credit agricole banka a.d. novi sad upravni odbor … · sastavni deo sistema upravljanja rizicama...

CREDIT AGRICOLE BANKA A.D. NOVI SAD UPRAVNI ODBOR Broj: Datum: 19.05.2017. godine

CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD OBJAVLJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA ZA GODINU ZAVRŠENU

31. DECEMBRA 2016. GODINE Maj 2017. godine

Objavljivanje podataka i informacija za godinu završenu 31. decembra 2016. godine

CAQ4RA7510 2 / 51

SADRŽAJ strana

1 Opšte informacije 3

2 Podaci, odnosno informacije koje se odnose na strategiju i politike za upravljanje rizicima 4

2.1. Strategije i politike upravljanja rizicima 4

2.2. Organizovanje procesa upravljanja rizicima 5

2.3. Izveštavanje o upravljanju rizicima 6

2.4. Ublažavanje rizika 10

3 Podaci, odnosno informacije koje se odnose na kapital 11

4 Podaci, odnosno informacije koje se odnose na adekvatnost kapitala Banke 13

5 Podaci, odnosno informacije koje se odnose na proces interne procene adekvatnosti kapitala Banke 14

6 Podaci, odnosno informacije koje se odnose na izloženost rizicima i pristupe za merenje, odnosno procenu rizika

16

6.1. Kreditni rizik 16

6.1.1. Definicija dospelih nenaplaćenih potraživanja i izloženosti kod kojih je

izvršena ispravka 16

6.1.2. Ispravke vrednostibilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama 17

6.1.3. Ukupan iznos izloženosti Banke nakon računovodstvenih otpisa

izuzimajući efekte tehnika ublažavanja kreditnog rizika, kao i prosečne izloženosti tokom

perioda po klasama izloženosti 19

6.1.4. Geografska raspodela svih izloženosti prema materijalno značajnim oblastima po klasama

izloženosti 20

6.1.5. Sektorska raspodela svih izloženosti po klasama izloženosti 22

6.1.6. Raspodela svih izloženosti prema preostalom dospeću po klasama izloženosti 25

6.1.7. Prikaz promena u ispravkama vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po

vanbilansnim stavkama 26

6.1.8. Raspodela izloženosti prema kategorijama klasifikacije i podaci o obračunatoj i potrebnoj

rezervi 27

6.1.9. Primena eksternih rejtinga po standardizovanom pristupu obračuna kreditnim rizikom

ponderisane aktive 29

6.1.10. Opis osnovnih vrsta instrumenata materijalne kreditne zaštite 30

6.1.11. Način bilansnog netiranja i vanbilansnog netiranja 30

6.1.12. Vrednovanje instrumenata kreditne zaštite i upravljanje tim instrumentima 30

6.2. Rizik druge ugovorne strane 32

6.3. Tržišni rizici 33

6.4. Operativni rizik 34

6.5. Kamatni rizik 35

6.6. Izloženosti po osnovu ulaganja u bankarskoj knjizi 36

7 Podaci, odnosno informacije koje se odnose na bankarsku grupu i odnos između matičnog društva i podređenih društava

37

8 Napomena o ostalim i neobjavljenim podacima 38

9 ANEKSI 39


CAQ4RA7510 3 / 51

1. OPŠTE INFORMACIJE

Na osnovu člana 51a Zakona o bankama („Službeni glasnik RS“, br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015) i Odluke Narodne banke Srbije o objavljivanju podataka i informacija banke („Službeni glasnik RS“ br. 125/2014 i 4/2015), CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. Novi Sad objavljuje podatke i informacije navedene u nastavku dokumenta Objavljivanje podataka i informacija za godinu završenu 31. decembra 2016. godine (u daljem tekstu: Izveštaj). Crédit Agricole Banka Srbija AD (u daljem tekstu: Banka) je u 100% vlasništvu Crédit Agricole S.A. Montrouge, Francuska (u daljem tekstu: Matična banka). Matična grupacija, Crédit Agricole S.A. po podacima iz 2016. godine je treća najveća banka u Evropi, a deseta na svetu po veličini bilansne aktive, i kao takva lider u oblasti poslovanja sa fizičkim licima. Banka poslovanje obavlja u svom sedištu u Novom Sadu, u ulici Braće Ribnikara 4-6 i u 82 filijale u svim većim gradovima Srbije. Poreski identifikacioni broj Banke je 101697525, Matični broj Banke je 08277931, a S.W.I.F.T. adresa je MEBA RS 22. Banka je matično pravno lice u grupi koju čine Credit Agricole Banka a.d. Novi Sad i CA Leasing d.o.o. Beograd. CA Leasing d.o.o. Beograd je društvo koje se bavi poslovima finansijskog lizinga. Banka ima učešće od 100% u kapitalu CA Leasinga d.o.o. Beograd na dan 31. decembar 2016. godine. Zavisno društvo je subjekt koji kontroliše Banka. Finansijski izveštaji zavisnog društva uključeni su u konsolidiovane finansijske izveštaje. Računovodstvene politike zavisnog društva ukladjene su sa politikama Banke. U skladu sa Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik RS“ br. 62/2013), Međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS) i Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MFSI), Banka je pored pojedinačnih finansijskih izveštaja sastavila i konsolidovane finansijske izveštaje za 2016. godinu sa zavisnim društvom CA Leasing d.o.o. Beograd. Konsolidovani finansijski izveštaji su sastavljeni uz primenu metoda “stavka po stavka”, tako što se sabiraju iste stavke obaveza, sredstava, kapitala, prihoda i rashoda. Međusobna potraživanja i obaveze, međusobne transakcije i nerealizovani dobici i gubici eliminisani su u potpunosti. Informacije prezentovane u ovom izveštaju koje predstavljaju podatke koji se odnose samo na Banku navedeni su kao Banka. Informacije sa uključenim podacima zavisnog društva su konsolidovani podaci navedeni kao Grupa. Ovim Izveštajem su prikazani kvalitativni i kvantitativni podaci Banke i kao takav predstavlja celokupan pregled u sisteme upravljanja rizicima Banke i kapital Banke. Izveštaj je najvećim delom komplementaran sa Finansijskim izveštajem za godinu koja se završila 31. decembra 2016. godine. Iznosi u ovom Izveštaju su iskazani u hiljadama dinara Republike Srbije (000 RSD), osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Podaci, odnosno informacije objavljene u okviru Izveštaja, za godinu završenu 31. decembra 2016. godine, su predmet nezavisne revizije. Izveštaj je dostupan na službenim internet stranicama Banke www.creditagricole.rs. Takođe, podatke odnosno informacije propisane Odlukom o objavljivanju podataka i informacija, Banka će objaviti i sa stanjem na dan 30. juna tekuće godine. Procena i kontrola adekvatnosti sadržaja tih podataka i informacija vrši se u skladu sa pozitivnim načelima struke i obezbeđivanjem njihove verodostojnosti.

http://www.creditagricole.rs/


CAQ4RA7510 4 / 51

2. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA STRATEGIJU I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA

2.1. Strategija i politike za upravljanje rizicima

Sastavni deo sistema upravljanja rizicama Banke od 2015. godine je i Plan oporavka, pripremljen u skladu sa Zakonom o bankama i Odlukom o planovima oporavka banke i bankarske grupe („Službeni glasnik RS“ br. 71/2015). Svrha njegove primene je efikasnije i blagovremeno prepoznavanje indikatora koji ukazuju na eventualno napuštanje uobičajenog načina poslovanja i potrebe za pojačanom pažnjom rukovodstva sa ciljem postizanja održive stabilnosti u situacijama ozbiljnih finansijskih poremećaja. Strategija Banke je da radi na svom razvoju u svim segmentima kako bi bila referenca za „univerzalnu banku“. Osnovni cilj Banke je da postigne održivi razvoj sa strogom kontrolom svojih rizika. To znači da Banka kontinuirano preduzima akcije u cilju da poboljša upravljanje rizicma u skladu sa svojim obimom poslovanja i da je dobrovoljno odlučila da se ne bavi u značajnoj meri nekim aktivnostima koje se procenjuju kao rizične, kao što su tržišne aktivnosti. Strategija za upravljanje rizicima Banke odnosi se na dugoročne ciljeve utvrđene poslovnom politikom i strategijom Banke kao i sklonošću ka rizicima definisanim u skladu sa ovim ciljevima. Banka razmatra strategiju upravljanja rizicima periodično i menja je po potrebi, naročito u slučaju značajnijih promena poslovne politike i strategije Banke, odnosno u slučaju promena u makroekonomskom okruženju u kome Banka posluje. Ovaj pregled se obavlja svake godine u saradnji sa Matičnom bankom. Definiše se skup ograničenja/ limita i opredeljenja koja su u skladu sa poslovnim planom (budžetom) i takođe su obrazloženi na godišnjem nivou i u okviru srednjoročnog plana Banke. Strategija upravljanja rizicima je detaljno izložena u politikama za upravljanje rizicima koje regulišu:

način organizovanja procesa upravljanja rizicima u Banci,

način procene profila rizika i metodologija za identifikaciju, merenje i procenu pojedinih vrsta rizika,

mere za ublažavanje pojedinih vrsta rizika i pravila za njihovo sprovođenje,

način praćenja i kontrole pojedinih vrsta rizika i uspostavljanje sistema limita Banke,

način odlučivanja o poslovnim transakcijama koji rezultira u praćenju prekoračenja definisanih limita,

principe funkcionisanja sistema internih kontrola Banke, način i metodologija za sprovođenje procesa internog procesa procene adekvatnosti kapitala Banke.

Politike upravljanja rizicima se revidiraju najmanje jednom godišnje ili češće u slučaju značajnih promena u rizičnom profilu Banke i donose se izmene i dopune istih po potrebi. Politike upravljanja rizicima su bazirane i povezane sa odlukama (Komiteta za rizik grupe) i postavljenim limitima koji se prate i mesečno prezentuju Matičnoj banci i Odboru za reviziju. Pregled politika upravljanja rizicima uključujući i upravljanje finansijama se prezentuju na Odboru za reviziju i Upravnom odboru. Imajući u vidu poslovnu strategiju Banke, ključni rizici kojima je Banka izložena su kreditni rizik, devizni rizik i operativni rizik. Banka takođe upravlja i rizikom likvidnosti, rizikom koncentracije i kamatnim rizikom. Pored upravljanja navedenim rizicima, kroz svoj sistem kontrole i upravljanja rizicima, Banka razmatra i druge materijalno značajne rizike kojima je izložena.


CAQ4RA7510 5 / 51

2. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA STRATEGIJU I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak)

2.2. Organizovanje procesa upravljanja rizicima

Rizik je karakterističan za bankarsko poslovanje, ali se njime upravlja posredstvom procesa neprekidnog identifikovanja, merenja i praćenja, uspostavljanja ograničenja rizika i primenom drugih kontrola. Procesi upravljanja rizikom su presudni za kontinuirano i profitabilno poslovanje Banke i svaki pojedinac u Banci je u svom domenu odgovoran za izloženost riziku. Banka je izložena kreditnom riziku, deviznom i operativnom riziku. Banka je takođe izložena i uticaju rizika likvidnosti, koncentracije i kamatnom riziku. Nezavisni proces upravljanja rizikom ne uključuje poslovne rizike koji obuhvataju promene u okruženju, tehnologiji i industriji. Banka prati ove rizike kroz proces strateškog planiranja.

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za identifikovanje i kontrolisanje rizika. Međutim, Banka je uspostavila odvojena nezavisna tela odgovorna za upravljanje i praćenje rizika.

Upravni odbor i Izvršni odbor

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima kao i za odobravanje strategije i principa upravljanja rizicima.

Odbor za reviziju

Odbor za reviziju ima odgovornost za praćenje sveobuhvatnog procesa rizika u Banci.

Odbor za upravljanje rizicima

Odbor za upravljanje rizicima ima sveobuhvatnu odgovornost za razvoj strategije upravljanja rizicima i implementaciju principa, okvira, politika i limita. Odbor je odgovoran za fundamentalne nalaze po pitanju rizika kao i za upravljanje i praćenje relevantnih odluka vezanih za rizik.

Sektor za upravljanje rizicima

Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za implementiranje i održavanje procedura vezanih za rizik, čime se obezbeđuje nezavisni proces kontrole.

Odeljenje kontrole rizika

Odeljenje kontrole rizika je odgovorno za praćenje usaglašenosti sa principima, politikama i limitima definisanim u Banci. Svaka poslovna grupa ima decentralizovanu jedinicu sa sopstvenom odgovornošću za nezavisnu kontrolu rizika, uključujući praćenje rizika prema postavljenim limitima, kao i praćenje rizika koji proističe iz uvođenja novih proizvoda i složenih transakcija. Ova jedinica takođe obezbeđuje kompletno obuhvatanje rizika u sistemu merenja i izveštavanja o riziku.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO)

Odbor za upravljanje likvidnošću je odgovoran za upravljanje aktivom i obavezama Banke kao i sveukupnom finansijskom strukturom. Takođe, on je primarno odgovoran za finansiranje i likvidnost Banke.

Interna revizija Proces upravljanja rizikom u Banci se kontroliše najmanje jednom godišnje od strane interne revizije, koja ispituje adekvatnost procedura, kao i usaglašenost Banke sa usvojenim procedurama. Interna revizija diskutuje rezultate svog rada sa rukovodstvom Banke i izveštava Odbor za reviziju o svojim nalazima i preporukama.


CAQ4RA7510 6 / 51


2.3. Izveštavanje o upravljanju rizicima

Rizici Banke se mere korišćenjem metoda koji odražava očekivane gubitke koji mogu nastati u normalnim okolnostima i neočekivane gubitke, koji predstavljaju procenu krajnjih gubitaka zasnovanu na statističkim modelima. Modeli koriste verovatnoću izvedenu na osnovu istorijskih podataka, prilagođenu tako da odražava trenutno ekonomsko okruženje. Banka takođe koristi metod najgorih scenarija koji se mogu desiti kao posledica dešavanja ekstremnih događaja za koje postoji mala verovatnoća da se dogode. Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju limita. Ovi limiti odražavaju poslovnu strategiju i tržišno okruženje Banke, kao i nivo rizika koji je Banka spremna da prihvati. Dodatno, Banka prati i meri kapacitet prihvatljivog nivoa izloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnu izloženost svim tipovima rizika i aktivnostima. Sakupljene informacije iz svih poslovnih aktivnosti se ispituju i obrađuju da bi se identifikovali, analizirali i kontrolisali novi rizici. Ove informacije se prezentuju i objašnjavaju Upravnom odboru, Izvršnom odboru, Komitetu za upravljanje rizicima i rukovodiocima svih poslovnih jedinica. Izveštaji sadrže ukupnu kreditnu izloženost, prognozu plasmana, odstupanja od postavljenih limita, merenje tržišnog rizika, racia likvidnosti i promene profila rizika. Više rukovodstvo Banke kvartalno ocenjuje adekvatnost ispravki vrednosti plasmana. Odboru za reviziju se najmanje kvartalno dostavlja opsežan izveštaj o rizicima koji sadrži sve neophodne informacije za ocenu i izvođenje zaključaka o rizicima kojima je Banka izložena. Za svaki nivo u Banci sastavljaju se posebni izveštaji o upravljanju rizicima, kako bi se obezbedilo da sve poslovne jedinice imaju pristup opširnim, neophodnim i ažurnim informacijama. Dnevni izveštaj se dostavlja svim izvršnim direktorima i relevantnim članovima Izvršnog odbora Banke o iskorišćenosti tržišnih limita, likvidnosti, deviznog rizika, kao i druge značajne informacije. Kreditni rizik Sektor kreditne kontrole koji posluje u okviru Divizije rizika i trajne kontrole identifikuje, meri, vrši procenu, prati i izveštava o kreditnom riziku na nivou portfolia Banke. Izveštaji se dostavljaju menadžmentu Banke, lokalnim regulatornim telima kao i Matičnoj banci, a u skladu sa potrebama krajnjih korisnika izveštaja i to mesečno, kvartalno, godišnje u zavisnosti od definisane dinamike. Prekomerna koncentracija rizika Koncentracija nastaje kada značajan broj komitenata pripada sličnoj industriji, ili istom geografskom području, ili imaju slične ekonomske karakteristike što može biti od uticaja na izmirivanje njihovih ugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ih jednako pogađaju. Koncentracija ukazuje na relativnu osetljivost poslovanja Banke na promene koje pogađaju određenu industriju ili geografsko područje. Kako bi izbegla prekomernu koncentraciju rizika, politike i procedure Banke sadrže specifične smernice za razvoj i očuvanje diversifikovanog portfolia. Shodno tome, Banka kontroliše i upravlja identifikovanim koncentracijama kreditnog rizika.


