3. CENTRALNE BANKE POJEDNIH ZEMALJAZa razliku od Sistema federalnih rezervi, koji je decentralizovan u 12 regionalnih centralnih banaka u privatnom, vlasnitvu, centralne banke u drugim razvijenim zemljama predstavljaju jednu centralizovanu jedinicu kojom rukovodi vlada. Rasmotriemo strukturu i stepen nezavisnosti etiri banke koje su medu najvanijim stranim centralnim bankama: centralna banka Kanade, centralna banka Velike Britanije, centralna banka Japana i Evropsku centralna banka.

3.1. Centralna banka KanadeKanada je dosta kasno osnovala centralnu banku: The Bank of Canada - centralnu banka Kanade, osnovana je 1934. godine. Direktore imenuje vlada, njiHOV mandat traje tri godine, a oni imenuju guvernera iji mandat traje sedam godina. Upravni odbor ine. etiri viceguvernera i guverner i on predstavlja t elo nalik FOMC-u koje donosi odluke u oblasti monetarne politike.

Zakon o bankarstvu dopunjen je 1967. godine do bi se krajnja odgovornost za monetarnu politiku prebacila na vladu. Dakle, centralna banka Kanade nije nezavisna u pogledu instrumenata, kao to su to Federalne rezerve. Meutim, u praksi ona ipak kontrolie monetarnu politiku. U sluaju nesuglasica izmeu banke i vlade, ministar finansija izdaje direktivu koju banka mora potovati. Meutim, poto ta direktiva mora biti u pisanoj formi i mora se odnositi na odreeni, navedeni period u kojem mora biti primenljiva, mala je verovatnoa da ona bude izdata. Do danas nije izdata nijedna takva direktiva. Ciljeve monetarne politike, kao i planiranu inflaciju odreuju centralna banka Kanade i kanadska vlada zajedno pa je centralna

banka Kanade manje nezavisna i u pogledu ciljeva nego FED.3029 Prikaz naina na koji FED ostvaruje kontakt s javnou i politiarima daje Bob Woodward,

Maestro:Greenspans FED and American Boom (New York: Simon and Schuster, 2000.)30 www.bank-banque-canada.ca

3.2. Centralna banka Velike BritanijeS obzirom na to da je osnovana 1694.godine, centralna banka Velike Britanije predstavlja jednu od najstarijih centralnih banaka. Na osnovu Zakona o bankarstvu iz 1946. godine, vlada je postavljena iznad centralne banke Velike Britanije. Vee centralne banke Velike Britanije (ekvivalent upravnom odboru) ine guverner i dva viceguvernera kojima mandat traje pet godina i 16 lanova koji se imenuju na mandat od tri godine.

Do 1997.godine, centralna banka Velike Britanije bila je najzavisnija od svih centralnih banaka o kojima u ovom poglavlju govorimo jer nije imala pravo da odluuje o poveanju ili smanjenju kamatnih stopa. O tome je odluivao ministar finasija. Situacija se promenila kada je maja 1997. godine na vlast stupila nova laburistika vlada. Novi ministar finansija Gordon Brown objavio je da e centralna banka Velike Britanije od tog datuma odreivati kamatne stope. Meutim, banci nije omoguena potpuna nezavisnost u pogledu instrumenata. Vlada ima prednost u odnosu na banku i moe da odreuje kamatne stope ,,u ekstremnim ekonomskim situacijama" i ,,u odreenom, periodu". Poto bi se, kao i u Kanadi, odluka banke morala javno objaviti i poto se takvo neto oekuje samo u krajnje neuobiajenim situacijama i samo za odreeni period, vlada rerko ispoljava svoju dominaciju nad bankom.

