d-r kiril temkov odd_srp_print...re^nik re~ etika je stvorio filozof aristotel(384 - 322 pre na{e...

D-r Kiril Temkov

ETIKA

за VII разред

деветогодишњег основног образовања

2020

Autor:Prof:d-r Kiril Temkov

Recenzenti:Doc. d-r Svetlana Kamxija{M-r Gordana Nik~evskaDu{anka Golubovi}-Ne{ovska

Urednik Aleksandar Temkov

PrevelaDaniela Miladinovi}

KoricaDime Temkov, akademski grafi~ar

Izdava~:Министарство просвете и наукеул.Св. Кирил и Методиј бр.54Скопље, Република Северна МакедонијаШтампа: Полиестердеј ДООЕЛ, СкопљеТираж: 1

Re{ewem Ministarstva za obrazovawe i nauku Republike Makedonije br. 2-4100/1 od

06. 07. 2010. odobrava se upotreba ovog uxbenika

CIP - Каталогизација во публикацијаНационална и универзитетска библиотека "Св. Климент Охридски", Скопје

373.3.016:17(075.2)=163.41

ТЕМКОВ, Кирил

Етика за VII разред деветгодишњег основног образовања / КирилТемков. - Скопје : Министарство просвете и науке Републике Северне Македоније , 2020. - 68 стр. : илустр. ; 30 см

ISBN 978-608-226-812-5

COBISS.MK-ID 51522821

3

Draga omladino,

Ovo je UXBENIK IZ ETIKE, koja u~i qude {ta je Dobro i {ta je Zlo.Za ~oveka je najboqe da ~ini do-bro, a da izbegava zlo. Zbog toga se deca jo{ od naj-mawih nogu u~e kako da se pona{aju pravilno.Ako ~ovek ~ini dobro, i wemu }e biti dobro i bi}e dobro i qudima oko wega.Ako ~ovek misli zlo i ~ini ne{to lo{e, tada }e i wemu biti zlo, a bi}e te{ko i qu-dima sa kojima dolazi u dodir.U predmetu Etika se u~i za{to i kako qudi tre-ba pravilno da postupaju i {ta je to {to nikada ne treba da ~ine.U uxbeniku se daju direktni saveti i iznose se moralne norme koje treba da se slede.Tako|e,obja{wava se moral i ciqevi odgovaraju}eg pona{awa u razli~itim situacijama i oblastima, razli~itim ve`bama i potse}awima, kao i primeri-ma, koji govore pou~no koje je ~ovekovo pona{awe do-bro.Kwiga ima tri dela - (1) o etici i moralu,(2) o op{tim eti~kim vrednostima svih qudi i (3) o su{tini i vrstama dobrog pona{awa.Mi `elimo da mladi do-bro usvoje etiku, kako bi bili dobri quid i da ~ine dobro svima, da paze na sebe i na zdravqe, da ~uvaju Prirodu i da znaju da izvr{avaju moralne obaveze i da re{avaju moralna pitawa sa kojima }e se sretati u `ivotu i poslu.

U prvom delu uxbenika ETIKA I MORAL govorimo o nauci o moralu i postupcima koji se kod qudi oce-wuju kao dobri ili lo{i i prema kojima vrednujemo qude sa kojima se sre}emo.Tako|e, tu se u~i kako treba da se napravi eti~ki iz-bor izme|u dobra i zla kakvu }e nam korist doneti pravilno eti~ko opredeqewe.Time se posebno isti~e u~ewe najpoznatijeg makedon-skog eti~ara Sveti Klimenta Ohridskog, kao osnova za na{u etiku.Pored osnivawa {kola i davawa pouka qudima iz svih oblasti, ovaj na{ naj~uveniji predak je podu~avao na{e stare kako da se pona{aju moralno, a to je i danas za nas od velikog zna~aja.

ETIKAI MORAL

4

DOBRO

Je ono {to je pozitivno,

dopada se, korisno je,

bira se i predlaè, treba da se uradi.

Dobro je ako ima qubavi, ako se radi,ako se ima razumevawa, ako se pomaè, ako se daje, ako se po{tuju qudi i ìvi se u miru sa ostalima.

ZLO

Je ono {to je negativno,

ne dopada se, nije korisno,

odbaca se i izbegava,

ne sme da uradi.

Zlo je ako se mrzi, ako se imam mr`wa, ako se nema razumevawa, ako se ne pomaè, ako se ne deli sa drugima, ako se ne po{tuju qudi i ako se ìvi u sukobu sa ostalima.

[TA JE ETIKA

Svuda u svetu se danas mnogo govori o etici.Tako je i u na{oj zemqi. Ukoravaju one koji si lo{i i ne postupaju moralno, kaù im da nemaju etiku.A one koji su ~asni, vredni i pomaù qudima,ocewuju kao dobre, odnosno prate etiku.Za one koji misle zlo i ~ine nasiqe, smatraju da su izgubili etiku.Za mlade u svim zemqama se uvodi eti~ko obrazovawe(kao ovo u~ewe Etika) i traì se da nau~e osnovne eti~ke vrednosti i norme, kako bi mogli da brane i sprovode etiku.

Etika je jedno od najzna~anijih, napotrebnijih i najkorisnijih qudskih dela.Ona govori o dobrim ciqevima i dobrim delima ~oveka.

Za{to su oni bitni? Oni su uvek bitni, jer je boqe da se ~ini dobro i da se ìvi u dobru i u miru, sa korisnim delima i u slozi, bez strahova i bez vre|awa drugih-nego da se sledi zlo, da se postupa lo{e, da se nekome nanosi bol ili da neko nekoga povre|uje.Danas je to jo{ va`nije, jer ima mnogo qudi na svetu i wihovi konflikti nose jake negativne posledice, a ima i veoma mnogo jakog oru`ja, oru|a i hemijskih preparata, koji mogu da nanesu velike {tete.I Priroda je povre|ena.Zbog toga se od qudi traì da ~ine dobro, a ne zlo, da se osveste, da razmi{qaju sa èqom da bude dobro svakome i da postupaju pravilno.Ujediwavawe savremenog sveta, koje je svakog dana sve dubqe, moè da da dobre rezultate samo ako qudi paze {ta rade i ako ̀ ele samo dobro drugim qudima i Prirodi

5

Etika govori o tome {ta je je dobro, a {ta zlo.Ona pokazuje {ta je dobro, a {ta lo{e u ìvotu, u svim oblastima - u poslu, u porodici, u odnosima izme|u qudi, o razli~itim ciqevima i postupcima ~oveka.U svim ne{tima ne{to je dobro, a ne{to lo{e.Ono {to je dobro,

se voli, ono {to je zlo se ne voli i treba da se izbegava.

Etika pokazuje ~oveku pravi put u ìvotu, onaj pravac koji treba stalno da sledimo i da pazimo da ne skrenemo sa wega.

Etika insistira da treba da budemo marqivi, da pazimo i da brinemo, da imamo qubav i da pomaèmo.Etika pokazuje ono {to je najva`nije, {to za ~oveka treba da bude prvo.A to je da se smatra moralnim bi}em, da ~ini najboqe, da bude zadovoqan/zadovoqna svojim pona{awem, bi}e koje }e svi ceniti, voleti i po{tovati jer postupa moralno.

Etika je NAUKA O MORALU, o qudskom poznavawu Dobrog i Zla i o qudskom delovawu koje sledi Dobro i izbegava Zlo.Tako ìvimo pravilno i unapre|ujemo ìvqewe, postajemo prave li~nosti, bliske svima, a pre svega prijateqi sami sebi.To je ciq svih dobrih qudi.

Etika pomaè da qudi prona|u pravi put u ìvotu i, ako treba da se poprave.Wena pravila se zovu moralne norme.Sa dobrom etikom ìvota i odnosi me|u qudima postaju dobri i ima progresa.Etika je ne{to pozitivno, dok suprotno - pomisao i pravqewe zla, neotkazivawe od zla - uvek je ne{to negativno.Zbog toga je etika jedna od prvih i najva`nijih nauka i delatnosti.Svako mora da nau~i da prepozna suprotnosti Dobra i Zla i da napravi pravi izbor - da sledi ono {to je dobro i da izbegava ono {to je zlo.Eti~ko obrazovawe je sastavni deo izgradwe zrele, slobodne i odgovorne li~nosti. Eti~kim znawem ~ovek bira pravi put u ìvotu, radi dobro, ~uva ìvotnu sredinu i pravilno se odnosi prema qudima.

ETIKA - PRATI DOBRO!

IZBEGAVA ZLO!

MERATa~na dimenzija,dobra, mudro opredeqewe;sagledawe i pravilno ocewivawe potreba, ciqeva, dejstava i posledica i jedna od najzna~ajnijih moralnih vrednosti; za Aristotela umerenost je idealan eti~ki postupak(supr. neumerenost, nemawe mere)

GLAVNI

ETI^KI

POJMOVI

ETIKAI MORAL

6

TREBA

+ Da se voli etikata!+ Da se ~ini dobro!+ Da se pomaè drugom!+ Da se bude miran i tolerantan!

NE TREBA- Da se izbegava etika!- Da se ~ini zlo!- Da se poniàva drugi!- Da se bude nasilan!

� �

Razmisli o ovim eti~kim preporukama. [ta treba da se radi? [ta ne treba da se radi? Razgovarajte za{to su one predloène kao eti~ke norme.

etika-nauka o moralu,o birawu i ~iwenu dobrog i izbegavawu zlapravi put - onako kako treba da se kre}emo, uvek pravilno, bez zastrawivawa i ~inewa lo{ih stvari

pozitivno - ono {to vaqa,od ~ega se stvara ne{to dobro, ono {to je potrebno

negativno - ono {to ne vaqa, od ~ega sledi zlo, {to je {tetno i nepotrebno

dobrobit - ono {to je dobro i korisno, {to svako treba da ~ini, {to se pohvaquje

eti~ka norma - ono {to treba(mora) da se ~ini ili {to ne sme da se ~ini;ozna~ava se uzvi~nikom(!) - Pomaì drugima! Ne laì!

ETI^KI

RE^NIK

Re~ etika je stvorio filozof Aristotel(384 - 322 pre na{e ere), koji je bio u~iteq Aleksandra Makedonskog.Aristotel je ozna~io kao eti~ke one namere i postupke koji su bri`no proceweni, lepo zami{qeni, pravilni, koji su ,,najboqi,,.Tada qudi postupaju pravom merom.Etika govori o takvim odli~nim opredeqewima i delima - koja su veoma potrebna, jer su osnova dobrog morala.

DOBRO JE CIQ SVEGA [TO POSTOJI I SVAKE DELTNOSTIAristotel

Kako bi komentarisali ovu

misao filozofa Aristotela?

7

MORAL

U ìvotu ima razli~itih situacija i moralnih ocewivawa:

Petar bije decu - svi ga smatraju nasilnikom i niko ne èli da se druì s wim, osim onih koji su i sami lo{i i nasilnici.

Marija je mirna i draga i uvek nasmejana-i svi je zovu u dru{tvo.

Jovan se ne umiva redovno - svi ga izbegavaju zbog neurednosti i neprijatnih mirisa.

Kole pomaè uvek svakome - i svi ga pohvaquju.

Nada je uobraèna i kaè da bira dru{tvo - pa se ve}ina ne druì s wom.

Mira deli svoju uìnu sa svakim ko je gladan - i svi joj daju ne{to kad donesu.

Vidite koliko razli~itih pona{awa ima i koliko karakteristika one daju qudima.Sve je to postavqeno u dve osnovne grupe - ili je dobro ili je lo{e.Dobra dela se nazivaju moralna i one li~nosti koje tako postupaju qudi cene kao moralne.Lo{a dela se ozna~avaju kao nemorlna i qudi ih ocewuju kao nemoralne li~nosti koje se tako i pona{aju.

Moral je jedna od najva`nijih karakteristika ~oveka.I kod ìvotiwa mogu da se vide elementi morala(briga o mladima,saradwa i pomo} izme|u pripadnika istog roda, qubav i privrènost izme|u parova,nastoj~ivost i izdr`qivost pri izvr{avawu ciqeva).Ali ìvotiwe postupaju instiktivno, pona{awe je izraz biolo{ke nu`nosti, a nije svesno, nije rezultat wihovog izbora.Samo qudska bi}a prave razliku izme|u Dobra i Zla i pona{aju se tako da bude u~iweno samo ono {to je dobro, korisno i {to se dopada , a da se izbegava lo{e i ru`no.

To je su{tina morala - prepoznavawa onoga {to je dobro, voqewa dobrog i dobrog postupawa, kao i otkrivawe, kritikovawe i

odbacivawe zla.DOBRO

ZLO

Dobro i zlo su suprotna ne{ta, ona se iskqu~uju, kao dva pola koja ne mogu da se pribliè i da se me{aju.Ono {to je dobro nije zlo, a ono {to je zlo ne moè da bude dobro.Svako prepoznaje {ta je dobro, a {ta zlo, pa se tako i pona{a i tako ocewuje ostale.

ETIKAI MORAL

8

Razlike izme|u qudi ne zavise uvek od li~nosti.Pol,godine,rasa, nacija, jezik i talenti su prirodno zasnovani, svako ih dobija ra|awem. Qudi su jednaki i ove razlike nisu najva`nije za ocewivawe ~oveka.Qudi e razlikuju prema tome dali su dobri ili zli, dali postupaju pravilno ili nepravilno, dali su moralni ili nemoralni.To zavisi samo od li~nosti, od wene etike, od opredeqewa za put koji }e slediti u ìvotu.Tu ocenu za sebe daje i sam ~ovek, kao {to ga/je drugi qudi ocewuju. Moral je posebna osobina i delatnost ~oveka.To je ose}awe, svest

i znawe qudi o tome {ta je dobro.Moral ima pravila ~inewa dobrog i izbegavawa zla.Sa moralom ~ovek pravilno gleda na ìvot, a to je istovremeno i izvor energije sa kojom ~ovek ~ini dobro.