CAQ4RA7510 7 / 51


2.3. Izveštavanje o upravljanju rizicima (nastavak) Devizni rizik Devizni rizik predstavlja rizik nastanka negativnih efekata na finansijskih rezultat i kapital Banke usled promene deviznog kursa, koji proizilazi iz pozicija kako bankarske knjige, tako i knjige trgovanja Banka eksterno regulatorno izveštava o deviznom riziku, odnosno izveštava o neto otvorenoj valutnoj poziciji. Banka upravlja deviznim rizikom kroz usklađivanje valutne strukture aktive i pasive, a u skladu sa očekivanim promenama deviznog kursa. Da bi smanjila izloženost ovom riziku, Banka je ustanovila adekvatne metode za njegovo praćenje i merenje, interno je utvrdila nivo prihvatljivog rizika (koji, naravno, mora biti u granicama nivoa koji propisuje regulativa) i ustanovila alate za upravljanje rizikom i zaštitu od neprihvatljivih deviznih pozicija.

Banka upravlja deviznim rizikom kroz usklađivanje valutne strukture aktive i pasive, a u skladu sa očekivanim promenama deviznog kursa. Da bi smanjila izloženost ovom riziku, Banka je ustanovila adekvatne metode za njegovo praćenje i merenje, interno utvrdila nivo prihvatljivog rizika (koji, naravno, mora biti u granicama nivoa koji propisuje regulativa) i ustanovila alate za upravljanje rizikom i zaštitu od neprihvatljivih deviznih pozicija.

U upravljanju deviznim rizikom Banka koristi simulaciju očekivanih i ekstremnih promena deviznih kurseva i projektuje uticaj tih promena na bilans uspeha. Operativni rizik

Operativni rizik je rizik da će doći do gubitka koji bi proistekao iz pada sistema, ljudskih grešaka, pronevera ili spoljnih događaja. Kad kontrole prestanu da funkcionišu, operativni rizik može da naruši ugled Banke, može imati zakonske posledice ili usloviti nastanak finansijskih gubitaka. Banka ne može očekivati da eliminiše sve operativne rizike, ali uvođenjem rigoroznog kontrolnog okvira i nadgledanjem i odgovaranjem na potencijalne rizike, Banka je u mogućnosti da upravlja ovim rizicima. Kontrola uključuje efektivnu podelu dužnosti, pristup, ovlašćenje i usaglašavanje procedura, obuku osoblja i proces nadgledanja, uključujući i internu reviziju. Izveštaji o operativnom riziku pokazuju razvoj i analize različitih događaja operativnog rizika i ključnih indikatora rizika. Rizik likvidnosti Rizik likvidnosti predstavlja mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled nesposobnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze i to zbog povlačenja postojećih izvora finansiranja odnosno nemogućnosti pribavljanja novih izvora finansiranja ili otežano pretvaranja imovine u likvidna sredstva zbog poremećaja na tržištu. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) je odgovoran za praćenje rizika likvidnosti, upravljanje rizikom likvidnosti i predlaganje Izvršnom odboru mera i aktivnosti za održavanje likvidnosti, usklađivanje ročne strukture, plan rezervi finansiranja i drugih mera od značaja za finansijsku stabilnost Banke. Banka prati portfolio visoko likvidnih hartija od vrednosti i drugih sredstava koja mogu brzo biti konvertovana u gotovinu u slučaju nepredviđenih fluktuacija u novčanim tokovima. Banka takođe ima kreditne linije koje su na raspolaganju u slučaju potrebe za dodatnom likvidnošću. Pored toga, Banka održava dinarsku i valutnu obaveznu rezervu u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije.


CAQ4RA7510 8 / 51


2.3. Izveštavanje o upravljanju rizicima (nastavak) Izloženost riziku likvidnosti Banka prati na nivou eksterno i interno propisanih limita. Narodna banka Srbije propisala je minimalnu vrednost pokazatelja likvidnosti, što predstavlja eksterni limit izloženosti riziku likvidnosti. Nivo likvidnosti se iskazuje pokazateljem likvidnosti koji predstavlja odnos zbira likvidnih sredstava prvog i drugog reda (gotovina, sredstva na računima kod drugih banaka, depoziti kod Narodne banke Srbije, potraživanja u postupku realizacije, kreditne linije odobrene Banci, finansijski instrumenti kotirani na berzi i ostala potraživanja Banke koja dospevaju do mesec dana) i zbira obaveza po viđenju bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana. Banka takođe definiše sopstvene interne limite izloženosti riziku likvidnosti i iste prati kroz interne izveštaje o dinarskoj i deviznoj likvidnosti Banke koji se dostavljaju rukovodstvu Banke na dnevnom nivou. Najznačajniji izveštaji o riziku likvidnosti uključuju izveštaje o pokazatelju dnevne likvidnosti, dnevnoj dinarskoj i deviznoj likvidnosti kao i racijima pokrića likvidnosti (LCR i NSFR) propisanim Bazel III standardom. LCR je definisan u skladu sa Bazel III pravilima I predstavlja kratkoročnu poziciju likvidnosti Banke. LCR pokazatelj ima za cilj da obezbedi adekvatan nivo visoko likvidne aktive banke (gotovina ili aktiva koja može biti konvertovana u gotovinu bez ili sa malim gubitkom vrednosti) u cilju zadovoljenja potreba za likvidnošću u period od 30 dana stress scenarija. Limit za LCR je definisan u skladu sa smernicama Grupe. U cilju uspešnog upravljanja rizikom likvidnosti sprovodi se kontinuirani proces praćenja pokazatelja likvidnosti i GAP-ova likvidnosti u skladu sa usvojenim limitima, po valutama (RSD i EUR), po segmentima, po proizvodima, po mesečnim kamatnim stopama, pri čemu podaci korišćeni za analizu strukture bilansa stanja Banke obezbeđuju takođe i osnovu za uspostavljanje indikatora strukture i indikatora koncentracije koji se koriste za vrednovanje nivoa rizika likvidnosti Kamatni rizik Kamatni rizik je rizik od mogućih negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu pozicija u bankarskoj knjizi usled promena kamatnih stopa. On se manifestuje kao nepovoljna promena cena aktivnih kamatnih stopa u odnosu na nivo pasivnih kamatnih stopa, sa jedne strane, i mogućnost smanjenja optimalne razlike između prosečnih aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, sa druge strane.

U skladu sa svojim dugoročnim ciljevima, Banka upravlja rizikom kamatne stope na način da se postigne optimalno prihvatljiv nivo rizika, sa ciljem da se smanje potencijalni negativni efekti na finansijski rezultat i kapital Banke. Banka kreira svoju politiku kamatnih stopa sa ciljem postizanja dobiti i u skladu sa monetarnom politikom NBS-a, kao i razvojem tržišnih stopa. Strategija je da se postigne održiv nivo prihoda u odnosu na troškove na dugi rok strogim pridržavanjem načela određivanja cena i stalnim praćenjem cena preko nadležnih organa banke (Izvršni odbor, Kreditni odbor, Komitet za određivanje cena, Komitet za upravljenj aktivom i pasivom).

Politika banke za upravljanje rizikom kamatne stope definiše organizaciju upravljanja kamatnim rizikom i jasno razdvajanje odgovornosti u ovom procesu. Takođe, ova politika propisuje metode za identifikaciju i merenje kamatnog rizika, mere za ublažavanje rizika, metode za definisanje limita, proces odlučivanja o poslovnim transakcijama koje dovode do prekoračenja postavljenih limita, kao i metod i učestalost stres-testiranja i korake koji se preduzimaju u slučaju nepovoljnih rezultata stres-testova.


CAQ4RA7510 9 / 51


2.3. Izveštavanje o upravljanju rizicima (nastavak) Politikom upravljanja rizikom kamatne stope banka je definisala metodologiju za proces interne procene adekvatnosti kapitala u segmentu kamatnog rizika. Proces interne procene adekvatnosti kapitala uspostavljen je sa ciljem da kvantifikuje i kontinuirano održava nivo internog kapitala koji banka smatra adekvatnim za pokrivanje svih vrsta i nivoa rizika kojima je izložena.

Banka upravlja različitim vrstama rizika kamatne stope analizom predviđenih gepova aktive i pasive u bankarskoj knjizi. Za stavke aktive i pasive za koje postoji ugovorom definisan rok dospeća i / ili rasporedom promene kamatne stope, osnova za ovu analizu su uslovi iz ugovora sa klijentom. Za stavke aktive i pasive bez ugovorom definisanog roka dospeća i / ili rasporedom promene kamatne stope, osnova za ovu analizu su „konvencije“ Banke koje su zasnovane na statističkoj analizi istorijskog razvoja ovih stavki aktive i pasive. Ove „konvencije“ su dokumentovane od strane Banke i odobrene od strane Odbora za upravljanje aktivom i pasivom.

Banka takođe uzima u obzir i mogućnost prevremene otplate kredita i ranog povlačenja depozita, na osnovu rezultata svoje statističke analize istorijskog razvoja.

Pored toga, Banka vrši mesečne stres-testove za analizu uticaja promene krive prinosa na finansijski rezultat i kapital banke.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom određuje limite izloženosti riziku kamatne stope, koji su precizirani u internoj proceduri za upravljanje rizikom kamatne stope. U cilju ublažavanja izloženosti riziku i praćenja efikasnosti primenjenih mera, Banka redovno prati i informiše (mesečno) Odbor za upravljanje aktivom i pasivom i Komitet za generalni mendžment Banke o izloženosti kamatnom riziku. Takođe polugodišnje izveštava Upravni odbor o nivou kamatnog rizika i o poštovanju propisanih limita.

Limiti gubitaka Banke zasnovani su na proceni nivoa rizika i najvećeg dozvoljenog gubitka u određenom periodu, pri čemu kod utvrđivanja limita gubitaka Banka vodi računa o nivou kapitala i prihodima. Limiti se revidiraju jednom godišnje od strane Direkcije za upravljanje rizicima Matične banke (DRG CASA) i važe u toku sledeće kalendarske godine.

Sektor kontrola rukovodstva i MIS sledeće izveštaje izrađuje mesečno i dostavlja ih članovima Odbora za upravljanje aktivom i pasivom i Komitetu za generalni mendžment Banke:

a) GAP analize – u kojim utvrđuje kamatno osetljive stavke aktive i kamatno osetljive stavke pasive i putem kamatnog gepa nadgleda i meri moguće negativnih efekata, usled promena kamatnih stopa, na finansijski rezulta Bankeč

b) Stres test – analiza senzitiviteta koja vrši analizu uticaja promene krive prinosa na finansijski rezultat i kapital Banke.

Jednom godišnje, u okviru procesa interne procene adekvatnosti kapitala vrše se simulacije očekivanih i ekstremnih promena kamatnih stopa i projektuje uticaj tih promena na na prihode i rashode Banke, kao i eventualni zahtev za dodatnim kapitalom koji može proizaći iz posmatranih promena na krivama prinosa.


CAQ4RA7510 10 / 51


2.4. Tehnike ublažavanja rizika Kreditni rizik je verovatnoća nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke, usled nemogućnosti dužnika da ispuni svoje obaveze prema Banci. Banka upravlja kreditnim rizikom na nivou pojedinačnog potraživanja i na nivou celokupnog kreditnog portfolia. U cilju preuzimanja kreditnog rizika i upravljanja kreditnim rizikom, Banka je uspostavila adekvatan kreditni proces koji uključuje proces odobravanja plasmana i proces upravljanja tim rizikom.

Osnovni i najopštiji kriterijumi za odobravanje kredita pravnim licima dati su u Kreditnim politikama u svim segmentima (Korporativni, MP, Agro). Definisane su isključene grane privrede i zajmoprimci, kao i u kojim slučajevima je dozvoljen izuzetak.

Odluka o odnosu sa klijentom i odluka za sve kreditne zahteve je na odeljenju za rad sa klijentima (eng – Front Office), a sektor Rizika potvrđuje ove predloge ako su iznad ovlašćenja za odobravanje datog odeljenja za rad sa klijentima. Preliminarna analiza (kvantitativna i kvalitativna) kreditne sposobnosti ugovorne strane vrši se na nivou odeljenja za rad sa klijentima (eng. Front office) i, osim za pojedine proizvode i iznose odobrene u odeljenju za rad sa klijentima, predmeti se šalju Sektoru analize rizika pravnih lica na konačno utvrđivanje rejtinga, konačno usvajanje ili procenu rizika i preporuku / predlog telu za donošenje odluka (Kreditni odbor ili drugo). Preporuka se zasniva na kvalitativnim i kvantitativnim informacijama, i uzima u obzir sve prisutne rizike. Informacije koje se koriste obezbeđuje menadžer za odnos sa klijentom. To su uglavnom najnoviji zvanični finansijski podaci koji su dostupni, biznis plan, kada se razmatra dugoročni plasman, poslednji izveštaji sa sastanaka, funkcionisanje računa, incidenti ako ih ima. Ako analitičar rizika ili Kreditni odbor odluči, zahtevaju se dodatne informacije.

Obezbeđenje je svakako jedna od važnih kvalitativnih informacija koja se uzima u obzir u okviru procesa odobravanja kredita. Po utvrđenoj proceduri, mišljenje Pravnog sektora, kojim se potvrđuje mogućnost za uspostavljanje obezbeđenja i ukazivanje na moguće probleme, je deo predmeta, i Sektor za analizu rizika pravnih lica je zadužen za finalnu procenu obezbeđenja u pogledu rizika. Takođe se daje procena sredstava obezbedjenja koja mora da se vrši od strane procenitelja kojeg bira Banka (postoji zvanična lista procenitelja koji su odobreni / prihvaćeni od strane Banke a drugi mogu biti prihvaćeni samo kao izuzeci). U okviru preporuke koju daje Sektor analize rizika pravnih lica telu koje donosi odluke (Kreditni odbor ili neko drugi), navodi se ukupna procena ponuđenog obezbeđenja. Na osnovu raspoloživih informacija, donosi se zaključak o tome da li je ponuđeno obezbeđenje prihvatljivo da se ublaži konkretni kreditni rizik. Alat koji se koristi za procenu finansijske i kreditne sposobnosti korporativnih klijenata je Anadefi (alat za interni rejting koji uzima u obzir i kvalitativne i kvantitativne informacije o klijentu), dok se kriterijumi eliminacije koriste da se isključe zahtevi koji u startu nisu u skladu sa kreditnom politikom MP i osnovnim kriterijumima za Agro klijente, pored detaljne kvalitativne i kvantitativne analize. Bilo da se potpisuje samo u odeljenju za rad sa klijentima ili šalje u Sektor Rizika na završnu proveru, „načelo četvoro očiju“ se dosledno poštuje. Korporativni predmeti se proveravaju/ponovno analiziraju najmanje jednom godišnje, po prijemu zvaničnih godišnjih finansijskih izveštaja. U to vreme, moguće je preispitati sve klijente da se vidi da li su njihovi rejtinzi opali. Tokom ostatka godine i ako se klijent stavlja na listu za posmatranje, rangiranje se smanjuje na rejting E. Ukoliko klijent postane problematičan rangiranje se spušta na rejtinge F/Z i pregleda na mesečnom nivou. Pregledi se obavljaju najmanje jednom godišnje, osim ako Kreditni odbor donese odluku da pregledi treba da se rade na kraći period, a onda to može biti polugodišnje ili kvartalno.


