crno-beli svet: prilog istoriji dualnih tipologija ... · 2 „uprkos očiglednom naglašenom...

Mi lan Sub otić UDK 323.1: 316.356.4In sti tut za fi lo zo fi ju i društvenu teo ri ju Ori gi nal ni nauč ni rad Beo grad

CRNO-BELI SVET: prilog istoriji dualnih tipologija nacionalizma*

Apstrakt: Li te ra tu ra o na ci ja ma i na cio na liz mu sve doči o is to rijs ki du go traj -nim po ku ša ji ma for mu li san ja di ho tomne kla si fi ka cije prouča va nih fe no me na. Sto gaje au tor u ovoj stu di ji in ter pre ti rao i ana li zo vao neke od na ju ti caj ni jih pri me ra dual -nih ti po lo gi ja na cio na liz ma. Pred met nje go vog is traživan ja su Re na no vo shva tanjeraz li ka iz me đu „fran cus kog“ i „ne mač kog“ poj ma na cije, Ko no vo raz li ko va nje„ istoč nog“ i „za pad nog“ na cio na liz ma, Pla me nče va re vi zi ja Ko nove di ho to mije, kao i no vi ja ver zi ja dual nih ti po lo gi ja Lie Grin feld. Re kons truk ci jom sta no viš ta iza bra nihteo re tiča ra na cio na liz ma, au tor u os no vi svih pri ka za nih ti po lo gi ja iden ti fi kuje di ho -tom nu po de lu na „gra đans ki“ i „et nič ki na cio na li zam“. Kri tičke pri medbe ovoj osnov noj dual noj po de li for mu li sane su u dve raz ličite rav ni: is to rijs koj i kon cep tual -noj. U prvoj, so ci jal no-po li tič kom kon teks tua li za ci jom dual nih ti po lo gi ja na gla še naje nji ho va prak tič na, po li tič ko-ideo loš ka funk ci ja. Oslan ja jući se na sta vove R. Bru -bej ke ra, au tor je u dru goj, teo rijs koj rav ni, is ta kao ana li tičke i nor ma tivne sla bos tiuo biča jene po dele na „gra đans ki“ i „et nič ki na cio na li zam“.

Ključne reči: na ci ja, ti po lo gije na cio na liz ma, gra đans ki na cio na li zam, etnič ki na cio na li zam.

Uvod

Već na os no vu površnog uvi da u obim nu li te ra tu ru o na ci ja ma i na cio na liz mu stiče se uti sak o pos to jan ju iz ves ne teo rijske po za di -ne na os no vu koje se ovi složeni fe no me ni tu mače i razvrs ta va ju po -la zeći od bi nar ne su prot nos ti koja se je zič ki artikuliše na različi tena či ne. Tako, ako se ogra niči mo samo na dis ku si je o ra spa du bivšeJu gos la vi je, suoča va mo se sa brojnim pri me ri ma rea fir ma ci je i rein -ter pre ta ci je sta re po de le na „građanski“ i „et nič ki na cio na li zam“, tenji ho ve čes te te ri to ri ja li za ci je kao „za pad nog“ i „is toč nog“. I usluča je vi ma kada se upo treblja va dru ga či ji ka te go ri jal ni apa rat (na

9

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

* Rad je na pi san u ok vi ru pro jek ta In sti tu ta za fi lo zo fi ju i društvenu teo ri ju (br. 2156), koji fi nan si ra Mi nis tarst vo za nau ku i zaštitu život ne sre di ne Re pub li ke Srbi je.

pri mer, pa ro vi „po li tič kog“ i „kul tur nog“, „li be ral nog“ i „ne li be ral -nog“ na cio na liz ma), kao i kada se istraživač ki in te res upravlja kadru gim po druč ji ma, ova bi nar nost, teo rijski os lon je na na tezu o po -stojanju dve vrste na ci ja, suštinski strukturiše či ta vo pred met no područje stu di ja na cio na liz ma: „Obič no se tvrdi da pos to je dve kon -cep ci je na ci je. Na čin na koji se to izražava razli ku je se od zemlje dozemlje, pre ma in te lek tu al noj tra di ci ji i bac kground-u istraživača, alidis tink ci ja uvek os ta je... Ova du al na kon cep ci ja prožima sva ku di -sku si ju o pojmu na ci je“ (Schnap per, 1995: 177). Uti caj naznače nedu al ne kon cep ci je po jač an je čin jen icom da osim ana li tič kog, teza odva tipa „na ci je“ i „na cio na liz ma“ ima i snažno nor ma tiv no znač e -nje, obič no izraženo u paru „do bar“/„loš“.

Ako sada os ta vi mo po stra ni ljuds ku sklo nost ka mišljenju ubi nar nim su prot nos ti ma, kao i in ter ese, pri stras nos ti i sves nu ma ni pu -la ci ju koji čes to pra te teo rijski dis kurs o na cio na liz mu, onda pri me reoživlja van ja sta rih, du al nih ti po lo gi ja na cio na liz ma možemo tu ma či ti kao jed nu vrstu „pri rod nog re flek sa“ da se neoče ki va ni do gađaji tu -mače po moću već pos to jeć ih i us tal je nih ka te go ri ja. Kada kažem„neoče ki va ni događaji“, ne mam u vidu samo lo kal nu per spek ti vu ra -spa da Ju gos la vi je, već znat no širu društveno-po li tič ku sce nu – či tavkom pleks is to rijskih zbi van ja na kon oko nč an ja „krat kog XX veka“.Tako je te ma ti za ci ja ovih zbi van ja od poč et nog optimizma „kra ja istorije“ vo di la pov rat ku znat no sta ri jem ka te go ri jal nom apa ra tu ukome se, najčešće u for mi „kul tur no-ci vi li za cijske pa ra dig me“, očito -vao svo jevrs ni „pre po rod geo gra fi je“1. Slič no se de si lo i sa feno -menima „na cio na liz ma“ i „na ci je“: sre di nom osam de se tih Hobs baum je tvrdio da „Mi ner vi na sova kruži nad na ci ja ma i na cio na liz mom“,2

10

ĆI TO

BUS

NA LI

M

1 „Nakon 1989. godine, za koju su neki pretpostavili da označava ‘kraj isto -rije’, došlo je do svojevrsnog ‘ponovnog rađanje geografije’, na osnovu koga se tvr -dilo da su svetski odnosi mnogo više pod uticajem dubokih kulturnih razlika jasnopodeljenih po regionima, nego pod uticajem snažnih političkih ili ideoloških faktora“ (Bracewell & Drace-Francis, 1999: 48-49).

2 „Uprkos očiglednom naglašenom prisustvu, nacionalizam je (danas – M. S.) istorijski manje značajan. Više nije svetski istorijski program, kao što je to bio udevetnaestom i ranom dvadesetom veku. On predstavlja, u najboljem slučaju,usložnjavajući činilac ili katalizator drugih procesa... nakon svega, sama činjenica da su istoričari već počeli da napreduju u proučavanju i analizi nacija i nacionalizmaukazuje da je, kao i toliko puta do sada, pojava prešla svoj zenit. Minervina sovamudro sti, reče Hegel, izleće u sumrak. Dobar je znak da sada kruži nad nacijama inacionalizmom“ (Hobsbaum, 1990: 205-6).

da bi, već kra jem de ve de se tih, Bru bejker sa go rči nom ustvrdio da se„mi to vi i pogrešne kon cep ci je“ nig de tako ne ispoljavaju kao u li te ra -tu ri i kva zi-li te ra tu ri o na cio na liz mu (Bru ba ker, 1998: 302).

Jed na od šest za blu da o na cio na liz mu koje Bru bejker kri ti ku jekao uti cajne „mi to ve“ je upra vo „ma ni hejsko gledište po ko jem po s -to je dve vrste na cio na liz ma – do bra (građanska) i loša (et nič ka) vrsta, kao i dva od go va ra juća ra zu me van ja na ci je – kao do bre ili gra đanske, po ko joj se na cio nal nost zas ni va na za jed nič kom građanstvu i kaološe, et nič ke, u ko joj se na cio nal nost vidi kao zas no va na na za jed nič -kom et ni ci te tu“ (Bru ba ker, 1998: 298).3 Iako je i sam ra ni je ko ris tiojed nu ver zi ju ove po de le, Bru bejker ubedlji vo po ka zu je da je nje napo jed nos tavlje na, najčešće korišćena for ma pro ble ma tič na kako uana li tič kom, tako i u nor ma tiv nom smis lu. Takođe, on s pra vom uka -zu je da ona ima snažnu ideološku funk ci ju un utar stra te gi ja „ori jen ta -li za ci je Dru gog“ i učvršćivanja poželjnog – po pra vi lu po zi tiv nog –ko lek tiv nog au toi den ti fi ko van ja: „Ova po de la je čes to po ve za na saori jen ta lis tič kom kon cep ci jom is toč no-evrops kog na ci o na liz ma jerse uopšte građanski na cio na li zam sma tra ka rak ter i s tič nim za Za pad -nu Evro pu, a et nič ki – za Is toč nu. Ali, dis tink ci ja et nič ko-građanskočes to se ko ris ti i un utar re gio na, po ne kad na ideolo ški na čin, da bi serazli ko vao sopstve ni, do bar, le gi ti man i gra đan ski na cio na li zam, odne le gi tim nog et nič kog na cio na liz ma su se da. Po ne kad se ova dis tink -ci ja ko ris ti na nauč ni ili kva zi nauč ni na čin da bi se ka rak ter isa le i klasifikovale različi te for me na cio na liz ma i ob li ci na cio nal nog sa mo -ra zu me van ja...“ (Bru ba ker, 1998: 298). U kri ti ci du alis tič ke ti po lo gi -je Bru bejker nije usaml jen – to kom pos lednje de ce ni je, sa različi tihteo rijskih stanovišta, do vo di li su je u pi tan je i brojni dru gi teo re tiča rina cio na liz ma (npr. Yack, 1996; Šna per, 1996; Sin ger, 1996; Spen cerand Woll man, 1998; Brown, 2000; Dun ga ciu, 1999; Ku zio, 2002). Sdru ge stra ne, ona op sta je i re pro du ku je se kao „opšte mes to“ ne samou obil ju nauč nih i pub li cis tič kih ra do va, već i u nizu kla sič nih ra do vao na cio na liz mu – od, u man je ili više so fis ti ci ra nom ob li ku kod Gel -ne ra, Smi ta, Hobs bau ma, do najno vi je ver zi je kod veo ma uti cajneLie Grin feld. Sto ga se može zaklju či ti da ra spra va o du al noj ti po lo gi -

11

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF3 O ostalim „mitovima i pogrešnim predstavama“ o nacionalizmu više videti

u radu Slobodana Naumovića u kome je Brubejkerovo kritičko stanovišteilustrovano primerima preuzetim iz brojnih tumačenja raspada Jugoslavije(Naumović, 1999).

ji na ci ja i na cio na liz ma – nje noj zas no va nos ti, znač en ju, do me ti ma ista tu su – pred stavlja jed no od najživljih, ot vor enih pro ble ma stu di jana cio na liz ma.

Bez pre ten zi je da ovu de ba tu u pot pu nos ti pri kažem, sma traosam da bi nam is to rijski pris tup koji bi pra tio i tu mačio glav ne eta peu razvo ju du alis tič kog stanovišta mo gao biti od po moći za nje nobol je ra zu me van je. Iz bor au to ra i stanovišta koji, po mom mišljenju,obe ležava ju te eta pe – od Re na no vog pre da van ja o na ci ji 1882. go -di ne, pre ko Han sa Kona iz pe de se tih i Džona Pla men ca iz se dam de -se tih go di na, do Lie Grin feld sa kra ja XX veka – može biti dovođenu pi tan je, ali se na dam da će kri ter ijum iz bo ra biti oprav dan pri ka -zom unutrašnje lo gi ke ana li zo va nih stanovišta, kao i nji ho vom kon -teks tua li za ci jom ko jom se du al ne ti po lo gi je ge ne ral no ve zu ju zavre me i okol nos ti svo ga nas tan ka. Dru gim reči ma, na pri me ru du al -nih ti po lo gi ja na ci ja može se ilu stro va ti opšti stav is to riča ra ide japre ma kome su „teks to vi o na cio na liz mu uvek svo je per spek ti ve istras ti crpe li iz pro menlji vog po li tič kog i kul tur nog kon teks ta u ko ji -ma su nji ho vi au to ri žive li“(Kra mer, 1997: 525).

1. Renan: (francuski) „svakodnevni plebiscit“ i (nemačka)„kultura“

Pre da van je koje je Er nest Re nan održao na Sor bo ni 11. mar ta1882. go di ne, pred stavljao je svo jevrs ni „čas ana to mi je“ jer je Re -nan, po la zeći od oce ne da naiz gled ja san po jam „na ci je“ uz ro ku jemno ge spo ro ve i ne spo ra zu me, zaključio kako je ne ophod no „hlad no i ne pri stras no“ izvršiti „vi vi sek ci ju“ te „žive ide je“ da bi se iz be gleopas ne za blu de koje pre te da uve du evrops ke države u su ko be sa ne -sa gle di vim pos le di ca ma. U svom pre da van ju Re nan je pošao od kon -sta ta ci je da Za pad na Evro pa, na kon ra spa da carst va Kar la Ve li kog,sve više liči na „šahovsku ta blu“ čija pol ja pred stavlja ju te ri to ri jal node fi ni sa ne na ci je-države u pos te pe nom nas tan ku i kon so li do van ju.4

12

ĆI TO

BUS

NA LI

M

4 „Od kraja Rimskog carstva, ili pre od sloma carstva Karla Velikog, ZapadnaEvropa nam izgleda podeljena na nacije od kojih su neke, u izvesnim periodima,težile hegemoniji nad drugima, ne postižući trajni uspeh u tome... Za još stotinegodina Francuska, Engleska, Nemačka, Rusija, biće, uprkos rizicima kojima se buduizlagale, istorijske individue, suštinski delovi šahovske ploče čija se polja po svomznačaju i veličini menjaju, ali se nikada potpuno ne mešaju“ (Renan, 1882: 48).

Međutim, iako su „na ci je“ glav ni ak te ri mo der ne is to ri je, nji ho vopos to jan je, pre ma Re na nu, ne potvrđuje pri rod nu po de lu čo več an -stva, niti se od li ku je po seb nom starošću: „Na ci je su nešto pot pu nonovo u is to ri ji. One su bile ne pozna te u an ti ci... Kla sič ni sta ri vek jeimao re pub li ke i gra do ve-mo nar hi je, kon fe der aci je lo kal nih re pub li -ka i carst va, ali nije imao na ci je u smis lu u kom ih mi shva ta mo“ (Re -nan, 1882: 48-49). Dru gim reči ma, od ba cu jući „pri mor di ja lis tič ko“ i„pe ren ija lis tič ko“ stanovište, Re nan je bio pre teča kas ni je for mu li sa -nog „mo der nis tič kog“ poi man ja na ci ja (vid. Smith, 1998: 9-10). Na -su prot do mi nant nom uver en ju, on je u na ci ja ma vi deo mo der neis to rijske tvo re vi ne koje, po put sve ga što je nas ta lo, mogu i ne sta ti,pa je za bu duć nost, na su prot tadašnjoj stvar nos ti na ci ja-država uEvro pi, an ti ci pi rao stva ran je jed ne Evrops ke kon fe der aci je.5 Ali, osta vljajući po stra ni bu dući razvi tak na ci ja, Re nan je svo ju pažnjuus me rio na objašnjenje pro ce sa nas tan ka na ci ja u za pad noj is to ri jina kon Ver duns kog ugo vo ra (843. go di ne) ko jim su po de lom carst vaKar la Ve li kog nas ta la jezgra bu duć ih na ci ja-država. Uprkos am bi ci -ja ma i pokušajima ovih (feu dal nih) država da ob no ve ide ju uni ver -zal ne im pe ri je, nji hov is to rijski razvi tak išao je u prav cu pos te pe nogkon so li do van ja po seb nih po li tič kih je di ni ca – na ci ja-država. U os no -vi ovo ga pro ce sa bilo je na sil no „sta pan je stanovništva“, tj. pro cespos te pe ne i du go trajne kul tur ne i je zič ke in te gra ci je svih po da ni kapod vlašću di nas ti je koja je iden ti fi ko va na sa državom. To kom vre -me na, su ro vost i žrtve koje su pra ti le stva ran je na cio nal nog je dinst vapo tis ki va ne su iz is to rijske sves ti i za bo ravlja ne, kaže Re nan, is tičućida su „za bo rav i... is to rijska greška, bit ni fak to ri u stva ran ju na ci je“,6da bi zaključio kako je „suština na ci je da po je din ci ima ju mno go toga za jed nič kog, ali takođe i da za bo ra ve mno ge stva ri (Re nan, 1882: 50; 51).7 Ovaj (za bo ravlje ni) pro ces uni fi ka ci je razno rod nog stanovni -

13

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

5 „Nacije nišu nešto večito. One počinju, pa će se i okončati. Verovatno će ihzameniti Evropska konfederacija. Ali, to nije zakon veka u kome mi živimo. U sada -šnjem trenutku, postojanje nacija je dobro, čak nužno. Njihovo postojanje jegarancija slobode koja bi bila izgubljena u svetu koji bi imao samo jedan zakon ijednog gospodara“ (Renan, 1882: 59).

6 Stoga, Smit s pravom ističe: „Za Renana je zaboravljanje isto tako važno zanaciju kao i sećanje“ (Smith, 1995: 132).

7 „Istorijsko istraživanje osvetljava činove nasilja koji se dešavaju na početku svake političke formacije, čak i one akte čije su posledice bile najblagotvornije.Jedinstvo se uvek stvara brutalnošću – ujedinjenje severne i južne Francuske bilo jerezultat kontinuiranog uništavanja i terora koji su trajali gotovo čitav vek“ (Isto).

štva pod vlašću (jed nog) po li tič kog au to ri te ta na Za pa du Re nan bližeodređuje po moću poređenja sa Is toč nom Evro pom u ko joj, umes topos te pe nog sta pan ja, na ro di os ta ju trajno od vo je ni u ok vi ru ve li kihim pe ri ja po put Habzburške i Oto mans ke.8 S dru ge stra ne, ni na te ri to -ri ji Za pad ne Evro pe pro ce si „sta pan ja stanovništva“ i po li tič ke cen -tra li za ci je nisu se od vi ja li is tom brzi nom i sa is tim uspe hom: u tompo gle du, Fran cus koj pri pa da pri mat, ne samo na kon 1789. go di neveć i u pre dre vo lu cio nar nom, di nas tič kom pe ri odu. Uprkos tome štoje na kon re vo lu ci je di nas tič ka prošlost Fran cus ke iz gu bi la pres tižkoji je uživa la kod svo jih sav re me ni ka, Re nan is tiče da je ulo ga kra -ljevskog ap so lu tiz ma u stva ran ju mo der ne fran cus ke na ci je bila odve li ke važnos ti: „Kralj Fran cus ke koji je, usu dio bih se reći, ideal nitip se ku lar nog uje di ni tel ja, stvo rio je najsavršenije na cio nal no je -dinst vo koje je uopšte pos to ja lo“ (Re nan, 1882: 51).9 Na kon ve ko va„pri prem nih radnji“ (pro ce sa po li tič ke cen tra li za ci je i kul tur ne ho -mo ge ni za ci je stanovništva), mo der na na ci ja je rođena u aktu re vo lu -ci je: „Sla va pri pa da Fran cus koj što je, Fran cus kom re vo lu ci jom,pro kla mo va la da na ci ja kao tak va pos to ji. Ne tre ba da uzi ma mo zaloše to što nas dru gi imi ti ra ju. Prin cip na cio nal nos ti je naš“ (Re nan,1882: 51).

Ako se složimo sa Re na nom da je Fran cus ka „rod no mes to“mo der ne na ci je, ipak nam os ta je ot vor eno ključ no pi tan je koje je i unas lo vu Re na no vog pre da van ja – šta je na ci ja? Dru gim reči ma, či -nje ni ca da na ci ja pos to ji i da na pri me ru fran cus ke na ci je možemopra ti ti njen nas ta nak, ne rešava pro blem određenja nje nog kon sti tu -tiv nog prin ci pa. Tra gan je za njim u di nas tič koj prošlosti, tj. teza daje na ci ja plod di nas tič kog prin ci pa ne može se održati u svet lu čin je -

14

ĆI TO

BUS

NA LI

M

8 „Tek pomoću kontrasta, ovi veliki zakoni istorije zapadne Evrope postajuopipljivi. Mnoge zemlje nisu uspele u nastojanjima koje je kralj Francuske,delimično svojom tiranijom, a delimično pravdom, tako zadivljujuće okončao. Podkrunom sv. Stjepana Mađari i Sloveni su ostali odvojeni kao što su to bili i preosamsto godina. Daleko od toga da sjedinjuje različite elemente pod svojom vlašću,Habzburška dinastija ih je držala odvojene jedne od drugih i često ih međusobnosuprotstavljala. U Češkoj su češki i nemački elemenat bili postavljeni kao ulje i vodau čaši. Turska politika odvajanja nacionalnosti u skladu sa religijom imala je najtežeposledice: to je prouzrokovalo propast Orijenta“ (Renan, 1882: 50).

9 U naglašavanju uloge francuskih kraljeva u procesu nastanka nacije Renanse razlikuje od većine istoričara nacija koji „Francusku, pre svega na osnovuRevolucije i Napoleona, uzimaju kao opšti primer i izvor za modernu centralizovanuZapadnu naciju“ (Sluga, 2002: 185).

ni ca da, s jed ne stra ne, pos to je na ci je bez di nas tič ke os no ve, dok sdru ge stra ne, na ci je koje su, po put Fran cus ke, u po li tič kom živo tuod ba ci le taj prin cip, nas tavlja ju svo ju punu na cio nal nu eg zis ten ci ju.Sto ga Re nan, iako oda je priz nan je is to rijskom učin ku in te gra tiv ne icen tra li zu juće funk ci je di nas tič ke vla da vi ne, ne sma tra da je taj prin -cip suštinski određuje samo pos to jan je „na ci je“.10 Da bi odre dio tajprin cip, Re nan kri tič ki razma tra pokušaje izvođenja „na ci je“ iz„rase“ (et ni ci te ta), je zi ka, vere, in ter esa i geo grafs ko-te ri to ri jal neos no ve, tj. nas to ji da svo jim slušaocima de mon stri ra šta, po nje go -vom mišljenju, na ci ja nije.

Po prvom i najčešće zas tu pan om stanovištu, „na ci ja“ se te me -lji na „rasi“, tj. ona iz ras ta iz čvrs tog tla biološke (krvne) srod no s ti ve -li kih gru pa lju di. Reče no sav re me nim je zi kom, ova teza se svo di nauver en je da su „na ci je“ u os no vi ve li ke „srod nič ko-bi o lo ške“, et nič ke za jed ni ce, da je et ni ci tet kon sti tu tiv ni prin cip nas tan ka i pos to jan jana ci ja. Za Re na na, ova teza po či va na fi zič ko-antro polo škom shva -tan ju „rase“ ko jim se na čo več anst vo pri men ju ju zoološki kri ter iju mi: „Za an tro po lo ge rasa ima isti smi sao kao u zoo lo gi ji – ona označa vastvar no po tomst vo, krvno srodstvo... Za njih, zoolo ško po re klo čo -več anst va ima suštinsko prvenst vo u od no su na po re klo kul tu re, ci vi -li za ci je i je zi ka“ (Re nan, 1882: 53). Na su prot tome, za is to riča ra je„rasa“ nešto što nas ta je i nes ta je,11 biološko-fiziološki fak tor ljuds keis to ri je čiji znač aj od „tame prais to rijskog sve ta“ opa da u ko rist sveveć eg znača ja so ci jal nih i idejno-kul tur nih fak to ra ljuds ke is to ri je.Ako i prih va ti mo „zoološki“ kon cept „rase“, upo zo ra va Re nan, nje -go va pri me na na sav re me na ljuds ka društva je ne mo guća iz pro stograzlo ga što i najsta ri je „na ci je“ da nas, u „fizi olo ško-ras nom“ po gle du, čine složenu i ne razlu či vu „mešavinu krvi“. Sto ga se „rasa“ koja, po

15

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

10 „Stoga se mora priznati da nacija može postojati bez dinastičkog principa, te da se čak i one nacije koje su formirane od strane dinastija mogu od njih odvojiti, bezposledica po svoje postojanje. Stari princip koji računa samo na prava vladalaca nijeviše održiv, a osim dinastičkog prava postoji nacionalno pravo“ (Renan, 1882: 52).

11 „Rasa, kako je mi istoričari razumemo, nešto je što nastaje i što se razgra -đuje... Činjenica rase, početno od najveće važnosti, izgubila je svoju važnost“(Renan, 1882: 54).

uver en ju brojnih ne mač kih mis li la ca,12 iz gle da la kao „čvrs ta i trajna“os no va određenja „na ci je“, po ka zu je kao ne do voljna – kako za obja -šnjenje is to rijskog pro ce sa kon sti tui san ja mo der nih na ci ja, tako i kaokri ter ijum za određivanje nji ho vih po li tič kih gra ni ca. Dru gim reči ma, i u teo rijskom i u prak tič no-po li tič kom po gle du po zi van je na et nič kiprin cip je neo prav da no – u prvom sluča ju, ono po či va na ne ra zu me -van ju ljuds ke is to ri je,13 dok u dru gom, vodi opas nim pos le di ca ma poevrops ku ci vi li za ci ju: „Et no grafs ka razma tran ja ne ma ju veze sa kon -sti tui san jem mo der nih na ci ja. Fran cus ka je kelts ka, ibe rijska i ger -mans ka, Ne mač ka je ger mans ka, kelts ka i slo vens ka... Is ti na je danema či s tih rasa i da je zas ni van je po li ti ke na et no grafs kim ana li za -ma os la n j a n je na hi me ru... “ (Re nan, 1882: 53).

