne brinite – niste jedini. Svismo iskusili nespretnost negde, nesamo na strunja~ama. To se uvekdesava. Ako mislite da se tonikome ne de{ava - razmislite jo{jednom. Pogledajte kako se drugidrè. Nasme{ite se sami sebi s vre-mena na vreme kada se osetite kao,,smotanko’’, a zatim zaboravitena to i krenite dalje. Opustite se iuìvajte u~e}i ne{to novo.

PP:: Dali }u sputavati naprednijestudente ako treniramo zajedno?

OO:: Apsolutno ne. Da bi napre-dovali u aikidou veoma je va`nove`bati i sa starijim u~enicima i sapo~etnicima - i od jednih i oddrugih moète nau~iti veomava`ne lekcije. Kasnije, kadpostanete napredan student navama }e biti odgovornost da sesetite kako je bilo kada ste po~eli ividite sebe u drugima kada po~nuda vas prate. Pomaù}i po~etnici-ma u njihovom ve`banju bi}ete ustanju da se fokusirate, jasnijevidite i razjasnite ne samo njihoveve} i sopstvene tehnike. Zatou~itelji ~esto kazu: “Ja u~im odsvojih u~enika”.

PP:: Dali }u ikada nau~iti svejapanske termine?

OO:: Opet – bez brige. Kroz ponav-ljanje bi}ete iznena|eni koliko stenau~ili za veoma kratko vreme.

PP:: Dali moram da znam japanskijezik da bi razumeo aikido?

OO:: Znanje japanskog jezika nijepreduslov da se poznaje aikido.Borila~ki put je zasnovan na har-moniji sa prirodom i njenim prin-cipima. Poznavanje japanskogjezika moè u svakom slu~aju dapomogne da se stekne bolji uvid ukulturne korene aikidoa.

PP:: Za{to neki studenti nose crnepantalone?

OO:: Crno naborane pantalone, kaosuknja, zovu se hakama. To su

AIKIDO bilte

n

bilte

n


tradicionalne japanske pantalonekoje u aikidou nose stariji studenti– samo oni koji su nosioci crnogpojasa (neke {kole dopu{taju ijuniorima da nose hakamu). Uaikidou hakama nagla{ava prelepekru`ne pokrete. Na jednom prak-ti~nijem nivou hakama prikrivapokrete nogu i onome ko je nosidaje jedinstven ose}aj stabilnosti.Falte i trake doprinose poja~anomose}aju svesnosti psihi~kog itelesnog centra usresre|enom uhari (stomaku p.p.).

PP:: Mogu li napusti strunja~e tokomtreninga?

OO:: Da – moète. Samo, molim vas,traìte prvo dozvolu od u~itelja dato u~inite.

PP:: Mogu li i}i na privatne tre-ninge?

OO:: Odluku o tome prepustite svomu~itelju. Moè biti veoma te{koistinski u~iti aikido u tako ogra-ni~enom kontekstu. Neka privatni~asovi poja~aju vas uobi~ajan re-gularan trening.

PP:: [ta se de{ava kod ve`bi disanja?

OO:: Utonite u dubok udah, relaksi-rajte se i spustite vazduh u centar,potom izdi{ite lagano, smiruju}ise, i to je ono {to nam daje novuenergiju, osloba|a nas tenzije,opu{ta na{a ramena i omogu}ujenam da prona|emo udoban i priro-dan poloàj tela. Tokom disanja

(ali i rukovanja) mi primamo usebe istovremeno energiju neba izemlje. Mi spajamo na{e rukezajedno dlanom o dlan i drmaju}iih prilikom rukovanja me{amoenergije na{ih tela i na{ih bi}a.Ve`be disanja nam pomaù da senas centar (ta~ka u donjem stom-aku, tanden p.p.) probudi i oìvi.

PP:: Dali su padovi i visoki padovi(yoku ukemi p.p.) bolni? ûo samkako ljudi udaraju dlanom o stru-nja~e kada padnu. Dali to boli?

OO:: Ponekad, dok se u~e padovi(ukemi) neki u~enici mogu iskusi-ti blagu neprijatnost sve dok nenau~e da pravilno izvedu pad.Udaranje dlanom ne zna~i da jepad bio bolan, bez obzira {to moèzvu~ati da je tako. To izgleda da jebolno ali nije. Udarac jednostavnopomaè da se utro{i energija pada.

PP:: Za{to ne nosite obojene poja-seve?

OO:: U tradicijonalnom aikidou belipojas se nosi u okviru svih stepe-neova sve do sticanja ranga shodan(prvi stupanj na dan lestvici, zna~ipo~etni dan). Dostignuv{i shodan,student se potvrdio kao ozbiljanve`ba~ – ne kao ekspert. Ovo ne-nagla{avanje zna~aja spolja{njihznakova rangiranja ispunjava ipromovi{e vi{e unutra{nju spozna-ju i introspekciju sopstvenog posti-gnu}a.

bilte

n


AIKIDO bilte

n

Od najstarijeg doba pa do našihdana nastale su mnoge veš-

tine borbi uz upotrebu razli~itogoru`ja. Veština upotrebe ma~a raz-likovala se od svih drugih. Ma~ jebio mnogo više od obi~nog sredst-va za ubijanje. Prestavljao je sim-bol ~asti i viteštva, bez razlike, upotpuno razli~itim kulturama. Konije ~uo za Ekskalibur, ma~ kraljaArtura? Na àlost, pojavom vat-renog oru`ja na Zapadu veštinaupotrebe ma~a i borenja hladnimoru`jem pada u zaborav, a ma~postaje ukras uz paradne uniformeili eksponat u vitrinama vojnihmuzeja.

Na Istoku, u Japanu, dva ma~a,duga~ki i kratki, koji su visili opojasu sa oštrom ivicom nagore,predstavljali su najve}e blagosamuraja: oni su pokazivali nje-gov status i bili simbol ~asti ratni-ka. Kult ma~a je u japanskojistoriji zauzimao izuzetno mesto.Kao efikasna oštrica za se~enje -nigde u svetu ne prave ni pribli`notako dobre oštrice kao u Japanu,

kao umetni~ko delo, kao talismani fetiš, ma~ samuraja je ulivaojedinstveno poštovanje. U rukamanekog nabusitog i grubog ~ovekaon je mogao postati oru`je kojimse divlja, ali se isto tako verovaloda u rukama stru~njaka koji negu-je bbuusshhii-nnoo-nnaassaakkee - ratni~koose}anje milosr|a i blagosti, moèpostati dobro}udan, ~ak moè io~uvati ìvot.