CAQ4RA7510 11 / 51


2.4. Tehnike ublažavanja rizika (nastavak) Klijenti na listi za praćenje i problematični klijenti pregledaju se na mesečnom nivou, na sednicama Odbora za praćenje i problematične klijente za sve segmente. Svi kriterijumi u vezi sa kreditnim rizikom za odobravanje kredita su dati u Politici kreditnog rizika za segment FL (fizička lica) u vidu procedure. Procedura obuhvata sledeće konkretne teme: opšti kriterijumi prihvatljivosti, uključujući načelo kreditne sposobnosti; posebni kriterijumi po kreditnim proizvodima; prihvatljiv prihod za utvrđivanje kreditne sposobnosti klijenata, slučajevi kada je obavezna saglasnost od Sektora za zakonitost poslovanja (eng. Compliance); dokumentacija neophodna za donošenje kreditne odluke; sistem delegiranja; sredstva obezbeđenja po vrsti kreditnog proizvoda; sadržaj kreditnog dosijea, specifičnosti u pogledu procesa odobravanja kreditnih proizvoda putem PDS aplikacije. 3. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITAL

Banka je poštovala zahteve Odluke Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala banaka (Službeni Glasnik RS br. 46/2011, 6/2013 i 51/2014) prilikom izračunavanja regulatornog kapitala. Tokom izveštajnog perioda Banka je imala regulatorni kapital iznad propisanog minimuma.

Ukupni regulatorni kapital Banke čini zbir Osnovnog kapitala i Dopunskog kapitala, umanjen za Odbitne stavke od kapitala:

Osnovni kapital čine akcijski kapital i neraspoređena dobit iz prethodnih godina, kao i umanjenje po osnovu nematerijalnih ulaganja i potrebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke

Dopunski kapital čine subordinirane obaveze i deo pozitivnih revalorizacionih rezervi nastalih po osnovu efekata promene fer vrednosti osnovnih sredstava, hartija od vrednosti i ostalih sredstava koja se, u skladu s MSFI/MRS, iskazuju u korist ovih rezervi

Odbitne stavke od kapitala čine ulaganja u druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih lica

Narodna banka Srbije definisala je sledeće limite za kapital:

minimalni novčani iznos kapitala od EUR 10 miliona i

koeficijent adekvatnosti kapitala od 12%. Banka upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskim uslovima i rizikom karakterističnim za aktivnosti Banke. Ciljevi Banke u pogledu upravljanja kapitalom su:

da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije,

da obezbedi nivo i strukturu kapitala koji mogu da podrže očekivani rast plasmana,

da obezbedi mogućnost dugoročnog nastavka poslovanja uz obezbeđenje prinosa akcionarima i koristi drugim zainteresovanim stranama i

da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Banke.


CAQ4RA7510 12 / 51

3. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITAL (nastavak) Rukovodstvo Banke redovno prati pokazatelje adekvatnosti kapitala Banke i druge pokazatelje poslovanja koje propisuje Narodna banka Srbije i dostavlja kvartalne izveštaje Narodnoj banci Srbije o ostvarenim vrednostima pokazatelja. U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke definisanom od strane Narodne banke Srbije („Službeni glasnik RS“ br. 46/11, 6/13 i 51/14) utvrđuje se način izračunavanja kapitala Banke i pokazatelja adekvatnosti kapitala. Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke, prati se mesečno od strane rukovodstva Banke. Iznos regulatornog kapitala, kao i iznos osnovnog kapitala i dopunskog kapitala, s pregledom pojedinačnih elemenata kapitala i svih odbitnih stavki na dan 31. decembra 2016. godine za Banku prikazan je u aneksu ovog dokumenta na obrascu PI-KAP (Prilog 1). Kapital Banke predstavlja iznos koji je jednak zbiru ukupnog osnovnog kapitala Banke i ukupnog dopunskog kapitala Banke. Osnovni kapital na dan 31.12.2016. godine Banke čine uplaćeni akcijski kapital Banke po osnovu običnih akcija, neraspoređena dobit iz 2015. godine, kao i odbitne stavke, nematerijalna ulaganja i potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilasnoj aktivi i vanbilansnim stavkama.

Akcijski kapital Banke formiran je inicijalnim ulozima akcionara i narednim emisijama novih akcija.

Upisani i uplaćeni kapital Banke na dan 31. decembra 2016. godine, iznosi 6.477.307 običnih akcija nominalne vrednosti RSD 1.300 po akciji, odnosno RSD 8.420.500 hiljada.

Struktura akcijskog kapitala po izvodu Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti na dan 31. decembra 2016. godine je sledeća:

Broj običnih akcija Učešće

Credit Agricole S.A. 6.477.307 100,00% Dopunski kapital Banke čine subordinirane obaveze i deo revalorizacionih rezervi Banke. Banka je u decembru 2013. godine izvršila aneksiranje postojećeg subordiniranog kredita (u iznosu od EUR 20 miliona) dobijenog od matične Banke, Credit Agricole SA iz Pariza, čime je produžena ročnost istog, sa marta 2017. godine do aprila 2023. godine. Banka je aneksiranje subordiniranog kredita uradila u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala kojom je precizirano da iznos subordiniranog kredita koji se uključuje u dopunski kapital Banke se mora smanjivati za 20% svake godine u toku poslednjih pet godina do dospeća subordiniranog kredita, tako da se u poslednjoj godini pre dospeća subordinirani kredit uopšte ne uključuje u dopunski kapital Banke. Produženjem ročnosti subordiniranog kredita znatno je povećan dopunski kapital Banke, tako što se ceo iznos subordiniranog kredita ponovo uključuje u dopunski kapital Banke. Odbitne stavke od kapitala Banke čini ulaganje u zavisno društvo CA Leasing d.o.o. Beograd. Iznos odbitnih stavki za koji je umanjen osnovni kapital odnosno dopunski kapital Banke jednak je 50% od ukupnog iznosa odbitnih stavki od kapitala Banke.


CAQ4RA7510 13 / 51

3. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITAL (nastavak)

U skladu sa Zakonom o bankama („Službeni glasnik RS“, br. 107/2005, 91/2010, 14/2015) važećim na dan 31. decembra 2016. godine Banka ima dovoljno neto kapitala da zadovolji minimalne zahteve Narodne banke Srbije.

Podaci o finansijskim instrumentima koje je Banka uključila u obračun kapitala na dan 31. decembra 2016. godine prikazani su u aneksu ovog dokumenta na obrascu PI – FIKAP (Prilog 2).

Podaci i informacije o povezivanju pozicija kapitala Banke iz Bilansa stanja s pozicijama kapitala Banke iz Izveštaja o kapitalu sačinjenog u skladu sa Odlukom kojom se uređuje izveštavanje o adekvatnosti kapitala banke, kao i podaci i informacije o razlikama između pozicija iz Bilansa stanja sačinjenog za potrebe kontrole bankarseke grupe na konsolidovanoj osnovi i pozicija iz konsolidovanog Bilansa stanja bankarske grupe sačinjenih u skladu Međunarodnim računovodstvenim stanadardima odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja dati su u aneksu ovog dokumenata na obrascu PI-UPK (Prilog 3). 4. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA ADEKVATNOST KAPITALA BANKE U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banaka, ukupan iznos kapitalnih zatheva se izračunava i stavlja u odnos sa regulatornim kapitalom. Regulatorni kapital mora biti raspoloživ najmanje u iznosu zbira minimalnih kapitalnih zahteva. Regulatorno propisana minimalna vrednost pokazatelja adekvatnosti kapitala je 12%. Minimalni kapitalni zahtev u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banaka, tj. racio adekvatnosti kapitala, od 12% je bio postignut sve vreme u toku izveštajnog perioda. Na dan 31. decembra 2016. godine racio adekvatnosti kapitala je iznosio 15.64%. Banka na osnovu poslovnih aktivnosti, u skladu sa Stubom 1 Bazela 2, obračunava kapitalne zahteve za:

Kreditni rizik

Devizni rizik

Operativni rizik Kapitalni zahtev za kreditni rizik izračunava se množenjem ukupne aktive ponderisane kreditnim rizikom sa 12%. Banka izračunava aktivu ponderisanu kreditnim rizikom primenom standardizovanog pristupa za sve klase izloženosti. Kapitalni zahtev za devizni rizik Banka izračunava množenjem zbira ukupne otvorene devizne pozicije i apsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu sa 12%. Za izračunavanje regulatornog kapitalnog zahteva za operativni rizik Banka primenjuje pristup osnovnog indikatora. Podaci koji se odnose na iznose kapitalnih zahteva za kreditni rizik, devizni rizik i operativni rizik kao i pokazatelj adekvatnosti kapitala za Banku na dan 31. decembra 2016. godine dati su u aneksu ovog dokumenata na obrascu PI-AKB (Prilog 4).


CAQ4RA7510 14 / 51

5. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA BANKE

Proces interne procene adekvatnosti kapitala (eng. Internal capital adequacy assessment process – ICAAP) je uspostavljen tokom 2011. godine s ciljem utvrđivanja i održavanja, na kontinuiranoj osnovi, internog kapitala koji Banka smatra adekvatnim za pokriće rizika kojima je izložena. ICAAP u osnovi služi da proceni da li Banka može da podrži preuzete rizike poređenjem svog profila rizika sa internim kapitalom. Prilikom interne procene adekvatnosti kapitala Banka uvažava regulatorne zahteve, konkretno Odluku o upravljanju rizicima banke („Službeni glasnik RS“, br. 45/2011, 94/2011, 119/2012, 123/2012, 23/2013, 43/2013, 92/2013, 33/2015 i 61/2015). Istovremeno, Banka se usklađuje sa standardima Credit Agricole Grupe. ICAAP je uspostavljen kako bi kontinuirano pružao podršku proaktivnom i doslednom upravljanu rizicima Banke, pri tom obezbeđujući adekvatan kapacitet kapitala koji odražava vrstu i nivo profila rizika Banke. Takođe, proces je uspostavljen i kako bi odrazio strategiju, plan i obezbedio proaktivno upravljanje kapitalom. Planiranjem internog kapitala, Banka obezbeđuje održavanje nivoa i strukture kapitala koji mogu da podrže očekivani rast plasmana, buduće izvore sredstava i njihovo korišćenje kao i sve promene u kapitalnim zahtevima regulatora. Proces interne procene adekvatnosti kapitala je uključen u sistem upravljanja rizicima i donošenja odluka u Banci i u skladu je sa Strategijom upravljanja rizicima i pojedinačnim Procedurama za upravljanje rizicima kao i Strategijom upravljanja kapitalom i Planom upravljanja kapitala. Ovaj proces je zasnovan na procesu identifikacije i merenja, odnosno procene rizika. On pruža sveobuhvatnu procenu rizika, kao i praćenje svih značajnih rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju. Cilj ovog procesa je da osnaži odnos između rizičnog profila Banke, upravljanja rizicima i sopstvenih sredstava, tj. da obezbedi da Banka raspolaže sa dovoljno kapitala da podrži sadašnjei buduće aktivnosti i pokrije sve materijalno značajne rizike kojima je izložena. Materijalni rizici su oni rizici koji imaju značajan uticaj na aktivnosti Banke, odnosno mogu imati značajan uticaj na finansijski rezultat ili kapital Banke. Proces interne procene adekvatnosti kapitala se redovno analizira, prati i proverava, a najmanje jednom godišnje i sastoji se od:

- Analize i projekcije finansijske pozicije i planiranja kapirala - Procena rizika i identifikacija materijalno značajnih rizika - Procena sistema upravljanja rizicima - Merenje i procena potrebnog nivoa internog kapitala za pokriće svih materijalno značajnih rizika - Utvrđivanje ukupnih internih kapitalnih zahteva i raspoloživog internog kapitala - Integracija internih kontrola i integracija ICAAP-a u procese upravljanja Bankom

Proces interne procene adekvatnosti kapitala Banke sastoji se iz sledećih faza:

1. Utvrđivanje materijalno značajnih rizika koji se uključuju u proces interne procene adekvatnosti kapitala. Na osnovu metodologija Banke, utvrđeni su kvantitativni i kvalitativni kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuju materijalno značajni rizici koje će Banka uključiti u proces interne procene adekvatnosti kapitala. Pri proceni materijalne značajnosti rizika Banka razmatra sve rizike kojima je izložena, odnosno koje preuzima, koji se mogu podeliti na značajne rizike za koje je potrebno izdvojiti deo kapitala i na rizike koji ne zahtevaju njegovo izdvajanje s obzirom da su procenjeni kao nematerijalni ili Banka njima upravlja kroz sistem upravljanja rizicima.


CAQ4RA7510 15 / 51

5. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA BANKE (nastavak)

2. Izračunavanje internih kapitalnih zahteva za pojedinačne rizike. Banka je za potrebe Izveštaja o procesu interne

procene adekvatnosti kapitala Banke na pojedinačnoj i konsolidovanoj osnovi, koristila metode propisane za obračun minimalnih kapitalnih zahteva u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala, kao i interne pristupe za merenje istih. Banka je takođe sprovodila stres testiranje za sve materijalno značajne rizike i interni kapital.

3. Utvrđivanje ukupnih internih kapitalnih zahteva. Banka se u procesu interne procene adekvatnosti kapitala

opredelila za metodologiju alternativnog pristupa prilikom utvrđivanja ukupnih internih kapitalnih zahteva.

4. Poređenje iznosa kapitala izračunatog u skladu sa regulatornim zahtevima i iznosa potrebnog internog kapitala . Poređenjem iznosa kapitala Banke obračunatog u skladu sa Odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala Banke i iznosa potrebnog internog kapitala obračunatog u procesu interne procene adekvatnosti kapitala, Banka donosi odluku da li treba da preduzima korektivne mere ukoliko je to neophodno. Na dan 31. decembar 2016. godine poređenje ovih elemenata je pokazalo da je Banka ispoštovala ICAAP zahteve.

Procena internih kapitalnih zahteva proizilazi iz procene budućnosti, neočekivanih gubitaka vezanih za rizike i uključuje poslovne faktore kao što su rast kreditnog portfolija, budući izvori finansiranja i upotreba tih sredstava. Proces procene internih kapitalnih zahteva je adekvatan ako je zasnovan na proceni, merenju i praćenju materijano značajnih rizika koje Banka preuzima usposavljajući na taj način sveukupnu procenu rizika i adekvatan odnos između veličine kapitala, rizičnog profila Banke i budućih aktivnosti definisanih strateškim ciljevima i poslovnim planom. Rizičan profil je set kvalitativnih i kvantitativnih kriterijuma za procenu merljivih i nemerljivih rizika koje preuzima Banka u svom poslovanju. Merljivi rizici su oni koji imaju uticaj na finansijski rezultat i/ili kapital Banke, dok se nemerljivi rizici koji imaju uticaj na Banku posmatraju preko procene. Upravljanje adekvatnosti kapitala Banke podrazumeva niz politika i procedura kojima se obezbeđuje da nivo kapitala Banke bude konzistentan sa profilom rizika Banke i da pokriva zahteve regulatora. Narodna banka Srbije, kao regulatorno telo definiše i nadzire kapitalne zahteve za Banku, koji se zasnivaju na Bazel II okviru. Nivo potrebnog kapitala zavisi od koncepta na osnovu kojeg je kapital računa. Ovi koncepti mogu biti:

regulatorni kapital za rizike iz Stuba 1 Bazela II,

ukupan ekonomski kapital po Stubu 2 Bazela II, u skladu sa ICAAP-om. Regulatorni i ekonomski kapital se razlikuju po definiciji i po rizicima koje pokrivaju. Regulatorni kapital se računa kroz pondere propisane od strane regulatora i pokriva samo tri vrste rizika: kreditni rizik, tržišni rizik i operativni rizik. Ekonomski kapital može da se računa i primenom internih metodologija i treba da pokrije ne samo rizike iz stuba 1 već sve rizike koje je Banka identifikovala kao materijlno značajne rizike.