No, ako sama „rasa“ ne može pos lužiti kao ob jek tiv ni kri ter i -jum na cio nal ne pri pad nos ti, pos tavlja se pi tan je mogu li to možda je -zik i re li gi ja, kao ob jek tiv ne kul tur no-et nič ke ka rak ter is ti ke. PoRe na nu, ni je zik ni vera nisu do voljni kon sti tu tiv ni prin ci pi „na ci je“jer im ne dos ta je do dat na, „sub jek tiv no-voljna“ kom po nen ta bezkoje nema slo bod nog pri pa dan ja na ci ji.14 Dok nas je zik u ve li kojmeri, ali ne pot pu no, ogra niča va u slo bo di iz bo ra, re li gi ja je u sav re -me nom sve tu samo pri vat na stvar sva kog po je din ca: „Nema višedržavne re li gi je – neko može biti Fran cuz, En glez ili Ne mac, a bitika to lik, pro tes tant, jevrej ili ne prak ti ko va ti ni ka kav kult“ (Re nan,1882: 56). S dru ge stra ne, ogra nič en ja ovih kul tur nih kom po nen ti

16

ĆI TO

BUS

NA LI

M

12 Iako Renan ne pominje imena, njegovo razmatranje „rasne teorije“ se presvega odnosi na „germanske zastupnike“ te ideje: „Na primer, germanska porodica,prema teoriji koju izlažem, ima pravo da ponovo objedini svoje razbacane članove,čak kada oni ne traže da se ujedine. Pravo germanizma na neku provinciju je jače odprava stanovnika te provincije na sebe same. Na taj način stvaramo neku vrstu primordijalnog prava analognog božanskom pravu kraljeva – etnički princip jezamenio princip nacije. To je veoma velika greška koja bi, ako bi postala preovla đu -juća, razrušila evropsku civilizaciju“ (Renan, 1882: 53).

13 Jer, „ljudska istorija je suštinski različita od zoološke, a rasa nije sve, kao što je to slučaj sa glodarima i mačkama, te niko nema pravo da ide po svetu pokazujućina lobanje ljudi i, hvatajući h za gušu, da govori: ‘Ti si naše krvi; ti pripadaš nama’!“(Malik, 1997: 117).

14 „Ono što smo upravo rekli o rasi, takođe se mora reći i o jeziku. Jezik poziva na sjedinjenje, ali ne sili na njega. Sjedinjene Države i Engleska, Amerika kojagovori španski i Španija, govore istim jezikom, ali ne formiraju jednu naciju.Nasuprot tome, Švajcarska, tako dobro načinjena jer je stvorena saglasnošću svojihrazličitih delova, uključuje tri ili četiri jezika. U čoveku ima nešto snažnije od jezika– njegova volja“ (Renan, 1882: 54).

čes to bi va ju nadomeštana is ti can jem ob jek tiv nih ka rak ter is ti ka po -sto jan ja na ci ja, po put za jed nič kih „ma ter ijal nih in ter esa“ ili fi zič kih, pri rod no-geo grafs kih us lo va nji ho ve eg zis ten ci je. U oba sluča ja, re -zul tat je ra zoča ra va jući – ca rins ka uni ja (Zoll ver ein) nije otadžbina(pat ria), a „pri rod ne gra ni ce“ su ar bi trar ni kri ter ijum koji najčešćesluži oprav dan ju na sil ja u težnji ka po li tič ko-vojnoj ek span zi ji. Sto -ga, zaklju ču je Re nan, za ra zu me van je kon sti tui san ja i pos to jan ja„na ci je“ nisu nam do voljni razma tra ni prin ci pi, tj. „na ci ja“ je neštoviše od za jed ni ce zas no va ne na „ras noj srod nos ti“, za jed nič kom je -zi ku, is toj veri, za jed nič kim in ter esi ma i te ri to ri jal no-geo grafs kojce lo vi tos ti. Svi ovi ob jek tiv ni kon sti tu tiv ni ele men ti „na ci je“ su, poRe na nu, „mrtvi“ bez život vor nog, du hov nog prin ci pa: „Na ci ja jeduša, du hov ni prin cip“ (Re nan, 1882: 58). Ako shva ti mo tu „dušu“ili „du hov ni prin cip“, do biće mo po zi tiv no određenje „na ci je“, tj. od -go vor na Re na no vo pol azno pi tan je. Time se ob jek ti vis tič ki pris tup(koji po la zi od so ci jal ne on to lo gi je u ko joj se „na ci ja“ određuje po -moću jed nog ili više ob jek tiv nih kri ter iju ma), za men ju je „sub jek ti -vis tič kom per spek ti vom“ po ko joj se u ele men ti ma oseć an ja i vol jepri pad ni ka (na cio nal ne) za jed ni ce pro na la zi od lu ču jući prin cip njenog kon sti tui san ja. U tom po gle du, Re nan an ti ci pi ra mo der nikon struk ti vi zam, kao i tezu o „na cio na liz mu“ kao suštinski važnomagen su nas tan ka same „na ci je“. Iz bli za pos ma tra no, ovaj spi ri tu al niagens („duša“) je ja nu sovski lik: nje go vo emo cio nal no lice je okre -nu to prošlosti, dok je voljno us me re no na sadašnjost.15 Prvo obuh va -ta uspo me ne na za jed nič ku prošlost, oseć an je kon ti nui te ta sapre ci ma i he rojskim da ni ma, slavljen je negdašnjih pod vi ga i kultžrta va – jed nu mit sko-po ets ku ver zi ju is to ri je u ko joj se više izra ža -va so li dar nost sa pred stavlje nom prošlošću, nego što se traži is to rij -ska is ti na.16 Pre ciz ni je, samo (o)seć an je nije do voljno: ono se morastal no iz no va hten jem potvrđivati u sadašnjosti, jer „na ci ja pret po -stavlja prošlost, ali se ova plo ću je u sadašnjosti opiplji vom čin jen i -

17

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

15 „Dve stvari koje, striktno govoreći čine jednu, konstituišu tu dušu, tajduhovni princip. Jedna je u prošlosti, druga u sadašnjosti“ (Renan, 1882: 58).

16 „Patiti, uživati i nadati se zajedno mnogo je vrednije nego sporazumi ocarinama i granice koje potvrđuju strategijske ideje – to je ono što razumemo uprkosrasnoj i jezičkoj raznolikosti. Rekoh malopre, ‘zajedno patiti’: zaista, zajednička patnja ujedi- njuje mnogo više no radost. U stvarima nacionalnih uspomena, žalost vredi višenego trijumf, jer nameće dužnosti koje zahtevaju zajednički napor“ (Renan, 1882: 58).

com – pris tank om koji jas no is pol ja va želju da se nas ta vi za jed nič kiživot“ (Re nan, 1882: 58). Da bi is ta kao ovaj ele ment slo bod ne vol je i stal no ob navlja nog pris ta jan ja na za jed nič ki život, Re nan je „na ci ju“ afo ris tič ki de fi ni sao kao „sva kod nevni ple bis cit“ (un plé bis ci te detous les jours).

Suštinski važna ulo ga stal no ob navlja nog voljnog „pris tan -ka“ pri pad ni ka na ci je za samo nje no kon sti tui san je – taj svo jevrs ni„ple bis cit“ koji konstituiše „na ci ju“ – pred stavlja najčešće po min ja -ni aspekt Re na no vog stanovišta. U teo rijskom po gle du, nagla ša -vanje (ple bis ci tar nog) „pris tan ka“ vodi is ti can ju vo lun ta ris tič kogele men ta kon sti tui san ja „na ci je“, tj. nje nog „ot vor enog“, in klu ziv -nog ka rak te ra, na su prot eks klu ziv nog kon cep ta „na ci je“ zas no va -nog na ob jek tiv nim kri ter iju mi ma (et nič ke, je zič ke, re li gijske),pri pad nos ti. Nai me, pošto „čo vek nije rob ni svo je rase, ni svog je zi -ka, ni svo je re li gi je, kao ni to ko va reka, ni pla nins kih ve na ca“, nje -go va pri pad nost „na ci ji“ po či va na slo bod nom pris tan ku (Re nan,1882: 60). Os nov na prak tič no-po li tič ka pos le di ca is ti can ja znača jaulo ge sub jek tiv ne vol je za kon sti tu ci ju „na ci je“ svo di se na Re na no -vu pre po ru ku ple bis ci tar nog izjašnjavanja u rešavanju te ri to ri jal -no-gra nič nih spo ro va: „Ako se rađaju sumnje u po gle du gra ni cana ci je, kon sul tujte stanovništvo o kome je reč. Ono sva ka ko ima pra -vo na mišljenje o toj stva ri“ (Isto). Is ti na, Re nan je upo zo ra vao da,po put sva kog opšteg prin ci pa, ovo pra vo na samoo pre del jen jestanovništva ne bi tre ba lo „te ra ti do krajnos ti“, tj. da bi ga tre ba lo ko -ris ti ti samo u si tua ci ja ma kada pre ti rat za iz me nu gra ni ca u kome sesu koblje ne države po zi va ju na na ci ju kao „teološko-me ta fi zič ku ap -strak ci ju“, bez ob zi ran ja na vol ju sam ih sta nov ni ka spor ne oblas ti.

Ne za vis no od ovog prak tič nog pro ble ma određenja pre ciz ni -jih em pi rijskih us lo va i me ha ni za ma rešavanja te ri to ri jal nih spo ro -va, Re na no va kon cep ci ja na ci je kao „sva kod nevnog ple bis ci ta“omo guća va različi te teo rijske in ter pre ta ci je. Pre ciz ni je, ako prih va -ti mo Re na no vo in sis ti ran je na ele men tu (voljnog) „pris tan ka“ kaokon sti tu tiv nom za pos to jan je „na ci je“, os ta je ot vor eno pi tan je na štato „pris ta je mo“ kada sebe određujemo kao pri pad ni ka neke na ci je?U os no vi, od go vo ri na ovo pi tan je se mogu po de li ti u dve gru pe.Prvu gru pu bi sa čin ja va li oni ko jim se is tiču kul tur no-is to rijskirazlo zi i mo ti vi naše privrženos ti upra vo toj, a ne ne koj dru goj na ci -ji; to su, u najkrać em, prih va tan je za jed nič ke prošlosti, nje nog sim -

18

ĆI TO

BUS

NA LI

M

bo lič ko-vred nos nog sadržaja, mi to va, kul to va itd. Dru ga gru pa biobuh va ta la od go vo re koji pre vas hod no upu ću ju na naš ak tiv ni pri -sta nak na skup po li tič kih vred nos ti i in sti tu ci ja određene po li tič keza jed ni ce (države), naš građanski (državljans ki) sta tus, tj. jed nu varijantu Ha ber ma so vog „us tav nog pat rio tiz ma“. U tom sluča ju,„na ci ja“ bi bila shvaće na kao po li tič ki, a ne etno-kul tur ni kon cept, tj. nju bi kon sti tui sa lo naše prih va tan je građanskog sta tu sa i us tav -no-prav nih ok vi ra države čiji smo građani: „Na ci ja građana ne iz vo -di svoj iden ti tet iz za jed nič kih et nič kih i kul tur nih svojsta va, već izpra xi sa građana koji ak tiv no vrše svo ja građanska pra va“ (Ha ber -mas, 1992: 36). Dru gim reči ma, po li tič ki iden ti tet za jed ni ce (na ci -je-države) bio bi pri mar ni ob jekt našeg (ple bis ci tar nog) prih vat an ja,a Re nan bi, na su prot „ne mač koj“ etno-kul tur noj kon cep ci ji na ci je,bio ro do nač el nik „fran cus ke kon cep ci je na cio nal nos ti i građan -stva“17 po ko joj je „na ci ja shvaće na u od no su na in sti tu cio nal ni i te ri -to ri jal ni ok vir države, pa se kao kon sti tu ent na cio nal nos ti ra zu mepo li tič ko je dinst vo, a ne za jed nič ka kul tu ra“ (Bru ba ker, 1990: 316).

Koja je od dve ski ci ra ne mo guće in ter pre ta ci je Re na no vogshva tan ja „sva kod nevnog ple bis ci ta“ uverl ji vi ja? Uti cajni ja je, svaka ko, dru ga – Re na nov „ple bis cit“ najčešće se tu mači u sklo puis ti can ja razli ka između „et nič ko-kul tur nog“ (ne mač kog) i „građan -skog“ (fran cus kog) kon cep ta „na ci je“. Međutim, uprkos širokoj pri -h vaće nos ti, u sam om teks tu Re na no vog pre da van ja ova po de la nijetako po jed nos tavlje no iz ve de na kako se to može zaklju či ti na os no -vu nje go ve kri ti ke „ras ne srod nos ti“ kao os nov nog kon sti tu en ta„ nacije“. Prih va ti mo li, da kle, Re na no vo od ba ci van je na ci je kaobio lo ške, srod nič ke za jed ni ce „krvi“, ne tre ba da smet ne mo sa umanje go vo is ti can je važnos ti seć an ja na za jed nič ku prošlost i nje nogprih vat an ja za oseć an je i potvrđivanje pri pad nos ti „na ci ji“. Sto ga,kao što smo vi de li, „kul tu ra“ i „građanstvo“ nisu tako ra di kal no od -vo je ni u Re na no vom opi su ja nu sovskog lica „na ci je“: „Ima ti za jed -nič ku sla vu u prošlosti i za jed nič ku vol ju u sadašnjosti; oba vi ti uprošlosti ve li ke stva ri za jed no i hte ti da se to uči ni po no vo usadašnjosti i bu duć nos ti – to su suštinski us lo vi da bi se bio na rod“

19

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF17 Habermas je u tom pogledu izričit: „Posle 1871, Renan je jedini bio u stanju

da se suprotstavi zahtevima nemačke imperije u vezi sa Alzasom pozivajući se nastanovnike francuske nacionalnosti, zato što je on shvatao ‘naciju’ kao nacijugrađana“ (Habermas, 1992: 36).

(Re nan, 1882: 58).18 Dru gim reči ma, po li tič ka vol ja da se živi za jed -no u sadašnjosti, tj. ele ment ra cio nal nog i slo bod nog pris tan kagrađana („po li tič ki na cio na li zam“) po duprt je ver om u za jed nič kusla vu u prošlosti („kul tur nim na cio na liz mom“), zbog čega ova vol janije do voljna, sama po sebi, da pos luži kao os nov za tezu o ma ni -hejskoj su prot nos ti između dva ra di kal no različi ta tipa „na ci ja“.19

Sto ga, tu mač en je Re na no vog stanovišta kao ka rak ter is tič nog za (ra -cio nal ni, građanski, po li tič ki i in klu ziv ni) fran cus ki na cio na li zam,na su prot (ro man tič ars kom, et nič kom, kul tur nom i eks klu zi vis tič -kom) ne mač kom na cio na liz mu, pred stavlja po jed nos tavljen je koječes to za ne ma ru je da „ana li ze Re na no vog pre da van ja po ka zu ju da jei nje gov kon cept na ci je na dah nut ide ja ma duha i tra di ci je“, te danje go vo po zi van je na „du hov ni prin cip“ nije u pot pu nom ne sa glas jusa Her der ovim ro man tiz mom (Sil ver man, 1992: 20-21).

2. Hans Kon: „zapadni“ i „istočni“ nacionalizam

Ono što ne na la zi mo u Re na no vom pre da van ju iz 1882. go di -ne – jas nu i oštru, bi nar nu po de lu na ci ja i na cio na li za ma – lakomožemo pro naći u brojnim spi si ma Han sa Kona iz sre di ne XX veka.Pre ciz ni je, iako se može tvrdi ti da je sklo nost pre ma ana li tič kom inor ma tiv nom di fer en ci ran ju i kla si fi ka ci ji na cio na li za ma u dva osnov na tipa sta ri ja, „upra vo je Kon možda najviše za pa mć en zbograzvi jan ja te di ho to mi je, mada su i dru gi teo re tiča ri kas ni je nas ta -vlja li tu tra di ci ju“ (Ku zio, 2002: 21-22). Sto ga se hronološko, geografsko, po li tič ko i in te lek tu al no razli ko van je „do brog, za pad -no evrops kog“ i „lošeg, is toč no evrops kog“ tipa na cio na liz ma čes to u li te ra tu ri i na zi va Ko no vom di ho to mi jom (vid. Sny der, 1954: 121).

20

ĆI TO

BUS

NA LI

M

18 Stoga B. Džek, jedan od kritičara „mita o građanskom nacionalizmu“,skreće pažnju da „zastupnici tog mita često citiraju slavni opis nacije francuskogistoričara Ernesta Renana kao ‘svakodnevnog plebiscita’, frazu koja zaista sugerišeda je saglasnost izvorište nacionalnog identiteta, ali retko primećuju da ta frazapredstavlja samo polovinu njegove definicije nacije“ (Yack, 2000 – kurziv – M. S.).

19 Ili, kako to ističe Slobodan Naumović: „Zašto bi se građanski tip tumačio kaokorenito drugačiji od etno-kulturnog tipa ako on, takođe, kao što obično čini,podrazumeva ideju posebne kulture koju dele pripadnici jedne populacije? Jer, šta je tošto čini Francuze (ili Amerikance) Francuzima (ili Amerikancima), ako nedobrovoljno pri hvatanje (a u nekim slučajevima i institucionalno nametanje) postojećeistorijski izgrađene kulture kao svoje sopstvene...?“ (Naumović, 1999: 65; kurziv – M.S.).

Za ra zu me van je nas tan ka ove di ho to mije važno je ima ti u vidu da se ona iz vor no, u ra nim de li ma nje nog tvor ca, nije po kla pa la sa danas uo biča je nim shva tan jem su prot nos ti između „po li tič kog“ i„kul tur nog“ na cio na liz ma. Nai me, sam Kon je svo je prouča van je na -cio na liz ma počeo kao za go vor nik kon cep ta „kul tur nog“ ili „etič kogna cio na liz ma“ koji, za razli ku od „po li tič kog“, pre ma nje go vom tadašnjem uver en ju nije u su prot nos ti sa afir ma ci jom ide je je dinst vačo več anst va i ideal om in di vi du al ne slo bo de20. Ovo Ko no vo uver en jebilo je uko ren je no u nje go vom mla da lač kom pripadništvu po kre tu„kul tur nog cio niz ma“ – praškoj stu dents koj or gani za ci ji Bar-Koch ba(1908-1914)21 i kas ni je, do 1929. go di ne, or gani za ci ji Brit Sha lom(Za vet mira) čiji su se čla no vi u Pa les ti ni, na su prot pro jek tu stva ran jajevrejske na ci je-države, za la ga li za os ni van je bi na cio nal ne države uok vi ru koje bi jevrejska i araps ka za jed ni ca ko eg zis ti ra le bez ob zi rana man jins ki ili već ins ki sta tus, te uživa le puna ko lek tiv na kul tur napra va.22 Na obe ove gru pe pre sud no je uti cao fi lo zof Mar tin Bu ber(1878-1965) koji je cio ni zam tu mačio kao deo ra di kal ne i uni ver zal ne du hov ne i mo ral ne ob no ve, dok je ost va ren je nje go vih užih po li tič kihcil je ve de fi ni sao različi to od već ins ke stru je po kre ta.23 Rođen u

21

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

20 „Konov uticaj na proučavaoce nacionalizma bio je povezan sa njegovimjedinstvenim insistiranjem da su prosvećeni nacionalizam i liberalizamkomplementarni, tj. da nacionalizam može potpomoći individualnu slobodu i svetskojedinstvo. On je bio jedini veliki teoretičar nacionalizma koji je tvrdio, čak i nakon1945. godine, da ‘liberalni nacionalizam’ nije oksimoron“ ( Wolf, 1976: 651).

21 Prema Dž. Mosu, ova grupa je okupljala „posvećene, zaista entuzijastičkecioniste koji su pokušali da, nasuprot većini, stvore ‘humanistički nacionalizam’(nationalhumanismus – kako ga je nazvao Maks Brod) koji će pomiriti njihovuduboku nacionalističku posvećenost sa njihovim individualizmom,kosmopolitizmom i polaganjem prava na slobodoumnost“ (Mosse, 1997: 158).

22 „Ideja binacionalizma je u okviru cionističkog diskursa gotovo isto takostara kao i sama ideja nacije-države – ona se može pratiti od ranih dvadesetih godinaprošlog veka... Brit Shalom je bila mala grupa koja je u periodu između 1925. i 1933.godine verovala u binacionalno rešenje kao opciju koja može sprečiti produženinacionalni sukob... Ona je, uprkos malobrojnosti njenih članova, ponudila suštinsku alternativu svim cionističkim programima... Snaga ove organizacije je poticala kakoiz njenog moralnog statusa, tako i ličnog prestiža njenih članova i simpatizera, bez obzira na njihov mali broj“ (Weiss, 2004: 94-95).

23 Na Cionističkom kongresu 1921. godine Buber je formulisao zahtev dakongres zvanično potvrdi kako „jevrejski narod želi da živi u miru i bratstvu saArapima, te da zajedničku domovinu razvija kao republiku u kojoj će oba narodaimati mogućnosti za razvoj“ (cit. prema Wolf, 1976: 653).

jevrejskoj po ro di ci 1891. go di ne, Hans Kon je to kom stu di ja pra va napraškom Ne mač kom uni ver zi te tu us vo jio, pod ne pos red nim Bu be ro -vim uti ca jem, tri os nov ne ide je „kul tur nog cio niz ma“:

(1) „da na cio na li zam može biti bla got vor na ili pro gre siv nasna ga u is to ri ji samo ako je etič ki, kul tur ni ili ne-po li tič ki na cio na -li zam;

(2) da je kul tur ni ili etič ki na cio na li zam najbol ji na čin da semi ni mi zu ju ten zi je između po je din ca i za jed ni ce;

(3) me si jans ku nadu da ta kav na cio na li zam može una pre di tisvets ko je dinst vo, a ne do ves ti do dal jih po de la“ (Wolf, 1976: 653).

Sto ga je Kon u svom prvom teo rijskom radu o na cio na liz mu(na pi sa nom na kon pov rat ka iz Ru si je u ko joj je pro veo pet go di na uzarobljeništvu),24 for mu li sao predviđanje da će na cio na li zam, na konPrvog svets kog rata kao „vrhu na ca i is tov re me no kra ja jed ne epo he“,pretr pe ti „de po li ti za ci ju“, po put one koju je dožive la re li gi ja na konTridesetogodišnjeg rata (1648). Kon je u tom smis lu pre ci zan: „Kaošto je opa dan je re li gi je bilo pro uz ro ko va no nje nom uni jom sadržavom, tako će i opa dan je na cio na liz ma biti uz ro ko va no na isti na -čin“ (Kohn, 1922: 121; cit. pre ma: Wolf, 1976: 654). Dru gim reči ma,tra gič ne pos le di ce in stru men ta li za ci je na cio na liz ma koju prak ti ku judržave (po li tič ki na cio na li zam) mogu do ves ti, pre ma Ko no vommišljenju, do svo jevrs nog „pročišćavanja“ na cio na liz ma kao kul tur -ne i etič ke sna ge ko jom se, u krajnjoj li ni ji, afirmiše (her de rovska) vizija svets kog je dinst va u kul tur noj raznovrs nos ti: „Po put re li gi -oznos ti na kon 1648. go di ne, prin cip na cio nal nos ti ne mora bitiuništen, već učin jen ne po li tič kim, tako da će nam na cio nal ni ra to vius ko ro iz gle da ti tako ne mo gući kao re li gijski fa na ti zam Var to lo -mejske noći i krva vi su ko bi između na ro da kak ve vi di mo da nas“

22

ĆI TO

BUS

NA LI

M

24 Kohn, Nationalismus: Über die Bedeutung des Nationalismus im Judentumund in der Gegenwart, Wien, 1922. (U prikazu ovog Konovog rada oslanjam se nadetaljnu analizu Kena Volfa – Wolf, 1976).