Sredinom prošlog veka kadaprestaju feudalni sukobi u Japanuveštine koje su sluìle za rat (patime i podu~avale kako što veštijeubiti protivnika a izbe}i da vas onpovredi) po~inju da prerastaju uveštine koje nas u~e suprotnoovom - kako ìveti potpunije ibolje. Kako borbu sa protivnicimapreto~iti u mnogo teù borbu -borbu sa sobom, svojim strahovi-ma, slabostima. Tako nastaju veš-tine koje danas znamo kao aikido,karatedo, judo, kendo. Zna~ajhladnog oru`ja, kao oru`ja, posta-je sve manji.

Sa{a Obradovi}

BBookkkkeenn((bbookkeenn))- mmaa~~

osnovni elementi tehnika ma~em

TTeehhnniikkee mmaa~~aa ((bbookkkkeenn - bbookkeenn)) ii ššttaappaa ((jjoo –– ||oo))pprreeddssttaavvlljjaajjuu iizzuuzzeettnnoo vvaa`̀aann ii nneeiizzoossttaavvaann ddeeoo uupprroouu~~aavvaannjjuu aaiikkiiddooaa.. SSaamm oossnniivvaa~~ MMoorriihheejjUUeeššiibbaa jjee vveelliikkii bbrroojj kkrreettaannjjaa uu aaiikkiiddoouu pprreenneeoo iizzssiisstteemmaa bboorreennjjaa ššttaappoomm ii mmaa~~eemm.. IIaakkoo ssee tteehhnniikkeessaa oorruu`̀jjeemm nnee ppoollaa`̀uu zzaa uu~~eennii~~kkee ppoojjaasseevvee,,nneeoopphhooddnnoo jjee pprreeddaannoo iihh vvee`̀bbaattii oodd pprrvvoogg ddaannaa..

DDuurrmmiittoorr,, CCrrnnaa GGoorraa,, 11999955..ggoodd..

AIKIDO bilte

n

bilte

n


Od svih ovih veština u aikidou (uzkendo i iaido) se nastavilo saprou~avanjem tehnika ma~a. Osni-va~ aikidoa Morihej Uešiba, ~iji seunuk danas nalazi na ~elu organi-zacije kojoj pripadamo, u svojojmladosti je prošao Jagju školuma~a kod u~itelja MasakacuNakajeme. Ova škola ma~a, njenistavovi i na~in borenja presudno suuticali na Ueshibu kada je zaokru-ìvao svoj borila~ki sistem kojidanas nazivamo aikido. Veština

ma~evanja koja se prou~ava uokviru aikidoa je u njegovojosnovi, i iako za laika manjesloèna od telesnih tehnika, nemaza cilj da dopuni kurs obuke aiki-doka i da veštinu u~ini atraktivni-jom ve} da nam pomogne urazumevanju su{tinskih principave{tine. Na posebnim treninzimaposve}enim tehnikama bokena(drveni ma~ -jap.) u~e se osnovneve`be (u parovima ili samostalno),koje u sebi sadrè osnovne sekove,

sklanjanja i strategiju borbe ma-~em. Osnovne ve`be zamišljene sukao dogovorene borbe u paru (imaih šest i zovu se tachi) sadrè usebi sve elemente Jagju školema~evanja. Svi oni koji ve`baju}iaikido u školama koje iz nepozna-vanja tehnika ma~a ovu oblastzapostavljaju, ili je uopšte ne rade,bivaju uskra}eni za fundamentalneprincipe koji se kroz ma~ u~e i kojiprestravljaju samu suštinu i smisaoaikidoa.

TACHI DORI UKE – (oduzimanje ma~a)

TACHI DORI UCHI – (bacanja i tehnike uz pomo} ma~a, ma~ je kod torija),(sl.1))

Ve`be izbegavanja i sklanjanja od ma~a, od jednog ili više napada~a.

Osnovni po~etni stav sa ma~em je migikamae (desni stav,desna noga je napred)(sl.2)). Ma~ se drì uvek sa oberuke, desna je uvek napred, šake su odozgo. Leva rukadrì za sam kraj ma~a tako da je mali prst leve ruke ilipotpuno na kraju ili iza ma~a. Telo je okrenuto (kodosnovnog seiggan kamae stava) frontalno u odnosu napravac iz kog o~ekujemo napad. Ne zaboravite, sekovi ibodovi se izvode isklju~ivo sa desnom rukom napred!

1. Telesne tehnike ma~a

2. Osnovni elementi ma~a(sl.2))

(sl.1))

bilte

n


AIKIDO bilte

n

sseeiiggaann kkaammaaee –– osnovni stav, predhodno opisan (sl.2))

jjooddaann kkaammaaee –– visok stav, ma~ i obe šake su iznad glave (sl.5))

hhaassoo kkaammaaee –– leva noga je napred (hideri kamae, levi stav) ma~ je uspravno na-više pored glave privu~en uz desno rame. (sl.3))

wwaakkii kkaammaaee ––leva noga je napred (hideri kamae) ma~ i desna ruka su pozadi uproduètku desnog pazuha, sa se~ivom okrenutim nadole ili ustranu. [ake koji-ma drìmo ma~ okrenute su nadole. (sl.4))

3. Osnovni stavovi (kamae)

(sl.5))

(sl.3))

(sl.4))

BBookkeenn - predstavlja vernu kopi-ju, po izgledu i teìni, japan-skog ma~a katane. U zavisnostiod {kola ma~a moè se razliko-vati po obliku i duìni.

AIKIDO bilte

n

bilte

n


Suburi su osnovne i neophodne ve`be za JO i BOKEN. To su udarci, sekovi ibodovi koji se uve`bavaju velikim brojem ponavljanja.