Kada je moralan, ~ovek se ose}a spo-kojno, dostojno, samohvali se i drugi ga

hvale.Tada mu je savest ~ista i ne mori ga ni{ta.On/ona zna da je na pravom putu i da wegova/wena dela ne}e povred-iti drugog, ve} da }e doneti dobro drugima, kao {to taj/taa ~ini dobro i sebi.Sre}u koju tada ose}a ~ovek je pra-va, on/ona su svesni da su korisni ~lanovi ~ove~anstva.Pozitivni moral je osnova dobrog,plemenitog i sre}nog ìvota qudi.

Kako se pona{ate prema svojim drugarima?

- Sa po{tovawem- Zapovedam- Mrzim ih- Ne kominuciram- Sa razumevawem

- Pomaèm

- S qubavqu- Savetujem,podu~avam- Sa tolerancijom- Gledam da ih iskoristim- Opra{tam

Ocenite dali je ono {to ste odabrali dobro.Ako je dobro - dali treba tako da nastavite, dali treba da o~ekujete i da traìte da se i drugi tako pona{aju prema vama?Ako pona{awe nije dobro - dali treba da ga promenite?

Moralna pravila - norme,kao i u svakoj qudskoj delatnosti,

govore kako se pravilno postupa.

9

MORALNO/NEMORALNO

~initi dobra dela,ono {to je odgovaraju}e moralu, {to je eti~ki vredno=~initi lo{a dela, ono {to je suprotno moralu, {to nije eti~ki vrednoLI^NI MORALMoralni principi, norme i postupci(moralni sistem) nekog ~oveka, koji su wegova karakteristikaDRU[TVENI (SOCIJALNI)MORAL -

Moralni principi, vrednosti i norme jedne zajednice, koji su osnova moralnog delovawa i ocewivawa u woj

GLAVNE

ETI^KE

NORME

Majka Tereza (1910 - 1997) , najpoznatija moralna li~nost moderne epohe, posvetila se da pomaè siroma{nima i bolesnima u indijskom gradu Kalkuta i svuda u svetu.Privukla je da zajedno sa wom rade dobrovoqno hiqade mladih, izgradila je bolnice i {kole za siroma{ne. Dobila je najvi{e priznawe Nobelovu nagradu za mir (1979).Ova sitna ali jaka èna pokazala je koliko hrabrosti daje qudska dobrota kada se bira put da se ~ini dobro i da se pomaè nesre}nicima.Majka Tereza je obrazac najuzvi{enijeg savremenog morala.

NE MO@EMO DA ÎNIMO VELIKA DELA, ALI MALA MO@EMO DA ÎNIMO SA VELIKOM QUBAVQU!

Majka Tereza

Poku{ajte da komentari{ete TRI IZVORA MORALA

Moral se ra|a u dru{tvu, op{tom sagla{no{}u ve}ine wegovih ~lanova da je ne{to dobro i treba da se ~ini(to treba svi u zajednici da ~ine), a ne{to je lo{e i ne sme da se ~ini(niko u toj zajednici ne sme da ~ini to).Budu}i postoje razli~ite vrste zajednica(od porodice do celog ~ove~anstva), postoje razli~iti morali, i zavisnosti od shvatawa i ciqeva ~lanova tih dru{tva.

Moral se razvija u pojedincu, prema wegovim idejama i vrednostima, koje on bira, postavqa za osnovu svog morala i prati ih u ìvotu - ali i ovaj moral se ocewuje u zajednici, jer on dodiruje wene ~lanove, i ako nije dobar, moè nekoga da povredi.

Moral se prima i saznawima iz pro{losti i iz celog sveta, iz istorije svog naroda i drugih naroda, od najmudrijih qudi koji su govorili o najzna~ajnijim pitawima Dobra i Zla(takva su u~ewa Isusa Hrista,Proroka Muhameda, ~uvenog filozofa Sokrata, ili danas Majka Tereze itd)..

ETIKAI MORAL

10

Vrednost - ono {to vaqa, {to treba da se sledi

Princip - na~elo,osnova, ono {to se pojavquje u svemu

Zadatak - ono {to treba da se izvr{ava,{to ne sme da se izbegava

POZITIVNO JE

+ Da se po{tuje moral!+ Da se izvr{ava zadatak!+ Da se bude po{ten!

NEGATIVNO JE

- Da se odbaca moral!- Da se izbegava zadatak!- Da se bude nepo{ten!

� �

Razmislite o ovim eti~kim preporukama.[ta da se ~ini? [ta da se ne ~ini? Razgovarajte za{to su one preporu~ene kao moralne norme.

ETI^KI

RE^NIK

Obrazac - najboqi primer {ta treba slediti u ìvotu

Pouka - ono {to je re~eno kao vodi~ delovawa

ZNAÂJ MORALA

Svako od nas se rodio i ìvi.Pritom je najva`nije qudsko postojawe da bude zaista qudsko, u ìvotu da imamo dobre osobine i da ~inimo dobra dela.To zna~i, svako treba da bude moralan.

U svakoj eposi, u svakoj oblasti i u svakoj situaciji postoje glavne eti~ke pouke i zahtevi -odgovaraju}e moralne norme.U wima se prepoznaje qudskost i one su sila opstanka.Kada se dogodi katastrofa i prilikom velike bede, qudi pomaù jedni drugima. Danas su svi zabrinuti za opstanak Prirode i ìvih bi}a u woj.

Kada postoje te{ko}e , najva`nije je da se istraje i da se popravi stawe.U dobrim situacijama, nepotreban je prazan ponos.U siroma{tvu, mora da se {tedi i da se zara|uje.Kada se

Opi{ete pravila:

- U saobra}aju

- u {koli

- na ko{arci

- u porodici

11

ima, treba da se {tedi i da se ne baca.U porobqenosti, najva`nije je da se bude heroj. U slobodi, najve}a vrlina je da se ne povre|uje drugi.Uvek treba da se ose}a i da se ~ini ne{to pozitivno, ono {to predstavqa dobar moral. Moral zna~i da qudi imaju dobre ciqeve i da ostvaruju prave vrednosti.Time se daje osnovni doprinos zajednici.Najva`nije je da se ima pozitivan, a da se se izbegava negativan odnos prema ìvotu.I kada je situacija te{ka, pozitivan odnos je uslov ìvqewa i progresa.

\or|e-Goce Del~ev (1872 - 1903) je najpoznatija li~nost modernog politi~kog pokreta u Makedoniji.Verovao je da svi qudi treba da budu slobodni, a sloboda moè da se izvojeva samo kao rezultat ozbiqnih napora i zajedni~ke borbe pripadnika naroda koji ìve zajedno,koji treba me|usobno da se po{tuju, da nastupaju zajedno i da sara|uju.Osnovna eti~ka poruka Goce Del~eva je da qudi treba da se isti~u moralnim i stvarala~kim delima.

Za dobro ìvqewe je vaàn pozitivan odnos, {to zna~i da se na ìvot gleda sa rado{}u,gledaju}i na pozitivne(dobre) strane, isticawem dobrote i lepote.To zna~i da se ima osmeh na licu, prema svemu da se odnosimo s po{tovawem i zainteresovano{}u, druge qude da primamo kao ravnopravne i bli`we.Treba ~initi da nam sve bude dobro i prijatno i nama i drugima. Pozitivan odnos je kao belina.

Suprotno,negativan odnos zna~i da se negira vrednost ìvota, isti~u se wegove negativne(lo{e) strane, odbaca se mogu}nost dobrog stawa.Lice je namrgo|eno.Za normalne prepreke i te{ko}e se optuùje ,,crna sudbina,, i na sve se gleda tamno.Boja negativnog odnosa je crnilo.

Pogovorka pozitivnog odnosa je:Sve je dobro i moè biti boqe. I sutra je dan, koji nas o~ekuje svojom svetlo{}u da nam ponudi radost.Nakon tuge, opet }emo zapevati.Nakon lo{eg rezultata i poraza, ako se trudimo, do}i }e i na{a uspe{na ostvarewa i pobede.Pogovorka negativnog odnosa je:Ni{ta nije dobro.Nakon letqih radosti dolazi hladno}a i beda jeseni i zime.Svaka pesma je uvod u tu`no stawe.Posle svake pobede dolazi poraz

Pozitivan odnos je uvek bitniji i opravdaniji od negativnog.

Ja razumem svet kao poqe za kulturno

t a k m i ~ e w e izme|u naroda. Goce Del~ev

ETIKAI MORAL

12

BRIGA, BRI@NOST-

Zainteresovanost i postupci za dobro nekoga i ne~ega;predanost dobrom izvr{avawu zadataka(supr.nebriga, nebri`nost)

GLAVNI

ETI^KI

POJMOVI

SVI QUDI NE MOGU DA BUDU

BOGATI I ZNAÂJNI, ALI

SVAKO MO@E DA ÎNI DOBRO.

Razmi{qawe i birawe su osnovne snage i osobine ~oveka.On pronalazi i sledi ono {to je dobro i korisno, a istovremeno izbegava lo{e i nekorisno.Izbor pokazuje kakav je ~ovek, dali je dobra,razumna, ozbiqna, savesna, odgovorna, bri`na li~nost - ili je zla, nerazumna,neozbiqna, neodgovorna i nepa`qiva li~nost bez prave svesti i savesti.

Prilikom izbora ~ovek razmi{qa, meri svoje postupke, re{ava {ta da radi i kako da postupa, sagledava posledice svog pona{awa - i bira ono {to je najboqe za wega i za druge oko wega.Moral je takvo pametno re{ewe za najboqe vladawe, koje svi-ma donosi korist, a stvara i pravilne odnose me|u qudima.Lo{e i bezumno pona{awe samo prividno moè da da ne{to korisno, ali tako misli egoista.Ova samoìva ko-rist je uvek privremena, jer se zlo vladawe sveti svakome - za to se dobija kazna ili qudi lo{e govore o onome ko ~ini zlo i izbegavaju ga.Lo{a posledica je i to {to se i drugi nesavesni qudi ugledaju na takva zla dela i po~iwu da postupaju bezumno,a iz toga se ra|a ru`na situacija izme|u qudi, me|usobno ~ine zlo, bore se kao zveri izme|u sebe, {to donosi {tetu svima.

U narodnoj pri~a dva jarca se bodu na smrt na stablu iznad potoka, oni ne mogu da izaberu boqi put osim da bezumno streme napred glavama.

Konfucij

Komentari{ite sa svojim drugovima misao najpoznatijeg kineskog eti~ara.

13

Prema dobru i zlu se razgrani~avaju namere, ciqevi i delovawe morala.Dobro je pozitivno, po{tuje se i preporu~uje se, brani se i izvr{ava.Li~nost se ponosi izborom Dobrog i ~inewem dobrog.Zlo je negativno, neèqeno, odbaca se ili zaobilazi, ne preporu~uje se i nalaè da se izbegava.Zlo ne treba da se brani.Brane}i i ~ine}i zlo , kod li~nosti izvire krivica ili lo{a moralna ocena.

I druga pitawa u etici i u qudskom ìvotu imaju sli~na suprotna zna~ewa: moralno i nemoralno, eti~ki i neeti~ki, ispravno i neispravno, pravilno i nepravilno, vredno i nevredno, ono {to se ceni i ono {to se ne ceni,ono {to se dopada i ono {to se ne dopada, èqeno i neèqeno, ono {to vredi i ono {to ne vredi, ono {to sme i ono {to nesme da se ~ini, ono {to treba i mora da se ~ini i ono {to ne treba da se ~ini i mora da se izbegava..Izborom izme|u Dobra i Zla ~ovek bira na~in ìvota i pona{awa, a re{ava i kakav }e biti wegov svet - kakav kvalitet ìvota }e izabrati za sebe i za svoju zajednicu, za bli`we, za porodicu, ustvari za sve qude.

DOBRO JE+ Da se u~i!+ Da se pomaè kod ku}e!+ Da se sportuje!

LO[O JE- Da ne se u~i!- Da se beì od obaveze i da se ne pomaè kod ku}e!- Da ne se sportuje!

� �

Razmisli o ovim eti~kim preporukama. [ta treba ~niti?[ta ne treba ~initi?Razgovarajte za{to su ona predloèna kao moralne norme..

ZLATNO ETI^KO PRAVILO

Najra{irenija svetska eti~ka norma(moralna pouka i savet) glasi:

ÎNI ONO [TO @ELI[ DA TI DRUGI ÎNE!

NE ÎNI ONO [TO NE @ELI[ DA TI DRUGI ÎNE1

U zlatnom eti~kom pravilu se isti~e uzajmnost u etici.Primerom treba pokazati {ta ~ovek bira i za {ta se zalaè, kao i to da isto to traì i o~ekuje od drugih qudi.Osnovna je ova perspektiva qudskog pona{awa. -Reciprocitet nije dobar nakon u~iwenog lo{eg dela, u smislu da se ~ini isto ono zlo koje je u~iweno: ÎNI ONO KOJE (TEBI) ÎNE/SU UÎNILI! To je osveta, {to nije lepa eti~ka norma.

ETIKAI MORAL

14

Molimo Vas, nakon prvih lekcija iz etike, razmislite o slede}im pitawima i odgovorite na wih:

Dali èlite da se drugi odnose dobro prema vama?Dali se vi odnosite dobro prema drugima - va{im uku}anima, sau~enicima i drugovima iz kraja?

Dali ste poslu{ali one koji vas eti~ki savetuju i dali zatim to sledite i primewujete u vladawu?