(Kohn, 1922: 123 – cit. pre ma: Wolf, 1976: 655).25 Ova vera pod sta -kla je Kona da poč et kom tri de se tih go di na po zi tiv no oce ni sov jets kuna cio nal nu po li ti ku ko jom se nad na cio nal no (državno ili po li tič ko)je dinst vo održava bez ugrožavan ja kul tur ne po seb nos ti brojnih( naročito ma lih i azijskih) na ro da Sov jets kog Sa ve za. Kri tič an pre maboljševičkom od ba ci van ju idea la in di vi du al nih slo bo da i pra va, Konje u ko mu niz mu vi deo iz da nak ra cio na lis tič ke tra di ci je koji se vraćaeku mens kim, srednjo ve kov nim idea li ma ve li kih nad-na cio nal nih re -li gi ja ko jim se uklan ja ju ogra nič en ja „po li tič kog na cio na liz ma“: „Zarazli ku od sis te ma po li tič kog na cio na liz ma koji uvek pret pos tavljapos to jan je različi tih na ci ja u nji ho vim za seb nim država ma koje sujed na po red dru ge, Crkva i ko mu ni zam u svo jim sis te mi ma teže jed -nom sveo buh vat nom društvu – u prvom sluča ju uje din je nom u veri, u dru gom sluča ju u ne pos to jan ju kla sa. Pod na cio nal nim sis te mom jošos ta ju su ko bi između na ci ja, eku mens ka re li gi ja i ko mu ni zam po ka -zu ju put ost va ren ju doba uni ver za liz ma i mira. U tom smis lu, ko mu ni -zam je pov ra tak na veru lju di srednjeg veka“ (Kohn, 1933: 21-22).Razma tra jući Re vo lu ci ju u užem kon teks tu rus ke is to ri je, on je is ti -cao da su pred boljševicima sta ja la tri ve li ka pro ble ma koja su zah te -va la for mu li san je no vih, ori gi nal nih rešenja: „Kon sti tu cio nal nipro blem pot pu ne jed na kos ti pra va svih na cio nal nos ti i uki dan ja svihpri vi le gi ja rus kog na ro da; so ci jal ni pro blem prak tič nog ost va ren jafor mal ne jed na kos ti pra va uz di zan jem za os ta lih na ro da na nivo onihkoji su kul tur no i eko noms ki na pred ni ji, te in te lek tu al ni pro blemuvođenja na cio nal nih kul tur nih sis te ma u ok vir nove uni ver zal ne ko -mu nis tič ke dok tri ne i vere“ (Kohn, 1933: 58). Ako su us tav no „pra vo na na cio nal no samoo pre del jen je“ i „uni fi ka ci ja eko noms kog sis te maso ci ja li za ci jom re sur sa“ bili boljševički od go vo ri na prva dva pro ble -

23

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

25 Ovu analogiju Kon je i kasnije koristio, npr. u tekstu iz 1939. godine: „Kadasu beskrajni i svirepi verski ratovi zapretili da će uništiti ljudsku sreću i civilizaciju,pokret Prosvetiteljstva, talas racionalizma koji je započeo oko 1680. i dominiraoXVIII vekom, vodio je depolitizaciji religije. Tim procesom religija nije izgubilasvoj istinski dignitet – ona je opstala jedna od najvećih duhovnih snaga koja teši iuzdiže ljudsku dušu. Izgubila je samo element prisile koji je bio tako ‘prirodan’tokom mnogih vekova, njena povezanost sa državom, političkom vlašću bila jeprekinuta. Religija se povukla u intimnost i spontanost individualne svesti. Tajproces depolitizacije religije bio je spor... Zamisliva je slična depolitizacijanacionaliteta“ (Kohn, 1939: 1021). Kao što će biti pokazano, Kon je kasnije samopromenio mišljenje o tome šta omogućuje ovu depolitizaciju i kako se ona možeostvariti.

ma, onda je „zadržavan je kom plet ne kul tur ne ne za vis nos ti sva ke na -ci je“ (bez pro ble ma ti zo van ja nje ne ne/sa glas nos ti sa ko mu nis tič komdok tri nom) bilo ono rešenje koje je, za Kona, sadržalo „seme sva kebu duće or gani za ci je su seds ko-pri ja teljskih od no sa između različi tihna ro da“ (Kohn, 1929: 152). Dru gim reči ma, sov jets ko is kust vo nadnacionalnog, fe der al nog je dinst va različi tih na ci ja uz oču van jenji ho ve kul tur ne sa mo bit nos ti pred stavlja lo je al ter na ti vu dal jem planetarnom širenju evrops kog „po li tič kog na cio na liz ma“, na cio na -li zma koji se u sam oj Evro pi „brzo trans for mi sao u de struk tiv ni prin -cip koji sa so bom nosi aro gan ci ju, ne pri ja teljstvo i po dozri vost, tesvo je am bi ci je, u ime svo ga sa cro ego is mo, uz di gao do najvišeg stan -dar da ljuds kog ponašanja...“ (Kohn, 1929: 431)26. Rano uviđajući nezadrživost pro ce sa „pla ne ta ri za ci je“ – glo bal ne po ve za nos ti i je -dinst va čo več anst va – Kon je u is toč nim na cio na liz mi ma tra gao zane po li tič kim, kul tur nim for ma ma koje ne mo ra ju proći za pad ni putstva ran ja ri vals kih i ne pri ja teljskih „na ci ja“. Sto ga je on, u brojnimspi si ma o ondašnjem buđenju na cio na liz ma u ko lo ni jal nim po se di ma evrops kih sila, izražavao uver en je da tamošnji po zi tiv ni učin ci im pe -r ijal ne „ves ter ni za ci je“ (ra cio na li zam, in du stri ja li za ci ja) ne mo ra junužno biti praće ni preu zi man jem evrops kog po li tič kog na cio na liz ma (tj. mo de la na ci je-države), te da će ovi novi (is toč ni) na cio na liz miima ti, pre sve ga, for mu kul tur nog, spi ri tu al nog samopotvrđivanja27.

Ova mla da lač ka Ko no va pro fets ka vi zi ja preo bražaja na cio -na liz ma u kul tur nu, ne-po li tič ku sna gu nije do ve de na u pi tan je istorij skim razvo jem evrops ke pe ri fe ri je, već po ja vom fašizma i na -ciz ma u sam om središtu Evro pe. Po li tič ka stvar nost je bru tal no do -

24

ĆI TO

BUS

NA LI

M

26 Pozivajući se na primer Turske, Kon je upozoravao da „mladalačkinacionalizam Istoka već daje dokaze svih slabosti svoga starijeg (evropskog – M. S. ) brata“ (Kohn, 1929: 431). Zato je u pravu Ken Volf kada ističe da je Konova ocenasovjet ske nacionalne politike bila pozitivna pre svega zbog njene„nadnacionalnosti“: „Pošto je moderni politički nacionalizam per se smatraoiracionalnim, Konu je izgledalo da federalna ili ‘nadnacionalna’ politika Sovjetamože biti racionalna“ (Wolf, 1976: 659).

27 U knjizi Nationalism in the East (1932) Kon je o Tagori i Gandiju pisao:„Ma koliko oni sami sebe obmanjivali frazama naučenim na Zapadu, nezavisnost(Swaraj) nije njihov cilj. Njihova borba je duhovna. To je bitka koja se vodi u imečoveka. Oni moraju osloboditi čoveka... od organizovane nacionalne sebičnosti...Oni se moraju ujediniti snagom samog duha...Tada će čovek steći istinsku Swaraj(nezavisnost). Oni, odrpani prosjaci Istoka, moraju osvojiti slobodu za celočovečanstvo“ (cit. prema Wolf, 1976: 662).

ve la u pi tan je veru u „hu ma nis tič ki“, kul tur ni na cio na li zam upra votamo gde je ona i nas ta la – u mul ti na cio nal noj Srednjoj Evro pi odre -đenoj jevrejskom i ne mač kom in te lek tu al nom tra di ci jom. Ne izne -na đuje sto ga što je Kon, na kon se lid be u Ame ri ku 1934. go di ne,re vi di rao svo je shva tan je na cio na liz ma i for mu li sao ti po lo gi ju kojase razli ku je od pret hod no ski ci ra nog su prot stavljan ja „po li tič kog“ i„kul tur nog“ na cio na liz ma.

U no vom tu mač en ju na cio na liz ma Kon je pošao od teze o izvorno po li tič koj pri ro di tog fe no me na, tj. od pos to jan ja unutrašnjeveze između „na cio na liz ma“ i mo der ne, cen tra li zo va ne države, bu -dući da ga je de fi ni sao kao „stan je duha po kome in di vi dua najvišulo jal nost du gu je na ci ji-državi“ (Kohn, 1955: 9). Jed na od pos le di caovak vog određenja „na cio na liz ma“ jes te teza da je ovaj fe no men,uprkos uko ren jen os ti ne kih nje go vih ele me na ta u grč ko-jevrejskojprošlosti,28 plod skorašnjeg is to rijskog razvo ja: „Na cio na li zam,kako ga mi ra zu me mo, nije sta ri ji od dru ge po lo vi ne XVIII veka“(Kohn, 1945: 3). Dru ga či je reče no, i Kon je, po put Re na na, zas tu pao „mo der nis tič ko stanovište“ koje, uprkos priz nan ju važnos ti učin akaidejnih po kre ta (re ne san se i re for ma ci je) i po li tič kih ak te ra (cen tra -liz ma ap so lu tis tič ke vlas ti) pred-na cio nal ne epo he29, u En gles koj iFran cus koj re vo lu ci ji vidi „rod no mes to“ mo der ne na ci je i na cio na -liz ma.30 Takođe, on je sle dio Re na na i u is ti can ju pri ma ta sub jek tiv -

25

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

28 „Koreni nacionalizma izviru iz samog tla Zapadne civilizacije, od antičkihJevreja i Grka... Tri suštinske crte modernog nacionalizma imaju poreklo kodJevreja: ideja izabranog naroda, naglašavanje zajedničkog kompleksa sećanja naprošlost i nada za budućnost, te, konačno, nacionalni mesijanizam“ (Kohn, 1955:11).

29 „Rast nacionalizma je proces integracije narodnih masa u zajedničkupolitičku formu. Stoga, nacionalizam pretpostavlja da kao činjenica ili ideal postojicentralizovani oblik vlasti na određenoj i velikoj teritoriji. Taj oblik vlasti je stvorenod strane apsolutističkih monarha koji su bili pokretači modernog nacionalizma.Francuska revolucija je nasledila i nastavila centralističke tendencije kraljeva, ali jeisto vremeno centralizovanu organizaciju vlasti ispunila novim duhom i dala joj dotada neviđenu kohezivnu moć. Nacionalizam je nezamisliv pre nego što su sepojavile moderne države u periodu od XVI do XVIII veka. Taj politički oblik(apsolutističku državu – MS) nacionalizam je prihvatio, ali ga je promenionadahnjujući ga novim osećanjem života i novim religijskim žarom“ (Kohn, 1939:1002).

30 „Jedino u XVII vekovnoj Engleskoj i u Francuskoj tokom Revolucije 1789.godine država je prestala biti kraljeva država i postala država naroda, nacionalnadržava, otadžbina. Nacija, a ne više kralj, osećala je svoju odgovornost za sudbinu

nog fak to ra (vol je) pri li kom kon sti tui san ja „na ci ja“ u od no su nava žnost „ob jek tiv nih ele men ta“ (po put po re kla, je zi ka, te ri to ri je,pre t hod nog po li tič kog je dinst va, običa ja itd.): „Iako ob jek tiv ni fak -to ri ima ju ve li ku važnost u for mi ran ju na ci ja, najbit ni ji ele ment ježiva i ak tiv na ko lek tiv na vol ja. To je ta vol ja koju na zi va mo na cio na -liz mom, stan je duha koje inspiriše ve li ku veći nu na ro da, pre ten du -jući da inspiriše sve nje go ve čla no ve. Ona potvrđuje da jena ci ja-država ideal i je di no le gi tim na for ma po li tič ke or gani za ci je,te da je na ci ja iz vor ce lo kup ne krea tiv ne kul tur ne ener gi je i eko nom -s kog bla gos tan ja“ (Kohn, 1955: 10). Mo der no doba je, zaključićeKon, doba na cio na liz ma i u nje mu su na ci je, a ne in di vi due, di nas ti -je, kla se ili crkve, glav ni ak te ri is to ri je. Sto ga je na ci ja-država„ prirodna sre di na“ na cio na liz ma i nje gov „ob jekt žudnje“, od nos noveć pos to jeći ok vir nje go vog nas tan ka i ras ta, ili nje gov an ti ci pi ra ni,za da ti „sve ti cilj“. U oba sluča ja, na cio na li zam je po li tič ki fe no men,te je ra ni je Ko no vo razli ko van je „kul tur nog“ i „po li tič kog“ na cio na -liz ma iz gu bi lo pređašnju kla si fi ka tors ku funk ci ju. To, međutim, neznači da je sva ki na cio na li zam isti, tj. da un utar je dinst ve nog po li tič -kog fe no me na ne možemo di fer en ci ra ti različi te ob li ke i gru pi sa ti ihna os no vu ne kih kri ter iju ma. Na pro tiv, već na „fenomenološkom ni -vou“, oči tu je se razno li kost na ci ja i na cio na li za ma, ali ta razno li kost, pre ma Konu, nije pos le di ca neis to rijskih, pri rod nih ili biološkihrazli ka, već proiz vod nji ho vog različi tog društvenog i idejnog ra -zvo ja. Zato pred is to riča rem društava i ide ja sto ji za da tak da iz te„zbun ju juće kom pleks nos ti“ različi tih na ci ja i na cio na li za ma izdvo -ji suštinske ele men te koje ih karakterišu i čine međusobno upo re di -vim (vid. Kohn, 1945: 329). Taj za da tak Hans Kon rešava svo jomti po lo gi jom na cio na li za ma po ko joj ih on deli u dve os nov ne gru pekoje, ko ris teći se geo grafs kim ozna ka ma, ime nu je kao za pad ni i istoč ni na cio na li zam. Na taj na čin, na Ko no voj mapi sve ta na ci ja ina cio na li za ma, reka Rajna pos ta je pri rod na gra ni ca koja razdva jadve različi te oblas ti – evrops ki Za pad i Is tok. Is to rijski razvoj na ci ja, idejno-ideološke ka rak ter is ti ke na cio na liz ma, te nje go ve so ci jal no-

26

ĆI TO

BUS

NA LI

M zemlje. Od tada se nacija i država počinju identifikovati u Zapadnoj Evropi, kao štose i civilizacija identifikuje sa nacionalnom civilizacijom... Nasuprot univerzalizmuiz prošlosti, novi nacionalizam je slavio posebnosti i lokalne, nacionalne razlike inacionalne individualnosti“ (Kohn, 1955: 15).

-is to rijske funk ci je čine glav ne kri ter iju me na os no vu ko jih Kon pra -vi razli ku između na ci ja i na cio na liz ma s leve i des ne stra ne Rajne.

Is to rijski pro ce si nas tan ka na ci ja i nji ho va so ci jal na os no vana evrops kom Za pa du i Is to ku su, pre ma Ko no vom mišljenju, bilira di kal no različi ti. Nai me, na Za pa du, na ci je su nas ta le un utar većfor mi ra nog i sta bi li zo va nog držav nog ok vi ra, ili se (kao u sluča juSAD), uspon na cio na liz ma po kla pao sa stva ran jem na cio nal ne drža -ve. Na su prot tome, na is to ku Evro pe, a za tim i širom sve ta, na cio na -li zam na is to rijsku sce nu stu pa kas ni je, kao pro test pro tiv pos to jeć ihdržavno-po li tič kih ob li ka i nas to jan je da se one iz me ne u skla du saet nič kim kri ter iju mi ma.31 Us led hronološkog pri ma ta pro ce sa for mi -ran ja na ci ja na Za pa du, Kon je zaključio da su na ci je i na cio na liz mina Is to ku imi ta tiv ni, im por to va ni ili re ak tiv ni fe no me ni. Is ti na je,međutim, da je vre mens ki pri mat nas tan ka na ci ja na Za pa du u os no -vi bio pos le di ca čin je ni ce da je tamo pos to ja la au toh to na so ci jal naos no va na cio na liz ma – snažna srednja, građanska kla sa, dok je, na -su prot tome, so ci jal ni pro stor na Is to ku os tao oštro po del jen izmeđuaris to kra ti je i sel jač kih masa. Ne pos to jan je snažne srednje kla se ianah ro ni (feu dal ni ili im per ijal ni) državni ok vir su, pre ma Konu,pre sud no uti ca li na di na mi ku nas tan ka na ci ja i pri ro du is toč no -evrops kog na cio na liz ma. Stan je so ci jal ne i po li tič ke za os ta los ti uod no su na Za pad kao uspešniji (i sam im tim, pa ra dig ma tič an) mo deldruštveno-po li tič kog razvo ja, us lo vi lo je da na cio na li zam na Is to kubude ar ti ku li san pre vas hod no u sfe ri kul tu re, a ne po li ti ke: „Na po -čet ku je tamo na cio na li zam bio san nauč ni ka i pes ni ka koje nijepodržava lo jav no mnjen je (ono nije ni pos to ja lo i nauč ni ci i pes ni cisu pokušavali da ga stvo re), obra zov ni i pro pa gand ni po duh vat, prenego po li tič ka i uprav na ak tiv nost“ (Kohn, 1945: 329). Za razli ku od ra ni je Ko no ve kri ti ke „po li tič kog“ u ime „kul tur nog“ na cio na liz ma,sada je pri mar na us mer enost „is toč nog na cio na liz ma“ na kul tur nu

27

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

31 „U zapadnom svetu – u Engleskoj, Francuskoj, Holandiji, Švajcarskoj,SAD i Britanskim dominionima, uspon nacionalizma je bio preovlađujuće političkidogađaj, prethodilo mu je formiranje budućih nacionalnih država ili se, kao u slučajuSAD, poklapalo sa njim... Izvan zapadnog sveta, U Centralnoj, Istočnoj Evropi iAziji, nacionalizam nije samo nastao kasnije, već takođe na generalno zaostalijemstupnju društvenog i političkog razvoja: granice postojeće države i uzdižućenacionalnosti retko su se poklapale. Nacionalizam je tamo rastao u protestu protivpostojeće državne forme i u sukobu sa njom – ne primarno da je transformiše unarodnu državu, već da ponovno iscrta političke granice u skladu sa etnografskimzahtevima“ (Kohn, 1945: 329).

sfe ru ocen je na kao nje go va fa tal na op sed nu tost prošlošću i mi tom.Na su prot tome, „za pad ni na cio na li zam“, kao po li tič ki po kret sred -nje kla se koja je us vo ji la pro gre si vis tič ku fi lo zo fi ju is to ri je, bio jeokre nut bu duć nos ti, bez po tre ba da u slav noj „he rojskoj prošlosti“tra ga za iz vo ri ma svo je sna ge i sa mo pouz dan ja. Otu da, u idejno-ide -ološkoj di men zi ji „za pad ni“ i „is toč ni“ na cio na li zam se ra di kal norazli ku ju jer se os lan ja ju na dve su prot stavlje ne idejno-fi lo zofs ketra di ci je, od nos no na pros ve ti teljst vo i ro man ti zam. Na Za pa du, na -kon re ne san se i re for ma ci je, na cio na li zam je svo je idejno ute mel je -nje našao u ra cio na liz mu pros ve ti teljst va, dok je na Is to ku kaoza kas ne la, re ak tiv na po ja va, bio „prinuđen“ da se, odbacivši pros ve -ti telj sku veru u ra zum, okre ne ro man tič ars koj sti li za ci ji prošlosti ive lič an ju ira cio nal nog, or gan skog „duha na ro da“: „Sto ga je ovaj na -cio na li zam u nasleđu sopstve ne prošlosti tražio potvrdu svog razli -ko van ja od Za pa da. On je čes to uz no sio sopstve ne drevne tra di ci jena su prot za pad nom Dobu pros veće nos ti“ (Kohn, 1955: 30). Kao reakcija na iza zov (uspešnog i pro spe ri tet nog) Za pa da, is toč ni nacionalizam je bio pro gon jen kom plek som in fe ri or nos ti koji jerešavao naglašavanjem sopstve nog znača ja (me ta fi zi kom „na cio nal -ne ide je“). Otu da je „is to čn jač ko“ in sis ti ran je na po seb nos ti na ci je inje nom is to rijskom putu (par ti ku la ri te tu) čes to bi va lo praće no uni -ver za lis tič kim, svets ko-is to rijskim pre ten zi ja ma i ver om u sopstve ni me si jans ki znač aj. „Na cio na lis ti ma u Ne mač koj, Ru si ji ili In di ji senji hov sopstve ni na cio na li zam činio kao nešto be sko nač no dublje od na cio na liz ma na Za pa du, te sto ga kao nešto bo ga ti je pro ble mi ma imoći ma. Tra gan je za znač en jem ne mač kog, rus kog ili in dijskog nacionalizma, razmišljanje o ‘duši’ ili ‘misiji’ na ci je, be skrajna di s -ku si ja o nji ho vom od no su pre ma Za pa du – sve to je pos ta lo ka rak te -ri s tič no za taj novi na cio na li zam“ (Kohn, 1945: 330-331; 1955: 30).Dok su za pad ne pre ten zi je na uni ver zal no, kos mo po lits ko važenjebile, pre ma Konu, os lon je ne na ra cio na li zam i kon cept in di vi du al neslo bo de, is toč ni na cio na liz mi su svo je me si janst vo te mel ji li na ide jina cio nal ne po seb nos ti i afir ma ci ji ko lek tiv nog duha ova ploće nog upar ti ku lar noj, sa mos vojnoj tra di ci ji. Ne do vo deći u pi tan je oprav da -nost pre ten zi je na uni ver zal ni („kos mo po lits ki“) znač aj za pad nogtipa na cio na liz ma (idejno-is to rijski iz ve de nog iz ra cio na liz ma ipros ve ti teljst va, a so ci jal no-is to rijski iz građanstva), Kon je uka zi -vao na nje go vu so ci jal no-po li tič ku funk cio nal nost u ost va ren juidea la in di vi du al ne slo bo de i afir ma ci ji kon cep ta gra đan skih pra va.

28

ĆI TO

BUS

NA LI

M

„Na mo der nom Za pa du na cio na li zam koji je nas tao u XVIII vek u, udoba Pros ve ti teljst va, pre težno je bio po li tič ki po kret za ogra nič en je moći vla de i osi gu ran je građanskih pra va. Nje gov cilj je bilo stva -ran je li be ral nog i ra cio nal nog ci vil nog društva koje re pre zen tu jesrednju kla su i fi lo zo fi ju Džona Loka“ (Kohn, 1955: 29). Na su prottome, ko lek ti vis tič ki „is toč ni na cio na li zam“ vodi i završava u glo ri -fi ka ci ji države, te on, kao što je Kon po ka zi vao ana li zom rus kog mesijanstva (Dos to jevskog i Da ni levskog), „man je bri ne o in di vi du -al noj slo bo di, nego o na cio nal noj moći i sud bi ni“ (Kohn, 1955a:500). Ali, čak ni u ovoj svo joj op sed nu tos ti ko lek ti vi te tom, is toč nina cio na li zam nije oslobođen svo je re ak tiv ne i imi ta tors ke pri ro de:kod Ne ma ca, Rusa, Španaca i Ita li ja na on je, pre sve ga, bio uče nič kare ak ci ja na Na poleo na i Ru soov mit o je dinst ve noj „ko lek tiv noj volji“.32 Na pri me ru ne mač kog na cio na liz ma Kon je de taljno pra tioge nea lo gi ju ide je „na ro da“ (Volk) kao or gan ske za jed ni ce koja od ra -nih ne mač kih hu ma nis ta, pre ko Her de ra i kas ni jeg ro man tiz ma,završava u ek strem nom, čudovišnom „to ta li tar nom na cio na liz mu“fašističkog po kre ta koji je „be skom pro mis ni ne pri ja telj Za pad ne civilizacije“ (Kohn, 1939: 1018). Iako je u brojnim ra do vi ma o „ne -mač kom duhu“, pi sa nim za po tre be ang lo sak sons ke či ta lač ke pub li -ke to kom i na kon Dru gog svets kog rata, de mon stri rao sklo nost kapažlji vi joj re kon struk ci ji ne mač ke in te lek tu al ne is to ri je, Kon je insistirao na tezi da se u nje nom do mi nant nom toku, na su prot „za -pad noj“ kon cep ci ji na ci je kao „slo bod ne, ugo vor ne aso ci ja ci je racionalnih građana“, afirmiše kon cept na ci je-na ro da (Volk) kao pri -rod ne, or gan ske za jed ni ce uko ren je ne u „tam nom tlu pri mi tiv nih

29

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

32 „Ono čemu ti narodi nisu naučeni od strane Francuske revolucije (teško da ihje dotakao duh 1789. godine), naučeni su od Napoleona – nacionalizmu, ne kaosredstvu individualne slobode, već kao obožavanju kolektivne sile“ (Kohn, 1955: 29).Drugim rečima, istočni nacionalizam, ni u svojim negativnim karakteristikama, nije,po Konu, autohton, već reaktivan i imitatorski, ali njegov (zapadni) uzor je Napoleon idrugo, „neindividualističko lice“ Francuske revolucije ovaploćeno u „plodnom, alinestalnom duhu Rusooa“, te u „izlivu kolektivnih strasti neprijateljskih premaindividualnim pravima“ u periodu 1789-1795. godine“ (vid. Kohn, 1955: 23-25).

vre me na... što bliže sna ga ma pri ro de“.33 Sto ga, is ti cao je Kon, za ne -mač ke mis lio ce, kao i ce lo kup ni is toč ni na cio na li zam, „na cio nal naili na rod na država nije bila društvena or gani za ci ja zas no va na naljuds kim za ko ni ma s cil jem osi gu ran ja čo ve ko ve slo bo de, si gur nos ti i sreće, već or gan ska lič nost, božans ka krea ci ja kao i sama in di vi -dua, samo bezgra nič no veća i moć ni ja, iz vor svih po je di nač nih živo -ta“ (Kohn, 1955: 35).

