Univerzitet u Novom SaduPrirodno-matematički fakultetPrirodno matematički fakultetDepartman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredineUdruženje za unapređenje zaštite životne sredine „Novi Sad“Fondacija "Docent dr Milena Dalmacija"

CILJEVI I ASPEKTI CILJEVI I ASPEKTI JJPREČIŠĆAVANJA OTPADNIH VODAPREČIŠĆAVANJA OTPADNIH VODA

Profesor dr Božo DalmacijaProfesor dr Božo Dalmacija

Novi Sad 23-25. septembar, 2015.

FAKTORI IZBORA TEHNOLOGIJE PREČIŠĆAVANJA OTPADNIH VODA

I b t h l šk (t h l ij ) čišć jIzbor tehnološkog procesa (tehnologije) prečišćavanja otpadnih voda zasniva se na detaljnoj analizi svih bitnih faktora koji moraju da se uzmu u obzir prilikom ocene i izbora j j ppojedinačnih procesa i postupaka prečišćavanja, odnosno koji su uslovljeni:1. Karakteristikama sirove otpadne vode, 2. Zahtevima u pogledu stepena prečišćenosti otpadne vode

(koji su u prvom redu uslovljeni karakteristikama životne sredine – ekološki i hemijskog potencijala vodoprijemnika –reka, jezero, akumulacija, EQS standardi za površinske ireka, jezero, akumulacija, EQS standardi za površinske i podzemne vode)

3. Postojećom i anticipiranom pravnom regulativom j p p gproblematike otpadnih voda, (GVE za vode)

SVRHA ANALIZE jeSVRHA ANALIZE je

da se napravi najbolji mogući izbor između alternativnih procesa i postupaka prečišćavanja, i da se definišu optimalni parametri tehnološkog procesa (tehnološki parametri) prečišćavanja otpadnih voda

ZAHTEVI U POGLEDU KVALITETA Č ŠĆ(STEPENA PREČIŠĆENOSTI)

OTPADNIH VODANormativna regulisanost

htzahteva u pogledu kvaliteta (stepena prečišćenosti)prečišćenosti) otpadnih voda

(Zakon o zaštiti životne sredine, Sl. Glasnik RS br. 135/04) Opis mera predviđenih u cilju sprečavanja smanjenja i otklanjanja značajnih štenihOpis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i otklanjanja značajnih štenih uticaja industrijskih otpadnih voda na životnu sredinu

Z b j (Z k d "Sl l ik RS" b 30/2010) jZabranjeno (Zakon o vodama,"Sl. glasnik RS", br. 30/2010) je:• unošenje u površinske i podzemne vode otpadnih voda koje sadrže hazardne i

zagađujuće supstance iznad propisanih graničnih vrednosti emisije koje moguzagađujuće supstance iznad propisanih graničnih vrednosti emisije koje mogudovesti do pogoršanja trenutnog stanja;

• ispuštanje u javnu kanalizaciju otpadnih voda koje sadrže hazardne supstance:- iznad propisanih vrednosti,- koje mogu štetno delovati na mogućnost prečišćavanja voda iz kanalizacije,- koje mogu oštetiti kanalizacioni sistem i postrojenje za prečišćavanje voda- koje mogu oštetiti kanalizacioni sistem i postrojenje za prečišćavanje voda,- koje mogu negativno uticati na zdravlje lica koja održavaju kanalizacionisistem;

• korišćenje napuštenih bunara kao septičkih jama;• ************

*************• *************

Defenicija: Granična vrednost emisije - GVE• Granična vrednost emisije jeste masa izražena u obliku

određenih specifičnih parametara, koncentracije i/ili p p , j /nivoa pojedinačne emisije koju nije dozvoljeno preći u toku jednog ili više vremenskih perioda, u skladu sa

b ( k š ž dposebnim propisom (Zakon o zaštiti životne sredine, Sl.glasnik RS, 135/04; Zakon o vodama,"Sl. glasnik RS", br. 30/2010);30/2010);

GVE: granice emisije zagađenja koje ne smeju biti dostignute, g j g j j j g ,npr. kg/t, mg/m3 ili kg/hGVE za zagađenja bazirana na BAT.Uzimaju se u obzir karakteristike instalacije, geografska lokacija i lokalni uslovi životne sredine.

Šta je bitno za projektovanje PPOV !j p j jNovi način izražavanja graničnih vrednosti emisije (GVE)vrednosti emisije (GVE)• Prema tipu emisije - sektorska osnova• U vidu koncentracija (npr. mg/l, ml/m3, ...)• U vidu masa

l k ( /d )po instalisanom kapacitetu (g/dan, ...), po jediničnoj masi proizvoda (g/kg, ...)

ili neke aktivnosti u okviru procesa koje nikako ne smeju bitiili neke aktivnosti u okviru procesa koje nikako ne smeju biti premašene

PRIMER I: GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJE OTPADNIH VODA IZ OBJEKTA IPOSTROJENJA ZA PROIZVODNJU OD SEMENA ULJARICA, ODNOSNO JESTIVE MASTI

I RAFINACIJU JESTIVOG ULJA

Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

(I)

Parametar Jedinica mereGranična vrednost(I)

Priprema semena

Rafinacija jestivih ulja i masti

Tempertura 0C 30 30ppH 6,5-9 6,5-9Suspendovane materije mg/l 35 35Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5) gO2/t(IV) 5(III) 38(III)

Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) gO2/t(IV) 20(III) 200(III)j p j ( ) g 2/Ukupni neorganski azot (NH4-N, NO3-N, NO2-N) mg/l 30 30Ukupni fosfor g/t 0,4(III) 4,5(III)

Zbog specifičnosti industrije (da se ne bi trošila bespotrebna količina vode za pranje),

(I) Vrednosti se odnose na 2-časovni uzorak

GVE za organske materije u g/t, na taj način se industrija primorva na racionalnijupotrošnju vode!

Vrednosti se odnose na 2 časovni uzorak.(II) Ne primenjuje se na vode iz rashladnog sistema i pripreme vode.(III) Specifično proizvodno opterećenje (g/t) se odnosi na kapacitet prerade sirovine(IV). Opterećenje zagađujućim materijama se određuje na osnovu vrednosti koncentracije iz dvočasovnogsrednjeg uzorka i zapremine vode koja je merena za vreme uzorkovanjasrednjeg uzorka i zapremine vode koja je merena za vreme uzorkovanja.(IV) Sirovine kod rafinacije jestivih masti i ulja su (1) proizvedeno sirovo ulje; (2) neispravne, ili u proizvodnitok vraćene količine, koje se ponovo rafinišu; (3) poluproizvodi, koje prolaze više tehnoloških stepenica.

• У случају да не може да се достигне гранична вредносту ју д д д р р демисије, неопходно је постићи одговарајућу ефикасностпроцеса пречишћавања отпадних вода.