CAQ4RA7510 16 / 51

5. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA BANKE (nastavak)

Banka sprovedi internu procenu adekvatnosti kapitala (ICAAP) najmanje jednom godišnje. ICAAP se sprovodi na bazi metodologije definisane od strane Matične banke i interne ICAAP procedure. ICAAP obuhvata procenu ekonomskog (internog) kapitala potrebnog za pokriće svih rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju:

Kreditni rizik

Kreditni rizik - rizik kocentracije

Kreditno - devizni rizik

Kreditno - rezidualni rizik

Tržišni rizik - devizni rizik

Tržišni rizik - devizni rizik

Operativni rizik

Kamatni rizik

Rizik usklađenosti poslovanja

Strateški rizik

Reputacioni rizik

Rizik likvidnosti

Rizik ulaganja

Rizik zemlje

Rizik smanjenja vrednosti potraživanja

Kroz ICAAP proces Banka redovno pregleda i detaljno analizira sve relevantne rizike koji bi mogli da utiču na njen rizični profil. Rezultati ICAAP procesa ukazuju da Banka raspolaže adekvatnim finansijskim sredstvima i regulatornim kapitalom za pokriće svih identifikovanih rizika, i u normalnim i u stresnim uslovima. Rezultate ICAAP procesa na dan 31. decembar 2016. godine su prezentovani regulatoru, Narodnoj banci Srbije. 6. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA IZLOŽENOSTI RIZICIMA I PRISTUPE ZA MERENJE,

ODNOSNO PROCENU RIZIKA

6.1. KREDITNI RIZIK

6.1.1. Definicija dospelih nenaplaćenih potraživanja i izloženosti kod kojih je izvršena ispravka vrednosti Pod dospelim nenaplaćenim potraživanjima su definisani klijenti koji imaju status default tj. status neizmirivanja obaveza. Status neizmirivanja obaveza određenog dužnika postoji kada je ispunjen bilo koji od sledećih uslova:

banka smatra malo verovatnim da će dužnik u potpunosti izmiriti svoju obavezu prema njoj, bez obzira na mogućnost naplate po osnovu aktiviranja sredstava obezbeđenja, a posebno podrazumeva sledeće elemente:

- prestanak obračunavanja kamate u skladu sa unutrašnjim aktima banke, - delimičan ili potpun otpis potraživanja, - restruktuiranje potraživanja usled pogoršanja finansijskog stanja dužnika, uz umanjenje ili produženje roka

vraćanja glavnice, kamate ili naknade, - likvidaciju ili stečaj dužnika.

dužnik je u docnji više od 90 dana u materijalno značajnom iznosu.


CAQ4RA7510 17 / 51

6. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA IZLOŽENOSTI RIZICIMA I PRISTUPE ZA MERENJE, ODNOSNO PROCENU RIZIKA (nastavak)

6.1. KREDITNI RIZIK (nastavak)

6.1.1. Definicija dospelih nenaplaćenih potraživanja i izloženosti kod kojih je izvršena ispravka vrednosti (nastavak)

Materijalno značajan iznos je iznos veći od 1.000 dinara za dužnika koji je fizičko lice, preduzetnik ili poljoprivrednik, odnosno od 10.000 dinara za dužnika koji je pravno lice. U slučaju dužnika koji su preduzetnici, poljoprivrednici i fizička lica, status neizmirivanja obaveza (default status) će biti dodeljen pojedinačnim potraživanjima ili svim potraživanjima od jednog dužnika. Kod pravnih lica, default status se dodeljuje na nivou dužnika i / ili svim dospelim potraživanjima od istog dužnika. 6.1.2. Ispravka vrednosti bilanse aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama Banka formira ispravku vrednosti na individualnoj i grupnoj osnovi. Obračun ispravki vrednosti na individualnoj osnovi (individualna procena) primenjuje se na klijente/grupe povezanih lica sa ukupnom izloženošću ≥ 4 milliona dinara, koji ne pripadaju grupi malih potraživanja. Objektivan dokaz da je došlo do znatnog umanjenja vrednosti potraživanja uključuje podatke koje Banka posmatra, kao što sledi:

Docnja u izmirenju materijalno značajnih obaveza,

Nesolventnost klijenta,

Blokada računa u velikom iznosu koji ugrožava klijentovu likvidnost, blokade koje traju duži vremenski period ili periodične blokade računa,

Klijent je proglasio stečaj,

Klijent je u procesu likvidacije, i postoji rizik da se obaveze prema kreditorima neće izmiriti,

Ako je za bilansno potraživanje prosleđena tužba sudu ili je sud dosudio u korist Banke, ali naplata još nije realizovana,

Drugi činioci koji ukazuju na povećanje rizika od neizmirenja obaveza (tj. pogoršanje finansijskih pokazatelja ili negativni tržišni/industrijski razvoj.


CAQ4RA7510 18 / 51



6.1.2. Ispravka vrednosti bilanse aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama (nastavak) Obračun ispravki vrednosti na individualnoj osnovi se vrši na bazi procenjenih budućih novčanih tokova, diskontovanih na iznos sadašnje vrednosti koristeći inicijalnu efektivnu kamatnu stopu potraživanja. Očekivani budući novčani tokovi uključuju očekivane novčane tokove od klijenta koji se direktno zasnivaju na planu otplate, od jemca ili od realizacije kolaterala. Obračun ispravke vrednosti na grupnom nivou (kolektivna procena) se primenjuje na:

Klijente/grupe povezanih lica čiji je outstanding < 4 milliona dinara, na nivou potraživanja koja pripadaju grupi malih potraživanja,

Klijente/grupe povezanih lica, na nivou potraživanja koja ne pripadaju grupi malih potraživanja,

Klijente/grupe povezanih lica koji su bili razmatrani kao individualno značajni, ali za koje ne postoji objektivan dokaz da je došlo do znatnog umanjenja vrednosti potraživanja.

Obračun kolektivnih ispravki vrednosti na grupnoj osnovi se vrši na osnovu klasifikacije grupa potraživanja sa sličnim karakteristikama u različite bucket-e (klase rizika). Klasifikacija se vrši na osnovu dana docnje za potraživanja od fizičkih lica i SBE klijenata i na osnovu kombinacije dana docnje i ANADEFI ocene za potraživanja od Corporate klijenata. Procenti koji se primenjuju na outstanding u svakom bucket-u su dobijeni na osnovu istorijskih podataka za određene grupe potraživanja sa sličnim karakteristikama, pri čemu se koristi vintage analiza. Inicijalna vintage analiza (migraciona matrica) prati kretanje kroz istoriju (silazni tok između bucket-a) portfolia u poslednjih 36 meseci da bi se obuhvatio ceo ekonomski ciklus i da bi se dobili realni procenti ispravki vrednosti, na osnovu % verovatnoće nastupanja statusa neizmirenja obaveza (PD) i % gubitka usled nastupanja statusa neizmirenja obaveza (LGD) za svaku grupu potraživanja (proizvoda). Kao deo backtesting-a metodologije, Banka će, na najmanje godišnjem nivou, dodavati nove istorijske podatke (12 meseci) u vintage analizu i menjati procenat ispravki vrednosti u skladu sa tim.


CAQ4RA7510 19 / 51


6.1. KREDITNI RIZIK (nastavak) 6.1.3. Ukupan iznos izloženosti banke nakon računovodstvenih otpisa izuzimajući efekte tehnika ublažavanja

kreditnog rizika, kao i prosečne izloženosti tokom perioda po klasama izloženosti

Sledeće tabele predstavljaju prikaz ukupnog iznosa izloženosti Banke nakon računovodstvenih otpisa, izuzimajući efekte tehnika ublažavanja kreditnog rizika, na dan 31. decembra 2016. godine za Banku i konsolidovano. Podaci o bruto izloženosti po klasama izloženosti za Banku na dan 31. decedmbra 2016. godine

(u hiljadama RSD)

Klasa izloženosti Izloženost Izloženost

(% ukupnog)

Država i centralne banke 13.619.726 6.12%

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave - -

Javna administrativna tela - -

Banke 1.461.008 0.66%

Privredna društva 38.172.316 17.14%

Fizička lica 24.703.839 11.09%

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 17.601.227 7.90%

Dospela nenaplaćena potraživanja 7.035.769 3.16%

Ostale izloženosti 120.123.395 53.93%

Međunarodne razvojne banke - -

Ukupno 222.717.280 100.00%

Podaci o bruto izloženosti po klasama izloženosti konsolidovano na dan 31.decembra 2016. godine

(u hiljadama RSD)


(% ukupnog)

Država i centralne banke 13.619.726 5.99%

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave - -


Banke 1.461.008 0.64%

Privredna društva 42.559.350 18.71%

Fizička lica 25.059.688 11.01%

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 17.601.227 7.74%

Dospela nenaplaćena potraživanja 7.066.200 3.11%

Ostale izloženosti 120.139.920 52.80%


Ukupno 227.507.119 100.00%


CAQ4RA7510 20 / 51


6.1. KREDITNI RIZIK (nastavak) 6.1.4. Geografska raspodela svih izloženosti prema materijalno značajnim oblastima, po klasama izloženosti Sledeća tabela predstavljaju sveobuhvatni prikaz bruto izloženosti kreditnom riziku prema materijalno značajnim geografskim oblastima za Banku, na dan 31. decembra 2016. godine. (u hiljadama RSD)

Geografska oblast


(% ukupnog)

Srbija 220.339.140 98.93%

Država i centralne banke 13.619.726

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave

-

Javna administrativna tela -

Banke 88.336

Privredna društva 37.166.848

Fizička lica 24.703.839

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima

17.601.227

Dospela nenaplaćena potraživanja 7.035.769

Ostale izloženosti 120.123.395

EU 2.082.813 0.94%

Banke 1.236.509

Privredna društva 846.304

Međunarodne razvojne banke -

Ostalo 295.327 0.13%

Banke 136.163


Ukupno 222.717.280 100.00%


CAQ4RA7510 21 / 51


6.1. KREDITNI RIZIK (nastavak) 6.1.4. Geografska raspodela svih izloženosti prema materijalno značajnim oblastima, po klasama izloženosti

(nastavak) Sledeća tabela predstavljaju sveobuhvatni prikaz bruto izloženosti kreditnom riziku prema materijalno značajnim geografskim oblastima na konsolidovanoj osnovi, na dan 31. decembra 2016. godine.

Geografska oblast


(% ukupnog)

Srbija

225.128.979 98.95%

Država i centralne banke 13.619.726

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave

-

Javna administrativna tela -

Banke 88.336

Privredna društva 41.553.882

Fizička lica 25.059.688


17.601.227

Dospela nenaplaćena potraživanja 7.066.200

Ostale izloženosti 120.139.920

EU

2.082.813 0.92%

Banke 1.236.509


Međunarodne razvojne banke -

Ostalo

295.327 0.13%

Banke 136.163


Ukupno 227.507.119 100.00%


CAQ4RA7510 22 / 51


6.1. KREDITNI RIZIK (nastavak) 6.1.5. Sektorska raspodela svih izloženosti po klasama izloženosti Raspodelu svih izloženosti prema sektorima ili vrsti druge ugovorne strane, po klasama izloženosti s posebnim prikazom dospelih nenaplaćenih potraživanja i izloženosti kod kojih je izvršena ispravka vrednosti i ispravki vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, Banka je prikazala u sledećim tabelama. Podaci o bruto izloženosti prema klasama izloženosti za Banku na dan 31. decembra 2016. godine

(u hiljadama RSD)

Klasa izloženosti Bilansne izloženosti Vanbilansne stavke

Država i centralne banke 13.619.726 -


Banke 1.385.311 75.697

Privredna društva (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđenje hipotekama na nepokretnostima)

17.629.601 20.542.715

Fizička lica (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđenje hipotekama na naepokretnostima)

21.614.428 3.089.411

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 17.150.909 450.318

Dospela nenaplaćena potraživanja 7.034.756 1.013

Ostale izloženosti (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđenje hipotekama na naepokretnostima)

5.147.409 114.975.986


Ukupno 83.582.140 139.135.140


CAQ4RA7510 23 / 51


6.1. KREDITNI RIZIK (nastavak) 6.1.5. Sektorska raspodela svih izloženosti po klasama izloženosti (nastavak) Podaci o bruto izloženosti prema klasama izloženosti konsolidovano na dan 31. decembra 2016. godine

(u hiljadama RSD)

Klasa izloženosti Bilansne izloženosti Vanbilansne stavke

Država i centralne banke 13.619.726 -


Banke 1.385.311 75.697

Privredna društva (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima)

22.016.635 20.542.715

Fizička lica (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima)

21.970.277 3.089.411


17.150.909 450.318

Dospela nenaplaćena potraživanja 7.065.187 1.013

Ostale izloženosti (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima)

5.163.934 114.975.986


Ukupno 88.371.979 139.135.140

Tabela u nastavku daje pregled bruto izloženosti kreditnom riziku prema sektorima (prema NBS sektorskoj strukturi računa za dostavljanje podataka o stanju i strukturi plasmana, potraživanja i obaveza banaka) po klasama izloženosti kao i sveobuhvatni pregled klase izloženosti Dospela nenaplaćena potraživanja na dan 31. decembar 2016. godine.

Bruto izloženost prema sektoru i klasama izloženosti sa posebnim osvrtom na izloženosti kod kojih su izvršene ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama.


CAQ4RA7510 24 / 51

(u hiljadama RSD)

Klasa izloženosti Sektor Bruto izloženost Izloženosti kod kojih je izvršena ispravka

vrednosti

Ispravka vrednosti i rezervisanja

Država i centralne banke

Bankarski sektor u zemlji 13.071.134 - -

Javni sektor 548.592 - -

Ukupno 13.619.726 - -

Javna administrativna tela Ukupno - - -

Banke

Bankarski sektor u zemlji 88.332 76.694 147

Javni sektor - - -

Sektor drugih komitenata - - -

Sektor preduzetnika 4 4 1

Sektor stranih lica 1.372.671 6 1

Ukupno 1.461.008 76.704 149



Javni sektor 107.701 107.701 26

Sektor drugih komitenata 192.843 120.176 125

Sektor drugih preduzeca 34.086.937 20.549.983 53.890

Sektor javnih preduzeca 1.718.162 1.718.162 359

Sektor preduzetnika 497.883 305.295 57

Sektor stranih lica 1.005.468 230.796 35

Ukupno 38.172.316 23.098.279 54.493



Javni sektor 1.041 1.041 20

Privatna domaćinstva sa zaposlenim licima i registrovani poljoprivredni proizvođači

6.486.493 4.277.875 2.515

Sektor drugih komitenata 50.603 27.354 10.296

Sektor drugih preduzeca 3.646.019 2.501.830 20.323

Sektor javnih preduzeca 6.965 6.941 57

Sektor preduzetnika 843.508 657.283 1.681

Sektor stanovnistva 13.666.432 13.132.233 23.823

Ukupno 24.703.839 20.607.335 58.720


Privatna domaćinstva sa zaposlenim licima i registrovani poljoprivredni proizvođači

40.352

30.070

3

Sektor drugih preduzeca 1.208.813 782.214 1.949

Sektor preduzetnika 68.623 26.379 3

Sektor stanovnistva 16.283.439 10.738.485 7.049

Ukupno 17.601.227 11.577.148 9.004

Dospela nenaplaćena potraživanja

Bankarski sektor u zemlji 4.614 4.614 4.614

Javni sektor 255 255 255

Privatna domacinstva reg.polop.proizv.

34.281 32.816 18.366

Sektor drugih komitenata 1.982.088 1.705.629 1.446.906

Sektor drugih preduzeca 3.338.147 3.329.036 1.880.013

Sektor javnih preduzeca 105.972 105.972 41.260

Sektor preduzetnika 13.568 13.568 10.736

Sektor stanovnistva 1.556.846 1.531.624 1.317.141

Ukupno 7.035.769 6.723.513 4.719.289

Ostale izloženosti (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima)

Bankarski sektor u zemlji 5.582.164 - -

Javni sektor 460 - -

Sektor drugih komitenata 738.642 - -

Sektor drugih preduzeca 99.770.376 267 133

Sektor javnih preduzeca 135.938 - -

Sektor preduzetnika 274.516 - -

Sektor stanovnistva 2.429.669 - -

Sektor stranih lica 11.191.628 - -

Ukupno 120.123.394 267 133

Međunarodne razvojne banke Ukupno - - -

Ukupno 222.717.280 62.083.246 4.841.789


CAQ4RA7510 25 / 51

6. PODACI. ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA IZLOŽENOSTI RIZICIMA I PRISTUPE ZA MERENJE. ODNOSNO PROCENU RIZIKA (nastavak)


6.1.6. Raspodela svih izloženosti prema preostalom dospeću po klasama izloženosti

Sledeća tabela predstavlja prikaz izloženosti prema preostalom dospeću po klasama izloženosti na dan 31. decembra 2016. godine.