Ako sada os ta vi mo po stra ni pri me re iz is to ri je ide ja ko jom se,za razli ku od so ci jal ne is to ri je, Kon de taljno ba vio da bi iz veo ioprav dao svo ju bi nar nu ti po lo gi ju, možemo zaklju či ti da ona, osimsvog geo grafs kog na zi va (za pad-is tok), sadrži či tav niz opo zit nih ka -rak teri za ci ja na cio na liz ma, po put pa ro va: ra cio nal no-ira cio nal no,građansko-et nič ko, li be ral no-au to ri tar no, kon trak tu al no-or gan sko,po li tič ko-kul tur no, vo lun ta ris tič ko-de ter mi nis tič ko. Ve zu jući prvideo ovih opo zit nih kva li fi ka ci ja za „za pad ni“, a dru gi za „is toč ni na -cio na li zam“, Kon je iz ovog ana li tič ko-in ter pre ta tiv nog mo de la iz -veo nor ma tiv ni zaključ ak – prvi na cio na li zam je „do bar“, dru gi je„loš“. Is ti ni za vol ju, ni za pad ni na cio na li zam, pre ma Konu, nije „do -bar po sebi“, tj. nje go va vred nost nije in trin sič na, već in stru men tal na; on je, u mo der nom dobu, samo najpo god ni je sredstvo ost va re n javiših, uni ver zal nih i veči tih vred nos ti ljuds ke slo bo de, in di vi du al nihpra va i ra cio nal nos ti – vred nos ti na ko ji ma se može gra di ti je dinst vočo več anst va. Ove vred nos ti su sta ri je od mo der nog „doba na cio na li -zma“, one, po Ko no vom uver en ju, „čine suštinu Za pad ne ci vi li za ci -je, hrišćanstva kao i pros ve ti telj skog ra cio na liz ma, vere u je dinst vočo več anst va i krajnju vred nost in di vi due“ (Kohn, 1939: 1018)34.

30

ĆI TO

BUS

NA LI

M

33 „Nacionalizam na Zapadu je bio zasnovan na nacionalnosti koja je produktdruštvenih i političkih faktora; nacionalizam u Nemačkoj nije našao svoju potvrdu uracionalnoj društvenoj koncepciji, već u ‘prirodnoj’ činjenici zajednice koja se nedrži na okupu niti voljom svojih članova, niti bilo kakvom ugovornom obavezom,već tradicionalnim vezama srodstva i statusa. Nemački nacionalizam je zakonski iracionalni koncept ‘državljanstva’ (citizenship) nadomestio beskrajno neodređenijim konceptom ‘naroda’ (Volk) koji je, prvo otkriven od strane nemačkih humanista, ka -snije bio dalje razvijen od strane Herdera i nemačkih romantičara.... Izgledalo je danjegovi koreni dopiru duboko u tamno tle primitivnih vremena i da rastu hiljadamatajnih puteva nesvesnog razvoja, a ne na jasnom svetlu političkih ciljeva, umisterioznoj materici naroda, što bliže snagama prirode“ (Kohn, 1945: 331).

34 „U reči sloboda treperi poruka koja prožima celokupnu ljudsku istoriju i čini je ljudskom: obećanje digniteta čoveka, njegovih prava kao pojedinca, njegovihdužnosti prema drugima... Upoređena sa njom, nacionalizam je samo prolazna forma

Zato, tek na kon oko nč an ja „doba na cio na liz ma“, kada na cio na li zamiz gu bi svo ju po ve za nost sa državom i pos ta ne intimno oseć an je, tj.tek na kon nje go ve ko nač ne de po li ti za ci je,35 mo že mo se na da ti ost va -ren ju Ko no vog idea la post na cio nal nog svet s kog je dinst va na os no -va ma uni ver zal nih i veči tih (za pad nih) vred nos ti. Pošto od dvapos to jeća is to rijska i idejna tipa na cio na liz ma samo je dan (onaj „za -pad ni“) omo guća va i ubrza va dos ti zan je tog post na cio nal nog stan ja,Ko nov stav o nje go vom nor ma tiv nom sta tu su je sas vim ra zuml jiv.Ako se, pak, se ti mo Ko no ve mla da lač ke vere u ideal je dinst ve nog čo -več anst va i za la gan ja za „etič ki“ ili „kul tur ni na cio na li zam“ kaosredstvo nje go vog ost va ren ja, onda možemo zaklju či ti da je on,zadržava jući taj ideal, to kom Dru gog svets kog rata i kas ni jeg hlad -no ra tovskog su ko ba, samo prih vatio po li tič ki, li be ral no-de mo krats ki na cio na li zam za pad nih država kao po god ni je i is to rijski dos tup nosredstvo nje go vog do se zan ja36.

Pos ma tra no ne za vis no od sta tu sa i znač en ja koje „Ko no va di -ho to mi ja“ ima u kon teks tu prać en ja di na mi ke nje go vog in te lek tu al -nog razvit ka, njen uti caj je bio znat no širi jer su „is toč ni“ i „za pad nina cio na li zam“ pos ta li ideal-ti po vi čija ana li tič ka i nor ma tiv na upo -tre ba nije ne pos red no ve za na za in ter pre ta ci ju stanovišta nje nog autora. Puštena u op ti caj kra jem Dru gog svets kog rata, di ho to mi ja jenas ta vi la sopstve ni život, ne za vi san od nje nog tvor ca i pos ta la opštemes to čije se važenje po dra zu me va i, kao što ćemo vi de ti na pri me ri -ma Pla men ca i Grin fel do ve, rein ter pre ti ra u skla du sa pro me na maglo bal nog po li tič kog i svets ko-is to rijskog kon teks ta. Ne iznenađuje,sto ga, čin je ni ca da se ona da nas ređe kri tič ki razma tra u nje noj iz vor -

31

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

integracije, blagotvorna i životvorna, ali zbog sopstvenog preterivanja i dinamizma,često destruktivna za ljudsku slobodu“ (Kohn, 1945: 575).

35 „Nacionalizam može izgubiti svoju povezanost sa političkomorganizacijom, te ostati samo kao jedno intimno i pokretačko osećanje. Ako i kada taj dan dođe, kako god, doba nacionalizma, u smislu u kome se taj termin ovdeupotrebljava, biće prošlost“ (Kohn, 1939: 1021).

36 „Kon se okrenuo nacijama ‘modernog Zapada’, pre svega Britaniji, Francuskoji Americi. Nacionalisti u tim zemljama, kako ih je Kon razumeo i opisao u desetini knjiga i mnoštvu članaka tokom poslednjih trideset godina života, sačuvali su naglašavanje zajednice i jedinstva u raznolikosti koju je on cenio... Stoga, kada je Kon govorio o‘univerzalnom mesijanizmu’ on se obraćao onome što je smatrao oprav danim zapadnimimpulsom ka širenju svojih vrednosti i unapređivanju svetskog jedinstva podracionalnom, liberalno demokratskom odorom... U vreme Drugog svetskog rata on jeprihvatio zapadni politički nacionalizam ali ga je kombinovao sa svojom cionističkomverom u načelo slobode i jedinstva svih ljudi“ (Wolf, 1976: 666-667).

noj (Ko no voj) ver zi ji, a češće u sklo pu šireg te ma ti zo van ja i kri ti keči ta ve tra di ci je du al ne po de le na ci ja i na cio na li za ma. Ipak, ako seogra niči mo na sam og Kona, os nov na pri med ba nje go voj ti po lo gi jimože se for mu li sa ti već na ni vou ter mi no lo gi je, tj. po vo dom nje go -vog uvođenja geo grafs kih ter mi na kao ozna či tel ja dva tipa na cio na -liz ma. Nai me, „Za pad“ i „Is tok“ su ter mi ni koji svo jim ko no ta ci ja mada le ko pre va zi la ze neut ral ne geo grafs ke ozna ke,37 što je vidlji vo većiz čin je ni ce da, na pri mer, irs ki na cio na li zam po svo jim ka rak ter is ti -ka ma pred stavlja pri mer Ko no vog „is toč nog na cio na liz ma“, uprkostome što je Irs ka veo ma udal je na u prav cu za pa da od Rajne kao de -mar ka cio ne li ni je „Za pa da“ i „Is to ka“. Da bi se iz be gli slič ni pa ra -dok si, mo guće je Ko no vu ter mi no lo gi ju ko ris ti ti oslobođenu odfi zič ko-geo grafs ke ko no ta ci je i nji ho ve ar bi trar ne gra ni ce. U tom slu -ča ju bi „is toč ni“ i „za pad ni na cio na li zam“ bile ozna ke čija upotrebapo dra zu me va sves no po tis ki van je nji ho vog topo lo ško-geo grafs kogpo re kla i smis la, tj. je zič ko-me ta fo rič na sredstva za ozna ča van je skupa ka rak ter is ti ka koje ne ma ju nužnu i suštinsku vezu sa uo biča je -nom pro stor nom ori jen ta ci jom. Tako bi, na pri mer, mo gli zaklju či tida, iako „Ko nov Za pad se lek tiv no grupiše za jed no pet ze mal ja, dokignoriše veći nu dru gih država koje geo grafs ki pri pa da ju tom re gio -nu“ (Ku zio, 2002: 24), sin tag mu „za pad ni na cio na li zam“ možemoko ris ti ti u si tua ci ja ma kada ona obuh va ta tako su ženo određenje „Za -pa da“. U tom sluča ju, pro blem se svo di na pi tan je da li zais ta ka rak -ter is ti ke koje Kon grupiše pod ru bri ka ma „ istočnog“ i „za pad nogna cio na liz ma“ ima ju os lon ca u društve no-is to rijskoj stvar nos ti? Dru -gim reči ma, da li, bez ob zi ra na geo grafs ku ozna ku, Ko no va di ho to -mi ja sadrži skup opo zit nih ka rak ter is ti ka koje uverl ji vo opi su ju dvepot pu no različi te real nos ti? Ili, pre ciz ni je, da li se za omil je ne pri me -re Ko no vog „za pad nog na cio na liz ma“, po put fran cus kog, en gles kogi ame rič kog, može tvrdi ti da su to kom du gog is to rijskog pe ri oda uvekbili građanski, li be ral ni, in klu ziv ni, in di vi du alis tič ki..., na su prot opo -

32

ĆI TO

BUS

NA LI

M

37 Kao takvi, oni su prevashodno termini „simboličke“, a ne fizičke geografije. (Više o „simboličkoj geografiji“, videti u mom radu – Subotić, 2003). Toga je svesnaLia Grinfeld koja, oslanjajući se na modifikovanu Konovu tipologiju i koristećiodrednicu „Zapad“ kao osnov svoje tipologije nacionalizama, ističe: „Samageografska lokacija nacije ne govori nam o tome koji je tip nacionalizmakarakterističan za nju. Naprotiv, tip nacionalizma karakterističan za dato društvodozvoljava nam da ga smestimo na simboličku mapu koju smo već iscrtali, te da gaodredimo kao deo Zapada ili Istoka, Zapadne ili Istočne Evrope“ (Greenfeld, 1995:19).

zit nim ka rak ter is ti ka ma koje su esen ci jal no ve za ne za nji ho ve „is toč -ne“ kon tra-pri me re? Gle da no iz is to rijske „žabl je per spek ti ve“ sli kaje, na rav no, mno go kom pli ko va ni ja od re zul ta ta koji do bi ja mo apli -ka ci jom go to vih „ideal-ti po va“ na društvenu stvar nost. Nije teškonaći brojne pri me re koji po ka zu ju da Kon „ideali zu je za pad ni na cio -na li zam kao građanski fe no men koji je uvek bio pot pu no in klu zi vanu od no su na so ci jal ne i et nič ke gru pe“ (Ku zio, 2002: 26), pa zaklju či -ti kako je „Ko no va za pad-is tok, li be ral no-ne li be ral na po de la na cio -na li za ma previše uprošćena“ (Wolf, 1976: 671). Slič no je i sapri me ri ma „is toč nih na ci ja“, mada se u razma tran ju ka rak ter is ti kanji ho vog na cio na liz ma Kon tru dio da ih u pot pu nos ti ne re du ku je naet nič ke, or gan ske, au to ri tar ne, eks klu zi vis tič ke i dru ge crte iz togkor pu sa. Međutim, i u sluča je vi ma kada je uka zi vao na pos to jan je„do brih“ stru ja un utar složene idejne sce ne na cio na lis tič kih po kre tais toč nih na ro da (razli ko van jem dve Ne mač ke, dve Ru si je itd.),38 Konih je po pra vi lu objašnjavao po zi tiv nim „za pad nim“ uti ca ji ma.39

Sledeći ovu per spek ti vu pos ma tran ja, oprav da nim se čini zaključ akpre ma kome je Ko no va di ho to mi ja po či va la na „du bo kom et no cen -trič kom oseć an ju za pad ne su pe ri or nos ti“, oseć an ju koje sli ku sve taola ko re du ku je na crno-bele to no ve (Spen cer and Woll man, 1998)40.Ako vre me i dra ma tič ne is to rijske okol nos ti u ko ji ma je Kon pi saosvo je ra do ve o na cio na liz mu, kao i nje go va čvrs ta vera u pos to jan jeuni ver zal nih vred nos ti i je dinst vo čo več anst va, u pot pu nos ti neoprav da va ju ovaj oseć aj su pe ri or nos ti, onda ga bar objašnjavaju.

33

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

38 „Logika tog razlikovanja sugeriše da su istočni intelektualci bili liberali jersu naučili tu doktrinu na Zapadu, ali su bili rasisti jer su rođeni na Istoku, naime uoblasti sa izvesnom istorijom i socijalnom strukturom“ (Dungaciu, 1999).

39 Pojednostavljeno, kod Kona su vrline uvek zapadne, a poroci istočni. To jenajočitije u razmatranju pojave Hitlera i nacizma u Nemačkoj – oni su bili mogući nezato što je Nemačka imala nešto zajedničko sa Zapadom, već „usled onoga što jeNemačku u njenom socijalnom i intelektualnom razvitku odvajalo od Zapada“(Kohn, The Mind of Germany, 1960: 22; cit. prema Wolf, 1976: 671).

40 Ili, kako ističu ova dva autora: „Duboki etnocentrički osećaj Zapadnesuperiornosti koji se očituje u tom posebnom dualizmu, onda može odveć lakozaslepiti pisce u pogledu nedostataka zapadnog nacionalizma, nedostatka za koje onižure da optuže nacionalizam Istoka. Nije teško identifikovati brojne karakteristikepretpo stavljenog ‘istočnog nacionalizma’ koje se očituju i kao osobine zapadnog, štoje dovoljno da se ova distinkcija učini veoma nejasnom. Talasi resantimana premaDrugima (jer kradu ‘naše’ poslove, ili potiru ‘našu’ kulturu) glavna su crta desnih(kako ekstremnih, tako i dominantnih) nacionalističkih diskursa u Francuskoj,Britaniji i SAD već godinama“ (Spancer and Wollman, 1998).

3. Džon Plamenac – „Tužna razmišljanja Crnogorca u Oksfordu“

So ci jal no-is to rijski kon tekst nas tan ka „Ko no ve di ho to mi je“(rat no i po rat no su koblja van je li be ral nog „Za pa da“ sa to ta li tariz mi -ma „Is to ka“) učinio je od nje po god no sredstvo kla si fi ka ci je i obja -šnje nja po li tič ke di na mi ke to kom više de ce ni ja. Ipak, Ko no voodre đenje „za pad nog“ i „is toč nog na cio na liz ma“, for mu li sa no to -kom Dru gog svets kog rata, zah te va lo je rein ter pre ta ci ju u iz men je -nim us lo vi ma hlad no ra tovskog svets kog po li tič kog po ret ka. Reč ju,Rajna više nije bila gra ni ca „Is to ka“ i „Za pa da“, a Ita li ja i Ne mač ka(dva glav na Ko no va pri me ra „is toč nih na ci ja“) su pos ta le li be ral -no-de mo krats ke države na no voj gra ni ci sa ko mu nis tič kim „Is to -kom“. Ne sumnji ve pro me ne do ve le su u pi tan je i održivost do tadavla da juć eg kon cep ta na cio na liz ma; nai me, ako je Ko no va re pre zen -ta ci ja „is toč nog“ na cio na liz ma, sa pozna tom pro prat nom atri bu ci jom važila u od no su na prošlost, pos tavlja lo se pi tan je nje ne oprav da nos tiu sav re men os ti. Sto ga je Ko no va di ho to mi ja mo ra la biti usklađena sa no vim po li tič kim i društvenim okol nos ti ma, te je 1973. go di ne DžonPla me nac po nu dio nje nu novu ver zi ju: „Sada smo u 1973. go di ni –Ne mač ka je za pad na, de mo krats ka i do voljno jaka da bi bila ra ču na tau is toč nu zemlju, čak i kada se pos ma tra sa stanovišta nje nog na cio -na liz ma. U toj tač ki Džon Pla me nac je u svo joj pozna toj stu di ji Dvatipa na cio na liz ma ispra vio Ko no vu teo ri ju“ (Dun ga ciu, 1999).

John Pla men atz ili Jo van Pe trov Pla me nac (1912-1975),rođen je na Ce tin ju, u pozna toj crmnič koj po ro di ci iz koje su po ti ca li ugled ni po li tiča ri i crkve ni ve li ko dos tojni ci – nje gov otac, Pe tar Pla -me nac, bio je di plo ma ta i mi nis tar ino stra nih dela Kral je vi ne CrneGore (1913-1915). Iako je od svo je pete go di ne živeo u En gles kojgde se školovao i kas ni je bio pro fe sor oks ford skog All Souls ko -ledža, Pla me nac se, po reči ma nje go vog pri ja tel ja i ko le ge Isai jeBer li na, „ni ka da nije u pot pu nos ti pri la go dio“ na sre di nu u ko joj jepro veo celi život, a „kada je go vorio – mi ova ko razmišljamo, ili ova -ko je kod nas – obič no je mis lio na Crnu Goru“ (Ber lin, 2001:56-57). Pi sac brojnih i veo ma cen je nih knji ga iz is to ri je po li tič ke fi -

34

ĆI TO

BUS

NA LI

M

lo zo fi je,41 Pla me nac se da nas najčešće po min je zah val ju jući krat kojstu di ji „Dva tipa na cio na liz ma“ koju je 1973. go di ne E. Ka men kaob ja vio u zbor ni ku o pri ro di i evo lu ci ji ide je na cio na liz ma (Pla men -atz, 1973). Ovaj „fas cin an tan i pri lič no po tre san ogled“ mo gao bi, po Gel ner ovom mišljenju, biti nazvan i „tužnim razmišljanjima Crno -gor ca u Oks for du“; obrazloženje ovak vog „nas lo va“ je u čin je ni cida ogled sadrži kri ti ku „is toč nog na cio na liz ma“ for mu li sa nu od autora koji je in tim no pri pa dao upra vo tom „Is to ku“ (vid. Gel ner,1997: 142). Za ne ma ri mo li ovaj lič ni bac kground, Pla me nče va ti po -lo gi ja je za nimlji va kao nas ta vak i mo di fi ka ci ja sta ri jeg razli ko van ja dve os nov ne vrste na cio na li za ma koje su, na kon Kona, označa va neupo tre bom geo grafs kih ili geo po li tič kih ter mi na.

Pre ma Pla me nče vom određenju, „na cio na li zam“ pred stavljamo der nu po ja vu o ko joj se ne može go vo ri ti pre XVIII veka; i bezob zi ra na nje go ve različi te po li tič ke for me i ko no ta ci je, on je „iz vor -no kul tur ni fe no men“ (Pla men atz, 1973: 24). Pret pos tav ka nje go vogpo javlji van ja je dos ti zan je iz ves nog stupnja svets ko-is to rijskog ikul tur nog je dinst va čo več anst va koje je, po put „za jed nič kog imen i -tel ja“, os nov za poređenje i međusobne uti ca je kul tu ra različi tih na -ro da42. Na cio na li zam je „želja da se sa ču va ili po veća na cio nal ni ilikul tur ni iden ti tet na ro da kada je taj iden ti tet ugrožen, ili želja da seon transformiše ili čak stvo ri tamo gde se oseća da je nea dek va tan ilida ne dos ta je“ (Pla men atz, 1973: 23). Pošto je „iden ti tet“ re la cio nipo jam, tj. pošto pret pos tavlja iz ves nu „dru gost“ u od no su na koju sekonstituiše, onda pos to jan je ne kog široko prih vaće nog ili us vo je nog

35

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

41 Od brojnih knjiga i studija Jovana Plamenca najznačajnije su: EnglishUtilitarians (1950); The Revolutionary Movement in France, 1815-1871 (1952);From Marx to Stalin (1953); German Marxism and Russian Communism (1954),Ideology (1970), te posebno dvotomni zbornik njegovih studija iz istorije političketeorije i filozofije – Man and Society, (1963). Uprkos akademskom uspehu iovdašnjem poreklu, njegove knjige nisu prevođene na naš jezik. Izuzetak je brošuraThe Case of General Mihailovic (koju je Plamenac o sopstvenom trošku izdao 1944.godine u nameri da utiče na britansko javno mnjenje i politiku prema Jugoslaviji),koja je pod naslovom Slučaj Đenerala Mihailovića objavljena u Nikšiću 2001.godine, s tekstom Isaije Berlina o Plamencu kao pogovorom.

42 „To sugeriše da se nacionalizam može naći samo među narodima koji dele,ili nastoje da dele, internacionalnu kulturu čiji su ciljevi svetski. On se vezuje zanarode koji, uprkos svom međusobnom rivalitetu i kulturnim razlikama, većpripadaju ili nastoje da uđu u porodicu nacija koje sve žele da napreduju u približnoistom pravcu“ (Plamenatz, 1973: 27).

kul tur nog stan dar da „uspe ha“ pred stavlja „me ri lo“ od pri mar nevažnos ti. Neka društva i države Za pad ne Evro pe – Fran cus ka i En -gles ka, pre svih – od kra ja XVIII veka uživa ju u svets kim razme ra ma upra vo ovaj sta tus „uzo ra“. U od no su na njih, dru gi na ro di oseća ju„sin drom neuspešnosti“ koji ih tera da svoj kul tur ni iden ti tet osnažeili transformišu, kako bi se kao pu no prav ni ak te ri uklju či li u ost va -ren je do mi nant ne (i od njih sam ih prih vaće ne) kon cep ci je pro gre sa idruštvenog razvo ja. Pos lednja dva veka svets ke is to ri je su, pre maPla men cu, ispun je na na po ri ma na ro da „pe ri fe ri je“ da sus tig nu za -pad no-evrops ke, „me tro pol ske“ na ci je čiji se kul tur no-na cio nal niiden ti tet ne doživlja va kao spo ran – u kul tur nom po gle du on zah te vasamo oču van je i jač an je, dok se na po li tič koj rav ni artikuliše u ekspanzionističkom prav cu. Za Pla men ca, opi sa na „za jed nič ka si -tua ci ja“ u ko joj se na la ze brojni na ro di „u kul tur no ne po voljnompoložaju“ ne re zul tu je is tom vrstom „na cio na liz ma“, jer se nji ho vipoč et ni kul tur ni po ten ci ja li znat no razli ku ju. Nai me, ovi na ro di semogu razvr sta ti u dve gru pe – one koji su već „kul tur no opremlje ni“za razvoj i nap re dak, te one koji, bez ne ophod ne „kul tur ne in fra -struk tu re“, pokušavaju da par ti ci pi ra ju u prih vaće nom „ci vi li za -cijskom mo de lu“. Sto ga, zaključio je Pla me nac, „ima mo dve vrstena cio na liz ma“ – s jed ne stra ne, „na cio na li zam na ro da koji se iz ne -kih razlo ga oseća ju neuspešnim, ali koji su uprkos tome kul tur noopremlje ni na čin ima da dos tig nu uspeh i od li ke me re ne stan dar di makoji su široko prih vaće ni i brzo prošireni, a koji su se prvo po ja vi limeđu nji ma i dru gim nji ma kul tur no srod nim na ro di ma“, te, s dru gestra ne, „na cio na li zam na ro da ne dav no uključe nih u ci vi li za ci ju dotada nji ma stra nu, na ro de čije pre dač ke kul tu re nisu prilagođene zauspeh i prei mu ćst va po tim kos mo po lits kim i ras tuć im vla da juć imstan dar di ma“ (Pla men atz, 1973: 33 –34). Prvi tip na cio na liz ma Pla -me nac na zi va „za pad nim“ jer on opi su je di na mi ku bri ge za oču van je i unapređenje kul tur nog iden ti te ta vo deć ih za pad no-evrops kih na ci -ja, kao i nji ma srod nih „za kas ne lih na ci ja“ po put Ne ma ca i Ita li ja na.Dru gi tip na cio na liz ma karakteriše sve sluča je ve iz van po druč jaevrops ke „me tro po le“ i nje nog ne pos red nog su sedstva – pre svih,slo vens ke na ro de, ali i na ro de Afri ke, Azi je, pa i La tins ke Ame ri ke.Ovaj tip razma tra nog fe no me na Pla me nac na zi va „is toč nim na cio -na liz mom“, zato što se u hronološkom smis lu prvo po ja vio među na -

36

ĆI TO

BUS

NA LI

M

ro di ma na is to ku Evro pe, da bi se na kon toga proširio i na udal je nene-evrops ke pro sto re.