1. SUBURI (Ichi noo suubuuri))

dizanje ma~a ravno iznad glave (sl.5)) sa korakom unazad i sledi sek po glavi ravnonapred, SHOMEN UCHI

2. SUBURI (Ni noo suubuuri))

sli~no kao 1. osim što se kod koraka unazad telo postavlja delom ukoso sklanjaju}ise sa linije napada, nakon ~ega se vra}a na zamišljenu liniju napada i radi korak seSHOMEN UCHI udarcem.

3. SUBURI (San noo suubuuri))

korak unazad, waki kamae (sl.4)), zatim sledi SHOMEN UCHI sa korakom napred.

4. SUBURI (Yoon noo suubuuri))

sek u napred, SHOMEN UCHI sa naizmeni~nom promenom nogu, jedan sek je salevom, drugi sa desnom nogom napred.

5. SUBURI (Goo noo suubuuri))

sek u napred sa strane YOKOMEN UCHI, sanaizmeni~nom promenom nogu, jedan sek je salevom, drugi sa des-nom nogom napred.Ma~ se okre}e oko glave, RENZOKUUCHI KOKMI.

6. SUBURI (Rookuu noo suubuuri))

korak unazad, SHOMEN UCHI, zatim tsuki,bod sa tsugi ashi korakom (istom nogom),YOKOMEN UCHI, zatim tsuki, bod sa tsugiashi korakom. Kod boda desna noga jenapred.(sl.6))

7. SUBURI (Nana noo suubuuri))

sli~no kao 6. samo što se tsuki radi sa korakom napred (promenom stava). Shomenuchi, korak zadnjom nogom - irimi i tsuki. Kod boda leva noga je napred.

4. Suburi

(sl.6))

na fotografijama u okviru teksta su::

Velibor Vesovi}, Sa{a OObradovi}, Sr|an Rusi} i Ivan Todorovi}

bilte

n


AIKIDO bilte

n

(sl.7))

(sl.8))

(sl.9))

Kompleti oru`ja: drveništap (jo), ma~ (boken)

i no` (tanto), plus futrola.00 66 44 11 88 .. 22 55 .. 88 22 99

AIKIDO bilte

n

bilte

n


5. Tachi (ta~i) ili kumitachi

Ve`be u paru (tachi - ta~i) prestavljaju koreografije borbi ma~em u kojima se uve`bavajupredhodni udarci, blokovi i kretanja tela (tai sabaki). Sve ove ve`be imaju i svoje varijante

skra}ivanja (telesne i varijante ma~a). Postoje:

ICHI NO TACHI, prvi tachi (sl.7));

NI NI TACHI, drugi tachi (sl.9));

SAN NO TACHI, tre}i tachi;

YON NO TACHI, ~etvrti tachi;

GO NO TACHI, peti tachi (sl.8));

KI-MMOSUBINO TACHI, tachi “~vora kia”.

Osim ovih, postoji još mnoštvo ve`bi sa ma~em u paru ili pojedina~no koje bi bilo potpunonecelishodno prepri~avati.

Knjige “Traditional Aikido” Morihira Saita Senseia objavljene 1973. godine predstavljaju jednood najzna~ajnijih aikido izdanja ikada objavljenih. U kompletu od 5 knjiga “Volume 1” i“Volume 2” ti~u se tehnika ma~a i {tapa i ako nekad budete u mogu}nosti - nabavite ove knjige.

Do leta 2008. godine iza}i }e posebna DVD izdanja sa kompletnom {kolom {tapa, ma~a i pro-gramom za kyu ispite.

Svrha ovog teksta kao i preporu~enih knjiga i diskova je na prvom mestu da vam budu podset-nik u ve`banju i da vam pomognu pri u~enju naziva termina vezanih za ovu oblast.

Na zaboravite, put u~enja aikidoa je isklju~ivo fizi~ki treningi {to podjednako va`i i za aiki ken- tehnike ma~a i aiki |o - tehnike {tapa.

nnaajjvvaa`̀nniijjii ddeelloovvii kkaattaannee::TTssuubbaa - {titnik na ma~u;

TTssuukkaa - drška;SSaayyaa - korice;

KKiissssaakkii - vrh oštrice;SSeeppppaa - bronzani deo sa obe strane tsube do se~iva . . .

bilte

n


AIKIDO bilte

n

Pre mnogo godina, u prole}e1991, kada se priroda budi i ja

sam krenuo u potragu za nekimsportom koji bi me najviše privu-kao. Svratio sam u obli`nju sport-sku halu, “Halu Sportova” naNovom Beogradu da pogledamtrening aikidoa (tada nisam ništaznao o aikidou). Taj trening je dràomajstor aikidoa Novak Jerkov kogasam tom prilikom i upoznao. Naprvom slede}em treningu u “HaliSportova” ja sam se pojavio spre-man da treniram, a ve} posle prvogpolaganja za 6.kyu postao samzaljubljen u ovu veštinu. Mnogiznaju da ta ljubav doseè i dodanašnjih dana.

Tokom mog ve`banja i bavljenjaaikidoom upoznao sam mnogesportiste kako visokih tako i niìhzvanja, a ujedno sam se upoznao isa strukturom i ~elnim ljudima utadašnjoj aikido organizaciji.

Ali, bez brige, ne}u Vas zamaratipoliti~kim vodama u ovoj pri~i uovom prelepom svetu aikidoa.

Dakle, vredno i predano treniraju}iu “Hali Sportova” kod majstoraNovaka postajemo i prijatelji kojiproširuju saradnju u pogledu otva-ranja zajedni~kih aikido sala, kojesu više ili manje bile uspešne. Do-brim organizovanjem svog vremenau tom periodu mog ve`banja uspe-vam da pose}ujem mnoge treningeu “Hali sportova” i u “Pinkiju” gdeje drào treninge majstor Saša, štomi je donelo dobru podlogu usavla|ivanju najbitnijih po~etnihkoraka u svetu aikidoa.

Naàlost ili na sre}u u zavisnosti kokako bude razumeo, u trenutkukada je naša organizacija trebala danapravi neke va`ne korake ka svo-joj budu}nosti nastaje neo~ekivanipreokret i ona se raspada, po ko znakoji put po poznatom principu nes-loge ~elnih ljudi organizacije.