(u hiljadama RSD)

Klasa izloženosti do 30 dana od 31-90

dana 0d 91 - 180

dana od 181 do 365 dana

preko 365 dana

Ukupno

Država i centralne banke

13.157.725

-

462.001

-

-

13.619.726

Javne agencije - - - - - -

Banke 1.387.184 - 70.340 3.484 - 1.461.008

Privredna društva (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđenje hipotekama na nepokretnostima)

1.811.812

4.455.737

7.276.120

12.717.145

11.911.502

38.172.316

Fizička lica (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđenje hipotekama na naepokretnostima)

388.071

845.154

1.313.658

3.242.869

18.914.087

24.703.839


42.262

161.666

102.667

289.841

17.004.792

17.601.227

Dospela nenaplaćena potraživanja

4.447.343

18.434

104.223

196.079

2.269.691

7.035.769

Ostale izloženosti (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđenje hipotekama na naepokretnostima)

120.123.394

-

-

-

-

120.123.394

Međunarodne razvojne banke

- - - - - -

Ukupno 141.357.791 5.480.991 9.329.009 16.449.418 50.100.071 222.717.280


CAQ4RA7510 26 / 51


6.1. KREDITNI RIZIK (nastavak) 6.1.7. Prikaz promena u ispravkama vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama

Podaci o promenama u ispravkama vrednosti i rezervisanjima za gubitke po vanbilansnim stavkama za Banku na dan

31. decembra 2016. godine

(u hiljadama RSD)

Krediti i potraživanja od banaka i drugih

finansijskih organizacija

Krediti i potraživanja od komitenata

Ostala sredstva

Rezervisanja za vanbilans

Ukupno

Stanje na dan 31.12.2015. 4.601 4.533.484 56.810 8.618 4.603.513

Nove ispravke vrednosti - 1.042.357 42.209 19.194 1.103.760

Ukidanja ispravke vrednosti (47) (635.403) (34.608) (16.538) (686.596)

Otpis - (118.585) (158) - (118.743)

Neto kursne razlike - 32.753 30 72 32.855

Unwinding - (92.998) - - (92.998)

Stanje na dan 31.12.2016. 4.554 4.761.608 64.283 11.346 4.841.791

Podaci o promenama u ispravkama vrednosti i rezervisanjima za gubitke po vanbilansnim stavkama za Grupu na dan

31. decembra 2016. godine

(u hiljadama RSD)

Krediti i potraživanja od banaka i drugih

finansijskih organizacija

Krediti i potraživanja od komitenata

Ostala sredstva

Rezervisanja za vanbilans

Ukupno

Stanje na dan 31.12.2015. 4.601 4.592.313 56.810 8.618 4.662.342

Nove ispravke vrednosti - 1.056.677 42.209 19.194 1.118.080

Ukidanja ispravke vrednosti (47) (649.057) (34.608) (16.538) (700.250)

Otpis - (118.585) (158) - (118.743)

Neto kursne razlike - 33.475 30 72 33.577

Unwinding - (92.998) - - (92.998)

Stanje na dan 31.12.2016. 4.554 4.821.825 64.283 11.346 4.902.008


CAQ4RA7510 27 / 51



6.1.8. Raspodela izloženosti prema kategorijama klasifikacije i podaci o obračunatoj i potrebnoj rezervi Na dan 31. decembra 2016. godine, obračunata i potrebna rezerva za procenjene gubitke, obračunate u skladu sa zahtevima Odluke NBS o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, po vrstama druge ugovorne strane, iznosila je:

(u hiljadama RSD)

Ugovorna strana Kategorija klasifikacije

Ukupno A B V G D

Sektor finansija i osiguranja

306.207 1 1 5 245.724 551.937

Javna preduzeća 1.397 1.723.065 1 639 105.973 1.831.074

Privredna društva 23.241.562 12.254.715 2.598.986 2.066.704 2.097.844 42.259.812

Preduzetnici 1.119.978 252.786 31.572 10.085 9.164 1.423.585

Javni sektor - 107.419 - 292 1.285 108.996

Stanovništvo 29.573.359 241.372 155.148 122.676 1.414.154 31.506.709

Strana lica 1.006.575 - - - - 1.006.575

Poljoprivrednici 6.490.682 9.881 16.948 8.491 35.125 6.561.127

Drugi komitenti 168.942 63.606 228 685 1.992.072 2.225.534

Ukupno izloženost 61.908.700 14.652.846 2.802.883 2.209.578 5.901.342 87.475.349

Obračunata posebna rezerva za procenjene gubitke

- 196.206 216.559 631.468 5.898.324 6.942.557

Obezvređenje 22.332 15.078 33.386 623.719 4.147.273 4.841.789

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke

- 192.907 195.811 225.104 1.753.549 2.367.372

6. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA IZLOŽENOSTI RIZICIMA I PRISTUPE ZA MERENJE, ODNOSNO

PROCENU RIZIKA (nastavak)


6.1.9. Primena eksternih rejtinga po standardizovanom pristupu obračuna kreditnim rizikom ponderisane aktive


CAQ4RA7510 28 / 51

Banka koristi standardizovani pristup kreditnom riziku. Internom procedurom za obračun kapitalnog zahteva za kreditni rizik i COREP izveštavanje je navedeno da Banka koristi kreditne rejtinge eksternih agencija za kreditni rejting za koje je Narodna banka Srbije dala saglasnost, a u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Banke.

Od 28. februara 2012. godine Banka primenjuje kreditne rejtinge agencije Moody’s Investor Servise Ltd., koja je dobila saglasnost Narodne banke Srbije za podobnost kreditnih rejtinga. Mapiranje rejtinga je izvršeno na sledeći način:

Opis Nivo kreditnog kvaliteta Moody’s rejting

Mapiranje dugoročnih kreditnih rejtinga u nivoe kreditnog kvaliteta (za izloženosti prema državama, centralnim bankama, bankama i privrednim društvima)

1 2 3 4 5 6

od Aaa do Aa3 od A1 do A3

od Baa1 do Baa3 od Ba1 do Ba3

od B1 do B3 Caa i niže

Mapiranje kratkoročnih kreditnih rejtinga u nivoe kreditnog kvaliteta (za izloženosti prema bankama ili privrednim društvima)

1 2 3

4 do 6

P-1 P-2 P-3 NP

Mapiranje po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove

1 2

3 i 4 5 i 6

od Aaa do Aa3 od A1 do A3

od Baa1 do Baa3 B1 i niže


CAQ4RA7510 29 / 51



6.1.9. Primena eksternih rejtinga po standardizovanom pristupu obračuna kreditnim rizikom ponderisane aktive (nastavak)

Banka je dužna da koristi ažurirane kreditne rejtinge izabrane agencije za rejting koje je ta agencija objavila. Osnovno pravilo je da se koriste zahtevani kreditni rejtinzi izabrane agencije za rejting, s obzirom da su oni dobijeni na osnovu potpunijih informacija, pri čemu se pod zahtevanim kreditnim rejtingom podrazumeva kreditni rejting koji je agencija za rejting dodelila na osnovu sopstvene procene, a na izričit zahtev klijenata.

Izuzetno od gore navedenog, Banka može koristiti i nezahtevane kreditne rejtinge izabrane agencije za rejting ako je Narodna banka Srbije dala saglasnost za njihovu primenu na način definisan delom Odluke o adekvatnosti kapitala koja definiše uslove i način davanja saglasnosti kreditnih rejtinga koje dodeljuju agencije za rejting.

Banka koristi kreditne rejtinge izabranih agencija za rejting koji se odnose na ukupnu izloženost, uključujući i glavnicu i pripadajuće kamate.

Ako za određenu izloženost postoji samo jedan kreditni rejting koji je dodelila izabrana agencija za rejting, Banka za utvrđivanje pondera kreditnog rizika koristi taj rejting.

Ako za određenu izloženost postoje dva kreditna rejtinga koje su dodelile izabrane agencije za rejting i koji se, prema rasporedu kreditnih rejtinga u nivoe kreditnog kvaliteta, odnose na različite pondere kreditnog rizika – banka koristi onaj kome odgovara viši ponder kreditnog rizika.

Ako za određenu izloženost postoji tri ili više kreditnih rejtinga koje su dodelile izabrane agencije za rejting i koji se, prema rasporedu kreditnih rejtinga u nivoe kreditnog kvaliteta, odnose na različite pondere kreditnog rizika –viši od dva najniža pondera kreditnog rizika.

Banka koristi dugoročne kreditne rejtinge dužnika za određivanje pondera kreditnog rizika i taj ponder dodeljuje svim izloženostima prema tom dužniku koje nisu subordinirane. Izloženostima koje su subordinirane, Banka dodeljuje viši od sledeća dva pondera: ponder kreditnog rizika određen na osnovu dugoročnog kreditnog rejtinga dužnika ili ponder kreditnog rizika koji se odnosi na izloženosti za koje ne postoji kreditni rejting.

Izuzetno od gore navedenog, Banka izloženostima za koje postoji kreditni rejting finansijskog instrumenta dodeljuje ponder kreditnog rizika određen na osnovu tog rejtinga.

Banka može izloženostima za koje ne postoji kreditni rejting da dodeli ponder kreditnog rizika na osnovu kreditnog rejtinga finansijskog instrumenta dužnika koji je niži od pondera kreditnog rizika za izloženosti za koje ne postoji kreditni rejting samo ako izloženosti za koje ne postoji kreditni rejting imaju najmanje isto pravo prvenstva naplate u slučaju stečaja tog dužnika u odnosu na izloženost na osnovu tog finansijskog instrumenta.

Način dodeljivanja pondera kreditnog rizika, definisan prethodnim pasusom, Banka ne može koristiti ako postoji raspoloživ kreditni rejting tog dužnika ili kreditni rejting bilo kog drugog finansijskog instrumenta ovog dužnika kome odgovara ponder kreditnog rizika jednak ponderu kreditnog rizika za izloženosti za koje ne postoji kreditni rejting ili viši od tog pondera, u kom slučaju je dužna da ovaj ponder dodeli svim izloženostima prema tom dužniku za koje ne postoji kreditni rejting finansijskog instrumenta.

Sledeća tabela predstavlja prikaz izloženosti pre i nakon korišćenja kreditne zaštite za svaki nivo kreditnog kvaliteta uključujući i izloženosti koje predstavljaju odbitne stavke od kapitala, za Banku na dan 31. decembra 2016. godine.


CAQ4RA7510 30 / 51


6.1. KREDITNI RIZIK (nastavak) 6.1.9. Primena eksternih rejtinga po standardizovanom pristupu obračuna kreditnim rizikom ponderisane aktive (nastavak)

Podaci o izloženosti pre i nakon korišćenja kreditne zaštite za svaki nivo kreditnog kvaliteta uključujući i izloženosti koje predstavljaju odbitne stavke od kapitala za Banku na dan 31. decembar 2016. godine

(u hiljadama RSD)

Stepen kreditnog kvaliteta Ponder rizika % Izloženost pre primene

kreditne zaštite Izloženost nakon

primene kreditne zaštite

1 0% 15.619.740 18.139.301

10% - -

2 20% 1.386.999 1.387.033

35% 14.057.603 14.057.603

3 50% 538.996 540.063

4 75% 22.212.359 21.085.865

5 100% 160.270.231 158.876.062

6 150% 1.224 1.224

Ostali ponderi kreditnog rizika - -

Odbitne stavke od kapitala 2.567.496 2.567.479

6.1.10. Opis osnovnih vrsta instrumenata materijalne kreditne zaštite Banka prevashodno primenjuje gotovinu i gotovinske ekvivalente deponovane kod Banke kao instrumente materijalne kreditne zaštite. 6.1.11. Način bilansnog netiranja i vanbilansnog netiranja Banka još uvek ne primenjuje bilansno i vanbilansno netiranje kao tehniku ublažavanja kreditnog rizika. 6.1.12. Vrednovanje instrumentima kreditne zaštite i upravljanje tim instrumentima Osnovne vrste pružalaca kreditne zaštite po osnovu garancija i kreditnih derivata Garancije koje se primenjuju kao nematerijalna kreditna zaštita su pružene od strane:

Država – samo garancija pružena od strane Republike Srbije

Komercijalnih banaka dovoljnog kreditnog kvaliteta –izloženostima obezbeđenim garancijom banke sa preostalim rokom dospeća dužim od tri meseca, Banka dodeljuje ponder kreditnog rizika države u kojoj banke garantor ima sedište ili ponder kreditnog rizika 50% u zavisnosti od toga koji je ponder veći.


CAQ4RA7510 31 / 51


6.1. KREDITNI RIZIK (nastavak) 6.1.12. Vrednovanje instrumentima kreditne zaštite i upravljanje tim instrumentima (nastavak) Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnosti Stambene nepokretnosti u kojima stanuje vlasnik te nepokretnosti se priznaju kao instrumenti kreditne zaštite uz ispunjavanje svih uslova za priznavanje definisanih u Odluci o adekvatnosti kapitala. Ispunjenost pripisanih uslova predstavlja preduslov za klasifikaciju date izloženosti u klasu izloženosti obezbeđenih hipotekama uz primenu nižeg pondera kreditnog rizika, u protivnom Banka primenjuje viši ponder kreditnog rizika u skladu sa Odlukom. Koncentracija tržišnog ili kreditnog rizika u okviru primenjenih tehnika ublažavanja kreditnog rizika Rizik koncentracije je rizik koji nastaje, direktno ili indirektno, od izloženosti banke istom ili sličnom izvoru rizika ili istom ili sličnom tipu rizika. Posebno obuhvata rizik od izloženosti banke jednom licu ili grupi povezanih lica. Koncentracija rizika se odnosi na:

velike izloženosti;

grupe izloženosti sa istim ili sličnim faktorima rizika, kao što su ekonomski sektori, geografska područja, vrste proizvoda, itd;

instrumente kreditne zaštite, uključujući ročnu i valutnu neusklađenost između velikih izloženosti i instrumenata kreditne zaštite po osnovu ovih izloženosti (ne odnosi se na CAS).

Banka ima definisan set limita od strane Grupe na bazi koga prati i upravlja rizikom koncentracije. Nivoi pojedinačne koncentracije zavise od rejtinga klijenta, top 10 limita koncentracije. Pored toga, sub-limiti se postavljaju prema vrsti kredita (fizička lica), prema sektoru delatnosti i prema ročnosti. Banka limite prati na mesečnom nivou od strane Sektora za kontrolu kreditnih rizika i izveštava Menadžment banke, matičnu banku Credit Agricole SA i Odbor za reviziju. Limiti se proveravaju na godišnjem nivou, a po potrebi i češće u saradnji sa Matičnom bankom. Takođe Banka prati i upravlja velikim izloženostima koje su definisane u NBS Odluci o upravljanju rizicima. Rizik koncentracije se interno prati / kontroliše na mesečnom nivou, a na tromesečnom nivou se izveštava Narodna banka Srbije u skladu sa propisima.


CAQ4RA7510 32 / 51


6.1. KREDITNI RIZIK (nastavak) 6.1.12. Vrednovanje instrumentima kreditne zaštite i upravljanje tim instrumentima (nastavak)

Podaci o izloženosti (nakon netiranja) obezbeđenih instrumentima materijalne i nematerijalne kreditne zaštite po klasama izloženosti za Banku na dan 31. decembra 2016. godine

(u hiljadama RSD)

Klasa izloženosti Iznos Izloženosti obezbeđenih

instumentima materijalne kreditna zaštite

Iznos Izloženosti obezbeđenih instumentima nematerijalne

kreditna zaštite


1.178.664

-


1.134.522

30.738


30.126 -

Dospela nenaplaćena potraživanja 1.186 145.427

Ukupno 2.344.498 176.165

6.2. RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE

Rizik druge ugovorne strane jeste mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakciji pre konačnog poravnanja novčanih tokova transakcije, odnosno izmirenja novčanih obaveza po toj transakciji. U skladu sa regulativom Narodne Banke Srbije, Banka računa aktivu ponderisanu kreditnim rizikom za finansijske derivate primenom Metode tekuće izloženosti propisane Odlukom o adekvatnosti kapitala. U skladu sa istom, izloženost riziku druge ugovorne strane čini zbir tekuće izloženosti po osnovu ugovora čija je fer vrednost pozitivna (za ugovore čija je fer vrednost negativna ona je jednaka nuli) i potencijalne izloženosti koja se dobija množenjem hipotetičke vrednosti glavnice svakog ugovora sa odgovarajućim faktorom konverzije. U toku 2016. godine Banka je poslovala sa valutnim forward ugovorima, kao rezultat potrebe njenih klijenata. Na 31. decembra 2016. godine Banka nije imala izloženosti u valutnim forward ugovorima, pa iznos izloženosti riziku druge ugovorne strane nije obračunat. Banka je tokom 2016. godine obavljala Reverse REPO transakcije sa Narodnom bankom Srbije koja je ujedno i izdavalac hartija od vrednosti koje su osnov ugovora. Iznos izloženosti riziku druge ugovorne strane prema centralnom trzišnom učesniku jednaka je nuli pod uslovom da centralni trzišni učesnik nije odbio njihovo izvršenje. Banka takodje nema izloženosti po osnovu transakcija uzimanja ili davanja u zajam hartija od vrednosti ili robe, transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti, kreditne derivate iz knjige trgovanja, kao i transakcije sa dugim rokom izmirenja.