Pla me nče va os nov na teza svo di se na tvrdnju o re ak tiv noj pri -ro di na cio na liz ma: po nje mu, na kon kul tur nog i po li tič kog eta bli ra -nja „prvorođenih“ na ci ja Fran cus ke i En gles ke, os ta li na cio na liz mise mogu tu ma či ti kao od go vo ri na iza zov koji su svo jim ide ja ma i političkom stvarnošću na me ta le ove dve države sa uspos tavlje nim„ kosmo politskim“ znača jem. Sam pro ces nas tan ka „na ci ja“ u ovomza pad no-evrops kom „tvrdom jezgru“ nije u fo ku su Pla me nče ve pa -žnje jer nje ga, pre sve ga, za ni ma di na mi ka „imi ta tiv no-re ak tiv nog“prilagođavanja evrops ke „pe ri fe ri je“ pri me ri ma koji su to kom XIXveka pos ta li oba ve zu juća nor ma po li tič kog, eko noms kog i kul tur nogživo ta.43 U dru gom ko ra ku, nje go va ključ na ino va ci ja svo di se natvrdnju da su ne mač ki i ita li jans ki na cio na li zam slič ni ji en gle s kom ifran cus kom nego na cio na liz mu „is toč nih“ na ro da. Kul tur ni na cio na -li zam ovih na ro da, zas no van na bri zi o pos to jeć oj „vi so koj kul tu ri“(Gel ner), po li tič ki je ar ti ku li san zah te vom za uje din jen jem ko jim bise državni sta tus ove dve na ci je us kla dio sa sta tus om nji ho vih uzo ra:„Da kle, pri pos to jeć em kul tur nom na cio na liz mu, ugle du i pri me ruFran cus ke i En gles ke, kao i pos to jeć oj po tre bi de lot vor ne ad mi ni -stra ci je u već im razme ra ma, mo glo se samo oče ki va ti da će na ro dipo put Ne ma ca i Ita li ja na težiti je dinst vu un utar gra ni ca nacionalnedržave, te na taj na čin sebe pos ta vi ti u istu ra van sa Englezima i Francuzima“ (Pla men atz, 1973: 28). U sam om de vet na es to ve kov -nom ne mač kom i ita li jans kom na cio na liz mu nije bilo ništa što je „posebi“ ne li be ral no ili suštinski različi to od za pad nog na cio na liz maraširenog u Fran cus koj i En gles koj. Kas ni je zlo ćud ni je po li tič ke for -me tog na cio na liz ma objašnjive su „kon teks tu al no“, a ne nje go vimin trin sič nim ka rak ter is ti ka ma: „Na cio na lis ti su bi va li li be ra li, ali ine-li be ra li, za vis no od okol nos ti u ko ji ma su se na la zi li... Na Za pa duje taj ne li be ral ni na cio na li zam bio na cio na li zam na ro da koji suporaženi u ratu ili ra zoča ra ni po be dom u nje mu. To je bio na cio na li -zam na ro da koji su već po li tič ki uje din je ni, ali su poniženi ili za ne -

37

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

43 „Tokom perioda u kome je vera u progres brzo postala popularna na Zapadu, Francuzi i Englezi su bili, ili su se činili, nadmoćno progresivnim narodima. Međunjima je nacionalna samosvest, koja se razlikuje od nacionalizma, bila veomarazvijena, a njihove dve države su bile najmoćnije u delu sveta koji je već naučio osebi da misli kao o nekome ko je ispred svih drugih“ (Plamenatz, 1973: 26).

ma re ni, uprkos toj uje din jen os ti“ (Pla men atz, 1973: 27; 29)44.Dru gim reči ma, Ma ci ni (a ne Mu so li ni) i Her der (a ne Hit ler), pred -stavlja ju pra ve pri me re ita li jans kog i ne mač kog na cio na liz ma koji je„za pad ni“ jer po se du je „kul tur nu opre mu“ koja mu omo guća va dauspešno sle di fran cus ki i en gles ki pri mer. Za razli ku od njih, Slo ve nisa is to ka Evro pe (kao i os ta li ne-evrops ki na ro di) nisu bili u tako po -voljnoj kul tur no-is to rijskoj si tua ci ji, pa je „to učin ilo nji hov na cio na -li zam ne ka ko suštinski različi tim od na cio na liz ma Ne ma ca, Ita li ja nai dru gih za pad nih na ro da“ (Pla men atz, 1973: 30).

Upra vo is ti can je po seb nos ti „is toč nog na cio na liz ma“, mno goviše nego ana li za nje go vog „za pad nog“ pan da na, pred stavlja os nov ni sadržaj Pla me nče ve stu di je. Pošto je Ita li ja ne i Nem ce uvrs tio u „za -pad ne na ro de“, za ilu stra ci ju „is toč nog na cio na liz ma“ os ta li su munji ho vi is toč ni su se di, slo vens ki na ro di: „Go voriću sada uglav nom oSlo ve ni ma jer sluč ajno o nji ma znam više nego o na ro di ma Afri ke iAzi je“ (Pla men atz, 1973: 30). Is to rijski usud ovih na ro da nije bilasamo nji ho va „za os ta lost“, već i po se do van je „pre dač kih kul tu ra“koje se ne ukla pa ju u vla da juće kos mo po lits ke (za pad ne) stan dar de.Sto ga su slo vens ki na ro di bili suoče ni sa im per ati vom iz gradnje no -vog kul tur nog iden ti te ta koji bi im omo gućio uklju či van je u krug„ civilizovanih na ci ja“, ali je di ni „ma ter ijal“ koji su za to mo gli upo -tre bi ti bilo je nji ho vo sopstve no sel jač ko nasleđe. Tako su ne mač ke(her de rovske) ide je o au toh to nom duhu i kul tu ri na ro da, kao i ro man -tič ars ko slavljen je prošlosti, našli plod no tlo na slo vens kim pro sto ri -ma. Za razli ku od ne mač kog i ita li jans kog sluča ja, ovde se u prošlostinije mo gla naći neka „vi so ka kul tu ra“, pa ni stan dardi zo va ni knji -ževni je zik, koji bi tim na ro di ma olakšali do se zan je pu no prav nogkul tur nog i po li tič kog sta tu sa na ondašnjoj evrops koj sce ni – oni su se mo ra li suo či ti sa priz nan jem sopstve ne za os ta los ti, kao i jas no for mu -li sa ti težnju da je prevla da ju: „To je na cio na li zam na ro da koji oseća jupo tre bu da se pro me ne i da se, či neći to, uz dig nu; na cio na li zam na ro -da koji će biti nazva ni ‘zaostalim’ i koji nisu na cio na lis ti te vrste akois tov re me no ne priz na ju tu za os ta lost i ne teže da je prevla da ju“ (Pla -men atz, 1973: 34). Upra vo zato na cio na li zam ovih na ro da od li ku jesuštinska, du bo ka am bi va len ci ja: on je is tov re me no imi ta ti van i ne -

38

ĆI TO

BUS

NA LI

M 44 Komentarišući Plamenčevu tipologiju nacionalizma Gelner je primetio:„Bilo bi zanimljivo zapitati ga da li bi izuzetno maligne forme koje je zadobio nekada benigni ili relativno liberalni i umereni zapadni nacionalizam u XX veku smatraoslučajnim zastranjivanjem koja su se mogla izbeći“ (Gelner, 1997: 142-143).

pri ja teljski ras po ložen pre ma mo de lu koji mora da preuz me; pri mo -ran je da sla vi sopstve nu prošlost i is tov re me no da je ne gi ra. Nje go vodvo stru ko od ba ci van je – kako „tuđe“ kul tur ne i po li tič ke do mi na ci je,tako i sopstve nog kul tur nog nasleđa kao ne funk cio nal nog za uspešanrazvoj – stavlja ga u an ti no mič nu po zi ci ju u ko joj se teško formulišeurav no težen, rea lis tič an i sta bi lan pro je kat na cio nal no-kul tur nog ipo li tič kog živo ta.45 Au to ri tar na vla da vi na pred stavlja najčešći, madane i je di no mo gući, put iz las ka iz ove an ti no mič ne si tua ci je: „Vođe ilivla da ri koji preu zi ma ju na sebe da stvo re na ci ju ili je pre ob li ku jusnab de va jući je veštinama, ide ja ma i vred nos ti ma koje ona nije ra ni jeima la, nisu strplji vi pre ma ot po ri ma“ (Pla men atz, 1973: 35). Nji ho vavla da vi na je ne li be ral na, a oni sami su na lik „go niči ma ro bo va“ čijasu ro vost na la zi oprav dan je u uzvišenosti cilja koji pos tavlja ju – da izgrade na ci je koja će prevla da ti tra gič no „za o s ta jan je“ i uklju či ti se u red priz na tih i poštovanih na ci ja-dr žava. Nove na cio nal ne vođe sukao ra di kal ni mo der ni za to ri is tov re me no i ugnje tači i os lo bo dio ci:„Ti novi vla da ri koji zah te va ju tako mno go od svo jih na ro da su umno gim po gle di ma veći ugnje tači nego što su to bili sta ri, upra vozato što se tru de da dublje do seg nu u nji ho ve duše. Ali, oni sebe videkao os lo bo dio ce, a ne ugnje tače i nji ho vi po da ni ci ih u iz ves nom ste -pe nu prih va ta ju kao tak ve“ (Pla men atz, 1973: 36).

Za pad ni kri tiča ri su ovu ne li be ral nu, na sil nu i prevrat nič kupri ro du „is toč nog na cio na liz ma“ čes to is ti ca li kao opas nost za „ci vi -li zo va ni svet“. Tak ve osu de, pre ma Pla men cu, gube uz vida da je tajna cio na li zam ipak deo društvene, in te lek tu al ne i mo ral ne re vo lu ci jekoja na svo joj zas ta vi ispi su je težnju ka de mo kra ti ji i lič noj slo bo di.Pošto je na cio na li zam re ak tiv ni fe no men, onda osu da „is toč nog na -cio na liz ma“ mora ima ti u vidu i stan je koje ga, u krajnjoj li ni ji, uslo -vljava i pod stiče: „U sve tu u kome snažni i bo ga ti na ro di do mi ni ra jui eksploatišu sla be i siromašne na ro de, u sve tu u kome se au to no mi jadrži za ozna ku dos to janst va, sa mo do voljnos ti i spo sob nos ti da seživi kako do li ku je ljuds kim bići ma, ta vrsta na cio na liz ma je nužnore ak ci ja siromašnih i sla bih“ (Pla men atz, 1973: 36). Sto ga oks ford -ska per spek ti va Jo va na Pe tro va Pla men ca ne uki da iz ves nu dozu razume vanja za „is toč ni na cio na li zam“ – to je di no ras po loživo sred -

39

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF45 „Istočni nacionalizam uključuje dva odbijanja – oba ambivalentna. S jedne

strane, odbijanje stranog nametanja i dominacije koja se, uprkos tome, imitira i nad ma -šuje sopstvenim standardima, a s druge, odbijanje predačkih puteva koji se sma trajupreprekama progresu, a ipak se neguju kao oznaka identiteta“ (Plamenatz, 1973: 34).

stvo koje je pri ruci siromašnim i sla bim u nji ho vom nas to jan ju dapos ta nu bo ga ti i snažni.

4. Lia Grinfeld – „Dobar, ružan, rđav“: West ern, less West ern,anti-West ern

Pret hod nu Pla me nče vu po ru ku možemo for mu li sa ti na dru gina čin: za pe ri fer na, „is toč na društva“ na cio na li zam je jed na vrsta bol -nog, ali nužnog „čistilišta“ na putu do se zan ja nji ho vih uzo ra – dru -štava sav re me nog „Za pa da“. Dru gim reči ma, na putu mo der ni za ci jetra di cio nal nih društava „na cio na li zam“ je je dan od zna ko va oba -veznog kre tan ja, us mer ava jući vek tor i ak ce ler ator is to rijskog razvo -ja, bez ob zi ra na to što on u svo jim po jav nim, „is toč nim“ob li ci mačes to sadrži, na prvi po gled, snažno izražene „anti-mo der ne“ ka rak -ter is ti ke46. Ova teza o unutrašnjoj vezi između „na cio na liz ma“ i epo -he Mo der ne koja je, kao što smo vi de li, sadržana još u Re na no vompre da van ju i Ko no voj ana li zi nas tan ka na cio na liz ma, vre me nom jepos ta la je dan od te mel ja vla da juć eg „mo der nis tič kog“ pris tu pa na ci -ja ma i na cio na liz mu: „Pa ra dig ma na cio na liz ma koja je do da nasnajšire prih vaće na jes te pa ra dig ma kla sič nog mo der niz ma. To je kon -cep ci ja po ko joj su na ci je i na cio na li zam in trin sič no po ve za ni sa pri -ro dom mo der nog sve ta i re vo lu ci jom mo der nos ti“ (Smith, 1998: 3).Pre ma ovom pris tu pu, ope ra cio na li zo va nom kako u mark sis tič kojtra di ci ji, tako i različi tim teo ri ja ma mo der ni za ci je, na cio na li zam jeproiz vod in du stri ja li za ci je i ka pi ta liz ma (mark si zam), ili struk tur -no-funk cio nal ni pre dus lov nas tan ka sav re me nog društva (Gel ner). Uoba sluča ja „na cio na li zam“ se tu mači kao „su pra struk tur ni fe no men“, nu sproiz vod određenih ba zič nih so ci jal nih pro ce sa od go vor nih zanas ta nak sav re me nog društva – od ka pi ta liz ma, in du stri ja li za ci je ipo ja ve buržoa zi je, do stva ran ja mo der ne cen tra li zo va ne države, sekularizacije i ho mo ge ni za ci je kul tu re. Sto ga, bez ob zi ra što jeosam de se tih go di na prošlog veka „pos ta lo opšteprihvaćeno da na cio -na li zam nije, kako je to Marks pro ro ko vao u Ko mu nis tič kom ma ni fe -stu, osta tak prošlosti na putu da nes ta ne sa na pret kom mo der nog

40

ĆI TO

BUS

NA LI

M

46 Sličan stav formuliše Čarls Tejlor u nastojanju da odredi „načine na koji surazličiti nacionalizmi povezani sa modernošću“, ističući da „sve to (različiti oblicinacionalizma – M. S.) ima dodira sa napredovanjem onoga što zovemo ‘modernošću’ čak – a možda i naročito – tamo gde se čini da to uzima ‘anti-moderne’ forme“(Tejlor, 2000: 220-221).

po ret ka“, u brojnim teo ri ja ma mo der ni za ci je „go to vo uvek se ver ova -lo da je eko noms ki fak tor zais ta od go vo ran za nje gov nas ta nak – ukrajnjoj li ni ji, na cio na li zam je objašnjavan kao funk cio nal ni pre du -slov ili kao proiz vod in du stri ja li za ci je i ka pi ta liz ma“ (Green feld,1996: 8). Do vo deći sa sociološko-is to rijskog stanovišta u pi ta n je ovoos nov no uver en je (mark sis tič kog i funk cio na lis tič kog) „mo der nis tič -kog pris tu pa“, Lia Grin feld je u knji zi Na cio na li zam: pet pu te va umo der nost for mu li sa la jed nu ori gi nal nu teo ri ju na cio na liz ma47 kojase, bez vrać an ja na tra di cio nal ne (pri mor di ja lis tič ke i pe ren ija lis tič -ke) pret pos tav ke kri ti ke „mo der niz ma“, razli ko va la od dru gih no vi jih al ter na tiv nih pris tu pa na cio na liz mu.48 Nje na os nov na kri tič ka pri -med ba vla da juć oj „mo der nis tič koj or to dok si ji“ svo di se na tezu da jena cio na li zam uz rok, a ne pos le di ca Mo der ne: „Is to rij ski, na cio na li -zam (po ja va na cio nal nih iden ti te ta i ideo lo gi ja na cio na liz ma) pret ho -di in du stri ja li za ci ji i in sti tu cio na li za ci ji ka pi ta liz ma, kao i razvo judržave i se ku la ri za ci ji kul tu re. Sto ga, sem ako ne pod leg ne mo teleo -lo škom rasuđivanju, na cio na li zam ne možemo sma tra ti efek tom ovihkas ni jih razvojnih pro ce sa. Mno go je oprav da ni je pret pos ta vi ti da je

48 Kako ocenjuje Hestings: „Djelo Greenfeldove je doista vrhunski, originalno konstruiran doprinos predmetu koji je trenutačno preopterećen repetitivnimstudijama“ (Hastings, 2003: 20).

49 Pre svega, od drugog pravca kritike „modernističke paradigme“ koji je, sastanovišta naglašavanja važnosti pred-modernih, etničkih korena nacija, formulisaoSmit u svom „etnosimboličkom pristupu“. (Opširnije o tome videti u: Subotić, 2004).

on je dan od nji ho vih uz ro ka“ (Green feld, 1996: 8).49 Dru gim reči ma,za razli ku od uo biča je nog određenja na cio na liz ma nje go vom mo -dernošću, Grin fel do va je samu mo der nost de fi ni sa la na cio na liz momjer je „na ci ju“ odre di la kao „kon sti tu tiv ni ele ment mo der nos ti“, a nekao njen proiz vod koji je, u krajnjoj li ni ji, iz ve den iz dru gih ba zič nihso ci jal no-eko noms kih i kul tur nih pro ce sa: „Središte moje knji ge... jeset ide ja... u či jem jezgru je ide ja ‘nacije’ za koju veru jem da pred -stavlja kon sti tu tiv ni ele ment mo der nos ti. U tom uver en ju, ja sam obr -nu la po re dak prvenst va pa, sto ga i kau za li te ta za koji se obič no,po ne kad pre ćut no, tvrdi da pos to ji između na cio nal nog iden ti te ta ina ci ja, te na cio na liz ma i mo der nos ti... Ra di je nego da na cio na li zamdefinišem nje go vom modernošću, ja mo der nost sma tram de fi ni sa nuna cio na liz mom“ (Green feld, 1992: 20). Pošto, da kle, „Mo der ne“nema bez „na ci je“, na cio na li zam je, pre ma Grin fel do voj, dos lov no„put u mo der nost“, a ne nje go va pos le di ca, tj. „po ja va na cio na liz mapret ho di razvo ju bilo koje znač ajne kom po nen te mo der ni za ci je“, te je upra vo na cio na li zam taj koji na (eko noms ke, in sti tu cio nal ne, po li tič -ke i kul tur ne) kom po nen te mo der ni te ta for ma tiv no de lu je: „Na cio na -li zam je i ost va ri vao i odražavao ve li ku trans for ma ci ju od sta rogpo ret ka ka mo der nos ti“ (Green feld, 1996: 9-10).

Jed na od ne pos red nih i važnih pos le di ca in ver zi je koju jeGrin fel do va une la u tra di cio nal no tu mače nu kau zal nu vezu mo der -nos ti i na cio na liz ma jes te novo hronološko da ti ran je nas tan ka „na ci -je“ i „na cio na liz ma“. Nai me, „uprkos tome što se is to riča ri mogu

42

ĆI TO

BUS

NA LI

M

49 Stoga, Veljko Vujačić s pravom ističe: „Najoriginalniji aspekt analizaGrinfeldove... je njena inverzija tradicionalne kauzalne veze između rođenja nacije,modernog društva i demokratije. Ako i marksisti i teoretičari modernizacije vide uspon nacije i demokratije kao nusprodukt uspona buržoazije i (ili) funkcionalnih zahtevamodernog industrijskog društva, Grinfeldova je preokrenula uzročni odnos, tvrdeći daideja nacije vremenski prethodi usponu kako kapitalizma, tako i demokratije“ (Vujačić, 2001: 713). Sličnu tezu formuliše G. Stouks kada naglašava „idealistički obrt“Grinfeldove u odnosu na dominantna socijalno-strukturna tumačenja nacionalizma:„Tokom poslednjih dvadeset pet godina većina autora je nacionalizam razmatrala kaoideologiju ukorenjenu u socijalnim i ekonomskim promenama povezanim samodernizacijom... Lia Grinfeld je prekinula kontinuitet socijalne interpretacijenacionalizma sa jednim naglašeno idealističkim objašnjenjem nacionalizma. Iako neignoriše strukture, ona se odlučno izjašnjava u korist kauzalne primarnosti idejenacionalizma. Čineći to, Grinfeldova se direktno konfrontira sa problemom sa kojimsu se mučili brojni socijalni interpretatori nacionalizma – problemom da pojavanacionalizma prethodi bilo kojoj značajnoj komponenti modernizacije “ (Stokes, 1993: 821).

spo ri ti oko tač nog da tu ma rođenja na cio na liz ma“, u ok vi ru mo der -nis tič ke pa ra dig me pos to ji kon sen zus da je „na cio na li zam mo der nipo kret i ideo lo gi ja koja se po ja vi la u dru goj po lo vi ni XVIII veka uZa pad noj Evro pi i Ame ri ci (Smith, 1998: 1). Vi de li smo da Re nan,Kon i Pla me nac (da ne po min je mo sav re me ne mo der nis te po putGel ne ra, Hobs bau ma i An der so na), sa ma lim va ri ja ci ja ma zas tu pa juupra vo tak vo stanovište. Na su prot nji ma, Grin fel do va vre mens kipo me ra nas ta nak na cio na liz ma u prvu treći nu XVI veka kada se,pre ma nje nom mišljenju, na tlu En gles ke javlja „prvorođena na ci ja“(God’s First born Na ti on). Ovo od stu pan je od uo biča je ne mo der ni -stič ke hro no lo gi je je od suštinske važnos ti za teo ri ju na cio na liz maLie Grin feld jer je nje na ana li za kas ni je di na mi ke, širenja i trans for -ma ci je ide je „na ci je“ i „na cio na liz ma“ (XVIII – XIX vek) iz ve de naiz ovog po seb nog sta tu sa En gles ke: „Rođenje en gles ke na ci je nijebilo rođenje samo neke na ci je, već rođenje na ci je kao tak ve, rođenjena cio na liz ma. En gles ka je mes to gde je pro ces nas tao, ana li za togsluča ja je suštinski važna za ra zu me van je pri ro de iz vor ne ide je na ci -je, us lo va nje nog razvo ja, nje nih so ci jal nih upo tre ba“ (Green feld,1992: 24). Nai me, upra vo kao „prvorođena na ci ja“, En gles ka je bilauzor za dru ge glav ne sluča je ve nas tan ka mo der nih na ci ja – Fran cu -sku (1715–1789), Ru si ju (dru ga po lo vi na XVIII veka), Ne mač ku(kas ni XVIII vek) i SAD (sre di na XIX veka) – sluča je ve koji, pre maGrin fel do voj, „čine set obra za ca koje je pra tio osta tak pla ne te“, tekoji su „ob li ko va li sud bi nu našeg sve ta“. Ovih pet različi tih „obra -za ca“ na cio nal nog iden ti te ta i na cio nal ne sves ti čine pet pu te va umo der nost, pu te va koji se ot va ra ju kon sti tui san jem „na ci je“, tj. pro -las kom kroz vra ta „na cio na liz ma“.

Da bi se ra zu meo od go vor Grin fel do ve na pi tan ja kada, zaštoi kako je nas tao „na cio na li zam“, (pa, sam im tim i „mo der ni tet“), ne -ophod no je ima ti na umu da ona ovaj ter min ko ris ti u širem smis lu(um brel la term) koji obuh va ta međusobno po ve za ne fe no me ne „na -cio nal nog iden ti te ta“ i „sves ti“, za tim „na ci je“ kao za jed ni ce ba zi ra -ne na nji ma, kao i „ar ti ku li sa ne ideo lo gi je“ (vid. Green feld, 1992:

43

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

3). Ko ris teći Man hajmov kon cept „sti la mišljenja“,50 Grin fel do va je„na cio na li zam“ odre di la kao „po seb nu (kon cep tu al nu) per spek ti -vu“, sadržins ki različ it, ali struk tur no je dinst ven „stil mišljenja“ u čijem jezgru je ide ja „na ci je“, ide ja bez koje na cio na li zam nije mo -guć: „Spe ci fič nost na cio na liz ma je kon cep tu al na. Nje go va os no va ije di ni fak tor bez koga se on ne može razvi ti je pos to jan je po seb nogkon cep ta ‘naroda’ i ide je ‘nacije’ u ko joj je taj kon cept po dra zu me -van“ (Green feld, 1996: 10-11). Dru gim reči ma, o „na cio nal nos ti“(na tio na li ty) možemo go vo ri ti od tre nut ka kada se iz vor in di vi du al -nog iden ti te ta smešta u „na rod“ koji je određen kao no si lac su ver eni -te ta, cen tral ni ob je kat lo jal nos ti i os no va ko lek tiv ne so li dar nos ti, tj.kao „na ci ja“ (vid. Green feld, 1992: 3). Sto ga, da bi odre di la vre me,na čin i us lo ve nas tan ka na cio na liz ma, Grin fel do va pra ti se man tič ketrans for ma ci je reči „na ci ja“ od nje nih la tins kih, grč kih i ju dejskihko re na (na tio; ta eth ne; am ma mim), do sav re me ne upo tre be.51 Re -kon struišući „zik-zak obra zac“ se man tič ke pro me ne ter mi na „na ci -ja“ (po kome za teče no kon ven cio nal no znač en je u iz men je nomdru štveno-is to rijskom kon teks tu do bi ja novi smi sao, a za tim se opetmen ja u za vis nos ti od pro men je nih is to rijskih okol nos ti), ona pra tiis to ri ju upo tre be ovog ter mi na od nje go vog an tič kog de ro ga tiv nogznač en ja („stran ci“ koji nisu rims ki građani, stran ci kao „var va ri“ ilioni koji ne pri pa da ju „iz ab ra nom na ro du“), pre ko srednjo ve kov neupo tre be kao ozna ke za gru pe stu de na ta na za pad nim uni ver zi te ti makoji do la ze iz geo grafs ki ili ling vis tič ki po ve za nih re gio na, do ozna -ke „za jed ni ce mnjen ja“ u sho las tič kim dis ku si ja ma (od Lions kogkon ci la, 1274. go di ne). Ski ci ra nu is to ri ju ter mi na karakteriše opa da -n je ne ga tiv nog znač en ja ter mi na „na ci ja“ i nje go va pos te pe na tran s -for ma ci ja u ozna ku za pred stav ni ke po li tič ke, kul tur ne i društveneeli te. Ali, od lu ču juća pro me na ko no ta ci je reči „na ci ja“ do go di la sekada je, umes to da označa va „eli tu“, ona pos ta la si no nim za reč „na -

44

ĆI TO

BUS

NA LI

M

50 Preuzimajući iz istorije umetnosti kategoriju „stila“, Manhajm ju je koristiou svojim analizama opštih karakteristika konzervativizma tvrdeći da„konzervativizam takođe implicira opšti filozofski i emocionalni kompleks kojimože čak konstituisati određeni stil mišljenja“, tj. „jedan dinamički, istorijskistrukturalni sklop koji implicira tip objektiviteta koji počinje u vremenu, razvija se ipropada tokom vremena, koji je povezan sa postojanjem i sudbinom konkretnihljudskih grupa i koji je, u stvari, njihov produkt“ (Mannheim, 1959: 97- 98).