• Ефикасност процеса пречишћавања изражава се као % смањења одређеног параметра загађења или као

ђ ј ћ ј јколичина испуштене загађујуће материје по јединицидобијеног производа или по јединици утрошене сировине.

• Она се израчунава на основу оптерећења отпадне воде и• Она се израчунава на основу оптерећења отпадне воде и пречишћене отпадне воде том загађујућом материјом.

PRIMER I: GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJE OTPADNIH VODA IZ OBJEKTA I POSTROJENJAZA PRERADU MLEKA I PROIZVODNJU MLEČNIH PROIZVODA

Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

Parametar Jedinica mere Granična vrednost(I)

Temperatura 0C 30Temperatura 0C 30pH 6,5-9Suspendovane materije mg/l 35Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5) mgO2/l 25(V)

Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) mgO2/l 110(V)

( )Amonijak (kao NH4-N) mg/l 10(III)

Ukupni neorganski azot (NH4-N, NO3-N, NO2-N) mg/l 18(III)

Ukupni fosfor mg/l 2(IV)

Teškoisparljive lipofilne materije mg/l 20

(I)(I) Vrednosti se odnose na 2-časovni uzorak(II) Ne primenjuje se na uređaje sa opterećenjem manjim od 3 kg BPK5 na dan, na one iz indirektnog rashladnog sistema(III) Zahtevi za amonijačni azot i ukupan azot se primenjuju na otpadnu vodu temperature 12oC ili više u efluentu iz bioaeracionog bazena postrojenje za tretman čij je opterećenje otpadne vode sa ukupnim azotom veće od 100 kg/dan. Dozvola za ispuštanje prečišćene otpadne vode može dopustiti više koncentracije ukupnopg azota do 25 mg/l ako jeDozvola za ispuštanje prečišćene otpadne vode može dopustiti više koncentracije ukupnopg azota do 25 mg/l ako je smanjenje ukupnog opterećenja azotom najmanje 70%. Smanjenje se ustanovljava odnosom opterećenja azotom u otpadnoj vodi i u efluentu, tokom reprezentativnog perioda vremena koje ne treba da bude manje od 24 časa. Ukupan vezani azot treba uzeti kao osnovu za računanje opterećenja.(IV) Zahtev za ukupni fosfor se primenjuje ako opterećenje ukupnim fosforom u otpadnoj vodi na kome se zasniva dozvolaZahtev za ukupni fosfor se primenjuje ako opterećenje ukupnim fosforom u otpadnoj vodi na kome se zasniva dozvola prevaziliazi 20 kg/dan.(V) U efluentima kanalizacionih laguna, dizajniranih sa vremenom zadržavanja od 24 časa ili više u kojima dnevna zapremina otpadne vode, na kojoj je bazirana dozvola za ispuštanje, ne prelazi 500 m3, gde je uzorak očigledno obojen usled prisustva algi, HPK i BPK5 treba određivati iz uzorka koji ne sadrži alge. U tom slučaju vrednosti prikazane u tabeli se smanjuju na 15 mg/l za HPK i na 5 mg/l za BPKmg/l za HPK i na 5 mg/l za BPK5.

Problem može biti uklanjanje azota zbog niskih temperatura, pa su zbog toga date više vrednosti

Достизање граничнихвредности емисије загађујућихматерија за отпадне воде неможе да се врши путемразблаживањаразблаживања

Primer: Otpadna voda iz postrojenja za zaštitu metala ima sledeće karakteristike:Procesna voda (PV): Q = 10 m3/dan 2 mg/l Cr iProcesna voda (PV): Q = 10 m3/dan, 2 mg/l Cr, i Voda od pranja (VP): Q = 40 m3/dan, 0,1 mg/l CrEfekat rada postrojenja: 0,5 mg/l koliko i zahteva GVE

PVQ = 10 m3/dan, 2 mg/l Cr

VPQ = 40 m3/dan, 0,1 mg/l Cr

PVQ = 10 m3/dan, 2 mg/l Cr

Postrojenje za

g g

Postrojenje za

2 mg/l Cr

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda

j jprečišćavanje otpadnih voda

VP

EflentQ = 50 m3/dan, 0 5 mg/l Cr

VPQ = 40 m3/dan, 0,1 mg/l Cr

0,5 mg/l CrOpterećenje recipijenta0,5 x 50 = 25 g/dan

EflentQ = 10+40 m3/dan, PV ⇒10 m3/dan i 0,5 mg/l Cr iVP ⇒ Q = 40 m3/dan, 0,1 mg/l CrgOpterećenje recipijenta(0,5 x 10) + (0.1 x 40) = 9 g/dan

Gde se primenjuju GVE?Gde se primenjuju GVE?

• Na mestima gde otpadna voda koja sadrži polutant napušta industrijsko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.K d t d d t ti j i d t ij k t j j• Kada se otpadne vode tretiraju van industrijskog postrojenja na postrojenju za tretman otpadnih voda, limit se primenjuje na mestu gde otpadna voda napušta postrojenje zana mestu gde otpadna voda napušta postrojenje za tretman.

• U određenim slučajevima obuhvaćeni su i uzvodni tokovi otpadnih vopda u pogonu ili fabrici. Napr. na mestima proizvodnje prioritetnih i hazardnih supastanci.

POGONON GDE SE

PRIMER: PRIORITETNE I HAZARDNE SUPSTANCE

POGON GDE SE KORISTE OPASNE

MATERIJE( i d j hl )

POGONON GDE SE KORISTE OPASNE

MATERIJE (npr. Pogon za proizvodnju(npr. proizvodnja hlora) za proizvodnju polivinilhlorida)

POGONI GEDE SEa. Proizvodnja vinilhlorida 0,1 g Hg/t

i dPOGONI GEDE SE KORISTE OSTALE

MATERIJE KOJE NISU OPASNE MATERIJE

POSTROJENJE ZA PREDTRETMAN

INDUSTRISKIH OTPADNIH

proizvodnog kapaciteta vinilhlorida

t d d i i d j 1 2 dihl tOPASNE MATERIJE INDUSTRISKIH OTPADNIH VODA

POSTROJENJE ZA

otpadna voda iz proizvodnje 1,2-dihloretana uključujući dalju preradu do vinil-hlorida 2 mg/lotpadna voda iz proizvodnje polivinil-hlorida (PVC)

5 g/t

POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE INDUSTRIJSKIH

OTPADNIH VODA

POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE

KOMUNALNIH OTPADNIHRECIPIJENT KOMUNALNIH OTPADNIH VODA

RECIPIJENT (npr. vodotok)

OPŠTA ŠEMA PREČIŠĆAVANJA OTPADNIH VODA

OTPADNE VODEDOMAĆINSTAVA

OSTALEVODE

OBORINSKEVODE

INDUSTRIJSKEOTPADNE VODE

POSTROJENJE ZAPRETHODNU

OBRADU

KOMUNALNE OTPADNE VODE

KOMUNALNO (CENTRALNO)POSTROJENJE

ZA PREČIŠĆAVANJE

INDUSTRIJSKOPOSTROJENJE ZAPREČIŠĆAVANJE

VODOTOK (RECIPIJENT)

INDUSTRIJSKE GVE za ispuštanjeGVE OTPADNE VODE

GVE za ispuštanje

GVE za ispuštanje prečišćenih industriskih otpadnih voda direktno u vodoprijemnik

GVE

GRADSKE GRADSKE OTPADNE OTPADNE

industrijskih otpadnih voda u gradsku kanalizaciju

VODEVODE

Osetljive zone

POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE

VODOPRIJEMNIK:VODOPRIJEMNIK:rekereke, jezera, mora, , jezera, mora, kanalikanali

OTPADNIH VODAkanalikanali......