Dali razmi{qate kako nau~eno iz etike da bude norma va{eg pona{awa?

Qudsko, qudskost - ono {to pristaje ~oveku, ono {to je dobro da misle i ~ine

OP[TO DOBRO -Ono {to svi cene i svima donosi korist, {to svi èle i preporu~ujuZLONAMERNO -

Delo s lo{im ciqem, s lo{om namerom(supr.dobronamerno)

GLAVNI

ETI^KI

POJMOVI

�

ETI^KI

RE^NIK

qudi

Dobra voqa - dobra namera, osobina moralnih qudi

Dobar glas - ocena o moralnosti li~nosti(uìva poverewe, o woj se ~uju samo lepe stvari)

Dobar postupak - u~iweno pravilno moralno delo

Dobrovoqno - raditi ne{to s rado{}u, bez terawa

Dobrodu{no - milom du{om, bez zle namere

Zlodelac - onaj ko drugome ~ini zlo

Zloglasan -ko ne uìva dobar glas, ko zastra{uje svojom pojavom - delom

Zlomisao - lo{a namera(supr.dobra misao)

Zloba,zlobnost - jako neraspoloèwe - lo{e namere prema nekome, neprijateqstvo,èqa da se u~ini nekome zlo

Zlo~in - jak prestup,pravi kriminalni postupak(posebno nad ìvim bi}em);te{ka povreda pravila - zakona nekog dru{tva, ~ije sprovo|ewe to dru{tvo smatra kao neophodne za svoje postojawe - napredovawe.

15

SVETI KLIMENT OHRIDSKI

- NA[ MORALNI UÎTEQ

Etika govori qudima kako da se pona{aju.Ona se posebno obra}a mladima da pravilno usmeri wihovu pa`wu - vladawe.Etika èli da postane bliska qudskoj du{i,wene pouke su izvori dobrog morala.Ona se nada da }emo poslu{ati eti~ke ideje, da }emo razumeti - prihvatiti eti~ke savete.

Najve}u eti~ku snagu kod i nas u Makedoniji imaju poruke sveti Klimenta Ohridskog.Norme koje je on izrekao su baza na{e etike, one nas u~e najboqem i traè od nas da se pametno pona{amo.Obe osnovne eti~ke pouke svetog Klimenta se odnose na izbegavawe Zla i ~inewa Dobra.To je smisao etike - da se ne ~ini zlo, a da se ~ini dobro i da se postupa dobro.

SKLAWAJ SE OD ZLA!

Zlo treba da se izbegava jer je usmereno povre|ivawu qudi.Zlo nanosi {tetu samoj li~nosti koja èli zlo.Zlo ~ini onaj koji èli zlo.Taj podràva ~inewe zla me|u qudima.

Zlo je usmereno prema uni{tavawu, vre|awu, stvarwu {tete, uznemiravawu. Onaj ko sledi zlo, ima negativne ciqeve.Taj je pro`drqiv, samo ̀ eli ne{to, {to ina~e pripada drugom ~oveku.Taj ne po{tuje pravo svakoga na ìvot i sre}u. Taj ne misli na bli`we , ne voli ih, prema wima se ne odnosi kao prema qudima.Taj postupa nepravo, ne kontroli{e svoje ciqeve i bezobzirno stremi izvr{avawu lo{ih namera. Taj ne po{tuje etiku, ne èli nikoga i ne

da ̀ elimo, da ~inimo i da ista~emo i kod sebe i kod drugih.

ÎNI DOBRO!

Sveti Kliment Ohridski je rekao ,,Sklawaj se od zla i ~ini dobro! ,,To je pouka ne samo za izbegavawe lo{ih dela, ve} i zahtev da ~inimo dobra dela. Izbegavawe zla treba da se dopuni ~inewem dobrog. Na pravu qudsku stranu ne stajemo samo ne~inewem zla. Za to su potrebne i dobra misao, lepa re~ i dobro delo.

Dobro je sila ìvota, ona se gradi i unapre|uje ìvqewe. Zlo nosi stradawe,uni{tavwe i smrt. Dobro ~uva ìvot, to je ispravan put - ~inewa dobrog qudima, kako drugima, tako i dobro~initequ.

Dobrota i lepota idu zajedno. Ko je dobar, taj je lep qudima i dopada

ETIKAI MORAL

16

Dobrota i lepota idu zajedno. Ko je dobar, taj je lep qudima i dopada se sebi. Ko bira zlo, ruàn je i ne dopada se sebi.

Zbog toga treba da poslu{amo sveti Klimenta, koji je jo{ u zoru na{e istorije rekao tajnu etike i ispravnog ìvota. Izbegavawe zla je pravo ne{to -~inewe dobrog je jo{ pravilnije. Dobro treba stalno

se sebi. Ko bira zlo, ruàn je i ne dopada se sebi.

ÎNI DOBRO!Sveti Kliment Ohridski je rekao ,,Sklawaj se od

zla i ~ini dobro! ,,To je pouka ne samo za izbegavawe lo{ih dela, ve} i zahtev da ~inimo dobra dela. Izbegavawe zla treba da se dopuni ~inewem dobrog. Na pravu qudsku stranu ne stajemo samo ne~inewem zla. Za to su potrebne i dobra misao, lepa re~ i dobro delo.

Dobro je sila ìvota, ona se gradi i unapre|uje ìvqewe. Zlo nosi stradawe,uni{tavwe i smrt. Dobro ~uva ìvot, to je ispravan put - ~inewa dobrog qudima, kako drugima, tako i dobro~initequ.

Dobrota i lepota idu zajedno. Ko je dobar, taj je lep qudima i dopada se sebi. Ko bira zlo, ruàn je i ne dopada se sebi.

SKLONI SE OD ZLA I ÎNI DOBRO!Sveti Kliment Ohridski

TREBA+ Sklawaj se od zla!+ îmi dobro!+ Voli qude i Prirodu!

NE SMEE- Da se voli zlo! - Da se ne ~ini dobro!- Da se povre|uju qudi i Priroda!

� �

Razgovaraj o Plao{niku, gde je bio na{ prvi Univerzitet i gde je grob sveti Klimenta Ohridskog? Za{to su wegova dela va`na, za{to mi danas treba da po{tujemo i slu{amo Sveti Klimenta?

17

Na kraju ove celine o ETICI I MORALU donosimo nekoliko lepih eti~kih tekstova i pouka.Pametni qudi razmi{qaju o tome {ta treba da se ~ini.To opisuju u svojim kwigama.Oni najpre misle na mlade kada iznose svoja eti~ka saznawa, jer èle da im prenose prave pouke o dobrom pona{awu.Oni su sigurni da }e tada pomo}i mladima da razumeju {ta je najva`nije u ìvotu i kako treba da postupaju da im bude dobro i wima i qudima oko wih.Pro~itajte ove tekstove i razmilsite o savetima mudraca:

ÎNI DOBRO!

Majka Tereza (1910-1997), ro|ena u Skopqu, u ìvotu je pomagala bednima i bolesnima.Ova najpoznatija misionarka dana{wice isti~e potrebu da qudi budu vo|eni samo dobrotom i da su nesebi~no predani drugima.Ovaj tekst se zove MOLITVA Majka Tereze i jedno je od najra{irenijih dela savremene etike.Ona govori kako skepti~ni i pesimiste negativno ocewuju qude. Nasuprot tome, ona izlaè svoje ìvotno na~elo-da se posveti eti~koj du`nosti da ~ini dobro svakome, uvek i celim srcem:

,,ôvek nije razumno, logi~no bi}e, to je sebi~no bi}e,,.

Nije va`no, voli ga!

,,Ako ~ini{ dobro, re}i }e ti da to ~ini{ iz samoìvih ciqeva.,,

Nije va`no. îni dobro!

,,Prilikom ostvarivawa svojih ciqeva - sre{}e{ la`ne prijateqe i javne neprijateqe.,,

Nije va`no, ostvaruj svoje ciqeve!

,,Dobro koje ~ini{ bi}e zaboravqeno sutra.,,

Nije va`no. îni dobro!

,,Zbog po{tewa i iskrenosti bi}e{ rawiv.,,

Nije va`no budi iskren i po{ten!

,,Ono {to si stvarao godinama moè biti sru{eno u jednom trenutku.,,

Nije va`no.Stvaraj!

,,Ako pomaè{ qudima, moè{ pro}i lo{e.,,

Nije va`no. Pomaì im!

,,Daje{ svetu najboqe od sebe, a on }e ti vratiti udarima.,,

Nije va`no. Daj najboqe od sebe!

AKO MISLI[ I ÎNI[ DOBRO,

BI]E TI DOBRO,

AKO MISLI[ I ÎNI[ ZLO, BI]E TI LO[E!

Indiska eti~ka pouka

ETIKAI MORAL

18

VOLI SUSEDA SVOG!

Na{ najpoznatiji nau~nik Blaè Koneski je otkrio i objasnio TIKVE[KI ZBORNIK - delo nastalo u XVI u Tikve{iju, koje sadrì mnogo eti~kih pouka - kao pri~e o li~nostima iz Biblije ili kao basne u kojima ìvotiwe pokazuju eti~ko pona{awe:

,,Roda je meka ptica. Kada pravi gnezdo, traì mesto i pazi o svemu {to je oko we. Kada vidi ne{to, roda kqaka, da svi oko wene vide to i da se tako odnose. Jer ona qubi Boga, susede i druìnu.

Druìna i susedi, po~ujte - kakvu qubav imaju ptice,tako i vi imajte qubav prema bli`wem svom. Imaj bli`weg svog kao i samog sebe! Kao {to Boga qubi{, tako i suseda qubi! ,,

LEPO JE+ Da razmi{qa{ {ta radi{!+ Da postupa{ dobro!

+ Da po{tuje{ qude!

NIJE JE LEPO- Da postupa{ nerazumno,ne razmi{qaju}i {ta je ispravno! - Da postupa{ zlo!- Da ne po{tuje{ qude!

� �

PITAWA ZA OBNAVQAWE

Dali su za ~oveka bitna znawa o etici?[ta je etika?Dali poznavawe Dobra i Zla i Morala ima zna~ewe za qudsko ìvqewe?Dali ~ovek treba da zna mnogo stvari? Dali u to spadaju i znawa iz etike?Dali }e to pomo}i ~oveku da odabere pravi put u ìvotu?[ta postiè ~ovek ako postupa pravilno?[ta se de{ava ako ne postupa pravilno?

Opi{ite neko moralno delo kod nekoga koga znate koje vam se dopalo i vi smatrate da treba da ga pohvalite i da kaète i drugima da i oni treba tako da postupaju. Opi{ite neko moralno delo kod nekoga koga znate koje vam se nije dopalo i ~ak vas naqutilo i vi smatrate da treba da ga kritikujete da kaète drugima da ne smeju tako da postupaju.

[ta je radila Majka Tereza? Za{to je toliko vole i hvale u celom svetu? Koja je parola Goce Del~eva? Dali je dobra u savremenom ìvqewu? Koja je osnovna eti~ka misao sveti Klimenta Ohridskog? Dali moè da bude osnova za na{u etiku danas, iako je izre~ena pre 1. 100 godina?[ta kaè Majka Tereza u svojoj Molitvi?

19

U drugom delu uxbenika UNIVERZALNE ETI^KE VREDNOSTI obja{wava se kako su eti~ke vrednosti i ciqevi sli~ne u celom svetu. Razume se,svaki ~ovek ima svoje vrednosti, stvari koja smatra da vaqaju i koje voli vi{e od drugih stvari. I qudske zajednice imaju svoje razli~ite vrednosti i moralne norme, koje su u vezi sa uslovima ìvota, sa osnovnim na~inima kako ìve i rade wihovi ~lanovi, sa wihovim bogatstvom i ambicijama. Ali to je sli~no razli~itostima izme|u nacionalnih kultura, s tim {to su u moralu razlike mawe od razlika u kluturnim tvorevinama koje grade i isti~u na razli~itim stranama sveta. To je zato jer ~ovek veruje da moralne ciqeve koje ima on/ona mogu da budu ciqevi svakog ~oveka na svetu, a moralne norme koje prati moè i treba da po{tuje svaki ~ovek. To je univerzalnost morala, sli~nost eti~kih vrednosti i postupaka qudi. Na primer,kod svih razvijenih naroda se cene po{tewe i pravdoqubivost,radnost i {tedqivost, pomagawe i briga za povre|ene. Tako|e, ne vole se i kritikuju se la` i prevara, nasiqe i povre|ivawe drugih. U savremenom svetu ~ove~anstvo se povezuje u celinu. Ono {to je ranije bilo veoma daleko i tamo nije mo-glo da se stigne plove}i mesecima, a ponekad qudi nisu ni znali da postoje takvi svetovi i narodi,sada je sve blizu-avionom moè da se do|e za nekoliko sati, a televizija i Internet nas povezuju za minut. Sada se u svetu prodaju isti proizvodi, mnogo qudi se seli i ìvi daleko od svog rodnog kraja, vodi se podjednaka politika za mir i saradwu u celom svetu, svuda se pe-vaju iste pesme i gledaju se isti filmovi, sa sli~nim pri~ama i moralnim kritikama ili pohvalama. To se zove globalizacija. U savremenom svetu eti~ke vred-nosti postaju zaista op{te, jednake za sve - stvara se UNIVERZALNA ETIKA, kao jedini eti~ki sistem od najboqih moralnih normi svih naroda, iz svih epo-ha ~ove~anstva i od najpametnijih eti~ara.