51 „Da bi se razumela priroda ideje ‘nacije’ može nam pomoći objašnjenjesemantičkih promena koje su se svojevremeno dešavale sa njom, tj. praćenje istorijesame reči“ (Greenfeld, 1992: 4).

rod“ (peo ple), tj. kada je nje no znač en je prošireno na sve sta nov ni keEn gles ke ra nog XVI veka. Ova se man tič ka pro me na, po mišljenjuGrin fel do ve, „sig na li zo va la je po ja vu prve na ci je na sve tu, na ci je usmis lu u kome se ta reč da nas ra zu me i po kre nu la je eru na cio na li -zma“ (Green feld, 1992: 6). Ovom pro me nom je „na rod“ (na su protsta rom znač en ju „rul je“, „pleb sa“ ili sta nov ni ka ne kog re gio na), uzd ignut na nivo „eli te“, tj. se man tič ki je iz jed nač en sa dotadašnjimpo zi tiv nim znač en jem reči „na ci ja“: „Re de fi ni ci ja ‘naroda’ kao ‘na -cije’ sim bo lič ki uzdiže obič no stanovništvo do dos to janst va eli te...Mo der no društvo je društvo zas no va no na tom prin ci pu na cio nal -nos ti. Upra vo taj prin cip omo guća va, a u ne kim sluča je vi ma uz ro ku -je, razvoj glav nih eko noms kih i po li tič kih ‘struktura moderniteta’“(Green feld, 1996: 11).52

Objašnjenju ove pro me ne u En gles koj, kao i prać en ju kas ni jeg širenja i dal je pro me ne se man tič kog sta tu sa „na ci je“ u os ta la če ti riizdvo je na sluča ja, pos veće na je či ta va knji ga Grin fel do ve. Ne ula zeći ovde u in ter pre ta ci ju obim nog is to rio grafs kog ma ter ija la ko jim seona služi, za prvi i najvažniji, en gles ki sluč aj, može se tvrdi ti da jepred stavljao od go vor na struk tur nu kri zu feu dal nog društva koja jebila po jača na su ko bi ma un utar aris to kra ti je i sman jen jem nje nog bro -ja (War of the Ro ses), od va jan jem crkve od Rima i opa dan jem uti ca jasveštenstva, po već an jem so ci jal ne po kretlji vos ti i slabljen jem tra di -cio nal nih staleških ba ri je ra. Ova kri za je od po li tič ke i kul tur ne eli tezah te va la novu samoi den ti fi ka ci ju, tj. rešenje pro ble ma sopstve nogiden ti te ta (vid. Green feld, 1992: 27-89). Nai me, širenje oseć an ja ne -kon zis tent nos ti sta rog staleškog po ret ka i so ci jal ne real nos ti vo di la je pri pad ni ke no von as ta juće tju do rovske eli te (iz re do va go spo de –gen try i obra zo va nih pri pad ni ka treć eg sta leža – com mo ners), „ot kri -van ju na ci je“ – kon cep tu al nom izu mu koji je omo gućio da sta re sta -tus ne razli ke više ne budu per ci pi ra ne kao pre pre ka za so ci jal nu

45

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF52 „Kao sinonim ‘nacije’ – elite – ‘narod’ je izgubio svoju derogativnu

konotaciju i sada, označavajući eminentno pozitivni entitet, stekao značenje nosiocasuvereniteta, osnove političke solidarnosti i najvišeg objekta lojalnosti...“ (Greenfeld,1992: 7).

mo bil nost, niti kao od lu ču juće za samo članst vo u za jed ni ci.53 Zarazli ku od sta rog staleškog (ili kas ni jeg, klas nog) iden ti te ta, novikon cept „na cio nal nog iden ti te ta“ iz ve den je iz član st va u „na ro du“koji je određen kao skup in di vi dua koji je suštinski ho mo gen, mada je fak tič ki „ispre se can“ gra ni ca ma od se kund ar nog znača ja (li ni ja maso ci jal nog položaja, imet ka, pola, re gio nal ne pri pad nos ti, itd). Sto gaje „na cio nal ni iden ti tet u svom dis tink tiv nom mo der nom smis lu,iden ti tet koji se iz vo di iz članst va u ‘narodu’ čija je fun da men tal naka rak ter is ti ka da je određen kao ‘nacija’. Sva ki član ‘naroda’ se, pre -ma tome, in ter pre ti ra kao uč es nik u nje go vom su pe ri or nom, ‘elit -nom’ kva li te tu, a pos le di ca toga je da se stra ti fi ko va na na cio nal napo pu la ci ja per ci pi ra kao suštinski ho mo ge na, a granice sta tu sa i kla sa kao veštačke. Taj prin cip leži u os no vi sva kog na cio na liz ma i oprav -da va nje go vo tre ti ran je kao ne kog je dinst ve nog opšteg fe no me na. Iz -van toga, različi ti na cio na liz mi malo toga dele“ (Green feld, 1992: 7).

Ovo en gles ko ot kriće „na cio na liz ma“ koje je rešavalo kri zuiden ti te ta eli te i uklan ja lo dis funk cio nal nost sta rog po ret ka time što jestalešku ne jed na kost za me ni lo jed na ko prav nim građanskim sta tus ompo je di na ca kao čla no va „na ci je“, bilo je sluč ajno, tj. nije bilo pos le di -ca „gvozde ne lo gi ke“ is to ri je, ali je svo jim pos le di ca ma odre di lo njenbu dući tok.54 Između os ta log, en gles ko ot kriće „na ci je“ (os lon je no naide ju su ver eni te ta na ro da i ide ju jed na kos ti in di vi dua), omo gući lo jerađanje mo der ne de mo kra ti je: „De mo kra ti ja je bila rođena sa oseć a -njem na cio nal nos ti – oni su unutrašnje po ve za ni i ni jed no ne može biti shvaće no bez uzi man ja u ob zir te veze. Na cio na li zam je bio ob lik ukome se de mo kra ti ja po ja vi la u sve tu, ona je bila sadržana u ide ji na -ci je kao lep tir u svo joj čau ri“. (Green feld, 1992: 10) To, međutim, ne

46

ĆI TO

BUS

NA LI

M

53 „Nacionalizam nastaje kao reakcija – jedna od mnogih mogućih – nastrukturalne kontradikcije staleškog društva. Nacionalizam je bio odgovorpojedinaca iz elitnih sektora društva koje su te kontradikcije lično pogađale i stavljale ih u stanje statusne inkonzistentnosti. Članovi nove aristokratije Engleske HenrijaVIII, bili su pronalazači nacionalizma“ (Greenfeld, 1993: 48).

54 „Nacionalizam je bio odgovor pojedinaca pod uticajem nefunkcionisanjastaleškog društva – tradicionalne strukture koju je zamenilo moderno društvo. Mnogi drugi odgovori bili su mogući – izbor nacionalizma nije bio nužan, već slučajan. Nitije raspad starog društva, naročito u obliku koji je imao ili brzini kojom se dešavao,bio nužan. Umesto toga, raspad starog poretka je u velikoj meri nastao uslednacionalističkog odgovora na njegove disfunkcije. Jednom izabran, nacionalizam jeubrzao procese promene, ograničio mogućnosti budućeg razvoja i postao njegovglavni faktor“ (Greenfeld, 1996: 10).

znači da je sva ki „real no pos to jeći“ na cio na li zam ko levka li be ral nede mo kra ti je – ono što važi za iz vor ni (en gles ki) po jam „na ci je“ kao„su ver enog na ro da“ sas tavlje nog od po je di na ca, ne važi za kas ni jemu ta ci je „na cio na liz ma“ koje su us le di le na kon nje go vog širenjaEvro pom i sve tom: „Jer, kako se na cio na li zam širio u različi tim us lo -vi ma, a na gla sak u ide ji na ci je men jao od ka rak te ra su ver enos ti ka je -dinst ven os ti na ro da, poč et na jed na kost između na cio na liz ma i de mo -krats kih prin ci pa je iz gublje na.“ (Green feld, 1992: 10) Ana li za ovogpro ce sa širenja na cio na liz ma i pro me na se man tič kog sta tu sa „na ci je“koja je us le di la na kon nje nog preu zi man ja širom Evro pe od En gles ke(gde je „na ci ja“, pre ma Grin fel do voj, de fi ni sa na bez „ geo po litičkog iet nič kog bagaža“), pred stavlja os nov ni pro blem u ra zu me van ju mno -go stru kos ti po seb nih na cio na li za ma, na su prot poč et nom „uni ver zal -nom sta tu su“ prvorođene „na ci je“. Samo širenje „na cio na liz ma“ biloje pos le di ca položaja koji je En gles ka uživa la u oči ma kon ti nen tal ne(u prvom redu, fran cus ke) aris to kra ti je XVIII veka, kao i nji ho vogpreu zi man ja en gles kog rešenja pro ble ma sop stve ne kri ze iden ti te ta itrans for ma ci je staleškog društva. Ali, preu ze ti „uni ver za lis tič ki“ (en -gles ki) kon cept „na ci je“ sada je trans for mi san u par ti ku la ris tič ki odre -đen kon cept je dinst ve nog „na ro da“, tj. ne više „su ver enog na ro da“kao sku pa ne za vis nih in di vi dua, već po seb nog, kva li ta tiv no je dinst ve -nog „su ver enog na ro da“ sa sopstve nom ko lek tiv nom vol jom koja jene za vis na od vol ja nje go vih kon sti tu tiv nih de lo va – po je di na ca. Ovase man tič ka „mu ta ci ja“ pojma „na ci je“ bila je proiz vod po tre be razli -ko van ja u od no su na (en gles ki) uzor, tj. pos le di ca re de fi ni ci je preu ze -tog mo de la u prav cu naglašavanja dis tink tiv nog ka rak te ra (fran cu -skog) „na ro da“ kao „ko lek tiv ne in di vi due“.55 Tran s for ma ci ja „na ci je“ od „složenog en ti te ta“ (com po si te en ti ty) u kon cept „ko lek tiv ne in di -vi due“ (col lec ti ve in di vi du al) re zul tu je ko lek ti vis tič kim na cio na li -zmom koji je po ten ci jal no au to ri ta ran jer, u os no vi, im pli ci ra pos to -jan je sa mo pro kla mo va nih tu mača vol je i inte resa na ci je koji svo ju

47

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF55 „Nacija se ne određuje kao složeni entitet, već kao kolektivna ličnost

obdarena sopstvenom voljom i interesom, nezavisnim i primarnim u odnosu na voljui interese ljudskih pojedinaca unutar nacije. Takvo definisanje nacije rezultuje ko lek -tivističkim nacionalizmom“ (Greenfeld, 1995: 16).

in ter pre ta ci ju na meću „ma sa ma“.56 Iako je kolektivistički, fran cus kina cio na li zam je u određenju kri ter iju ma na cio nalnog pripad ni štva usvojio građanski prin cip, pa je svo jim in klu ziv nim ka rak te rom afir -mi sao slo bo du in di vi dua (građana) da (ne)pri pa da ju na cio nal nom ko -lek ti vi te tu: „Građanskim kri ter iju mom na cio nal nog članst va priz na jese slo bo da in di vi du al nih čla no va, koju ko lek ti vis tič ka de fi ni ci ja na ci -je poriče. Sto ga je ko lek ti vis tič ki i gra đanski na cio na li zam je dan ambivalentan, pro ble ma tič ni tip, nužno razdi ran unutrašnjim kon tra -dik ci ja ma. Bur na is to ri ja fran cus ke na ci je je reči to sve doč anst vo tih kontradikcija“ (Green feld, 1995: 17).

Da kle, hronološki dru gi tip na cio na liz ma, pošto „na ci ju“odre đuje kao skup svih građana sa je dinst ve nom, za jed nič komopštom vol jom (vo lon té gé né ra le), za razli ku od građanske i in di vi -du alis tič ke „prvorođene na ci je“, is tov re me no je građanski i ko lek ti -vis tič ki. Dal jim širenjem na cio na liz ma, pod snažnim uti ca jemupra vo ovog fran cus kog mo de la, kon cept „na ci je“ na tlu Ru si je iNe mač ke doživlja va na red nu se man tič ku trans for ma ci ju u ko joj,zadržava jući ko lek ti vis tič ko shva tan je su ver enog na ro da kao je -dinst ve ne lič nos ti, građanski kri ter ijum pri pad nos ti tom ko lek ti vi te -tu biva za men jen et nič kim kri ter iju mom. Ovde je „na ci ja“ shvaće nakao „na rod“ (íŕđîä; Volk) koji je de fi ni san dis tink tiv nim et nič kim ikul tur nim ka rak ter is ti ka ma – pripadništvo „na ci ji“ je sto ga us lovlje -no et ni ci te tom nje nih čla no va, a ona sama je ho lis tič ki shvaće na kaoko lek ti vi tet, te je rus ki i ne mač ki na cio na li zam et nič ki i ko lek ti vis tič -ki: „Ovaj tip na cio na liz ma kom bi nu je ko lek ti vis tič ku de fi ni ci ju na -ci je sa et nič kim kri ter iju mom na cio nal nos ti. Et nič ki na cio na li zamvidi na cio nal nost kao ge nets ki de ter mi ni sa nu, pot pu no ne za vis nu od vol je po je di na ca, te sto ga, ne od vo ji vu od njih... Slo bo da po je din case u ovom tipu na cio na liz ma dos led no po riče ili, češće, redefinišekao unutrašnja slo bo da ili kao sazna ta nužnost“ (Green feld, 1995:19). Na taj na čin, či ta va ti po lo gi ja na cio na liz ma Lie Grin feld sažetose može sves ti na razli ko van je tri na ve de na tipa: „Is to rijski, prvi na -cio na li zam koji se po ja vio u En gles koj pri pa da in di vi du alis tič kom i

48

ĆI TO

BUS

NA LI

M

56 „Kolektivistički nacionalizam stoga favorizuje političku kulturupopulističke demokratije ili socijalizma, te kao takav, daje ideološke osnovemodernih tiranija“ (Greenfeld, 1995: 17). Ili, na drugom mestu: „Kolektivističkeideologije su inherentno autoritarne jer kada se kolektivitet predstavlja u unitarnimpojmovima, onda to vodi pretpostavci da kolektivitet kao individua poseduje jednuvolju, a neko je pozvan da bude njen tumač“ (Greenfeld, 1992: 11).

građanskom tipu. Dru gi, mešoviti tip koji se po ja vio u Fran cus kojbio je građanski i ko lek ti vis tič ki. Treći, koji je kas ni je nas tao, sas to jise od ko lek ti vis tič kog i et nič kog na cio na liz ma. Kao mo del on seprvo po ja vio u Ru si ji, a za tim u Ne mač koj. Taj tip na cio na liz ma bioje predodređen da pos ta ne od svih najčešće imi ti ran u kas nom XIX ira nom XX veku“ (Green feld & Chi rot, 1994: 83).

Prih va tan je ide je „na ci je“ i širenje „na cio na liz ma“ iz van nji ho ve is to rijske ko levke Grin fel do va u os no vi tu mači kao pro ces importa itrans for ma ci je iz vor nog, en gles kog rešenja pro ble ma kri ze iden ti te ta ista tu sa aris to kra ti je kao glav nog so ci jal nog ak te ra stale škog društva.Sto ga, za razli ku od različi tih ver zi ja „mo der nis tič ke pa ra dig me“ unu -tar ko jih se „buržoa zi ja“ iden ti fi ku je kao glav ni no si lac i pro mo ter na -cio na liz ma, Grin fel do va, u skla du sa svo jim hrono loškim po mer an jempo ja ve na cio na liz ma, u aris to kra ti ji i in te li gen ci ji, kao i nji ho voj zaokupljenosti pro ble mom sta tu sa – nji ho vom „taštinom“ (va ni ty) i pono som, a ne eko noms kim in ter esi ma – vidi najvažnije čin io ce ra -đanja no vog sve ta na ci ja.57 Ova teza o znača ju doživlja ja „sta tus ne inkonzistentnosti“ tra di cio nal nog staleškog po ret ka koja je po ka za telj„idea lis tič kog“ us mer en ja Lie Grin feld (na su prot već po men utom „ma -ter ija liz mu“ mo der niz ma),58 po jača na je cen tral nom ulo gom koju u nje -nom objašnjenju širenja i is to rijske di na mi ke na cio na liz ma imapsihološki kon cept re san ti ma na. Nai me, već iz per spek ti ve kul tur no- is -to rijskih i so ci jal nih okol nos ti Fran cus ke, preu ze ti en gles ki model„ nacije“ pred stavljao je ob jekt divljen ja i imi ti ran ja, a sam pro ces preu -

49

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

57 „Možda je jaka formulacija, mada ne i preterivanje, reći da je svet u komeživimo nastao uz pomoć taštine. Uloga taštine ili želje za statusom u socijalnimpromenama bila je u velikoj meri potcenjivana, a žeđ ili volja za moći je običnosmatrana njenom glavnom pobudom. Ipak, u svih pet slučajeva razmatranih u ovojknjizi, pojava nacionalizma je povezana sa zaokupljenošću statusom. Engleskaaristokratija je težila da potvrdi svoj status, francusko i rusko plemstvo – da gazaštite, nemački intelektualci – da ga dostignu. Čak i za materijalističke Amerikance, oporezivanje bez predstavljanja je bio udar na njihov ponos, više nego povredanjihovih ekonomskih interesa. Oni su se borili – i postali nacija – zbog poštovanjaprema sebi, pre nego zbog nečeg drugog.“ (Greenfeld, 1992: 488)

58 Obrtom Gelnerove teze da objektivne strukturne socijalne promene(„modernizacija“) vode rađanju nacionalizma, Grinfeldova upravo naglašava da je(nacionalistička) ideja ta koja stvara osnovu za dolazak modernosti. Stoga, da biutvrdila kako ideologija preovladava u odnosu na materijalne okolnosti, težište njeneargumentacije mora biti pomereno sa socijalne strukture na procese širenja irecepcije ideja. To, u drugom koraku, vodi njenom fokusiranju na elite, posebnointelektualce kao stvaraoce tih ideja (vid. Conversi, 2002: 11).

zi man ja bio je prać en oseć an jem in fe ri or nos ti u od no su na superiornista tus „prvorođene na ci je“.59 Sto ga je trans for ma ci ja gra đansko-in di vi -du alis tič kog tipa na cio na liz ma pod sta knu ta re ak ci ja ma koje Grin fel do -va tu mači kao iz raz re san ti ma na, tj. psihološkog stan ja koje se od li ku jepo tis ki van jem oseć an ja za vis ti i mržnje, te ne mo guć nos ti nji ho vog za -do vol ja van ja. Za vist pre ma ob jek tu imi ti ran ja, (po mešana sa mržnjompre ma nje mu jer nje gov sta tus sve doči o našoj sopstve noj in fe ri or nos ti), vodi snažnom kom pen za tors kom glo ri fi ko van ju sopstve ne po seb nos ti i znača ja. Ova psihološka re ak ci ja je ipak us lovlje na sociološkim, struk -tu ral nim us lo vi ma po ja ve tog stan ja – fun da men tal nom uporedivošćuili jednakošću sub jek ta i ob jek ta za vis ti, te svešću o nji ho voj ak tu al noj,fak tič koj ne jed na kos ti koja, uprkos svo joj kon tin gent nos ti, spreča vaafir ma ci ju teo rijski pos to jeće jed na kos ti.60 Iako ana li tič ki razli ku je trifaze u ana li zi nas tan ka po seb nih na cio na li za ma – struk tu ral nu, kul tur nu i psihološku – Grin fel do va u rus kom i ne mač kom sluča ju po seb no is -tiče re san ti man kao ključ ni fak tor koji je ob li ko vao samu ma tri cu nji ho -vih na cio na li za ma. Dru gim reči ma, što se od „prvorođene na ci je“kreće mo više ka Is to ku, re san ti man pos ta je sve snažniji po kre tač trans -for ma ci je kon cep ta „na ci je“ i čin ilac pro me ne sis te ma vred nos ti na kojise taj kon cept izvorno os lan jao. Nai me, dok je u sluča ju Francuske am -bi va lent na mešavina građanskog i ko lek ti vis tič kog nacio na lizma samo„ne-za pad na“, rus ki i ne mač ki na cio na li zam su „anti-za pad ni“, tj. u oba je „Za pad“ is tov re me no uzor i ob jekt mržnje, ori jen tir i mo del u od no suna koga se definiše dru gi, sa mos vojni na cio nal ni iden ti tet ote lot vo ren u

50

ĆI TO

BUS

NA LI

M

59 „Svako društvo uvozeći stranu ideju nacije neizbežno se usredsređuje naizvor uvoza – po definiciji objekt imitacije – i reaguje na njega. Pošto je modelsuperioran u percepciji samog imitatora, a sam kontakt često služi isticanjuimitatorove inferiornosti, obično reakcija preuzima oblik resantimana.“ (Greenfeld,1992: 15)

60 U tumačenju „resantimana“ Grinfeldova se oslanja na Ničea i Šelera, ali nepominje Plamenca, iako je njegova teza o reaktivnoj prirodi nezapadnognacionalizama (tj. odgovora na izazov vodećih nacija – Francuske i Engleske) priprihvatanju ideje „kulturnog jedinstva čovečanstva“, veoma slična mehanizmu„resantimana“. Takođe, Grinfeldova naglašava da je postojanje izvesnog stepenafaktičke među zavisnosti različitih društava (tj. onoga što je Plamenac nazivao„jedinstvom čove čanstva“, a što se danas označava „globalizacijom“) preduslovširenja nacionalizma: „Treba se podsetiti da se nacionalizam mogao širiti samo stogajer je već postojao izvesni stepen globalizacije. Nije slučajno da se nacionalizam prvoproširio po Evropi ujedinjenoj vezama religije, zajedničke kulture i trgovine“(Greenfeld, 1993: 61).

kon cep tu po seb nog, sa mos vojnog „duha na ro da“, sup stan ci ja lis tič kishvaće ne „na cio nal ne ide je“, „na cio nal ne sud bi ne“ ili „mi si je“.

Obim ni is to rio grafs ki ma ter ijal za ilu stra ci ju svo je teze o re -san ti ma nu Grin fel do va na la zi u rus koj in te lek tu al noj tra di ci ji u či jemsredištu su de ba te o od no su „Ru si je i Evro pe“. Uka zu jući na ranoupo zo ren je Fon vi zi na (1744-1792) po kome se rus ko plemst vo moraos lo bo di ti kako ideali za ci je „Za pa da“ i pre zi ra pre ma sopstve nojzemlji, tako i od ba ci van ja sve ga „tuđeg“ i obo got vor en ja sop stve nogna ro da61, Grin fel do va po ka zu je da su oba glav na toka rus ke tra di ci je– „slo ven ofilst vo“ i „zapadnjaštvo“ – bili snažno „na toplje ni re san ti -ma nom“. Nai me, obe ove međusobno su koblje ne stru je ru s ke mis libile su uko ren je ne u du bo kom oseć an ju in fe ri or nos ti Ru si je i od ba ci -van ju rus ke so ci jal ne stvar nos ti XIX veka. Dok su slo ven ofi li rešenjeza svo je ne za do voljstvo tražili u pov rat ku ideali zo va noj prošlosti Ru -si je i nje noj „sa mo bit nos ti“ u od no su na „Za pad“, „za padnja ci“ susvo je priz nan je fak tič ke in fe ri or nos ti Ru si je nas to ja li da kom pen zu jute zom o „pred nos ti za os ta los ti“, te ver om u me si jans ku ulo gu Ru si jeu ko nač nom ras ple tu svets ko-is to rijske dra me čo več anst va.62 Pre maGrin fel do voj, ne za vis no od po li tič kih i ideoloških razli ka un utar ruske in te lek tu al ne tra di ci je, kon cept „na ci je“ ili „rus ke na cio nal neide je“ zas ni vao se na ko lek ti viz mu, et ni ci te tu („krv i tlo“), te ta janst -ve noj „rus koj duši“ koju ova plo ću je „na rod“, a ot kri va i tu mači in te -lek tu al na eli ta.63 Uprkos obim nom ma ter ija lu na koji se Lia Grin feldpo zi va u svom tu mač en ju nas tan ka rus ke na ci je i ka rak teri za ci ji rus -kog na cio na liz ma, nje no is ti can je do mi nant ne važnos ti „et nič kog kri -ter iju ma“ na cio nal ne pri pad nos ti je veo ma neu bedlji vo za na ci ju u

51

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

61 „Kako se možemo izlečiti od dve kontradiktorne i najštetnije predrasude: prve,da je sve kod nas užasno, dok je u stranim zemljama sve dobro; druge, da je u stranimzemljama sve užasno, a kod nas sve dobro?“ (cit. prema: Greenfeld, 1992: 223)

62 Tezu o zajedničkim korenima ruskog slovenofilstva i zapadnjaštvaformulisao je još A. Hercen koristeći metaforu o dvoglavom orlu ili dva lica bogaJanusa – jednog okrenutog prošlosti, a drugog budućnosti. Opširnije o ova dva tokaruske intelektualne i političke istorije, kao i njihovom međusobnom odnosu, videti umojoj knjizi Tumači ruske ideje. Studije o ruskim misliocima XIX veka, Beograd:Zavod za izdavanje udžbenika, 2001.