Manje osetljive zonezone

GVE za ispuštanje komunalnih otpadnih voda

VIŠAK AKTIVNOG MULJA

GVE za mulj sa komunalnog postrojenja pMULJAp j j

Granične vrednosti emisije zaodređene grupe ili kategorijezagađujućih supstanci za tehnološke

Rednibroj Parametar Jedinica

mereGraničnavrednost

1. pH 6,5-9,52. Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) mg/l 1000(VII)

3 Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK ) mg/l 500(VII) zagađujućih supstanci za tehnološkeotpadne vode, pre njihovogispuštanja u javnu kanalizaciju(Uredbe o GVE zagađujućih materija u

d i k i jih d i j

3. Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5) mg/l 500( )

4. Ukupni neorganski azot (NH4-N, NO3-N, NO2-N) mg/l 1205. Ukupni azot mg/l 1506. Amonijak, izražen preko azota (NH4-N) mg/l 100(I)

7. Taložive materije nakon 10 minuta mg/l 150(II)

8. Ukupan fosfor mg/l 209 Ek t kt ki t či ( lj ć ) /l 50(III) vodu i rokovima za njihovo dostizanje,

Sl.glasnik RS 67/11)9. Ekstrakt organskim rastvaračima (ulja, masnoće) mg/l 50(III)

10. Mineralna ulja (IV) mg/l 3011. Fenoli (fenolni indeks) mg/l 5012. Katran mg/l 513. Ukupno gvožđe mg/l 20014. Ukupni mangan mg/l 5

(I) Određuje se za 24-časovni srednje kompozitni uzorak.(II) Samo u tom slučaju se određuje, ako je zapreminap g g

15. Sulfidi mg/l 516. Sulfati mg/l 40017. Aktivni hlor mg/l 3018. Ukupne soli mg/l 5000(VIII)

19. Fluoridi mg/l 5020 Ukupni arsen(VI) mg/l 0 2

j j , j ptaloživih materija, nakon 10 minuta taloženja veća od

5x10-3 m3/m3.(III) U slučaju dnevnog protoka od 100 m3/d, za materijebiljnog i životinjskog porekla granična vrednost je trostruka, a iznad toga dvostruka. 20. Ukupni arsen(VI) mg/l 0,2

21. Ukupni barijum mg/l 0,522. Cijanidi (lako isparljivi) mg/l 0,123. Ukupni cijanidi mg/l 124. Ukupno srebro mg/l 0,225. Ukupna živa(VI) mg/l 0,05

(IV) Iznad 10 m3/d.(V) Granična vrednost je izražena u 10-3 m3/m3.(VI) U slučaju korišćenja mulja nastalog na centralnompostrojenju granične vrednosti se mogu zaoštriti ili akose utvrdi da dolazi do smetnje na centralonom26. Ukupni cink(VI) mg/l 2

27. Ukupni kadmijum(VI) mg/l 0,128. Ukupni kobalt mg/l 129. Hrom VI(VI) mg/l 0,530. Ukupni hrom(VI) mg/l 131. Ukupno olovo mg/l 0,2

se utvrdi da dolazi do smetnje na centralonomprečistaču usled velikog broja priključenih industrija zasvaki slučaj potrebno je revidirati date vrednosti.(VII) Ove vrednosti mogu biti revidirane uzimajući u obzirtehničke, tehnološke i ekonomske faktore koji utiču na izbor

j d ičk čišć j k l ih i i d t ij kih31. Ukupno olovo mg/l 0,232 Ukupni kalaj mg/l 233. Ukupni bakar(VI) mg/l 234. Ukupni nikal(VI) mg/l 135. Ukupni molibden mg/l 0,536. BTEX (bezen, toluen, tiobenzen, ksilen) (V) 0,137 Organski rast arači (V) 0 1

zajedničkog prečišćavanja komunalnih i industrijskihotpadnih voda na gradskom postrojenju za prečišćavanjeotpadnih voda, kao i prodor podzemnih voda u kanalizacijuusled čega koncentracija organskih materija u dotoku napostrojenje može biti niska.(VIII) Ove vrednosti mogu biti revidirane uzimajući u obzir37. Organski rastvarači (V) 0,1

38. Azbest mg/l 30

39. ToksičnostOdnos razblaženja LC50%

(toksikološki test sa ribama ili dafnijama)

40. Temperatura oC 40

(VIII) Ove vrednosti mogu biti revidirane uzimajući u obzirtehnološke faktore koji utiču na izbor zajedničkogprečišćavanja komunalnih i industrijskih otpadnih voda nagradskom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda

Granične vrednosti emisije za ostatke koji nastaju nakon procesa prečišćavanja komunalnih otpadnih voda(Uredbe o GVE zagađujućih materija u vodu i rokovima za njihovo dostizanje, Sl.glasnik RS 67/11)

Parametar Jedinica mere1 Granična vrednostZa upotrebu u poljoprivredi2 Za ostale potrebe3

Neorganske materijeOlovo mg/kg 120 1200Kadmijum mg/kg 2,5 40H /k 100 1000Hrom mg/kg 100 1000Nikl mg/kg 60 400Živa mg/kg 1,6 25Bakar mg/kg 700 1750Cink mg/kg 1500 4000A /k 15 75Arsen mg/kg 15 75Organske materijeAOH5 mg/kg 400 500RSV6 mg/kg 0,1 (po kongeneru) 0,2 (po kongeneru)PCCD/F7 ng /kg SO 30 30Patogeni4Patogeni4Salmonella MPN/10g SO8 0-10Enterovirus MPCN/10g SO9 3