CAQ4RA7510 33 / 51


6.3. Tržišni rizici Pri obračunu kapitalnih zahteva za tržišne rizike Banka primenjuje standardizovani pristup. U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala kapitalni zahtev za tržišne rizike jednak je zbiru kapitalnog zahteva za cenovni rizik za poslovne aktivnosti iz knjige trgovanja, kapitalnog zahteva za devizni rizik za sve poslovne aktivnosti i kapitalnog zahteva za robni rizik za sve poslovne aktivnosti. Na dan 31. decembra 2016. godine Banka nema pozicije u Knjizi trgovanja. Banka trenutno u Knjigu trgovanja rasporedjuje samo Forward Outright transakcije sa klijentima, ali zbog materijalne beznačajnosti Knjige trgovanja (Odluka o adekvatnosti kapitala tačka 320 stav 4) nije u obavezi da obračunava kapitalni zahtev za cenovni rizik. Devizni rizik predstavlja mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promena deviznog kursa. Ovaj rizik proizilazi iz pozicija kako bankarske knjige tako i knjige trgovanja Banke. Pokazatelj deviznog rizika je odnos izmedju ukupne neto otvorene devizne pozicije Banke (uključujući i otvorenu poziciju u zlatu) i kapitala Banke koji se obračunava u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala. Prema pomenutoj Odluci, Banka je dužna da obezbedi da njena neto otvorena pozicija ne prelazi 20% njenog kapitala. Banka svakodnevno meri devizni rizik prema metodologiji Narodne banke Srbije kroz Dnevni izveštaj o pokazatelju deviznog rizika i strogo vodi računa o njegovoj usklađenosti sa propisom. Bitno je istaći da je Banka opredeljena za optimizaciju FX rezultata i rizika koji se preuzima imajući u vidu volatilnost deviznog kursa. Izvršni Odbor Banke je usvojio limite za maksimalno prekonoćnu otvorenu poziciju, unutardnevnu otvorenu poziciju koja je daleko ispod propisanih 20%. Prosečan pokazetelj deviznog rizika za 2016. godinu iznosio je 1.58%. Kapitalni zahtev za devizni rizik se obračunava množenjem zbira neto otvorene devizne pozicije i apsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu sa 12%. Na 31. decembra 2016. godine kapitalni zahtev za devizni rizik iznosi RSD 3.033 hiljada, a konsolidovani kapitalni zahtev za devizni rizik iznosi RSD 5.358 hiljada. Banka trenutno nema izloženosti po osnovu robnog rizika.


CAQ4RA7510 34 / 51


6.4. Operativni rizik

Operativni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih eksternih događaja. Operativni rizik uključuje i pravni rizik. Banka identifikuje i procenjuje događaje i izvore zbog kojih mogu nastati gubici u vezi sa operativnim rizikom, uzimajući u obzir sve značajne unutrašnje i spoljne faktore. Banka meri, odnosno procenjuje izloženost operativnom riziku uzimajući u obzir mogućnost, odnosno učestalost nastanka tog rizika, kao i njegov potencijalni uticaj na Banku, s posebnim osvrtom na događaje za koje je malo verovatno da će nastati, ali mogu izazvati velike materijalne gubitke. Banka za potrebe izračunavanja kapitalnog zahteva za operativni rizik primenjuje pristup osnovnog indikatora u skladu sa NBS Odlukom o adekvatnosti kapitala banke. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom pristupa osnovnog indikatora jednak je iznosu trogodišnjeg proseka indikatora izloženosti pomnoženog stopom kapitalnog zahteva od 15%. Indikator izloženosti izračunava se kao zbir neto prihoda od kamata i neto nekamatnih prihoda na osnovu sledećih elemenata:

prihodi i rashodi od kamata

prihodi od dividendi i učešća

prihodi i rashodi od naknada i provizija

dobici i gubici po osnovu prodaje hartija od vrednosti

prihodi i rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza

prihodi i rashodi od kursnih razlika

ostali prihodi iz redovnog poslovanja. U izračunavanje indikatora izloženosti ne uključuje se:

rashodi indirektnih otpisa plasmana po osnovu bilansnih pozicija

rashodi rezervisanja za vanbilansne pozicije

ostali rashodi iz redovnog poslovanja

realizovani dobici/gubici po osnovu finansijske imovine koja nije namenjena trgovanju

ostali prihodi koji ne potiču iz redovnog poslovanja Banke (npr. prihodi po osnovu ugovora o osiguranju). Troškovi nastali na temelju spoljne usluge, plaćeni trećim stranama koje nisu matične firme, podružnice Banke ili pravna lica pod nadzorom nadležnog regulatornog tela koje se organizuje na isti način kao i u EU, smatraju se kao ostali troškovi poslovanja. Indikatori izloženosti koji se uzimaju kao osnova za računanje kapitalnog zahteva za operativni rizik, su indikator izloženosti za godinu t-3, indikator izloženosti za godinu t-2 i indikator izloženosti za godinu t-1 (t označava tekuću godinu, odnosno godinu u kojoj se sastavlja izveštaj).


CAQ4RA7510 35 / 51


6.4. Operativni rizik (nastavak)

Primenom ove metodologije, kapitalni zahtev (KZ) za operativni rizik na dan 31. decembar 2016. iznosi (u 000 RSD):

KZ = [(4.077.492 + 4.106.130 + 4.428.684)/3] x 15% = 630,615

6.5. Kamatni rizik Banka je izložena kamatnom riziku u zavisnosti od učestalosti i načina usglašavanja kamatnih stopa na aktivu i pasivu sa tržišnim stopama. Kako bi mogla da utiče na visinu razlike aktivnih i pasivnih pozicija (gep) koje nose različte kamatne stope (fiksne ili varijabilne) i raspored u vremenu prilagođavanja varijabilnog dela kamatnih stopa tržišnim uslovima (re-pricing) Banka mesečno izrađuje sledeće vrste izveštaja:

- GEP analize – merenje rizika neusklađenosti dospeća (za stavke s fiksnom kamatnom stopom) i ponovnog određivanja cena (za stavke sa promenljivom kamatnom stopom);

- Stres test – analiza senzitiviteta koja vrši analizu uticaja promene krive prinosa na finansijski rezultat i kapital Banke.

Mesečni izveštaji se prezentuju Odboru za upravljanje aktivom i pasivom Banke, Narodnoj banci Srbije, a izveštaji se šalju i Matičnoj banci. Na osnovu odluke DRG (Direkcija za upravljanje rizicima Matične banke) i odobrenja Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, Banka je definisala sledeće interne limite za rizik kamatne stope:

• NPV limit (limit neto sadašnje vrednosti) za stres test zasnovan na scenariju promena dinarskih i deviznih kriva prinosa naviše i naniže;

• Globalni (ukupni) limit za rizik kamatne stope koji je iskazan u RSD, a predstavlja zbir operativnih limita za gepove kamatne stope za dinarski i devizni podbilans;

• Operativne limite za ALM gepove kamatne stope za dinarski i devizni podbilans pojedinačno. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom može vršiti preraspodelu vrednosti operativnih limita u korist dinarskih ili deviznih limita pod uslovom da iznos globalnih limita za svaku godinu pojedinačno ostane nepromenjen.

Za izradu GEP analize, Banka proizvodi sledeće izveštaje:

• Pozicije aktive i pasive po ugovorenom planu otplate (krediti, depoziti sa ugovorenim rokom dospeća, subordinirane obaveze). Prilikom kreiranja ovog izveštaja uzimaju se u obzir i procenjene stope prevremenih otplata kredita i prevremenih povlačenja depozita dobijene na osnovu istorijske analize.

• Pozicije aktive i pasive po planu otplate po konvencijama koje u obzir uzimaju i status klijenta u Banci (dozvoljena prekoračenja, transakcione i depozite po viđenju)

• Pozicije aktive i pasive koje su nekamatonosne i pozicije u skladu sa normama Grupe (kapital, osnovna sredstva). • Neusklađenost dospeća za stavke sa fiksnom kamatnom stopom (GEP=Pasiva – Aktiva).

(u hiljadama RSD)

Godina 2014 2015 2016

Indikator izloženosti 4.077.492 4.106.130 4.428.684


CAQ4RA7510 36 / 51

6. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA IZLOŽENOSTI RIZICIMA I PRISTUPE ZA MERENJE, ODNOSNO

PROCENU RIZIKA (nastavak)

6.5. Kamatni rizik (nastavak) Na osnovu njih, ukupni gepovi kamatne stope iskazuju se kao zbir gepova u tri podsegmenta:

• Gepovi treasury aktivnosti (međubankarski plasmani i pozajmice)

• Gepovi poslovanja sa klijentima (plasmani klijentima i depoziti od klijenata)

• Gepovi ostalih aktivnosti.

Model koji Banka primenjuje omogućuje projekcije gepova kamatne stope za period od deset godina, s tim što se

projekcije gepova za prve dve godine prikazuju na mesečnom nivou, a projekcije gepova za ostalih osam godina na

godišnjem nivou. Ukupni gepovi i kamatne stope za prvu godinu izračunavaju se kao pokretni mesečni prosek (prosečna

vrednost u periodu od dvanaest meseci počev od izveštajnog meseca). Ukupni gepovi i kamatne stope za drugu godinu

izračunavaju se kao kalendarski mesečni prosek (prosečna vrednost u periodu januar-decembar godine koja sledi

izveštajnoj godini). Ukupni gepovi i kamatne stope za ostale godine prikazuju se kao prosečno stanje izračunato na bazi

stanja za godinu koja prethodi godini za koju se prikazuje gep i godinu za koju se prikazuje gep. Model omogućuje

praćenje gepova i kamatne stope po valuti (RSD i EUR) i zbirno za obe valute. Model je statički, odnosno, ne uzima u

obzir promene stanja pozicija aktive i pasive u budućnosti.

Konvencije na osnovu kojih se u Modelu za izračunavanje gepova kamatne stope projektuje kretanje bilansnih pozicija

bez ugovorene ročnosti i vanbilansnih pozicija utvrđuju se na bazi statističke analize koja uzima u obzir istorijsko

kretanje stavki aktive i pasive bez ugovorene ročnosti, a prema metodologiji definisanoj od strane Matične banke. Na

osnovu svih rezultata analize Divizija finansija Banke dostavlja Predlog konvencija za bilansne i vanbilansne pozicije na

usvajanje Komitetu za finansije Matične banke i Odboru za upravljanje aktivom i pasivom.

U postupku merenja odnosno procene rizika od promene kamatnih stopa Banka respektuje limite koje propisuje

Matična banke (koji se primenjuju na rolling principu tokom perioda od 12 meseci). U toku 2016. godine Banka nije

zabeležila ni jedan proboj globalnih limita gepova kamatnih stopa.

Stres test kamatnih stopa se vrši na osnovu gepova kamatnih stopa Banke posebno po valuti za RSD i za EUR deo bilansa

stanja. Cilj testa je da kvantifikuje efekat na neto rezultat Banke u slučaju nastanka okolnosti iz stres scenarija, odnosno

promena kamatnih stopa za deo bilansa stanja koji je denominovan u evrima za +/-2% i za deo bilansa stanja koji je

denominovan u dinarima za +/-4%. Mesečni i godišnji gepovi se množe uvećanim/umanjenim stopama i diskontuju se

na neto sadašnju vrednost. Tako diskontovani gepovi se sabiraju. Limit za stres test kamatnih stopa određene je kao

8.5% od kapitala. U toku 2016. godine Banka nije zabeležila ni jedan proboj zadatog limita.

Rizik opcija nastaje zbog ugovornih odredaba u vezi sa kamatno osetljivim pozicijama (krediti sa mogućnosću prevremene otplate, depoziti sa mogućnosću prevremenog povlačenja, i dr.). Banka vrši istorijsku analizu stopa prevremene otplate kredita i prevremenog povlačenja depozita, na osnovu koje se tako procenjene stope uključuju u obračun gepova kamatnog rizika.

6.6. Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi

Banka na dan 31. decembra 2016. godine nije imala izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi.


CAQ4RA7510 37 / 51

7. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA BANKARSKU GRUPU I ODNOS IZMEĐU MATIČNOG DRUŠTVA I PODREĐENIH DRUŠTAVA

Banka je podređeno društvo u potpunom vlasništvu CREDIT AGRICOLE S.A. sa sedištem u Parizu, Francuska koja sastavlja finansijske izveštaje u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS) i Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI), koji su raspoloživi za javnu upotrebu na internet stranicama www.credit-agricole.com. U skladu sa zakonskom regulativom Banka kao pravno lice koje ima kontrolu nad jednim ili više pravnih lica – zavisnih društava je u obavezi da sastavlja i obelodanjuje konsolidovane finansijske izveštaje. Prema članu 126. Stav 5 Zakona o bankama („Službeni glasnik RS br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015) i Odlukom o kontroli bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi („Službeni glasnik RS br. 45/2011), Banka nije u obavezi da u konsolidovani finansijski izveštaj grupe uključi podređena društva koja nisu banka, u slučaju da je ukupna bilansna suma jednog podređenog društva manja od 1% ukupne bilansne sume banke odnosno bankarskog holdinga. Banka na osnovu gore navedene zakonske regulative ulaganje u podređeno društvo CA Leasing d.o.o. Beograd konsoliduje po metodu pune konsolidacije. Banka, u skladu sa MRS 27 „Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštajiʺ, sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje sa CA Leasing d.o.o primenjujući metod „stavka po stavka“, tako što se sabiraju iste stavke obaveza, sredstava, kapitala, prihoda i rashoda. Međusobna potraživanja i obaveze, međusobne transakcije i nerealizovani dobici i gubici eliminišu se u potpunosti. Pregled zavisnih podređenih društava na dan 31. decembra 2016. godine:

Procenat vlasništva Delatnost zavisnog društva

CA Leasing d.o.o. Beograd 100% Finansijski lizing

U skladu s Odlukom o objavljivanju podataka i informacija u aneksu ovog dokumenta dati su sledećI obrasci:

Obrazac PI-KAP (Prilog kons 1) – detaljna struktura regulatornog kapitala na konsolidovanoj osnovi na dan 31. decembar 2016. godine (sa referencama na pozicije konsolidovanog bilansa stanja iz Priloga 3s u nastavku)

Obrazac PI- FIKAP ( Prilog kons 2) – osnovne karakteristike elemenata regulatornog kapitala na konsolidovanoj osnovi;

Obrazac PI- UPK (prilog kons 3) se sastoji iz dve tabele: - Tabela k1 – uporedni pregled konsolidovanog Bilansa stanja sačinjenog za potrebe kontrole bankarske

grupe na konsolidovanoj osnovi i Bilansa stanja iz Konsolidovanih finansijskih izveštaja sačinjenih u skladu s Međunrodnim računovodstvenim standardima finansijskog izveštavanja.

- Tabela k2 – Bilans stanja Bankarske grupe iz konsolidovanih Finansijskih izveštaja sačinjenih u skladu sa MSFI sa raščlanjenim pozicijama koje je putem referenci moguće povezati sa pozicijama kapitala iz izveštaja o kapitalu na konsolidovanoj sonovi sačinjenog u skladu sa Odlukom kojoj se uređuje izveštavanje o adekvatnosti kapitala banke (Prilog kons 1).