UNIVERZALNEETI^KE VREDNOSTI

20

ETIKA U SVETU

Svakom ~oveku, dok je dete, roditeqi govore kako da postupa. Tako|e, dede i babe, ako su ̀ ivi i ̀ ive u blizini, savetuju unuke o dobrim stvarima, u~e ih o ~emu da vode ra~una i kako da paze da ne povre|uju druge qude ~ine}i neko zlo. Mladi isto to slu{aju i od nastavnika u vrti}ima i {kolama. Gledaju}i televiziju svako }e videti kako neki qudi ~ine neko zlo i znaju da tako ne treba da se pona{aju. Ako tamo primate neko dobro delo, seti}e se da i sami treba tako da rade.

I ovaj uxbenik ̀ eli da nau~i svako dete kako je najboqe postupati. U mnogim kwigama i filmovima se raspravqa ba{ o dobroti i lo{im stvarima, o tome koliko je neophodno da se ~ini dobro, a koliko je nekorisno i lo{e da se ~ini zlo. Kada ~itaju kwige ili kada gledaju filmove, mladi razmi{qaju o tome {ta saznaju i opredequju se za dobro, a protiv zla.

Tako svaka mlada li~nost raste i dolazi vreme kada sama bira {ta joj se dopada i to i ~ini. Tako|e,razumno }e otkrivati {ta je zlo i toga se odri~e, pa i drugima govori da ne ~ine takvo ne{to.

Kada ~ovek bira dobro, on je siguran da svi qudi smatraju da je to dobro i `ele da postupaju ba{ tako. To se naziva op{ta etika, moral svih qudi. Postoje male razlike na razli~itim kontinentima i razli~itim qudskim rodovima, ali ipak te razlike nisu velike- dobro je dobro svuda u svetu, kao {to je zlo svuda zlo.

Dobra misao, dobra re~ i dobar postupak su dobri svuda. Lo{a misao, lo{a re~ i negativno pona{awe koje vre|a druge svuda je zlo. Zbog toga svaki ~ovek treba da vodi ra~una i pravilno da se pona{a. U moralu su povezane misli, re{ewe i delovawe. Etika/moral se realizuju kroz ~etiri oblika i koraka, koji su povezani- ideal, vrednost, norma i delo.

i

21

Ideal je smisao, koju je li~nost prona{la ili prihvatila. Kao krajwi ciq postojawa i delovawa, ideal privla~i i vodi ~oveka kroz ìvot, kao svetlost koja ozna~ava put. Ideal je najvi{e dobro, ono {to je najva`nije, {to je izvor drugih vrednosti i wima daje snagu.

Vrednosti su ono {to vaqa prema eti~kom opredeqewu li~nosti. To su zamisli i ciqevi o kojima ~ovek misli da su pravilni, dopadaju mu se, potrebni su mu i prati ih u ìvotu i delovawu. Vrednost je ~ovekov izbor onoga {to smatra da je dobro i predstavqa ogra|ivawe od onog {to misli da je zlo. Norma je eti~ka zapoved, eti~ka vrednost u formi kojom se govori {ta da se uradi,a {ta da se ne uradi. Norme su zahtevi za delovawe, direktan opis onoga {to je vredno i nalaè se da se uradi, odnosno iskaz za ono {to nema vrednost i traì se da se ne uradi. Postupawe je ono {to ~ovek radi, predstavqa oìvqavawe neke vrednosti i izvr{avawe neke norme. Postupak se inspiri{e eti~kim stavovima li~nosti, grupe ili epohe. Delo je krajwi izraz eti~kih zamisli, ciqeva i nalagawa. Moral, ustvari, postoji da qudi postupaju pravilno.

IDEAL

��

NORMA

POSTUPCI DELA

Jedan isti eti~ki pojam moè da se koristi za ozna~avawe svih nivoa eti~kog mi{qewa i delovawa: na primer,PO[TEWE. To je moralni ideal - savr{en eti~ki ciq u ìvotu;vrednost - moj/na{ izbor onoga {to je zaista va`no; norma-zahtev i vodiqa u delovawu, {ta treba da se uradi i {ta ne sme da se izbegava:Budi po{ten! Treba uvek da se bude po{ten, za sve i prema svakome!;postupawe-dobro pona{awe, koje je izraz moje/na{e moralne svesti,izabranih vrednosti, dobro postavqenih i prihav}enih normi, kao i eti~ke i li~ne i op{te culture.

ODLI^NO-

Pojam koji proizlazi iz re~i odlika, {to zna~i karakteristika, osobina, li~na ocena o nekome, a zatim i jako dobra ocena - pojam govori o nekom velikom kvalitetu, o ne~emu {to se isti~e i dopada, {to je prvoklasno, najboqe, {to treba da se pohvali, a odli~an je onaj koji ima velike kvalitete, najboqe i izuzetne osobine, onaj koji treba da bude uzet kao primer. PRIMER-

Dobra li~nost, dobro pona{awe i dobro delo, koji se navode kao obrazac {ta treba da se sledi i podràva.

GLAVNI

ETI^KI

POJMOVI


22

POPAJ-HEROJ DOBROG

Qudi su stvorili i kwièvne i likovne heroje koji ~ine dobro, a neki su glavne li~nosti u filmovima i stripovima. Takav junak dobrog pona{awa je Popaj Mornar. On voli decu i brani qude i dame od lo{ih li~nosti, koji èle da ih povrede, uvrede ili zarobe. Popaj se suprostvaqa onima koji imaju lo{e ciqeve i ~ine nasiqe. Ustvari,za lo{u silu uvek }e se na}i dobra sila koja }e pobediti one koji imaju zle namere i oslobodi}e one koji stradaju.

Popaj, tako|e, poru~uje deci da treba da jedu zdravu hranu. On jede spana} i dobija snagu. Svako treba da jede ne{to dobro- jabuku i drugo vo}e, papriku, salatu, meso i sve {to se priprema kod ku}e - tako }e detetu biti dobro i bi}e zdravo i jako.

UVJEK+ Pazite {ta radite!+ Izvr{avajte zadatak!

+ Pomaìte onome kome treba pomo}!

NIKADA- Ne budite nepa`qivi!- Ne izbegavajte zadatak!- Ne odbijajte da pomognete!

� �

Zaokruìte ono {to mislite da je dobro za sve, a podvucite ono {to mislite da je zlo i povre|uje druge:

- tu~a - ~uvawe kwiga- u~ewe - deqewe - pu{ewe uìne- {tedwa - zapla{ivawe drug- Pomo} u ku}i - qubazno pona{awe- Po{teno pona{awe - govorewe istine - Lagawe - nepa`we gde se baca |ubre

Razmislite zatim sami, ili prodiskutujte sa bliskim drugarima o tome o {ta je dobro i zlo - dali je dobro da se ~ine takve dobre stvari i za{to je lo{e ako se ~ine takve zle stvari?

ETI^KO

VE@BALI[TE

23

PO[TEWE JE NAVE]A VRLINA

U etici ne postoji samo jedna vrednost. Kod ~oveka postoje razli~ite vrline-umerenost,qubav,po{tovawe drugih,radnost,pomagawe,saradwa, prijateqstvo, hrabrost, istinoqubqe, pa`qivost da se ne povredi neko. I mnoge druge. @ivot je ispuwen vrlinama, koje treba da negujemo,a ne da izbegavamo. Treba da se beì sam od zla,vrline treba da se slede i izvr{avaju. Svaka vrlina je va`na za samu li~nost, kao i za one oko we.

Ali,neko moè da insistira da traì koja je osnovna vrlina. Za postojawe i unapre|ivawe sveta najva`niji je Mir, a sa wim Nenasiqe i Saradwa. Za odnose me|u qudima najja~a vrlina je Qubav, koja ~ini da volimo druge, da ih

po{tujemo i blizu da se povezujemo. Za rad je najva`nija Du`nost, koja nas u~i da svakako treba da izvr{avamo obaveze.

Ipak, postoji jedna moralna vrednost koja je neophodna kod svih qudi i najrasprostrawenija je moralna norma u celom svetu. To je Po{tewe. Ono govori o onome {ta se o~ekuje u moralu

svakog ~oveka i {ta se najvi{e ceni u wegovom pona{awu.

Po{tewe je zbir raznih vrlina. Po{ten ~ovek brine da postupa dobro i u svakom trenutku pazi na svoje obaveze i ne izbegava ih. On/ona moralno deluje bez radosti, bez prisiqavawa i neo~ekuju}i nagradu za dobro koje ~ini, jer zna da je moralno dobro samo po sebi. Po{tewe predstavqa najpravilnije qudsko pona{awe-prema samom sebi, prema drugima i prema celom dru{tvu.

Svakome je potrebno po{tewe drugih qudi i svako treba da se trudi da bude po{ten, da ~ini dobro i da postupa ispravno. Svi qudi cene one koji su po{teni i u ìvotu i u poslu.


24

KAKVO JE PO[TEWE U RAZLIÎTIM SITUACIJAMA?

Po{tena li~nost - uvek pazi na moral, ne laè, ne krade, trudi se da radi dobro, izvr{ava svoje obaveze i pla}a ra~une, ne vre|a druge qude,na wu moè svako da se osloni, jer zna da se ne}e otkazati.

Po{teni roditeqi - misle, pre svega, na porodicu i na svoju decu i brinu da obezbede boqi ìvot za porodicu, a decu da u~e i napreduju.

Po{ten sportista - sledi fer-plej, po{tuje protivnika i bavi se sportom prema pravilima, ne ~ini prekr{aje i ne koristi doping za prevaru u takmi~ewu.

Po{ten sudija - sudi prema zakonu, ne pravi privilegije nikome, primer je za pravilno su|ewe.

Po{ten trgovac - govori istinu o svojoj robi, ne vara nikoga, napla}uje ta~no onoliko koliko treba i vra}a ceo kusur.

Po{teno dete - èli da bude dobro, po{tuje starije i voli svoje vr{wake, èqno u~i i trudi se da napreduje i znawu i sportu, nikada ne laè i pomaè kada moè.

Po{tewe prema sebi - iskrena èqa svakog ~oveka je da sagleda istinu i da bude objektivan, da ne zavarava sebe o svom stawu, zadacima i nadama, nikada ne dopu{ta da se kocka i nikada ne uzima drogu(koje vode li~nost u izgubqenost i varawe dru-gih). li~nosta kon zagubenost i kon mamewe na drugite).

ETI^KO

VE@BALI[TE

Razmislite o po{tewu kao va`noj vrlini, ocenite {ta je dobro i lo{e u pona{awu ovih li~nosti i odgovorite pismeno ukratko:

- Primetili ste da neki trgovac ne po{tuje mu{terije, prodaje staru robu i nevra}a ceo kusur. -[ta mislite, zbog ~ega to nije dobar trgovac i dobar ~ovek?

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________- ûli ste da neki sused, ili neki drugi ~ovek, stalno ide u kockarnicu, kocka se i nema para da plati ra~une. -[ta mislite, dali je taj ~ovek po{ten, dali moè da brine o svim potrebama wegove porodice?

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

25

- Ste videle deka nekoj u~itel ne gi po~ituva site deca podednakvo, deka ne se griì isto za site u~enici i deka ne ocenuva pravilno. - [to mislite, dali toj u~itel e dobar, dali pravilno gi vospituva decata i dali vie bi bile takov u~itel koga }e porasnete?_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________Neki sau~enik u razredu, veliki i nevaspitan, maltretira drugare, bije slabiju decu, uzima im uìnu i novac i uobraèn je. -[ta mislite, dali je taj u~enik po{ten, dali ima pravo tako da postupa prema sau~enicima, dali sme da ih pqa~ka?_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________Vi ste mirni, slu{ate roditeqe, izvr{avate obaveze kod ku}e i u {koli, trudite se da napredujete. =[ta mislite, dali ste po{teni, dali je najboqe da tako postupate, dali }ete se mo`da odre}i takvog pona{awa?_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

SEKOGA[ ZBORUVAJ JA VISTINATA!

TREBA+ Da bude{ po{ten!+ Da se ne laè!+ Svako da zna {ta da radi - tako da

postupa!

NE SME- Da se bude nepo{ten!- Da se laè!- Da se odbaca obaveza i da se ne ~ini dobro!

� �

UVEK GOVORI ISTINU!

Etika se odnosi na dobro kod qudi. Svako treba da se trudi da bude boqi, da pro{iruje znawe i da radi boqe i uspe{nije. Ideali, koje isti~e etika, koji su bili najva`niji za ~ove~anstvo, koji su najpotrebniji za qude, su:Dobro, Istina i Lepota.

Ove tri vednosti se odnose na qudsko stvarala{tvo, koje se ocewuje kao lepo ili ru`no, na qudsko vladawe, koje moè da bude dobro ili lo{e, i na qudska saznawa, za koje je bitno da li su istinite ili la`ne.

Istina je kada su saznawa ta~na, onakva kakva je realnost. Tada su ona u me|usobnoj saglasnosti i imamo korist pri wihovoj upotrebi. Istina je potrebna ~oveku, kako bi dobro radio, ìveo, razumeo se sa qudima,


26

postupao pravilno, da ne gre{i i da nema {tete, da ne ~ini lo{e zbog neznawa.

Zbog toga treba da se stremimo ka istini. Istinoqubqe je jedna od najve}ih vrlina. Ona govori:Uvek traì i govori istinu!

Ali, kod qudi je ra{irena i la`. Ona je suprotnost istini. Od laì se stide i izbegavaju je po{teni qudi. A nepo{teni beè od istine. Mnogi ne mogu da gledaju istini u o~i, boje se realnosti. Laìma èle da sakriju stawe. Tu je la` izraz unutra{weg stradawa li~nosti koja beì u nerealne snove i zablude.

Laè se i s ciqem da se iskrivi istina, da se prevari neko, da se navede na pogre{no verovawe ili delo, da se podstakne na delo koje ne bi u~inio. Laìma la`qivac realizuje neke svoje planove, pravi razdor izme|u qudi i povre|uje nekoga. La` je ne{to veoma lo{e.