1Odnosi se na masu suvog ostatka od prečišćavanja otpadnih voda (SO)2Pri korišćenju mulja u poljoprivredi mora se voditi računa o ciklusu proizvodnje poljoprivrednih kultura uz uslove da je pH zemljištaPri korišćenju mulja u poljoprivredi mora se voditi računa o ciklusu proizvodnje poljoprivrednih kultura, uz uslove da je pH zemljišta od 6 do 7. Ako se mulj koristi pri nižim pH od 6 mora se uzeti u obzir povećanje mobilnosti metala i njihovog usvajanja od strane biljaka i tada se moraju uzeti niže GV. Mulj se koristi na način da se uzme u obzir potreba biljaka za nutrijentima, kvalitet zemljišta i da ne dođe do zagađivanja površinskih i podzemnih voda.3 Mulj se može koristiti za pokrivanje deponija, u parkovima za zelene površine, za popravljanje kvaliteta zemljišta na kome se neće najmanje godinu dana gajiti poljoprivredne kulture i napasati stoka, za nasipanje depresija (popravljanje pejsaža). Pri svim navedenim slučajevima pH

ljišt t b d k ć d 6 d 7zemljišta treba da se kreće od 6 do 7. 4Kod specifične upotrebe zemljišta, namenjenih za korišćenje napr. povrća i ispašu, postavljaju se ograničenja radi rizika za zdravlje ljudi od preostalih patogena. U tom slučaju mulj se tretira pre upotrebe da bi se smanjio broj patogena na prihvatljivu meru.5AOX – adsorbabilna hlorovana organska jedinjenja6PCB – polihlorovani bifenili, svaki od 6 individualnih PCB ( 28, 52, 101, 138, 153 i 180). Prema IUPAC nomenklaturi to su: 2,4,4'-Trichlorobiphenyl, 2,2',5,5'-Tetrachlorobiphenyl, 2,2',4,5,5'-Pentachlorobiphenyl, 2,2',3,4,4',5'-Hexachlorobiphenyl, 2,2',4,4',5,5'-p y , , , , p y , , , , , p y , , , , , , p y , , , , , ,Hexachlorobiphenyl, 2,2',3,4,4',5,5'-Heptachlorobiphenyl.7PCCD/F- polihlorovani dibenzo-p-dioksini i furani 8MPN/- najverovatniji broj9MPCN- najverovatniji broj koji izazivaju citopatogeni efekat

Kako to postići ?Kako to postići ?

• Ako se resursi kao što su voda koristi štedljivo njihova potrošnja• Ako se resursi kao što su voda koristi štedljivo, njihova potrošnja će se smanjiti.

• Zagađenost otpadne vode se može smanjiti eliminisanjemZagađenost otpadne vode se može smanjiti eliminisanjem otpada (otpadnih voda) što je bliže moguće njegovom izvoru.

• Nus-proizvodi treba čuvati odvojene jedne od drugih, a neNus proizvodi treba čuvati odvojene jedne od drugih, a ne namerno ih mešati sa vodom

KVALITET (STEPEN PREČIŠĆENOSTI) OTPADNE VODE ZAVISI OD POSTUPKA SA PREČIŠĆENOM OTPADNOM VODOM

Prečišćena otpadna oda se isp šta prijemnik ahte iPrečišćena otpadna voda se ispušta u prijemnik zahteviu pogledu kvaliteta vezani su za:

prihvatnu moć prijemnika (njegovu sposobnost i kapacitet samoprečišćavanja)

način korišćenja vode prijemnika ukoliko se radi o vodotocima i akumulacijama vode, odnosno

način korišćenja tla i podzemnih (eventualno i površinskih) voda ukoliko se prečišćenapovršinskih) voda ukoliko se prečišćena otpadna voda ispušta na zemljište

Члан 10. бУредбу о граничним вредностима емисије

загађујућих материја у водe и роковима зањихово достизање, "Службеном гласнику РС", б 67/2011 д 13 9 2011 дбр. 67/2011 од 13.9.2011. године.

• Изузетно, строжије граничне вредности емисијезагађујућих материја за технолошке и друге отпадне водеове уредбе могу се утврдити у складу са

ђ– законом којим се уређују воде и – законом којим се уређује заштита животне средине.

NadelaПРИМЕР

-1 zagađivač direktno + 1 preko sekundarne mrežesekundarne mreže-Skrobara u Pančevu-vodotok prima i otpadne vode p pnaseljenih mesta i sa farmi

d l d d t k- pod uslovom da se na vodotoku uspostavi protok od 0.5 m3/s, isti se može opteretiti sa 200 kgO /danmože opteretiti sa 200 kgO2/dan

Primer: Ukupno opterećenje Nadele u slučaju izlivanja prečišćenih j j jotpadnih voda naselja i industrije

NASELJA Kapacitet HPK BPK5 Suspendovane Ukupni N Ukupni P NASELJA l/s kg/dan5

kg/dan materije kg/dan kg/dan kg/dan

Uzdin 7.7 79 16 22 9.4 1.3

Putnikovo 0.7 7.2 1.4 2.0 0.8 0.1

Kovačica 23.1 237 47 66 28 3.8

Padina 19.7 202 40 56 24 3.2

Debeljača 17.4 178 36 50 21 2.9

C j 15 5 159 32 44 19 2 5Crepaja 15.5 159 32 44 19 2.5

Banatsko Novo Selo 24.3 249 50 70 30 4.0

Kačarevo 25.2 258 52 72 31 4.1

Dolovo 21 6 221 44 62 27 3 5Dolovo 21.6 221 44 62 27 3.5

Starčevo 25.2 258 52 72 31 4.1

Omoljica 20.6 211 42 59 25 3.4

Ivanovo 3.3 34 6.8 9.5 4.1 0.5Ivanovo 3.3 34 6.8 9.5 4.1 0.5

Banatski Brestovac 10.8 111 22 31 13 1.8

Postojeća indsustrija bez farmi 27 292 58 82 35 4.7

UKUPNO 242.1 2498 510 702 310 93

Limit 200 kgO2/dan

P t ji iš či d šiPostoji više načina da se reši problem:1. Povećavanje protoka

Nadele potrebno išeNadele – potrebno više enrgije na CS Tomaševac

2. Spajanje sa Tamišom na mestima gde je to mogućemestima gde je to moguće.

3. Izgradnja PPOV za više naselja i ispuštanje prečišćenih otpadnih voda uprečišćenih otpadnih voda u Tamiš

4. Poštravanje GVE

25

26

Važni faktori u izboru procesa prečišćavanja• Brojni su faktori koji utiču na izbor procesa prečišćavanja

otpadnih voda• Brojnost faktora ilustruje svu obimnost i složenost definisanja

tehnologije prečišćavanja otpadnih voda

Faktori:1. Primenljivost tehnološkog procesa prečišćavnja otpadnih voda, 2. Primenljiv opseg protoka (nastanka) otpadnbih voda, j p g p ( ) p ,3. Primenljive varijacije protoka otpadnih voda,