Obrazac PI-AKB (Prilog kons 4) – pregled obračunatih kapitalnih zahteva na konsolidovanoj osnovi.

http://www.credit-agricole.com/


CAQ4RA7510 38 / 51

8. NAPOMENA O OSTALIM I NEOBJAVLJENIM PODACIMA

Objavljivanja koja se odnose na kreditni rizik zahtevana u situacijama kada Banka koristi IRB pristup za obračun kapitalnog zahteva, propisana Odlukom Narodne banke Srbije o objavljivanju podataka i informacija banke, nisu primenjiva s obzirom da Banka koristi standardizovan pristup za obračun kapitalnog zahteva za kreditni rizik na dan 31. decembar 2016. godine. Objavljivanja koja se odnose na tržišne rizike zahtevana u situacijama kada Banka koristi pristup internih modela za izračunavanje kapitalnih zahteva, propisana Odlukom Narodne banke Srbije o objavljivanju podataka i informacija banke, nisu primenjiva obzirom da Banka koristi standardizovan pristup za obračun kapitalnog zahteva za devizni rizik na dan 31. decembar 2016. godine. Objavljivanja koja se odnose na operativni rizik zahtevana u situacijama kada Banka koristi napredni pristup za izračunavanje kapitalnih zahteva, propisana Odlukom Narodne banke Srbije o objavljivanju podataka i informacija banke, nisu primenjiva obzirom da Banka koristi pristup osnovnog indikatora za obračun kapitalnog zahteva za operativni rizik na dan 31. decembar 2016. godine.

Novi Sad, 29.05.2017.godine

Rukovodilac finansija Član Izvršnog odbora

Željko Obradović Marija Marić - Mitrović

9. ANEKS


CAQ4RA7510 39 / 51

9.1. Podaci o kapitalnoj poziciji banke – obrazac PI-KAP (u hiljadama dinara)

Редни бр. Назив позиције Износ

I УКУПАН ОСНОВНИ КАПИТАЛ 5.994.392

1. ОСНОВНИ КАПИТАЛ ПРЕ ОДУЗИМАЊА ОДБИТНИХ СТАВКИ 6.033.725

1.1. Номинална вредност уплаћених акција, осим преференцијалних кумулативних акција

8.420.500

1.2. Емисиона премија -

1.3. Резерве из добити -

1.4. Нераспоређена добит из ранијих година 102.054

1.5. Добит из текуће године -

1.6. Мањинска учешћа у подређеним друштвима -

1.7. Остале позитивне консолидоване резерве -

2. ОДБИТНЕ СТАВКЕ ОД ОСНОВНОГ КАПИТАЛА 2.488.829

2.1. Губици из претходних година -

2.2. Губитак текуће године -

2.3. Нематеријална улагања 121.457

2.4. Стечене сопствене акције банке, осим преференцијалних кумулативних акција

-

2.5. Износ акција банке узетих у залогу, осим преференцијалних кумулативних акција

-

2.6. Регулаторна усклађивања вредности: -

2.6.1. Нереализовани губици по основу хартија од вредности расположивих за продају

-

2.6.2. Остале нето негативне ревалоризационе резерве -

2.6.3. Добит по основу обавеза банке вреднованих према фер вредности која је остварена због промене кредитног рејтинга банке

-

2.6.4. Потребна резерва из добити за процењене губитке по билансној активи и ванбилансним ставкама банке

2.367.372

2.7. Остале негативне консолидоване резерве -

II УКУПАН ДОПУНСКИ КАПИТАЛ 2.431.974

1. ДОПУНСКИ КАПИТАЛ ПРЕ ОДУЗИМАЊА ОДБИТНИХ СТАВКИ 2.471.307

1.1. Номинална вредност уплаћених преференцијалних кумулативних акција -

1.2. Емисиона премија по основу преференцијалних кумулативних акција -

1.3. Део ревалоризационих резерви банке 1.860

1.4. Хибридни инструменти -

1.5. Субординиране обавезе 2.469.447

1.6. Вишак издвојених исправки вредности, резервисања и потребних резерви из добити у односу на очекиване губитке

-

2. ОДБИТНЕ СТАВКЕ ОД ДОПУНСКОГ КАПИТАЛА -

2.1. Стечене сопствене преференцијалне кумулативне акције -

2.2. Потраживања по основу билансне активе и ванбилансних ставки обезбеђена хибридним инструментом или субординираном обавезом

-

2.3. Износ преференцијалних кумулативних акција банке узетих у залогу -

2.4. Износ капитала којим се прекорачују ограничења за допунски капитал -

III УКУПАН КАПИТАЛ 8.426.365


CAQ4RA7510 40 / 51

1. УКУПАН КАПИТАЛ ПРЕ ОДУЗИМАЊА ОДБИТНИХ СТАВКИ 8.505.032

2. ОДБИТНЕ СТАВКЕ ОД КАПИТАЛА 78.667

Од чега умањење основног капитала 39.334

Од чега умањење допунског капитала 39.334

2.1. Директна или индиректна улагања у банке и друга лица у финансијском сектору у износу већем од 10% капитала тих банака, односно других лица

78.667

2.2. Улагања у хибридне инструменте и субординиране обавезе других банака и лица у финансијском сектору у којима банка има директна или индиректна улагања у износу већем од 10% капитала тих лица

-

2.3. Укупан износ директних и индиректних улагања у банке и друга лица у финансијском сектору у износу до 10% њиховог капитала, као и улагања у њихове хибридне инструменте и субординиране обавезе, који прелази 10% збира основног и допунског капитала банке за коју се обрачунава капитал

-

2.4. Износ за који су прекорачена квалификована учешћа у лицима која нису лица у финансијском сектору

-

2.5. Мањак издвојених исправки вредности, резервисања и потребне резерве из добити у односу на очекиване губитке

-

2.6. Износ изложености по основу слободних испорука када друга уговорна страна није измирила своју обавезу у року од четири радна дана

-

2.7. Потраживања и потенцијалне обавезе према лицима повезаним с банком или према запосленима у банци које је банка уговорила под условима који су повољнији од услова уговорених са другим лицима

-

IV НАПОМЕНЕ -

Позитиван/негативан износ разлике између укупне исправке вредности билансне активе, резервисања за губитке по ванбилансним ставкама и потребне резерве из добити с једне стране и износа укупних очекиваних губитака према IRB приступу с друге стране

-

Износ исправки вредности, резервисања и потребне резерве из добити банке

-

Од чега на групној основи -

Од чега на појединачној основи -

Износ очекиваног губитка према IRB приступу -

Бруто износ субординираних обавеза 2.469.447


CAQ4RA7510 41 / 51

9.2. Podaci o kapitalnoj poziciji banke na konsolidovanoj osnovi – obrazac PIKAP (u hiljadama dinara)

Редни бр. Назив позиције Износ



1.1. Номинална вредност уплаћених акција, осим преференцијалних кумулативних акција

8.420.500

1.2. Емисиона премија -

1.3. Резерве из добити -

1.4. Нераспоређена добит из ранијих година 102.054

1.5. Добит из текуће године -

1.6. Мањинска учешћа у подређеним друштвима -

1.7. Остале позитивне консолидоване резерве -


2.1. Губици из претходних година -

2.2. Губитак текуће године -

2.3. Нематеријална улагања 121.249

2.4. Стечене сопствене акције банке, осим преференцијалних кумулативних акција

-

2.5. Износ акција банке узетих у залогу, осим преференцијалних кумулативних акција

-


2.6.1. Нереализовани губици по основу хартија од вредности расположивих за продају

-

2.6.2. Остале нето негативне ревалоризационе резерве -


-

2.6.4. Потребна резерва из добити за процењене губитке по билансној активи и ванбилансним ставкама банке

2.367.372

2.7. Остале негативне консолидоване резерве -



1.1. Номинална вредност уплаћених преференцијалних кумулативних акција -

1.2. Емисиона премија по основу преференцијалних кумулативних акција -

1.3. Део ревалоризационих резерви банке 1.860

1.4. Хибридни инструменти -

1.5. Субординиране обавезе 2.469.447


-


2.1. Стечене сопствене преференцијалне кумулативне акције -


-

2.3. Износ преференцијалних кумулативних акција банке узетих у залогу -




CAQ4RA7510 42 / 51


2. ОДБИТНЕ СТАВКЕ ОД КАПИТАЛА -

Од чега умањење основног капитала -

Од чега умањење допунског капитала -

2.1. Директна или индиректна улагања у банке и друга лица у финансијском сектору у износу већем од 10% капитала тих банака, односно других лица

-


-


-

2.4. Износ за који су прекорачена квалификована учешћа у лицима која нису лица у финансијском сектору

-


-


-

2.7. Потраживања и потенцијалне обавезе према лицима повезаним с банком или према запосленима у банци које је банка уговорила под условима који су повољнији од услова уговорених са другим лицима

-



-

Износ исправки вредности, резервисања и потребне резерве из добити банке

-






CAQ4RA7510 43 / 51

9.3. Podaci o osnovnim karakteristikama finansijskih instrumenata koji se uključuju u obračun kapitala banke – obrazac PI-FIKAP

Redni br. Karakteristike instrumenata Akcijski kapital Subordinirane obaveze

1. Emitent Credit Agricole S.A. Paris Credit Agricole S.A. Paris

2. Tretman u skladu s propisima - -

2.1. Tretman u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Instrument osnovnog kapitala

Instrument dopunskog kapitala

2.2. Individualni/grupni/individualni i grupni nivo uključivanja instrumenata u kapital na nivou grupe

Individualni i grupni Individualni i grupni

2.3. Tip instrumenata Obične akcije Subordinirani dug

3. Iznos koji se priznaje za potrebe izračunavanje regulatornog kapitala ( u hiljadama dinara, sa stanjem na dan poslednjeg izveštavanja)

8.420.500 hiljada RSD

2.483.767 hiljada RSD

4. Nominalna vrednost instrumenta 8.420.500 hiljada RSD 2.483.767 hiljada RSD

5. Računovodstvena klasifikacija Akcijski kapital Obaveza - amortizovana vrednost

6. Inicijalni datum izdavanja instrumenata 20.09.2001. 31.03.2009.

7. Instrument s datumom dospeća ili instrument bez datuma dospeća Instrument bez datuma dospeća

Instrument sa datumom dospeća

7.1. Originalni datum dospeća bez datuma dospeća 28.04.2023.

8. Da li postoji pravo prevremenog otkupa (call option) na strani emitenta ne da

8.1. Prvi datum aktiviranja prava prevremenog otkupa - 01.04.2014. (5 godina nakon valute kredita)

8.2. Naknadni datum aktiviranja prava preveremenog otkupa (ako je primenljivo)

- Nisu definisani datumi prevremene otplate

9. Kuponi/dividende Kamata po subordiniranom kreditu

9.1. Fiksne ili promenljive dividende/kuponi - -

9.2. Potpuno diskreciono pravo, delimično diskreciono pravo ili bez diskrecionog prava u vezi sa vremenom isplate dividendi/kupona

- -

9.3. Potpuno diskreciono pravo, delimično diskreciono pravo ili bez diskrecionog prava u vezi sa iznosom dividendi/kupona

- -

9.4. Mogućnost povećanja prinosa (step up) - -

9.5. Nekumulativne ili kumulativne dividende/kuponi - -

10. Konvertibilan ili nekonvertibilan instrument Nekonvertibilan Konvertibilan

10.1. Ako je konvertibilan, uslovi pod kojima može doći do konverzije - Ugovorom nije definisan

10.2. Ako je konvertibilan, delimično ili u celosti konvertibilan - U celosti konvertibilan

10.3. Ako je konvertibilan, stopa konverzije - -

10.4. Ako je konvertibilan, obavezna ili dobrovoljna konverzija - Dobrovoljna

10.5. Ako je konvertibilan, instrument u koji se konvertuje - Obične akcije

10.6. Ako je konvertibilan, emitent instrumenta u koji se konvertuje -

Konverzija subordiniranog kredita Matične banke Credit Agricole S.A. Paris u akcijski kapital Credit Agricole Banke Srbija AD Novi Sad

11. Mogućnost otpisa Ne Ne

11.1. Ako postoji mogućnost otpisa, uslovi pod kojima može doći do otpisa - -

11.2. Ako postoji mogućnost otpisa, delimičan otpis ili otpis u celosti - -

11.3. Ako postoji mogućnost otpisa, privremen ili trajan otpis - -

11.4. Ako je otpis privremen, uslovi ponovnog priznavanja - -

12. Tip instrumenta koji će se pri likvidaciji naplatiti neposredno pre navedenog instrumenta

Subordinirani dug izdat u vidu finansijskog instrumenta

Drugo


CAQ4RA7510 44 / 51

9.4. Podaci o povezivanju pozicija kapitala iz bilansa stanja Banke s pozicijama iz obrasca PI–KAP – obrazac PI-UPK

Ознака позиције Назив позиције

Консолидовани биланс стања као у објављеним финансијским извештајима

Консолидовани биланс стања по регулаторном методу и обухвату консолидације

А АКТИВА

A.I Готовина и средства код централне банке 11.068.675 11.068.675

A.II Заложена финансијска средства - -

A.III Финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха намењена трговању - -

A.IV Финансијска средства која се иницијално признају по фер вредности кроз биланс успеха 2.767 2.767

A.V Финансијска средства расположива за продају - -

A.VI Финансијска средства која се држе до доспећа 462.001 462.001

A.VII Кредити и потраживања од банака и других финансијских организација 5.532.162 5.532.162

A.VIII Кредити и потраживања од комитената 62.848.625 62.848.625

A.IX Промене фер вредности ставки које су предмет заштите од ризика - -

A.X Потраживања по основу финансијских деривата намењених заштити од ризика - -

A.XI Инвестиције у придружена друштва и заједничке подухвате - -

A.XII Инвестиције у зависна друштва - -

A.XIII Нематеријална улагања 124.249 124.249

A.XIV Некретнине, постројења и опрема 1.503.266 1.503.266

A.XV Инвестиционе некретнине 139.618 139.618

A.XVI Текућа пореска средства 227 227

A.XVII Одложена пореска средства 91.145 91.145

A.XVIII Стална средства намењена продаји и средства пословања које се обуставља - -

A.XIX Остала средства 396.174 396.174

A.XX УКУПНО АКТИВА (позиције под АОП ознакама од 0001 до 0019 у консолидованом билансу стања)

82.168.909 82.168.909

P ПАСИВА

PO ОБАВЕЗЕ

PO.I Финансијске обавезе по фер вредности кроз биланс успеха намењене трговању - -

PO.II Финансијске обавезе које се иницијално признају по фер вредности кроз биланс успеха - -

PO.III Обавезе по основу финансијских деривата намењених заштити од ризика - -

PO.IV Депозити и остале обавезе према банкама, другим финансијским организацијама и централној банци

21.869.597 21.869.597

PO.V Депозити и остале обавезе према другим комитентима 48.158.207 48.158.207

PO.VI Промене фер вредности ставки које су предмет заштите од ризика - -

PO.VII Издате сопствене хартије од вредности и друга позајмљена средства - -

PO.VIII Субординиране обавезе 2.483.767 2.483.767

PO.IX Резервисања 142.118 142.118

PO.X Обавезе по основу средстава намењених продаји и средства пословања које се обуставља

- -

PO.XI Текуће пореске обавезе 458 458

PO.XII Одложене пореске обавезе - -

PO.XIII Остале обавезе 718.166 718.166

PO.XIV УКУПНО ОБАВЕЗЕ (позиције под АОП ознакама од 0401 до 0413 у консолидованом билансу стања)

73.372.313 73.372.313

КАПИТАЛ

PO.XV Акцијски капитал 8.420.500 8.420.500

PO.XVI Сопствене акције - -

PO.XVII Добитак 346.026 346.026

PO.XVIII Губитак - -

PO.XIX Резерве 30.070 30.070

PO.XX Нереализовани губици - -

PO.XXI Учешћа без права контроле - -

PO.XXII УКУПНО КАПИТАЛ (резултат сабирања, односно одузимања следећих АОП ознака из консолидованог биланса стања: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) ≥ 0

8.796.596 8.796.596

PO.XXIII УКУПАН НЕДОСТАТАК КАПИТАЛА (резултат сабирања, односно одузимања следећих АОП ознака из консолидованог биланса стања: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) < 0

- -

PO.XXIV УКУПНОПАСИВА (резултат сабирања, односно одузимања следећих АОП ознака из консолидованог биланса стања: 0414 + 0422 - 0423)

82.168.909 82.168.909

В.П. ВАНБИЛАНСНЕ ПОЗИЦИЈЕ

В.П.А. Ванбилансна актива 142.440.956 142.440.956

В.П.П. Ванбилансна пасива 142.440.956 142.440.956


CAQ4RA7510 45 / 51

2. Рашчлањавање елемената у билансу стања

Ознака позиције

Назив позиције Биланс стања Референце

А АКТИВА

A.I Готовина и средства код централне банке 11.068.675

A.II Заложена финансијска средства -

A.III Финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха намењена трговању -