Stremiti ka istini je jedan od osnovnih pozitivnih eti~kih pravaca- a la` je osnovni negativni postupak, koji je u srcu egoizma,gramzivosti, zavisti, zlobe, neprijateqstva. Nema dobre laì, svaka la` je zlo i ~ini zlo nekome. Samo je istina potrebna ~oveku i pomaè mu da se sna|e i da uspe u ìvotu. Po{tovawe istine je najva`niji zadatak ~ove~anstva i svakog ~oveka.

Gandi (1869-1948) je jedna od najpoznatijih li~nosti modern epohe - 2000 godine su ga ocenili kao najzna~ajnijeg politi~ara XX veka. Ro|en je u Indiji, u~io je prava u Engleskoj i bio advokat u Ju`noj Africi. Vratio se u Indiju i organizovao otpor za osloba|awe od kolonijalnih okupatora. Koristio je indijske eti~ke ideje i razvio poseban pokret za otpor bez nasiqa. Iz zatvora je Gandi pisao pisma za javnost, u kojima je sunarodnicima obja{wavao da je najve}a vrlina Istina i Istinoqubqe(Satjagraha). Kada se sazna {ta je i kako je zaista, narod }e osvojiti slobodu i pobedi}e. Indijci su ga nazvali Mahatma, {to zna~i ,,velika, najboqa du{a ,,. 1947 godine Indija je postala slobodna, a Gandi je bio wen prvi predsednik.

27

Kada nisi napisao doma}i zadatak-dali misli{ da si dobro postupio i dali }e{ lagati nastavnike, traè}i izgovor-ili }e{ biti svestan za gre{ku koju si napravio i izvini}e{ se( a za-tim ne}e{ ~initi takve gre{ke)?

Kada si napravio neku {tetu u {koli ili kod ku}e- dali }e ti biti svejedno i dali }e{ lagati da ti nisi to u~inio ili }e{ neopravdano prebaciti gre{ku na nekog drugog - ili }e{ javno priznati i trudi}e{ se da popravi{ i nadoknadi{ {tetu?

Kade te neko laè i ti shvati{ to-dali opravdava{ {to te izlagao, pomisli{ da }e{ i ti sam izlagati kad bude{ mogao - ili ti se to ne}e dopasti i obe}a}e{ da ne}e{ da ~ini{ to, da ne}e{ da laè{ nikoga?

Kada ~ini{ prekr{aj u igri, a niko to ne primeti - dali nastavqa{ kao da se ni{ta nije desilo i kaè{ da je dobro da te nisu uhvatili i da moè{ lak{e da pobedi{ - ili }e{ priznati da si pogre{io i ̀ ele}e{ da pobedi{ pravilno(fer), a ako izgubi{, re}i}e{ da postoji i drugi dan za pobedu?

Kada ti na kasi vrate vi{e novca nego {to treba-dali se raduje{ {to si zaradio neopravdano(neka oni tamo razmi{qaju {ta }e da rade!),ne}e{ re}i ni{ta i kriju}i se brzo }e{ oti}i - ili }e{ ukazati na gre{ku i potraì}e{ da provere jo{ jedanput, a na iskazanu zahvalnost , }e{ odgov-oriti: Nema na ~emu

�

LAGAWE JE NAJVE]A MANA I NAJVE]A GRE[KA.

Majka Tereza

PRAVDNOST JE SILA

VAQA+ Da se govori istina!+ Da se ne kriju gre{ke!+ Da se bude prijateq sa drugima!+ Da se sara|uje!

NE VAQA- Da se govori la`!- Da se kriju lo{e stvari i gre{ke!- Da se planira ne{to lo{e protiv nekoga!- Da se otkazuje saradwa i pomo}!

� �

ISTINA POSTOJI, SAMO LA@ MO@E DA SE IZMI[QA

@or` Brak

Prodiskutujte sa svojim drugovima misao ovog poznatog francuskog slikara.


28

PRAVDNOST JE SILA JEDNAKIH

U etici su va`ni vladawe ~oveka i wegova briga o sebi, ~uvawu Prirode i zdravqa, po{tewe za materijalne stvari i pravilan rad. Osnovno je i pona{awe izme|u qudi-wihovo me|usobno po{tovawe, pomagawe i saradwa i ostvarivawe ciqa da radi uspe{no da se razvija wihova zajednica, koja }e svima doneti korist, a u dobroj zajednici }e biti prijatno da ìve i da deluju. Briga o dobru svakog ~oveka i za celu zajednicu se naziva Pravednost.

Pravednost je pona{awe sa kojim ~ovek pokazuje da sve qude smatra jednakima, da ceni i izvr{ava pravo i da nikome ne daje prednost koja moè da povredi nekog drugog. To je ozbiqno, objektivno razumevawe polaàja qudi, svih pitawa qudskog ìvqewa. Pravedan ~ovek shvata , da se nikome ne pravi licemerje, ne ugwetava druge i ne smatra ih niìm, ve} u svakoj prilici sve tretira podjednako, a za svakog ~oveka i delo ima mi{qewe samo prema wihovoj dobroj moralnosti.

Pravednost je veoma va`na za qude. Ako doìvqavaju nepravdu, oni su nesre}ni i gnevni, ~ine zlo ili se svete zbog negativnog dela. Ako su stalno vre|ani, mo`da smatraju da ìvot ne vaqa i ne}e se truditi da daju najboqe od sebe. Ali,ako doìvqavaju pravednost, tada vole ìvqewe i podnose kritiku ako su pogre{ili, i popravqaju se, odnosno pomaù onima koji stradaju kako bi shavtili da ìve zajedno sa qudima i da }e wihovi odnosi biti pravedni. Engleskom re~ju, to se moè nazvati fer pona{awe, redovno po{tovawe drugog, izbegavawe da se ~ine prekr{aji, postupawe prema prihva}enim pravilima.

Najva`nija je pravednost onih koji su vi{i u socijalnom smislu-roditeqa, rukovodilaca, u~iteqa, sudija. Oni ne smeju da gre{e i da se pona{aju nepravedno, da ista~u nekoga ko je pogre{io ili da povre|uju onoga ko je prav. Prevednost je sila jednakih , ona je izraz slobode, reda i duhovne {irine li~nosti i jedne zajednice.

29

Martin Luter King (1929-1968) je poznata savremena li~nost. Ovaj crni sve{tenik je ukazivao Amerikancima da moraju da nau~e da su svi qudi jednaki i da svi imaju ista prava na ìvot, obrazovawe i kulturu. To je savremena pravednost,jer su u to vreme jo{ neki pravili razliku izme|u qudi zbog wihove boje koè.

King je drào govor protiv rasne podeqenosti i protiv pritisaka na slabije. Veroavao je da je za dobar ìvot svih neophodna pravednost. Kada je govorio, ~esto bi kazivao ,,Imam san. . . ,,i tome bi dodavao da se on nadao da }e biti popravqeno i da se ne}e vi{e de{avati. Naj~e{}e je govorio da je wegov san da bude mir, da nema siroma{tva i gladi, da se qudi me|usobno po{tuju i sara|uju. King je u~io da mr`wa ne moè da se pobedi mr`wom,ve} da se ta lo{a osobina qudi moè pobediti samo qubavqu. U SAD, 15 januar, datum ra|awa Martina Lutera Kinga(koji je ubijen u atentatu od lo{ih qudi), se obeleàva kao Dan rasne jednakosti i pravednosti.

KAKO ]E[ PRESUDITI?

Kada je ispred tebe postavqeno da re{i{ ko je u pravu, dali je neka devoj~ica ili de~ko-dali }e{ se opredeliti prema wihovom polu, ili }e{ se potruditi da sagleda{ {ta je istina i ne}e{ nikome dati neopravdanu prednost?

Kada neko ne izvr{ava {kolske zadatke(ne pi{e doma}i, ne vodi ra~una o urednosti razreda. . . . ), a on ti je bliì od drugih jer ìvite u istoj zgradi, ro|aci ste ili ~esto igrate loptu zajedno-dali }e{ ga braniti, iako si svestan da gre{i, ili }e{ mu ukazivati(a i javno }e{ re}i) da gre{i i da niko ne sme da zapostavqa svoje obaveze?

Ako se neko zadeva i pravi {tetu imovini ili vr{wacima i drugim qudima-dali se pravi{ da ne vidi{, pa ga i opravdava{, ili objektivno ocewuje{ {ta se de{ava i na strani si povre|enog?

Ako si pogre{io ne{to i prekoravaju te- dali se trudi{ da sagleda{ {ta se desilo i da si povredio pravila i , ako si kriv, izviwava{ se i popravqa{ gre{ku, ili se samo brani{ i tvrdi{ da niko ne sme da ti govori kako da se pona{a{?

Dali traì{ da ima pravednosti i da se odnose prema tebi fer- a ti, ne pazi{ na druge i ~ini{ nepravde?

Dali u sportu po{tuje{ pravila partnera - ili gleda{ da napravi{ prekr{aj (da te niko ne vidi), gura{ se i povre|uje{ svoje protivnike?

AKO NESTANE PRAVEDNOST,

QUDSKI @IVOT GUBI VREDNOST.

Imanuel Kant

�


30

RODOQUBQE BRANI ZEMQU I NAROD

PRAVEDNO JE+ Da se po{tuju zakoni i pravila!+ Da se svi smatarju jednakima!+ Da se bude fer!

NEPRAVEDNO JE- Da se kr{e zakoni i pravila!- Da se neki smatraju iznad drugih!- Da se ne bude fer!

� �

Svaki ~ovek je deo nekoliko ve}ih qudskih celina-porodice,wegovog dru{tva, saradnika u u~ewu i na poslu, mestu (selo, grad), regionu, dràvi. . . Za svaku socijalnu vezu postoje odgovaraju}e moralne norme- za posao su: Trudoqubivost, Profesionalizam(znawe i opredeqewe za tu delatnost), Odgovornost, Izdr`qivost, Saradwa, Postizawe kvaliteta. Interesantne vrednosti su ose}aj i moralne norme rodoqubqa, kao qubav i po{tovawe nacije i dràve.

Dràva je osnovna politi~ka zajednica, u kojoj su weni gra|ani za{ti}eni pravom i realizuju svoje politi~ke ciqeve da urade ono {to je potrebno da obezbede ìvot, za{titu i progres za sebe i za celo stanovni{tvo. Ciq dràve je da bude dobro svim qudima u wenim okvirima.

Rodoqubqe je stara eti~ka norma, sre}emo je i kod anti~kih naroda,a neki, kao Rimqani, su isti-cali rodoqubqe kao najzna~ajniju osobinu i opredeqewe li~nosti. Najpoznatiji rimski eti~ar Ciceron(Kikeron)-koji je stvorio re~ ,,moral ,, kao pandan helenskoj re~i ,,etika ,,-kao konzul, najvi{i politi~ki rukovodilac Rima, hrabro je stao naspram Katiline, koji je èleo da sru{iv vlast i da napravi razdor u dràvi, i nizom rodoqubivih govora odbranio je demokratiju;zbog toga su ga nazvali ,,otac domovine ,, ,onaj koji je dràvi u~inio najvi{e dobra.

31

Svi narodi imaju heroje, koji su branili i unapre|ivali svoju domovinu. Qubav, za{tita,odbrana, unapre|ewe zemqe i naroda su sadrìne rodoqubqa. Kod nas su poznati rodoqubi:Marko Kraqevi},Goce Del~ev,Nikola Karev, Damjan Gruev, Pitu Guli, koji je sa svojom ~etom poginuo na Me~kinom Kamenu brane}i Kru{evsku Republiku. Iz Drugog svetskog rata su poznati Stra{o Pinxur i Mir~e Acev, koji su poginuli kao heroji.

Ali, rodoqubqe ne pripada samo ratnim herojima. Taj ose}aj ima svaki po{ten ~ovek, koji voli zemqu i èli dobro zemqi i wenom stanovni{tvu. Danas se rodoqubqe ne meri samo rezultatima u ratu,ve} i brigom o Prirodi svoje zemqe, koja treba da se {titi i unapre|uje.

Rofoqubiva dela su dobra dela u u~ewu, uzdizawu i predanom radu da se bude dostojan svojoj Domovini. Patriotska je briga svakog ~oveka za svoju dràvu.

Rodoqubqe ra|a sre}ne emocije kada se u zemqi postigne ne{to lepo,ili se u~ini sportski podvig neke na{e ekipe, ili se ~uje za uspeh neke sposobne li~nosti iz na{e dràve.

Pitu Guli

Mustafa Kemal (1880-1938) je ro|en u Solunu, wegov otac poti~e iz Debarskog kraja. U~io je vojnu {kolu u Bitoqu. Bio je odli~an oficir i postao je general(pa{a). Istakao se u Prvom Svetskom ratu, zatim je predvodio dono{ewe Ustava, ~ime prestaje da postoji Otomanska Imperija i sultan. Vodio je uspe{an rat protiv Gr~ke i obezbedio je opstanak jedinstvene dràve Turske. Izabran je za prvog predsednika moderne Turske, on je poveo zemqu ka stvarawu savremene nacije i dràve, jedne od najve}ih u svetu. Zbog patriotizma Kemal-pa{e, wegov narod ga je nazvao ,,otac ,, , Ataturk= ,,otac Turaka” .