4 Karakteristike sirove otpadne vode;4. Karakteristike sirove otpadne vode;5. Inhibirajući konstituenti otpadnih voda i oni na koje se ne deluje

primenjena tehnologija;primenjena tehnologija;6. Klimatske prilike,7 Dimenzionisanje procesa na osnovu kinetike reakcija ili kriterijuma7. Dimenzionisanje procesa na osnovu kinetike reakcija ili kriterijuma

opterećenja procesa prečišćavanja;8 Dimenzionisanje procesa na osnovu brzina prenosa mase ili8. Dimenzionisanje procesa na osnovu brzina prenosa mase ili

kriterijuma opterećenja procesa prečišćavanja;9. Performanse procesa prečišćavanja;j10.Otpadni tokovi procesa prečišćavanja (npr. višak aktivnog mulja);

11. Obrada mulja nastalog u procesu prečišćavanja otpadnihvoda,

12. Ograničavajući faktori okoline (ekološki potencial životne sredine - vodoprijemnika);

13 Potrebe za hemikalijama u procesu prečišćavanja;13. Potrebe za hemikalijama u procesu prečišćavanja;14. Potrebe za energijom u procesu prečišćavanja;15. Potrebe za ostalim resursima;;16. Potrebe za radnom snagom;17. Potrebe vezane za rad i održavanje postrojenja;18. Pomoćni procesi;19. Pouzdanost,20 Složenost20. Složenost,21. Kompatibilnost,22. Adaptibilnost.p23. Ekonomska analiza životnog veka postrojenja,24. Raspoloživost zemljišta itd.

Primenljivost procesa

Primenljivost procesa se ocenjuje na osnovu prethodnih iskustava, podataka o izgrađenim postrojenjima, podataka iz stručne literature (stručni časopisi priručnici za praksupodataka iz stručne literature (stručni časopisi, priručnici za praksu, priručnici za projektovanje), i na osnovu ispitivanja na poluindustrijskom postrojenju (tzv. Pilotu)na osnovu ispitivanja na poluindustrijskom postrojenju (tzv. Pilotu)

Rešavanje problematike koju “pokriva” ovaj faktor direktno ukazuje na sposobnost i iskustvo projektanta tehnologije;ukazuje na sposobnost i iskustvo projektanta tehnologije;Ako za datu situaciju nije poznata primenljivost nekog ili nekih procesa, a potencijalne koristi od primene tog/tihnekih procesa, a potencijalne koristi od primene tog/tih procesa su značajne, morali bi da se izvedu ogledi na laboratorijskom nivou ili na nivou pilota;laboratorijskom nivou ili na nivou pilota;

Primenljiv opseg protokaPrimenljive varijacije protoka

• Proces mora da savlada očekivani opseg

t k

• Mnogi procesi i postupci prečišćavanja izvedeni su tako d d ši kprotoka

Na primer: kod obrade t d ih d

da rade u širokom rasponu protokaM i i d jb ljotpadnih voda

stabilizacione lagune nisu pogodne za veoma

• Mnogi procesi rade najbolje na relativno konstatnom protokuUk lik ij ij t knisu pogodne za veoma

velike protoke u veoma naseljenim područjima

• Ukoliko su varijacije protoka prevelike, neophodno je ujednačavanje protokanaseljenim područjima ujednačavanje protoka

Valens (Francuska)- kapacitet: 155 000 ES, T = 12-25 °C.

PRIMER: Postavljanje različitih egalizacionih bazena za amaortizaciju ili egalizaciju protoka

Cena različitih dizajnerskih rešenja za ovakav tretman će u mnogome i i i d fik i đ j i i j di č ihzavisiti od efikasnosti uređenja sistema na nivou pojedinačnih

jedinica (pogona ili operacija), a potom na nivou postrojenja. (Reference Document on BAT for the Waste Treatments Industries, August 2006).

• rezervoar za atmosferske vode koji je obično prazan i skladišti zagađenu atmosfersku vodu pre nego što će ona regulisanim g p g gprotokom biti vraćena u proces;

• pufer/ujednačavajući (egalizacioni) rezervoari u jedinicama/pogonima koje zahtevaju specifičan pred-tretman;

• rezervoari promenljivog nivoa ujednačavanja (egalizacije) za kombinovani tok otpadne vode, koji služe za normalizaciju protoka i koncentracije zagađujućih supstanci od interesa;i i k fl k b č l ž• sigurnosni tank za efluent koji je obično prazan, i služi za

skladištenje i eventualno tretiranje i reciklažu izlaznog efluenta koji ne zadovoljava propisane kriterijume Tretman se vrši prikoji ne zadovoljava propisane kriterijume. Tretman se vrši pri regulisanom protoku nakon što se analizom utvrdi da je to moguće izvesti bez narušavanja narednih tretmana.g j

Kork (Irska)- kapacitet: 440 000 ES, T= 12-20°C

Karakteristike otpadnog tokaInhibišući konstituenti i oni na koje se ne deluje

• Na primer: Karakteristike sirove otpadne vode utiču

• Utvrditi da li postoje konstituenti otpadne vodesirove otpadne vode utiču

na:– izbor tipa procesa koji će

konstituenti otpadne vode koji mogu delovati inhibitorno na proces izbor tipa procesa koji će

biti korišćeni (na primer: hemijski ili biološki), i

pprečišćavanja

• Utvrditi da li postoje– zahteve koji moraju biti

ispunjeni za njihov odgovarajući rad

Utvrditi da li postoje konstituenti na koje proces prečišćavanja ne delujeodgovarajući rad p j j

Parametri Jedinica mera Granična vrednost(I)

Cink mg/l 2

Granične vrednosti emisije pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona

Cink mg/l 2Sulfidi mg/l 1Ukupni hrom mg/l 0,5Bakar mg/l 0,5Nikal mg/l 0 5Nikal mg/l 0,5Kalaj mg/l 2AOX (adsorbujući organski halogen)(II) mg/l 0,5(I) Vrednosti se odnose na 2-časovni uzorak.(II) Za AOX se primenjuju vrednosti koje se odnose na slučajan uzorak.

Reaktor za tretman katalitičkom

Opšta šema tretmana u tekstilnoj industriji, sa temeljnim uklanjanjem boje

oksidacijom"Toplotni Fenton proces"

Razdvajanje otpadnih voda na nivou fabrike/pogona uključuje:

Recikliranje unutar pojedinačnih jedinica sa ciljem:Recikliranje unutar pojedinačnih jedinica sa ciljem:– povraćaja sirovog materijala ako je to poželjno;– smanjenja zapremine otpadne vode koja se treba

č šćprečišćavati;– smanjenje utroška vode.