Pravo odreivanja kamatnih stopa ima Komisija za monetarnu politiku. ine je guverner, dva viceguvernera, dva lana koje imenuje guverner nakon konsultacija s ministrom finansija (uglavnom su to zvaninici centralne banke) i etiri nezavisna ekonomska eksperta koje imenuje ministar. (Interesantan je podatak da dva od etiri nezavisna eksperta prvobitno imenovana u tu komisiju nisu bili Britanci - jedan je bio Holandanin, a drugi Amerikanac, ali su obojica bili stanovnici Velike Britanije.) Planiranu inflaciju centralne banke Velike Britanije odreuje ministar finansija, pa je ona manje nezavisna i u pogledu ciljeva nego to je to FED.313.3. Centralna banka JapanaCentralna banka Japana (Bank of Japan; Nippan Ginko) osnovana je 1882. godine u periodu Meiji 32reforme. Monetarnu politiku odreuje Savet za politiku,

31 www.bankofengland.co.uk32 Meiji: period od 1867 do 1912. godine, kuda je vladao japanski car Melji Tenno; period velikih reformi u Japanu; modernizovao je japansku industriju i uveo novi ustav.( prim.prev.)

koji ine guverner, dva viceguvernera i est nezavisnih lanova koje imenuje kabinet, a njiHOVo imenovanje odobrava parlament. Svima njima mandat traje pet godina.

Sve doskora, centralna banka Japana nije bila formalno nezavisna od vlade, a centralnu mo imalo je ministarstvo finansija. Meutim, novi zakon o centralnoj banci Japana, koji je na snagu stupio 1998. godine i predstavljao prvu veliku promenu po pitanju moi u centralnoj banci Japana posle itavih 55 godinu, promenio je stanje stvari.Osim to se njime predvia da je cilj monetarne politike zapravo odravanje stabilnosti cena33, na osnovu zakona je i centralna banka Japana

ostvarila veu nezavisnost u pogledu instrumenata i ciljeva. Pre tog zakona, vlada je imala dva lana u Savetu za politiku koji su imali pravo glasa, jedan je bio iz Ministarstva finansija, a drugi iz Agencije za ekonomsko planiranje. Vlada sada moe da alje dva predstavnika iz tih organa na sastanke odbora, meutim, oni vie nemaju pravo glasa, ali imaju pravo da zatrae odlaganje sprovoenja odluka po pitanju monetarne politike. Ministarstvo finansija takode je izgubilo pravo nadzora nad mnogim aktivnostima centralne banke Japana, posebno pravo otputanja viih zvaninika. Meutim, ministarstvo finansija i dalje ima kontrolu nad delom budeta centralne banke koji nije u vezi s monetarnom politikom, to u neku ruku ograniava njenu nezavisnost.

3.4. Evropska centralna bankaNa osnovu Maastricht sporazuma osnovana je Evropska centralna banka (European Central Bank; ECB) i Evropski sistem centralnih banaka (European System of Central Banks; ESCB) koji su zapoeli s radom, januara 1999. godine. Struktura centralne banke osmiljena je nalik Sistemu federalnih rezervi u SAD u tom smislu da centralne banke svake zemlje lanice imaju ulogu slinu ulozi banaka Federalnih rezervi. Upravni odbor ECB ine predvodnik, potpredsednik i etiri druga lana i njiHOV mandat traje osam godina. Organ zaduen za kreiranje monetarne politike ini est lanova upravnog odbora i guverneri centralnih banaka iz svake zemlje evro zone, a svima njima mandat traje najmanje pet godina.

Evropska centralna banka bie naj nezavisnija u celom svetu - nezavisnija ak i od centralne banke Nemake, Bundesbanke, koja je pre osnivanja ECB i zajedno s nacionalnom bankom vajcarske vaila za najnezavisniju centralnu banku u svetu. ECB je nezavisna i u pogledu instrumenata i u pogledu ciljeva, kako od Evropske

unije tako i od nacionalnih vlada i ima potpunu kontrolu nad monetarnom politikom.

33 Novi zakon o centralnoj banci Japana, koji je na snagu stupio 1998. godine

Takoe, misija ECB je zapravo ostvarivanje stabilnosti ccna. ECB je daleko nezavisnija od bilo koje druge centralne banke u svetu jer se njena ovlaenja ne mogu menjati zakonom: mogu se promeniti samo revizijom Maastricht sporazuma, to je veoma sloen proces jer bi svi potpisnici plana morali s tim da se usaglase.