PROGRES-Napredovawe, postizawe uspeha koji do sada nije postignut-visoki ciq savremenog ìvqewa

GLAVNI

ETI^KI

POJMOVI


32

Xon Kenedi (1917-1963), vojni heroj iz Drugog Svetskog rata (u kome je kao heroj poginuo wegov stariji brat), poveo je svoju zemqu ka novom razvoju qudskih prava, kulture, obrazovawu i nauci i ka poja~anom istraìvawu vasione, {to je dovelo da prvi ~ovek Nil Armstrong stane na Mese~inu (1969). Najmla|i ameri~ki predsednik (od 1961) ohrabrio je mlade i druge neza{ti}enije delove stanovni{tva za vi{e hrabrosti i ìvotne nade. On je izrekao poznatu savremenu patriotsku misao:

Savremeni patriotizam se {iri zbog velikih veza u svetu i globalizacije kao ujediwewe svih qudi i zemaqa u zajedni~ko prijateqstvo (kao {to je primer, stvarawa Evropske Unije i postojawe Organizacije ujediwenih naroda). Patriotizam ne zna~i qubomoru na kvalitet qudi iz drugih naroda i dostizawa drugih zemaqa, ve} radovawe op{tem uspehu svih qudi i celom ~ove~anstvu. Ali, ipak, i daqe patriotizam ostaje kao specijalna blià veza ~oveka sa svojim sunarodnicima i kao wegovi posebni treptaji srca kada se zavijori zastava wegovog naroda i wegove zemqe kada se napravi podem.

NE PITAJTE [TA MO@E VA[A ZEMQA DA UÎNI ZA

VAS, VE] PITAJTE [TA VI MO@ETE DA UÎNITE ZA

VA[U ZEMQU!

DOBRO JE+ Da se voli domovina! + Da se bude dobar gra|anin!+ Da se u~i da bi se postao stru~wak!+ Da se po{tuju svi gra|ani svoje zemqe! + Da se po{tuju svi qudi na svetu!

NIJE DOBRO- Da se ne ceni domovina! - Da se ne bude dobar gra|anin!- Da se ne u~i!- Da se ne po{tuju svi gra|ani svoje zemqe!- Da se ne po{tuju svi qudi na svetu!

� �

Razmislite o eti~kim preporukama. [ta treba ~initi? [ta ne treba ~initi? Razgovarajte za{to su one preporu~ene kao eti~ke norme.

33

DANA[WA ETIKA

Etika ima iste ciqeve u svim vremenima, ali je ona istovremeno i razli~ita. Uvek je bilo i ostaje su{testveno da qudi budu ozbiqni, da brinu o svom pona{awu i da postupaju dobro sa bli`wima. Ali qudi iz razliitih krajeva i epoha se razlikuju prema normama koje su isticali kao bitne i za koje su traìli da budu po{tovane.

Ne treba da se bavimo pro{lo{}u i da govorimo {ta su qudi nekada hteli. Na primer, morali su da budu poslu{ni prema caru,da vode ratove,mogli su da imaju robove, smeli su da ubijaju one koji su razli~iti od wih. . . Postoji hiqade takvih obi~aja i moralnih ciqeva, koji danas vi{e nisu moderni, i ne treba nikako da se ~ine. Za nas danas postoje nove vrednosti i norme. Najva`nije se odnose na zdravqe, ekologiju i informatiku.

Najzna~ajnije za ~oveka je ZDRAVQE. Qudi su uvek èleli zdrvaqe, ali ranije nisu uvek znali kako da ga postignu, nije bilo u~enih lekara, niti lekova da pomognu. Danas je medicina napredovala. To svi treba da po{tuju i iskoriste. Svako treba da brine o svom zdravqu, kao i o zdravqu drugih. Za to treba da se ima voqa i da se slu{aju saveti. Na primer,do sada su pu{ewe smatrali odlikom odraslih i nije se smatralo da je gre{ka ako mu{karci pu{e (ène su po~iwale da pu{e u starijem dobu). Danas smo sigurni i javno se govori da je pu{ewe negativno-duvan stvara mnogo zdravstvenih tegoba, od wega po~iwu mnoge bolesti i od pu{ewa se umire u velikim mukama. Tako|e , deca ne smeju da piju alkohol, a kada porastu svakako treba da paze da ne piju mnogo! Drogu niko ne sme

nikada da uzima! Treba da se ~ita i u~i o zdravqu da se prate saznawa koja pomaù qudima da se sna|u u o~uvawu zdravqa, da budu duè zdravi i da uìvaju u ìvotu. Treba obavezno da se bavimo sportom! To je osnovna pouka bioetike-koja u~i da je zdravqe najve}e qudsko bogatstvo i da qudi svoj najva`niji moralni zadatak ispuwavaju svoji pravilnim zdravstvenim pona{awem, brigom o svom zdravqu, izbegavawem opasnosti i pomagawem drugim qudima da budu zdravi.


34

@EQA ZA ZDRAVQEM JE

NAJJAÎ LEK.Pol de Krojf

MISLI GLOBALNO, DELUJ LOKALNO!

Osnoven lozung na ekologistite

Poku{ajte da komentari{ete ovu misao ~uvenog lekara.

BIOETIKA-

Nova nauka, spoj Etike i Biologije, ~iji je ciq da se ispitaju moralni ciqevi i pona{awe koji mogu da pomognu da se sa~uva i unapredi ìvot-Priroda, ìva bi}a, zdravqe, kao i da se otklone zavisnosti (pu{ewe i alkoholizam), narkomanija, doping u sportu i sl. EKOLO[KA ETIKA-

Nova vrsta etike,koja se odnosi na brigu za ~ovekovu ìvotnu sredinu i za celu PriroduHAKERSKA ETIKA-

Nova vrsta etike, kojom se obja{wavaju i isti~u osnovne vrednosti rada na kompjuteru, s ciqem da kompjuteristi rade pravilno, da ne povre|uju druge qude, da ne otkrivaju tajne drugima.

GLAVNI

ETI^KI

POJMOVI

Pored zdravqa, za ~ove~anstvo je bitna i briga o Prirodi i ̀ ivotnoj sredini. Nauka o prirodnoj sredini se naziva Ekologija, a EKOLO[KA ETIKA u~i qude da paze na Prirodu i da brinu da imaju dobru ìvot-nu sredinu. Svojom brojno{}u i razvijenom tehnikom qudi lako povre|uju Prirodu i ìvotnu sredinu, ima sve mawe drve}a, vode su sve zaga|enije. , vazduh je sve gori, qudi prave sve vi{e |ubra i te{ko se bore sa nehigijenom, klima se mewa sa lo{im po-

sledicama. Hemijska sredstva izazivaju bolesti i mnoge ìvotne problem. Nuklearna oru`ja su veoma opasna. Pa-metni qudi su zabrinuti zbog ovakvih opasnosti i opo-miwu da qudi treba da se urazume, da postupaju ozbiqno i da paze na Prirodu. To je osnovna ideja dana{weg i sutra{weg morala.

35

Danas qudi sve vi{e znaju. Izmi{qene su mnoge ma{ine koje zamewuju qudski rad i pomaù qudima da ìve boqe i dinami~nije. Stvoreni su kompjuteri, ma{ine koje ubrzavaju mi{qewe. Znawe je osnova dana{weg razvoja ~ove~anstva i wegovog povezivawa.

Nauka o qudskim saznawima i o wihovom {irewu INFORMATIKA daje interesantne eti~ke zadatke. Ona nas u~i da treba da u~imo, i to sve vi{e, i tako|e u toku celog ìvota. Tako }emo mo}i da izvr{avamo sloènena radna i dru{tvena dela. To omogu}ava da sara|ujemo sa qudima u razli~itim oblastima i da postanemo jedinstveni svet. Tako|e,treba pametno koristiti kompjutere, da ne nasedamo prevarama preko wih, da ne povre|ujemo nikoga preko kompjutera. Nove op{te moralne du`nosti qudi su:u~ewe,razmena znawa i pravilno kori{}ewe novih ma{ina.

U moralu i daqe ostaju va`ni po{tewe,istonoqubqe i pravednost, treba da budemo dobri, pa`qivi i prijateqski nastrojeni prema svima-ali svakako treba da ~uvamo zdravqe, da volimo Prirodu i da unapre|ujemo na{u ìvotnu sredinu, kao i da u~imo, da razvijamo sva znawa i pametno da koristimo ma{ine i kompjutere.

Napi{ite kratak sastav o tome-kako ~uvate svoje zdravqe,-ili kako bi trebalo da se ~uva Priroda i ìvotna sredina,-ili kako bi trebalo da se pona{amo prilkom rada na kompjuteru.

Rej~el Karson (1907-1964) je zaslu`na za ra|awe bioetike kao brige o Prirodi i o dobroj ìvotnoj sredini. Napisala je predivnu kwigu o morskim prostorima i ìvotiwama. Zabri-nula se za{to se vi{e ne ~uje veseo jutarwi cvrkut ptica i otkrila da hemijska sredstva protiv insekata ubijaju i ptice i ~ak uti~u i na gene. U kwizi ,,Uti{ano prole}e ,,(1962) govori o opasnostima qudske nepa`we prema Prirodi. Predsednik Kenedi osnovao je prvu komisiju na svetu za otkrivawe prob-lema u Prirodi (sada su to Eti~ki komiteti),{to je dovelo do prve organizovane dràvne kontrole i zabrane opasnih hemi-


36

Razmislite i odgovorite na slede}a pitawa:

Dali dovoqno ~uvate zdravqe? Dali pazite {ta radite, dali se dobro hranite, odmarate i obla~ite?

Dali idete kod lekara kada se razbolite, i dali slu{ate wegove savete? Dali se le~ite ako ste bolesni ili mislite da }e bolest sama pro}i?

Dali znate da je pu{ewe {tetno? Dali odbijate da probate cigaretu ako vas neko tera? Dali ste re{ili da ne pu{ite kad porastete?

Dali znate da konzumirawe alkohola nije

Prodiskutujte sa drugovima o ovoj misli poznate pisateqice.

ETI^KO

VE@BALI[TE

dobro? Dali }ete se uzdràti od uzimawa alkohola?

Dali znate da uzimawe droge vodi u propast? Dali ste re{ili da nikada ne probate drogu?

Dali pomaète, savetima ili brigom, drugima da ~uvaju svoje zdravqa?

Kako treba da se ~uva Priroda? Dali ~itate o ekologiji? Dali u~estvujte u eklo{kim aktivnostima? Dali pazite gde bacate |ubre? Dali sadite drve}e? Dali ste ve} probali da radite na kompjuteru? Dali }ete u~iti da radite pravilno na kompjuteru i preko wega }ete da u~iti da komunicirate sa qudima-ili mislite samo da ga koristite za igru?

Dale se ~uvate negativnih informacija i predloga nepoznatih sa internet?

Dali ste ~uli da qudima moè da se napravi {teta preko internet - i dali planirate da u~inite ne{to tako lo{e?

jskih sredstava.

Karson je bila pametna,dobra i hrabra li~nost. Moral, hrabrost i patriotizam je dokazala borbom protiv qudske gluposte i zlo~ina koji ~ine {tetu Prirodi. Ona je govorila da je poku{ala da spasi lepotu ìvog sveta: ,,Imala sam svetu obavezu da u~inim ono {to sam mogla - ako to nisam u~inila, ja ne bih mogla ponovo da budem sre}na u prirodi ,, . Karson je inicijator ekolo{ke etike kao nove u~ene brige o Prirodi i zdravqu.

ÔVEK JE DEO PRIRODE I WEGOV RAT PROTIV

PRIRODE JE NEIZBE@NO RAT PROTIV SAMOG SEBE.

Rej~el Karson

37

Razmislite o ovim eti~kim preporukama. [ta treba ~initi? [ta ne treba ~initi? Razgovarajte za{to su one predloène kao eti~ke norme.

DANAS JE DOBRO+ Da se pazi na zdravqe! + Da se slu{aju lekari! + Da se ~uva Priroda i ìvotna sre-dina!+ Da se u~i i da se bude stru~wak! +Da niko ne bude povre|en preko

kompjutera?

DANAS JE LO[E- Da se ~ini {teta zdravqu! - Da se ne slu{aju lekari!- Da se povre|uju Priroda i ìvotna sredina!- Da se beì s ~asova i da se ne u~i!- Da se ~ini lo{e drugima preko kompjutera!

� �

Svaki kraj u kome ìve qudi ima svoj moral. Pa i porodice se razlikuju

prema vrednostima koje biraju:neki qudi se vole,neki se stalno raspravqaju, neki su {tedqivi, neki lako tro{e;neki su uvek nasmejani, neki su namrgo|eni. Ove razlike su prirodne i od qudi treba da se traì da budu dobri ba{ u okvirima svojih opredeqewa i karaktera. Ali, za ne{to kod mladih ne treba imati razumevawa:dobro je da se bave sportom, a ne samo da se leè i da se gledaju sport na televiziji.

Etika je danas budna jer dana{wi poloàj ~oveka nije dobar. To je izazvalo da se mewa razumevawe morala kao obi~aja qudi u nekom kraju. Priroda je povre|ena i qudi moraju da je ~uvaju. Nema {ansi da se poboqa{a stawe ako svi qudi ne paze {ta ~ine. Isto je i sa zdravqem, svako treba da ~uva zdravqe prema najnovijim saznawima i savremenim metodama ìvqewa i le~ewa. Qudi ne smeju vi{e da imaju sukobe izme|u sebe, jer vode ka nasiqu ili - sa~uvaj Boè! - ka ratu. To zna~i da qudi treba me|usobno da se po{tuju i da se pomaù. Zna~i, qudi treba da imaju sli~an moral,jer su eti~ka opredeqewa dobrog i zla ista za ceo svet. Sada ne moèmo da govorimo da mi nekako posebno razumemo stvari i zbog toga moèmo da radimo ne{to {to nije dobro za sve ili da maltretiramo nekoga- ve} svi treba da imamo iste moralne vrednosti i norme.