Samo zahvaljuju}i prisebnoš}u,iskustvu i odlu~noš}u Saše Obra-dovi}a i Novaka Jerkova kao ipomo} nekolicine bliskih ljudiovom tandemu iz te nesre}nesituacije izrasta “Aikido federacijaSrbije” u kojoj se mi danas nalazi-mo. Ta~nije re~eno, da njih nije bilotu u datom momentu i ja i mnogidrugi ne bi bili ovde gde smo sada.

Kroz razne uspone i padove u momtreniranju mogu se pohvaliti da jetrener Novak uvek bio uz mene idavao mi korisne i pravovremenesavete, dok je na višoj instanci uvekbio tu da pomogne i Saša. Madanije uvek bilo po mojoj volji ilizamisli ono što su mi savetovaliNoki i Sale, bivalo je naj~e{}eispravno. Sad posle dugog nizagodina ve`banja i ujedno druè}i sesa njima, izlazi na videlo iskustvo isrda~nost iz kojeg su govorili ipruàli mi uvek pozitivnu energijuza svo vreme bavljenja aikidoom akasnije i u segmentu vo|enja kluba.

Naro~ito tokom ranijih godina, averujem i u današnje vreme, nijenimalo lako izdvojiti vreme i finan-sijska sredstva za treniranje nekogsporta ili borila~ke veštine. Igromslu~aja, meni je pošlo za rukom date stvari prebrodim i uklopim u svoj

ìvot, a samim tim da postanem deojednog velikog neba koji se kod nasnaziva Aikikai Srbije. Spoznaju}isve dobrobiti aikidoa i uz pomo}Saleta i Nokija otvorio sam i sop-stveni klub koji se vremenomproširio na nekoliko sala. Naravnoto nije trud samo jednog ~oveka ve}i nekolicine majstora i starijihu~enika iz bliìh klubova koji sunesebi~no dolazili i pomagali mi urazvoju kluba.

Ovom prilikom èlim da se zahva-lim svim aikidokama koji su miunazad godinama pomagali kako uzajedni~kom treniranju i mnogo-brojnim pripremama za polaganja,tako i u vo|enju kluba i u njegovomrazvoju. Staviti poimence sve teljude dobre volje na ove stranicenašeg biltena zna~ilo bi još neko-liko dodatnih stranica, a to mi ured-nik sigurno ne bi dozvolio. Nadamse da }e se ve}ina prepoznati uovom odeljku.

Veliki je broj pozitivnih ljudi unašoj organizaciji koji su mipomogli u mom aikido razvoju izato im od srca hvala za takvupomo}, saradnju i druènje.

Posebno bi zahvalio Saši Obrado-vi}u i Novaku Jerkovu na svestra-noj podršci i nesebi~nom zalaganjusvih ovih godina u nadi da }e našafederacija biti još brojnija kakomladim i pozitivnim ljudima tako iklubovima širom zemlje.

HVALA VAM.

Neboj{a Oklobdì ja 4 .dan

JJeeddnnoomm aaiikkiiddoo,,zzaauuvveekk aaiikkiiddoo

AIKIDO bilte

n

bilte

n


U k u s U k u s B a n z o v o g m a ~ aB a n z o v o g m a ~ a

UUmmeettnnoossttFF ii ll oozzoo ff ii jj aa

KKuu ll tt uurraaJJaappaannJJeezz ii kkPPrr ii ~~eeII ss ttookk

TTssuubbaa - je štitnik uglavnomovalnog ili ~etvrtastog oblika kojise nalazi na kraju drške na raznimjapanskim oru`jima kao što sukatana, wakizashi, tanto ili nagi-nata. Tsuba pridonosi boljoj kon-troli oru`ja (desni palac {akeobi~no dodiruje tsubu) i zaštitiruku. Tsube su pravili generacijemajstora ~iji je jedini posao bilaizrada samo tog jednog jedinogdela. Ve}nom su bogato ukraša-vane. Japanske porodice samu-rajskih korena ~esto imaju i svojeporodi~ne grbove (mon) urezane utsube. Mogu se na}i izra|ene odraznih metala, naj~e{}e od ~elika,bakra, bronze i materijala koji se uJapanu zove shakudo, leguri zlata ibakra (96% bakra), koja se koristi-la zbog prekrasne tamne plavo -ljubi~aste patine koja se nakonnekog vremena hvatala na nju.

bilte

n


AIKIDO bilte

n

UUllooggaa vvoojjnniihh aattaa{{eeaa jjee ddaa bboorraavveeuu ssttrraanniimm zzeemmlljjaammaa ii ssaakkuupplljjaajjuuppooddaattkkee oo ddooddeelljjeennoojj iimm ddrr`̀aavvii iiuupprrkkooss ssuukkoobblljjaavvaannjjuu rraazzllii~~iittiihhnnaa~~iinnaa `̀iivvoottaa ii kkuullttuurraa,, oonnii iimmaajjuuvveeoommaa aakkttiivvnnuu uulloogguu..

UU oovvoomm iizzddaannjjuu iizzvvee{{ttaavvaappuukkoovvnniikk DDaann kkoojjii `̀iivvii uu SSrrbbiijjiiggddee ssuu oo`̀iilljjccii ssuukkoobbaa jjoo{{ uuvveekkpprriissuuttnnii……

Umaju 2006, dok smo bilizauzeti pripremama za moj

zadatak u Srbiji, moja deca su sepobunila i uz suze pitala: ,,Da listvarno moramo da idemo uSrbiju? Ne `elimo da se odvajamood prijatelja i da idemo na mestokoje ne poznajemo.” Nisammogao da im odgovorim dovoljnodobro zbog toga {to je tada mojeznanje o Srbiji bilo oskudno. Ipak,skoro na silu, odlu~io sam da ihodvedem tamo. Jo{ uvek se se}amlica dece koja su gledala Japan iz

aviona dok je uzleteo sa Naritaaerodroma 22-og juna.