A.IV Финансијска средства која се иницијално признају по фер вредности кроз биланс успеха 2.767

A.V Финансијска средства расположива за продају -

A.VI Финансијска средства која се држе до доспећа 462.001

A.VII Кредити и потраживања од банака и других финансијских организација 5.532.162

A.VIII Кредити и потраживања од комитената 62.848.625

A.IX Промене фер вредности ставки које су предмет заштите од ризика -

A.X Потраживања по основу финансијских деривата намењених заштити од ризика -

A.XI Инвестиције у придружена друштва и заједничке подухвате -

Од чега директна или индиректна улагања у банке и друга лица у финансијском сектору - у

A.XII Инвестиције у зависна друштва -

Од чега директна или индиректна улагања у банке и друга лица у финансијском сектору - ф

A.XIII Нематеријална улагања 124.249 и

A.XIV Некретнине, постројења и опрема 1.503.266

A.XV Инвестиционе некретнине 139.618

A.XVI Текућа пореска средства 227

A.XVII Одложена пореска средства 91.145

A.XVIII Стална средства намењена продаји и средства пословања које се обуставља -

A.XIX Остала средства 396.174

Од чега директна или индиректна улагања у банке и друга лица у финансијском сектору у износу већем од 10% капитала тих банака, односно тих лица

- х

A.XX УКУПНО АКТИВА (позиције под АОП ознакама од 0001 до 0019 у консолидованом билансу стања)

82.168.909

P ПАСИВА

PO ОБАВЕЗЕ

PO.I Финансијске обавезе по фер вредности кроз биланс успеха намењене трговању -

PO.II Финансијске обавезе које се иницијално признају по фер вредности кроз биланс успеха -

PO.III Обавезе по основу финансијских деривата намењених заштити од ризика -

PO.IV Депозити и остале обавезе према банкама, другим финансијским организацијама и централној банци

21.869.597

PO.V Депозити и остале обавезе према другим комитентима 48.158.207

PO.VI Промене фер вредности ставки које су предмет заштите од ризика -

PO.VII Издате сопствене хартије од вредности и друга позајмљена средства -

Од чега обавезе по основу хибридних инструмената - р

PO.VIII Субординиране обавезе 2.483.767

Од чега субординиране обавезе које се укључују у допунски капитал банке - с

PO.IX Резервисања 142.118

PO.X Обавезе по основу средстава намењених продаји и средства пословања које се обуставља -

PO.XI Текуће пореске обавезе 458

PO.XII Одложене пореске обавезе -

PO.XIII Остале обавезе 718.166

PO.XIV УКУПНО ОБАВЕЗЕ (позиције под АОП ознакама од 0401 до 0413 у консолидованом билансу стања)

73.372.313


CAQ4RA7510 46 / 51

КАПИТАЛ

PO.XV Акцијски капитал 8.420.500

Од чега номинална вредност уплаћених акција, осим преференцијалних кумулативних акција

8.420.500 а

Од чега емисиона премија по основу акцијског капитала, осим преференцијалних кумулативних акција

- б

Од чега номинална вредност преференцијалних кумулативних акција - њ

Од чега емисиона премија по основу преференцијалних кумулативних акција - о

PO.XVI Сопствене акције -

Од чега стечене сопствене акције банке, осим преференцијалних кумулативних акција - ј

Од чега стечене сопствене преференцијалне кумулативне акције - т

PO.XVII Добитак 346.026

Од чега нераспоређена добит из ранијих година 102.054 г

Од чега добит из текуће године 243.972 д

PO.XVIII Губитак -

Од чега губици из претходних година - ж

Од чега губитак текуће године - з

PO.XIX Резерве 30.070

Од чега резерве из добити које представљају елемент основног капитала 30.070 в

Од чега остале позитивне консолидоване резерве - е

Од чега остале негативне консолидоване резерве - н

Од чега остале нето негативне ревалоризационе резерве - љ

Од чега добит по основу обавеза банке вреднованих према фер вредности која је остварена због промене кредитног рејтинга банке

- м

Од чега позитивне ревалоризационе резерве настале по основу ефеката промене фер вредности основних средстава, хартија од вредности и осталих средстава која се, у складу с МСФИ/МРС, исказују у корист ових резерви

30.070 п

PO.XX Нереализовани губици -

Од чега нереализовани губици по основу хартија од вредности расположивих за продају - л

PO.XXI Учешћа без права контроле -

Од чега мањинска учешћа у подређеним друштвима - ђ

PO.XXII УКУПНО КАПИТАЛ (резултат сабирања, односно одузимања следећих АОП ознака из консолидованог биланса стања: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) ≥ 0

8.796.596

PO.XXIII УКУПАН НЕДОСТАТАК КАПИТАЛА (резултат сабирања, односно одузимања следећих АОП ознака из консолидованог биланса стања: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) < 0

-

PO.XXIV УКУПНО ПАСИВА (резултат сабирања, односно одузимања следећих АОП ознака из консолидованог биланса стања: 0414 + 0422 - 0423)

82.168.909

В.П. ВАНБИЛАНСНЕ ПОЗИЦИЈЕ -

В.П.А. Ванбилансна актива 142.440.956

Од чега износ акција банке узетих у залогу, осим преференцијалних кумулативних акција

- к

Од чега износ преференцијалних кумулативних акција банке узетих у залогу - ћ

В.П.П. Ванбилансна пасива 142.440.956


CAQ4RA7510 47 / 51

3. Повезивање позиција у рашчлањеном билансу стања и позиција у обрасцу ПИ–КАП

Редни бр.

Назив позиције Износ

Извор података у складу с референцама из 2. корака



1.1. Номинална вредност уплаћених акција, осим преференцијалних кумулативних акција 8.420.500 а

1.2. Емисиона премија - б

1.3. Резерве из добити - в

1.4. Нераспоређена добит из ранијих година 102.054 г

1.5. Добит из текуће године - д

1.6. Мањинска учешћа у подређеним друштвима - ђ

1.7. Остале позитивне консолидоване резерве - е


2.1. Губици из претходних година - ж

2.2. Губитак текуће године - з

2.3. Нематеријална улагања 121.249 и

2.4. Стечене сопствене акције банке, осим преференцијалних кумулативних акција - ј

2.5. Износ акција банке узетих у залогу, осим преференцијалних кумулативних акција - к


2.6.1. Нереализовани губици по основу хартија од вредности расположивих за продају - л

2.6.2. Остале нето негативне ревалоризационе резерве - љ


- м

2.6.4. Потребна резерва из добити за процењене губитке по билансној активи и ванбилансним ставкама банке 2.367.372

2.7. Остале негативне консолидоване резерве - н



1.1. Номинална вредност уплаћених преференцијалних кумулативних акција - њ

1.2. Емисиона премија по основу преференцијалних кумулативних акција - о

1.3. Део ревалоризационих резерви банке 1.860 п

1.4. Хибридни инструменти - р

1.5. Субординиране обавезе 2.469.447 с


-


2.1. Стечене сопствене преференцијалне кумулативне акције - т


-

2.3. Износ преференцијалних кумулативних акција банке узетих у залогу - ћ



CAQ4RA7510 48 / 51



2. ОДБИТНЕ СТАВКЕ ОД КАПИТАЛА -

Од чега умањење основног капитала -

Од чега умањење допунског капитала -

2.1. Директна или индиректна улагања у банке и друга лица у финансијском сектору у износу већем од 10% капитала тих банака, односно тих лица

- (у+ф+х)


-


-

2.4. Износ за који су прекорачена квалификована учешћа у лицима која нису лица у финансијском сектору -


-


-

2.7. Потраживања и потенцијалне обавезе према лицима повезаним с банком или према запосленима у банци које је банка уговорила под условима који су повољнији од услова уговорених с другим лицима

-



-

Износ исправки вредности, резервисања и потребне резерве из добити банке -






CAQ4RA7510 49 / 51

9.5. Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala – obrazac PI-AKB

Редни бр. Назив Износ Покривеност основним капиталом

Покривеност допунским капиталом

I КАПИТАЛ 8.426.365

1. УКУПАН ОСНОВНИ КАПИТАЛ 5.994.392

2. УКУПАН ДОПУНСКИ КАПИТАЛ 2.431.973

II КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВИ 5.830.636

1. КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА КРЕДИТНИ РИЗИК, РИЗИК ДРУГЕ УГОВОРНЕ СТРАНЕ И РИЗИК ИЗМИРЕЊА/ИСПОРУКЕ ПО ОСНОВУ СЛОБОДНИХ ИСПОРУКА

5.830.636 5.830.636 -

1.1. Стандардизовани приступ (СП) 48.588.634

1.1.1. Изложености према државама и централним банкама -

1.1.2. Изложености према територијалним аутономијама и јединицама локалне самоуправе

-

1.1.3. Изложености према јавним административним телима -

1.1.4. Изложености према међународним развојним банкама -

1.1.5. Изложености према међународним организацијама -

1.1.6. Изложености према банкама 279.324

1.1.7. Изложености према привредним друштвима 21.775.057

1.1.8. Изложености према физичким лицима 24.048.339

1.1.9. Изложености обезбеђене хипотекама на непокретностима -

1.1.10. Доспела ненаплаћена потраживања 759.620

1.1.11. Високоризичне изложености -

1.1.12. Изложености по основу покривених обвезница -

1.1.13. Изложености по основу улагања у отворене инвестиционе фондове -

1.1.14. Остале изложености 1.726.294

1.2. Приступ заснован на интерном рејтингу (IRB) -


1.2.2. Изложености према банкама -

1.2.3. Изложености према привредним друштвима -

1.2.4. Изложености према физичким лицима -

1.2.4.1. Изложености према физичким лицима које су обезбеђене хипотекама на непокретностима

-

1.2.4.2. Квалификоване револвинг изложености према физичким лицима -

1.2.4.3. Остале изложености према физичким лицима -

1.2.5. Изложености по основу власничких улагања -

1.2.5.1. Примењени приступ: -

1.2.5.1.1. Приступ једноставних пондера ризика -

1.2.5.1.2. PD/LGD приступа -

1.2.5.1.3. Приступ интерних модела -

1.2.5.2. Врсте изложености по основу власничких улагања -

1.2.5.2.1. Власничка улагања којима се тргује на берзи -

1.2.5.2.2. Власничка улагања којима се не тргује на берзи али су у довољно диверсификованим портфолијима

-

1.2.5.2.3. Остала власничка улагања -

1.2.5.2.4. Власничка улагања на које банка примењује стандардизовани приступ кредитном ризику

-

1.2.6. Изложености по основу остале имовине -

2 КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА РИЗИК ИЗМИРЕЊА/ИСПОРУКЕ ПО ОСНОВУ НЕИЗМИРЕНИХ ТРАНСАКЦИЈА

- - -

3 КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА ТРЖИШНЕ РИЗИКЕ 3.033 3.033 -

3.1. Капитални захтеви за ценовни, девизни и робни ризик израчунат применом стандардизованих приступа

3.033 3.033 -

3.1.1. Капитални захтев за ценовни ризик по основу дужничких хартија од вредности

- -

3.1.2. Капитални захтев за ценовни ризик по основу власничких хартија од вредности

- - -

3.1.3. Капитални захтев за девизни ризик 3.033 3.033 -

3.1.4. Капитални захтев за робни ризик - - -

3.2. Капитални захтеви за ценовни, девизни и робни ризик израчунати применом приступа интерних модела

- - -

4 КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА ОПЕРАТИВНИ РИЗИК 630.615 160.723 469.892

4.1. Капитални захтев за оперативни ризик израчунат применом приступа основног индикатора

630.615 160.723 469.892

4.2. Капитални захтев за оперативни ризик израчунат применом стандардизованог приступа

- - -

4.3. Капитални захтев за оперативни ризик израчунат применом напредног приступа

- - -

5 ПОКРИВЕНОСТ КАПИТАЛНИХ ЗАХТЕВА 6.464.284 5.994.392 469.892

III ПОКАЗАТЕЉ АДЕКВАТНОСТИ КАПИТАЛА (%) 15.64


CAQ4RA7510 50 / 51

9.6. Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala na konsolidovanoj osnovi –PI-AKB

Редни бр.

Назив Износ Покривеност основним капиталом

Покривеност допунским капиталом

I КАПИТАЛ 8.502.240

1. УКУПАН ОСНОВНИ КАПИТАЛ 6.030.933

2. УКУПАН ДОПУНСКИ КАПИТАЛ 2.471.307

II КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВИ 7.015.994

1. КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА КРЕДИТНИ РИЗИК, РИЗИК ДРУГЕ УГОВОРНЕ СТРАНЕ И РИЗИК ИЗМИРЕЊА/ИСПОРУКЕ ПО ОСНОВУ СЛОБОДНИХ ИСПОРУКА

6.356.236 6.030.933 325.303

1.1. Стандардизовани приступ (СП) 52.968.636


1.1.2. Изложености према територијалним аутономијама и јединицама локалне самоуправе

-

1.1.3. Изложености према јавним административним телима -

1.1.4. Изложености према међународним развојним банкама -

1.1.5. Изложености према међународним организацијама -

1.1.6. Изложености према банкама 279.324

1.1.7. Изложености према привредним друштвима 25.211.744

1.1.8. Изложености према физичким лицима 24.983.389

1.1.9. Изложености обезбеђене хипотекама на непокретностима -

1.1.10. Доспела ненаплаћена потраживања 761.604

1.1.11. Високоризичне изложености -

1.1.12. Изложености по основу покривених обвезница -

1.1.13. Изложености по основу улагања у отворене инвестиционе фондове -

1.1.14. Остале изложености 1.732.575

1.2. Приступ заснован на интерном рејтингу (IRB) -


1.2.2. Изложености према банкама -

1.2.3. Изложености према привредним друштвима -

1.2.4. Изложености према физичким лицима -

1.2.4.1. Изложености према физичким лицима које су обезбеђене хипотекама на непокретностима

-

1.2.4.2. Квалификоване револвинг изложености према физичким лицима -

1.2.4.3. Остале изложености према физичким лицима -

1.2.5. Изложености по основу власничких улагања -

1.2.5.1. Примењени приступ: -

1.2.5.1.1. Приступ једноставних пондера ризика -

1.2.5.1.2. PD/LGD приступа -

1.2.5.1.3. Приступ интерних модела -

1.2.5.2. Врсте изложености по основу власничких улагања -

1.2.5.2.1. Власничка улагања којима се тргује на берзи -

1.2.5.2.2. Власничка улагања којима се не тргује на берзи али су у довољно диверсификованим портфолијима

-

1.2.5.2.3. Остала власничка улагања -

1.2.5.2.4. Власничка улагања на које банка примењује стандардизовани приступ кредитном ризику

-

1.2.6. Изложености по основу остале имовине -

2 КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА РИЗИК ИЗМИРЕЊА/ИСПОРУКЕ ПО ОСНОВУ НЕИЗМИРЕНИХ ТРАНСАКЦИЈА

- - -

3 КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА ТРЖИШНЕ РИЗИКЕ 5.358 - 5.358

3.1. Капитални захтеви за ценовни, девизни и робни ризик израчунат применом стандардизованих приступа

5.358 - 5.358

3.1.1. Капитални захтев за ценовни ризик по основу дужничких хартија од вредности

- - -

3.1.2. Капитални захтев за ценовни ризик по основу власничких хартија од вредности

- - -

3.1.3. Капитални захтев за девизни ризик 5.358 - 5.358

3.1.4. Капитални захтев за робни ризик - - -

3.2. Капитални захтеви за ценовни, девизни и робни ризик израчунати применом приступа интерних модела

- - -

4 КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА ОПЕРАТИВНИ РИЗИК 654.400 - 654.400

4.1. Капитални захтев за оперативни ризик израчунат применом приступа основног индикатора

654.400 - 654.400

4.2. Капитални захтев за оперативни ризик израчунат применом стандардизованог приступа

- - -

4.3. Капитални захтев за оперативни ризик израчунат применом напредног приступа

- - -

5 ПОКРИВЕНОСТ КАПИТАЛНИХ ЗАХТЕВА 7.015.994 6.030.933 985.061

III ПОКАЗАТЕЉ АДЕКВАТНОСТИ КАПИТАЛА (%) 14.54

credit agricole banka a.d. novi sad upravni odbor … · sastavni deo sistema upravljanja rizicama...

Documents