To se zove UNIVERZALNA ETIKA (na engleskom Globalna etika), jedna op{ta etika za ceo svet, za sve qude i za svakog ~oveka. U woj su glavne vrednosti iste-Mir, Jednakost, Po{tovawe, Prijateqstvo, Saradwa, Pomagawe. Te vrednosti su uzete kao najboqi qudski


38

ciqevi iz cele istorije i celog sveta. Moralne norme u op{toj svetskoj etici sadrè najlep{e primere svih naroda, kao i najva`nije eti~ke pouke najmudrijih qudi. Nova etika èli da bude moral svakog ~oveka na Zemqi, ~ime }e se ~initi dobro za sve i svakako }e se izbegavati lo{e stvari.

Od svakog naroda qudi mogu da u~e {ta je dobro. I mi moèmo da predloìme moralne ideale, koji mogu da pomognu da se izgradi jedinstveni dobar moral svih qudi. Majka Tereza iz Skopqa je primer u celom svetu najplemenitijeg bi}a koje èli da pomogneonima koji stradaju. Na{ najpoznatiji eti~ar sveti Kliment Ohridski u~io je qude da se takmi~e u dobroti i to treba da postane prijateqsko pona{awe svakog ~oveka prema svojim bli`wima. Moralna pouka sveti Klimenta moè da bude op{ti moralni zakon svakog ~oveka: SKLAWAJ SE OD ZLA I ÎNI DOBRO!

Dobri moralni ciqevi i norme svih qudi, iz svih epoha i najpametnijih glava ~ove~anstva treba da postanu osnova za jednu istu etiku za sve qude na Zemqi, da ìve u me|usobnom miru i svakome da bude dobro. Za to se zalaè Organizacija ujediwinih nacija i wena organizacija za obrazovawe, nauku i kulturu UNESKO.

MIR

JEDNAKOST

PRIJATEQSTVO

SARADWA

POMAGWE

� KAKO POSTUPAJU RAZLIÎTI NARODI

Osnovne eti~ke ideje su iste i va`ne za sve narode-Razumnost, Umerenost, Po{tovawe drugog, Pravilno postupawe. Ali, kod svakog naroda ima i karakteristi~nih normi:

Eskimi se na dalekom Severu pozdravqaju trqawem noseva, jer iz wihovih bundi vire samo nos i o~i.

Kod Japanaca nije bilo poznato rukovawe, ve} su se pozdravqali spajawem ruku i poklawawem. Oni obavezno imaju i osmeh kada pogledaju nekoga.

Najve}i kineski eti~ar Konfu~ij je u~io da treba da se po{tuju stariji i roditeqi i da se ~uvaju wihovi grobovi. Wegov grob stoji isto ve} 2500 godina, a ~uvaju ga wegovi direkti potomci.

Dve najpoznatije eti~ke izreke u anti~koj Heladi su bile . . Upoznaj sebe! ,, i ,,ûvaj meru! ,, Drugu je uzeo i objasnio kao osnovu etike Aristotel, a prvu je preneo da na{ih dana rimski car Marko Aurelije svojom eti~kom kwigom sa istim naslovom, koja je ve-liki uxbenik o moralu za sve malde na svetu.

39

ûvena moralna karakteristika Makedonaca je bila po{tewe-kada su odlazili u pe~albu, svaki od wihovih suseda seqaka donosio je po malo para za pomo}, a porodica je vodila ta~an spisak i dug je vra}an svima.

Albanci imaju obi~aj nazvan ,,besa ,,-kojim se obavezuju da izvr{e obe}ano.

Nemci su poznati kao naju~tiviji narod na svetu- u svakoj re~enici, sa kojom se obra}aju nekome, govore:Molim! , ili Izvolite! ,ili Hvala!

U Americi je obi~aj da se uzme neki putnik koji nema prevoz i da se odveze bliè mestu gde je krenuo. Tako je izmi{qen autostop.

ZA SVE QUDE

JE OP[TO DOBRO+ Da se trude da budu dobri i da ~ine dobra dela!+ Da se po{tuju me|usobno!

+ Da ne laù i da ne varaju!

SVI SMETAJU

DA NIJE DOBRO- Da se bude lo{ i da se ~ine lo{e stvari!- Da se ne po{tuju drugi!- Da se laè i da se ~ine prevare!

� �

Na kraju druge celine UNIVERZALNE ETI^KE VREDNOSTI ponavqamo da je ceo svet zabrinut za ono {to se de{ava sa Prirodom, mu~i se zdravstvenim problemima, nije sre}an zbog lo{ih odnosa izme|u qudi. Svi predadlaù da se po{tuje etika,koja u~i {ta je dobro, a {ta zlo, i da dobro treba da se sledi, a zlo izbegava. Danas se gradi jedinstvena etika za sve qude, nazvana Univerzalna etika.

U univerzalnoj etici se uzimaju u obzir sva qudska saznawa iz svih vremena o tome kako treba da se pona{aju qudi i {ta treba da budu ~ovekovi dobri ciqevi. Za to treba da se po{tuju pouke najmudrijih mislilaca, eti~ara, religioznih i narodinih vo|a iz svih naroda i svih epoha. To }e pomo}i da na Zemqi vlada dobro, a zlo }e se svakako smawiti. Prevedeni tekstovi pokazuju koja su zalagawa qudi iz celog sveta.

ODGOVORNOST ZA SVE [TO @IVI

ûveni filozof,teolog, muzi~ar i eti~ar Albert [vajcer (1875-1965), dobitnik Nobelove nagrade za mir (1952), koji je napravio bolnicu u Africi, napisao je da qudi treba da u~e od svih dobrih qudi i mudraca na svetu:

,,Mene, pre svega, zanima pitawe {ta mogu kao ~ovek da u~inim za ~ove~anstvo. . .

Istina,qubav, miroqubivost, strpqeqe i dobrota su snage koje pobe|uju sve druge sile i svako nasiqe. . . Samo ako se ~ove~anstvo stremi eti~nim ciqevima moè u celini da koristi blagodeti materijanog napretka i da se suprostavi opasnostima koje pridruùju taj progres. ,,


40

,,Etika je usmerena da deluje usred pravih doga|aja i da preobraàva pona{awe u realnom svetu. . . Etika je beskrajna odgovornost prema svemu {to ìvi. . . Etika zapo~iwe tamo gde zavr{ava govor. ,,

[vajcer je odavao po~ast qudima koji su ~inili dobro: ,,Mnoge stvari koje ja nikada ne bih osetio sa tolikom ja{no{}u i nikada ne bih u~inio, u~inio sam i osetio jer sam bio pod uticajem dobrih qudi. Mnoge crta na{ih karaktera, ne`nost, dobrota, skromnost, spremnost da oprostimo, vernost ili samoodricawe, dugujemo qudimo koji su nam delom pokazali da su dobro~initeqi. . . Misao koja je postala delo ulazi u nas kao iskra i razgoreva novi plamen. ,,

PITAWA ZA OBNAVQAWE

Dali moral vaì za samog ~oveka, ili samo za grupu, ili ima vrednst u celom svetu? Za{to moralne vrednosti i norme postaju sli~ne u celom svetu? Kakva vrednost je po{tewe? Dali je potrebna qudima? U kojim oblastima ìvota i u kojim pitawima je va`no po{tewe? [ta zna~i fer-plej u sportu? Dali istina moè da se sazna i razume bez istinoqubqa? Koji je indijski savremeni velikan isticao potrebu za istinom? [ta je la`? Dali je boqe da se govori istina ili la`? Dali je pravednost eti~ka norma koja se brani pravom? Dali svi gar|ani treba da budu jednaki pred pravom? Dali je pravednost potrebna qudima? Ako nije pravedan, kakav je taj ~ovek, ako nema pravednosti, kakva je ta zajednica? Dali je patriotizam danas vaàn ose}aj? Kako se {iri prema celom svetu? Koja je poruka predsednika Xona Kenedija o patriotizmu? Koje su najva`nije oblasti dana{we etike? Kako se zove nova nauka o brizi i za{titi zdravqa i Prirode? Koje dve nauke sadrì imena ona u svom imenu? Dali treba da se ~uva zdravqe? Kako se ~uva zdravqe? Dali treba da brinemo o Prirodi? Kako se zove nauka koja obja{wava uslove ìvota ~oveka u svojoj ìvotnoj sredini? Kako se zove etika koja u~i kako treba da ~uvamo Prirodu i ìvotnu sredinu? Dali ekolo{ka etika zna~i brigu o prirodnim uslovima (zemqa,voda,vazduh, rude. . . ), o biqkama i ìvotiwama? Kada radite na kompjuteru, dali pazite na lo{e qude koji mogu da vam u~ine zlo? Kako se zove savremena etika koja je op{ta za sve? Od kojih se elemenata gradi ona? Koje su osnovne vrednosti op{te etike svih qudi danas?

41

U tre}em delu uxbenika se govori o DOBROM PONA[AWU qudi. Svaki ~ovek/èna ima svoj li~ni ìvot i svoj lik. Svako/svaka za sebe je JA, odre|eno bi}e, i prepoznaje se prema postupcima, znawima, verovawima, ma{tawima, ìvotnim navikama i karakteristikama. Tako svi prepoznaju tu li~nost, a tako i ona samoupoznaje sebe. Ja je najja~e obele`je li~nog postojawa. Etika ukazuje da treba da pazimo na svoje Ja (sopstvo), ali i da treba da pazimo na pona{awe prema drugim qudima. U tom zajedni~kom dostojanstvu svih li~nosti,u me|usobnom po{tovawu i brizi leì najve}a pobeda qudskog uma i morala - da se vine visoko kao dobra li~nost, al i da ograni~i sebe i negativne sile i da postigne pozitivne vrednosti.

Druga strana qudskog postojawa je DRUGI. Svaki ~ovek ima mnogo bli`wih, ro|aka, prijateqa i saradnika, a wemu su bli`wi svi qudi na svetu. ôvek poznaje bli`we, sa wima ga vezuju kontakti, sa wima ima duù ili kra}u vezu, zajedni~ka de{avawa, oni se me|usobno poveravaju. Raduju se susretima sa bli`wima, dele brige i radosti.

Bliska li~nost, je ona koja je uz ~oveka, koja je wegov/wen sused, ali je ne poznaje i jo{ se nije zbliìo sa wom. Ima toliko mnogo qudi na svetu i svi su oni deo na{eg ìvota. Bli`wi su qudi, koji kao i svako od nas , imaju svoje planove i delovawa, svoje nade i èqe, du{u i srce, pamet i svoj ìvot, radosti i stradawa. ôvek nije sam na svetu. Do wega/we ìve mnogi drugi qudi- ~ak i ako nema odnosa sa wima, ipak je svestan/svesna da oni postoje. Na svetu postoji priroda i lepota, i biqke i ̀ ivotiwe, i mnoga qudska dela i tvorevine, a ipak najva`niji deo sveta su qudi. Bli`wi su svi qudi na svetu,i iz na{eg kraja i iz drugih regiona Zemqe, i iz mog soja i iz druge rase. Mi svi sa~iwavamo ~ove~anstvo. Dobrim qudima bli`wi je svaki ~ovek. Svaki bli`wi ve} sutra moè da im postane blizak.

Zbog toga se moralni ciqevi odnose ne samo na moje poznate, ve} na sve qude. Va`no je da se dobro odnosi-mo u svakoj oblasti ìvqewa i dobro da postupam pre-ma svima sa kojima se sre}emo. se odnesuvam vo sekoja oblast na ìveeweto i dobro da postapuvam sprema site so koi se sretnuvam.

DOBROPONA[AWE

42

DOBRO PONA[AWE

Svi qudi su bli`wi i mogu da postanu bliski kada se upoznaju i sara|uju. Svako treba da po{tuje sve qude-iz svoje blizine, iz svog kraja, iz {ireg regiona i iz celog sveta, jer su svi qudi jednaki i najboqe je da budu prijateqi me|usobno.

Etika u~i o takvim dobrim vrednostima odnosa me|u qudima. Takve vrednosti su: Mir-da nema sukoba niti ratova me|u qudima; Qubav-~ista ose}awa i veliko po{tovawe; Dobra voqa- èqa da se pona{amo dobro i da volimo sve qude; Prijateqstvo-me|usobna prijatna i korisna ose}awa i druèwe.

Grupa ovakvih vrednosti su osnova zajedni~kog ̀ ivqewa i wih treba da sledi svaki ~ovek: Briga,Pomo},Razumevawe, kao i Tolerancija i Saradwa.

BRIGA je zainteresovanost za stawe nekoga ili ne~ega, èqa da im bude dobro. To sledi i odgovaraju}e qudsko postupawe. To svedo~i o na{em iskrenom ose}awu za druge qude ili za neki posao. Mi posve}ujemo misli i dela nekom stawu ili qudima, da se poprave i da bude boqe svima, a time da bude dobro i nama. Dobro je ako bri`no, sa pa`wom, zainteresovano{}u, predano{}u izvr{avamo svoje zadatke.

POMO] zna~i davawe ne{to nekome, kao podr{ka i doprinos za wegovo ̀ ivqewe ili rad. Pomo} daje potkerpu qudima i omogu}ava im zadatke i te{ko}e, omogu}ava usagla{avawe izme}u qudi u dobrim namerama i saradwu u delovawu. Zbog toga se pomagawe ocewuje kao plemenito delo,koje je potrebno qudima i svaki ~ovek treba da ~ini to kad moè.

RAZUMEVAWE je pametno razmi{qawe i pona{awe. Za zajedni~ki ìvot qudi to zna~i me|usobno dobro shavatawe ìvota, kao i ciqeva, namera i postupaka drugih, saglasnost mnoìne oko zajedni~kog ̀ ivota. Razumevawem se postiè sporazum i me|usobno poverewe, uzajamna saglasnost i saradwa. Razumnim nazivamo onog ko dobro razmi{qa i sledi moralna pravila.