Srbija, zemlja ljudivelikog srca, ~ak i poslenekoliko ratova

Pretpostavljam da mnogimJapancima kojima nije poznatnaziv Srbija, re~i kao biv{a Jugo-slavija, Beograd i predsednik Titomogu pomo}i da do|u do osnovneslike. Biv{a Jugoslavija je bilazemlja koja nije pripadala niIsto~nom ni Zapadnom bloku iimala je vode}u ulogu uantiblokovskom pokretu. Tokom1990-ih se prostirala na 5 zemalja:na Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu iHercegovinu, Srbiju i Crnu Goru, iMakedoniju. Juna 2006. CrnaGora postaje nezavisna dr`ava iformirana je Repubika Srbija.

Srbija je pretrpela mnoge ratove usvojoj pro{losti. U novijoj istoriji

Masaaki Dan

OOttkkrriivvaannjjee bbooggaattssttvvaa dduuhhaa uuSSrrbbiijjii,, zzeemmlljjii ookkrruu�eennoojj ddoobbrroottoomm

PPuukkoovvnniikk MMaassaaaakkii DDaann jjee vvoojjnnii aattaa{{ee pprriiAAmmbbaassaaddii JJaappaannaa uu SSrrbbiijjii,, iimmaa 33..ddaann ii uu~~eenniikkjjee MMoorriitteerraa UUee{{iibbee.. VVeelliikkuu nnaamm jjee ~~aasstt ddaa jjee~~llaann ““AAiikkiiddoo ffeeddeerraacciijjee SSrrbbiijjee -AAiikkiikkaaii SSrrbbiijjee””..

prevela sa japanskog: Kanoko Tsudapreveo sa engleskog: Aleksandar Pavlovi}

AIKIDO bilte

n

bilte

n


jo{ su sveà se}anja na rat u Bosni1992. gde je poginulo oko 200.000ljudi, i na probleme na Kosovukoji su od 1998. postajali sveozbiljniji. âk i sada je tamo sta-cionirano 16.000 vojnika UN-a.Danas je za Kosovo nadle`na mi-sija Ujedinjenih Nacija i pitanjenezavisnosti Kosova se re{ava nainternacionalnom planu. Tako|e,Beograd je kao prestonica biobojno polje, tako da su mnogeprelepe zgrade uni{tene. Posebnoje NATO bombardovanje 1999.razorilo zemlju i ostavilo o~ajneoìljke Beogradu koji govore oveli~ini bombardovanja. Sa drugestrane, do{lo je do gra|evinskogprocvata u poslednjih nekolikogodina, tako da sada grad pred-stavlja misterioznu kombinacijuizme|u ru{enja i stvaranja.

Mnogi bi mogli da naslute da suSrbi agresivan narod zbog njihoveistorije. Kako god, uprkos uàsnimratovima i raznim me|unarodnimsankcijama Srbi su radosni idobrodu{ni, puni topline ~ak i zaEvropljane. Ono {to je oso-benoza srpski, a ne i za japanskinarod je njihova jaka li~nost(posebno kod èna) i njihovatvrdoglavost. Oni jako dobroneguju sopstvenu tradiciju iznaju da uìvaju u slobodnomvremenu. Beograd je veomaìvahan grad uprkos zgradamauni{tenim tokom bombar-dovanja. No}ni ìvot je jakoaktivan i mnogi ljudi uìvaju uslu{anju doma}e muzike urestoranima. Prva stvar kojame je pozitivno iznenadila bilesu lepe ène. [etaju}i gradom

mogao sam uo~iti izuzetan stil srp-skih èna, koje izgledaju kao da suiza{le iz modnih ~asopisa. Tako|e,Srbija je sigurno mesto, i centarBeograda je, izuzev jedne oblasti,siguran za decu da se sama {etaju.Moète li zamisliti da va{e dete,recimo tinejdèr sam(a) {eta pocentru Shinjuku-a usred no}i?Moja }erka se sama vozi taksijema moja èna i ja, kao roditeljinemamo straha. Pri~a sa srpskimtaksistima (koji mnogo voleJapance) na {krtom engleskom i uzpomo} gestikulacije.

Od sada pa nadalje umiru sa ljudima koji ìvepunim srcem

Prosecni mese~ni prihodi u Srbijiiznose oko 360€ (oko 58.000¥). upore|enju sa Japanom to jeneverovatno nizak prihod. Uz to, uSrbiji ìvi oko 1.550.000 penzio-nera. Ta~no je da su ìvotnitro{kovi niì, hrana je posebno

jeftina, u pore|enju sa Japanom.Na primer, pivo ko{ta 50 yena,vekna velikog hleba je tako|e oko50 yena. Me|utim, benzin ko{ta160 yena/litar i uvozna roba iname{taj su skuplji. Ali u Srbiji sene ose}a lo{iji na~in ìvljenja.Kako pada mrak, mnoge familije iparovi se {etaju pe{a~kim stazamadu` Dunava dok drugi ispijaju ~asevina na brod-restoranima posma-traju}i zalazak sunca. Gledaju}injih pomislio sam da su oni ti koji,,ìve luksuzno”. Mnogo puta sambio gost osoba koje ìve u razli-~itim oblastima Srbije. Svaki putsam iskusio bogatstvo ìvota iakofinansijski mo`da nisu dobrosto-je}i. Obra|ivanje povr}a na veli-kim poljima, odgajanje svinja,krava, koko{i, ku~i}a i ma~aka, iproizvodnja doma}eg alkohola,rakije je uobi~ajena za sve gene-racije, od baka i deka do unu~i}a,koji svi ìve pod istim krovom uveseloj atmosferi. Hrana kojom sume ugostili su bila nacionalna jela,supe, jela od povr}a i rakija. Zavreme ru~ka svi su bili nasmejani

jedu}i prelepa jela i piju-}i rakiju, pomalo se napi-jaju}i, posle ~ega obi~noide pevanje i igranje. Prenego {to smo i mogli daprimetimo, moja porodi-ca i ja smo se uklju~ivaliu igru, ne znaju}i korake,jednostavno zate~eni pri-jatnom atmosferom. Mis-lim da mi je ovo iskustvodozvolilo da otkrijemsrpsku tajnu o uìvanju uìvotu. U pore|enju sadana{njim Japanom,Srbija nije materijalno i

bilte

n


AIKIDO bilte

n

finansijski bogata, ali mojemi{ljenje je da Srbi posedujuumetnost u tome kako treba uìvatiu ìvotu. Naravno, urbanizacija,pribliàvanje Zapadu i kul-tura mladih ljudi su u Srbijiveoma napredni tako da senjihov na~in ìvota i men-talitet ubrzano menjaju.

