DA LI JE SVE NASLEE?

Da li se ba sve stvoreno od prirode ili oveka moe smatrati nasleem, ili je to neto toliko posebno da samo neka specijalna mesta ili objekti mogu biti svrstani u ovu kategoriju?Jednostavno objanjenje koje Franois LeBlanc nudi je da je naslee sve ono to bilo ko od nas, individualno ili kolektivno, eli da sauva i prenese na sledeu generaciju. Ukoliko neto elimo da sauvamo onda je to nae naslee.Ovo objanjenje, naravno, prilino varira zavisno od osobe ili grupe ljudi koja pokazuje to interesovanje. Da bi objasnio ceo spektar oblasti koje obuhvata naslee on koristi ovaj trodimenzionlani dijagram.

Values

|

|

|

|

|

| Natural Built Persons Traditions

|___|_________|_______|_________|________

/

/-You

/-Family

/-Community

/-Region

/-Province/State

/-Country

/-World

FROM YOU TO THE WORLD

YOU AND YOUR FAMILY:Svaki ovek poseduje lino naslee koje mu znai: porodine slike, muzike ploe, line stvari, suvenire, porodinu kuu, biljke, ivotinje, posebne ljude iz porodine tradicije, itd. Ovo je lino naslee koje pojedinci treba da prepoznaju, cene, ouvaju i podele sa drugima. Na ovom nivou, obino je zadatak jednog oveka ili porodice da prepozna i prenese to naslee sa jedne generacije na sledeu.

COMMUNITY:Svako drutvo poseduje zajedniko naslee koje eli da sauva: zgrade, parkove, tradiciju, arhivska dokumenta, farme, predele, kolekcije predmeta koji su bili u vlasnitvu znamenitih graana, vetih ljudi, ljudi sa dugom memorijom o drutvu, itd. Sve ovo je lokalno drutveno naslee i na ovom nivou drutvo je to koje je obavezno da podigne stepen svesti svojih lanova o znaaju tog naslea.

REGGION, PROVINCE, COUNTRY:Na isti nain, regija, pokrajina i drava poseduju zajedniko prirodno, graditeljsko, ljudsko i nematerijalno naslee koje je kolektivno potrebno prepoznati, vrednovati, sauvati i podeliti. Opet, na svakom od ovih nivoa, regionalnom, pokrajinskom ili dravnom, je da definie ta je to to se smatra nasleem i da vode brigu o njemu.

WORLD:Kao stanovnici ove planete, mi smatramo da postoje stvari, ljudi i tradicije koje su nae zajedniko naslee. Dovoljno je spomenuti mesta kao to su Piramide Gize u Egiptu, Akropolj u Atini ili Mount Everest da bismo shvatili da ta mesta ne pripadaju Egiptu, Grkoj ili Nepalu, ve da su ona deo oveanskog naslea a da su te drave prosto custodians ovog neverovatnog blaga. Zbog toga je stvorena World Heritage Convention da bi pomogla celom ljudskom rodu da definie ta je to to eli da sauva i prenese na budue generacije.

OD PRIRODNOG DO DUHOVNOG

PRIRODNO:Priroda u svom najirem smislu. Prirodno naslee se moe sastojati od predela koje treba sauvati zbog svoje lepote ili jedinstvenosti; ugroene ivotinjske vrste ili reprezentativne vrste neke oblasti, geoloke formacije koje objanjavaju evoluciju oblasti ili zemlje, itd.

GRADITELJSKO:U najirem smislu sve ono to je izgraeno. Graditeljsko naslee mogu biti graevine od arhitektonskog, tehnikog ili istorijskog znaaja; industrijski objekti i maine; trasnportna vozila (automobili, brodovi, avioni, vozovi) arheoloka nalazita i predmeti, arhivski materijal, itd.

LJUDI:Linosti se takoe mogu smatrati nasleem jer poseduju posebne vetine ili talente, od zanatlija, preko naunika do umetnika. To mogu biti i ljudi koji imaju izuzetnu memoriju/seanje na zajednicu. (refer to the article on Japanese legislation in ICOMOS Canada Vol.1 No.2. It gives a good overview of what living heritage can be.)

TRADICIJA:Tradicionalni elementi, pesme, izreke, nain ivota, itd. Takoe se mogu smatrati nasleem iako su neopipljivi.

OD NAIH VREDNOSTI DO VREDNOSTI DRUGIH LJUDI

VREDNOSTI:Kako znaenje naslea poiva na ekstremno razliitim vrednosnim sistemima, od individualnih, preko kolektivnih, do onih zajednikih celom svetu, u odreenom vremenu, i kako su ti sistemi vrednosti u konstantnoj evoluciji, prirodno je da i pojam naslea konstantno evoluira. Jasno je da jedan japanac posmatrajui neki predeo ili objekat sa linog stanovita ili stanovita svoje zajednice nee obavezno primeniti iste vrednosti na to podruje kao npr. Beduini iz Alirske pustinje.Ovaj jednostavni dijagram moe pomoi da se objasni da je za neke pojedince ili grupe ljudi naslee vie u okviru oblasti zajednice i ljudi (aboridini npr.), dok je za druge u oblasti pokrajina i graena sredina. Takoe moe pomoi razumevanju da je na svakom od ovih nivoa odgovornost za identifikovanje i brigu o svom nasleu i da se ne treba oslanjati niti oekivati od drugih nivoa da obavljaju taj posao.