• Razdvajanje izlaznog efluenta u:• Razdvajanje izlaznog efluenta u:– diskontinualni izlaz:

• zagađena/nezagađena atmosferska voda;• drenažna voda i voda za pranje;• zagađena/nezagađena voda za hlađenje;

– kontinualni izlaz:kontinualni izlaz:• procesna voda koja zahteva specifičan pred-tretman;• procesna voda koja ne zahteva specifičan pred-tretman;

Strateška separacija tokova otpadne vode omogućava ciljano i efikasnovode omogućava ciljano i efikasno procesuiranje sledećeg:

• mikrobiološki nedegradabilinog ili teško razgradljivih• mikrobiološki nedegradabilinog ili teško razgradljivih oreganskih materija (HPK) korišćenjem oksidacije (npr. O3, mokri procesi oksidacije) i adsorpcije (npr. aktivni ugalj, smole);procesi oksidacije) i adsorpcije (npr. aktivni ugalj, smole);

• toksičnih komponenti (npr. prioritetni polutanti, teški metali);• amonijak (npr striping vode sa amonijakom kod fabrika zaamonijak (npr. striping vode sa amonijakom kod fabrika za

proizvodnju koksa);• visoko koncentrovane, ali biodegradabilne otpadne vode koje , g p j

mogu biti jeftinije prerađene korišćenjem visoko opterećenih BPK procesa (npr. metanska fermentacija);

• zagađene rashladne vode;

Poređenje aerobno - anaerobno

Gubitak toplote

AEROBNIInfluent

+Aeracija

Efluent,2-10 kg HPK

Aeracija(100 kWh)

Mulj, 30-60 kg

Biogas 40-45 m3

100 kg HPK ≅ 35 m3 CH4≅ 382 kWh

g(70% CH4)

Influent

ANAEROBNIEfluent,10-20 kg HPK

100 kg COD

Mulj, 5 kg40

41

Primer: Konvencionalan tretman otpadnih voda rafinerijerafinerije

Klimatske prilikeKlimatske prilike

T t tič b i d ij j k ijTemperatura utiče na brzinu odvijanja reakcija većine hemijskih i bioloških procesa

Temperatura može takođe da utiče na fizičke (mehaničke) operacije na samom postrojenju

Povišene temperature mogu da ubrzaju nastajanje neprijatnih mirisa a takođe mogu da ograničeneprijatnih mirisa, a takođe mogu da ograniče njihovu disperziju u atmosferi

GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJE OTPADNIH VODA IZ OBJEKTA I POSTROJENJA ZAPRERADU MESA I KONZERVISANJE MESNIH PRERAĐEVINA

Granične vrednosti emisije navedene za ovu pod-industriju se odnose na otpadne vode čije zagađujuće materije potiču uglavnom iz klanica, prerade mesa, uključujući preradu iznutrica, kao i proizvodnju gotovih proizvoda od mesa.

Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

Parametar Jedinica mere Granična vrednost(I)

Tempertura 0C 30ppH 6,5-9Suspendovane materije mg/l 35Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5) mgO2/l 25(V)

Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) mgO2/l 150(V)

Amonijak (kao NH4-N) mg/l 10(III)Amonijak (kao NH4 N) mg/l 10( )

Ukupni fosfor mg/l 2(IV)

Ukupni neorganski azot (NH4-N, NO3-N, NO2-N) mg/l 18(III)

Teško isparljive lipofilne materije mg/l 20Hlor ukupni mg/l 0,4

(I) Vrednosti se odnose na 2-časovni uzorak.(II) Ne primenjuje se na one iz procesa gde je opterećenje otpadne vode manje od 10 kgBPK5/nedeljno i vode iz indirektnog rashladnogsistema.(III) Granična vrednost za azot (amonijačni-azot) i granična vredsnost za ukupan neorganski azot se primenjuje kada je temperatura efluenta iz biološkog prečista 12oC i kada je optrećenje ukupnog ulaznog azota koje je dato u dozvoli veće od 100temperatura efluenta iz biološkog prečista 12oC i kada je optrećenje ukupnog ulaznog azota, koje je dato u dozvoli veće od 100 kg/dan. Dozvoljena je i veća vrednost ukupnog azota od one u dozvoli sve do 25 mg/l, ako je efekat uklanjanja ukupnog azotanajmanje 70%. Evefekat prečišćavanja se računa u odnosu na ulazni ukupni azot (organski i neorganski) i izlaznu vrednostukupnog azota u toku reprezataivnog vremenskog perioda koji nije duži od 24 časa.

(IV) Zahteve za ukupni fosfor treba primeniti tamo gde opterećenje sirove vode ukupnim fosforom na kome se bazira dozvola za ispuštanjeZahteve za ukupni fosfor treba primeniti tamo gde opterećenje sirove vode ukupnim fosforom na kome se bazira dozvola za ispuštanjeefluenta dostiže 20 kg/dan.(V) U efuentima kanalizacionih laguna, dizajniranih sa vremenom zadržavanja od 24 časa ili više u kojima dnevna zapremina otpadnevode, na kojoj je bazirana dozvola za ispuštanje, ne prelazi 500 m3, gde je uzorak očigledno obojen usled prisustva algi, HPK i BPK5 trebaodređivati iz uzorka koji ne sadrži alge. U tom slučaju vrednosti prikazane u tabeli se smanjuju na 15 mg/l za HPK i na 5 mg/l za BPK5.

Dimenzionisanje procesa naDimenzionisanje procesa na osnovu kinetike reakcija ili kriterijuma opterećenja procesakriterijuma opterećenja procesa

Dimenzionisanje reaktora se zasniva na kinetici glavne reakcije i kinetičkim koeficijentima

Ako kinetički izrazi nisu raspoloživi, koristi se kriterijum opterećenja procesa

Podaci za kinetičke izraze i kriterijum opterećenja procesaPodaci za kinetičke izraze i kriterijum opterećenja procesa obično su zasnovani na iskustvu, dobijeni iz literature, ili su rezultat ispitivanja na pilotup j p

Dimenzionisanje procesa na b iosnovu brzina prenosa mase

ili kriterijuma opterećenja procesa

Dimenzionisanje reaktora se zasniva naDimenzionisanje reaktora se zasniva na koeficijentima prenosa mase

Ak d i b i i l ži iAko podaci za brzinu prenosa mase nisu raspoloživi, koristi se kriterijum opterećenja procesa

Podaci za koeficijente prenosa mase i kriterijum opterećenja procesa obično su zasnovani na i k t d bij i i lit t ili lt tiskustvu, dobijeni iz literature, ili su rezultat ispitivanja na pilotu

Pogodno je projektovanje mnogih procesa prečišćavanja zasnivati na razmatranjima prenosa mase, jer postoje brojni podaci za koeficijente prenosa mase iz literature ili na osnovu iskustava iz prakse