Poznato mi je da je vojskabiv{e Jugoslavije bilaveoma mo}na, no {ta je sadanasnjom srpskom voj-skom? Pro{le godine Repu-blika Srbija je dobila svojuvojsku kojom komandujepredsednik. Ali srpska vojs-ka se suo~ava sa mnogimproblemima kao {to sunedostatak ljudstva, vojnogbudèta i opreme za {ta seuglavnom krivi nepopu-larnost vojske. Kako bi srp-ska vojska postala dovoljnodobra Srbija je u procesu reformenacionalne odbrane. Do kraja2010. predvi|eno je da se uvedeprofesionalna vojska sa oko27.000 vojnika, profesionalnimvojnim sistemom i ukidanjemvojne obaveze. U mnogome o{te-}ena NATO bombardovanjemponovna izgradnja srpske vojskenije laka. Prema dana{njim stan-dardima ne moè se re}i da je srp-ska vojska jaka, ali u poslednjihnekoliko godina njihova saradnjasa NATO savezom se dostapobolj{ala i otpo~ele su reformebazirane na NATO standardima.Ali, po{to se uspomene na bom-bardovanje 1999. ne moguizbrisati, polovina srpske popu-lacije je protiv pridruìvanja

NATO paktu. Zanimljiv primer jebio kada je tokom rata srpska vojs-ka oborila americki lovac F117,civili koji su bili na demonstracija-

ma su nosili plakate sa natpisom:,,Izvinite, nismo znali da je nev-idljiv.”

Re~i moje dece su menaterale da shvatim kolikoje Srbija fascinantna

Pro{lo je godinu dana od kako smooti{li iz Japana 2006-te. Vratilismo se u posetu Japanu u avgustu2007. Vreme u Beogradu deca suprovodila bore}i se konstantno saengleskim jezikom u interna-cionalnoj {koli. U prvih nekolikomeseci nisu mogli da zavr{edoma}i sve do pono}i. Posebnomla|a }erka, koja je do{la u Srbiju

kada je bila u 6-om razredu (uJapanu se engleski izu~ava od 7-ograzreda pa nadalje), nije znala ni{tana engleskom. Me|utim, tri nede-

lje posle na{eg povratka uJapan ona mi je rekla:,,Tata, hajde da se vratimou Srbiju, Srbija je bolja.”Samo godinu dana pretoga deci se nije svi|alaideja o odlasku u Srbiju igledali su Japansko kopnoprepuni tuge zbog odlas-ka. Ta ista deca su mipri~ala kako èle da sevrate u Srbiju. Nisammogao da shvatim {ta jeto u Srbiji {to ih je navelona takvo razmi{ljanje.Me|utim, obe}ao samsebi: “U toku slede}e dvegodine potrudi}u se dacela moja familija ìvi uSrbiji u blagostanju i da seu Japan vratimo dobrog

duha i zdravlja.” Pretpostavljam dapostoje mnogi razlozi zbog ~ega sudeca ovoliko uìvala u Srbiji, ali jeverovatno glavni razlog samaSrbija i pa`nja ljudi. Iskreno samzahvalan Srbiji i njenim ljudima{to su moja deca mogla da odrasta-ju na ovom nivou. Da li biste i vivoleli da posetite ovu divnuzemlju, Srbiju? Verujem da onamoè da vas obmota dobrotom ine`no{}u tako da va{ umor moèbiti izle~en. I verujem da Srbijamoè da vam vrati va{u istinskudobrotu…

TTeekksstt jjee oobbjjaavvlljjeenn uu jjaappaannsskkoommvviissookkoottiirraa`̀nnoomm mmaaggaazziinnuu kkrraajjeemmpprroo{{llee ggooddiinnee..

AIKIDO bilte

n

bilte

n


Na~in ìvota

ôvek se ra|a neàn i slab,u ~asu svoje smrti, on je tvrd i krut.

Zeleno bilje je ne`no i ispunjeno sokom.Kad umire, uvelo je i suvo.

Stoga, krutost i nesavitljivostsledbenici su smrti.

Blagost i plodnost su sledbenici ìvota.Zato vojska koja nije fleksibilna

Drvo koje se ne savija, lako se slama.Tvrdo i jako }e pasti.

Meko i slabo bi}e pobednik.

Sun Cu Vu, V vek p.n.e.

bilte

n


AIKIDO bilte

n

LLaaoo CC’’ ili LLaaoo CCee (oko 570. p.n.e. – oko 470. p.n.e.) Jedan od naj-zna~ajnijih starih kineskih filozofa. Nema pouzdanih podataka onjemu kao istorijskoj li~nosti. Tradicionalno, prihvata se da je ìveou VI veku pre nove ere, ali ga savremeni nau~nici smeštaju u periodIV veka pre nove ere, u period Zara}enih dràva. On se smatraautorom klju~nog dela taoizma “Knjige o Putu i Vrlini”.Lao Ce je ìveo verovatno u vreme Sidarte Gaotame Bude na Istokui Periklea u Gr~koj a izvesno je u vreme Konfu~ija u Kini.

Lao Ce (Lao C’)

O Lao Ceu kao istorijskoj li~nosti nema pouzdanihpodataka. Sve što se zna o njemu preuzeto je iz

kineske tradicije i iz njegove biografije u Istorijskimzapisima S’-ma îjena, koji su pisani od 109. godinep.n.e. do 91. godine p.n.e.

Prema ovim izvorima, Lao C’ je bio stariji savremenikKonfu~ija. Ro|en je u prefekturi Ku, u dràvi û,današnjoj kineskoj provinciji H’-nan. Po legendi,rodio se star tj. sedokos, pošto je prethodno proveoosam (ili ~ak osamdeset) godina u maj~inoj utrobi.