HELP EVER, HURT NEVER (na engleskom u stihu-Uvek pomaì, nikad nemoj da povre|uje{! )- je najpoznatija savremena kratka eti~ka poruka.

43

Ove moralne vrednosti i postupci su veoma zna~ajni. Oni omogu}avaju qudima da se usagla{avaju i dobro da se pona{aju. Iz wih izvire @EQA ZA ETI^KIM PONA[AWEM, koja je osnova morala i predstavqa po{tovawe zna~ewa morala za qudsko ìvqewe, odnosno te`wu ~oveka da deluje dobro, pravilno, pravedno i po{teno.

Suprotni ciqevi i pona{awe- kao netolerancija, nemawe brige, nepomagawe, nesaradwa, nerazumevawe-zna~e odbacawe etike i prihvatawe nasiqa, zlobe, neprijateqstvo. Qudi ne vole one koji ne po{tuju osnovne vrednosti zajedni~kog ìvqewa;takve negativne li~nosti treba da promene svoje pona{awe da budu dostojni ~lanovi qudske zajednice.

GLAVNI

ETI^KI

POJMOVI

TOLERANCIJA-

Strpqewe, shvatawe da su drugi razli~itiji od nas i nesuprostavqawe protiv razlika, podno{ewe tu|eg postojawa, mi{qewa, verovawa ili pogleda; tolerantnost savetuje da se ne upotrebqava nasiqe i pritisak prilikom rasprave, prilikom zastupawa, propovedawa i {irewa svojih stavova i prilikom pobijawa tu|eg mi{qewa; Indijci imaju lep stav za toleranciju, nazivaju ga ahimsa-nenasiqe, ne~iwewe zla ni u mislima, niti re~ima, niti delima;i ovo nije ograni~eno samo prema qudima, ve} se odnosi i na ìvotiwe i na biqke. -Ru`na suprotnost je netolerantnost, kada nikoga ne podnosim, samo se sva|am, mislim da je samo moj stav pravilan i nastupam protiv svakoga; ovo je povezano sa nasiqem, agresijom, zlomi{qewem, zlo~inom.

SARADWA-

Zajedni~ko izvr{avawe poslova, pomo} pri radu, posebno od kolega, sa kim dele zadatke, radno vreme i aparate;podelom posla on se izvr{ava lak{e i dobija se boqi uspeh-saradwa omogu}ava oslawawe na kolege u poslu i ìvotu, {to je dobro za qude.

Iako etika stalno govori o Dobru i Zlu, nije dovoqno samo da se voli dobro ili da se govori lo{e o zlu. Dobro treba ~initi, a Zlo uop{te ne ~initi. Preko izbirawa dobrog i odgovaraju}eg pravilnog delovawa mere se namere i postupci qudi. To se naziva DOBRO PONA[AWE.

Qudi u~e moral poukama i slu{awem saveta, u~ewem etike i kulturnim uzdizawem, a va`na je i wihova èqa i

DOBROPONA[AWE

44

napor da budu dobri i boqi. Dobri qudi paze {ta rade i gledaju da postupaju

moralno. Za to oni ne o~ekuju posebne pohvale (iako misle na to da ne treba da budu kritikovani zbog lo{eg vladawa). Qudi ose}aju i znaju da je dobro pona{awe va`no. Lo{i ciqevi i nedobro pona{awe uvek izizivaju zlo za nekog ~oveka ili za drugo bi}e. To istovremeno predstavqa ~inewe zla i sebi.

Za lo{e namere i postupke ~ovek se suo~ava krivicom i ocewuje se negativno. Dobro pona{awe, svi vole i ocewuju pozitivno. Tako je u svim sferama ìvota-u pona{awu u porodici, i u postupawu prema Prirodi, biqkama i ìvotiwama, i u poslu (za mlade je u~ewe posao), i prema drugim qudima, i prema drugovima, i prema imovini i predmetima. . .

O va`nosti dobrog pona{awa govore i ocene koje qudi imaju. O dobrom postupawu kaù da je moralno,eti~no, dobro, lepo, ispravno, pravilno, vredno, korisno, ceweno, èqeno, odli~no fino. Za lo{e pona{awe kaù da je nemoralno,neeti~no, lo{e, ru`no, neispravno, nepravilno, bezvredno, nekorisno, neceweno, neèqeno, bedno.

Treba da se zna-kada ti ve}ina govori o tvom pona{awu, treba da razmisli{, ima li ne{to {to ne vaqa! Promeni postupke!

NE GOVORI DA TREBA ÎNITI DOBRO,

VE] UÎNI TO!

VAQA+ Da se bude po{ten!+ Da se pazi na svoje pona{awe!+ Da se hvale oni koji postupaju dobro!+ Da bude{ tolerantan, da ceni{ qude!+ Da voli{ qude!

NE VAQA- Da se bude nepo{ten!- Da se ne pazi na svoje pona{awe!- Da se hvale oni koji ~ine zlo!- Da se bude netolerantan, da se ne cene qudi!- Da se ne vole qudi!

� �

rimski car-eti~ar Marko Avrelij

45

Po{tewe Nepo{tewePristojnost NepristojnostVaspitanost NevaspitanostU~tivost Neu~tivostHumanost NehumanostMoralnost NemoralnostQubav Mr`waîsto}a PrqavostPa`qivost Nepa`waRadnost LewostPravednost Nepravednost

ETI^KO

VE@BALI[TE

Uporedi slede}e parove vrednosti, razmisli i odredi koja je vrednost dobra, a koja lo{a,koju bi ti èleo da slede qudi, a sledi{ je i ti-kao i to za{to je suprotno lo{e i {ta se time ~ini qudima?

PRO^KA-ME\USOBNO OPRA[TAWE

Na{ narod ima eti~ki praznik kojim se obeleàva moralno zna~ewe opra{tawa me|u qudima. Tog dana se podse}amo na lepotu dobrih odnosa izme|u nas, nasuprot mogu}im lo{im postupcima i ru`nim reakcijama izme|u qudi. I ja i drugi moèmo da pogre{imo, ali je qudski i najboqe da oprostimo, da ìvimo u radosti i razumevawu i da ne ~inimo lo{e stvari jedni drugima. Taj dan je nazvan PRO[KA ili PRO^KA. Tada mislimo na lepe stvari u ìvotu, a od wih su najvrednije mirna savest, radost,dobri odnosi me|u qudima i me|usobno po{tovawe. Zbog toga najpre treba da budemo tolerantni, da se ne qutimo,da nas ne obuzima gnev, koji moè da bude qut kada izbija jako ili kada traje dugo. Mnogi pametni qudi i eti~ari ukazuju da je opra{tawe najboqi qudski pristup i da olak{ava ìvqewe.

Opra{tawe ne zna~i prvo da traìmo od drugih da se odnose dobro prema nama;najpre mi treba da se pona{amo dobro prema drugima. Na Pro~ku se izviwavamo qudima kojima smo u~inili ne{to ru`no, traè}i da nam oproste, kao {to i mi opra{tamo onima koji od nas traè razumavawe i opra{tawe. Tako|e, treba da se trudimo da o~istimo srce od ne~istih misli mr`we, ili za neprijateqstvo, ili za odbacawe, i da postavimo zadatak da ̀ ivimo sa razumevawem i pa`wom za druge i dobro da se pona{amo.

Ali, ne treba da se ~eka Pro~ka za lep gest opra{tawa sa bliskima. To moèmo i treba da ~inimo uvek kada smo pogre{ili nekome. Treba da budemo svesni da ne treba da imamo lo{e misli i da treba da zaboravimo i da prevazi|emo ako nam je u~iweno ne{to lo{e. Najva`nije je da razumemo da ìvimo sa qudima i da }emo duge godine sa wima prolaziti i da treba da se slaèmo. Neslagawe je najteì oblik ìvqewa.

Razgovarajte o va{im iskustvima pravqewa gre{aka i uvreda prema qudima i kako ste se pona{ali, dali ste potraìli opra{tawe.

DOBROPONA[AWE

46

OPRA[TAJU]I, ÔVEK SE IZDI@E IZNAD ONIH

KOJI GA VRE\AJU.

Napoleon

Prodiskutujte sa va{im drugarima koliko je opra{tawe dobro, a koliko je qutwa lo{a za odnose me|u qudima.

U PORODICI SVI TREBA DA SE VOLE, PO[TUJU I

POMA@U

Porodica je prva ~ovekova zajednica. U porodici su qudi najbliì, tamo su povezani roditeqi i deca, a oko wih su wihovi ro|aci i prijateqi. ôvek osnovno ìvi u porodici, u woj organizuje boravak i zara|uje, vodi brigu o ishrani, higijeni i zdravqu, planira budu}nost, a sa ostalim ~lanovima zajedno kupuje i koristi predmete.

Porodica je savez onih koji ìve zajedno i podràvaju se u

ìvotu, povezanost onih koji se vole i imaju iste ciqeve u ìvotu.

Zaduèwa u porodici se prihvataju i izvr{avaju. Tada u porodici vladaju Qubav i Poverewe, kao osnovne porodi~ne sile i moralne vrednosti.

Kao prva biolo{ka i socijalna zajednica, porodica je osnova svih drugih dru{tvenih povezivawa me|u qudima. Iz doma svako kre}e ka obrazovawu i na posao. U porodici se svako prvi put sre}e sa etikom i gradi se kao moralna li~nost. Porodica je baza qudskog zdravqa, vaspitawa, samosaznawa, li~ne izgradwe. . . U porodici qudi dele dobro i zlo, zajedno napreduju i zaostaju, zajedno se raduju ili stradaju. Sve va`no {to im se de{ava ima posledice na sve ~lanove porodice. Zbog toga ~lanovi porodice treba da budu slo`ni, da mogu da se bore i da nepreduju. Najvi{i korak je qubav u porodici, koja nosi i pokre}e wegove ~lanove u dobre postupke, kako bi bilo boqe dru-gim voqenim bliskima i celoj porodici.

47

Poverewe - nepoverewePrijateqstvo - neprijateqstvoRazumevawe - nerazumevaweZajedni~ka borba - posebno nastupaweQubav - mr`waPomagawe - nepomagaweInteresovawe - neinteresovawe (jedni za druge)Vernost - nevernostBriga - nebriga

ETI^KO

VE@BALI[TE

Pogledajte ove parove vrednosti i suprotne nevrednosti i ocenite za koju od wih mislite da je najva`nija za sre}u ili nesre}u u porodi~nim odnosima.

Uporedite odgovore sa odgovorima va{ih drugova i komentari{ite va{e i wihove izbore sa zna~ewem za

zajedni~ki (porodi~no) ìvot qudi.

PORODICA JE DOMOVINA SRCAXovani Mancini

U ORODICI

TREBA+ Da se vole i po{tuju svoji bliski! + Da se izvr{avaju zadaci!+ Da se pomaè (jer to omogu}ava boqi ìvot)!

U PORODICI

NE SMIJE- Da se ne po{tuju svoji bliski!- Da se izbegavaju i ne izvr{avaju zadaci!- Da se ne pomaè (jer to onemogu}ava dobar ìvot)!

� �

Osnovna pravila pona{awa u dru{tvu vaè i u svakoj porodici i za svakog ~oveka, ina~e }e biti smatrani kao nesavesni ili nemoralni i qudi }e ih kritikovati i izbegavati. Na primer,od svih qudi se o~ekuje da ~uvaju ~istu ìvotnu sredinu, da se pona{aju pristojno i bez mnogo buke,da ne budu nasilni da ne povre|uju druge, da ne uzimaju ili uni{tavaju stvari drugih qudi ili op{ta dobra, da vole decu, da po{tuju druge qude u wihovom kraju (velika zgrada, mahala,selo, grad okolina ili dràva). To su , uglavnom, op{toqudske norme za mir, solidarnost, me|usobnu saradwu i po{tovawe svih qudi.

Me|utim, i svaka porodica ima svoj moral, specifi~ne norme vladawa, koje su povezane sa ciqevima i vrednostima ~lanova porodice. U nekoj porodici se vi{e vodu ra~una o obrazovawu i kulturi i od svih se traì da ozbiqno u~e. U ve}ini porodica svi su posve}eni poslu i zaradi, pa se i od najmawih o~ekuje da daju svoj doprinos.

Negde se nagla{eno {tedi i stalno se daju saveti o ~uvawu

DOBROPONA[AWE

48

i ne bacawu. U nekim porodicama ~lanovi su povu~eniji i dru`e se uglavnom samo izme|u sebe, a u drugim svi imaju mnogo drugova i stalno imaju nekoga u poseti ili oni idu nekome u goste. Negde se hrane bogato, ~ak neumereno, a negde su vegetarijanci, jedu samo povr}e i vo}e. Porodi~ni moral je ne{to va`no, mladi se usmeravaju vladawu najpre u porodici, a osnovne norme koje su nau~ene u detiwstvu ostaju urezane u karakteru i pona{awu li~nosti. Ipak,i pored porodi~nih razli~itosti, koje sa~iwavaju eti~ko bogatstvo ~ove~anstva, treba svakako da se slede i glavne dru{tvene i op{toqudske moralne norme.

U porodici se posebno o~ekuje da budu odr`avane moralne norme me|usobnog po{tovawa i qubav wegovih ~lanova.

Roditeqi treba da paze na svoju decu i da im obezbe|uju ishranu i ~isto}u, da ih podsti~u na higijenu, da ih nau~e osnovnim normama dobrog vladawa, da im omogu}e igrawe i bavqewe sportom, da ih usmeravaju na kulturu i da ih pripremaju za u~ewe. Kada mladi krenu u {kolu, roditeqi treba da prate wi

d-r kiril temkov odd_srp_print...re^nik re~ etika je stvorio filozof aristotel(384 - 322 pre na{e...

Documents