Glavni procesi prečišćavanja u kojima se odvija prenos mase su na primer:prenos mase su, na primer:

aeracija (naročito unošenje kiseonika u vodu); sušenje mulja, uklanjanje isparljivih organskih materija iz otpadne vode; striping rastvorenih konstituenata, kao što je striping

ij k i b b đ t d damonijaka iz anaerobno obrađene otpadne vode

PRIMER: Opterećenje se definiše kao odnos količine unetog zagađenja otpadne vode (F) i količine mikroorganizama (M)zagađenja otpadne vode (F) i količine mikroorganizama (M) koji to zagađenje razgrađuju:

(Q-Qe), Se, Xee

Performanse procesapOtpadni tokovi procesa

• Performanse procesa se obično ocenjuju na osnovu k lit t čišć

• Vrste i količine otpadnih voda procesa moraju se

ti ili itikvaliteta prečišćene otpadne vode;K ji biti l ti

znati ili proceniti• Često se postavljaju ogledi

il t d bi• Koji mora biti u saglasnosti sa regulativom koja propisuje kvalitet

na pilotu da bi se identifikovali i kvantifikovali otpadni tokovi i potrebanpropisuje kvalitet

prečišćene otpadne vode, koja se ispušta

otpadni tokovi i potreban stepen njihove obrade

j p

Ograničavajući faktori g jokoline

• Faktori okoline, kao što su– preovlađujući vetrovi i

i d j t i– pravci duvanja vetra, i– blizina stanbenih četvrti,

mogu da ograniče ili utiču na primenu pojedinih procesamogu da ograniče ili utiču na primenu pojedinih procesaprečišćavanja, pogotovo ako pri tome nastaje neprijatan miris

Potrebe za hemikalijamaPotrebe za energijom

K j h ik lij i k liči M j ti t bKoje hemikalije i količine hemikalija treba obezbediti

Moraju se znati potrebe za energijom, kao i što

za funkcionisanja procesa prečišćavanja?

treba imati dobru procenu troškova prečišćavanja?

Kakav uticaj može da ima energije u budućnosti, kako bi se izvelo j

korišćenje hemikalija na karakteristike otpadnih

ekonomično postrojenje za prečiškarakteristike otpadnih

voda iz prečišćavanja i na postrojenje za prečiš ćavanje otpadnih voda

troškove njene obrade?

Kako je napred rečeno postoje m/o koji akumuliraju fosfor (engl. Phosphorus accumulating organisms PAOs) kad im se osiguraju povoljni uslovi.

Biološko uklanjanje fosfora zasniva se na sledećim principima:

1. Brojne bakterije sposobne su akumuliraju viškove fosfora u obliku polifosfata u svoje ćelijepolifosfata u svoje ćelije.

2. U anaerobnim uslovima PAOs asimiliraju proizvode fermentacije (npr. isparljive masne kiseline) i skladište ih unutar ćelija uz istovremeno otpuštanje fosfora iz asimiliranih polifosfata.

3. U aerobnim uslovima proizvodi se energija oksidacijom u ćelijama od asimiliranih materija, uz istovremeno povećanje skladištenja polifosfata

55

u ćeliji.

56

Tipične tehnološke šeme biološkog uklanjanja fosfora

Alternativni

fosfora

Alternativni biološki postupci uklanjanja f ffosfora:(a) uklanjanje fosfora u glavnom toku (b) uklanjanje fosfora u bočnom (sporednom) toku

57

Potrebe za ostalim resursimaPotrebe za radnom snagom

Koje dodatne resurse, ako su

Koliko operatera i koji nivo Koliko operatera i koji nivo njihove obučenosti je njihove obučenosti je

neophodni, treba obezbediti za

neophodan za rad na neophodan za rad na postrijenju?postrijenju?

uspešnu primenu predloženog procesa

Da li su operateri tog nivoa obučenosti lako na

l j ?prečišćavanja? raspolaganju?Koliko obuke je potrebno da

b b di b ise obezbedi potreban nivo obučenosti?

Potrebe vezane za rad i d ž j t j jodržavanje postrojenja

Pomoćni procesi

• Koje su to posebne potrebe d i d ž j

• Koji su to pomoćni procesi, koji daju podršku glavnomvezane za rad i održavanje

postrojenja koje je neophodno obezbediti?

koji daju podršku glavnom procesu, koje treba obezbediti?neophodno obezbediti?

• Koje rezervne delove treba obezbediti i kakva je njihova

• Kako će oni uticati na kvalitet prečišćavanja otpadnih obezbediti i kakva je njihova

raspoloživost na tržištu i cena?

p j ptokova, naročito kada ti procesi ne funkcionišu?

60

Tipična konfiguracija selektora

60

61

62

Karakterističan rast filamentoznih i nefilamentoznih organizama u funkciji koncentracije supstrata

Selektor procesa sa aktivnim muljem. U cilju sprečavanja uticaja mikroorganizama na prečišćavanje sa aktivnim muljem koriste se specifični bioreaktori dizajnirani tako da favorizuju rast bakterija kojespecifični bioreaktori dizajnirani tako da favorizuju rast bakterija koje ne dovode do bujanja ili dizanja mulja, kao ni stvaranja pene.

Visoke koncentracije supstrata (zagađujućih materija u otpadnoj vodi) f i j t fil t ih i

63

favorizuju rast nefilamentoznih organizama.

Selektor je mali biorektor (kontaktno vreme 20 do 60 min) ili serija bioreaktora gde vladaju različiti uslovi (aerobni, anoksični i anaerobni). 63b o ea o a gde adaju a č us o (ae ob , a o s č a ae ob )

PouzdanostPouzdanost

Kakva je pouzdanost u dugotrajnom radu procesa iliKakva je pouzdanost u dugotrajnom radu procesa ili postupka prečišćavanja koji dolazi u obzir za primenu u prečišćavanju?u prečišćavanju?Da li se funkcionisanje tog procesa ili postupka lako poremeti ili prekine?poremeti ili prekine?Da li može da podnese periodična preopterećenja (šok opterećenja otpadnih voda)?(šok opterećenja otpadnih voda)?Ako može, kako će se ti slučajevi odraziti na kvalitet obrađene otpadne vode?obrađene otpadne vode?

Posebno važan aspekt pouzdanosti, je sposobnost procesa prečišćavanja da u pogledu kvaliteta prečišćene vode ispuniprečišćavanja da u pogledu kvaliteta prečišćene vode ispuni zahteve koji su propisani u dozvoli za ispuštanje prečišćene otpadne vode.