Radio je kao arhivar u Carskoj biblioteci dinastijeDòu u Luo-jangu, tadašnjoj prestonici Kine. Popredanju, kada je napustio dràvnu slu`bu, otišao je navodenom bivolu (zebuu) u dràvu ]in, a odatle nestaou pustinji. Straàr na najzapadnijoj kapiji dràve ]inga je zamolio da zapiše svoje u~enje pre nego što sezaputi u pustinju. Lao C’ ga je poslušao i tako je nasta-la Knjiga o Putu i Vrlini. Lao C’ ju je napisao za tridana a onda je otišao u pustinju i o njemu se više ništanije ~ulo.

Nema pouzdanih podataka o njegovoj smrti osim le-gendi da je ìveo, kako ve} biva kod narodnih preda-nja, sto šezdeset ili dvesta godina.

Lao Ce i Konfu~ije

Upomenutim S’-ma îjenovim Istorijskim zapisi-ma opisan je i susret Lao C’-a i Konfu~ija.

Dok je Lao C’ radio kao arhivar u Carskoj biblioteci,Konfu~ije se sreo sa njim, i razgovarali su o ritualimai oboàvanju predaka (Pogledajte „Bileten br.6 ” i tekstu Konfu~iju). Lao C’ je rekao Konfu~iju: „Kosti ljudio kojima govoriš odavno su pretvorene u prah, i samonjihove re~i ostaju. Ako je vreme za ~oveka pogodno,bi}e uspešan; ako nije, ne}e biti. Uspešan trgovacsakriva svoje bogatstvo od drugih, a karakteran i ple-menit ~ovek }e se praviti bezumnim. Stoga, trebalo bida se odrekneš svog ponosa, svojih èlja, taštine ipreteranih htenja. Oni su za tebe beskorisni.”

Posle njihovog susreta, Konfu~ije je u~enicima rekao:„Znam kako ptice lete, kako ribe plivaju i kako ìvo-tinje tr~e. Ali ono što tr~i moè biti uhva}eno u zamku,ono što pliva moè biti uhva}eno na udicu, a ono štoleti moè biti oboreno strelom. A ko zna kako zmajevijašu na vetrovima i uzdiù se kroz oblake do nebesa?Danas sam sreo Lao C’-a i mogu ga uporediti samo sazmajem.”

Lao CeSa{a Obradovi}

AIKIDO bilte

n

bilte

n


Poznavati druge jeste inteligenci-ja; poznavati sebe prava jemudrost. Kontrola drugih jesnaga; kontrola sebe samog pravaje mo}.

Milost i nemilost uzrok su straha.Što cenimo i ~ega se bojimo, unama je samima.

Putovanje od hiljadu milja po~injeprvim korakom.

Svet moèmo upoznati, a da i neotvorimo vrata. Smisao nebamoèmo doku~iti, a da i nepogledamo kroz prozor.

Pazite na svoje misli; one supo~etak postupaka.

Znati da znaš ono sto znaš, i da neznaš ono sto ne znaš - eto tinajve}eg znanja.

Jedno jedino “evo ti” vredi višenego deset “neka ti Bog po-mogne”.

Istinite re~i nisu lepe (za uho),lepe re~i (za uho, obi~no) nisu isti-nite.

Onaj koji odmah svakom odobra-va retko }e kad mo}i da kaè ivlastitu re~.

Nametati svoju volju drugimajeste nasilje, a nametati sebe samavrhunac je nasilja.

Ko èli slatko, treba podneti igorko.

Mudrac pokre}e sve (stvari) ali ne(misli) da (u bilo ~emu) ima mo}(nad njima), uspeva ali ne isti~e(li~ni) uspeh, ne ùdi da pokaè(nimalo od svojih) sposobnosti.

Kao {to je strast glas tela, tako jesavest glas du{e.

Od zemlje se prave lonci ali onapraznina u njemu daje svojstvaloncu.

Ko se raduje pobedi, veseli}e seubijanju, a ko se veseli ubijanju,na svetu je pogrešio svoj cilj. Koje mnogo ubijao, neka mrtveoplakuje suzama, neka pobeduslavi kao àlost.

Ne`nost savladava snagu.

Laoo Ce

bilte

n


AIKIDO bilte

n

Taoizam (Daoizam)

Jedan od najva`nijih utemelji-telja taoizma bio je Lao Ce. Lao

Cea je pou~avao da ljudi treba daìve u harmoniji sa prirodom. Onje naglašavao va`nost jednos-tavnog ìvota i odrànje ravnoteèsa prirodom, pri ~emu se nije sla-gao sa Konfu~ijevim uverenjemda su u jednom društvu najva`nijisna`na porodica i dràva. On nijeverovao u zakone i pou~avao je daje najbolji na~in ìvota ne predu-zimati nikakve sna`ne, protiv-prirodne akcije. Temeljno delotaoizma je Tao Te \ing, knjigakoja se ~esto prevodi kao “KnjigaPuta i Vrline”.

Središnji pojam taoizma je Tao iliDao, (na slici desno). Tao jenepromenjiv, pre je svih stvari. Odnjega poti~u nebo i zemlja, kaodva pola. Muški princip Jang(duh, dobro, ljubav, svetlo) iènski princip Jin (materija, zlo,mr`nja, mrak), koji zajedno odrà-vaju sklad sveta u neprestanommenjanju. Ovaj princip dualizmautkan je u poimanje sveta i ìvota,shvatanje ljudskog zdravlje veza-nog za protok energije i njenouravnoteènje. Taoisti Tao tuma~ekao princip kontinuiteta u ve~nomenjaju}em Univerzumu.

Kao religija, Taoizam se utemelju-je tek u 2.veku n.e. mnogo posleLao Cea.

Za razliku od velikih zapadnja~kihreligija, taoizam nema jednogboga ni proroka osniva~a. Jednood glavnih verovanja taoizma jeda svaka osoba treba da sledi sop-stveni put ka Taou, ili „ìvotnomputu”. Univerzalan, a ipak veomali~ne prirode, taoizam je imaozna~ajnog uticaja na duhovniìvot mnogih kultura, kako uAziji, tako i širom sveta.