63 „Ruska nacionalna ideja sastoji se iz sledećeg: prvo, nacija je određena kaokolektivna ličnost; drugo, ona je oblikovana rasnim, primordijalnim faktorima poputkrvi i tla; treće, nju karakteriše enigmatična duša ili duh. Duh nacije je smešten u‘narodu’, ali dosta paradoksalno, on se obelodanjuje uz pomoć obrazovane elite koja, očigledno, ima sposobnosti da ga otkrije“ (Greenfeld, 1990: 590).

ko joj i na ni vou je zi ka pos to ji dvos mis le nost (izražena u pri devskomparu: đîńńčéńęčé – đóńńęčé) ko jom se razli ku je pri pad nost po li tič kojza jed ni ci (im pe ri ji, državi) od uže et nič ke pri pad nos ti koja se, osim uek strem nim po li tič kim po kre ti ma, češće upo treblja va u smis lu kul tur -ne iden ti fi ka ci je (je zik, vera, kul tu ra u užem smis lu), nego u znač en ju „krvi i tla“.64 Sto ga, ako se „et nič ki na cio na li zam“ poi ma u stro gom,eks klu zi vis tič kom smis lu ap so lu ti za ci je „krvi i tla“ kao osnovnogkri ter iju ma na cio nal ne pri pad nos ti, onda za rus ki ko lek ti vis tič ki kon -cept „na ci je“ pre možemo reći da po či va na „kul tur no- -et nič kom“,nego čis tom „et nič kom“ kri ter iju mu. Ovu čin je ni cu Grin fel do va prećutno priz na je kada čis ti mo del „anti-za pad nog na cio na liz ma“ iden -ti fi ku je u Ne mač koj, a ne u Ru si ji. Nai me, od „pet pu te va u mo der -nost“, ne mač ki put je onaj koji od ro man tič ars kog od ba ci van ja idea lara cio na liz ma, in di vi du aliz ma i de mo kra ti je, vodi i završava u na cis tič -kom ra siz mu.65 Od rane pi je tis tič ko-ro man tič ar s ke mis li, „ matrica ne -mač kog na cio na liz ma... bila je pro dukt anti-za pad nog re san ti ma na“ ipo či va la je, po Grin fel do voj, na prin ci pi ma po ko jim je: (1) mo der ni,za pad ni svet bes mis len i zao; (2) sta vu da je mo der ni čo vek otuđen od društva i svo je pra ve pri ro de; (3) uver en ju da je pra va pri ro da čo ve kaso ci jal na, te da je nje no ost va ren je mo guće je di no kroz za jed ni cu –ko lek ti vi tet prožet sopstve nim du hom; (4) žudnjom za so ci jal nompro me nom koja će, kroz rat ili re vo lu ci ju, omo gući ti samo ost va ren jepra ve ljuds ke pri ro de, te (5) naglašavanju pri mar ne ulo ge in te lek tua -la ca u pro ce si ma so ci jal ne trans for ma ci je (vid. Green feld, 1992:386-387). Is ti can je ovih sta vo va kao struk tur nih, kon sti tu tiv nih prin -ci pa ne mač ke na cio nal ne tra di ci je Grin fel do voj služi da u isti, ko lek -ti vis tič ki i an ti za pad ni ok vir, si tui ra kako in ter na cio na lis tič kimark si zam, tako i na cis tič ki ra sis tič ki na cio na li zam: „Sto pe de set go -di na na kon rođenja ne mač kog na cio na liz ma ništa nije tako du bo ko

52

ĆI TO

BUS

NA LI

M

64 Kada Tuzenbah, lik iz „Tri sestre“ A. Čehova, sebe određuje kao „Rusa“(jer, uprkos svom imenu, govori ruski, kršten je u pravoslavnoj veri, itd.) onda on„ruskost“ definiše kulturnim, a ne etničkim kriterijumima. Sličnih istorijskih,stvarnih primera ima bezbroj – već pominjani Fonvizin je jedan od njih.

65 „Dovoljno je istaći ponovo, iako je to često činjeno, da direktna (mada ne‘apsolutno jasna i nesporna’) linija povezuje Hitlera sa idealističkim romantičarskimpatriotima iz ratova za oslobođenje... Konačno rešenje (jevrejskog pitanja – M. S.) jebilo inherentno nemačkoj nacionalnoj svesti. Mada nije bilo neizbežno, ono nije biloincident i aberacija nemačke istorije... Samo je Nemačka mogla stvoriti Hitlera... Nemačka je bila spremna za holokaust od trenutka nastanka nemačkog nacionalnogidentiteta.“ (Greenfeld, 1992: 384)

uti ca lo na tako ve li ki broj lju di kao dve ne mač ke tra di ci je, jed na nale vi ci, dru ga na des ni ci – mark si zam i vol kish tra di ci ja koja je kul mi -ni ra la u na cio nal-so ci ja liz mu“ (Green feld, 1992: 387).

Ako, za razli ku od ne mač kih teo re tiča ra na cio na liz ma66, pri -hva ti mo ovu ka rak teri za ci ju ce lo kup ne ne mač ke tra di ci je kao ek -strem no ne li be ral ne i ko lek ti vis tič ke (anti-za pad ne), suoča va mo se sapro ble mom objašnjenja uz ro ka tak vog razvo ja ne mač ke (kao i rus ke)au to ri tar no-ko lek ti vis tič ke „ma tri ce na cio na liz ma“. Grin fel do va evo -lu ci ju („za pad nog“ i „ne-za pad nog“) na cio na liz ma u „anti-za pad ni“tip ne objašnjava struk tur nim ka rak ter is ti ka ne mač kog i rus kog dru -štva, već so ci jal nim sta tus om i ka rak te rom sta leža ili kla se koja u timdruštvima gra di i artikuliše na cio na lis tič ku ideo lo gi ju67. Dok su u engleskom sluča ju li be ral nog, in di vi du alis tič kog shva tan ja „na ci je“no sio ci no vog kon cep ta za jed ni ce bili pri pad ni ci sa mo pouz da nih,uzdižućih slo je va koji su težili da sa ču va ju i potvrde svoj no vou spo -stavlje ni sta tus, u ne mač kom sluča ju, ar ti ku la ci ja na cio na liz ma po tiče od mar gi na li zo va ne, so ci jal no fru stri ra ne i izo lo va ne in te li gen ci je –po seb ne frak ci je srednje kla se – gra đan stva sa uni ver zi tets kim di plo -ma ma (Bil dungs bi ir ger tum)68. Zau zi ma jući uski so ci jal ni pro storizme đu plemst va i buržoa zi je, ne mač ki in te lek tu al ci su bili „ne za do -

53

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

66 Hans–Urlih Veler, kritikujući Konovu dihotomiju da „u sublimnoj formisuprotstavljene pozicije oba svetska rata“, ističe kako to „nije sprečilo Liu Grinfeldda... još jednom sakupi sve klišee o humanom engleskom i američkom nacionalizmunasuprot varvarskom rasističkom nemačkom nacionalizmu (‘Od Herdera doholokausta’) i to sa ambicijom da tim svojim delom pruži nešto novo“ (Veler, 2002:65-66).

67 „Početna definicija nacije u svakom (razmatranom – M. S.) slučaju – da li jeona određena kao složeni entitet ili kao unitarna celina – zavisi od prirode grupa kojesu aktivno uključene u artikulisanje nove ideologije i situacije sa kojom se onesuočavaju (Greenfeld, 1995: 19).

68 „Od svih evropskih primera prikazanih u ovoj knjizi, Nemačka je jediniprimer koji podržava gledište da je nacionalizam fenomen vezan za srednju klasu.Njene vođe na putu ka nacionalnom identitetu bile su iz redova buržoazije, a nearistokratije. Ipak, ovaj izuzetak služi da potvrdi pravilo jer su intelektualci iz srednjeklase, ti vizionari i arhitekte nemačkog nacionalizma, imali tako malo zajedničkog saburžoazijom kao klasom, kao i sa plemstvom koje je na njih gledalo sa visine ili saseljaštvom, mada je značajan broj tih intelektualaca u seljaštvu nalazio svoje poreklo.Od najranijih vremena u Nemačkoj su sekularni intelektualci iz srednje klase biliposebna grupa – grupa sa sopstvenim i posebnim etosom, mogućnostima,aspiracijama i frustracijama. Ona je bila tvorevina nemačkihuniverziteta...“(Greenfeld, 1992: 293).

voljni svo jom lič nom si tua ci jom“, so ci jal nom „izo la ci jom i isklju -čenošću“, op ter eće ni „neuspe šnošću“ i prožeti „opre siv nim oseć a -njem sta tus ne nes tal nos ti i pro tiv reč nos ti“ (vid. Green feld, 1992: 351;345-6; 277). Ova so ci jal na fru stri ra nost, kao i re san ti man u od no su naFran cus ku i En gles ku, pod sta kla je ne mač ku in te li gen ci ju da se okre -ne od ra cio na lis tič kog i op ti mis tič kog pros ve ti teljst va ka ro man tič ar -skoj sti li za ci ji pro šlo sti u ko joj je u ideali zo va noj sli ci „na ro da“ (Volk) pronašla novi prin cip so ci jal nog i po li tič kog au to ri te ta koji je da vaoznač aj in te li gen ci ji kao svom tu maču i glas no go vor ni ku. Prih va ti moli, međutim, ovo izvođenje ne za vis no od is to rijskog razma tran ja nje -go ve pouz da nos ti, suoča va mo se sa opštijim pi tan jem po vo dom tezepre ma ko joj je tip na cio na liz ma, u krajnjoj li ni ji, određen so ci jal nimsta tus om i ka rak ter is ti ka ma slo ja koji artikuliše novu na cio na lis tič kiideo lo gi ju. Nai me, kako je to is ta kao je dan kri tič ar Lie Grin feld, ne -ophod no bi bilo ob jas ni ti „zašto su na cio na lis tič ke ideo lo gi je jed nepo seb ne kla se, bez ob zi ra da li je ona prožeta sa mo pouz dan jem ilikom plek som in fe ri or nos ti, ima le baš tak vog od je ka u širokim slo je vi -ma stanovništva, te baš tako uti ca le na ka rak ter na cio nal nog iden ti te -ta?“ (Brown, 2000: 64). U tra gan ju za od go vor om na ovo pi tan je fo -kus istraživan ja nužno bi opet bio po me ren od so ci jal nih ak te ra inji ho vih ide ja, ka „ma ter ija lis tič kom“ pris tu pu ko jim se te ma ti zu juso ci jal ne struk tu re, tj. dru štve no-is to rijska stvar nost. Uti sak o ino va -tiv nos ti teo rijskog pris tu pa Lie Grin feld u objašnjenju nas tan ka i di fu -zi je na cio na liz ma, te razli ko van ju os nov nih ti po va „na ci ja“ bio bitime, sva ka ko, uman jen.

Pri ka za na ti po lo gi ja os nov nih „ma tri ca na cio na liz ma“ (en gle -ske, fran cus ke, rus ke i ne mač ke) iscrplju je, pre ma Grin fel do voj, uzo re koje su sle di le dru ge na ci je. U os no vi, ova če ti ri mo de la koja su kla si -fi ko va na u du al nu she mu (in di vi du alis tič ko-građanski vs. ko lek ti vi -stič ko-et nič ki kon cept na ci je) koja je do pun je na treć im, fran cus kimsluča jem (kom bi na ci ja ko lek ti vis tič ko-građanskog prin ci pa), čine če -ti ri „puta u mo der nost“. Pos lednji, „peti put“, svo di se na „prvi“, tj. en -gles ki mo del ost va ren na dru goj stra ni At lan ti ka, u „No voj En gles koj“ oslobođenoj evrops kih „sta rač kih na vi ka u mi šljenju i de lan ju“(Green feld, 1992: 401). Za razli ku od pret hod no ana li zo va nih sluča je -va preu zi man ja kon cep ta „na ci je“ i širenja „na cio na liz ma“ koji sunužno bili pod uti ca jem spe ci fič nih geo-po li tič kih i et nič kih fak to ra, usluča ju Ame ri ke iz vor ni en gles ki mo del „na ci je“ je preu zet bez op te -

54

ĆI TO

BUS

NA LI

M

re ć en ja od par ti ku lar nih tra di ci ja i re san ti ma na, te je „na su prot pri -hvaće nim mišljenjima, u iz ves nom, ana li tič kom smis lu, ame rič ka na -ci ja ideal na na ci ja: to je na jčis ti ji pri mer na cio nal ne za jed ni ce odsvih“ (Green feld, 1992: 403)69. Ne ula zeći ovde u pri kaz ana li ze ame -rič ke is to ri je na koju se po zi va Lia Grin feld, tre ba is taći njen zaključ ak da je „ame rič ka na ci ja... os ta la ver na iz vor noj ide ji nacije i najviše sepri bližila ost va ren ju prin ci pa in di vi du alis tič kog, gra đanskog na cio na -liz ma“ (Green feld, 1992: 484)70. Na taj na čin, Grin fel do va može dapokaže kako nje no shva tan je „na ci je“ kao posebne „kon cep tu al ne per -spek ti ve“ ili na cio na liz ma kao „or gani za cio nog prin ci pa“ koji je ne za -vi san od par ti ku lar nih (et nič kih, geo po li tič kih, tra di cijsko-kul tur -nih...) ka rak ter is ti ka, ne samo da mogu biti, već zais ta i jesu ost va ri vi ifunk cio nal ni u so ci jal no-is to rijskom rea li te tu.71 Sto ga, nje na poč et nateza da „na cio na li zam nije nužno ob lik par ti ku la riz ma“, te da se nje -go ve iz vor no-for mal ne (pa, sto ga, uni ver za lis tič ke) ka rak ter is ti ke iz -ve de ne iz is to rijski os nov nog en gles kog in di vi du alis tič ko-gra đan skog prin ci pa mogu, kao u USA, ost va ri ti u pot pu nom ob li ku, vodi zaključ -ku da „na ci ja koja se po kla pa sa čo več anst vom uopšte nije kon tra dik -ci ja u pojmu“. Dru gim reči ma, ne napuštajući kon cep tu al ni ok vir „na -cio na liz ma“, u bu duć nos ti, pre ma ana lo gi ji sa USA, možemo za mis li ti „Uje din je ne države sve ta“ (USW) kao jed nu „na ci ju“ u ko joj bi su ver -eni tet bio proširen na ce lo kup nu ljuds ku po pu la ci ju uz, is tov re me nuafir ma ci ju jed na kos ti nje nih razno li kih seg me na ta (vid. Green feld,1992: 7-8). Jed nos tav ni je reče no, to bi zna či lo da je pre ma Grin fel do -voj mo guća je dinst ve na li be ral no-de mo krats ka svet s ka država koja bibila na lik današnjoj Ame ri ci. Ali, os nov na pre pre ka ost va ren ju ove vi -

55

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

69 „Američki slučaj ilustruje suštinsku nezavisnost nacionalnosti odgeo-političkih i etničkih faktora i naglašava njegovu konceptualnu ili ideološkuprirodu. S obzirom na to da je nacionalni identitet izvorni identitet američkepopulacije koji prethodi nastanku njegovog geo-političkog i institucionalnog okvira,analiza američkog nacionalizma se ne usredsređuje na uslove njegovog nastanka koji su neproblematični, već više na njegovim efektima koji se, u tom slučaju, moguposmatrati u gotovo čistoj formi.“ (Greenfeld, 1992: 23-24)

70 S obzirom na pomenutu unutrašnju vezu između individualističkog,građanskog nacionalizma i demokratije, Grinfeldova, takođe, zaključuje: „Američka nacija opstaje kao primer izvornog obećanja ‘nacije’ – demokratije – kao dokaz njene elastičnosti i životne sposobnosti, uprkos kontradikcija koje su joj inherentne“ (Isto)

71 „Američki slučaj ilustruje suštinsku nezavisnost nacionalnosti odgeo-političkih i etničkih faktora i naglašava njegovu konceptualnu ili ideološkuprirodu“ (Greenfeld, 1992: 24).

zi je su, kao što smo vi de li, par ti ku la ris tič ki na cio na liz mi jer su, zbogsvog ko lek ti viz ma i et nič kog kri ter iju ma pri pad nos ti „na ci ji“, ne spo ji -vi sa li be ral nom de mo kra ti jom. Sto ga, oče ki van je brzog širenja i prihvatanja li be ral no-de mo krats kih po li tič kih sis te ma širom sve tapred stavlja op ti mis tič ku ilu zi ju, jer najras pro stran je ni ji ko lek ti vis tič -ko-et nič ki mo del na cio na liz ma pred stavlja čvrs tu pre pre ku uni ver za -li za ci ji li be ral ne de mo kra ti je. Dru gim reči ma, jed na od po s le di ca gu -bit ka iz vor ne po ve za nos ti „de mo kra ti je“ i „na cio na li z ma“ je, pre maGrin fel do voj, stav da „de mo kra ti ja ne može biti izvo žena“, tj. da je ona „in her ent na pre dis po zi ci ja ne kih na ci ja (sadržana u sam oj nji ho vojde fi ni ci ji kao na ci ja – tj. u iz vor nom kon cep tu na ci je), ali stra na dru -gim, te da spo sob nost prih vat an ja i razvo ja de mo kra ti je u nji ma možezah te va ti pro me nu iden ti te ta.“ (Green feld, 1992: 10).

Na ve de ni stav, po red Han ting to no vog „su ko ba ci vi li za ci ja“,pred stavlja je dan od najra di kal ni jih sav re me nih pri me ra za go va ra n jastanovišta kul tur nog de ter miniz ma pre ma kome je, u krajnjoj liniji,veći na na ci ja una pred „osuđena“ na neu speh u iz gradnji li be ral -no-de mo krats kog eko noms kog i po li tič kog po ret ka. Is ti na, ova „pre -su da“ nije sas vim ko nač na: brojne „anti-za pad ne na ci je“ mogura ču na ti na uspešnu li be ral no-de mo krats ku trans for ma ci ju ako pro -me ne svoj „ko lek tiv ni iden ti tet“, ili na to budu spol ja pri sil je ne72.Grin fel do va je uver ena da je tak va ra di kal na trans for ma ci ja na cio nal -nog iden ti te ta prin ci pi jel no mo guća, mada ne i mno go ver ovat na73.Ona, u krajnjoj li ni ji, za vi si od ka rak ter is ti ka so ci jal nih eli ta tih na ci -ja, na ro či to od „in te li gen ci je“ kao onog so ci jal nog slo ja koji je imaopre sud nu ulo gu u stva ran ju na cio nal ne sa mos ves ti ne-za pad nih na ci -ja. Ali, na su prot oče ki van ji ma brze li be ral no-de mo krats ke re kon -struk ci je post-ko mu nis tič kih na ci ja, uspeh in te li gen ci je u de mon tažiko mu niz ma na Is to ku oko nč an je „gor kim oku som“ jač an ja „et nič -

56

ĆI TO

BUS

NA LI

M

72 „Naravno, identitet takođe može biti transformisan pritiskom spolja.Nemačka koja je bila suštinski promer etničkog nacionalizma, može biti modeluspešne transformacije identiteta pod spoljašnjim pritiskom. Ali, kako Nemačkadokazuje, transformacija identiteta pod uticajem spolja zahteva veoma težak pritisak– takav kakva je dugotrajna okupacija ili podela. Tužno iskustvo Bosne iHercegovine poučava nas da međunarodna zajednica još nije spremna na takve merečak i u najgorim okolnostima“ (Greenfeld, 1995: 22).

73 „Mora se shvatiti da to što se podrazumeva nije ništa manje do promenaidentiteta tih nacija. Takva promena, mada moguća, ne izgleda verovatna u većini istočno-evropskih društava i bivšim Sovjetskim republikama“ (Isto)

kog“, a ne „građanskog i in di vi du alis tič kog na cio na liz ma“. Ko ris teći pri mer Ru si je, Grin fel do va je u više nav ra ta is ti ca la da je post ko mu -nis tič ka in te li gen ci ja brzo od ba ci la re for me i „udal ji la se od idea lade mo kra ti je go to vo isto tako je dinst ve no, kao što je ra ni je nji ma bilaprivržena“ (Green feld, 1996a: 419). Objašnjenje za ovu „iz da ju stva -ri de mo kra ti je“ od stra ne in te li gen ci je ona je, u skla du sa svo jom te -zom o važnos ti „sta tus ne ne si gur nos ti“ i „taštine“ kao mo ti va cio nihfak to ra for mu li san ja kon cep ta na cio nal nog iden ti te ta, tražila u od bi -jan ju in te li gen ci je da se odre kne tra di cio nal ne ulo ge pred stav ni ka„ko lek tiv ne pa me ti i mo ral ne sa mos ves ti na ro da“, te pris ta ne na svekon sek ven ce prin ci pa de mo krats ke jed na kos ti koji je iz jed nača va sa„ma sa ma“ (hoi pol loi)74. Svo jim zaključ kom, među tim, da „rus ka in -te li gen ci ja mno go više vodi ra ču na o svo joj po zi ci ji u društvu, nego o po li tič kim prin ci pi ma“ (Green feld, 1995: 23), Grin fel do va je odsopstve nog „idea lis tič kog“ pris tu pa uz ma kla ka (im pli cit nom) pri -znan ju važnos ti jed ne „ma ter ija lis tič ke“ ana li ze u ko joj bi ka te go ri ja„in ter esa“ ima la veću važnost od „ide ja“. Is ti na, ova teo rijska ne do -sled nost nije uti ca la na ublažavan je nje nog kul tur nog de ter miniz mapre ma kome li be ral na de mo kra ti ja os ta je in he r ent no svojstvo ne kihna ci ja, na su prot „etno-ko lek ti vis tič kih“ iden ti te ta veći ne na ci ja za -roblje nih u klop ku sopstve ne au to ri tar nos ti. Čini se, sto ga, da u većpo me nutoj nužnos ti „spoljašnjeg pri tis ka“ u trans for ma ci ji par ti ku la -ris tič kih, „anti-za pad nih“ na cio na li za ma leži os nov na prak tič na po -ru ka či ta ve teo rijske kon struk ci je Lie Grin feld.

* * *

Pret hod no naznače na prak tič na pos le di ca ti po lo gi je na cio na -liz ma Grin fel do ve vraća nas opštijem pro ble mu is to rijske kon teks -tua li za ci je du al nih ti po lo gi ja. Nai me, iz nje ne teze o in her ent noj veziang lo sak sons kog kon cep ta „na ci je“ i li be ral ne de mo kra ti je, lako se

57

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

74 „Za inteligenciju se tržište pokazuje kao okrutan gospodar. Ne samo da je nasvoje iznenađenje inteligencija otkrila da mora teško raditi u znoju lica svog da biuživala u plodovima svoga rada, (drugim rečima, stvarno raditi), već je otkrila i mnogoznačajniju posledicu – da je tržište meša sa hoi polloi. To je bio srž problema... Mnogediskusije o suštini i ulozi inteligencije... bile su, u stvari, pokušaji da se ona razlikuje odtakozvanih ‘masa’ i da se potvrdi njena superiornost. To nam sugeriše da njena krizaidentiteta nije bila uzrokovana uvođenjem tržišnih mehanizama i materijalizmom kojioni podstiču, već demokratizacijom i činjenicom da se ruska inteligencija kao grupa,po svojoj prirodi i suštinski protivi demokratiji“ (Greenfeld, 1996a: 431).

iz vo di ak ti vis tič ki stav „krstaškog li be ra liz ma“75 koji, na dah nut li be -ral nom ver om i le gi ti ma ci jom „ideal ne na ci je“, po zi va na osloba -đanje os tat ka sve ta – te „do li ne suza“ – od tvrdo korn ih i sa de mo kra -ti jom ne spo ji vih par ti ku la ris tič kih (etno)na cio na li za ma. Ne ula zećiovde u razma tran je pos le di ca ost va ren ja tak vog sta va, nije teško uo -či ti nje go vu so ci jal no-is to rijsku us lovlje nost glo bal nim tri jum fom li -be ral nog ka pi ta liz ma. Pri me ri dru gih ovde razma tra nih du al nih ti po -lo gi ja takođe nas upu ću ju na is to rijsko-po li tič ke okol nos ti nji ho vognas tan ka, okol nos ti u ok vi ru ko jih su one ima le snažnu ideološkufunk ci ju. Tako se Re na no vo pre da van je može tu ma či ti po la zeći odfran cus ko-ne mač kog spo ra o Al za su76, Ko no va di ho to mi ja iz per -spek ti ve su ko ba sa na ciz mom, a Pla me nče va iz kon teks ta sta bi li zo -va ne sli ke sve ta Hlad nog rata. Na taj na čin mo žemo bol je ra zu me tige ne zu du al nih ti po lo gi ja, te de mon stri ra ti kako se u ok vi ru teo ri jana cio na liz ma čes to re pro du ku je na cio na li s tič ki „na ra tiv ni obra zac“koji po či va na vred nos noj hjer ar hi za ci ji di ho to mi je „mi“ i „dru gi“77.Dru gim reči ma, (etno)cen tris tič ko sta no vi šte koje, po Ger co vim reči -ma, „na jed nu stra nu pos tavlja lju bo mor ni pro vin ci ja li zam i sang vi -nič nu kse no fo bi ju, na su prot čas nog po no sa i opuštenog sa mo pou -

58

ĆI TO

BUS

NA LI

M

75 O razlikovanju „krstaškog“ i „skeptičkog“ liberalizma, kao i njihovom odno su prema „naciji“, videti tekst M. Conovan, „Crusaders, Skeptics and theNation“, Journal of Political Ideologies, Vol. 3; No. 3, 1998.