Takoe pomae objanjenju da nije sve naslee, ali da verovatno postoji mnogo vie naslea nego to ljudi misle. I ako jedna osoba, pokrajina, drava ili ceo svet dovoljno brine o neemu to treba preneti na budue generacije, onda bilo ko ko kae da postoji suvie naslea i nedovoljno novca da se ono sauva i da se zbog toga koncept naslea treba svesti na nekoliko zaista posebnih stvari, ne razume zapravo ta conservation community znai.

- By Franois LeBlanc (objavljeno 1993.)

TA JE GRADITELJSKO NASLEE?

Pre pola veka graditeljskim nasleem su smatrane sve one izuzente graevine koje su pravljene da traju veno i predstavljaju spomenik odreenom vremenskom ili stilskom periodu. Kako su pravljene sa namerom da ponesu takvu ulogu one su lako preivele dug vremenski put. Zatiene su kao kulturna dobra, briljivo se odravaju i restauriraju i zato jo uvek (po)stoje u svom najlepem svetlu. Meutim, danas je koncept graditeljskog naslea proiren na sve one strukture koje okruuju te velelepne palate, crkve i utvrenja, na mesta svakodnevnog, obinog ivota koja upotpunjuju sliku istorije jednog grada. Ovde govorimo o onim ''obinim'' zgradama anonimnih arhitekata i jednostavnim graevinama repetitivnog modela koje takoe stoje kao predstavnici vremena u kom su graene. Neretko su zaputene, oronule, neveto zakrpljene ili potpuno van funkcije i naputene, ali i takve, one u sebi kriju svoju znaajnu istoriju. Ako uzmemo za primer dugake i uske parcele, uobiajene irom zapadne Evrope, sa kuama istog modela ali od razliitog materijala, videemo istu matrinu strukturu koja je pratila jednu ideju ali pod uticajem razliitih kultura ona je drugaije oblikovana. Isto tako, upoznati smo sa trgovakim etvrtima iz 15. veka koje su gusto izgraene unutar gradskih zidina kao i sa prostranim delovima grada sa izolovanim kuama razvijenim u 19. veku. Ako povuemo paralelu - saznaemo vie o ekonomskim prilikama svakog perioda. Ili u okviru jednog vremenskog perioda moemo uporediti formu i funkcionalni raspored stambene kue u Beogradu sa stambenom kuom u Londonu i tako saznati vie o evoluciji te arhitektonske tipologije u razliitim drutvenim okruenjima. Njihova vrednost, dakle, prevazilazi granice poimanja valorizacije na osnovu arhitektonskih elemenata kao delova jednog ili drugog stila, ve lei u injenici da oni predstavljaju neizostavni deo kulture jednog naroda i kao takvi zasluuju da budu klasifikovani kao posebna vrsta graditeljskog naslea. Svest o znaaju ove kategorije graditeljskog naslea za kulturu jednog naroda je u itavoj Evropi odavno rezultirala zakonom propisanim merama kojima se takvi objekti tite od ruenja ili neadekvatnih intervencija, dok je u Srbiji i dalje na snazi Zakon o kulturnim dobrima kojim je zatita ovih objekata obezbeena tokom samo tri godine ukoliko su evidentirani kao znaajni tzv. Objekti pod prethodnom zatitom. Ako, prema ovom Zakonu, u roku od te tri godine evidentirani objekat ne bude proglaen za kulturno dobro (to zahteva sredstva i vreme za njegovo snimanje i proceduru klasifikacije kod Ministarstva) on gubi svako pravo na zatitu kao i pravo da ponovo bude evidentiran. Na taj nain drava se svesno odrie velikog dela svoje kulture i doputa njeno propadanje, naruivanje i ruenje. Od 2008. Godine postoji nacrt novog Zakona o kulturnim dobrima prema kom prethodna zatita treba da traje pet godina a objekat koji je evidentiran, po isteku rog perioda nastavlja da uiva mere tehnike zatite iako nije proglaen kulturnim dobrom. Pitanje je kada e taj nacrt biti zavren i kada e taj zakon biti izglasan.

Da ova ideja nije postojala u glavama onih koji su ga sauvali, bili bismo uskraeni za znaajan deo graditeljkih primera, neodvojivih delova arhitektonske istorije, koji, moda vie od nekog pompeznog monumenta u sebi nose odlike identiteta jedne nacije.