Simbol Taoizma (na slici skrozgore) je Jin Jang (Yin-Yang) ipredstavlja dve glavne suprot-stavljene, ali komplementarne silekoje se nalaze u svemu u svemiru.Jin je “crno”, a jang „belo“ i oniprouzrokuju sve što se doga|a.Oni nisu potpuno crni, niti pot-puno beli i ne mogu da postojejedno bez drugog.

AIKIDO bilte

n

bilte

n


Japanski vrtovi

Sa{a Obradovi}

ZZllaattnnii ppaavviilljjoonn, Kjootoo. Hram je podignuo 1394. godine Ashikaga Yoshimicu. Paviljon je pre-ìveo ratne vihore, ali nije preìveo trenutak ludila jednog japanskogmonaha! Bolesno opsednut lepotom svetilišta - 1950. godine ga jezapalio. U stanju psihi~ke neura~unljivosti, mladi budista je smatrao da}e ga jedino tako sa~uvati! Na mestu starog, sagra|en je novi hram.Na crteù desno je ilustracija vrta iz 1799. god.

bilte

n


AIKIDO bilte

n

Tradicija gradnje vrtova uJapanu, odnosno baštovanstva

je razvijana više od hiljadu godinai ona je svojevrsan izraz kultureDalekog istoka.

Treba se podsetiti da se japanskiarhipelag sastoji od dugog uskogniza ostrva; više od 75 procenatajapanske kopnene mase pripadaplaninama, dok je ostali deo zem-lje komponovan od stepenastihzakošenih dolina i uskih priobalnihzaravni. Topla morska klima i~este kišne padavine kreirajuvla`nu, maglovitu klimu kojapod`rava bogatu i raznovrsnufloru. Sve ovo je uticalo nastvaranje karakteristi~nog japan-skog vrta.

Postoji nekoliko tipova vrtova: zašetnju, ““ssttiill sshhuujjuu”” - vrt ~iju glavnuodliku predstavlja staza koja vodiod jedne do druge ta~ke gde posto-je mnoga mesta pogodna za medi-taciju, i gde se vrt posmatra izsredišnje gra|evine s naglaskomna stvaranju bri`no komponovanescene koja podse}a na sliku i moèdugo da se gleda; vrt za zabavu -““ssttiill ffuunnaa aassoobbii”” (~amac za uì-vanje) - koncentrisan oko ribnjakakojim su se dvorjani vozili ~amci-ma i vrt za zadovoljstvo, ““ssttiillkkaaiijjuu”” (mnogo zadovoljstva) - ukojem se razni vrtovi, naj~eš}e~ajni, konstruišu oko središnjegribnjaka, i tako se do~aravajupromene prizora. Postoje i razli~itevarijante navedenih stilova.

Imamo “vla`ne vrtove” i “zelenevrtove”- sa vodenim površinama izelenilom, ali isto tako postoje ipotpuno suvi vrtovi kao što je poz-nati tip ““kkaarree ssaannssuuii”” - “vrt bezdrve}a” ili “suvi pejza`”. Taj vrtse naziva zen vrt ili poznat je i kao“kkaannsshhoo-nniiwwaa”.

Zen vrtovi su prvobitno bilisme{teni jedino u unutra{njadvorista zen manastira ali su zbogsvoje lepote i jednostavnosti bivaliprihvaceni {irom Japana, a od 20.veka i {irom sveta.

Zen vrt predstavlja duhovnu rep-liku sveta, “suvu ba{tu” na{eg umai odnosa prema njegovim ve~nimprincipima. U manastirima sluèza smirivanje duha i uvo|enje umeditaciju.

Zen vrt podleè strogim pravilimaure|enja - uvek se sastoji odogra|enog, plitkog “bazena” ispu-njenog sitnim {ljunkom, odre-|enog broja stena ili krupnogkamenja, i retko biljkama (uglav-nom mahovinom). [ljunak (nikadse ne koristi pesak) simbolizujevodu, i zbog toga se SVAKOGDANA preoblikuje specijalnimgrabuljama u {are koje podse}ajuna talase, stenje raspore|ene povrtu predstavlja zemlju (a ~esto isamo ostrvlje Japana), a zbogtre}eg elementa, vazduha (ili kos-mosa) - uvek vrt mora biti naotvorenom, bez nadstre{nica.

KKoorryyuujjii hram, Kyoto

AIKIDO bilte

n

bilte

n


Mogu se upotrebljavati i biljke, alisu u konceptu cele pri~e - nebitne.

Zen vrt u ku}i

Svi mi koji nemamo vrt naotvorenom mo`emo napraviti ku}-nu varijantu istoga. Mnogi }epomisliti da ovom pragmati~no{}ubanalizujemo celu ideju, ali ne-mojte dozvoliti da forma pokvarisu{tinu.

Potrebna vam je plitka drvenakutija koju trebate izlakirati i kojabi stajala na ~etiri male drvenenoge. Kutiju, sli~no kao i kodvelikog vrta treba da ispunimo sit-nim {ljunkom (idealno bi bilo jakositnim i od granita). Osim šljunka,koji formira vodu, obavezan deosu i stene, koje simbolizuju ostva,dugove~nost i zdravlje. Biraju se

li~no, sopstvenom rukom i tradi-cionalno je da se uzimaju bar dve,jedna koja simbolizuje kornja~u adruga `drala, jer te dve `ivotinjepredstavljaju simbol dugove~no-sti. Mogu}e je i napraviti ostrvood grupacije kamenja.

Trebaju vam još grabulje i rav-nja~a, od drveta ili bambusa.

Ako sa gornje strane postavitestaklo, izgubi}ete tre}i elementvrta - vazduh, ali dobi}ete prelepsto u kome je u unutra{njosti praviumanjeni zen vrt!

Nemojte da vam padne na pametda kao u kafi}ima koji sli~nemakete koriste kao stolove u pe-sak ili {ljunak stavite ukrase zajelku, zrna kafe ili {ljokice po{toje tako ba{ slatko i SUPER!!!

na koricama desno: vrt u TTooffuukkuu-jjii hramu, u Kjotu.

KKaarree-ssaannssuuii,, prototip Muromashivrta u RRyyooaann-jjii hramu, Kjotu.

casopis br.7, 6.0 i korice · masaaki dan 3.dan, vojni ataše pri ambasadi japana i g. koseki...

Documents