Царство протистаХетеротрофни протисти –

изазивачи болести

Наставник: Тања Јовановић

Чланковити црви

Наставник: Тања Јовановић

Чланковити црви

пијавицемалочекињасти

црви

Живе у земљишту и слаткој води

многочекињасти црви

Живе углавном у мору

Живе углавном у слаткој води, али их

има и на копну

Чланковити црви Описано је око 15 000 врста

Тело им је изграђено од великог броја чланака (прстенова)

Већина се активно креће –пузи или плива

Дуги су од 1/2 мм до 3м

Тело је заштићено кутикулом

Чланковити црви

Малочекињасти и многочекињасти црви са стомачне стране тела на сваком чланку имају чекиње које имају улогу приликом кретања.

Чекиње су израштаји слични длакама

малочекињасти црв многочекињасти црв

Чекиње

Чекиње

Чланковити црви – кишна глиста

Кишне глисте припадају групи малочекињастих црва

Дугачке су углавном 12 – 30цм, а има и неких врста у Аустралији које достижу дужину од 3м

Чланковити црви – кишна глистаТело им је грађено од већег броја чланака – до 150. Сви чланци осим прва два и последњег су једнаки

Чланковити црви – кишна глистаКишне глисте живе у земљи и у њој непрекидно буше ходнике.

Ноћу излазе на површину и увлаче суво лишће у земљиште- „ђубри“ земљиште и тако му повећава плодност

На површини се могу видети и после киша.

Чланковити црви – кишна глиста

Самар је кожно- жлездано задебљање

које има улогу при размножавању.

усни отвор

анални отвор

самар

Чланковити црви – кишна глистаанални отвор

самар

цевчице за

излучивање

цревожелудац нервна

лествица

усни отвор

ждрелоганглија

бочна срца

црево желудацкрвни

суд семеник

Чланковити црви – кишна глиста

прградни зидови чланака

цевчице за излучивање

црево

леђни крвни суд

кутикула

телесна дупља

На површини тела је једнослојна кожа која лучи танку кутикулу.

Кожа има жлезде које луче слуз.

чекиње

мишићи

Испод коже су два слоја мишића

Простор између мишића и унутрашњих органа (телесна дупља) испуњена је течношћу - хидроскелет

Кишна глиста – органи за варењеКишне глисте се хране сувим лишћем.

усни отвор

ждрело

једњак

желудац

цревоанални отвор

Кишна глиста – дисањеСви чланковити црви, дишу целом површином тела – преко коже.

Када се канали у земљишту напуне водом излазе на површину да се не би „угушиле“.

Кишна глиста – крвни систем

Транспортује: хранљиве супстанце до сваке ћелије у телу кисеоник до сваке ћелије у телу, угљен диоксид до површине коже непотребне материје које се произведу у ћелијама до

органа за излучивање

Крвни систем је одговоран за транспорт супстанци по целом телу.

Кишна глиста – крвни системЧланковити црви имају затворен тип крвног система – крв се никада не креће ван крвних судова.

„срце“

леђни крвни суд

једњакжелудац

ждрело телеснадупља

трбушни крвни суд

ситни крвни судови - капилари

цревоСрце потискује крв кроз крвне судове.

Крв је црвене боје јер садржи хемоглобин – органско једињење

Кишна глиста – излучивањеНепотребне, штетне материје се излучују преко цевчица за излучивање.

У сваком чланку је почетак једног пара цевчица, које се завршавају у следећем чланку.

почетни део цевчице

пора за излучивање

завршни део цевчице капилари

Кишна глиста – нервни системНервни систем је лествичастог типа.На стомачној страни тела у сваком члананку се налази по један пар ганглија које су међусобно повезане нервним влакнима, као и са ганглијама у суседним чланцима.

околождрелни прстен

ганглија

црево

цевчица за излучивање

Чула су слабо развијена. Немају чуло вида (неке врсте морских чланковитих црва имају очне мрље).Имају чуло додира и хемијска чула.

ганглија – скуп нервних ћелија

Кишна глиста – размножавањеЧланковити црви су хермафродити

предњи крај тела

самар

Неколико дана после размене сперматозоида, свака јединка полаже пакетиће с оплођеним јајним ћелијама.

У пакетићима се развијају младе глисте.

пакетићи са оплођеним

јајним ћелијама

Кишна глиста – размножавањеКишне глисте имају моћ регенерације

регенерација задњег краја тела

део тела од 5 чланка