76 „Nakon rata 1870. godine, spor između nemačkih i francuskih istoričaradostigao je nivo klasične tragedije u kojoj se pojavljuju sukobljene dve ideje nacijekoja je smatrana suštinski ‘ambivalentnom’. Na jednoj strani, Teodor Momzenopravdavao je Bizmarkovu aneksionističku politiku etničkim, jezičkim i kulturnim‘germanstvom’ Alzasa, nezavisnom od trenutne volje njegovih stanovnika. Nadrugoj strani, Francuzi su, citirajući revolucionarne principe, tvrdili da ‘ni rasa nijezik ne čine nacionalnost’ i u ime legitimnih ‘želja nacije’ i ‘volje’, te ‘slobodnogpri stanka’ (Renan), tvrdili da je Alzas ‘francuski po nacionalnosti i ljubavi zaotadžbi nu’. Uloga koju je aneksija Alzasa igrala u razmišljanjima o naciji uNemačkoj i Francuskoj, pa čak i u Italiji, pokazuje kako su politički spor i teorijskeanalize bile neraskidivo povezane“ (Schnapper, 1995: 181).

77 „Nacionalisti obično opisuju svoje nacije naglašavajući kako se one razlikujuod drugih, pa istorija nacionalizma može, u jednoj ravni, biti opisana kao istorijaintelektualnih dihotomija (mi/drugi) pomoću kojih se stvaraju hijerarhije vrednosti. Utom pogledu, mnogo od istorijske literature o nacionalizmu ponavlja intelektualnetendencije nacionalističke kulture jer, takođe, kategorizuje kulture u skladu saistorijskim razlikovanjem i suprotstavljanjem ‘dobrog’ i ‘lošeg’ razvoja“ (Kramer,1997: 541).

zdan ja na dru goj (svo joj – M. S.) stra ni“78, nije samo ka rak ter is ti kana cio na lis tič kog dis kur sa već i teo rijskih ti po lo gi ja „na cio na liz ma“koje po či va ju na ma ni hejskom, du alis tič kom obras cu.

Is ti can je is to rijskih i ideološko-nor ma tiv nih pret pos tav ki ra -zma tra nih ti po lo gi ja nije, samo po sebi, do voljno da bi se u pot pu no -sti do ve la u pi tan je nji ho va saznajna i eks pla na tor na vred nost. U kraj -njoj li ni ji, kada di ho tom nu po de lu os ta vi mo po stra ni, po no vo sesuoča va mo sa brojnim ob li ci ma na cio na li za ma čiju raznovrs nostuoča va mo već na in tui tiv nom i em pi rijskom pla nu. Upra vo nas tašarolikost is to rijskih i sav re me nih ob li ka is pol ja van ja na cio na liz ma,kao i „pro tejski lik na ci je“ koji se opi re čvrs tom de fi ni san ju (Smith),pod stiču na prih va tan je du al nih ti po lo gi ja kao po moć nog sredstvako jim se taj bo ga ti ko lo rit svo di na „crno-beli svet“ jas nih gra ni ca istruk tu re. U tom smis lu, du al ni pa ro vi građanskog i et nič kog (po li tič -kog i kul tur nog, kon trak tu al nog i or gan skog, li be ral nog i au to ri tar -nog, za pad nog i is toč nog...) na cio na liz ma služe nam kao „ideal ni tipovi“ po moću ko jih tu ma či mo is to rijsku i so ci jal no-po li tič ku stvar -nost79. Ne ophod nost stva ran ja „ideal-tips kih“ mo de la je, na ža lo st,praće na našom sklonošću nji ho vog pois to veći van ja sa stvar nošću, tj.nji ho vom „rei fi ka ci jom“ ko jom se jed no ana li tič ko sredstvo pret va rau „samu stvar“, te se, na taj na čin, kom pleks na istorijsko-društvenastvar nost re du ku je na us vo je ni pol azni mo del. Ili, kako to is tiče je dan kri tič ar du al nih ti po lo gi ja na cio na li za ma, ovo razli ko van je se čes to„od hi po te ze pos te pe no pret va ra u pre mi su, pa u ak si om – ono pos ta -je polazište istraživan ja, a ne mo gući zaklju č ak“ (Dun ga ciu, 1999).Dru ga či je reče no, ako iz be ga va mo ter min „post va ren je“, možemogo vo ri ti o sklo nos ti ka „esen ci ja li za ci ji“ ko jom sopstve ne kon cep teove ko veču je mo kao suštinske i nepromenljive ka rak ter is ti ke samestvar nos ti. Razma tra ne du al ne ti po lo gi je na cio na li za ma, na ro či tokada su po ve za ne sa topološko-geo grafs kom odred bom „za pa da“ i„is to ka“, najčešće se upra vo tako upo treblja va ju, te lo gič no vodeafir ma ci ji ne kog ob li ka kul tur nog de ter miniz ma. Sto ga kri tiča ri du al -

59

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

78 Clifford Geertz. „The World in Pieces: Culture and Politics at the End of theCentury“, Focaal, 1998, No. 32, pp. 101-102 (cit. prema: Dungaciu, 1999).

79 „Metodološki, ove distinkcije su često formulisane kao neka vrstadihotomnih veberovskih ideal-tipova koji u čistom obliku ne postoje u praksi, ali sukorisne u poređenju spram kompleksnosti političke i istorijske realnosti“ (Spencerand Wollman, 1998: 256)

nih ti po lo gi ja na cio na liz ma, po pra vi lu, najčešće do vo de u pi tan jenji ho ve esen ci ja lis tič ke pret pos tav ke po moću ko jih se sku po vi ka -rak ter is ti ka ideal nih ti po va „građanskog“ i „et nič kog“ na cio na liz mapret va ra ju u trajne, sup stan ci ja lis tič ki shvaće ne pri mor di jal ne atri bu -te određenih na ci ja. Pret pos tav ka da su za pad ne „građanske na ci je“,odu vek i po svo joj „suštini“, bile li be ral no-de mo krats ke i in klu ziv ne, a nji hov na cio na li zam ra cio na lan, in di vi du alis tič ki, pros već en i to -ler an tan, bez et nič kih netr pel ji vos ti, kul tur ne asi mi la ci je i ko lek ti vi -stič ke mis ti ke, sa stanovišta is to rijske kri ti ke po ka zu je se kao mit ko -jim se, is ti na, po veća va ko lek tiv no samopoštovanje, ali ne i saznan jeprošlosti. De kon struk ci ja tog mita iz ve de nog iz esen ci ja lis tič kishvaće nog „građanskog na cio na liz ma“ nije ogra niče na na prošlostkoja, u krajnjoj li ni ji, za sam kon cept nije od pre sud nog znača ja80.Ra di kal ni ja kri ti ka do vo di u pi tan je ana li tič ke ka pa ci te te du al nih ti -po lo gi ja u ra zu me van ju sav re men os ti, a ne samo is to rijske prošlosti.Tako, na pri mer, Džek tvrdi da je sam kon cept „građanske na ci je“mit81, dok Kim li ka os nov nu tezu o „et no kul tur noj neut ral nos ti“ li be -ral ne, građanske na ci je, takođe sma tra „mi tom“82. Ipak, brojne ar gu -men te pro tiv po de le na cio na li za ma na „građanski“ i „et nič ki“ kao i

60

ĆI TO

BUS

NA LI

M

80 Naime, jedna od karakteristika „zapadnog“ ili „građanskog nacionalizma“,nasuprot njegovom „istočnom“ ili „etničkom“ kontra-tipu, je njegova „okrenutost ka budućnosti“, a ne „opsednutost prošlošću“. Istorija, prema uvreženom dualističkomtumačenju nacionalizma, nema istu „težinu“ na Zapadu i Istoku. Otuda za iste ilislične pojave u „građanskim“ i „etničkim“ nacijama objašnjenje tražimo na različite načine: „Gotovo uvek kada se nacionalistička ili religijska obnova i etnički ili nacio -nalni konflikti dešavaju na Balkanu ili Istočnoj Evropi, mi se usmeravamo kaistorijskom objašnjenju. S druge strane, kada se to događa na Zapadu, tražimokonkretne savremene uzroke za sociološku objašnjenje i kulturne, političke,društvene ili ekonomske razloge. Istorija nije prvi eksplinatorni argument za zapadninacionalizam, ali je za istočni“ (Dungaciu, 1999)

81 „Karakterizacija političke zajednice u takozvanim ‘građanskim nacijama’(civic nations) kao racionalne i slobodno izabrane privrženosti setu političkihprincipa čini mi se neodrživom jer je mešavina samozadovoljstva i priželjkivanja(wishful thinking) (Yack, 1996: 210).

82 Komentarišući stav po kome su „građanske nacije ‘neutralne’ premaetnokulturnim identitetima njihovih građana“ jer se „pripadnost naciji ovde definišeisključivo u terminima prihvatanja određenih principa demokratije i pravde“, Kimlikazaključije da je „ideja o etnokulturnoj neutralnosti jednostavno mit“. Prema njemu:„Stav da su liberalno-demokratske države (ili ‘građanske nacije’) etnokulturnoneutralne na očigledan način je pogrešan, kako istorijski tako i konceptualno“(Kymlicka, 1999: 4-5).

različi tih de ri va ci ja ove ti po lo gi je, na ju bedlji vi je sažima Bru bejker u već po min ja nom radu o „mi to vi ma i pogrešnim pred sta va ma o na cio -na liz mu“. Razli ku jući ana li tič ke i nor ma tiv ne sla bos ti ove po de le, on ih iz vo di iz sis tems ke teškoće koju razli ko van je „građanskih“ i„ etničkih“ na ci ja i na cio na liz ma ima sa ra zu me van jem i sta tus om„kul tu re“. Nai me, u ana li tič kom smis lu, ne jas no je u kom obi mu„kul tur ni pa ra me tri“ ula ze u de fi ni ci ju et nič kog i građanskog na cio -na liz ma. Ako „et nič ki na cio na li zam“ definišemo usko („krv i tlo“),bez kul tur nih sadržaja, onda on pos ta je prazna ka te go ri ja (za koju go -to vo da nema pri me ra u stvar nos ti), dok „građanski na cio na li zam“,uklju či van jem kul tur nih pa ra me ta ra, pos ta je preširoka, he ter oge naka te go ri ja koja obuh va ta sve os ta le pri me re na cio na liz ma. Iz laz izove teškoće možemo po tražiti u su prot nom prav cu – u kon cep tu„ etno kulturnog na cio na liz ma“, na su prot usko „građanskom“, oslo -bo đe nom kul tur nih pa ra me ta ra. U tom sluča ju, suoča va mo se s pro -ble mom koji je di rekt no su pro tan pret hod nom: „Građanski na cio na -li zam brzo gubi real ne crte (tj. biće ne mo guće uopšte go vo ri ti onje go vom pos to jan ju) i prak tič no svi vi do vi na cio na liz ma biće nužnoodređeni kao et nič ki i kul tur ni. Čak i pa ra dig ma tič ni sluča je vi gra -đanskog na cio na liz ma, po put Fran cus ke i Ame ri ke, pres taće da budu građanski pošto ima ju od lu ču juću kul tur nu kom po nen tu“ (Bru ba ker,1998: 299). Da kle, u ana li tič ko-saznajnom smis lu du al na ti po lo gi janam ne može biti od ve li ke po moći u ra zu me van ju is to rijske i so ci jal -no-po li tič ke stvar nos ti. Ali, nje na nor ma tiv no-prak tič na upo tre bako jom se „et nič ki na cio na li zam“ (obič no pri pi san ne kom Dru gom)osuđuje, a „građanski“ pre po ru ču je i odo bra va, čes to je važnija odnje nih ana li tič kih ka pa ci te ta. Sto ga, Bru bejker is tiče da i u nor ma tiv -nom po gle du du al na ti po lo gi ja ima niz ogra nič en ja koja su, takođe,ve za na za dvos mis le nu ulo gu kul tu re. Pri me rom – ako pod „et nič -kim“ po dra zu me va mo širi po jam „et no kul tur nog na cio na li zma“,onda je nje go va apri or na osu da čes to ne os no va na jer gubi iz vida njegovu od bram be nu funk ci ju u sluča je vi ma ugnje ta van ja man ji naili po roblje nih na ro da. S dru ge stra ne, ako „građanski na cio na li zam“shva ta mo šire – tako da nije „kul tur no neut ra lan“ – onda po zi tiv nimsta vom pre ma nje mu prih va ta mo niz asi mi la cio nis tič kih prak si koje,sama čin je ni ca da nisu „et nič ki“ mo ti vi sa ne, ne čini ni ma lo lakše

61

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

podnošljivim za brojne man jins ke kul tu re83. Sto ga, zaklju ču je Bru -bejker, du al na ti po lo gi ja ne pred stavlja pouz dan „nor ma tiv ni kom -pas“ koji bi nas sa sigurnošću vo dio u for mu li san ju prak tič no-po li tič -kih sta vo va pre ma različi tim na cio na liz mi ma.

Kri tič kom de kon struk ci jom du al nih ti po lo gi ja os tavlje ni smo bez us tal je nih i široko prih vaće nih na či na kla si fi ka ci je i vred no va -nja razno li kih is pol ja van ja na cio na liz ma. Sta vu koji, ne bez iz ves nedoze re zig na ci je, zaklju ču je da „nije mo guća jed na, uni ver zal na teorija na cio na liz ma“ (Hall, 1995: 8), može biti pri do dat i stav danije mo guća ni jed na je dinst ve na du al na ti po lo gi ja ko jom bi se, uana li tič kom i nor ma tiv nom po gle du, kom pleks nost fe no me na na cio -na li zma re du ko va la na jed nos tav nu she mu „građansko-et nič ko“ i„do bro-loše“. Ma ko li ko nam ovaj zaključ ak otežavao dis kur ziv nena vi ke i us tal je ne na ra tiv ne stra te gi je, on, za ute hu, teo re tiča ri ma na -cio na liz ma ot va ra široko pol je dal jeg rada.

Literatura:

Berlin, Isaija. (2001), „Jovan Petrov Plamenac“, u: Jovan Plamenac, Slučajđenerala Mihailovića, Nikšić: Jasen (prev. s engleskog), str. 56-68.

Bracewell, Wendy & Drace-Fran cis, Alex. (1999), „South-East ern Eu rope:His tory, Con cepts, Bound aries“, Balkanologie, Paris, Vol. III, No. 2, pp. 47-66.

Brown, Da vid. (2000), Con tem po rary Na tion al ism: Civic, Ethnocultural,and Multi cul tural Pol i tics, Lon don: Routledge.

Brubaker, Rodgers. (1990), „Im mi gra tion, Cit i zen ship, and the Na -tion-State in France and Ger many: A Com par a tive His tor i cal Anal y -

62

ĆI TO

BUS

NA LI

M

83 Ili, kako to ističe Smit: „Sa stanovišta ugroženih manjina građanskinacionalizam nije ni tolerantan ni nepristrasan kako to njegovo samopredstavljanjesugeriše. U stvari, on može biti čak isto toliko opak i beskompromisan kao i etničkinacionalizam. Jer građanski nacionalizam često zahteva, kao cenu za dobijanjadržavljanstva i koristi iz toga, odricanje od etničke zajednice i individualnosti,privatizaciju etničke religije i marginalizaciju etničke kulture i nasleđa manjinaunutar granica nacije-države... Stoga, ne samo etnički, već takođe i građanskinacionalizam može zahtevati iskorenjivanje manjinskih kultura i zajednica kaozajednica.. Tako pedagoški narativ zapadnih demokratija ispada isto tako zahtevan irigorozan – i u praksi etnički jednostran – kao i onaj ne-zapadnih autoritarnihdržava-nacija, jer on pretpostavlja asimilaciju etničkih manjina unutar granicanacionalne države kroz akulturaciju u hegemonoj većinskoj etničkoj kulturi“ (Smith, 1995: 101).

sis“, in: Turner and Ham il ton (eds.), Cit i zen ship. Crit i cal Con cepts,Vol. II; Lon don: Routledge, 1994, pp. 310-340.

Brubaker, Rog ers. (1998), „Myths and Mis con cep tions in the Study of Na -tion al ism“, in: John Hall (Ed.), The State of the Na tion. Er nest Gellner and the The ory of Na tion al ism, Cam bridge, UK, 1998. pp. 272-306.

Conversi, Daniele. (ed.), (2002), Ethnonationalism in the Con tem po raryWorld: Walker Connor and the Study of Na tion al ism, Lon don:Routledge.

Dungaciu, Dan. (1999), „East and West and the ‘Mir ror of Na ture’: Na tion -al ism in West and East Eu rope – Es sen tially Dif fer ent? In: A De cadeof Trans for ma tion, IWM Ju nior Vis it ing Fel lows Con fer ences, Vol.8: Vi enna.

Gelner, Er nest. (1997), Nacije i nacionalizam, Novi Sad: Matica srpska(prevod sa engleskog).

Greenfeld, Liah. (1992), Na tion al ism: Five Roads to Mo der nity, Har vardUni ver sity Press, Cam bridge, Mass.

Greenfeld, Liah. (1993), „Tran scend ing the Na tion’s Worth.“ Daedalus,Vol. 122. Is sue: 3. (Sum mer), pp. 47-62.

Greenfeld, L. & Chirot, D. (1994), „Na tion al ism and Ag gres sion“, The oryand So ci ety, Vol. 23, No. 1, pp. 79-130.

Greenfeld, Liah. (1995), „The In tel lec tual as Na tion al ist“, Civ i li za tion, Vol.2; Is sue 2, pp. 25-29.

Greenfeld, Liah. (1996), „Na tion al ism and Mo der nity“, So cial Re search,Vol. 63, No. 1, pp. 3-40.

Greenfeld, Liah. (1996a), „The Bit ter Taste of Suc cess: Re flec tions on theIn tel li gen tsia in Post-So viet Rus sia“, So cial Re search, Vol. 63. No.2. pp. 417- 438.

Habermas, Jirgen. (1992), „Građanstvo i nacionalni identitet: nekarazmišljanja o budućnosti Evrope“, u: Slobodan Divjak (ur.),Nacija, kultura, građanstvo, Beograd: Službeni list SRJ, 2002, str.35-45. (prevod s engleskog).

Hall, John. (1995), „Nationalisms, clas si fied and ex plained“, in: SukumarPeriwal (ed), No tions of Na tion al ism, Bu da pest: CEU Press, 1995,pp. 8-33.

Hastings, Adrian. (2003), Gradnja nacionaliteta, Rijeka: Buybook, (prev.na hrvatski knjige The Con struc tion of Na tion hood, 1997).

Hobsbaum, Erik. (1990), Nacije i nacionalizam od 1780. Pro gram, mit,stvarnost, Beograd: Filip Višnjić, 1996. (prevod s engleskog).

Kymlicka, Will. (1999), „Etnički odnosi i zapadna politička teorija“,Habitus, Novi Sad: Centar za multikulturalnost, No. 0, str. 1-52.

63

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

Kohn, Hans. (1929), A His tory of Na tion al ism in the East, New York: Braceand Com pany.

Kohn, Hans. (1933), Na tion al ism in the So viet Un ion, Lon don: Routledge.Kohn, Hans. (1939), „The Na ture of Na tion al ism“, The Amer i can Po lit i cal

Sci ence Re view, Vol. 33, No. 6, pp. 1001-1021. Kohn, Hans. (1945), The Idea of Na tion al ism. A Study in Its Or i gins and

Back ground, New York: Macmillan.Kohn, Hans. (1955), Na tion al ism: Its Mean ing and His tory, Prince ton: Van

Nostrand.Kohn, Hans. (1955a), „Dostoyevskiy and Danilevskiy: Na tion al ist

Messianism“, in: Simmons, E. (ed.), Con ti nu ity and Change in Rus -sian and So viet Thought, Har vard Uni ver sity Press, pp. 500-515.

Kramer, Lloyd. (1997), „His tor i cal Nar ra tives and the Mean ing of Na tion al -ism“, Jour nal of the His tory of Ideas, Vol. 58, No. 3, pp.525-545.

Kuzio, Taras. (2002), „The myth of the civic state: a crit i cal sur vey of HansKohn’s frame work for un der stand ing na tion al ism“, Eth nic and Ra -cial Stud ies, Vol. 25 No. 1 pp. 20–39.

Malik, Kenan. (1997), „Rasa, kultura i nacionalna svojstvenost“, Utvaranacije: Beogradski krug /Bel grade Cir cle, No. 3-4 (1996), 1-2(1997), str. 114-132. (prev. s engleskog).

Mannheim, Karl. (1959), „Con ser va tive Thought“, Es says on So ci ol ogyand So cial Psy chol ogy, (ed. P. Kecskemeti), Lon don: Routlredge &Kegan Paul, pp. 64-164.

Mosse, George L. (1997), „Can Na tion al ism Be Saved? About Zi on ism,Right ful and Un just Na tion al ism“, Is rael Stud ies, Vol. 2, No. 1, pp.156-173.

Naumović, Slobodan. (1999), „Balkanski kasapi: Mitovi i pogrešne pred -stave o raspadu Jugoslavije“, Nova srpska politička misao, Beograd, Vol. IV, br. 2, str. 57-77.

Plamenatz, John. (1973), „Two types of Na tion al ism“, in: Na tion al ism. TheNa ture and Evo lu tion of an Idea, E. Kamenka, (ed.), Lon don: Ed -ward Ar nold, pp. 24-36.

Renan, Er nest. (1882), „What is a Na tion?“ u: Woolf, S. (ed.) Na tion al ismin Eu rope 1815 to the Pres ent. A Reader, Lon don: Routledge, 1996,pp. 48-61.

Schnapper, Dominique. (1995), „The Idea of Na tion“, Qual i ta tive So ci ol -ogy, Vol. 18; No. 2, pp. 177 – 187.

Silverman, Maxim. (1992), De cons truct ing the Na tion: Im mi gra tion, Rac -ism and Cit i zen ship in Mod ern France, Lon don: Routledge

64

ĆI TO

BUS

NA LI

M

Singer, Brian. (1996), „Cul tural ver sus Con trac tual Na tions: Re think ingtheir Op po si tion“, His tory & The ory, Vol. 36; Is sue 3, pp. 309-337.

Sluga, Glenda. (2002), „Nar rat ing Dif fer ence and De fin ing the Na tion inLate Nine teenth and Early Twen ti eth Cen tury ‘West ern’ Eu rope“,Eu ro pean Re view of His tory /Re vue européenne d’Histoire, Vol. 9,No. 2, pp. 183-197.

Smith, An thony. (1995), Na tions and Na tion al ism in a Global Era, Cam -bridge: Pol ity Press.

Smith, An thony. (1998), Na tion al ism and Mod ern ism: A crit i cal sur vey ofre cent the o ries of na tions and na tion al ism, Lon don and New York:Routledge.

Šnaper, Dominik. (1996), Zajednica građana. O modernoj ideji nacije,Novi Sad: Izdavačka knjižar nica Zorana Stojanovića, (prevod sfrancuskog).

Snyder, Louis. (1954), The Mean ing of Na tion al ism, New Bruns wick, N. J.Spencer, Philip & Wollman, Howard. (1998), „Good and Bad Nationalisms:

A Cri tique of Du al ism“, Jour nal of Po lit i cal Ide ol o gies, Vol. 3, No.3; pp. 255-275.

Stokes, Gale. (1993), „Re view of Na tion al ism: Five Roods to Mo der nity“,The Amer i can His tor i cal Re view, Vol. 98, No. 3, pp. 821-822.

Subotić, Mi lan. (2003), „Tradicija podela: prilozi simboličkoj geografijievropskog prostora“, u: Savić, Mile (pr.), Integracija i tradicija,Beograd: IFDT, str. 79-97.

Subotić, Mi lan. (2004), „Imaju li nacije pupak? Gelner i Smit o nastankunacija“, Filozofija i društvo, Beograd: IFDT, Vol. XXV, str. 177-211.

Tejlor, Čarls. (2000), Prizivanje građanskog društva, (priredio ObradSavić), Beograd: Beogradski krug.

Veler, Hans-Urlih. (2002), Nacionalizam: istorija, forme, posledice. NoviSad: Svetovi (prevod s nemačkog).

Vujačić, Veljko. (2001), „So ci ol ogy of Na tion al ism“, En cy clo pe dia of Na -tion al ism, Vol. I, San Diego: Ac a demic Press, pp. 693-718.

Weiss, Ifaat. (2004), „Cen tral Eu ro pean Ethnonationalism and Zi on istBinationalism“, Jew ish So cial Stud ies, Vol. XI, No. 1, pp. 93-117.

Wolf, Ken. (1976), „Hans Kohn’s Lib eral Na tion al ism: The His to rian asProphet“, Jour nal of the His tory of Ideas, Vol. 37, No. 4, pp.651-672.

Yack, Ber nard. (1996), „The Myth of the Civic Na tion“, Crit i cal Re view,Vol.10, No.2, pp. 193-211.

65

IV

XX/1

OVTŠ

UR

D I AJIF

OZOLIF

crno-beli svet: prilog istoriji dualnih tipologija ... · 2 „uprkos očiglednom naglašenom...

Documents