U većini slučajeva, zahtevi u pogledu graničnih vrednosti konstituenata u prečišćenoj otpadnoj vodi koje postrojenje p j p j j p j jmora da se ispune zasnovani su na srednjim koncentracijama tih konstituenata u 7-dmo dnevnom ili 30-to dnevnom periodu merenja

80

40

50

60

70

D lo

ad

COD t/d COD kg/t

0

10

20

30COD

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30

Days (April 1997)

Međutim, pošto je kvalitet prečišćenih otpadnih voda na postrijenju promenljiv, zbog mnogih razloga (promenljivo opterećenje, promena uslova sredine, i slično):

h d j d i d t j j i t h l škineophodno je da se osigura da su postrojenja i tehnološki proces prečišćavanja tako izvedeni, da postignu da koncentracije konstituenata čije su granične vrednosti propisane budu jednake j g p p jtim vrednostima ili niže od njih

Vrednosti limita emisije koji se nika ne smeju prekoračitiDva puta mesečno maksimalno jedan satPreporučena vrednsot kojoj treba težitip j j

Za obezbeđivanje ovog aspekta pouzdanosti koriste se dva prilaza u koncipiranju i projektovanju:1. Korišćenje arbitrarno određenih faktora

sigurnosti2. Statistička analiza peformansi postrojenja u cilju

utvrđivanja funkcionalnog odnosa između kvaliteta prečišćene otpadnoe vode i verovatnoće č l l ž č hučestalosti prelaženja graničnih vrednosti

Ovaj drugi prilaz, tzv. koncept pouzdanosti, se smatra j g p , p p ,pogodnijim, pošto se može koristiti za obezbeđivanje dobre osnove za analizu performansi i pouzdanosti p ppostrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

Složenost KompatibilnostSloženost Kompatibilnost Koliko je određeni proces

čišć j l ž Da li se predviđeni prečišćavanja složen za funkcionisanje u rutinskom radu ili u

pproces ili postupak prečišćavanja može rutinskom radu ili u

vanrednim prilikama?Koji nivo obuke mora da

uspešno primeniti na postojećem postrojenju?

Koji nivo obuke mora da ima osoblje da bi vodilo proces?

Da li se proširenje postrojenja može lako proces? realizovati?

AdaptibilnostAdaptibilnost

Da li se proces prečišćavanja može modifikovati tako daDa li se proces prečišćavanja može modifikovati tako da ispuni buduće zahteve koji će se postaviti pred prečišćavanje otpadnih voda?p j p

PRIMER: POSTUPAK SA POKRETNIM NOSAČEM

Različiti oblici pokretnog nosača (lebdećeg sloja nosača) za biomasu, koji se u vodi održava usled turbulencije izazvane aeracijom, ili uz dodatno mehaničko mešanje

Mala osetljivost na povećanu koncentraciju suspendovanih čestica u otpadnoj vodi, s obzirom da se suspendovane čestice lako “provlače” kroz sloj i kroz otvore na pokretnom nosaču

Postupak sa pokretnim slojem u raduradu

Imobilizaciona tehnika u tretmanu otpadnih voda

Bioreaktori sa imobilisanim ćelijama za tretman otpadnih voda

Sistem za uklanjenje Sistem za uklanjenje j jj jazota primenom azota primenom

kockastog hidrogela kockastog hidrogela koji sadržikoji sadržikoji sadrži koji sadrži

nitrifikujuću nitrifikujuću biomasubiomasu

Reaktor sa fluidizovanim slojem koji primenjuje hidrogle koji može da vrši simultanu nitrifikaciju i denitrifikaciju

PRIMER 2: Membranska separacija aktivnog mulja

• Najnovija rešenja separacije aktivnog mulja nakon završenog• Najnovija rešenja separacije aktivnog mulja nakon završenog prečišćavanja, je korišćenje membranske separacije umesto sekundarnog taložnikasekundarnog taložnika

• Prednost membranske separacije aktivnog mulja je u dobijanju efluenta – prečišćene otpadne vode visokog kvaliteta, s p p gobzirom na veliku efikasnost membranske separacije u uklanjanju ne samo flokula aktivnog mulja, već i neflokulisane

ik flmikroflore• Za sada su još uvek visoki i investicioni, a pogotovo

eksploatacioni troško i membranske separacije ali je jasaneksploatacioni troškovi membranske separacije, ali je jasan trend pada tih troškova

PRIMER 3: Biorektor sa fluiodizovanim slojem - BIOLIFTDa bi se uvela biološka nitrifikacijaDa bi se uvela biološka nitrifikacija-denitrifikacija u postojeći uređaj sa aktivnim muljem neophodno je sniziti organsko opterećenje s 0 5 doorgansko opterećenje s 0,5 do 0,75 kgBPK5/kg S.M. (suve materije) aktivnog mulja/dan na manje od 0,1 kg BPK5/kg S.M./dan i dodati anaerobneBPK5/kg S.M./dan i dodati anaerobne reaktore, što znači povećati zapremine bioloških reaktora oko 6 do 7 puta, i udvojiti površine sekundarnih j ptaložnika, što vodi ka veoma visokim investicijama i najčešće je nemoguće na postojećim lokacijama uređaja za p j j jprečišćavanje.

Reaktor BIOLIFT je cilindrični reaktor prečnika od 2 do 15 m i visine od 10 do 20Reaktor BIOLIFT je cilindrični reaktor prečnika od 2 do 15 m i visine od 10 do 20 m koji se instalira između postojećih aerobnih biorektora i sekundarnih taložnika. Reaktor BIOLIFT zauzima malu površinu (za uređaj od 100.000 ES neophodno p ( j pje samo 400 do 500 m2) i njegovo uklapanje u postojeći uređaj ne predstavlja veliki problem.

Tubularni hidrogel koji može da rši sim ltanmože da vrši simultanu

nitrifikaciju i denitrifikaciju

Pakovani hidrogel koji može da vrši simultanu nitrifikaciju ida vrši simultanu nitrifikaciju i denitrifikaciju

Ekonomska analizaEkonomska analiza životnog veka postrojenja

Procena troškova mora da uzme u obzir investicionetroškove, kao i eksploatacione troškove u životnom vekutroškove, kao i eksploatacione troškove u životnom veku postrojenja

Postrojenje sa najnižim investicionim troškovima nePostrojenje sa najnižim investicionim troškovima ne mora da u ekonomskom pogledu bude najbolje sa aspekta eksploatacionih troškovaaspekta eksploatacionih troškova

Priroda raspoloživih sredstava finansiranja može takođe da utiče na izbor procesa prečišćavanjada utiče na izbor procesa prečišćavanja

Raspoloživost zemljišta

Da li ima dovoljno prostora za smeštaj ne samoDa li ima dovoljno prostora za smeštaj ne samo postrojenja koje se sada razmatra, nego i za moguće buduće širenje?jKoliko je raspoloživog prostora za postavljanje pojasa zelenila da bi se umanjili nepovoljni vizuelni ili neki drugi j p j guticaji?

Marselj PPOV se nakllizi ispod zemlje u centru grada

Hvala na pažnji !Hvala na pažnji !